Investitor: "Beoled" a.d.

POSLOVNI PLAN

Proirenje obima poslovanja izgradnjom fabrike za proizvodnju sladoleda

Miljkovi Jasmina 01/1151 Menadment

Beograd, avgust. 2007 godine

1. UVODNI DEO

1.1. Osnovni podaci o investitoru

Naziv: "Beoled", Industrija smrznute hrane, akcionarsko drutvo

Skraeni naziv: Beoled

Sedite: Beograd, Takovska 15

Telefon: 011/2074-128

Faks: 011/2074-118

Osoba za kontakt: Stanko Vujanovi

Lokacija fabrike: Beograd, Zrenjaninski put b.b

Vrsta delatnosti: Proizvodnja smrznute hrane

Datum osnivanja preduzea: 07.06.1996. godine

Registracija: Preduzee je registrovano u Trgovinskom sudu u Beogradu, a broj reenja upisa u sudski registar je FI 2801/03,

Direktor: Gojko oi

Vlasnitvo:

Ime i prezime vlasnika Struktura

vlasnitva

po broju

akcija

Struktura

vlasnitva u

procentima

Gojko oi 300 60%Stanko Vujanovi 100 20%Markovi Goran 50 10%Tatjana Tomi 50 10% Ukupno 500 100%

2

Organi upravljanja: Upravni odbor ine etri vlasnika: Gojko oi, predsednik upravnog odbora, Stanko Vujanovi, lan upravnog odbora, Markovi Goran, lan upravnog odbora, Tatjana Tomi, lan upravnog odbora

Matini broj: 07042728

Poreski identifikacioni broj: 100003092

Tekui rauni kod poslovnih banaka:

Naziv poslovne

banke

Broj tekueg rauna

Banca Intesa 160-157143-67Komercijalna banka 205-50849-25Raiffeisen bank 265-1100310002009-36

1.2. Osnovni podaci o autorima poslovnog plana

Institucija koja je izradila poslovni

planEkonomski fakultet u Beogradu

Voa projektaDr. Petar Petrovi, dipl. ekon.

Autori poslovnog plana

Ime, prezime i

zvanje autora

Deo poslovnog

plana koji je

autor izradio

Preduzee u

kome je autor

zaposlen

Potpis

autora

Slavko Tomi, dipl.

in.

Tehniko-

tehnolokiMainogradnja - - - - -

3

Vladan Mari, dilpl.

in.

Arhitektonsko-

graevinskiMainogradnja - - - - -

Nikola Nikoli, dipl.

in.Mainski Tehnika - - - - -

Dr. Milo Panto

dipl. in.Elektro

Elektrotehniki

fakultet u

Ljubljani

- - - - -

Mr. Jasmina

Miljkovi, dipl. ekon.

Plan prodaje i

plan nabavke

Energorpojekt

Industrija- - - - -

Dr. Petar Petorovi,

dipl. ekon.Finansijski plan

Ekonomski

fakultet u

Beogradu

- - - - -

1.3. Analiza i ocena razvojnih mogunosti investitora

Trini aspekti dosadanjeg razvoja:

U svojoj ponudi preduzee Beoled je do sada imalo samo program smrznute hrane, koji je bio zastupljen kako na tritu Srbije tako i u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini. Glavni proizvodi koji su nam pomogli u osvajanju trita su: smrznuti graak, boranija, meavine povra za salate, zamrznuto voe (vinje, jagode, maline). Iako skromno trino uee od 10% na tritu Srbije, doprinelo je dobrim poslovnim rezultatima. Glavni konkurenti na domaem tritu su: "Frikom"sa trinim uetm od 55% i "Favola" sa 15%, a ostali proizvoai dele ostatak trita i to,"Sigma" sa 10% , "Higlo" sa 5% i "Jupik" sa 5%. Kupci su maloprodajna i velikoprodajna preduzea i ugostiteljski objekti na teritoriji Srbije i bivih jugoslovenskih republika. Distribucija veleporodavcima je organizovana od strane samog veleprodajnog preduzea a maloprodavcima i ugostiteljskim objektima vri se u sopstvenoj reiji, gde glavnu ulogu ima vozni park koji raspolae sa etri kamiona hladnjaa i pet kombija sa specijalnim rashladim sistemima. Dobavljai su sa teritorije Srbije i sirovine podleu rigoroznoj kontroli pre nego to uu u proces obrade, i zato nabavka od poznatih i proverenih dobavljaa predstavlja osnovu kvalitetne proizvodnje. Otkup inputa vri se od individualnih poljoprivredih gazdinstava ili od zadruga. Distribucija je organizovana bilo u sopstvenoj reiji ili od strane dobavljaa.

Tehniko-tehnoloki aspekti dosadanjeg razvoja:

4

Instalirani kapaciteti odgovaraju dnevnoj proizvodnji od 100.000 kg, dok stvarni kapacitet iznosi od 65.000 do 90.000 kg,(u zavisnosti od tranje koja preteno varira po sezonama), to znai da je prosena iskorienost kapaciteta oko 77.5%. Intenzivan napredak tehnologije u ovoj grani nametnuo je potrebu praenja i nabavke savremene tehnoloke opreme, tako je 2003. godine investirano 1.000.000 evra u proienje i modernizaciju postojeih kapaciteta. Zbog izrazite brige o nivou efikasnosnosti postojee opreme i tenje za osavremenjavanjem proizvodnog procesa, moemo rei da preduzee Beoled raspolae novijom tehnikom opremom, prosene starosti oko 4 godine i da je meu vodeim preduzeima u grani po kvalitetu opreme.

Organizacioni aspekti dosadanjeg razvoja:

Beoled zapoljava 106 radnika i to:

* Gojko oi, generalni direktor i Stanko Vujanovi, zamenik generalnog direktora (obojica su diplomirani ekonomisti)* 50 radnika u proizvodnji sa srednjom strunom spremom* 4 tehnologa visoke strune spreme* 10 radnika u marketingu, visoka struna sprema* 5 radnika u sektoru ljudskim resursima, visoka struna sprema* 5 komercijalista, via struna sprema* 7 zaposlenih u raunovodstvu, visoka struna sprema* 3 administrativna radnika, via struna sprema* 20 pomonih radnika (9 radnika u obezdeenju, srednje strune spreme; 9 istaica, 2 kafe kuvarice, niska struna sprema)

Finansijski aspekti dosadanjeg poslovanja:

Uvid u finansijske mogunosti (zdravlje) preduzea dobija se na bazi analize finansijskuh izvetaja i bitnih finansijskih pokazatelja, na koje utie vie faktora: -karakteristike delatnosti, tehnologija, stepen zaduenosti i poslovni koncept.U nastavku vam prilaemo bilans stanja, bilans uspeha i prikaz najvanijih finansijskih pokazatelja u prethodne tri godine:

Tabela 1. Bilans stanja 2004. - 2006. godine (aktiva)

POZICIJA

I z n o s u evrima

2006 2005 2004

AKTIVA

A. STALNA IMOVINA (002 + 003 + 004 + 007)

2.915.014 3.462.497 3.062.119

I. NEUPLACENI UPISANI KAPITAL 0 0II. NEMATERIJALNA ULAGANJA 4.572 6.094 7.305

5

III. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA 2.631.510 3.095.598 2.838.611

1. Nekretnine, postrojenja i oprema 2.631.510 3.095.598 2.838.611

0 0

2. Bioloska sredstva

0 0

0 0

IV. DUGOROCNI FINANSIJSKI PLASMANI 278.932 360.805 216.203

(008 + 009) 1. Ucesca u kapitalu 112.947 220.454 148.189

2. Ostali dugorocni finansijski plasmani 165.985 140.351 68.014

B. OBRTNA IMOVINA (011+012+017) 2.426.024 1.270.481 1.092.871

I. ZALIHE 751.068 621.486 675.351

II. KRATKOTROCNA POTRAZIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA 1.659.537 640.641 400.833

(013 + 014 + 015 + 016) 1. Potrazivanja 712.790 544.437 311.227

2. Kratkorocni finansijski plasmani 817.613 22.036 68.806

3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 104.850 47.552 20.240

4. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgranicenja 24.284 26.616 560

III. ODLOZENA PORESKA SREDSTVA 15.419 8.354 16.687

V. POSLOVNA IMOVINA ( 001 + 010) 5.341.038 4.732.978 4.154.990

G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA D. UKUPNA AKTIVA (022 + 023) 5.341.038 4.732.978 4.154.990

. VANBILANSNA AKTIVA 342.215 278.986 293.863

Tabela 2. Bilans stanja 2004. 2006. (pasiva)

POZICIJA

I z n o s u evima

2006 2005 2004

PASIVA

A. KAPITAL

(102 + 103 + 104 + 105 + 106 - 107 - 108)

3.231.352 2.462.463 969.451

I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL 2.533.438 2.471.450 1.070.398

6

II. NEUPLACENI UPISANI KAPITAL

III. REZERVE

IV. REVALORIZACIONE REZERVE V. NERASPOREDJENA DOBIT 706.901 91.960

VI. GUBITAK 8.987 100.947 100.947

VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE

B. DUGOROCNA REZERVISANJA I OBAVEZE

(110 + 111 + 114 + 119) 2.109.686 2.270.515 3.185.539

I. DUGOROCNA REZERVISANJA II. DUGOROCNE OBAVEZE (112 + 113) 674.791 758.602 2.241.611

1. Dugorocni krediti 681.435 826.715 2. Ostale dugorocne obaveze 674.791 77.167 1.414.896

III. KRATKOROCNE OBAVEZE (115 + 116 + 117 + 118) 1.434.895 1.511.913 943.928

1. Kratkorocne finansijske obaveze 493.522 834.751 456.766

2. Obaveze iz poslovanja 637.180 572.914 415.728

3. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost

i ostalih javnih prihoda 154.635 7.258 3.488

4. Ostale kratkorocne obaveze i pasivna

vremenska razgranicenja 112.825 96.990 67.946

6. Ostale kratkorocne obaveze i pasivna 36.733

IV. ODLOZENE PORESKE OBAVEZE 0

V. UKUPNA PASIVA (101 + 109) 5.341.038 4.732.978 4.154.990

G. VANBILANSNA PASIVA 342.215 278.986 293.863

Tabela 3. Bilans uspeha 2004.- 2006. godina

P O Z I C I J A

I z n o s

2006 2005 2004

A.PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA

I.POSLOVNI PRIHODI (202+203+204-205+206) 4.576.723 3.056.987 2.696.328

1. Prihodi od prodaje 4.536.297 3.050.419 2.560.516

2. Prihodi od aktiviranja ucinaka i robe 13.015 11.038 12.392

7

3. Povecanje vrednosti zaliha ucinaka 110.7484. Smanjenje vrednosti zaliha ucinaka 21.011 14.149

5. Ostali poslovni prihodi 48.422 9.679 12.672

II. POSLOVNI RASHODI (208 do 212) 3.821.787 2.766.534 2.337.109

1. Nabavna vrednost prodate robe 442.711 369.968 242.006

2. Troskovi materijala 1.519.968 1.035.449 887.445

3. Troskovi zarada, naknada zarada i ostali licni rashodi

814.830 593.086 514.537

4. Troskovi amortizacije i rezervisanja 352.148 309.870 253.210

5. Ostali poslovni rashodi 692.130 458.161 439.911

III. POSLOVNA DOBIT (201 - 207) 754.936 290.453 359.219

IV. POSLOVNI GUBITAK (207 - 201) V. FINANSIJSKI PRIHODI 264.745 40.253 63.821

VI. FINANSIJSKI RASHODI 218.268 268.494 367.570

VII. OSTALI PRIHODI 141.895 84.181 88.955

VIII. OSTALI RASHODI 200.623 40.075 45.842

IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA (213 - 214 + 215 - 216 + 217 - 218) 742.685 106.318 98.583

X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA

(214 - 213 - 215 + 216 - 217 + 218)

B. VANREDNE STAVKE I. VANREDNI PRIHODI 0 0 0

II. VANREDNI RASHODI 0 0 0

III. DOBIT PO OSNOVU VANREDNIH STAVKI (221 - 222)

0 0 0

IV. GUBITAK PO OSNOVU VANREDNIH STAVKI 0 0 0

(222 - 221)

V. DOBIT PRE OPOREZIVANJA (219 + 223 - 220 - 224)

742.685 106.318 98.583

G. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (220 + 224 - 219 - 223) 0

D. POREZ NA DOBIT 100.263 14.358 13.310

I. PORESKI RASHOD PERIODA

II. ODLOZENI PORESKI RASHODI PERIODA

III. ODLOZENI PORESKIRASHODI PERIODA

. NETO DOBIT (225 - 227) 642.422 91.960 85.273

8

Pokazatelji 2006. 2005. 2004.Neto dobit u EUR 642.422 91.960 85.273Neto obrtna sredstva u EUR 991.129 241.432 148.943Koeficijent obrta kupaca 7 5.84 9.15

Udeo pozajmljenim u ukupnim

izvorima

40% 48% 76%

Stopa neto dobitka 14% 3% 3.16%Stopa neto prinosa na ukupna

sredstva

12.75% 2.07% 2.05%

Analiza budueg razvoja:

Preduzee Beoled namerava da uvrsti u proizvodni program sladoled, koji iako je preteno sezonski proizvod treba da doprinese rastu i poveanju trinog uea ovog preduzea. U tome oekuju da im prvenstveno pomogne prepoznatljivo ime koje su izgradili i garancija kvaliteta proizvoda koje nude. Zapaa se da je u letnjoj sezoni usled bogatog izbora sveih namernica, tranja za proizvodima smrznutog asortimana niska, tako da se smatra da e proizvodnja sladoleda koji je u tom periodu najprodavaniji, nadomestiti opadanje aktivnosti a i profita u letnjim mesecima.

9

1.4. Rezime

Predmet poslovnog plana je otvaranje fabrike za proizvodnju sladoleda. Radi se o novom proizvodu koji se namerava uvrstiti u proizvodni program preduzea.

U prvim godinama proizvodnje namerava se nastup na tritu Srbije i Crne Gore, ali vremenom kada se poslovanje ustali i marka postane prepoznatljiva na domaem tritu, planira se prodor i na trita u okruenju: Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine.Proizvod e biti prvenstveno namenjen velikim potroaima: ugostiteljskim objektima i drugim ustanovama ( obrazovanje, zdravstvo, vojska...) , kao i svim zainteresovanim kupcima na veliko povodom razliitih sveanosti. Iz navedenih razloga, sladoled e biti namenski pakovan u kutijama od 2 i 3 litre.Projektvano trino uee iznosie 11.04% u 2008., 11.21% u 2009 i 11.34% u 2010. godini.

Planira se proizvodnja u iznosu od 3.600.000 litra u 2008., 3.700.000 litra u 2009., i 3.900.000 litara sladoleda u 2010 godini.

Cene e iznositi 1.5 evra po litru, s tim da e se voditi takva cenovna politika uz intenzivno odobravanje popusta, kasa skonto od 3% za kupce koji izvre promtno plaanje i koliinski popusti od 5% na porudbine vee od 100 litra, a u zimskom periodu ovaj popusti e iznositi 10% zbog smanjenog obima tranje u tom periodu. Proizvod e biti prodavan uz 30 dana odloenog plaanja. Od promotivnih aktivnosti preduzee Beoled namerava da koristi sva tri vida promocije: oglaavanje, unapreivanje prodaje i odnosi sa javnou. Godinji trokovi promocije iznose 117.000 evra, odnosno 9.750 evra meseno.

Preduzee se opredelilo za korienje kratkih, srednjih i dugih kanala distribucije. Primenjivae intenzivnu distributivnu politiku, to znai da se otvara mogunost ulaska u kanale distribucije svakom distributeru koji to eli. Fiziki transport moi e se obavljati kako od strane kupca tako i od strane preduzea.

Planirana je kupovina tehnoloke opreme najpoznatijeg italijanskog proizvoaa opreme za proizvodnju sladoleda "Caprigani". Za izgradnju objekta bie zadueno graevinsko preduzee "Delkrug".

Lokacija koja je predviena za izgradnju fabrike nalazi se u industrijskoj zoni, Zrenjaninski put b.b. Zemljite se nalazi u vlasnitvu generalnog direktora i ne zahteva nikakva dodatna ulaganja, to znai da je zemljite uknjieno i ne postoje nikakve zakonske prepreke za gradnju.

10

Predinvesticiona faza traje 6 meseci (30.09.2007.-31.03.2008.), a poetak proizvodnje se planira 1.04.2008.

Tehno-ekonomski vek projekta je 12 godina (1.04.2008-31.12.2020)

Vrsta ulaganjaNabavna vrednost

u EUR Izvor finansiranja

Objekat 1.750.000,00 kreditTehnoloka oprema 1.500.000,00 sopstvena sredstvaElektro oprema 50.000,00 sopstvena sredstva Transportna sredstva 200.000,00 sopstvena sredstvaTrajna obrtna

sredstva

783,386.02

sopstvena sredstva

UKUPNO 4.322.433,10

Preduzee namerava da zaposli 42 nova radnika. Struktura radnog kolektiva prikazana je sledeom tabelom:

Radno mesto Broj

radnika

Struna

spremaDirektor fabrike 1 VSSZamenik direktora 1 VSSTehniki direktor 1 VSSTehnolozi 2 VSSKomercijalni direktor 1 VSSReferenti prodaje 3 SSSReferenti za prijem i izdavanje robe 4 SSSVozai 5 SSSRadnici u proizvodnji 20 KVRadnici u administraciji 4 SSSPratee osoblje (istaice, kafe

kuvarice...)

4 NSS

UKUPNO 46

Projektovani finansijski rezultati su pozitivni to se moe videti iz sledee tabele.

Finansijski pokazatelji Iznos pokazateljaProsean neto dobitak u EUR 1.688.414Prosean neto priliv u EUR 2.006.135

11

Interna stopa rentabilnosti 45.02%Neto sadanja vrednost u EUR

(diskontna stopa 10%) 8.276.648,06

Period povraaja 2 godine i 221dan

. 1.5. Ponuda garancije

Preduzee kao garanciju nudi nekretnine, postrojenja i opremu, ija je vrednost procenjena na 2. 631.510 evra na dan 31.12.2006. Procena je izrena od konsultatkog preduzea "MTS".

2. OPERATIVNI PLAN2.1 TEHNIKO-TEHNOLOKA ANALIZA

2.1.1 Prikaz varijanti tehniko-tehnolokih reenja

Komparativna analiza tehniko-tehnolokih reenja tri najpoznatija italijanska proizvoaa opreme za proizvodnju sladoleda:

12

Prikaz osnovnih elemenata iz ponude

"Caprigani" "ISA" "Profi"

Nabavna vrednost (u EUR) 1.500.000 1.550.000 1.550.000Godinji tehniki kapacitet (u kg sladoleda) 5.000.000 4.600.000

4.400.000

Godinji optimalni kapacitet(u kg sladoleda)

4.500.000 4.300.000 4.200.00

Godinji trokovi investicionog odranja (% nabavne vrednosti)

1,20 % 1,10 % 1,00%

Analizom ponude ova tri afirmisana proizvoaa opreme moemo zakljuiti da je najpovoljnija ponuda proizvoaa "Caprigani" , jer ima povoljnu nabavnu cenu i najvei kapacitet ali su zato i trokovi investicionog odravanja vei, meutim, moemo oekivati da e dugorono posmatrano vei godinji kapacitet doneti vee prihode od trokova odravanja pa zato smatramo da je ova oprema u svakom sluaju najbolja opcija. Nabavna vrednost je data na paritetu "franko kupac", a osim toga proizvoa se obavezao na montau opreme i obuku radnika u trajanju od mesec dana.

Prilikom izbora izvoaa radova razmatrane su ponude graevinskih preduzea "Scada", "Loren line" i "Delkrug". Scada je za svoje usluge graevinskih radova, koji ukljuuju samo izgradnju osnovnog objekta, traila 1.500.000 evra, Loren line je pored osnovnog objekta , ponudio izgradnju i parkinga i svih prateih objekata i puteva za 1.800.000 evra a ponuda preduzea Delkrug je istovetna kao i Loren line-a samo ukljuuje i vodovodnu, kanalizacionu i PTT mreu i njihova cena je glasila na 1.750.000 evra. Poto je ponuda preduzea Delkrug ubedljivo najbolja odluujemo se za njih.

2.1.2. Opis odabranog tehnolokog reenja

Tri osnovna sastojka koja se koriste u proizvodnji sladoleda su: sirova materija (baza za sladoled), eer i mleko. Sirova materija se kupuje od firme koja uvozi komponenete za proizvodnju sladoleda iz Italije, zatim se skladiti u magacinu sirovina preduzea Beoled. eer se, takoe, doprema iz eerana u skladite sirovina preduzea. Mleko se nabavlja iz domaih mlekara, odakle se cisternama doprema u skladite mleka. Iz skladita se inputi alju u proizvodnju gde prolaze kroz zaokruen tehnoloki proces koji podrazumeva obradu postojee sirove materije dodatkom mleka, eera, voa, okolade....

Proces proizvodnje sladoleda moemo podeliti na sledee faze:

a) Vaganjeb) Meanjec) Pasterizacija

13

d) Sazrevanjee) Zamrzavanjef) Uvrivanje

VaganjePotrebno je svojim redosledom izvagati sve potrebne sastojke sadrane u odreenoj recepturi. Izbegavajte vaganje od oka, ve je neophodno koristiti vagu. Vaganje od oka moe dati neeljene rezultate u pogledu kvaliteta i strukture gotovog proizvoda.

MeanjeMeanje pojedinih sastojaka dozvoljava i omoguava distribuciju sastojaka u smesi. Ovaj se ciklus u prvom momentu izvrava na suvo, meajui eer, bazu, i dr., da bi nakon toga bile spojene sa tekuim stvarima ( mleko, voda, ) prethodno stavljene u pasterizator. Radi lakeg otapanja i sjedinjenja sastojaka, stvari pomeane na suvo najbolje je dodati u pasterizator kod temperature od cca 33C.

PasterizacijaPasterizacija, znai zagrejati tekuu smesu do temperature izmeu +65C i + 85C, zadrati smjesu na toj temperaturi odreeno vrijeme, i nakon toga ubrzano je rashladiti do temperature manje od + 6C ( uglavnom je to + 4C). Celi proces pasterizacije mora trajati manje od 2 sata, ali je najvanije da faza rashlaivanja traje manje od 1 sat.Ovim procesom, osigurava se unitavanje mikroorganizma tetne za ljude, i smanjenje onih koji bi mogli prouzrokovati promenu strukture smese.Tretman koji dovodi proizvod do + 65C, 30 minuta, poznat je pod pojmom nia pasterizacija.Tretman koji dovodi proizvod do + 85C, 30 minuta, poznat je pod pojmom via pasterizacija. Najvei bakterioloki problemi mogu nastati u fazi rashlaivanja smese na temperaturi izmeu 40C i 20C

SazrevanjeSledei vaan trenutak u proizvodnji sladoleda je sazrevanje, vreme ekanja izmeu pasterizacije i samog ina ubacivanja smese u mainu za sladoled.Ovo ekanje je potrebno da bi se razliiti sastojci koji ine osnovnu smesu to bolje sloili, ali i dozvoljava eeru i drugim krutim stvarima, da to bolje upiju tekui deo smese. To znai da nakon ispravnog sazrevanja smese, eer postaje gel, koji e dozvoliti i pospeiti primitak vazduha, dok e se druge krute stvari bolje otopiti. Rezultat ispravnog sazrievanja smese, je kremozan sladoled, te stabilno odravanje u pregradi vitrine za sladoled.Sazrevanje mora trajati najmanje 4 sata, bolje 6 sati, a do 12 sati poboljava smesu. Temperatura sazrevanja kree se oko 4C, odnosno pozitivna temperatura u hladnjaku. Tokom sazrevanja smesu treba konstantno i lagano meati, na nain da se kremozni deo (masnoa) to bolje spoji sa tekuim stvarima, da se ne odvaja i zgruava.

ZamrzavanjeOd ove faze ili procesa zavisi kvaliteta i odravanje proizvoda, gde tokom zamrzavanja

14

voda menja stanje: iz tekueg prelazi u kruto stanje, kristalizirajui se.eer pogoduje ovu promenu smanjenjem take ledita vode, a u jednom delu i sam se kristalizira.Da bi se postigao sladoled, glatke i ravnomerne strukture, bitno je da kristali nastali od vode i eera budu to manji i ravnomerno rasporeeni. To se postie putem ubrzanog zamrzavanja, trenjem u maini za sladoled.U prvoj fazi zamrzavanja ( do 2C ) dolazi do prihvata (ugraivanja) vazduha, to nazivamo overrun. Dobar prihvat, ugraivanje vazduha, zavisi od pravilnog uravnoteenja sastojaka. Po pravilu, smesa se ubacuje u mainu za sladoled pri temperaturi +3C - +4C, a izlazi sa temperaturom izmeu 5C do 8C.Sladoled na toj temperaturi sadri 60% vode, koja je kristalizirana.

UvrivanjePri izlaznoj temperaturi (iz maine za sladoled 5C do 8C) nije mogue dugo odrati sladoled, brzo bi nestala struktura. Potrebno je dodatno uvrivanje, da bi poprimilo definitivna svojstva. Ovo se postie dodatnim uvrivanjem na temperaturi izmeu 20C i 22C, tokom kojeg kristalizirana voda sa 60%, prelazi na 90% kristalizirane vode.Osnovno pravilo za uvrivanje je, da vrijeme uvrivanja bude to krae ( rashlaivanjem sladoleda za 1C u jednom satu).Predlaemo frizer ormar, u kojem temperatura mora biti konstantna. (to bre otvaranje i zatvaranje vratiju).

Gotov proizvod se zatim pakuje u ambalau od 2 ili 3 litre. Ceo tehnoloki proces podrazumeva visoku automatizaciju i daljinsku kontolu prvenstveno zbog toga da bi se ljudi sklonili iz proizvodnje iz higijenskih razloga a potom i zbog trokova radne snage.Namerava se da se zapone sa proizvodnjom 10 osnovnih vrsta sladoleda, ali daljim istraivanjem trita i ukusa potroaa namerava se proirenje proizvodnog programa, kao i uvoenje proizvodnje sladoleda po specijalnim poarudbinama za poznatog kupca.

Za proizvodnju 1 litara sladoleda neophodno je obezbediti 200 grama suve materije, 300 mililitra mleka, 100 grama eera i u zavisnosti od vrste sladoleda, jo oko 200 gr voa ili okolade.

Od tehnoloke opreme za proizvodnju se koristi: mesalica za sladoled, pasterizator, slagomat, masina za pakovanje sladoleda. Jedini potreban energent za tehnoloku opremu je elektrina energija. Prilikom proizvodnje 1 litra gotovog proizvoda, utroi se 0.5 kWh elektrine energije. 2.1.3. Opis odabranih tehnikih reenja i graevinskih objekata

Proces proizvodnje sladoleda obavlja se u fabrici povrine 1000 m2 iji su osnovni delovi:

skladite mleka - 75 m2 (kapaciteta: 300.000 kg sladoleda ili prosenih tridesetodnevnih potreba)

"mixing room", mealica - 75 m2

pasterilizacija - 100 m2

15

hladnjaa - 200 m2

proizvodni deo - 250 m2

skladite gotovih proizvoda - 200 m2 (kapaciteta: 500.000 kg sladoleda ili prosenih pedesetodnevnih potreba)

skladite ambalae - 50 m2

administrativni deo - 50 m2

Skladite ambalae i administrativni deo su izdvojeni, zasebni delovi koji se ne nalaze u okviru fabrike, oni imaju status pomonih montanih objekata.

Visoko automatizovani proces proizvodnje koji karakterie ovu fabriku podrazumeva velike utroke elektrine energije ak oko 1.900.000 kw godinje (0.5kw se utroi za proizvodnju 1 litra sladoleda), ali poveani trokovi energije bie nadomeeni utedama u mnogim drugim sverama kao to su smanjenje neophodnog osoblja u proizvodnji, nii trokovi kontrole, efikasnije planiranje proizvodnje, poveanje proizvodnje, pouzdano planiranje odravanja...

Od energenata neophodno je obezbediti i gorivo potrebno za rad voznog parka u vlasnitvu preduzea. Beoled poseduje pet kombija sa ugraenim specijalnim rashladnim sistemima, etri kamiona-hladnjae kojima se otpremaju gotovi proizvodi i tri slubena putnika

16

automobila koja su na raspolaganju komercijalistima. Procenjuje se da je ukupna godinja potronja oko 100.000 litra dizel goriva.

2.1.4. Popis neophodnih sredstava za rad

Od neophodnih sredstava za rad planira se nabavka jo tri putnika automobila, dva kamiona-hladnjae i tri kamiona-cisterne neophone za dopremu mleka. Pored ovih kljunih sredstava za rad neophodnih za funkcionisanje proizvodnje neophodno je nabaviti i raunare, tampae, stolove, i svu neophodnu kancelarijsku opremu neophodnu za rad administrativnog osoblja

2.1.5. Kapaciteti i obim proizvodnje Obim proizvodnje

Godina Proizvodnja sladoleda u litrima2008. 3.600.0002009. 3.700.0002010.-2020. 3.800.000

Svih deset vrsta sladoleda zbirno su iskazana kao jedan proizvod, jer su izmeu proizvoda razlike samo u ukusu za koji je odgovorna samo jedna sirovina, naime svi sladoledi poseduju tri ista osnovna sastojka (mleko, eer i sirovu materiju), u to se dodaje okalada ili voe i tako se dobijaju varijacije proizvoda. Planira se da svih deset vrsta sladoleda budu podjednako zastupljene u proizvodnom programu, to znai da e se u 2008. proizvoditi 10 vrsta sladoleda u koliini od po 360.000. litara, 2009. 10 vrsta po 370.000 litara, a 2010. - 390.000 litara po konkretnoj vrsti.

Iskorienost kapaciteta

GodinaObim

proizv. u l sladoleda

Godinji tehniki

kapacitet u l

sladoleda

Godinji optimalni

kapacitet u l sladoleda

Godinja iskorienost tehnikog

kapaciteta u %

Godinja iskorienost optimalnog

kapaciteta u %

2008. 3.600.000 5.000.000 4.500.000 72% 80%2009. 3.700.000 5.000.000 4.500.000 74% 82.22%2010.- 2020 3.800.000

5.000.000 4.500.000 76% 84.44%

2.1.6. Normativi utroaka materijalnih inputa

Standardni (normirani) utroci materijalnih inputa za 1 litar gotovog proizvoda

Materijali Jedinica mere Koliina1.Mleko l 0.42. eer kg 0.13.Sirova materija kg 0.2

17

4..okolada kg 0.24. Keks kg 0.24 Kajsija kg 0.24. Lenik kg 0.24. Zelena jabuka kg 0.24. Jagoda kg 0.24. Malina kg 0.24. Kupina kg 0.24. umsko voe kg 0.24. Vinja kg 0.2

Stavke 1, 2 i 3 predstavljaju osnovne inpute, dodatkom jedne od stavki 4. dobijaju se razliite vrste sladoleda. Npr. za dobijanje 1 litra sladoleda od okolade, neophodno je utroiti 400 ml. mleka, 200 gr sirove materije, 100 gr eera i 200 gr okolade.

Uzevi u obzir obim proizvodnje, kao i planirani asortiman, mogue je izraunati utroene materijalne inpute po godinama veka trajanja projekta.

Dinamika utroaka materijalnih inputa po godinama veka trajanja projekta

Utroeni materijal Jedinica mereGodina trajanja projekta

2008. 2009. 2010.-2020.Mleko litar 1.400.000 1.440.000 1.480.000eer kg 360.000 370.000 380.000Sirova materija kg 720.000 74.000 76.000okolada kg 72.000 74.000 76.000Keks kg 72.000 74.000 76.000Kajsija kg 72.000 74.000 76.000Lenik kg 72.000 74.000 76.000Zelena jabuka kg 72.000 74.000 76.000Jagoda kg 72.000 74.000 76.000Malina kg 72.000 74.000 76.000Kupina kg 72.000 74.000 76.000umsko voe kg 72.000 74.000 76.000Vinja kg 72.000 74.000 76.000Kutije od 2l kom 900.000 900.000 900.000Kutije od 3l kom 630.000 650.000 670.000

2.1.7. Broj i struktura radne snage povezane sa tehnolokim procesom

Neophodni radnici potrebni u samom proizvodnom procesu su: kontrolori sirovina - 4 radnika, kontrolori proizvodnog procesa - 4 radnika, kontrolori gotovih proizvoda - 2 radnika, 3 kontrolora tehnoloke opreme, 2 radnika obezbeenja, 3 radnika za utovar i istovar, 2 pomona radnika - uvari. Svi radnici treba da imaju zavrenu srednju kolu treeg ili etvrtog stepena.

Direktor Gojko oi

Radnici u administraciji (4)

18

2.1.8. Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono odravanje

Vrsta troka Iznos ulaganja u EUR

Rok trajanja u godinama

Godinji troak investicionog odravanja

(% nabavne vrednosti)

Objekat 1.750.000 50 0,50 % Tehnoloka oprema

1.500.000 10 1,20 %

Elektro oprema 50.000,00 20 1,00 % Transportna sredstva

200.000 10 3,00 %

2.2. ANALIZA ORGANIZACIONIH I KADROVSKIH ASPEKATA

2.2.1. Ukupan broj zaposlenih, nain obezbeenja i obuka zaposlenih

Radno mesto (zanimanje) Obrazovanje Broj zaposlenih

Direktor fabrike VSS 1Zamenik direktora VSS 1Tehniki direktor VSS 1Tehnolozi VSS 2Komercijalni direktor VSS 1Referenti prodaje SSS 3Referenti za prijem i izdavanje robe SSS 4

Vozai SSS 5Radnici u proizvodnji KV 20Radnici u administraciji SSS 4Pratee osoblje (istaice, kafe kuvarice...)

NSS 4

UKUPNO 46Ako se izuzmu valsnici: generalni direktor, zamenik direktora, tehniki direktor i komercijalni direktor; ostali radnici (njih ukupno 42) bie novozaposleni. Radnici e se traiti preko agencije za zapoljavanje - biroa, i prednost e se davati radnicima sa propisanim kvalifikacijama, iskustvo je poeljno, a referenti prodaje neophodno je da poseduju vozaku dozvolu B kategorije, to takoe vai i za vozae samo je za njih potrebna C kategorija.

2.2.2. Predviena organizaciona struktura

Direktor Gojko oi

Radnici u administraciji (4)

19

Gojko oi, generalni direktor preduzea Beoled, inae veinski vlasnik, bie na elu i novoizgraene fabrike. Stanko Vujanovi, je drugi po redu veinski vlasnik, on e zamenjivati generalnog direktora. Posle njega, glavni menaderi su komercijalni direktor (Markovi Goran) i tehniki direktor (Tatjana Tomi), njih etvoro su odgovorni su za organizovanje celokupnog rada fabrike.

Osnovna odgovornost komercijalnog direktora je prodaja, odnosno uspean plasman proizvoda. Ovde treba napomenuti da je striktno razdvojena funkcija prodaje i funkcija marketinga. Naime, marketing novih proizvoda e osmiljavati ve zaposleni u marketing sektoru preduzea Beoled. Tako da je osonvna uloga komercijalnog direktora pronalaenje i dostavljanje proizvoda kupcima. U tome mu pomau tri referenta prodaje koja e voditi rauna o tranji na tritu, oni imaju terensku funkciju odnosno obilaze kupce i nude im proizvode. Oni su odgovorni i za dopremu (ako se odvija u reiji preduzea) i organizuju vozae, gde i kad treba da dostave proizvode. Radnici u administraciji, imaju funkciju isturenog sektora raunovodstva preduzea, njih ine dvojica knjigovoe i dva likvidatora, i oni su odgovorni za finansije.

Tehniki direktor je odgovoran za proizvodni proces, on je direktno nadreen tehnolozima koji vode rauna o ispravnosti tehnolokog procesa, njihva uloga je da se obezbedi i odri

Direktor Gojko oi

Komercijalni direktor

Tehniki direktor

Referenti prodaje (3)

Radnici u administraciji (4)

Vozai(5)

Radnici u proizvodnji (20)

Radnici za prijem i izdavanje (4)

Pratee osoblje (4)

Tehnolozi (2)

Zamenik direktora

20

kvalitet proizvoda. Radnici u proizvodnji, njih dvadeset, neposredno su ukljueni u sve poslove vezane za proizvodni proces, tu se podrazumevaju poslovi od prijema i kontrole sirovina do kontrole gotovih proizvoda. Radnici za prijem i izdavanje robe , kako im i samo ime govori, odgovaraju za skladitenje i uvanje robe. Pratee osoblje (istaice, kafe kuvarice...) ima marginalnu ulogu ,ali i oni su ipak neophoni da bi ceo proces bio zaokruen i savreno funkcionisao.

2.2.3. Kljune osobe

Gojko oi , generalni direktor preduzea Beoled, roen 04.08.1970; diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1994. Dve godine radio kao asistent na ekonomskom fakultetu, da bi 1996 godine osnovao preduzee kojim i danas upravlja. On je i predsednik upravnog odbora.Njegova osnovna plata je 1.500 evra, a s obzirom da je veinski vlasnik on ostvaruje dodatne prihode i po tom osnovu.

Stanko Vujanovi, zamenik generalnog direktora, roen 05.03.1968; diplomirano na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu 1992., sa radnim iskustvom od tri godine u "Energoprojektu", gde je radio u sektoru ljudskih resursa, dve godine radio u Komercijalnoj banci u sektoru za odobravanje kredita, a od 1997. radi u Beoledu i lan je upravnog odbora.Njegova osnovna plata je 1.200 evra, s obzirom da je drugi po redu po vlasnitvu akcija, ostvaruje prihode i po tom osnovu.

Markovi Goran, , komercijalni direktor, roen 25.06.1966; diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1990. godine. Pet godina je radio u "Centroproizvodu" kao komercijalista, a potom u "Frikomu" radio jo dve godine u marketingu. On pored osnovne plate od 1.000 evra, ima i mogunost stimulacije koja mu sleduje svaki put kad se premai plan i ona iznosi 15%. lan je upravnog odbora. Poseduje akcije tako da ostvaruje dobit i po tom osnovu.

Tatjana Tomi, tehniki direktor, roena 21.03.1971. zavrila Tehnoloki fakultet u Beogradu 1995. godine. Dve godine radila na fakultetu kao asistent pripravnik, zatim se zapoljava u preduzee Beoled. lan je upravnog odbora. Njena osnovna plata je 1.000 evra, ima pravo na dividendu po osnovu posedovanja akcija, i mogunost stimulacije koja zavisi od obima i kvaliteta proizvodnje i ona iznosi 15%.

2.3. ANALIZA LOKACIJE Lokacija koja je predviena za izgradnju fabrike nalazi se u industrijskoj zoni, Zrenjaninski put b.b. Zemljite se nalazi u vlasnitvu generalnog direktora i ne zahteva nikakva dodatna ulaganja, to znai da je zemljite uknjieno i ne postoje nikakve zakonske prepreke za gradnju.

Sama lokacija ima povoljan poloaj to znai da se s jedne strane, nalazi u industrijskoj zoni odnosno usklaena je sa urbanistikim planovima, a sa druge strane nalazi se u

21

relativnoj blizini centra grada na svega 10 km. Ovo je posebno znaajno kako za kupce tako i za dobavljae, jer transportni trokovi ne predstavljaju prepreku uspenom poslovanju. Dobra lokacija je takoe znaajna i za zaposlene koji do radnog mesta mogu stii brzo jer je u tom delu grada velika prohodnost saobraaja.

Poto se radi o visoko automatizovanoj fabrici, najbitniji faktor u njenom radu predstavlja elektrina energija. Ova lokacija poseduje adekvatnu energetsku mreu tako da su time izbegnuti trokovi prikljuka novog potroaa. Osim toga, zemljite se nalazi u ravnici to znai da ne postoji opasnost od klizita.

2.4. ANALIZA ZATITE IVOTNE SREDINE I ZATITE NA RADU

2.4.1. Zatita ivotne sredine

Negativni uticaji na ivotnu sredinu nastaju usled opasnih materija i buke. Od opasnih materija u vrstom obliku kao potencijalnu opasnost ivotnoj srediti navode se rastur i kart , a u gasovitom obliku otpadni i izduvni gasove.

Rastur nastaje prilikom otpakivanja kutija sirove materije ali i prilikom pakovanja gotovog proizvoda. Jedini nain da se ovi problemi otklone je paljivo rukovanje sa sirovinama i poveana kontrola procesa da bi se spreili svi eventualni propusti mainskog pakovanja proizvoda.

kart moe nastati usled kvarljivosti inputa kao i deformacijom ambalae u tehnolokom procesu. Problem kvarenja sirovina moe se spreiti rigoroznom kontrolom njihovog kvaliteta, njihovim paljivim rukovanjem i dranjem u propisanim temperaturnim uslovima poto se radi o visoko osetljivim namernicama. Da bi se problem deformacije ambalae ublaio, treba paljivo pratiti proces mainskog pakovanja, a da bi se smanjili njegovi trokovi, neophodno je svu oteenu ambalau odlagati u specijalne kontejnere odakle e ii na ponovnu reciklau.

Otpadni gasovi koji nastaju usled tehnolokog procesa predstavljaju jedan od najveih problema, jer je su za njih neophodne velike investicije u kupovinu filtera kojima e se smanjiti nivo izduvnih gasova. Pored njih, javljaju se i izduvni gasovi usled rada vozila. Osavremenjavanjem voznog parka, rigoroznom tehnikom kontrolom vozila kao i korienjem kvalitetnog goriva moe se bar ublaiti ovaj vid zagaenja.

Buka se javlja u prostorijama gde se obavlja sam proces proizvodnje, nju proizvodi tehnoloka oprema. Poto izgradnja fabrike predpostavlja potovanje visokih standarda savremene gradnje, tu se podrazumeva i dobra zvuna izolacija, tako da je predvieno da rad fabrike ne tetiti ljudima u okruenju.

22

Primenom svih napred izloenih mera zatite mogu se u znaajnoj meri spreiti zagaenja i moemo zakljuiti da novoizgraena fabrika nee izazvati pogoravanje kvaliteta ivotne sredine.

2.4.2. Zatita na radu

Mogui uzroci nepovoljnih uticaja na radnike mogu biti:

nepovoljna temperatura za rad, buka, neadekvatno radno vreme, neupuenost radnika u vezi postupka i pravila zatite na radu.

S obzirom da se u proizvodnji sladoleda koriste lako kvarljive sirovine, kao i da se gotov proizvod uva na jako niskim temperaturama, neophodno je obezdediti adekvatne klimacke uslove kako bi proces proizvodnje dobro funkcionisao. Meutim, ovi uslovi mogu tetno uticati na radnu snagu, zato je i predvieno noenje specijalnih zatitnih odela koja se isporuuju zajedno uz opremu.

Fabrika podrazumeva visoku automatizaciju i ceo proces je tako zamiljen da u njemu bude minimum radne snage prvenstveno iz higijenskih uslova. Planira se da svega dvadeset radnika bude zadueno za rad u samoj fabrici i da oni pre samog zapoljavanja provedu mesec dana na obuci za rad. Obuku e organizovati proizvoa opreme i ti trokovi su uraunati u nabavnu vrednost tehnoloke opreme.

Drugi problem je buka koja se javlja usled rada maina, zbog toga e radnici morati da nose zatitne kape sa slualicama. Kape e sluiti zbog odravanja higijene, a slualice e se koristiti da bi se eliminisao nepovoljan uticaj buke na sluh zaposlenih.

Rad e biti organizovan u tri smene, i to tako da svaki radnik jedan dan radi prepodne, jedan dan popodne, a jedan dan nonu smenu, pa se to moe odraziti na preteran zamor radnika. Zbog toga se planira da radnik koji radi nonu smenu sledeeg dana bude slobodan, na ovaj nain nadamo se da e se bar malo ublaiti nepovoljan uticaj radnog vremena.

U okviru poslovne politike preduzea podrazumeva se postojanje jedinstvenog pravilnika ponaanja na radnom mestu, koji obuhvata od kodeksa oblaenja do pravilnika o propisanoj zatitnoj opremi neophodnoj za rad. Krenje ovih pravila bie rigorozno sankcionisano novanim kaznama. Na taj nain svi radnici e morati biti upueni u pravila zatite na radu tako da se predvia da e i ovaj problem biti ako ne eliminisan, onda barem ublaen.

Sve napred izloene mere govore da preduzee Beoled vodi rauna o svojim zaposlenima obezbeujui im dobre uslove rada i inei sve da se nepovoljni uticaji koji karakteriu sam tehnoloki proces eliminiu. Iz svega iznetog moemo zakljuiti da e nova fabrika

23

biti obezbeena razliitim vidovima zatite i da to ne bi trebalo da predstavlja prepreku njenom radu.

3. MARKETING PLAN

3.1 PLAN PRODAJE

3.1.1. Asortiman, ciljno trite i njihove osnovne karakteristike

24

U asortiman preduzea Beoled treba da se nae deset vrsta sladoleda:

Vrsta proizvoda Naziv proizvoda1.Sladoled od okolade "oko"2.Sladoled s keksom "Kreki"3.Sladoled s kajsijama "Kasko "4. Sladoled od lenika "Leko"5. Sladoled od zelene jabuke "Jabuka"6. Sladoled od jagoda "Joksi"7. Sladoled od maline "Malko"8. Sladoled od kupine "Kupka"9. Sladoled od umskog voa "arenko"10. Sladoled s vinjama "Vinja"

Sladoled je proizvod koji se uglavnom koristi za zadovoljavanje krajnjih potreba kupca, odnosno on je u veini sluaja namenjen finalnoj potronji. Osim toga to moe da se koristi kao finalni proizvod, on moe da poslui i za pravljenje razliitih vrsta deserta, koktela, a obavezan je i sastojak u pripremanju hladne kafe, tako da se sa te take gledita on moe uvrstiti i u inpute za pravljenje razliith proizvoda. Takoe, sladoled moemo svrstati u red proizvoda koji slui zadovoljavaju osnovnih potreba, iji je cilj osveavanje u vrelim letnjim danima.

Preduzee namerava da nastavi saradnju sa dosadanjim kupcima ali i da proiri spektar svojih kupaca, gde e se prvenstveno orjentisati na restorane, hotele, kafe, splavove... i sve ostale vidove ugostiteljskih objekata, i s obzirom da e proizvodi namenski biti pakovani u velikim, takozvanim porodinim pakovanjima (2 ili 3 litra), izabrali su za ciljno trite ove velike protroae. Primarna orjentacija u prvim godinama proizvodnje bie trite Srbije i Crne Gore, dok se kasnije planira proboj i na trita u okruenju: Slovenija, Bosna i Hercegovina i Makedonija.

Na naem tritu sladoled se nalazi u fazi rasta to govori o mogunosti ostvarivanja velikih profita i brzog osvajanja trita.

Sladoled nije komplementaran ni sa jednom drugom vrstom proizvoda, dok se kao supstitut ne moe direktno navesti nista slino, ali u irem pogledu kao supstitute moemo navesti sve vrste osveavajuih pia i hladnih deserata.

Sladoled predstavlja meavinu sirove materije, mleka, eera i voa, meutim pored ovih osnovnih inputa postoje mnogobrojne varijacije sirovina i receptura pripreme, to je i osnovni razlog razliitosti po pitanju ukusa ali i kvaliteta. Kao najznaajnije faktore kvaliteta proizvoda navode se: jedinstvena receptura, savremena tehnika i visoka higijena koji donosi moderan tehnoloki proces.

Analizom trita konkurenata zapaene su razliite naine pripreme, gde se proizvoai iskljuivo rukovode principom minimizacije trokova, dominiraju sirovine niskog kvaliteta, esto se umesto mleka koristi voda, a voe i ostale sirovine ne prolaze adekvatnu

25

kontrolu pre nego to uu u tehnoloki proces. U prilog ove analize uporediemo sastav sladoleda od okolade preduzea Beoled i konkurentskog preduzea "Z".

Sastav sladoleda od okolade (1l) investitora:

Materijal Koliina

Mleko 0.4 leer 0.1 kg

Sirova materija 0.2 kgokolada 0.2 kg

Sastav sladoleda od okolade (1l) preduzea "Z":

Materijal Koliina

Voda 0.2 leer 0.1 kgMleko 0.2 l

Sirova materija 0.2 kgKakao 0.2 kg

Kao to se moe videti iz tabele preduzee "Z" jednim delom koristi vodu kao supstitut mleku, a pritom umesto okolade koristi kakao.

Pored proverene recepture, kao prednost preduzea "Beoled" moe se istai rigorozna kontrola ispravnosti sirovina i voenje rauna o njihovom kvalitetu na taj nain to se nabavljaju od pouzdanih i poznatih dobavljaa. Na kraju i sam proizvod podlee kontroli, kako ne bi dolo do varijacija istovrsnih proizvoda.

3.1.2. Analiza i procena tranje

U analizi potronje sladoleda na teritoriji Srbije i ostalih drava u okruenju na kojima se planira izvoz u narednom periodu, korieni su sekundarni eksterni izvori informacija, te pogledajmo ta kau sledei podaci:

Godinja potronja sladoleda na tritu Srbije

26

Godina Potronja u litrima2003. 30.500.0002004. 30.200.0002005. 31.400.0002006. 32.600.000

Izvor: Istraivanje preduzea "Frikom"

Kao to vidimo potronja na teritoriji Srbije je rasla tokom perioda od 2002 - 2006, sa malim padom u 2004. godini.

Zbog planiranog izvoza i u zemlje u okruenju moramo sagledati i njihovu godinju potronju:

Potronja sladoleda u zemljama u okruenju u prethodnoj godini

Drava

Potronja sladoleda u 2006. godini u litrima

Crna Gora 8.520.000Bosna i Hercegovina

12.350.000

Makedonija 7.000.000Slovenija 9.400.000

Izvor: Istraivanje preduzea "Frikom"

Potronja po glavi stanovnika u 2006 god.

Drava

Potronja sladoleda u 2006. godini (u

litima)

Broj stanovnika Potronja sladoleda u 2006. godini po

glavi stanovnika ( u litrima)

Srbija 32.600.000 7.498.001 4.21

Crna Gora 8.520.000 2.481.999 3.43Bosna i Hercegovina

12.350.000 3.964.000 3.11

Makedonija 7.000.000 2.055.000 3.40Slovenija 9.400.000 1.933.000 4.86Izvor: Istraivanje preduzea "Frikom"

Zanimljiv je podatak da sladoled najvie jedu skandinavske zemlje i kod njih se potronja kree od 12 do 13 litara po glavi stanovnika, dok se kod nas se kree oko 4 litra po stanovniku.

Analiza trita sprovedena je i na osnovu informacija iz primarnih izvora i to koristei metod posmatranja. "Snimanjem" okruenja zapaen je sve intenzivniji razvoj uslunog sektora a u okviru njega, u poslednjh nekoliko godina primeena je invazija restorana,

27

hotela i kafia koji se u poslednje vreme mogu sresti skoro na svakom koraku. S tim u vezi, neophodno im je ponuditi jedinstven proizvod koji e im pomoi u lakem obavljanju njihove delatnosti. Specijalizovanom proizvodnjom za potrebe ove kategorije potroaa mogue je nadati se uspenom plasmanu proizvoda na tritu. Naime, moe se primetiti da je trite zatrpano sladoledima takozvanog impulsivnog programa (sladoledi na tapiu), friideri se mogu sresti gotovo na svakom uglu tako da u tom pogledu moe se zakljuiti da nema mesta konkurenciji. Zato je kao primarno ciljno trite, odabrano trite ugostiteljskih objekata, a u okviru njih, najozbiljniji konkurent u proizvodnji sladoleda "Frikom", zauzima svega 5% i ostavlja dovoljno prostora ostalim proizvoaima. Meu njima dominiraju lokalni konkurenti - mali industrijski proizvoai i kune radinosti sa jeftinijom proizvodnjom. Analizom njih i njihove proizvodnje moe se zakljuiti da tu ima dovoljno mesta za proizvoaa koji e se profesionalno baviti proizvodnjom za potrebe ovog trinog segmenta.

Relevantne faktore tranje moemo podeliti na ekonomske i neekonomske.

Meu ekonomskim faktorima najvei znaaj ima kupovna mo stavnovnitva, a kao pokazatelj kupovne moi analizirali smo podatke o visini i kretanju drutvenog proizvoda po glavi stanovnika.

Drutveni proizvod po glavi stanovnika u 2006 godini

Drava Drutveni proizvod u 2006. godini

Drutveni proizvod po glavi stanovnika

Srbija 44.83 milijardi dolara 5.713 dolaraCrna Gora 15.32 milijardi dolara 6.172 dolara

Bosna i Hercegovina 24.31 milijardi dolara 6.132 dolaraMakedonija 11.13 milijardi dolara 5.420 dolaraSlovenija 99.64 milijardi dolara 10.600 dolara

Izvor: www.statserb.sv.gov.yu; www.bosnianembassz.org; www.sigov.si; www.gov.mk

Od neekonomskih faktora uticaj na tranju sladoleda imaju:

* demografski faktori* kulturoloki faktori* kreditiranje kupaca

Demografski faktori predstavljaju razliita obeleja stvanovnitva kao to su: broj stanovnika, starosna struktura, polna struktura stanovnitva... to se sladoleda konkretno tie, na njegovu tranju od demografskih faktora utiu: broj stanovnika i udeo dece u ukupnoj populaciji, poto je poznato da je sladoled omiljena poslastica najmlaeg dela stanovnitva.

Broj stanovniika u bivim jugosolvenskim republikama

28

Drava

Broj stanovnika

Srbija 7.498.001

Crna Gora 2.481.999Bosna i Hercegovina

3.964.000

Makedonija 2.055.000Slovenija 1.933.000

Izvor: www.gov.yu.; www.bosnianembassy.org.; www.sigov.si,; www.gov.mk

Kreditiranje kupaca ,predstavlja razdvajanje momenta kupovine i momenta plaanja proizvoda. Na tritu Srbije, sladoled je prodavan uz odloeno plaanje od 30- 45 dana i to velikoprodajnim i maloprodajnim preduzeima.

Kultoroloki faktori, naa kulltura je takva da se sladoled gotovo iskljuivo kupuje leti, bilo zbog klime ili potroakih navika. Poznato je da mnogi narodi imaju drugaije navike, tako da , na primer, sladoled jedu zimi a aj piju leti. Zbog ovakvih naih navika, moe se rei da je sladoled kao proizvod preteno sezonskog karaktera i da je kultura konzumiranja takva da se on koristi iskljuivo leti. Ovaj faktor bi se mogao promeniti ili bar ublaiti intenzivnijom reklamnom kampanjom i edukacijom naroda o blagotvornom dejstvu ovog proizvoda u svim godinjim dobima. A evo ta kae jedno nauno istraivanje: Nezaobilazna letnja namirnica, sladoled, pozitivno utie na podruja mozga, smatraju strunjaci Instituta za psihijatriju u Londonu, koji su istraivali aktivnost mozga za vreme konzumacije sladoleda. Sladoled ima trenutni uinak na delove mozga za koje je dokazano da reagiraju na ukuse koji prouzrokuju oseaj uivanja. Klinikim istraivanjima pratila se aktivnost dela mozga u stanju mirovanja, pa nakon konzumiranja sladoleda. Pokazalo se da ve jedna kasika sladoleda prouzrokuje oseaj uivanja i ini ljude srecnijima.

Trina segmentacija je podela ukupnog trita na srodne grupe pri emu svakoj grupi odgovara specifina marketing strategija. Tri osnovne marketing strategije su:

- nesegmentirana ili masovna strategija,- multisegmentaciona strategija i- koncentrisana segmentaciona strategija.

Preduzee Beoled se opredeljuje za koncentrisanu segmentacionu strategiju, orjentiui se na proizvodnju sladoleda za potrebe ugostiteljskih objekata: kafia. restorana, hotela i drugih uslunih objekata i velikih ustanova, i u skladu sa ovom orjentacijom usmerie svoje marketing aktivnosti na ovaj segment potroaa.

3.1.3. Analiza i procena promocije, distribucije i cene

3.1.3.1. Promocija

29

U okviru promotivnih aktivnosti preduzee Beoled namerava da koristi tri osnovne vrste promocije: oglaavanje, unapreivanje prodaje i odnose sa javnou.

Oglaavanje je oblik masovnog komuniciranja pomou sredstava (medija) masovnog komuniciranja. Beoled se opredelio za tri sredstva masovne komunikacije:

televizija struni asopis internet

Predvia se emitovanje propagandne poruke na nacionalnoj televizijskoj stanici etri puta dnevno u trajanju od jednog minuta u jutarnjim i veernjim asovima. Oekivani meseni trokovi ovog vida oglaavanja su oko 3.000 evra.

Oglaavanje e se vriti u asopisu "Ugostiteljstvo i turizam" koji izlazi jednom meseno i predvia se zakup stranice u punom koloru i pravljenje reportae o poslovanju preduzea. Meseni trokovi reklamne stranice e iznositi 3.000 evra, a reportaa e kotati oko 1.000 evra.

U izradi je i internet stranica preko koje se svi zainteresovani subjekti mogu obavestiti o celokupnom asortimanu preduzea, a osim toga na taj nain mogu i naruiti proizvode. Pored toga, preko internet stranice primaju se i ponude za eer, mleko i voe (jagoda, malina, kupina, kajsija, umsko voe). Osnovna svrha ovog vida komunikacije je da se upozna ira javnost o poslovanju preduzea. Izrada sajta kota 5.000 evra.

Unapreenje prodaje sastoji se od razliitih kratkoronih aktivnosti, u okviru kojih se planira: davanje besplatnih uzoraka novog proizvoda kupcima ve postojeeg asortimana i svim zainteresovanim potencijalnim kupcima, popust na vee naruene koliine (10%) van sezone, sponzorisanje sportskih dogaaja, nastup na sajmu ugostiteljstva, izrada kataloga, kao i besplatni proizvodi: rokovnici, privesci, majce, hemijske olovke, kalendari... Predvieni godinjii trokovi iznose: 19.000 evra.

Odnosi sa janou, namera je da se pozitivni odnosi sa javnou odravaju putem tekstova u novinama i na internetu o povoljnom dejstvu sladoleda na zdravlje oveka. Planirani godinji tokovi odnosa sa javnou iznose 20.000 evra.

3.1.3.2. Distribucija

Za plasman sladoleda koriste se sva tri kanala distribucije: kratki, srednji i dugi kanal. Kratki kanal podrazumeva direktnu prodaju kupcima povodom velikih proslava, vaara i drugih masovnih okupljanja kao i prodaju velikim potroaima kao to su bolnice, kole, preduzea... Srednji kanal podrazumeva prodaju ugostiteljskim objektima, koji imaju ulogu posrednika izmeu proizvoaa i potroaa. Dugi kanal predstavlja prodaju veleprodajnim trgovinskim preduzeima koji dalje dostavljaju proizvode svim zainteresovanim kupcima.

30

to se tie politike distribucije, preduzee e se rukovoditi intenzivnom distribucijom, to znai da se otvara mogunost ulaska u kanale distribucije svakom distributeru koji to eli. Preduzee trai regionalne saradnike koji bi bili zastupnici, a ujedno i irili mrezu prodaje.

Fizika distribucija moe biti organizovana bilo od strane proizvoaa bilo od strane kupca to sve zavisi od dogovora koji se postigne izmeu ove dve strane. Preduzee poseduje sopstveni vozni park tako da ni prevoz u sopstvenoj reiji ne predstavlja problem.

Kada se proizvod i marka ustali na domaem tritu (gde se podrazumeva trite Srbije i Crne Gore) , planira se prodor i na inostrana trita, i to prvenstveno na trita u okruenju: Slovenija, Bosna i Hercegovina i Makedonija. Namerava se i otvaranje predstavnitva i skladita u veim gradovima ovih drava: u Ljubljani, Banja Luci i Skoplju.

3.1.3.3. Cena

Politku cena preduzee vodi shodno:

cenovnim ciljevima, cenovnoj elastinosti tranje, odabranoj politici unificiranosti cena, veze sa ostalim elementima marketing miksa.

Cenovni ciljevi su uslovljeni vremenskim horizontom u kome su ciljevi postavljeni. Konkretno preduzee Beoled se rukovodi dugoronom strategijom maksimizacije profita kroz maksimizaciju trinog uea, na taj nain se smanjuje snaga konkurencije i obezbeuje dui opstanak na tritu.

Cenovna elastinost tranje je osetljivost tranje na promene cena. Moe se rei da je tranja za sladoledom u velikoj zavisnosti od njegove cene, jer na tritu postoji ogroman broj proizvoaa sa razliitim ponudama, ali meu njima se mogu zapaziti i razlike u odnosu cena - kvalitet. S druge strane, postoji i alternativa kupovini sladoleda a to je sopstvena proizvodnja sladoleda ukoliko se kupovina gotovog proizvoda ne pokae isplativom. Zato treba jako treba voditi rauna o politici cena, posebno u poetku kada novi brend nije poznat na tritu, tako da je odlueno da se ide na nie cene za poetak dok se ne pridobije trite i dok marka ne postane prepoznatljiva.

Politika unificiranosti cena ogleda se u slinosti, odnostno razliitosti cena po kojima preduzee prodaje isti proizvod razliitim kupcima. Razlika u cenama je posledica popusta. Popusti se mogu javiti u tri oblika: kasa skonto, koliinski rabat i sezonski popust. Beoled se opredelio za sve tri vrste popusta. Naime, kasa skonto se odobrava ukoliko se izvri promtno plaanje i to u iznosu od 3% od fakturne vrednosti. Koliinski rabat se odobrava ukoliko se nabavi vie od 100 l sladoleda po kupcu i tada se odobrava popust od 5%. Zimi se odobravaju posebne cene na vee koliine i to u iznosu od 10% na narudbine preko 100 l, poto je poznato da je zima za sladoled gotovo mrtva sezona.

31

Postoji izrazita veza izmeu cene sladoleda, oglaavanja i kvaliteta. Cene su direktno odreene intenzitetom promocije, bilo zbog toga to vei trokovi promocije direktno uslovljavaju i veu cenu, bilo zbog vee prepoznatljivosti proizvoda usled promocije pa je mogue i na osnovu poznate marke podii cenu. Cena je i u direktnoj korelaciji sa kvalitetom, jer visok nivo kvaliteta proizvoda podrazumeva i vee cene. Uzimajui u obzir sve ove pretpostavke preduzee Beoled e formirati svoje cene.

Analiza cena najveih konkurenata je prikazana sledeom tabelom:

Prosene cene konkurenata na tritu Srbije

Proizvoa Cena za litar sladoleda u EUR"Frikom" 2.3"DelYug" 2.2

"Z" 2"Zebra" 2.1

"Sladoled majstor" 1.9"Geleteria" 1.8

Izvor: Terensko istraivanje od strane investitora

Prosene cene konkurenata na tritima Crne Gore, BiH, Makedonije i Slovenije

Drava Cena za litar sladoleda u EURCrna Gora 2.5

Bosna i Hercegovina 2.6Makedonija 2.6Slovenija 3

Izvor: Terensko istraivanje od strane investitora

Israivanje cena sladoleda u bivim jugoslovenskim republikama pokazalo je da su ova trita jako atraktivna jer bi se izvozom mogle postii zadovoljavajue cene, a sa druge strane uvoz njihovih proizvoda na nae trite ini se neisplativ jer su, cene njihovih proizvoaa daleko iznad naih.

3.1.4. Analiza i procena ponude (konkurencija)

Na tritu Srbije postoji jedan dominantan proizvoa sladoleda i to je preduzee "Frikom" ije trino uee iznosi: 60% prodaje ine sladoledi na tapiu, oko 35 % je uee porodinih velikih pakovanja, dok se 5% sladoleda proda u ugostiteljskim objektima. Prole godine Frikom je prodao 12 miliona litara sladoleda, a ove godine oekuje prodaju vie od 16 miliona litara.

Kompanija "DelYug" je sledei ozbiljan konkurent na tritu sladoleda, njihovo trino uee iznosi oko 35% i to sladoleda na tapiu, velikih porodinih pakovanja oko 25% a 10% iznosi prodaja sladoleda u ugostiteljskim objektima. Oni su za ovu godinu najavili

32

proizvodnju oko 11,5 miliona litara sladoleda, dok je prole godine prodaja iznosila oko 10 miliona litara.

Kao to vidimo uee ova dva najvea proizvoaa iznosi svega oko 15% na ciljnom tritu ivestitora. Ali meu konkurentima, ne treba zanemariti veliki broj malih proizvoaa koji svojom proizvodnjom obezbeuju ugostiteljske objekte irom Srbije i u narednom periodu moe se oekivati njihov prodor u sve veem broju. S druge strane, mnogobrojna ugostiteljska preduzea proizvode sladoled u sopstvenoj reiji, najei razlog tome je velika cena gotovog proizvoda, tako da se i ovaj negativan faktor mora uzeti u obzir. Osim ovih, faktori koji mogu uticati na buduu ponudu su:

ulazne barijere, izlazne barijere, nivo horizontalne integracije, nivo vertikalne integracije, nivo globalizacije.

Kao ulazne barijere koje spreavaju ulazak novih proizvoaa na trite moemo navesti: visok iznos poetnog kapitala, know-how i izvore snabdevanja.

Izlaznih barijera nema, jer ne postoje ogranienja koja sputavaju preduzee da napusti proizvodnju odreenog proizvoda.

O horizontalnoj integraciji moe se govoriti ali sa ireg aspekta, preduzee Beoled je izvrilo horizontalnu integraciju na taj nain to je u biznis sa sladoledom ulo uporedo sa proizvodnjom smrznute hrane a to se moe rei da pripada istoj grani. Tako da nije iskljueno da i ostali proizvoai smrznutih proizvoda uvrste u svoj proizvodni program i sladoled. Sa druge strane, mogue je da ako se poslovanje razvije, preduzee Beoled proiri svoj proizvodni asortiman i na sladoled za masovno trite tako da se i ovaj vid horizontalne integracije u budunosti moe uzeti u obzir.

Vertikalna integracija je mogua jedino ukoliko se neka mlekara ukljui u proizvodnju sladoleda kao to je to uradio "Somboled". Proizvoai eera i voa teko da e ui na trite sladoleda jer su u pitanju dijametralno suprotne delatnosti tako da je nemogue oekivati bilo kakav sinergetski efekat po tom osnovu.Kada govorimo o nivou globalizacije, moe se rei da je sladoled proizvod koji je globalan po svom karakteru, i u budunosti se moe oekivati prodor inostrane konkurencije, najvea opasnost vreba od hrvatskog proizvoaa "Ledo" i i crnogorske fabrike sladoleda "DonZe" koji su najavili ulazak na trite Srbije.

3.1.5. SWOT Analiza

SNAGE SLABOSTI

33

* najsavremenija tehnologija* kvalitet proizvoda * raznovrsnost proizvoda* radimo korektno, precizno, pouzdano i profesionalno* ako elite da probate na sladoled, pozovite i sladoled za degustaciju e vam biti besplatno dostavljen,* ovo je tek poetak nae ponude, imamo u planu da ponudimo mnogo vie

* inteziviranje konkurencije * ogranien buet za marketing* nedostatak prepoznatljivosti brenda* finansijska kondicija daleko ispod glavnih konkurenata u grani

MOGUNOSTI PRETNJE* oekivan rast drutvenog proizvoda na srednji i dug rok ( u proseku 5-6%),*mogunost saradje sa preduzeima u okruenju,*mogunost izvoza u zemlje u okruenju* male potrebe za radnom snagom usled visoke automatizovanosti fabrike

* raslojavanje domae tranje(poveanje kupovne moi imunijih, smanjenje kupovne moi siromanijih potroaa),* nestabilna i neureena pravna regulativa,* ugroenost nepredvidivim politikim i bezbedonosnim poloajem zemlje* nedostatak institucija koja reguliu trinu utakmicu, njena pravila

3.1.6. Projekcija plasmana proizvoda

Projekcija plasmana sladoleda u litrima

Vrsta kafe 2008. 2009. 2010.1.Sladoled od okolade

360.000 370.000 380.000

2.Sladoled s keksom

360.000 370.000 380.000

3.Sladoled od kajsije

360.000 370.000 380.000

4. Sladoled od lenika

360.000 370.000 380.000

5. Sladoled od zelene jabuke

360.000

370.000

380.000

6. Sladoled od jagoda

360.000 370.000 380.000

7. Sladoled od maline

360.000 370.000 380.000

8. Sladoled s kupina

360.000 370.000 380.000

9. Sladoled od umskog voa

360.000 370.000 380.000

34

10. Sladoled s vinjama

360.000 370.000 380.000

UKUPNO 3.600.000 3.700.000 3.800.000

U prve tri godine dok se posao ustali i marka postane poznata tritu namerava se prodaja samo na tritu Srbije i Crne Gore, a u nastupajuim godinama namerava se prodor i na trita u okruenju, prvenstveno trita Makedonije, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Projektovano tino uee u 2008 godini iznosi oko 11.04% u 2009 - 11. 2010 iznosi 11.34%

Cena e se razlikovati u zavisnosti od vrste proizvoda i iznosie u proseku oko 120 dinara ili 1.5 evro po litru sladoleda. Planira se odobravanje sve tri vrste popusta: koliinski, sezonski i kasa skonto. Cene su date na paritetu "franko proizvoa".

Od promotivnih aktivnosti planiraju se svi oblici promocije: oglaavanje, unapreenje prodaje i odnosi sa javnou. Planirani godinji trokovi e iznositi 117.000 evra godinje, odnosno 9.750 evra meseno.

Preduzee Beoled e koristiti kratke, srednje i duge kanale distribucije. Primenjivae se intenzivna distributivna politika a sama distribucija moe biti organizovana kako od proizvoaa tako i od kupca.

Kreditiranje kupaca e se vriti u roku od 30 dana, i namerava se da intenzivnom primenom kasa skonta budu stimulisani kupci da svoja dugovanja reguliu u najkraem moguem roku. Pored kasa skonta planira se upotreba koliinskih rabate i to 5% na narudbine preko 100 litara, a u zimskom periodu taj popst e iznositi 10%

3.2. PLAN NABAVKE

3.2.1. Karakteristike osnovnih inputa

Osnovni inputi koji se koriste za proizvodnju sladoleda su:

sirovine ambalaa

Beoled namerava da zapone proizvodnju deset vrsta sladoleda po ve oprobanoj recepturi nenadmanih italijanskih majstora. Namerava se da sladoledi budu raeni od

35

najkvalitetnijih proizvoda, bilo da su u pitanju mleko, baze ili voe. Sve komponente za proizvodnju sladoleda su na prirodnoj bazi, nabavljae se od domae firme koja ih uvozi od najboljih svetski priznatih proizvodjaa (Fabri, Pregel, Linea gel, Mec 3 ...).Sirova materija ili takozvana baza za sladoled je prah koji u svom sastavu sadri: mleveni eer, obrano mleko u prahu, hidrogenizovano biljno ulje, ekstrat slatke pavlake, glukozni sirup i aromu vanile . U proizvodnji e se koristiti punomasno mleko sa 3.2% mlene masti. Vocni sladoledi e se iskljucivo raditi od prirodnog voa, bez ekstrakata iostalih konzervansa. Voe koje se koristi za sladoled potie sa istih inezagadjenih padina Tare i sa plantae u slivu reke Drine.Sladoledi u svom sastavu ne sadrze jaja, tako da je i najmanja mogucnostpojave salmonele iskljucena. Osim toga, planirano je da se svakog meseca sladoled alje na ispitivanje u Zavod za zastitu zdravlja.

Ambalau ine kutije u koje se pakuje sladoled. Namerava se da se nabave dve vrste kutija, gde e se pakovati sladoled od dve i tri litre. Kutije su izraene od plastike koja je namenjena za pakovanje prehrambenih proizvoda.

3.2.2. Mogunost nabavke inputa i ocena njihove supstitucije

Projektovane potrebe za sirovinama i ambalaom neophodnim za proizvodnju sladoleda date su sledeim tabelama:

Potrebe za sirovinama

Vrsta sirovine Jedinica mereGodina trajanja projekta

2008. 2009. 2010.-2020.Mleko litar 1.400.000 1.440.000 1.480.000eer kg 360.000 370.000 380.000Sirova materija kg 72.000 74.000 76.000okolada kg 72.000 74.000 76.000Keks kg 72.000 74.000 76.000Kajsija kg 72.000 74.000 76.000Lenik kg 72.000 74.000 76.000Zelena jabuka kg 72.000 74.000 76.000Jagoda kg 72.000 74.000 76.000Malina kg 72.000 74.000 76.000Kruka kg 72.000 74.000 76.000umsko voe kg 72.000 74.000 76.000Vinja kg 72.000 74.000 76.000

Potrebe za ambalaom od strane investitora iskazane u komadima

Vrsta ambalae Jedinica mereGodina trajanja projekta

2008. 2009. 2010.-2020.Kutije od 2l kom 900.000 900.000 900.000Kutije od 3l kom 630.000 650.000 670.000

36

Svi inputi se planiraju nabaviti od domaih proizvoaa, mleko se moe nabaviti od domaih mlekara (Mlekara abac, Mlekara Subotica,"Imlek"), koje su u prethodnom periodu pokazale stabilnu proizvodnju i istraivanjem trita je zakljueno da na naim prostorima u proteklih pet godina nije zabeleena nestaica mleka. ak i da se to dogodi postoji mogunost supstitucije mleka mlekom u prahu i za njegovu nabavku postoji domai proizvoa "Tamnavac". eer se, takoe, planira nabavljati od domaih eerana, (Fabrike eera iz Sente i Fabrike eera "Delta") sklapanjem dugoronih ugovora sa ova dva proizvoaa moe se spreiti mogunost deficita ovog inputa. Voe e se nabavljati sa naih prostora od proverenih domaih proizvoaa sa planina Tara i plantaa u slivu reke Drine. okalada e se nabavljati od najpoznatijieg domaeg proizvoaa "Simka", za okoladu postoji mogunost supstitucije kakaom u sluaju nestaice, ali zbog autentinog ukusa posebno pravljene okalade u ove svrhe, izbegavae se ovaj vid supstitucije. Keks e se nabavljati od Soko tarka i ta narudbina je, takoe, specifina jer je keks pravljen po posebnoj recepturi za potrebe proizvodnje ivestitora. Sirova materija ili takozvana baza za sladoled se moe nabaviti od proizvoaa "Centroprom" i od firme "Erikson" koja uvozi komponente za proizvodnju sladoleda od eminentnih italijanskih proizvoaad (Fabri, Pregel, Linea gel, Mec 3 ...). Ambalaa e se nabavljati od dva proizvoaa plastinih kutija "Panex" i "Rizikom", na tritu je zapaena velika ponuda plastike raznih proizvoaa i poslednjih godina nije zapaena nestaica ovog inputa.

3.2.3. Analiza i procena uslova nabavke inputa

Cene sirovina i ambalae na tritu date su u sledeim tabelama:

Vrsta sirovine Cena za 1 kg/litar u EURMleko 0.25eer 0.50Sirova materija 3.25okolada 5Keks 1.3Kajsija 1.2Lenik 5Zelena jabuka 1.3Jagoda 2Malina 3Kruka 1.3umsko voe 3Vinja 2

Vrsta kutije za sladoled Cena po komadu u EUR

Kutije od 2l 0.2Kutije od 3l 0.3

Izvor: Interno istraivanje od strane investitora

37

Cene sirovina i ambalae su date na paritetu "franko kupac", dobavljai odobravaju koliinske popuste. Na nabavku preko 50.000 kg voa odobrava se popust od 5%. Dobavljai eera i mleka ne odobravaju nikakve popuste, a na sirovu materiju sa daje koliinski popust od 5% na nabavku preko 500.000 kg; okoladu i keks prati popust od 3% na nabavku preko 50.000 kg. Za ambalau se vodi unificirana politika cena, to znai da ne postoje popusti ni na koliinu ni na rokove plaanja.Fizika distribucija sirovina se vri od strane dobavljaa i kreditni period iznosi 30 dana i za sirovine i za ambalau.

3.2.4. Projekcija uslova nabavke inputa

Fiziku distribuciju e organizovati sami dobavljai i u cene inputa su ukljueni trokovi prevoza do preduzea ("franko kupac"). Kreditiranje od strane dobavljaa iznosi 30 dana (i za ambalau i za sirovine) . Neto nabavne cene prikazane su sledeom tabelom:

Cene inputa u veku trajanja projekta

Vrsta sirovina Cena u EUR / jedinicaMleko 0.25 / leer 0.5 / kgSirova materija 3 / kgokolada 4.5 / kgKeks 1 / kgKajsija 1 / kgLenik 5 / kgZelena jabuka 1 / kgJagoda 1.5 / kgMalina 2.5 / kgKruka 1 / kgumsko voe 2.5 / kgVinja 1.5 / kgKutije od 2l 0.2 / komadKutije od 3l 0.3 / komad

4. FINANSIJSKI PLAN

4.1. ULAGANJA U STALNU IMOVINU

Obim i struktura ulaganja u stalnu imovinu prikazani su sledeom tabelom:

Vrstaulaganja

Nabavnavrednostu EUR

Poetakradova / nabavke

Rokgradnje Uslovi plaanja

Objekat 1.750.000 30 septembar 2007. 6 meseci

1. 45 % avansno na poetku radova2. 43 % posle tri meseca3. 12% na kraju radova

38

Tehnoloka oprema

1.500.000 30. septembar 2007.

1. 33.33% prilikom ugo- varanja, odnosno na poetku nabavke2. 33.33 % posle 3 meseca3. 33.33% po zavretku radova

Elektrooprema

50.000 31. decembar 2007.

3 meseca 1. 100% na kraju radova

Transportna sredstva

200.000 31. mart 2008. 1. 100% prilikom kupovine

UKUPNO 3.500.000

Dinamika stvarnih ulaganja je prikazana sledeom tabelom:u EUR

Vrsta ulaganja 30. septembar2007.31. decembar

2007.31. mart 2008.

Objekat 800,000.00 750,000.00 200,000.00 Tehnoloka oprema 500,000.00 500,000.00 500,000.00 Elektro oprema 50,000.00 Transportna sredstva 200,000.00 UKUPNO 1,300,000.00 1,300,000.00 900,000.00

Dinamika ulaganja sa aspekta preduzea razlikuje se od dinamike stvarnih ulaganja za ulaganja koja se finansiraju iz spoljnih izvora finansiranja (objekat). Dinamika otplate glav-nice kredita za izgradnju objekata prikazana je sledeom tabelom:

Datum ulaganja Iznos u EUR30. juni 2009. 298.174,51 31. decembar 2009. 298.174,51 30. juni 2010. 298.174,51 31. decembar 2010. 298.174,51 30. juni 2011. 298.174,51 31. decembar 2011. 298.174,51

Dinamika ulaganja sa aspekta preduzea prikazana je u sledeoj tabeli:

4.2 ULAGANJA U TRAJNA OBRTNA SREDSTVA

Obrtna sredstva Vrednosno iskazanegodinje potrebe

Vrednosno iskazanegodinje potrebe

Vrednosno iskazanegodinje potrebe

Koeficijent obrtna

Potrebe u 2008.

Potrebe u 2009.

Potrebe u 2010.

Vrsta ulaganja

Iznos ulaganja u EUR 30/09/2007 31/12/2007 31/03/2008 30/06/2009 31/12/2009 30/06/2010 31/12/2010 30/06/2011 31/12/2011

Objekat 1.750.000,00 298.174,51 298.174,51 298.174,51 298.174,51 298.174,51 298.174,51 Tehnoloka oprema 1.500.000,00 500.000,00 500.000,00 500.000,00 Elektro oprema 50.000,00 50.000,00

Transportna sredstva 200.000,00 200.000,00

UKUPNO 3.539.047,08 500.000,00 550.000,00 700.000,00 298.174,51 298.174,51 298.174,51 298.174,51 298.174,51 298.174,51

39

u 2008. u EUR u 2009. u EUR u 2010. u EUR I Poslovanjem uslovljena trajna obrtna sredstva 792,036.91 813,053.13 834,152.69

Zalihe sirovina 2,330,000.00 2,395,000.00 2,460,000.00 36 64,722.22 66,527.78 68,333.33

Zalihe ambalae 405,000.00 412,000.00 419,000.00 60 6,750.00 6,866.67 6,983.33

Zalihe nedovrene proizvodnje 3,616,940.71 3,689,760.71 3,765,080.71 180 20,094.12 20,498.67 20,917.12

Zalihe gotovih proizvoda 3,616,940.71 3,689,760.71 3,765,080.71 36 100,470.58 102,493.35 104,585.58

Potraivanje od kupaca 5,400,000.00 5,550,000.00 5,700,000.00 12 450,000.00 462,500.00 475,000.00

Gotovina 5,400,000.00 5,550,000.00 5,700,000.00 36 150,000.00 154,166.67 158,333.33 II Izvori trajnih obrtnih sredstava 49,766.67 50,266.67 50,766.67

Dobavljaci kutija 369,000.00 375,000.00 381,000.00 12 30,750.00 31,250.00 31,750.00

Obaveze po osnovu plata 228,200.00 228,200.00 228,200.00 12 19,016.67 19,016.67 19,016.67 Iznos trajnih obrtnih sredstava (I - II) 742,270.25 762,786.47 783,386.02 Razlika trajnih obrtnih sredstavau odnosu na prethodnu godinu 0.00 20,516.22 20,599.56

Dinamika ulaganja u trajna obrtna sredstva:

Datum ulaganja Iznos u EUR31. decembar 2007. 742,270.25 31. decembar 2008. 20,516.22 31. decembar 2009. 20,599.56

4.3 IZVORI FINANSIRANJA

Izvori finansiranja pokazuju nain na koji e svako sredstvo biti pokriveno:

Vrsta ulaganja Nabavna vrednost u EUR Izvor finansiranjaObjekat 1.750.000,00 kreditObjekat (interkalarna kamata)

39.047,08 kredit

Tehnoloka oprema 1.500.000,00 sopstvena sredstvaElektro oprema 50.000,00 sopstvena sredstvaTransportna sredstva 200.000,00 sopstvena sredstvaTrajna obrtna sredstva 783,386.02 sopstvena sredstva

UKUPNA ULAGANJA

4,322,433.10

Ulaganja se pokrivaju iz dva izvora:

40

sopstvena sredstva i kredit.

Vrsta ulaganja Nabavna vrednost u EUR % od ukupnih ulaganja Ukupno sopstvena sredstva 2,533,386.02 58.61% Ukupno kredit 1,789,047.08 41.39% Ukupna ulaganja 4,322,433.10 100.00%

Kredit se uzima za pokrivanje vrednosti objekta u iznosu od 1.750.000. Kredit pokriva 41.39% investicije i uzima se pod sledeim uslovima:

Moratorijum 6 meseci Grejs period 12 meseciRok vraanja 4 godine i 3 meseca Dinamika plaanja estomesenaGodinja kamatna stopa 10%Metod vraanja u fazi otplate jednake otplate

Moratorijum je period kada se kamata obraunava i pridodaje osnovnom dugu. U ovom sluaju on iznosi 6 meseci, za tih 6 meseci je obraumata kamata i ona iznosi 39.047,08, zajedno sa osnovnim dugom to iznosi 1.789.047,08.

Plan otplate kredita metodom jednakih otplata u fazi otplate

Period Glavnica (ostatak duga) Anuitet Otplata Kamata

30-Sep-07 1,789,047.08 87,321.33 87,321.33 31-Mart-08 1,789,047.08 87,321.33 87,321.33 30-Sep-08 1,789,047.08 385,495.84 298,174.51 87,321.33 31-Mart-09 1,490,872.57 370,942.29 298,174.51 72,767.77 30-Sep-09 1,192,698.05 356,388.73 298,174.51 58,214.22 31-Mart-10 894,523.54 341,835.18 298,174.51 43,660.66 30-Sep-10 596,349.03 327,281.62 298,174.51 29,107.11 31-Mart-11 298,174.51 312,728.07 298,174.51 14,553.55 UKUPNO 2,269,314.38 1,789,047.08 480,267.30

4.4 UKUPAN PRIHOD

41

Ukupan prihod emo dobiti ako pomnoimo planirani obim prodaje i cene. S obzirom da imamo u proizvodnji deset vrsta proizvoda i da je mala varijacija izmeu njih, poi emo od ukupnog obima proizvodnje i prosene cene.

2008 godina

Asortiman Jedinica Prodaja ujedinicamaProsena cena po litru u EUR

Ukupan prihod u EUR

Sladoled litar 3.600.000 1.5 5.400.000

2009 godina

Asortiman Jedinica Prodaja ujedinicama Prosena cena po litru u EUR

Ukupan prihod u EUR

Sladoled litar 3.700.000 1.5 5.550.000

2010-2020 godina

Asortiman Jedinica Prodaja ujedinicamaProsena cena po litru u EUR

Ukupan prihod u EUR

Sladoled litar 3.800.000 1.5 5.700.000

4.5 UKUPNI RASHODI

Rashodi tipinog proizvodnog preduzea su:

* trokovi sirovina,* trokovi ambalae,* trokovi plata,* amortizacija,* trokovi energenata,* trokovi investicionog odravanja,* trokovi osiguranja,* trokovi marketinga,* trokovi platnog prometa, * porezi,* ostali trokovi poslovanja.

Trokovi sirovinau EUR

42

Sirovina Trokovi u 2008.Trokovi u

2009.Trokovi u 2010-2020.

Mleko 350,000.00 360,000.00 370,000.00 Secer 180,000.00 185,000.00 190,000.00 Sirova materija 216,000.00 222,000.00 228,000.00 Cokolada 324,000.00 333,000.00 342,000.00 Keks 72,000.00 74,000.00 76,000.00 Kajsija 72,000.00 74,000.00 76,000.00 Lesnik 360,000.00 370,000.00 380,000.00 Jabuka 72,000.00 74,000.00 76,000.00 Jagoda 108,000.00 111,000.00 114,000.00 Malina 180,000.00 185,000.00 190,000.00 Kupina 72,000.00 74,000.00 76,000.00 Sumsko voce 180,000.00 185,000.00 190,000.00 Visnja 108,000.00 111,000.00 114,000.00 UKUPNO 2,294,000.00 2,358,000.00 2,422,000.00

Trokovi ambalaeu EUR

Ambalaa Trokovi u 2008. Trokovi u 2009.Trokovi u 2010-2020.

Kutije za sladoled od 2 l 180,000.00 180,000.00 180,000.00

Kutije za sladoled od 3 l 189,000.00 195,000.00 201,000.00

UKUPNO 369,000.00 375,000.00 381,000.00

Trokovi plata

Radno mesto Broj radnikaProsena mesena

neto plata po radniku u EUR

Godinji troakbruto plata u

2010-2020. u EUR

Generalni direktor

1 1,500.00 18,000.00

Zamenik direktora

1 1,200.00 14,000.00

Tehniki direktor

1 1,000.00 12,000.00

Komercijalni direktor

1 1,000.00 12,000.00

Tehnolozi 2 1,000.00 24,000.00

Referenti prodaje

3 500.00 18,000.00

Referenti za 4 300.00 14,400.00

43

prijem i izdavanje robeRadnici u proizvodnji

20 300.00 72,000.00

Radnici u administraciji

4 400.00 19,200.00

Vozaci 5 250.00 15,000.00Pratee osoblje 4 200.00 9,600.00UKUPNO 46 228,200.00

Trokovi amortizacije

Stalna imovina

Nabavnavrednostu EUR

Korisni vek trajanja

sredstava u godinama

Godinjaamortizaciona

stopa

Godinjaamortizacija

u EUR

Objekat 1,500,000.00 40 2,50 % 37,500.00 Tehnoloka oprema 1,789,047.08

10 10,00 %178,904.71

Elektro oprema50,000.00

20 5,00 %2,500.00

Transportna sredstva 200,000.00

10 10,00 %20,000.00

Ukupno 3,539,047.08 238,904.71

Trokovi investicionog odrvanja

Trokovi tekueg i investicionog odravanja

Parametar Godinji troak po parametruGodinji troak

2008-2020.u EUR

Oprema stvarna ualganja 1.20% 18,000.00 Objekat stvarna ualganja 0.50% 8,750.00 Elektro oprema stvarna ualganja 1.00% 500.00 Transportna sredstva stvarna ualganja 3.00% 6,000.00 UKUPNO 33,250.00

Trokovi energije.u EUR

Trokovi energenata Jedinica

Cena po jedinici u

EURTrokovi u

2008.Trokovi u

2009.Trokovi u 2010-2020.

Elektrina energija (oprema) kWh 0,05 90,000.00 92,500.00 97,500.00

44

Elektrina energija (fiksni deo) kWh 0,05 5,000.00 5,000.00 5,000.00 Dizel gorivo litar 0,70 70,000.00 70,000.00 70,000.00 UKUPNO 165,000.00 167,500.00 172,500.00

Trokovi osiguranja

Trokovi osiguranja Parametar

Godinji trokovi po parametru

Godinji troak2008-2020. u EUR

Objekat stvarna ulaganja 0.50% 7,500.00 Tehnoloka oprema stvarna ulaganja 1.20% 21,000.00 Elektro oprema stvarna ulaganja 1.00% 500.00 Transportna sredstva

stvarna ulaganja3.00% 6,000.00

Radnici broj radnika 46.00 2,116.00 UKUPNO 37,116.00

Trokovi marketinga

Trokovi marketinga Godinji troak 2008-2020. u EURReklama i propaganda 117,000.00Reprezentacija 13,000.00UKUPNO 130,000.00

Trokovi platnog prometa u EUR

Trokovi platnog prometa

ParametarGodinji troak po

parametruTrokovi u

2008.Trokovi u 2009.

Trokovi u

2010-2020.

Provizije poslovnih banaka ukupan prihod 0.50% 36,000.00 37,000.00 38,000.00 UKUPNO 36,000.00 37,000.00 38,000.00

Trokovi poreza

Trokovi poreza i taksi ParametarGodinji troak

po parametru

Trokovi u2008-2020.

u EUR

Porez na imovinu stvarno ulaganje u objekat 0.40% 6,000.00 Naknada za korienje graevinskog zemljita lokacija 2,000.00

45

Naknada za isticanje firme na poslovnom prostoru lokacija 2,000.00 UKUPNO 10,000.00

Ostali trokovi poslovanja

Ostali trokovi poslovanja Trokovi u 2008-2020. u EURPTT 20,000.00Slubena putovanja 30,000.00Lini rashodi 10,000.00Komunalne usluge 10,000.00Ostalo 30,000.00UKUPNO 100,000.00

4.6 SINTETIKI FINANSIJSKI IZVETAJI

Osnovni sintetiki finansijski izvetaji su:

* bilans uspeha,* izvetaj o novanim tokovima* bilans stanja

4.6.1 Bilans uspeha

Godina 2008. 2009. 2010.

Ukupni prihodi 5,400,000.00 5,550,000.00 5,700,000.00 Prihod od prodaje proizvoda 5,400,000.00 5,550,000.00 5,700,000.00 Ukupni rashodi 3,791,583.36 3,849,849.81 3,866,955.59 Trokovi sirovina 2,294,000.00 2,358,000.00 2,422,000.00 Trokovi ambalae 369,000.00 375,000.00 381,000.00 Trokovi plata 228,200.00 228,200.00 228,200.00 Amortizacija 238,904.71 238,904.71 238,904.71 Trokovi energenata 165,000.00 167,500.00 172,500.00 Investiciono odravanje 33,250.00 33,250.00 33,250.00 Trokovi osiguranja 37,116.00 37,116.00 37,116.00 Trokovi marketinga 130,000.00 130,000.00 130,000.00 Trokovi platnog prometa 11,470.00 11,790.00 12,110.00 Trokovi poreza 10,000.00 10,000.00 10,000.00 Ostali trokovi 100,000.00 100,000.00 100,000.00

46

Kamata 174,642.65 160,089.10 101,874.88 Bruto dobitak 1,608,416.64 1,700,150.19 1,833,044.41 Porez na dobit 160,841.66 170,015.02 183,304.44 Neto dobitak 1,447,574.97 1,530,135.17 1,649,739.97 Kumulativni neto dobitak 1,447,574.97 2,977,710.15 4,627,450.12

4.6.2 Izvetaj o novanim tokovima

Novani tok se radi na osnovu tabele bilansa uspeha s tim to se :

* iz odliva iskljui amortizacija* odlivima doda otplata kredita i* prilivima u poslednjoj godini doda rezidualna vrednost, kao zbir sadanje vrednosti stalne imovine na kraju roka trajanja projekta(iz tabele amortizacije) i vrednosti trajnih obrtnih sredstava u godini punog kapaciteta (iz tabele obrauna trajnih obrtnih sredstava).

Izvetaj o novanim tokovima u EURGodina 2008. 2009. 2010.

Ukupni prilivi 5,400,000.00 5,550,000.00 5,700,000.00 Priliv od prodaje proizvoda 5,400,000.00 5,550,000.00 5,700,000.00 Rezidualna vrednost Ukupni odlivi 3,713,520.32 4,377,309.15 4,407,704.35 Trokovi sirovina 2,294,000.00 2,358,000.00 2,422,000.00 Trokovi ambalae 369,000.00 375,000.00 381,000.00 Trokovi plata 228,200.00 228,200.00 228,200.00 Trokovi energenata 165,000.00 167,500.00 172,500.00 Investiciono odravanje 33,250.00 33,250.00 33,250.00 Trokovi osiguranja 37,116.00 37,116.00 37,116.00 Trokovi marketinga 130,000.00 130,000.00 130,000.00 Trokovi platnog prometa 11,470.00 11,790.00 12,110.00 Trokovi poreza i taksi 10,000.00 10,000.00 10,000.00 Ostali trokovi 100,000.00 100,000.00 100,000.00 Kamata 174,642.65 160,089.10 101,874.88 Otplata kredita 0.00 596,349.03 596,349.03

47

Porez na dobit 160,841.66 170,015.02 183,304.44 Neto priliv 1,686,479.68 1,172,690.85 1,292,295.65 Kumulativni neto priliv 1,686,479.68 2,859,170.54 4,151,466.19

4.6.3 Bilans stanja

u EURGodina 2008. 2009. 2010.AKTIVA (A+B) 5,778,658.96 6,733,461.33 7,807,951.83 A. Stalna imovina 3,300,142.3

7 3,061,237.6

6 2,822,332.9

5 Objekat 1,462,500.0

0 1,425,000.0

0 1,387,500.0

0 Tehnoloka oprema 1,610,142.3

7 1,431,237.6

6 1,252,332.9

5 Elektro oprema 47,500.0

0 45,000.0

0 42,500.0

0 Transportna sredstva 180,000.0

0 160,000.0

0 140,000.0

0 B. Obrtna imovina 2,478,516.5

9 3,672,223.6

7 4,985,618.8

8 Zalihe 192,036.9

1 196,386.4

7 200,819.3

6 Potraivanja 450,000.0

0 462,500.0

0 475,000.0

0 Gotovina u trajnim obrtnim sredstvima

150,000.00

154,166.67

158,333.33

Gotovina iz neto priliva 1,686,479.68

2,859,170.54

4,151,466.19

PASIVA (C+D+E) 5,778,658.96 6,733,461.33 7,807,951.83 C. Kapital 3,939,845.2

2 5,490,496.6

1 7,160,836.1

4 D. Kratkorone obaveze 646,115.6

9 646,615.6

9 647,115.6

9 Dobavljai 30,749.9

9 31,249.9

9 31,749.9

9 Obaveze po osnovu plata 19,016.6

7 19,016.6

7 19,016.6

7 Deo kredita koji dospeva naredne godine

596,349.03

596,349.03

596,349.03

E. Deo kredita koji dospeva za vie od godinu dana

1,192,698.05

596,349.03 -

48

4.6.4 Ekonomski tok

31.12.2007. 2008. 2009. 2010. UKUPNI PRILIVI 5,400,000.00 5,550,000.00 5,700,000.00 Prihod od prodaje proizvoda 5,400,000.00 5,550,000.00 5,700,000.00 Neto rezidualna vrednost projekta UKUPNI ODLIVI 3,738,050.32 3,806,170.12 3,837,245.32 Trokovi sirovina 2,294,000.00 2,358,000.00 2,422,000.00 Trokovi ambalae 369,000.00 375,000.00 381,000.00 Trokovi plata 228,200.00 228,200.00 228,200.00 Trokovi energenata 165,000.00 167,500.00 172,500.00 Investiciono odravanje 33,250.00 33,250.00 33,250.00 Trokovi osiguranja 37,116.00 37,116.00 37,116.00 Trokovi marketinga 130,000.00 130,000.00 130,000.00 Trokovi platnog prometa 36,000.00 37,000.00 38,000.00 Trokovi poreza 10,000.00 10,000.00 10,000.00 Ostali trokovi 100,000.00 100,000.00 100,000.00 Kamata 174,642.65 160,089.10 101,874.88 Porez na dobitak 160,841.66 170,015.02 183,304.44

NETO PRILIV (4,322,433.10) 1,661,949.68 1,743,829.88 1,862,754.68

Investiciona ulaganja (apsolutni iznos) 4,322,433.10 KUMULATIVNI NETO PRILIV

(4,322,433.10) -2,660,483.42 -916,653.54 946,101.14

Period povraaja iznosi 2 godine i 221 dan Diskontni faktor 1.10 1.21 1.33 DISKONTOVANI NETO PRILIV

(3,942,269.73) 1,510,863.35 1,441,181.72 1,399,515.16

Investiciona ulaganja (diskontovani iznos) 3,942,269.73 DISKONTOVANI KUMULATIVNI NETO PRILIV

(3,942,269.73) -2,431,406.39 -990,224.67 409,290.49

NETO SADANJA VREDOST 8,276,648.06 Diskontovani period povraaja iznosi

49

2godine i 313 dana Red za izraunavanje interne stope rentabilnosti

(3,942,269.73) 1,661,949.68 1,743,829.88 1,862,754.68

INTERNA STOPA RENTABILNOSTI 45.02% INDEKS RENTABILNOSTI 209.95%

4.7 RACIO ANALIZA

Racio brojevi predstavljaju smislene odnose izmeu pojedinih pozicija finansijskih izvetaja. Osnovna svrha racio brojeva je da omogue ocenu finansijskog stanja preduzea ili tendenciju u promeni finansijskog stanja preduzea.

Analiza je bazirana na etiri grupe racio brojeva:1. Pokazatelji likvidnosti2. Pokazatelji aktivnosti3. Pokazatelji finansijske strukture4. Pokazatelji rentabilnosti i5. Pokazatelji trine strukture.

Racio analiza

Pokazatelji 2008. 2009. 2010. 1) Pokazatelji likvidnosti Opti racio likvidnosti 3.84 5.68 7.70 Rigorozni racio likvidnosti 3.54 5.38 7.39 Neto obrtna sredstva (u EUR) 1,832,400.90 3,025,607.98 4,338,503.19 2) Pokazatelji aktivnosti Koeficijent obrta kupaca 12.00 12.00 12.00 Prosena odloena naplata u danima 30.00 30.00 30.00 Koeficijent obrta dobavljaa 12.00 12.00 12.00 Proseno odloeno plaanje u danima 30.00 30.00 30.00 3) Pokazatelji finansijske strukture Udeo pozajmljenih izvora u ukupnim izvorima 31.82% 18.46% 8.29% Udeo dugoronih izvora u ukupnih izvorima 88.82% 90.40% 91.71% Koeficijent pokria fiksnih rashoda na ime kamate (u EUR) 10.21 11.62 18