B I Z N I S

2 April 2009.

I Z R E D A K C I J E

April 2009. 3

SADR@AJ

Srb info strana 4

Otimanje Kosova je isto {to i otimanje organa strana 5

Njujork{ku berzu samo dr`ava spa{ava! strana 6

Kova~evi}u }e se suditi u Srbiji strana 8

Srbin na ~elu fudbalskog saveza Ilinoisa strana 9

Du{a u balonu strana 10

Ikar Skulptura Bobana Ili}a u muzeju MOCA strana 12

Preko Pavlovi}a ru{e Dodika strana 13

Karlova~ka jutrenja Radoja Domanovi}a strana 19

Pravoslavlje strana 20

Kolumna strana 21

Postekologija strana 22

Zakon strana 23

Sport strana 25

Horoskop strana 26

Rodjendani strana 27

Horoskop strana 26

Porodica strana 29

Vedra strana 30

Mediji strana 31

TIRA@: 20. 000

OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike

Re~ urednika

@elimo da vas obaves-

timo, da smo u cilju

na{eg opstanka, a nakon

punih sedam godina

odllu~ili da od maja

meseca na{ list Ogledalo ne delimo vi{e

besplatno. Ogledalo ne}e mo}i da se na|e u

na{im crkvama, doktorskim ordinacijama i

restoranima, ve} samo u na{im prodavnicama

gde ga mo`ete kupiti po ceni od $1.50.

Smatramo da $1.50 jednom mese~no nije

mnogo za opstanak jedinog lista, koji se na

ovim prostorima stvara sa ciljem da pove`e

sunarodnike {irom Amerike i sveta i da

objektivno informi{e ~itaoce o doga|ajima

kako iz na{e zemlje tako i iz na{ih zajednica

u dijaspori.

Ogledalo }e i dalje nastojati da ostavi

vredan pisani trag u o~uvanju srpskog jezika

i tradicije, promovisanju kulture, afirmisanju

na{ih poznatih li~nosti iz sveta nauke, umet-

nosti i biznisa i drugih va`nih oblasti korisnih

za na{u zajednicu i postojanje.

Ukoliko `elite da Ogledalo dobijate na

ku}nu adresu, godi{nja pretplata je $50.00.

Ogledalo preko na{eg websajta:

www.serbianmirror.com ~ita ceo svet.

Svojim dragim ~itaocima, prijateljima

lista Ogledalo i svim pravoslavcima na

planeti `elimo sre}ne svetle nastupaju}e

praznike Hristovog Vaskrsenja.

HRISTOS VOSKRESE!

Po{tovani ~itaoci i

prijatelji lista Ogledala,

PUBLISHED BY

• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Cvijan Hercegovac, Milka Figuri}-Kova~evi},

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina,

Milutin [o{ki} (Beograd), Dragica ]iri} Spasojevi}, Ruzica Z. N.

Stojkovic, Aleksandra Mati} (Ni{), Boban Ili} (^ikago), Milan

Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

G O D I [ N J A P R E T P L A T A

NAME:

------------------------------------------------------------------------

ADDRESS:

--------------------------------------------------------------------

CITY:

---------------------------------

STATE:

-----------------------------

ZIP:

---------------------------

TEL:

----------------------------------------

NA OGLEDALO

12 meseci $50.00

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom

po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror -

PO BOX 13472

Chicago IL 60613

OVDE

JE

MOGLA

BITI

VA[A

R

E

K

L

A

M

A

S R B I N F O

4 April 2009.

Srpsko - gr~ko - makedonsko ve~e

Za info posetite www.serbnet.com

Humanitarna akcija omladine ^ikaga

NEMA PREDAJE KOSOVO JE SRBIJA

Omladina ^ikaga u saradnji sa sajtom ^ika{ki Srbi, a uz blagoslov Srpske

Pravoslavne crkve, organizuje Vask{nju humanitarnu akciju za pomo} Srbima

na Kosmetu pod nazivom: Nema predaje.

Plan je da akcija krene sredinom aprila, u cilju sakupljanja novca za pomo}

Srbima na Kosmetu, kao i budjenja nacionalne svesti kod Srba u Americi.

Ideja ove humanitarne akcije je da se novac prikupi na jednostavan na~in, dis-

tribucijom silikonskih narukvica u bojama srpske trobojke sa natpisom “Kosovo

is Serbia!” www.nemapredaje.net.

- Potrebno je hiljadu pojedinaca, koji bi svojom donacijom od 10 dolara

podr`ali ovu akciju i time pomogli one kojima je pomo} najpotrebnija – na{im

Srbima na Kosmetu- ka`e za Ogledalo Du{an Stojkovi}, jedan od osniva~a ove

akcije. Narukvice bi trebalo da se distribuiraju uz pomo} crkve, srpskih biznisa

u Americi i internet prezentacija, a rezultati akcije }e biti objavljeni na inter-

net stranici na{e akcije Nema predaje”.

Za vi{e informacija pogledajte sajt:

www.NemaPredaje.net i www.CikaskiSrbi.com

Kontakt email: info@NemaPredaje.net

Akciju podr`ali: Srpska pravoslavna crkva, ^ika{ki Srbi, Humanitarna organi-

zacija Srbi za Srbe, Ogledalo Serbian Mirror, Srpski radio ~as, Serbian Yelow

Pages, Phoenix Serbs, Tesla radio, Radio Romski dukat, Radio Karavan, Srpska

TV.

Godi{nja skup{tina

SPB mesnog odbora

^ikago,

odr`a}e se 12. aprila

sa po~etkom u 1:00

po podne u sali crkve Sveti

Stevan De~anski na:

VIVA PRODUCT

DO[LO JE VREME DA VRATITE SVOJU IMOVINU ODUZETU U

HRVATSKOJ, BOSNI I HERCEGOVINI I NACIONALIZOVANU U SRBIJI

AMERI^KO - SRPSKA KOMPANIJA ZA KONSULTACIJE

PREDSTAVLJANJE I ZASTUPANJE

VIVA PRODUCT inc, NEW YORK

tel-fax 212 426 1020

www.vivaproductinc.com

E-mail: VIVAint@aol.com

3543 W. Leland Ave. u ^ikagu.

Za vi{e informacija pozovite:

847.812.5985

B

ilo bi dobro da i zemlje ~lanice

NATO podignu groblje svojim

poginulima u neobjavljenom ratu

koji su povele. Bilo bi to jedino groblje u

istoriji ratova u kojem nije poginuo ni

jedan vojnik, ali bi tu mogli sahraniti obraz

i ~ast me|unarodne zajednice i NATO

pakt.

^ovek koji nije vladao sobom, vladao

je svetom i kraj 20. veka i svoju vladavinu

krunisao najbestidnijim nedelom – bombar-

dovanjem Srbije pretvaraju}i Evropsku

uniju i NATO savez u novu Moniku

Levinski.

Da bi skrenuo pa`nju sa svoje

sramote na stub srama je zakucavao

Srbiju, ali su te bombe istovremeno

poga|ale i onu Ameriku u koju su se vi{e

od pola veka kleli i uzdali svi narodi

`eljni slobode i pravde od Beograda do

Vladivostoka.

NATO projekat nije namenjen samo

nama, ali je Srbija ve} po tradiciji izabrana

da se preko nje poru~i malim narodima da

im ki~ma vi{e nije potrebna i da }e bez

ki~me `iveti mnogo bolje.

Na{a budu}nost su deca bez ki~me, a

da bismo ra|ali decu bez ki~me najbolje je

da je nemamo ni sami.

Preko najmo}nijih ekrana NATO

telali su nam poru~ivali da u bombardovan-

ju nije bilo ni~eg li~nog, nego samo

otre`njuju}eg i pou~nog. Bombardovani

smo za na{e dobro i ono }e imati smisla

jedino ako smo nau~ili ne{to novo i bitno.

Kao dru{tvo u tranziciji, to prvo bom-

bardovanje smo do~ekali nespremni i pre-

plavljeni emocijama. U me|uvremenu je

dosta ra|eno na nama i ulagano u nas, tako

da smo ve} danas mekovratiji i beski~meni-

ji nego ikad.

Svako novo bombardovanje pretvorili

bismo u praznik, iskoristili kao priliku za

otre`njenje i do~ekali bez predrasuda i

otvorenog srca. Sada smo sto puta pamet-

niji nego pre deset godina. I da nam je bila

ova pamet, bombardovali bismo sami sebe!

NATO savez je spreman da nam

oprosti {to nas je bombardovao,

pou~avaju}i nas da se {to pre okrenemo

budu}nosti, jer u Evropu ne}emo u}i ako

se budemo i~ega se}ali.

Njihova vrata su nam ~irom otvorena

i dobrodo{li smo ~im ispunimo neke sitne

preduslove kao {to je priznanje NATO

dr`ave na Kosovu, ~iji glavni grad nije

Bondstil, nego Bombstil.

Do{lo se dotle da nas NATO ho}e, a

mi NATO ne}emo! ^ak je posle svega,

me|u Srbima nadmo}na ve}ina onih koji

misle da bi ulazak Srbije u NATO pakt

bila ve}a bruka, nego da se @aklina Kenedi

udala za Li Osvalda (ubicu D`ona

Kenedija).

Na kraju smo uo~i desetogodi{njice i

mi ~uli ne{to ne~uveno i to od Karle Del

Ponte, {to su oni, izgleda, znali od po~etka.

Naime, iza{lo je na videlo da su se za neza-

visno Kosovo u mraku borili i trguju}i ljud-

skim organima!

A {ta je otimanje Kosova, ako nije

otimanje organa, `ile kucavice srpskoga

naroda, kako je rekao mitropolit

Amfilohije?

Da bi se oteo bubreg kidnapovani su

Srbi, da bi se otela du{a srpskoga naro-

da, masakrirana je Srbija. Jedno je

va|eno iz tela pojedinaca, a drugo iz tela

Srbije.

Na istom delu su uhva}eni zlo~inci

bez granica i nevidljivi junaci iz nevidljivih

aviona. Jedni su konfiskovali teritoriju, a

drugi jetru i bubrege.

Ovaj najve}i zlo~in me|u zlo~inima

nisu u~inili Srbi, nego je u~injen nad

Srbima, mada su oni progla{eni za

najve}e zlo~ince.

Pored ‘Bele ku}e’ svet je dobio i

‘`utu ku}u’, ali ona nije u Srbiji, nego u

Albaniji.

Bombama i trgovinom organima se

nije mogao re{iti nijedan problem, ali je

zato svaki postao ve}i.

D R U [ T V O

April 2009. 5

OTIMANJE KOSOVA JE ISTO

[TO I OTIMANJE ORGANA

Matija Be}kovi} na promociji na{eg lista

u Beogradu

MI, SRBI IMAMO

OBAVEZU DA

PAMTIMO

Pi{e:

Milutin [o{ki}

24. marta 2009.

godine, navr{ilo se

deset godina od

po~etka zlo~ina~ke

NATO agresije na

Srbiju. Taj datum

mora biti zapisan u

na{em kolektivnom

pam}enju kao dan

se}anja na `rtve

NATO agresije.

Narod, koji ne

pamti svoju istori-

ju, svoje `rtve, svoja stradanja izgubi}e

sebe i svoj identitet.

19 zemalja tada{njeg NATO-a je napalo

Srbiju. Agresija je trajala 78 dana, od

24. marta do 10. juna 1999. godine.

Poginulo je vi{e od 3.500 ljudi, a ran-

jeno vi{e od 10.000. Izazvana je

ogromna materijalna {teta koja se pro-

cenjuje na desetine milijardi dolara.

Pogo|eno je ili uni{teno 7.643 ku}e,

300 {kola, 53 bolnice, 50 crkava, 37

mostova i mnogobrojnih civilnih i

vojnih infrastukturni objekti. I danas

deset godina posle bombardovanja svi

vidimo i ose}amo mnogobrojne

posledice. Mnoge ru{evine i danas

stoje. Porast malignih bolesti od 1999.

godine iznosi preko 40%. Veliki broj

poru{enih fabrika nikada nije obnovljen

i svi mi i gra|ani i dr`ava mnogo smo

siroma{niji nego {to bismo bili da do

agresije nije do{lo.

Moramo trajno pamtiti ove zlo~ine nad

Srbijom. Uostalom, agresori su nas 17.

februara 2008. godine, progla{avaju}i

la`nu dr`avu Kosovo, podsetili i uverili

da su NATO agresiju izveli sa ciljem

razbijanja Srbije i stvaranja druge

albanske dr`ave.

Setimo se `rtava i stradanja tokom

marta, aprila, maja i juna 1999. godine,

zapalimo sve}e svakog 24. marta u

na{im hramovima na{im `rtvama. Mi,

Srbi imamo obavezu da pamtimo,

nemamo pravo da zaboravimo.

Matija Be}kovi} - Govor na Nacionalnoj akademiji posve}enoj 10. godi{njici NATO agresije na SRJ

E K O N O M I J A

6 April 2009.

O

ekonomskoj krizi pri~a se svakod-

nevno u svim mogu}im TV i radio

programima. O krizi se pi{e u

skoro svim novinama, ali mnoge stvari i

danas, ostaju bez odgovora.

Ima jo{ mnogo pitanja poput ovih

– Kako? Za{to? Dokle }e trajati? Ima li

uop{te leka? [ta nas jo{ ~eka?

Dakle, po~nimo iz po~etka.

Obi~ni Amerikanci i ne

razmi{ljaju o tome za{to i kako je do{lo do

krize, jer strepe da }e i sami ostati bez

posla. Procenat onih koji su bez posla

pove}ao se za vi{e od 10 posto, a ukupan

broj nezaposlenih ve}i je blizu cifre od 15

milona. Stanje postaje veoma ozbiljno. Ima

li kraja ? Odgovor sam poku{ao da na|em

me|u ekonomistima i profesorima, ali ni

profesor [tigli}, dobitnik Nobelove nagrade

za ekonomiju, nije bio spreman za ozbiljan

komentar. “Pratimo situaciju” rekao je. I to

je sve.

Njujor{ka berza ustanovljena je da

bude regulator ponude i potra`nje i da na

tim, ~isto ekonomskim principima, tr`i{nog

kapitalizma podstakne razvoj. Tako je

mo`da i bilo na po~etku, ali veoma brzo

ova najve}a i najpoznatija berza na svetu,

postala je mesto finansijskih transakcija i

raznih malverzacija. Na kraju, berza je

postala trgovina fiktivnim finansijskim

vrednostima, jer se na njoj prodavalo

“ni{ta”, pa onda kupovalo “ni{ta”, a proviz-

ija ili tako dobijena virtualna vrednost

odlazila bi u d`epove promu}urnih

me{etara, sada milionera i milijardera.

Vremenom te transakcije dovele su do

nezamislive disproporcije izme|u stvarnih i

berzanskih vrednosti i berza je naravno

pukla. Njujor{ki Wall Street, nije pukao

formalno, jer ga dr`ava spasava.

Berza se spa{ava ovde u Americi,

spa{avaju je i Francuzi i Nemci i Rusi i

Kinezi… Berze se spasavaju upumpavan-

jem nekog, opet imaginarnog novca, koga

navodno imaju dr`ave ili MMF. Ovo je

pojednostavljena pri~a, jer u njoj nema

detalja poput permanentog deficita bud`eta

Sjedinjenih Dr`ava, nema Vijetnama,

Koreje, ru{enja berlinskog zida, raspada

Sovjetskog Saveza, ru{enja Svetskog

Trgovinskog Centra, Avganistana, Irana,

bombardovanja Srbije i drugih nevolja

{irom sveta. U ovoj pri~i nema ni analize

za{to je barel nafte, pre samo 6 meseci, bio

skoro dvesta dolara, a sad je pao na 25.

Nema ni pitanja, a ni odgovora, ko se od

toga obogatio, sem {to je re~eno da je

Eyon Mobil, pro{le godine zabele`io

enormni profit od skoro sto biliona… Znate

li ko su najve}i vlasnici naftnih kompani-

ja?!

Pri~a se da je izvesni finasijski

stru~njak, gospodin Madov, o{tetio svoje

klijente za 68 biliona dolara. Me|u njima

su razni bankari, velike filmske zvezde,

politi~ari, pa i oskarovac Stiven Spilberg.

Mo`da }e ba{ on, Spilberg, pomo}i da se

sve ovo razjasni, jer ako iko mo`e sve ovo

da razume, onda je to sigurno ~ovek bujne

ma{te kao pomenuti filmad`ija. Gospodin

Madov je i dalje na slobodi, a sada se

objavljuje i kome je sve davao finansijsku

podr{ku za izbore. Na listi su mnogi poz-

nati senatori, kongresmeni i guverneri. Tu

je i gospo|a Hilari Klinton, senator iz

Njujorka gospodin Sumer, Guverner dr`ave

Nju D`ersi i jo{ mnogi. Neki, od njih,

poput gospodina Sumera, najavljuju da }e

vratiti donaciju od preko 20 milona dolara.

Pitam se samo kome? I jo{ se pitam koli-

ka je to kap u trilionima koji su dati, ili }e

se dati, za izlazak iz krize? Bio bih neoz-

biljan ako vam ne ka`em koliko je para, do

sada dala ameri~ka vlada za finansijski i

privredni oporavak. U~ini}u i to, iako sam

siguran da ni vi, kao ni ja, ne mo`ete te

sume ni da zamislite.

Do sada je u “oporavak” ameri~ke

ekonomije ulo`eno; 787 milijardi u prvom

Obaminom paketu, za pomo} i spa{avanje

banaka, a onda je dato jo{ 750 milijardi. Za

reformu zdravstvenog osiguranja u bud`etu

je planirano 634 milijarde dolara. Ako se

ne varam zbir je ne{to ve}i od 2 triliona i

sto pedeset milijardi. Ameri~ki bud`etski

deficit je, za sada, ne{to preko 20 triliona

dolara. Gde }e dr`ava da na|e sva ova

sredstva i ko }e na kraju sve to da plati?

Naravno, tu je i pitanje, da li je

to neki “novi socijalizam” ili dr`avni kap-

italizam u{ao u Ameriku na mala vrata?

Dr`avni socijalizam ili dr`avni

kapitalizam su ista stvar – bar se meni tako

~ini – a milioni, milijarde, bilioni i trilioni

su ipak samo brojevi.

U Americi trilion je milion mil-

iona, a u Evropi to je hiljadu milijardi.

Iako izgleda razli~ito – zna~i isto – i zas-

tra{uju}e je!

Nekako, mogu da zamislim sto

hiljada dolara, ~ak i milon, o milijardi

mogu da naga|am. Sve ostalo je za mene

tajna. Tajna tolika da ne mogu da zamis-

lim ni sa koliko se nula ti brojevi preko

milijarde pi{u, a kamoli da zamislim kako

to izgleda.

Ne mogu ni da sanjam o tome {ta

se za te pare mo`e kupiti, koliko se glad-

nih mo`e nahraniti, koliko puteva izgraditi,

koliko novih radnih mesta otvoriti,

koliko…

O ekonomskoj krizi, koja sada

ima ve} svetske, razmere po~elo se pri~ati

nekako pred kraj drugog mandata D`ord`a

Bu{a. Prvo je kriza najavljivana kao kriza

u oblasti trgovine nekretninama, onda je

prerasla u bankovnu krizu i na kraju, kad

su pukle najve}e osiguravaju}e ku}e koje

osiguravaju kapital, ispostavilo se da je

po~ela nova finansijsko ekonomska kriza.

U Wall Street-u, na Menhetnu,

kriza se naslutila pro{le godine. Prvo su

akcije stagnirale, a zatim sledi munjevit

pad svih berzanskih vrednosti. Pad se nas-

tavlja i danas. Krizu niko zvani~no nije

objavio, iako su se sve ~e{}e vi|ali

bankarski slu`benici, finansijski savetnici,

pa i berzanski brokeri sa kartonskim kuti-

jama u kojima su iznosili svoje stvari iz

kancelarija na njujor{koj berzi ili iz kance-

larija finansijskih giganata kakvi su bili

Feni Mej i Fredi Mek. Dobijali su otkaze i

odlazili bez komentara.

Iako im “firme” propado{e, glavni

menad`eri pokupi{e bonuse u iznosima koji

dosti`u milijarde i ne pada im na pamet da

ih vrate. Nova vlast bila je primorana da

ograni~i njhova primanja. Predsednik

Obama zapretio je najstro`ijim zakonskim

merama me{anje dr`ave u tr`i{nu privredu

i liberalnu ekonomiju.

Krajem pro{le godine u zavr{nici

izborne trke otkriveno je da Amerika ulazi

u veliku ekonomsku krizu koja }e biti ve}a

od svih prethodnih. Novi predsednik, Barak

Obama, ponudio je svima promene i nadu.

Sada kada je na vlasti, susre}e se sa prav-

im merama krize i polako, dan za danom,

NJUJOR[KU BERZU SAMO

DR@AVA SPASAVA!

Direktno sa Wall Street-a

Milan Lu~i}

Od na{eg dopisnika iz Njujorka Milana Lu~i}a

E K O N O M I J A

April 2009. 7

otkriva da ona nije zahvatila samo sektor

stanogradnje i trgovine nekretninama, ve}

da je uzdrmala ~itavu finansijsku strukturu

kapitalisti~kog sveta, koji se zaklinje u slo-

bodno tr`i{te, nesmetani protok kapitala,

globalizaciju.

UZDRMANO JE ILI

SRU[ENO SKORO SVE

Najve}a organizacija za reosigu-

ranje kapitala EIG je pukla. Pukla je toliko

da joj ni tri pomo}i dr`ave, svaki put u

desetinama triliona, jo{ nisu pomogle da

stanu na noge. Ponos ameri~ke privrede,

automobilska industrija, zatvara pogone,

otpu{ta na desetine hiljada radnika, a direk-

tor D`eneral Motorsa do{ao je na sastanak

ekonomskog komiteta Senata da tra`i pare

– svojim privatnim avionom.

Naravno, to je bilo zapa`eno i

pomo} je jedva pro{la, ali je ipak pro{la i

Vladu i Senat. Pukli su investicioni pa ~ak

i penzioni fondovi.

U Americi ima preko 46 miliona

neosiguranih, ka`e novi predsednik, a na{

cilj je da svi Amerikanci imaju posao i

osnovnu zdravstvenu za{titu. To }e ko{tati

silne milijarde.

Koliko }e tek trebati za sistem

obrazovanja koji je tako|e pukao?

Predsednik Bu{ je na kraju man-

data odobrio paket od 700 milijardi za

pomo} posrnulom bankarskom sektoru.

Predsednik Obama nastavio je da odobrava

novu pomo} za auto industriju, zatim pono-

vo za bankarski sektor, pa za socijalnu

pomo} i pomo} za nezaposlene, za pomo}

onima koji moraju da se isele iz ku}a, jer

ne mogu da pla}aju zajmove…

Gradona~elnik Njujorka, gospodin

Blumberg, tra`i od dr`ave pomo} za

spa{avanje javnog prevoza u Njujorku, ali

je protiv pove}anja poreza za bogate, jer on

`eli da u Njujorku `ive bogati, a ne da

be`e iz njega. Guverner Kalifornije tra`i

pomo} za nezaposlene i za proizvodnju

~iste energije...

Svi se brinu i tra`e izlazak iz

krize i to uz pomo} dr`ave.

Mnogi konz-

ervativci

ve} otvoreno govore

da Amerika uvodi dr`avu u privredu

i da ova kriza zna~i kraj slobodnog tr`i{ta.

Oni o{triji ka`u da je to novi vid socijaliz-

ma i time pla{e Amerikance koji su aler-

gi~ni i na samu pomisao socijalizacije.

Da, ka`u tre}i, uvodi se socijal-

izam ali za one bogate i prebogate, jer sva

pomo} ode u d`epove finansijskih instituci-

ja, bankara i me{etara. Narodu, onom

obi~nom i siroma{nom, ku}e i dalje idu na

dobo{. Bez posla je samo u zadnjih {est

meseci ostalo 4 miliona radnika. Ukupan

broj nezaposlednih davno je pre{ao brojku

od desetak milona, a nova otpu{tanja se

najavljuju.

KAD AMERIKA RE[I

KRIZU RE[I]E JE

^ITAV SVET

Ovde se sve ~e{}e ~uje da kriza nije

zahvatila samo Ameriku ve} i ceo svet, a

naro~ito Evropu, Rusiju i Kinu. Me|utim

tu|e nevolje vi{e ne odvla~e pa`nju.

Amerikanci, nisu zluradi. Oni tra`e re{enje za

sebe, i dodaju; “Kad mi re{imo krizu, onda

}e biti re{eni i problemi ostat-

ka sveta”. U to

i h

je uverio i

premijer Velike Britanije,

Gordon Braun, koji je posle susreta sa

Barakom Obamom javno na televiziji rekao:

“Amerika nam mora pomo}i”. To je ponovio

i u Kongresu, a odmah po povratku u

Englesku primarna bankarska kamata smanje-

na je na samo 0,5 posto. U Americi je ta pri-

marna kamata jo{ manja – samo 0,25 posto.

Osnovna doktrina novog ekonom-

skog tima Bele ku}e je da }e se pokretanjem

finansijskog tr`i{ta pokrenuti nova ulaganja i

posrnula privreda, a time }e do}i i do

otvaranja novih radnih mesta. U Americi se

sa nestrpljenjem o~ekuje bar ~etiri miliona

novih radnih mesta. Tokom izborne trke

obe}avano je dva miliona.

Stvari se o~igled-

no menjaju iz dana u dan,

za sada samo na gore.

Vrednosti na berzi padaju.

Banke, koncerni i velike

firme tra`e pomo} dr`ave, a

oni manji, takozvani “smoll

Businnes” odlaze u bankrot.

Ku}evlasnici gube ku}e koje

se u Detroitu sada prodaju

samo za jedan dolar. Radnici

i dalje ostaju bez posla.

Ozbiljno se

razmi{lja o

uvo|enju nadoknade neza-

poslenima na godinu dana,

umesto sada{njh 6 meseci.

Dragi moji, iako je

sa Wall Street-a, mnogo je i

stra{no je!

A K T U E L N O

8 April 2009.

A

meri~ki okru`ni tu`ilac,

po~etkom aprila, odlu~io

je da srpskom pravosu|u

prepusti vo|enje predmeta

Miladina Kova~evi}a, protiv koga

je u SAD pokrenut postupak zbog

te{kog povre|ivanja studenta

Brajana Stajnhauera. Odluka

ameri~kog tu`ila{tva doneta je

nezavisno od pregovora koje vode

dve vlade, Srbije i SAD, a zbog

“bitno naru{enih bilateralnih

odnosa” posle postupanja dva

slu`benika na{eg konzulata u

SAD koji su omogu}ili

Kova~evi}u, iako je sud to izri~ito

zabranio, da se vrati u zemlju.

Dr`avni slu`benici konzulata u

Njujorku su, naime, izdali

Kova~evi}u privremenu putnu

ispravu koju je on iskoristio da se

vrati u zemlju, pojasnio je dr`avni

sekretar u Ministarstvu pravde

Srbije Slobodan Homen.

Postupak }e, uz sve

dokaze koje }e dostaviti ameri~ko

pravosudje, biti sproveden pred

Drugim op{tinskim sudom u

Beogradu, a Miladin Kova~evi}

}e se braniti sa slobode. Ameri~ki

tu`ilac D`erald Molen dostavi}e

sve dokaze protiv Kova~evi}a srp-

skom sudu i krivi~ni postupak

bi}e sproveden isklju~ivo prema

srpskim zakonima. Zakon pred-

vi|a da o{te}eni Brajan

Stajnhauer, kao i o~evidci

doga|aja, budu saslu{ani u sudu u

Srbiji ili putem video-linka.

Prema ameri~kom zakonu za

krivi~no delo koje se Kova~evi}u

stavlja na teret, „napad prvog ste-

pena”, predvi|ena je kazna od 5

do 25 godina zatvora. Me|utim,

takvo krivi~no delo ne postoji u

srpskom Krivi~nom zakoniku i

moglo bi se prevesti kao

nano{enje te{kih telesnih povreda

za koje bi Kova~evi} u Srbiji

mogao da dobije maksimalno

osam godina zatvora.

Pokrenuti postupak, ne}e

biti prekinut u SAD, jer su istim

povodom optu`ena jo{ dvojica

u~esnika u tu~i. Homen je rekao

da se porodica pretu~enog studen-

ta Brajana [tajnhauera slo`ila sa

ovakvom odlukom ameri~kog

tu`ila{tva. Naime, dr`avni tu`ilac

ameri~kog okruga Brum D`erald

Molen, potvrdio je da se porodica

[tajnhauer slo`ila sa ponudom

srpske vlade da joj se plati

900.000 dolara, jer su dr`avni

slu`benici pomogli da Kova~evi}

pobegne iz SAD. Prema njegovim

re~ima, transfer novca je obavljen

12. marta.

Dokument koji je Vlada

Srbije usvojila o slu~aju

Kova~evi}, o izdvajanju milion

dolara, tada je progla{en

slu`benom tajnom. Sada, nakon

odluke ameri~kog pravosu|a, srp-

ska Vlada je najavila da kona~no

skinuti oznaku slu`bene tajne sa

slu~aja Miladina Kova~evi}a, i da

}e javnost napokon biti upoznata

i sa detaljima pregovora koje

vlade Srbije i SAD ve} mesecima

pod oznakom tajnosti, vodile o

slu~aju Kova~evi}a.

Ambasador SAD u

Beogradu Kameron Manter

izjavio je, da je zadovoljan sarad-

njom sa Vladom Srbije povodom

ovog slu~aja. On je istakao da

Amerika ne}e odustati od toga da

on bude priveden pravdi i izrazio

uverenje da }e taj slu~aj dobiti

pravedan epilog na sudu.

Vlada Srbije je ocenila da je

uspe{no re{en problem u slu~aju

Miladina Kova~evic}, koji je

ozbiljno naru{io odnose Srbije i

SAD. U saop{tenju Vlade navodi

se da je problem uspe{no re{en, s

obzirom na to da va`e}i propisi

Srbije ne dopu{taju izru~enje

dr`avljana Srbije drugim zemlja-

ma. “Odluka tu`ila{tva u Njujorku

je svojevrsno priznanje pravosud-

nom sistemu Srbije, koji je

sposoban da procesuira sva

krivi~na dela. Re{avanje slu~aja

Miladina Kova~evi}a doprine}e

podizanju ugleda Srbije u svetu”,

pi{e u saop{tenju Vlade Srbije.

Ministarka pravde

Sne`ana Malovi} ocenila je ovu

odluku velikim priznanjem srp-

skom pravosudju. “Kao ministar

pravde posebno sam ponosna na

izjavu nadle`nog ameri~kog

tu`ioca D`eralda Molena, koji je

rekao da je bio iznena|en kvalite-

tom i stru~no{}u srpskih tu`ilaca

sa kojima se susreo,” rekla je

Malovi}. Ona je podsetila da je

prva reakcija ameri~ke adiminis-

tracije na bekstvo Kova~evi}a iz

SAD “is{a ka uskra}ivanju

pomo}i Srbiji, a da smo sada

do{li do toga da je ameri~ko

pravosu|e ustupilo krivi~no

gonjenje Kova~evi}a srpskom

pravosudju”.

Pi{e Marijana Maljkovi}

KOVA^EVI]U ]E

SE SUDITI U SRBIJI

Afera “Miladin Kova~evi}”, koja mesecima potresa Srbiju, u{la

je u zavr{nicu. Poreski obveznici, koji u velikoj ekonomskoj

krizi imaju sre}e {to uop{te imaju radno mesto, pla}aju milion

dolara za “kratak fitilj” srpskog studenta u SAD i zloupotrebu

slu`bene du`nosti zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova.

Istorija slu~aja Kova~evi}

Miladin Kova~evi} se tereti da je 4. maja 2008. godine u jed-

nom bostonskom klubu u SAD pretukao kolegu s fakulteta Brajana

[tajnhauera i naneo mu te{ke telesne povrede, zbog kojih je ovaj

zavr{io u komi.

Kova~evi} je u SAD uhap{en i pu{ten je iz pritvora 6. juna, kada

je njegova porodica polo`ila kauciju od 100.000 dolara.

Po{to su mu ameri~ki sudski organi oduzeli paso{, Kova~evi} je

izvadio privremenu putnu ispravu u konzulatu Srbije, u Njujorku i

odleteo za Srbiju. Kasnije je Interpol za njim raspisao crvenu poter-

nicu.

Zbog izdavanja paso{a Kova~evi}u, Vlada Srbije je razre{ila

du`nosti generalnog konzula Srbije u Njujorku Slobodana

Nenadovi}a i vicekonzula Igora Milo{evi}a.

Nakon pritisaka ameri~kih vlasti da bude izru~en SAD kako bi

mu se sudilo u toj zemlji, Kova~evi} je 28. oktobra uhap{en u Srbiji

zajedno sa Nenadovi}em, kojem je 16 dana kasnije ukinut pritvor.

Protiv njih je pokrenut postupak za falsifikovanje isprave i

zloupotrebu slu`benog polo`aja, odnosno za podstrekavanje na

krivi~no delo.

Pritvor Kova~evi}u Okru`ni sud u Beogradu ukinuo je 19.

decembra, zato {to nije bilo okolnosti koje ukazuju da okrivljeni

planira bekstvo iz Srbije.

Ministarstvo pravde Srbije, u

nedavnoj poseti Americi, obi{lo je va`ne

institucije u Va{ingtonu i ^ikagu. Ovu

zvani~nu posetu organizovalo je

Ministarstva pravde Amerike u saradnji sa

ameri~kom Ambasadom iz Beograda.

Tom prilikom delegacija na{eg

Ministarstva pravde upoznala se sa radom

ameri~kih institucija i njihovim zalaganjem

u borbi protiv korupcije i kriminala, u

Va{igtonu su posetili Savezni sud i

Odeljenje za profesionalni integritet

dr`avnih slu`bi SAD, a u ^ikagu su se

sreli sa kolegama iz ovda{njeg odeljenja

Saveznog suda, sa predstavnicima odeljen-

ja za borbu protiv korupcije i organizo-

vanog kriminala i FBI.

Delegaciju su sa~injavali pred-

stavnici Republi~kog

javnog tu`ila{tva,

Okru`nih tu`ila{tava

iz Beograda, Novog

Sada i Ni{a, pred-

stavnici Specijalnog

suda za organizovani

kriminal, kao i pred-

stavnici policije i

Ameri~ke ambasade u

Beogradu.

Delegaciji je

u Generalnom konzu-

latu Srbije u ^ikagu

prire|en prijem i sus-

ret sa ovda{njim kolegama-advokatima,

~lanovima Srpsko-ameri~ke advokatske

komore i srpske zajednice, a generalni

konzul Desko Nikitovi} je, obra}aju}i se

prisutnima, naglasio zna~aj reforme sud-

skog sistema u Srbiji, kao i zna~aj rada

tu`ila{tava i sudova u bolnom procesu

tranzicije i ozbiljnoj borbi protiv organizo-

vanog kriminala.

MINISTARSTVO PRAVDE IZ SRBIJE U

POSETI AMERICI

MARTOVSKA STRADANJA KOJA SE NE

SMEJU I NE MOGU ZABORAVITI

Parastosi za spomen na `rtve i se}anje na stravi~ne napade na na{

narod, veru i otad`binu.

[irom Srbije, ali i u svim na{im

pravoslavnim crkvama {irom sveta odr`ani

su pomeni na `rtve stradale u napadima na

Srbe i srpske svetinje na Kosovu i Metohiji

17. marta 2004. godine.

Pomeni su odr`ani i u svim na{im

crkvama u Njujorku, Patersonu i Elizabetu

uz prisustvo velikog broja vernika.

U talasu organizovanog nasilja, pre

pet godina, stradalo je 16 ljudi i uni{teno je

preko 30 srpskih crkava i manstira, od kojih

su neki, poput crkve Bogorodice Ljevi{ke,

zadu`bine kralja Milutina, na listi spomeni-

ka svetske kulturne ba{tine i pod za{titom

su UNESKO-a.

Na`alost ni posle pet godina, za

ovo stravi~no nasilje, niko nije preuzeo

odgovornost, a nije po~ela ni obnova

velikog broja na{ih kulturnih spomenika.

Svojevrstan pomen odr`an je i u

Ujedinjenim Nacijama u Njujorku, gde je u

sali gde se obi~no govori o ljudskim pravi-

ma, prikazan film o stradanju na Kosovu i

Metohiji od 1999. godine do danas. Film je

snimio Ninoslav Ran|elovi} uz pomo}

Srpske Pravoslavne Crkve i Vlade Srbije.

Na{ ambasador pri Ujedinjenim

Nacijama, Pavle Jevremovi}, posebno je

ukazao da je napad na Srbe i srpske svet-

inje 17. marta pre pet godina, bio

teroristi~ki napad sa ciljem da se Srbi prog-

naju sa svojih vekovnih ognji{ta i da se

zatru svi duhovni spomenici srpske vere i

kulture. To je bilo pravo etni~ko ~i{}nje za

koje, na `alost, jo{ niko nije ka`njen.

Obele`avanje stradanja na{eg naro-

da nastavilo se i dlede}e nedelje, kada se

navr{ilo deset godina od bombardovanja

Srbije koje je trajalo 78 dana.

Uz pomene i gorka se}anja, vreme

je da se okrenemo budu}nosti i miru. Nema

razloga da na{ napa}eni narod i dalje stra-

da.

Milan Lu~i}

A K T U E L N O

April 2009. 9

Vesna - 312.482.9800

pre preposle posle

Joseph Michael's

Salon and Spa

715 North State Street - Chicago IL 60610 - 312.482.9800

Salon # 1 u ^ikagu

Potra`ite specijalistu za farbanje,

izvla~enje pramenova

i kreiranje frizura VESNU

Vesna ima 27 godina iskustva

AVEDA sertifikat za obu~avanje studenata u Americi

Kvalitetan rad i bezbroj zadovoljnih mu{terija.

Branko Ili} je ro|en na Kosovu i

Metohiji u Pri{tini. Jo{ kao dete zavoleo je

loptu: "U to vreme nismo imali gumene

lopte, pokojna majka je sa{ila loptu od

stare haljine, ja sam se"zaljubio" u tu loptu

i evo i dan danas jo{ tr~im za njom".

Branko je u "obe}anu zemlju"

do{ao kad je imao samo 11 godina, zajed-

no sa majkom

Brankom i nastanio se

u Indijani. Rado se

se}a trenutka kada je

Vlade Drobac takti~ki

"ubedio" nastavnike da

mu je "ro|ak" i odveo

ga prvi put na poljanu

gde su igrali fudbaleri

prvog i najstarijeg srp-

kog FK Mladost. Tu se

Branko kalio i kao

defanzivni igra~ i kao

golman. Svoj sportski

duh Branko Ili} je

eksponirao u mnogim

oblastima, kao vlasnik

~etiri radnje sportske opreme, a dok je pre-

davao u~enicima ekonomiju i istoriju

{lagvort su mu bili sportski minuti.

Dugogodi{nji sportski rad i po`rtvovanost i

velika odgovornost na svakom mestu mer-

ilo su za Brankov izbor pre ~etiri godine

potpredsednika, a sada predsednika FS

dr`ave Ilinois. Ovo je prvi put da je Srbin

na ovoj poziciji.

Nije lako biti kormilar FS ove

dr`ave koji je medju 52 Saveza u Americi?

- Zaista sam po~astvovan da su

predstavnici 27 liga dr`ave Ilinois glasali

za mene i za ~lanove

predsedni{tva. Ta~no je

da je ovo malo vi{e

glavobolje ali ja }u nas-

taviti i dalje da radim

u tra`enju sponzora, na

organizaciji fudbalskih

takmi~enja na svim

nivoima. Najva`nije je

da se unutar Odbora

sla`emo i zajedni~ki

doprinosimo uspehu.

Bitna je organizacija,

ovde imamo ~lanove

poreklom iz Gr~ke,

[panije, Poljske,

Nema~ke tu je i jo{

jedan novi delegat na{ Filip ^ejovi} iz

Beograda. Ova liga (FS) ove godine slavi

93-}u godi{njicu postojanja i rada, a broji

vi{e od 30.000 registrovanih igra~a.

Najuspe{niji profesionalni tim je Chicago

Fire, a od ove godine startuje i `enski fud-

balski tim Red Star od koga se mnogo

o~ekuje "

Me|u mnogim ekipama druge

Metroplitan lige su i srpski FK da

istaknemo njihove uspehe?

-Ba{ tako. Tu su najstariji tim

Mladost (veterani), zatim veoma uspe{na,

trofejna ekipa Ujedinjeni Srbi, prepoznatljiv

tim Morava, dosta su zapa`eni i fudbaleri

ekipe Republike Srpske, a i novoosnovani

klub Beograd koji re|a pobede. ^esto

dolaze iz "srtarog kraja" novi igra~i i mladi

studenti koji ovde studiraju, dobijaju

stipendije na osnovu bavljenja sportom i

cilj nam je da im u tom smeru

pomognemo".

Branko i ranije ste radili na

dovodjenju na{ih uspe{nih prvotimaca, a i

fudbalskih klubova iz Srbije, pre svih

Partizan i Zvezda. Dali }e se ta inicijativa

nastaviti i sada?

- Naravno, to je jo{ uvek moja

velika `elja. Ovih dana u ^ikagu boravi i

Vlade Divac, predsednik OK pa }emo raz-

govarati i o tome, voleo bih da do~ekamo

ovde fudbalere Zvezde ili Partizana da igra-

ju sa Chicago Fire, mo`da ve} u oktobru

kad bude bila manifestacija "Ku}a

slavnih", da se svi koji `ive u ovom delu

Amerike uvere u kvalitet na{eg fudbala.

Zajedni~ki rad u sportskim

klubovima i organizacijama, poverenje i

sloga su bitni elementi uspeha.

FS dr`ave Ilinois je 14 godina

predvodio [panac Geogre Chazaro, on se

iskreno nada da }e ovaj Savez na ~elu sa

Brankom napredovati. Brankov blizak pri-

jatelj je Poljak Joseph Zyzda (potpredsed-

nik), ~lan "Ku}e slavnih", dugogodi{nji

sportski aktivista isti~e da Branko zaslu`uje

mesto predsednika, kako po svojim koreni-

ma tako i po svemu {to daje za sport. Re~i

pohvale za Branka imaju i Julius Roth,

predsednik ovog Komiteta i Michael Gros,

sekretar FS. Da bi Branko mogao da bude

i predsednik FS cele Amerike veruje Ante

Lon~ar, menad`er hrvatskog tima Jadran.

Ono {to je vidljivo je i Brankova

humanost na delu. Ve} dugo je uklju~en u

humanutarni rad zajedno sa Folklornim

grupama "Bo`ur" i "Gavrilo Princip" za

pomo} na{im Srbima u otad`ini, a posebno

za rodno Kosovo i Metohiju.

Za sve ono {to radi, Branko ima

izuzetnu podr{ku, ljubav i pomo} predivne

supruge Ljiljane, dece i unu~i}a.

Iskrene ~estitke Branku i Filipu iz

na{e redakcije.

D. Ivanovi}

Novi upravni odbor Fudbalskog saveza dr`ave Ilinois

SRBIN NA ^ELU FUDBALSKOG SAVEZA ILINOISA

Na godi{njoj skup{tini Izvr{nog odbora Fudbalskog saveza dr`ave Ilinois 28. marta ove godine u prostorijama FK Eagles u ^ikagu jednoglas-

no je za predsednika izabran Branko Ili}, dotada{nji potpredsednik, ~lan Ku}e slavnih Ilinoisa, delegat FS SAD. Za delegata je izabran mladi

beogradjanin Filip ^ejovic, fudbaler, osniva~ i predsednik FK Beograd iz ^ikaga

Branko Ili}

10 April 2009.

D A S E N E Z A M E R I M O

R

azmi{ljam o molitvama ovih

dana. O toj divnoj re~i

molbe za nekoga. Molitve su

~ini mi se najuzvi{eniji

misaoni poklon u kulturi

na{oj i u na{em narodu, glas upu}en

nekome za koga se molimo i koga volimo.

Na`alost, u na{em narodu preovladavaju

kletve, koje ~esto prosipaju svoju nemo} na

`ednu ispucalu zemlju nesre}e. Kletve `ive

negde u ~ulima straha, besa, osvete i

bespomo}i. Knez Lazar je dobro poznavao

Srbe i srpsku }ud, kad je kletvom regruto-

vao branioce Srbije, pozivao u boj i kleo

Srbina. Mo`da smo zbog te kletve izgubili

Kosovo, a mo`da i zato {to je turska vojs-

ka bila ja~a sila od srpske.

Molitve su od Boga poklonjene,

njihovo ime nije strah, nego blagoslov,

tople su kao kolevka, kao dimnjak

ose}anja, uglavnom su `itke, blagorodne,

ponekad se ~uju kao {apat ili ih donese

vetar kroz otvoren prozor. Romore kao

glasovi i tamo gde nema slova, gde su re~i

sagorele. Molitva i u pepelu `ari, raste,

~uje se i je~i, kao {to `ubori voda ponor-

nica. Molitva je lek i kad su putokazi

pocrneli i kad je tamna no} beznade`na

i kad put zavr{ava u slepilu. Molitva

bri{e strah sa lica i otapa zale|eno

more, vodi nas za ruku kao decu

putem ljubavi i prostranstva

duhovnog. U svakom od nas pos-

toji molitva. Molitva nema jezik

ona progovori u nama.

A na{e telo? Telo nam je

dato u zajam i na poverenje.

Uselili smo se u njega bez kapare,

stanarine i bez muke. Mu~ile su se

na{e majke dok su nas ra|ale, a

zamislite samo koliko nero|enih du{a i

an|ela lebdi prostranstvom vasione?

Du{a koje tra`e svoje telo u utrobi svoje

majke, koliko je du{a koje dolaze po nas.

Mi smo u telu kao u ode}i koja

blista `ivotom, gledamo svoje telo, kupamo

ga, ~esljamo, u`ivamo u njemu. Ili mrzimo

svoje telo i trujemo ga kao svog krvnika.

Ako ne ume{ da brine{ o svom

telu, onda ne brine{ o sebi. Ako ne brine{

o sebi, onda ne mo`e{ sebi pomo}i. Ako

ne mo`e{ pomo}i sebi, kako }e{ onda

pomo}i drugome? Ako ne mo`e{ drugome

pomo}i, onda ti je du{a u kavezu i tu`no

je~i kao bespomo}na ptica zaka~ena

kletvom za granu suvog drveta. Onda ti

zdravlje lagano postaje fla{a vina koja kao

veslo gura tamnu pijanu barku putevima

plime i oseke i u toj tami i tvoja du{a

i{~ezava na pu~ini duhovnog sumraka i

velike duboke vode.

Ode{ kod mesara da kupi{ meso i

mesar zamahne satarom preko panja, otkine

ne{to kostiju, malo rebara i sve to lepo

zamota, stavi na vagu, zatim skine plajvaz

sa uveta i napi{e cenu uz ljubazne re~i.

Uvek po`elim da tog mesara zamolim da

mi ise~e pola kila du{e. Da je sitno isecka

i stavi na vagu. Znam ja dobri moj ~itao~e

da ti sada misli{ da sam lud. Mo`e biti i

tako, ali i ne mora. Kantar negde postoji,

negde se i du{e merkaju i premeravaju,

negde se spoje, a negde rastanu ili rasplinu.

Evo ja sam, na primer kao de~ak voleo da

duvam balone od sapunice. Dodu{e ne{to

kasnije u `ivotu sam ~e{}e duvao u one

policijske balone, ali da se vratim na

po~etak.

Duvao bih onako bosonog sa

{oljom sapunice u ruci kroz kolut napravl-

jen od bakrene `ice svaki dan. Tehni~ki

sam znao da napravim mega balon, a i one

male vesele i sitne {to se presijavaju na

suncu kao dragulji, bojama svetlosti i duge.

I uvek sam sebe pitao, da li to du{a mo`e

da stane u jedan naduvani balon od

sapunice? Danas u svojoj ~etrdeset {estoj,

`elim da naduvam jedan plasti~ni balon i

da ga darujem svojoj deci, kao svoj

duhovni zavet i jedan svoj dah `ivota.

Mislim onako, {ta }e njima

i ku}e i skupa

kola i moji

uspesi i

moji

dugovi.

N e k a

najpre nau~e da

sa~uvaju skromne

stvari i jedan balon pun

du{e.

Koliko hirurga operi{e

ljudski mozak dnevno? Koliko

samo psihijatara na ovom svetu

uredno prima platu? Koliko {kol-

skih psihologa lakira nokte i pije

jutarnju kafu? Koliko vidara iscelju-

je i isteruje strah i |avola iz glave i

kostiju? A u svoj toj neurolo{koj

propasti od mene do tebe jedna ruka,

na dlanu i onaj balon od sapunice. Evo

pruzam ti {aku punu du{e, {aku u kojoj je

o`ivelo uskr{nje jaje i ruke pune zlatne

pra{ine koja nas posipa sa neba.

O

pet mislim o Svetim ljudima. Da li

Sveti `ive u svetlosti svitaca i lete

u svetle}oj ko~iji, tokom leta dok

traje `etva? Koliko ~ovek treba da bude

veliki i koliko treba da bude mali, da bi

postao svetac? Umetnici i pesnici kroje

nebo stihovima i vlasima magi~ne ~etke

o`ivljavaju likove svetaca. Da li su umet-

nici i pesnici Sveci i dalekovidi mudraci ili

samo {arlatanii i prevaranti, nesigurni u

sebe, upla{eni od svoje labave vere i svoje

nemirne du{e?

Ko ima pravo da razbije orah i

smrvi njegovo jezgro, ko ima pravo da vadi

zlatne zube mrtvom ~oveku, ko ima pravo

da razbije ljusku jajeta, osim `utog pileta

koje `ivi u njemu i tra`i svetlost novog

`ivota? Ko meni daje pravo da stvaram

dela, dok neko ve}i u du{i, sto koraka

ispred mene zna i ~eka da stignem tamo

gde se svako od nas malih zaplete u klup-

ko i ostane da visi na koncu svoje male

krhke mudrosti. A ti dragi moj ~itao~e

`ivi{ u kulturi koja je nestrpljiva.

Nestrpljiva civilizacija kojoj smo se

predali. Nema ni vremena za nas. Ako i za

jedan dan prihvati{

` i v o t

bez

vreme-

na, pa {ta

si onda ti i {ta

smo onda svi mi bez

vremena? Mi smo mrtvi

ljudi, umrli u velikom

balonu naduvanog ve{ta~kog

helijuma. Mi smo lebde}i

likovi koji pla~u jedni drugima

u zagrljaju, negde u letu od

Atlantika do Pacifika.

Evo bli`i se Uskrs, na{

najradosniji praznik. Priznajem da

~esto zabu{avam, nekako napuni se

crkva, du{a do du{e, a ono vreme

gripa i virusa. Srbi ljube i ljube i ja

se i ljubim i vidim prijatelje koji ba{ kao i

ja stoje u redu i ~ekaju da zapale sve}u,

kao da do tad nije bilo dana. Uvek se

zaprepastim da je protekla jo{ jedna

bezvremena godina. Onda se opet ljubimo

i grlimo prepuni `elje u dogovorima, ma

ka`emo da se moramo ~e{}e vi|ati, da deca

treba da se upoznaju i tu negde zazvoni

mobilni nekome od nas i svako na svoju

stranu pokisli kao mi{evi u ambaru.

Mislimo da }emo ostati gladni u strahu kao

da se ~uju gromovi i kletve.

A

nekad davno kad sam kao i ti

odlu~io da sve ostavim i krenem

preko sedam mora, majka mi je

tra`ila da joj ispunim samo jednu `elju.

Rekoh joj, dobro, ho}u samo da ne boli.

Ta `elja je bila vi{e nego `elja, tra`ila je

da odemo u Sabornu crkvu i da mi

sve{tenik o~ita molitvu za put. I evo kao

da sad slu{am re~i te molitve. Se}am se i

njegovih nao~ara i knjige sa koncem na

stranici i molitvene sobe i eto na tu

molitvu ~ekam i danas da stigne do mene

kao neko zakasnelo pismo, kao da ~ekam

voz negde u Sibiru, kao da ta molitva

lebdi i uzalud ska~em da dohvatim konac.

Pitam skretni~are da li su je videli ili se

mo`da zaka~ila na neko granje ili lebdi

negde iznad okeana kao kamena me|a

izme|u mene i moje du{e. Pogledam jo{

jednom te svete likove i od svega na stolu

ostane samo jedna korpa polupanih {arenih

jaja.

Bora Stankovi} je za mene bio

i ostao srpski [ekspir, a kad upored-

im ta dva pisca, pla{im se da

vre|am Boru Stankovi}a. @al za

mladost, vreme koga nema. Gde se

sakrilo to na{e vreme, ispod jor-

gana, kredenca, kreveta? Mo`da

je na tavanu ili smo ga nekome

prodali? Ja `elim da sa~uvam bar

jedan dah vremena u tegli i da

~uvam to vreme i dah zatvoren

celofanom i crvenom gumicom i

da ka`em sebi unutra je jedan moj

dah i jedno vreme. A koliko ko{ta taj

dah, ne znam. Niti ima puno veze sa

onim rebrima sa po~etka pri~e.

Zamislite da je svaki velikan ove planete

naduvao jedan balon svojim dahom ili

istim tim dahom ispunio teglu i zape~atio

svoj dah? Mocart, Gete, [ekspir, Tesla,

Leonardo, Van Gog...

Na aukciji u Njujorku bi takvi

najobi~niji baloni i tegle bile prodate za

basnoslovnu svotu. A {ta to govori vama?

Pa mo`da ni{ta posebno, mo`da

~ak i imate `elju da uzmete iglicu u ruke

i krenete da bu{ite balone, a mo`da i

po`elite da darujete jedan dah ljubavi i dah

pravoslavlja sebi i posle sebe. Eto, prizna-

jem i nisam neki veliki vernik. Zbunjuju

me pravila slu`be, vernik neznalica, skoro

pa kr{teni izdajnik pravoslavlja. Ali ipak,

nema dana da ne mislim i da u mislima ne

~ujem dah na{eg Patrijarha Pavla. ^ujem

njegov dah ljubavi za nas, pomislim svaki

dan na srpski narod kome pripadam i mis-

lim na Svetosavlje. Na svakom mestu

vidim lica Svetih ljudi, zastanem i nekad

iznad semafora ovog urbanog grada, vidim

kako blje{ti Sveti duh mog roda, roda

kome se vra}am i koji mene miluje rukom

radosti. Sre}an vam najradosniji praznik,

praznik na{eg velikog spokojstva, mira i

na{eg pravoslavlja!

Hristos Voskrese !

DU[A U BALONU

Pi{e: Boban Ili}