riba

koja je

progutala

svet

BOJAN MARKOVIĆ

Чачак / 2013.

GRADSKA BIBLIOTEKA„Vladislav Petković Dis”

Biblioteka TOKOVI / 32

1. Branislav Maltez, Tragovi, 1979.2. Dobrivoje Robajac, Epitafi, 1980.3. Miodrag Marković, Raskršća, 1982.4. Miladin Vukosavljević, Oglašavanje pepela, 1983.5. Nevenka Mosić, Približavanje, 1984.6. Ratko Marković, Međa, 1986.7. Radoslav Vučković, Koreni i korovi, 1988.8. Bladimir Dimitrijević, Krčazi senki, 1989.9. Senažana Kovačević, Vatre lutalice, 1990.10. Živorad Nedeljković, Pogrešna prognoza, 1991.11. Živorad Kotlajić, Božuri na zapisu, 1991.12. Branislav Čeganjac, Donji svet, 1991.13. Vladeta Kolarević, Duša i plen, 1992.14. Milan Lukić, Telo, 1994.15. Milan Alempijević, Sklupčani glasovi, 1995.16. Оливера Вуксановић, Водени цвет, 1996.17. Miodrag Ribić, Reči reči, 1997.18. Branko Krstić, Ušće vremena, 1998.19. Jelena Radovanović, Povremeni prekidi sa zujanjem, 2000.20. Jovan Popović, Godine večnosti, 2001.21. Jelena Marković, Kako smo se igrali sa pokojnom bakom, 2002.22. Ozren Petrović, Prelazno doba, 2004.23. Aleksandar Belić, Vazduh u polumraku, 2005.24. Janja Raonić, Penelopa u tranziciji, 2005.25. Dragan Radovančević, Klatno se boji letenja, 2006.26. Milka Popović, Pesme, 2007.27. Vladimir Stojnić, Vreme se završilo, 2008.28. Bojan Vasić, Srča, 2009.29. Andrija B. Ivanović, Paklena runda, 2010.30. Gordana Smuđa, Druga mesta, 2011.31. Mirko Jovanović, Kamenolom, 2012.

BOJAN MARKOVIĆRiba koja je progutala svet—

50. DISOVO PROLEĆENAGRADA „MLADI DIS”—

BIBLIOtEKA tOKOVI / 32—

urednik:Danica Otašević

recenzent:Vladimir Stojnić

znak edicije:Milivoje Marić

štampanje ove knjige pomoglo jeministarstvo kulture i informisanja republike srbije

riba

koja je

progutala

svet

BOJAN MARKOVIĆ

gradska biblioteka „vladislav petković dis”čačak, 2013.

— 5

trčati kroz astralne otvore

nesvrhovito munjevito

novome životu drugoj smrti

trčati ne milo za sobom

mržnjom u pro cepu zeva

vrisk om raznesenoj noći

trčati vučijim kres om nad bljesk om

sa suzom u stremenu i munjom u pupku

vatrom za o kružiti dimenzije tri / ti

kroz čeljust zinu papreni psi

— 6

trčati fantastično do praska tele sne mere

u nu tar ponornosti čulne stih i je

a bit i svoj i biti mrt av av av groblju

neba pučine sa zemlja lukom

trčati elegant no ka o sena i bled u strani sve t

bez konca do spin e svršetka besa

trčati lajavim okom ozleđenim gvozdenim spr udom

i ostaviti kap blještave krv i na obrazzu anđela

trčati do razuđenih o bala

sn aaatrča ti… il i stajati

— 7

razaranje

ležanje na travi spram krahu nežnostirazoriti dinamitom bestijalnosti srž tužne kornjače

koja misli rasuti kao pod-vasionski vatrometi lebdi praha u sanreci naseljenojbezrepim kometama

prasak umnožiti sebi samome sebe u pravično raspoređenunemaštinu u podnožju nukleusaposmatraju raslojavanje sopstva

u naseobinama reči su monumentisenzitivne ljušture ispijene na rubu

kome znači to kome radost bolposmtračima kosmičke fascinacije

kristal mesto sunca svetli unutarkiklop-oka

— 8

crnom

ostrugano majčino mleko što kapa po tartarskom mermeruto je crno

ptica ibis žar bačena u neposećenu visinuvratila se kao vrana

to je crnomrtva smežurana i debela balerina u roze trikou

u pesnici držalato je crno

zatvoreno stanje u poroznosti dubine kao netaknutna mrakopletna paučina prevazilazi se

to je crnootvorena kontura tela osenčene nejasnosti pastelno tamnimrazvučena oblina u prosekturi zevaanatom i mrtvozornik bi razumeli bolesti nutrine

to je crnoobrisi povodac zlu i plač crnomužana kamenoj sferi mefistasimetrija ordenja presečena u labudovu harmoniju vratova

to je crnovedrine pregršt u nevinost detinje špage uvijene i koluti stanja napred i nazad

to je crnošta nije povređeno pušta niz vodene tokove opere rukeode na vešanjenapiše vilicu okači sonet na semafor gašenje postrojipod šinenašminka usne obraze toplim bičem na hladnom ogledaluliže toksični cukerplastelin telom napravi most u butinu zarije nožposadi uši na mesto dalekovoda i neumitno protičebezbrojne snežne smrti povrh sova i paprati samo

crnilo – remetilačko iznenađenje.

— 9

pozitivni apsurdi. dani apokalipse

zamisle sklerozna stepeništakako silaze u kanalizacioni šnir i da su od magle bič (maglobič) i da susoni < a soni je zvuk > kojiu deformitetna ogledala roni gde krastav kraljsamoće dodiruje suvoću cveća,ima neko tam(n)o na horizontu bez takta.

jajev mućak peva u prenatalno doba;optimist-plavo pilećeg sočiva

osetiće bljuzgavicu pločica kada se razbijeu stravu

u raštimovanim crevima, gasne agregacije tehtonskog porekla, napuste srazmere ljubavi.

ukvašeni nagonom o samoći nikotini vlažni ne vrede.izdvojeni seks praznih školjki kontinuirano, plaho,

u odvodu. oslepljeni načas u komfornostikontrabasnog trbuha ljubave zadugo.

simetrični dijamant sija u leđa vozaču bicikla. bicikl proizvodi energije.

energije za kremacije. iz deponije vode poreklo ulične svetlosti.

i to nazivamo: pozitivni apsurdi.

…

— 10

veliki femoris, visoko, postao preciznakozmo-kazaljka apokalipse.

prasak likvora kolenice u petom ciklusu heliosa: vreme je!

shine on you crazy diamond.dok se pokreću gigantske skaze sumanutih čekića u ekspirijumu.

liftboj vozi u visoko gubilište,spiritualni uzus usplahirene vertebre napadnut je.

ciklon izokrene izohipse. sanjari u akustici etarni.

rotirane aplikacije. kičme.

na zemljotresnoj tavanici liči na prosuti jogurt. Malarmeu (,) neka neko kaže kada nastupi svetska smrt.

— 11

bubanje rečnika

rečnici pređu preko abisinije glad i helesponta kopče na kaišu. aristotel je bacio pod noge britke entelehije.ozornim nebom pupe mlaznjaci rodinom hromosti.vreme je, rečniku tanatofilije učiš se.

avaj. avaj. rečniku uči me.

a.a-fa-zi-ja.

u tomatu leži moja goluždrava zveragamogonije. device, božje dezodoranse,i adaptera sina, i u tetrapaku praživotinje.

abrazije.struganje površi kože u abort (a to je nužnik). meko odronjavanje težišta obale i avulzija oblika njenogšto je čupanje eskapičnog tkiva ili metastaze organa,

agnuse dei,agnuse dei,tkiva ili organa.

hermeneutika kojom uđeš kao kob u orževal, kao ždral-frenolozi u belom najlonu ekspertize, i njušiš tri de topografiju.

organi moji kreću se. srce kampuje u tirani. mozak u mumbai. hepar u ulan batar. penis u šangai. lingva na santijago.spina u džakarti. srce u tirani.

d king of rast in past. go go rasti stej in d pasti.(komunikation potraži u distrofičnoj ambalaži)

— 12

emotikoni su semiotičke štake ali ponekad i ja hramljem i šepam.međutim, jezičko stilskim vežbanjima može se postići savršenstvo.

erbraš. pejzaž je razjapljen vinil – gledaju argonauti.

sonar.u dva prozora zgrade suncesilaz u seni bije,u ostale ne. zašto ne.

parapodija.lažna nožica, placebo preparat, generator, koks.

da li su amebe nekada bile tinejdžerke?

entropija.kad je prijateljsko telo čista komponentska strukturai ništa više.na primer, ja sam solarna ploča u koju će statinapuklina guštera, njegova zelena utrobica,refleks trbušnjaka, kašalj gliste na povocu. entropičan je ništavan.

svetli, maleni ludi solarijumu, zračiš toplotni zbir tik za jednog elektricitetnogmraz-ponija.

fotosintetsko (mesto):upijam detelinaru lomova, raspored sulfata srčane majke moje, čežnju o lunofilnom eteru čežnje, i tim pojmovima slično.

hortikultura truljenja, ljubičaste šubaraste krune,i podočnjačke krtole sjedinjeni u mesnatosti, patologija vertebre bilja to je. kada biće odbaci placente tamo

— 13

i dalje neće biti svesti o začinjanju, samo alergeni i šuge, a placente dobiju obličja rastega gume, ali se potajno suše.everzija korenja, drveća, diskusija bonace, da mi se odrubi višak. tihi sumporni stub što silazi, a onda ga vivisekcijom otvoriš i povadiš crevštinu.

versus. paralelnost isključena na prekidačuu monster-domu, aureom osvetljeni versus solana vertikalna – domicilno – solana horizontalna.vreme drugog konflikt hobotnice zahteva. uroboros versus zvezdaste mahovine slovar. u susedovom kotiledon-podrumu kako se vektorira zavera. zri kukuruzna erekcija, futfetišizam, iz kartona izuveni mrtvi.

preparat, tako želim da me uzmeš.

retorzija. sluz, poneki ne.

striperi, surferi, vaše zdravlje je neizmerno.

riblje puti

— 16

i Allen Silvy (Route 93, Nevada) lutalica, virtuoz da izazove tilt na fliperu (masa klikera u grotlu flipera, gde će antimaterijakad anima zanemi)

i Carol Crittendon, šankerica iz Montane sa sinom invalidom,glasala za Obamu i tvrdila kako će o smaku sveta Obamas nama

i V. L. Durov, varietetski umetnik i hipnotizersa izvrsnim smislom za naučne zahteve,sa škotskim hrtom, poslušnim Odisejom

Roza Kulešova iz Njižni Tagila, Rusija u uralskom području, gutala kroz nozdrve švabe, vilin konjice, kvadrične zvezde, mineralna drva,harpunu vične, klistomore i stjuarde.

i Juan Patricio Lobato (Rocky Ford, Colorado) davao se za kaiš i patike i vozio seu žutom lamburdžiniju samrtnog starca

Ronald Fisher, domar u Denveru, Kalifornija,usamljeni kopilan, nebrojano puta ne dotakao stvari

Ramon F. Keller Verlag, ženevljanin, voleo crne labude i severoameričke irvase, gledao konjski but pada na mesto sveto

Z. Furtinger, na momenat i atmosferu disao zemljinu memlu, nije mu se dopalo

Joe Dobosz, uranium miner, Novi Meksiko,sa zoofilnim sklonostima, dva puta nabasao na platinu

Patricia Wilde, iz sjajnog Sidneja, kućepaziteljkau najlonskoj vindjakni, završila je jednom raspolućena u najlonskoj kesiRoq Gustavson, nezaposleni kopač minerala

— 17

i njegova žena Judy, konobarica, oboje iz Deadwood-a, Vels,oboje neprirodne boje tena, negovorljivi mrmoti Marko i Rastko čudesno putuju u Orževal

sa svojom kobi u istom kupeu

— 19

raspuklina na jeziku (lingua). zrelost ili ugroženo jezgro (neutrone).

neumrle akumulatorne ljuske u kontraogledavanju čeljusticinkane viršle konusnog akta su ložile gazirane dečakesitnosomot stratusi buržoazije rtanj gori u novembruelektro kokice a ne sneg vanzemaljaca brod usisava(i kidnapuje) ekstra ženkeskank pliva u moru tehno kornjača ekstremno napala trens agavu i nar.

na okrvavljenoj plaži 2 akrobatkinje farbane srebromrazmenjuju šila ustima, stojeći bodeže môkreu kočoperni plićakgde punoglavci smrde od feminem urina.

dete uspeto na stolicu jede lubenicu koja curi niz bradu. dete je biće, ono vrišti:

ja sam biće.

brijač buđenja proleća osakati telašca soli,mnogo je brijača, proleća, soli.

u gedžetu od solsticijuma zarobljena je lukrecija,

sestra milosti.

svi smo jednaki. isusova autotela troše goriva madanisu podložna gravitaciji,liče na teške šlepere, dizalice, agregate, mada su to. crkve lelujave mahaju trima mediteranima,sačuvaće opaljeno ogledalo,golublje iznutrice koje je zakopao,iz radoznalosti opet izlagao većini sunca, neko.

— 20

kulise, panorame se kače kraj autostrade.panoi bezglavih majmuna

(ko proturi glave kroz otvorei biva kričeći majmuni).

u scenografiji bez glava bred i andželina(ko proturi glave i biva oni).

te na kulisi je zinula ajkula(proturi glavu kroz njena usta

i već je analitički razložno mrtav),samo na fotografiji u spomen bi bivao radost.

stotine insekata i ljudi sada se množi i ljubiu simulakrumima,o: pupljenju obesnih,

o: ima li moralnog smisla to.

a šta je potonje:

septicima, bastionima, sugestibilnosti, anabazi, kosmatosti, sekundarnom slomu laganih zebra koje levitiraju sa nebau punč.

potonje je

supstitucija delfinastatuama bezbojnog erosa, muljanje piramidalnog oka u gralu. najezda cvasti u opunomoćenu vene cavu.volim zagrljajem meduze zatvoren u zatvoren tamni krin to opal to mač, blasfemija hemisfere kojom se kreće cilindrični zatamljeni dvojnik, uzvišeni produžetak.

— 21

bistriji ili tuplji čovek biva kada jesterezistabilna silikonska svinja u loćikavom vetru,

u korobočki su mrtvi mačići, malaksalost ih liže,fraktalna kajgana stokilaš je srče.

život se odvija bićima za sebe, biće po sebi nema tajne, ono je masivno. sol inviktus.procesija svetlosti.

činiti zdrave stvari. pepeljavom sredom psićuratleru potkusi rep ili popij mravinjak.anplagd razgovor porodica hoće li prestati ekspanzija igrališta za matorce u kolicima.

fašista je preosetljiv kada lepi floralne tapete i usisava sobu dok njegova cupi vriska na krevetu pičkematerine.

menora svećnjak je sišao u dvorište jezera,nečija u venčanici duša niskoga reda na otplati.

perifrastične sablazni sa sisama opsele drumprotegnut od zelengrada do terasa u monsuri,vertigo šeste slepe mlekodavateljice na grabu.

naherena nam kuća podno skaradnog brda,povetarčev otegnut falus nežno niz lice proplanka.

krava koje ima krava koje nema, turisti guraju njine izmetom zabetonirane karlice, ali besne preotmu autobus i odvezu se na more.

hiberniramo operom na vodi,niko nas ne dira između šiljka i otvora ponta.

— 22

hari zlodre je pozivao agnesa dei iznesite,smišna dica uglas pečenog isusa pečenog isusa,starice iz antikvarijata su posisale kosti, fjaka je posisala majku terezu prema kojoj ortodoksnine osećaju ništa.magma jadrana u prepariranom klaviru i stalno aj hejt mjuzik.

seksovi mora, kovitlanje i mešanje ribolikih,vitičastih, uljanih indigo-dečaka,tučena čekićem po glavi lepljiva žaruljasta trava, bez ulepšavanja sijaju u nasilju svetlosti i trkaju se u akvu,dečaci i trava.

osteologija strašila pri zameni vaginalete,okomiti dureks ima lokomotorni sistem,naduvavanje i masku,improvizacije nad telesnošću jedno spoticanje.aporije diktature proleterijata,tu- rum- pu- rim, tu- rum- pu- rim.demon-stracija sinteze potrošnje romanse telau naprsloj drobi,rengenski religiozan predeo tačkaste koagulacijekako obrtom sisaš iz bestijarijuma romantičarsku hranu:mušice, mleka i bes sfera. od dekubitusa do katarakte je(ste) trasa.nad trasom oksidira pevajući kraguj.materica O-gromna besna kadionica,lije i otiče (fetusna, a polupana) glava od mateje suština,distorzija ove noge ovog integrisanog klikera.

— 23

(tosteroza – zašto je moderan dom tako lep tako privlačan)

naši tosteri. retorte. rezervoari likvora.zalihe plazme i protoplazme. naši tosteri.intenzifikatori. vitaminski kolaps. tosteri.urušene domine od poliuretanske pene.magistralni eho emocije na strujnom udaru kuće u kolapsu.kelj. žuto. buđavo i smutno. iznad. a tosteri i zaslađivači.takođe naši tosteri u vakuumu sa polietilenomi metan-morem u citrus verziji.ako je krvavica. kišnica. mokraća. vlažila plinski šporet – požar i ranjavanje.sanitarni čvorovi na svim mestima gde smo se poljubili.odvodni – dovodni ne-katarzični svet ostatka. naši tosteri.repeticija: razmazani konceptualni izmetinekada na otiraču nekada na razljupku i upaljaču.mikseri i fenovi u zavadi. kvarc lampe i hrom bojleri.jačala cevnog pritiska spram starta ultimativ fajtanašeg tostera i akumulatora. toster ima vrelu potisnu presu,ali akumulator toksičnu olovnu smesu. klif na oralnom sudu. respirator. intubiran na udu.sunđer. balegara kretajući plesni zidovi. utikači-čvorci.gde su kablovi trofazni naponi. na električnoj stolici. žrtveni majmuni. smrt u pleksus. dok rade seksovi.hipertrofirani neon rubi neodoljivo telo reklame,dok jedeš predsmrtne banane, rade naši tosteri.svet je napolju. svet je u tosteru.pašteta. pivo. kikiriki. rečju:bljuvotna povraćka u fantastičnom fontanskom naletui rasprsavanju. zaboga, na iglu frustracije kažem, migreno, pusti me u fantastičnom nagonu o poeziji… dok zuj-hemangiom raste…eks-plozije napunile su prostorije.razmaći će se zidovi. krov će otići u nebo.a tamo su upotrebljivi anđeli rotirajućeneboderne aplikacije.bićemo neprestano goli i sprženi kozmo-pilići.spolja čuće se sirene. i vodeni topovi neće dopirati.

— 24

tetra-afrička ribica iznad solarnog pleksusaprogutala je svet i sada je riba koja je progutala svet gde lebde: haringe. zrakoperke. bakalar. na ivicu kanabeta nakovični hefest u poligamiji.mazohista prometej. zmija kao spiralni dnk il’ makaroni. eva kao silikon. vagina sa ventilom na naduvavanje. rascvetao glog.jestiv je bob, bog. umirući. rugobno slatki alegijeri duranti. 33.ni jedan magbet ne spira krv, ni jedna šuma ne pojede magbeta. aksios u domu. užegli vodozemac bdi/ bazdi/ se cedi suprot i nad kupolom. dalje, destrukcija,na muralu zabeleženi: radijacijski romor. svod.svod je spiralna samolepljiva traka na kojoj o jezikuvisi slobodan kovitlac dubiozno što krater menja, prazna glava bude klizavi pak svoda– snažni i plemeniti hokej od koga – trnu i otpadaju zubi.šišanje kose na minimum. u srezanoj kosi inicijacija.naturalizam. pank i šizma. crveni jarac polomi veliki nos.obrušena dunavska vilica zgužva limenku –katedralu u ponoru. artritis. harmonija i hrana. karbonizirana folijai municija. popularnost i svetost. vulgarnosti krv i čednosti mast. mač i arterija. komično i konačno, na ivici u srži, zabijen i zaheftani. goli i puni. prazni i upakovani.

era vulgaris.

riblje puti

— 26

lucille ball, mlada gojazna plemkinja, uprkos pogrdamasvoje baletske instruktorke gđ-e Hrizostome,asmatično oduševljena visila na zidusa pevajućom stolicom

steve mc queen i njegova supruga neile adamsu hotelu u antibesu dogreva high life, tompusa penetraciju,

dok su trešnje iznutra svetlele

žuta tera kad bi se jela ne umrla od gladiretard-familija celaveć na spini broda mediterranean summer

nestacionirani pier i ćita, večno kretajući cirkuzanti cirkusa barnum & bailey. pier, čovek bedastoće, terao ćitu, ženu sa bekenbardima, da se fotografiše

ivica mehur u andergraundu reka se bavimortifikacijom i propašću objektivnih tela, sitna dinja na viljuški halogeno samosagori

ema i agonija, moć veštica njiše žita,u podvodju lezbo-soba za dvoje, prska ljuspasti koral,

za njih dve više sreće nema

tin šoškić. njegovih 13 plombiranih zubi u stroju horski peva: beztela žrvnj dentalne historije (sekutić i jezik)kreće ka njemu

lukijan. u provincijama zloće smrti brineo oleandri i kaktusima, beleži traktat o odgovornosti

rutte. na zelenoj ivici, limitu snega,ponor u kome leži šaljiva žena i grudve tvori od smeha, smeha

— 27

gary, siroti rutin mladić, što pojuri drečećeg silikon zecaradi Rutinog smeha, smeha, prostreljen od lovačkogodisej-metka

i dušanka. o, dečja rugalica:dušanka kašika − samo malo kriva. i zaista, od pada i robije dve, krivulja upokoji se

i vasilije mokranjac. monstrum etida,notni zapis po bergsonovom preseku, asocija na krv mutnom staklu tuš-kabina

roki mitraljezac (dostavljač vitalističke robe), riknuli ljudožder kad kamion jagodastih lobanja u gnjecna vijaduktu zanese.

spline hlorofor

— 28

loreza begna,blesteća zvezdo tačko uma,

u ustima vuna u anusu guma

teresa de ahumada. stigmatizovana frenezija,obest čulnosti, a cvetna plot se njena topi i menjau veštičije kaše, mast. na odru nagog telosa masturbacija na božanstvenog mršavca, rastoč ognjenog likera

i hazil beriša, zabavljen zazornom karencom, a karenca jeste prskanje voća da spreči se vlaga i trulež.

neskupljena drob

debeli danke iz beskrajnog panononskog tanca,kit iz danubiusa,otkriva formule putovanja,breskva-stablo koju sobom nosi u vodokotliću na putu šizofrenijom sazreva

raf, klanice.

— 30

devijantna naturalna deskripcija poetika više ne znači…

devijantna naturalna deskripcija poetika više ne značiu formi obrasca koji gubi relevantne statuse.kakvoća je snova, učestalo sanjate veselosure morfe, pečurke, zodijak i spiralu, pokućstvo,i morža da igra fokstrot na vruće žalo,a mladićstvo i devičanstvo feni-školjku i kravatu,gde su incestni paviljoni u kojoj subastardi, kopilad, demijurzi,oba-mrlost usana spuštene u led, i gde jeuh-o i spermogram sestre. pro-govori.

— 31

kažem La Nuit jasno je pastelna noć…

kažem La Nuit jasno je pastelna noć, uljani nokturno kesten u cvatu, i slično.L’ Arbre de vie kažeš, drvo života – tako te vidim,tako slično fosforescira belasasto, mekani turf. zamirati, golfo u Assissi-u,onda se pastelna noć i drvo života svačijezbije i naslaže u sjaj što izmiče, Aha! Aha! i onda, samo u mračnom svetlu reminiscencija egzodusa i mišića, kako narastaju i vibriraju, flukss, čeka telesna širina,ekspanzija i njuh. ekspirijens. zadovoljenje. ujed. a zna – muskulus pita svoja ranjiva ramena,a ona mu kažu: muškarac 21. stoleća je žena.

— 32

…i svoju ruku daju prvom koji naiđe…

one kažu da one kažu dai svoju ruku daju prvom koji naiđe,na mestima pojačanog značenja, sofama, nužnicima,gde se proliva virgo sukrvica ili otiče mokraćni cvet.falling in love/falling to death, našla vreća zakrpu, doda svoju ženu drugome iz šarlahusta crvenog zadaha gljivicu, pupoljčiće ljubljenja i niska slavuja epilepsije.dok je na tvome krilu i drugi je u njoj,obnavljanje iščezlog doba, podilazak reskog reza u hiperbolisanu šljivu plodnosti.

— 33

kada u malenom stanu hodamo goli…

kada u malenom stanu hodamo goličesto vidimo njih dvoje, božanstva u kući,ženu sa kruškastom sisom, protegnuti,mršavca, i oni su takođe goli.spravljaju napitak mizzere,otrove za radničku kantinu.zatim se pretvaraju uminimiziranu furiju i devicu dogi poze. vrte se na gramofonskoj ploči. iglo-čitač probada epi.veprova seksualnost i slepilo uporedivo.

dođe bojadisano lice kao krletka i mačije rebro plafonai reče mojoj svetlani: svetlana,

paralelne stvari…… stvari… duboko govoriti… o… i gladi… i smrti…i patrijarsima… i otečenoj spiralnoj krvi…otok na fresci, zeleno… azurno i antisluhist-mesto… diktatura gdegde,i u kensingtonu.

svetlana ne razume.

— 34

… paragnosta podešena za taj svet…

čemu ste bili izloženi, šta su frojdova deca rekla o tome,dakako ste radili sledeće testove:

– osakaćivanje i refleksi ultrazvučnih uha neba– poroznost i rendgen aparati, te izobličenja psiho vrste– analogija krtice i animacije spužve– raspolutiti celine– izobličavanje detalja (osebujno i netačno)

(kredenac zdravo, trava je crveno, sofa je kurva)– paragnosta podešena za taj svet – nacrtaj šimpanzu

okrećite ceo crtež ili deo jedan (dok vam se ne zavrti)

— 35

mog kvadricepsa, ventil, ima rast…

mog kvadricepsa, ventil, ima rast. očevi, mame, emajlirano posuđe, uvek govore ne igraj kuvanja pelije!

tata, želimo da budeš lep kao isus,da se ponavljaš i dolaziš uglađen i fin, nonalcoholic.vodimo te u salon lepote „kod isusa”.

magnetiziranje čovečanskog tela, eliksiranje producirano od profesora kabalistike i nekromacijei drugih mnogih opsena… kod izuzetnog botoksičnog isusa.

— 36

san razuma stvara čudovišta/monstrume…

san razuma stvara čudovišta/monstrume.subotom naveče krenu u lov, otvore sve garderobere, zakuske, kovčežiće, jer u lovu na zube iziskuje se ozbiljnost,češlji i čičkova ulja razdele kosu, namunje faluse,a sam bog zna kako se raspoznaju međusobno jer ima ih dosta masnih, nedorečenih, zavetovanih,el amor y la muerte, momci na delu − ponos naše periferije,neke stvari, dvoje se trpaju nadljudski u borićima do kožare, nište ono-bivstvo. na prizemnom granju ostajunjihove presvlake.

*vamp-mladiću,prestani cmizdriti,svi će pasti (!) a ti se žuriš ili brineš:da li će učenik znati više od svoga učitelja da im oduzme da im oduzme da im oduzme

— 37

jezera/glava

jezera/šišarke glava sa vrata/borsamca spada. fluksus i refluksus dnevno se smenjuju u telesnoj vodi.u hladnjači mrznute maline, te špedicijai globalne razmene.import emocije, transfer duha, divergencija corte, varijable tela.pluta teške hladnjače u vodi, čime ih pune, izvlače.raff, klanice.gumeno zečje salo i skrhana barbi njišu na gleđi.voskaste butine pčele, glačani odraz njen i bora igle,prosušena smolasta obličja što futuru nude.meštani netremice posmatraju uže.cvetni vrcani med, klackalica, predgrađe, limunovi, kunić,iva-travai još dalje

otići,danas neće pričati o tome.

— 38

izopačite sebe u klerikalnog pedofila…

izopačite sebe u klerikalnog pedofila.da li osećate da se udaljavate perfidno na prašnjavom drumu.freskopis tematizuje jednu dečju pelenu i lažu. šta za vas znači ortodoksija.automatski navedite real-asocije na sledeće:anđeli u peraćoj mašini u fotofiniš selekciji,senzacije ženepanike i zelenog brsta,tri lili zeca u tri šerpa-plava ključala lonca,aktivična životinja u mensuri i mistično škropljenje.

— 39

kišo, bićeš divna tranvestita…

apokaliptični biciklist sparkingujehibride i ružičaste piliće,ima zavrtnja i veziva za to, gde žirafa pridrži obruč nekom koji želi da skokne, loptičast iktus,

grabež i podvala gravidne supruge što čekameseci dvanaest,da, zaljubljena sam u tvoga brata, spinu iliaku, surf algičnog monsuna razvlači crvenu kecelju

na žute mesece, zumbule i voća.

izlaz na plažu, na karirano zagrižljaj oranžadinog jastoga, na romskom suncu transvestična skupina mojih drugarica: pici, droljo, kišo i lazare, ostavite dečake.

– divnu braću imaš. mogu im kupiti transformersei sladolede žute.

– zamišljam da živim pod vodom i jedem samo ribu.

Sens rastrojenog peska, blagoreč i bulka eutanazije,

ili okončati (maj-gerično) hrista koji je rekao: kišo, bićeš divna tranvestita.

— 40

neka joj bog prosti, bila joj je majka…

neka joj bog prosti, bila joj je majkaiako je orgazmično odredila pudentalnimi pelvičnim živcem sa gubavcem, šta može da objasni miksovane male amorčiće što okivaju u ogromnom O?

gde ti je mama pitaju je svakoga dana: odneli je đavli, spodli i leteće anoreksične mačke.

— 41

nojevo jaje napadai namigivanje voštanog zametka…

doručkujem nojevo jajeono je fetusno evolutivno stanje

postati biće nikada nećeosetim: savesti grižu i

empatski elektricitet srčanog aparatasišao sa kontinue razuma

i pokazujem rastuće simptome ludiladok umačem prste u esenciju žutila

ljeska se surutka najveće ptice na svetuunoseći tečnu živinsku glavu u tanjirtorzo na dnima rasporen za čupanje

ćelom kutlače ili četvorozupcem viljuške

ispod sudopere ptičiji druid čini se gledaljuščino Hg metalno ležište rotira zatim uviđam

tragične pipete uzorno vise bez gravitacionog otporaali sa znatnom slašću za slezine kupolu

i krvnu mrest melanholije

otvaranjem providne klizave opne formacijeočekujem: nojevo jaje napada – a zapravo osetim

sinhrono kapanjeembrionalne sluzi i namigivanje voštanog zametka

i namigivanje voštanog zametka

riblje puti

— 44

ne vozi trotinet kroz kuću jer mama u atomskoj kuhinjičerupa jabukovo drvo izraslo u sudoperi,i plodove će izjesti uskorouskoro

u hadson riveru dražesna žila jede jabuku.

slavica jede jabuku boje okera i umbre,

telo je u šaci kade, u kalciju nemilosrdno opušta se.jato ameba napreduju kičmi, kultu čitanja.

artemis na ljuljašci od kedarsmole na pločicama canellopulos poll-a pretegne ravnotežu ležaljke, razbija posude i male zelene jabuke polete u nevređanu plavet.

one nisu sazrele. sjaje na način blistanja uporedo

nepostojanju.

u smislu časa, ugao sinistra, kadra dekstra, nepronađenost.

niži tata, viša je mama, sestra grli brata, ili mediterranean summer,

drugi jedne mažu jabukovim sirćetom što ih činine-vidljivim.

varani, gustesi i reptil naselili su prokaženu kućubez domodržnica.i sada imaju više prava od isteranih duhova. fraus legis.

udruženja paraplegičara divno pevaju.ustolaž, uholaž, okolaž od toga su supstituirani. sekretar da bi zakuvao kafu moraće da iskoči iz ležišta i rukama prikupi ekstremitete.

— 45

i dženi, romske krvi, s pičke golom decom sa železnog butine nasipa širi kolena, dilatacija, jebarnik zečeva –pastva što traži mrkvu slavi seks totem.

ti se prejedaš, prejedaš i rasteš. poput boksom oštećene arkade, mrava svetlozritelja,

obilja, reke, otopljavanja, stiksa.

— 46

upoznajte eliz. zlatna sandala.

transsonorna afirmacija zračenja onkološkog parkau kome je srela majkla džeksona, tog revitalizovanog džizusa sa kojim je obletaladžinovsku pudrijeru oranž.

multipliciranost feminem (raz)gradnjena slomljenoj staklenoj štiklipromakla je skeneru, začudo hrama.saterana u mrtvom uglu prikaza je nestala.

mala gimnastičarko, himena pucanje na kozliću svijene lomače, deflorizacije kapa krvi pada po strunjači – tvoj prvi čovek neće verovati tvojoj nevinosti sasvim.

jabuka po sebi uništenju podložna poseduje homogenostsa mojim probavnim traktovima. uništavam njenorganski identitet, zahtevam jabukoliku lojalnost,i jabuka se ponaša na način čina jedenja jabuke, rasteže se ortopedskim tegićima, u blenderu nešto joj se činiti može.

AMERICA SALO, QUI PRO QUO

xlix

Ja mogu htjeti da ubijem samo jedno apsolutno nezavisno biće,ono koje beskonačno premašuje moje moći i koje im se na taj način ne suprotstavlja, nego parališe samu moć moći. Drugi je jedino biće koje ja mogu htjeti ubiti.—Emmanuell Levinas

… kao i činjenica da nemamo pravi jezik za ono što nas očekuje.— Bernhard Waldenfels

… na ovom ili onom sveti ništa se ne može zameniti ničim drugim…—T. S. Eliot

Mišljenje revolta stavu „ničeg novog pod suncem” suprotstavlja uvek novo pobunjeno crveno sunce, pod čijim znamenjem neograničena, potvrđujuća nada buntovnih proizvođača produbljuje pukotine.—Alain Badiou

l

Muž je politički objekt

Metamorfoza higijene kupatila u ubistvo vlastitog suprugaveoma je porozna. To će vam svako reći. No, nije to samo bolest razularene žene u mraku usamljenosti i kućevnih deonica.Patkica, najlonu, došao je ugrušak, mrlja je logos, odsečakslonove surle – daj nam kapi. Vatrene akacije. Bacil ljubi sebe u usta. Vlažan labud kupatila izvuče vrat. Podigne se u vis ruka u adikciji,

odsečak slanine gložesvoga skrckanog jazavca

to zvono ako je zvono radost na dovratku, eterični zejtinprska u kuhinji, kuvarica, mačkica i jestivo, stoljnjak, regulatorno telo, mater i cedaljka,pozivaju sure riđe psine medvjed, guzo i mljeko, žrvnj k njemu u naslonjači, kada joj skerletni mlaz briznu na trbuh tople debljine,senzibilizacija postupice:

forsirano su gušile laminarije lebdeće trafike noge plastične

ko je to koji jenjava u odbrani i tone u skrnuće?Neko drugi je to koji jenjava u odbrani i tone u skrnuće.

svetlosni hodnikje usisao ukrućenog drozda

li

Ona raste u tesnom, šta joj raste, raste joj grlo…ona raste u tegli. Ona je elefantijazična žena,

(Predimenzioniranost stvari pomažejer Nadoknaditi ne može Niko i niko Odsutnosti U suspenziji)

uho, vodnjikavi ljiljan,sazreva u urei tela plutajući,

kost. Kada sam ušao u njene kostiobreo sam se u šumi ovejanih goveđih žila,

pesnica. Prst. Lemuri u trku. Krvava ženska ruka u adikciji,

uz krušku grkljan,pulsira,tu se i otvara samo pčelama.

Ona je rastočena rasa kao set čaša u dosluhu;kako ti je ime u sumrak i gde ti je placenta zakopana.

Boravak ovde traje da ona opere stomak hladno nad lavaboom, primakne usta mlazu noževa, vrat pavijana slije niz tamnu put, ko započinje novi život činikretanje naniže, kroz, tronuće, kada si ubila nekog toplog čija je prekratka aneurizma kišni gušter.Tvoja rana kaplje kao gat za čamce,jato svetaca sleti na što je noći nakapalo,jer jedno mesto drugog ne može biti zamenjeno,noću u parlamentarne čeljusti sasuti hoću, hoćumodro isparenje drveta. Već opali list se vrati na drvo. To nije bio list bitumenska perika je.

lii

Perike su qui pro quo

Živiš u kokainskom srcu, tamni raj karbonizira,torbariti bolivijske paketiće u utrobi,

biću srećna lisica ako me kokain uspava.Stjuardesa raširi tople tenkove, ali vidim stvrdle bolne alge.Recimo da se zovem Lil Wayn, i neko mi kaže: Lil Wayn, ti,

grabiš smrti plen,dok padaš avionom, polja prepolovljenih trupova pume, u

propelerima vatre,vrištaćeš madre madre,

madre, madre, upucan u venu plamtećeg sjaja,prevrćeš se

dok stranost spajakovitlaš u smrt, ali odlažeš otok svesti,

mesa što zru u koferu…

Pogledajte pomno ljudska bića u oči i usne.

Sada gori prerušena fotelja u krotitelja lavova što lavici probudjeni atentat ponudi, levom lavu u čeljust dobacuje lamu prelomljene grbe.Grba je u prašini neko vreme se lomata. I kezi zube.

Moć, bivša moć,

moć koja alarmantno ne silazi, de-blokirana uganuta sveća.Sveća je supstitucija za hibiskusno sunce, vidiš – ne vidiš.

liii

Salo od foke, salo od mausa, ccc…Čovečije salo šuti. Kušaj mi salo.Salo. Buljina šakal. Šljunak, larvalni organi.Jer su larve zauzele punoću vijuge.Opna pukne − imam mrtvu a umornu kašu. Salo poroznog nepca. Salo travestite. Salo roba.Kinesko salo. Amerika salo. Porno salo. Poslušno i neposlušno salo. Salo podbradak. Kost-salo-kost. Salo nitrobomba. Salosapun.Govečeta salo. Slanosalo. Sweet salo. Impresivno i potisnuto salo.Zgužvano tu.

Detekcija sala.

Salo koje aplicira.

tmina u salu

hvš hvš hvš (nadolazi

(Ledostaju kako odsutnost na vodnom madracu reke nadoknaditi. U ledohodu su u klizištu žena i pas i još jedan sagovornik.)Oni jesu ledolomci smrti ali ne što se ne vole, trče, hrane sei ubijaju (klizište − ženu, psa; žena – klizište, sa-govornika).Greben sam na reci to može reći ko je umro, a još nije vrivena vodaili nije skeleti. Hvat vode se dogodi zelenom biku obilju,sasvim vrelo telo se nadima tekućinom, lobanja meko prsne o noseći stub, od toga pukne crevo − sadržaj se izlije površinom:To nije važno žapcu, nije važno smuđu, nije važno trski i trima u letu sleđenim svračcima.

Obaloutvrdu su peskom i mrežama držali strašljivi, ali samo vetar je ranjivom akacijom znao zaustaviti…

liv

Troje se tiskaju u mračnom snegu. Jedan je njen muž. Drugi nije.I taj drugi je ponovo sam, a prvi, iako je inače šiša, grli je.Ženi su prsti hladni uprkos izvrnutom jezeru nad njihovim glavama.,te dolazi za dvanaest meseci pavijan dete. Ostrvljeni bebeći dahu – okto-pod, okt-o-pod, njegov pipak je hladan i vlažan − krevetac je brod vučenu prazninu − plasirana pilula u strahu ogledala,

Kriminal fudbalskog terenaprocveta dečacima mirisnim na brilijantin gel.

Lako je u leptira postaviti vuka, no hajde,budi zimzeleni,

i ne miči.

, kada je džoni otvorio žulj na mojoj nozivideli smo embrij tek a još život,

jaje ona se, i spinalno vrti.U slobodnom padu dole niže, niže, dole,

urea je žuta lala. Otvori se na horizontu i prospe.

Uree i vatre.

Dve mesorezne kiretaže.Prah pade na njih.

Zariješ mi noć. Prah pade na nas.

Posisao mi je umor genocidne rose, i ždralove oborenih vratova,posisao mi je žulj i ostalo što je ostalo na kupalištu za strvinu sunca patinu kože.

lv

… mozaik istražne radnje se sastavlja,sretneš eksperimentalni žir, žilice zlatnog mraka,

nečeg pakosnog u premijerskim pragovima sa dohotkom oblačnog mikrofona, blindiranog kestenja, ljiljani su ljubav,

u postelju od niskog cveta i zgusne, oteža zastava utroba javnih lasta, one će pišati krv u oko, lice, bradu grada, mada…

(ubilica mala sigurna je u divljoj preriji dok mrak evidentno pada)

džoni mi je dao modžo cvet, dao sam joj cvet,nije se opirala, samo je pevala klistomora (alkoholisani falsifikator raja),obgrlila sam džonija nogama, opravio sam dušu mojoj dragi i seme mu je curelo sa auspuha u pustinju, prtljažnik i mrtvotelo u čaršavu šerif lampi nasuprot nije video, ne vidoh, već madroporične obale u formivrućeg psa i lubeničastog srca ako kuca

vozimo se pustinjskom prerijom kroz mrak,nekoliko hijena oslepe od farova, devojka i ja blaziranisvratimo na pumpu da utolimo glad, žalosno je biti pijana lisica na nepoznatom, ili suvonjavi kiosk u pesku uz glavu šarke,ali ne zato što vrištimo jedno na drugo, ili se znamo kratko,

u bifeu, uz džuboks, kada je crna kugla bilijara praveći purpurnu rupuupala u njen stomak, reče ubijala sam muža, a onda će u opštoj tuči kuguara i korala osetiti bol u dnu stomaka

Napusti određenje.Ostani u dodiru sa bolom.

pronaći ćeš sumorni motel,na nizbrdici leći ćešu krevet influenceispred tropske palme, ležaljke − tapete.sada nam neimenovano telo raste u decu da stapanje čini distancu,jer nisi više u-telu-kod-kućeveć drugo si nešto.

lvi

…

Vatra detinjstva u apoteozi skrnuća stalnog dodavanja neželjenog, bez melanholije sećanja i patetične refleksije. Vatra sama. Samosagorevanje vatre. Opera vatre,

deca koja hrle da skaču na bandžiju

qui pro quo: Vratiti se budućnost znači, ići napred − prošlost je. Bandži deca gledaju u budućnost, ali ona je iza njih, još se ne vidi.

Deca izrastaju pokus pokusom u ladolež. Nahrane se svetih pečuraka i budu hipersonične žabice. Najposle,

ako si mati, na strmini nosi (mesečev) sud u kome su bivša deca, ponudiš im sodomiju, felacio, svakako vole jer… deca su to,

i možda se ne sete detinjstva, prethođenja, ubistva… jednog, i svakog drugog koje sledi iza.

Dečji orangutan anusi traže formule orgazmičnog krvoloč-ždrenja,hoćeš li im priuštiti što, hoćeš li, ako si bo-l i bo-g,

i ako te ta nežnica biljka pita o uslovu spontaniteta.I tada sisom ćeš raskrinkati istoriju trenja i grljenja,

umorna i bolesna, trebaju ti kure spavanja i pečenja.

lvii

Artičoka neka su plašti,na glavu ti spustim artokarpus − krunu hlebnog drveta, u kruni su još ostrige i sipe, infuzorijska bića, naviknut kućevni sastav, plastron kornjače, kaurin, tekst, kacige mačke, lemurija prisustvai onda nežno vladanje kamfornog drveća tamo amo,u limenom koritu sagopalme, izdancima i semenom;devičanskom inauguracijom malog zla dečaci krunišu njihovu zajedničku devojčicu na stolici.

… mali vandal sa bejzbolkom u javni park skalpirao je lice najveće fukse u školi.Majica mausa se pripila uz pubertetske sisekoje sa smrću rastui sada će nemoj i meni i meni izbiti bubrege,ti pokrij glavunjena pogana družbenice…

Posuvraćena debeljački je invalidna osoba zato što iskrivljuje vilicu, to pola lica od sinusa i jezika i zrikavo oštećeno oko. Njezin jezikje proteza. Ona ukrućenu kobru jezika svakome u uvo zavali −tako su se dečaci hvalisali kako su nevinost gubili.

Sestre, koje su ukrale školjke, slušni aparat i jadran, izvesno su videle samo spasiteljeve noge i bič kako kovitla, dedin polomljen vrat, zgužvanu gubicu. Bolovao je od kancera, a u bolu se bacio sa prozora na žut lim. Sve se zbilo u bolnici u kojoj je mama, pre toga i poslejoš dugo, radila. Ostao je sebičnjak do kraja i bog neće imati milosti.

lviii

Suncobranu vrat se lomi − krokodilska deoba i ljudi-rimovane ribe jestive do oka. Kobne namere heliosa u limunadi. Istražiti vrelu ringlu heliografom, lečiti zareze, zaraze, pege. Elipse na azbestu uporediti sa menama, otvorenim retriverima, blune srljaju,obrt takav mora imati smislene potencije: zašto delikatne stvari urušavaju zemaljske sate u otklonu. Ako nije mislio o zamahusada govori o težini, kancerozni organ vrhovni koji šupljinu ispunjava.

Ukoliko me raspodele u pakao, u uredno rezervisanu konc-komoru sa identifikacionim kodom na rešetki da budem na uvidu nakon večnosti, razumeću da sam tamo sopstvenom krivicom stečenomu prvom osnovne što sam iz nehata ubio ostarelu kokoš koja je možda i ognjena bila. Uhvatio sam tu ubogu kokoš, izolantnom trakom obložio i zavrteo je do nesvesti, da omlitavi, obalavi stegu u kljunu, ispusti boju na perju, na ringišpilu čiju osovinu gradi telo moje da ruke ispravljeno stoje, i egzaktno vrteo je.Najednom, tresnuo u beton, kroz zid, da od ognja ugledamo pisak visprene luče, vatromet na zategnutom platnu kovačeve šupe. Ukoliko tamo u susednoj sobi sretnem pegavog i ružnog Petra, znaću da je tamo sopstvenom krivicom stečenom u ranoj mladosti, što je sa predumišljajem razmazivao na beloj majici stotine svitaca koji su možda i sveci sa oreolima bili, a sve zarad svetlosti, minorne, navigatorske svetlosti.

lix

, američki sinovi rasklapaju školjke i motore dajane, morisa, džete,odvale školjke, počupaju felne i izjedu motor. Ovo je fizički odnos u fizičkom svetu, odnos džete i sinova.

Santus u porniću. Umesto ručnog sata skine oreoli stavi na natkasnu sa koje sja.

Sjaje i njene usne ali drugačije.

Brada mu je bela, ali se odlepi i spadne.

Magic Dragon sleće tromo na mokre ljudekoji plaču. Šta jedu ljudi? Ali to je samo pinkturalnost iznad kreveta.

Žensko je belina – helijumski splašnjava.

Snošaj u vidu koaguluma magle će dugo nositipod grlom.

Kada svrši pita je znaš li zemljui pije mineralnu vodu iz hidromeduze.

lx

Sovuljaga spi iako niko ne zna šta rade stir i lobota.Tamo gde su opasnosti opasnost jeste.

Njegov odmor biće velika stvar. Njegov šumski odmor je velik.

Kada prođe automobil, šuma se zatvori u sebe,u meke lobanje se zarije cvet lokvanja, kada prođeautomobil u kome žena lomata menjač, stiska kvačilo, kruži ruke, gleda u retrovizoru svoje besne usne, i misli ka temelju izvesnosti,

purpur solsticij lupanje vrabaca u prozor, raspor, na sneg,plombirano lice mesa. ona je tu. snuždeno januarsko

dete-tele mjauče iako se nahranilo diktatorskim cvećem.

, misli ka temelju izvesnosti vatru.padajuću vatru

na palme, materiju, na čase zore dolazepretakajući po kaskadama, o moj božiću,krajsler nemoć, opsena je filigranska setva,Amerika je tamno, goruće pokolenje, čuva život pridobijenih stvari.

Obešeno skladište, kada smo se poskidali goli pogoni pitao si gde ti je placenta zakopana, a ja sam ušla sam u ten, stajao je i osipao se tamo, on se smejao na mene

glorija, glorija vatre i vatre koja vodi koja vodi kupidonima,u goblenu, ceromonijal stišanih lavova ali vedrije oslobodi se,

jer čeka skrckani jazavac opasnosti, snop dijamanta, odsečak oralne slanine na terasi izašao da udahne mnogo svežih lavova, sevne užas rascepa strvine i znaka.

lxi

Spontana predimenzionirana šargarepaiznad košarkaškog terena po kome žene trče sa loptom?

Kako patetično zvuči da potok, perkusije i sisa strukturira zajednicu gde smo. U šumi iznad tla lebdi sisa, ali bez ostatka žene. Ona mrzi svoje tkivo, ona voli san i san. Niotkuda vrata u sisu kako bi ušlo poricanje ili nepostojanje. Ni žal opskure. Prisutna je kao što čine stvari okolo, povinovani lastiš…

Ona mrzi svoje tkivo, ona voli sana san:u majami oborena vozila se pregreju,isceđene duše pomodora prosipaju

unutrašnjost na demokratskoj plaži. Težina sala sprečava u noćda potopiš likvid, delfinsku vrat, osaku uma, poklopi talas i onda je gore

opečenih komodora spust,roler integriteta ne dopušta

ovu žal, ta žal,spontanitet sise u okruženju pastorala.

lxii

Trideset pasa vole svoju vlasnicu dok spava.

Trideset mužjaka labradora vole svoju vlasnicudok mučno spava.

Pasi njuše međunožje žene koja mutno spava.

Ližu kijaju plaču sluz trideset pasjih sinova oprane dlakeu kategoričnu svilenkastu pičku.

Njihovo semenje njen je jedinstven san njihovo semenjesan o 30 tupih pasjih kurčeva koji se zarivaju i žare,

smenjuju se i zavijaju ona je njihov pokisli sneg nježnica.

Blagoslovena vlasnica sniva kada se okoti kolikopasjeg mlekamože umiriti zrcalnog plača.

Poznate mame uživaju u letu u ove dane. Sa svojim devojčicama se rashlađuju na bazenu.

Atina i Nika iako su još male, ne plaše se vode, pa rone, održavaju se na vodi i plivaju.Moja mlađa ćerka Nika, koja nema još tri − zna da leži na leđima u vodi… Atina navija!

Neko slika.

Atina, koja još nema četiri, zna da pliva i roni na dah pun minut! Može i duže,

ali je ja svaki put izvučem za kosu!

Mrtvo dečje telo izvučem za kosu.

lxiii

stečajna sablast salceta.

vatra gorućeg radničkog sala,

manufaktura vatre,

Silazim podzemnim stepeništem do javnog muškog toaleta da pronađem moga muža. Nema nikoga, ni homića. U pisoaru leži odbačen njegov snuždeni mrki falus. Na belim pločicama sprejom ispisujem čudno zbivanje. Kiss.

Prilazim jednom puknutom zidalu u rupici koje ima zaglavljeno jedan atom u koju nameravam da ubacim spoj, pa sam rekao spoju, atomčetu, zidalu i rupici naređujem ti da izađeš što je i učinilo.

Muž i svi jedu. Ja ustajem i kažem govorili smo o odlaženju. Najednom, bila sam neka ženska glava i rasle su grane iz glave, jezivo mnoštvo, druga iz jedne sve više, i više. Moj muž se naginje i ljubi grananje ovo si stvarno perverzno odradila. Ja sam se grličavo, pred zbunjenim gostima, smejala. Svaka bi se izraslina i dalje delila i štedro pupala u jelenu goru.

(Protiv spontaniteta)

Nisam naručio ovaj pejzaž. Odakle je došao? Šuma džins pinija i pomfrit čempresa, gro amerika; pejzaž povezen sa razrokim psom, sa plahtom skakavaca u brokatna usta, lice u lice nađi me, prepolovljeni bumerang u krdu noseva. Opskurna ruko, ne grebi − taktil dana, kabl zbrke. Raskrvavljen pas sa šargarepom u ustima. Kuvani pacov u svetlucavom azuru, h r a n a naša. Kome je moja najmlađa kćer silovana? Obiteljska karotida u providnoj vazi ispušta toksin. Oh, koliko me je zapustio bonsekom čame. Trebalo je biti žensko. Brzo izlećem kroz pejzaž, njegov zadnji odraz i senku, anemičnu tapetu,i nastavljam da letim pravolinijski (izgleda da neka moć). Sve vreme unazad, u-brz-a-va-no, leđima, i sa užasnom bukom u ušima.

lxiv

Raspuklina na jeziku (lingua)

Zrelost ili ugroženo jezgro

(neutrone)

zemlja

— 68

0442 / ’010

zemlja se tovi.zemlja ima svoju konfiguraciju,ali ne u fizičkom ili kvazisentimentalnom smislu. zemlja. masni voštani flomaster.posmrtnu etiketiranu košulju farba.tek da nije nova, tek da se u njoj edenu pristupiti može.sa grobljanske lopate mrvljeni fljljas guta.zaglavak i tesnoća. niti si balsamovan. prepariran. niti si lakmus netrulan.rasklopljen. razglabljen, da kroz tebe mirno saobraćaju vazdusi, larve.celom, tegom punjen. perjani šou sa nategnutimgramom adrenalina.floralnim padobranom spušten pod krstićemneopevane fortune.neoplakan u suznoj oluji, a sav si mokar i solni.epiderm nije revitalizovan. već.mrtvim ćelijama tapaciran, zemljojedu ostavljen. pirgav, suh i mrtav nabor. napon.od purpurne svile nagon.s razlogom ljuštiš se. ljutiš se. ostajući svoj… ozbiljno narušen.

— 69

00:01 / 20.01

ko će da kupa mrtvaca? Ja neću!tronogu stolicu pod srebrn tuš stavili.zatim, mrtvac-pajaca posadili.mlaka i sakralna iz bojlera ili na vatri grejana, voda mrtvom telu namenjena,u purpurno plastičnom lavoru presuta,od žestine i vitalnosti kako se savija i prska. u lice. lavu-slavini.u zdeli. glavi. lavini.toplovodnim žilama obgrli,sa leđa ka trbušnjaku, i dupke ka kosmatosti i vratu.na jeziku i slabini virusi se davili.potom sonda u sluzi iznutricu podrije. voda dospe gdegde; časak bola i nelagodnosti i posle smrti potraje. sada je čist voštani eksponat.vodu zemlji prosuti/vratiti.prljava olovno- sapunjava tečnost oćelavila je trave. u dolu nešto se pomerilo.

— 70

4428 / 20…

… mrtvački predeo.prvo nebo oboreno duplira se. ravnodušje zlatnih panorama. ribolovci izvlače modre bebe-emigrante.njihovo majušno telo nije nikada putovalo tako daleko.žaba-vo prsnuće nad poljem srebrne kapi nemogućnosti.ako te nešto poprskalo lepljivo i gadljivo to bebe su čajne filter-kesice ispustile esencije sok. dešumljenje miroljubive džungle koja je nudilakatarzu za smrt.ako imaš diflektor preusmeravaš vazdušne struje sa čamca na autostradu. ako nemaš diflektor upokoji se u esencijalnu destilisanu kap tretirane stvarnosti. …najednom te kroz teme i trak razvali stalaktit i stalagmit zemljine brutalnosti.u krvnom sirupu znanje poništavai tu je sva civilizovana bol u zbiru, u konačnosti. bol. epitaf. bol.: žiletom liz trebalo nije.na svojoj sahrani vidiš povorki grbe.tuguješ. već konfuzno misliš se ubiti. posle pogreba povlače se porodice i biblije,jedino mravojedi napreduju tebi u mraku, jedino tebi kisnu kolači i vina.koncept sna konačno.

— 71

379.11 / …

… sagorela trava u iskričastom spava.šumska gorčina u grlu koje otkucava raste i vibrira, a nije vibrator pa ipak prodire u ton tartufa.jedinstva trusnost.kupaži voljni. šljunak-pomorandže akumuliraju svetlost.mistral, severni vetar razorne snage od koga se klone,skrajne čokote i kamione. odagna vetar. vlagu-kišu.orjentacija prevrelog kamena/panja kao osovine u poretku nervna/spejs sistema.vapnenac sa vodom, krečnjak sa glinom, poput torte trusne i otežava spektakl. alpski nanos od taloženog teroara pozornicu pravi i to 70% oblutaka, 30% minerala. u podzemlju. neko nam spava neko nam spava.podzemni tok ilovaču uznemirava. epidemija šugavosti na prezrelom maslačku kinji i njiše za vrat padobrancu.krtično komunicirane zemljane rupekao u podzemlju astal-bilijara. zabijene kugle. no, dalje. :zova i med u pozadini. kiseline. mango. papaje. i orjent ruže.cirtusna (egal) završnica, na nepcima meka repeticija.prefinjeni agrumi. u plodnoj zemlji agensi.čuj!: hor raskoši kada obori nota violet i zelenogjer je suva šljiva na putu dima. zarobljena dinamika u kristalu, iz-govoriti Chardonnay.

— 72

442 /…

… podzemni tok osećaš negde u arei parcele, koju su kupili za tebe, na poklon besan si. samo prividno spolja je daleko od vreve i motorai ima izuzetan vidik na objekte: magacine i crkvu.vidik na tv studio za snimanje šou-a realnosti.a u dubini, u praksi ne ide sve lako:uporno curenje na nozdrve i brkove kroz dasku. golicanje na palcu. rovčevu glavu sam danas pojo − kažeš sitom sebi. i prisloniš glavuna levu plesnivu stranu.i kada je jesen ili okopni zima sve vode nature gravitiraju ka tebi, ka 442 parceli.prava opasnost vreba od podzemnog toka, šta biće kada u hučnom naboju jurne kroz čamovinu,kroz noge, povrh mošnica. sapraće sve što jesi.lakše da veruješ da podzemnog toka nema :)

— 73

666 / 8 …

sada te nema ni u niskozemlju.besi stavim u tegle, srebrne urne glancam na kaminu.mestimično hvatam dane sreće. nije lako.smrt od žene. u ogledalima te viđam samo, kada češljam kosu, leđima okrenut ideš ka dole,cokulama odzvanjaš…

neupokojenineupokojeni

tako su jednu moju tetkupijani čuvari mrtvačnice zamenili mrtvom staricom iz drugoga grada.mi (familija) smo oplakali staricu, a olga je posthumno putovala.

— 74

+6789 / 666…

zemlja je konzistentna ako nije urušljiva.kada zemlju kupuješ cena, tržište, kupca ophrve. o zemlji znati nekoliko stavki.pazi na salinitet koji usporava/stimuliše provodnost zvuka koji putuje plus. minus. nula. o-tupi čula.propustljivost nukleusno-humusnih membranauzgaja hranjive podloge. propadljiv kroz pod stradalni stvorako si sklon seobama. varijaciji.emanaciji kroz vlažnost hard-kor zemlje.gledaj! blizina saobraćajnice, time i grada.vegetacija da li se razvija. puzavica. lokvanj. i detelina. pokraj druma procvetala nevina kućačija se dvokrilna usna-vrata šire kao lipsstik. glinljivost izuzetna. simfonija uništenja u čangrljanju kamenja.zemlja za-šta?za kolačiće i zimnice od blata. zemlja ima:

1. posed šume.2. posed rečice i jezera.3. posed rastinja semena.

da nije nekada ovde bilo groblje? ne, nije.spustiti signature na kontrakt. kupljeno.od mefista osobno.

— 75

9876… / 000…

…kroz mestapokušavaš samog sebe produžitii to se zove circulus vitiosus.na mestu inertnog ukopa poželi. brodogradilište.vrt jagorčevine. spiritualni centar, ili bar velnes.meterološku stanicu sa kućicomza mehaničko statističko ptiče.ili prostu razinu gde zijaju provalije, romoni zuuj-kukac.igraonicu za decu. samicu za starce,ni protiv javne kuće nemaj ništa.bankomat. kondomat. kafomat. idiott kranšto gradi periferiju.ili poželi da izraste neki sakati deo sebe –mozak-krang. penis. vrat. jetra. pas. nos. i glas. poželi, dragi, uzalud sve.desiće se iznicanje ne

olistalogdrveta

nego stiropor

- srca .

— 77

Vladimir Stojnić—(ANTI)UTOPIJA POETSKOG FRAGMENTA

Nameće se jedno pitanje povodom stiha koji je ujedno i naslov prve knjige pesama Bojana Markovića: ako je riba progutala svet, u kom prostoru se nalazi ta riba. Da parafraziram jednog od prvih, davnih super-heroja moderne poezije: bilo kuda izvan sveta. Da li je to moguće: biti izvan? Jezik je mrena-prevodilac koja stoji između subjekta i svega što ga okružuje, ali i taj jezik takođe je deo sveta. Tako riba koja proguta svet može biti samo utopija ili antiutopija, to zavisi od pesnika i čitaoca, i odnosa koji uspostave, zagledani u tekst sa suprotnih strana. Rešenje se eventualno može potražiti u tautologiji, što Bojan Marković i pokušava nastavkom naslovnog stiha. Naime: tetra-afrička ribica iznad solarnog pleksusa/ progutala je svet i sada je riba koja je pro-gutala svet… I zaista, knjiga koja je pred nama sva je u tautološ-kom ukazivanju na sebe samu, na osobeni i začudni univerzum koji pokušava da izgradi, naravno, na ruševinama koje sve više postaju opšte mesto savremene poezije. Istina je: živimo među ruševinama i pišemo među ruševinama, a eho razrušenih ide-ologija i svetova ne samo da ne jenjava, nego se čini da će večito trajati. Taj devastirani ambijent kao da je jedino mesto sa kojeg se pesnik danas može obraćati, ukoliko želi da bude iole rele-vantan. Toga je svestan i Bojan Marković, i to ubedljivo dokazuje svojim rukopisom. Naravno, sasvim je drugo pitanje šta će autor učiniti sa onim što zatekne na jednom takvom mestu, drugim

— 78

rečima, na koji način će transponovati to u pesnički jezik, i u kojoj meri će uspeti da podeli svoju viziju sa čitaocem. U tom smislu garancije ne postoje, i nikada nisu ni postojale.

Knjiga Riba koje je progutala svet donosi poeziju izrazito radi-kalne tekstualnosti, koja nastaje kroz gotovo necenzurisani, do krajnjih granica aluzivni poetski tok svesti. Taj postupak rezul-tira u fragmentarnosti teksta, njegovoj usitnjenosti na sintagme koje su, u manjoj ili većoj meri međusobno nezavisne. Osnovna jezička jedinica poezije Bojana Markovića je upravo sintagma, a između sintagmi nalaze se procepi u tekstu i značenju, pra-znine, ona simbolički važna mesta gde vezivnog teksta, koji bi ponudio značenje, nema. Smisao ovih pesama stradao je u brzini i preopterećenosti savremenog trenutka koji se proživljava, gde poezija postaje pisani trag tog proživljavanja. Otuda je i Marko-vićev izraz ubrzanog ritma, preopterećen, on proizvodi gomile teksta koji malo toga znači, ali koji jeste, i u kojem mestimično osluškujemo tragove onoga što je bilo, iskazane kroz mnoštvo dekontekstualizovanih glasova. I zato bi, čini se, bilo krajnje pogrešno tumačiti knjigu Riba koja je progutala svet ustaljenom analizom motiva, razrešavanjem simbola i metafora, ili iznala-ženjem karakteristika pesničkog subjekta i pravljenjem njego-vog profila. Uostalom, ovaj rukopis to ionako ne bi dozvolio, on prkosi takvoj analizi, zatvara se pred njom, zahtevajući čitaoca, pre nego tumača. Poezija Bojana Markovića dakle ne nudi prozi-ran tekst, u kojem bi se o nečemu govorilo ili u kojem bi se nešto dešavalo, već tekst koji je događaj, tekst koji sam govori, ali na jednom hijerarhijski višem nivou, svojom formom i načinom na koji je strukturiran. U pitanju nije tekst kao sredstvo komuni-kacije, već tekst kao cilj, kao (anti)utopija.

Jedno od ključnih uporišta knjige Riba koja je progutala svet jeste specifična leksika koja bogatstvom i svojevrsnom neumerenošću doprinosi ostvarivanju poetskih nauma ovog rukopisa, onih nauma po kojima je potrebnije iskazati svet i trenutak, nego ga opisati ili prepričati. Leksički opseg je u tu svrhu proširen, u pesmama se na brojnim mestima javljaju stručni izrazi, često iz polja medicine i gramatike, zatim domaći i regionalni lokalizmi,

— 79

pa i neologizmi koji sugerišu jezičku igru i distorziju uvreženih značenja pojedinih reči. Pored toga, atmosferi kakofonije dopri-nose i transkripcija na srpski jezik onih sintagmi koje dolaze iz engleskog jezika, što unosi dozu humora i groteske, zatim pa-ralelna upotreba ćirilice i latinice, nepravilni gramatički oblici, kao i specifični raspored poetskog teksta na stranici, u cilju po-tenciranja grafičnosti teksta i njegove vizuelnosti, kao u ciklusu America salo, qui pro quo. U ovakvom mnoštvu svoje ironizirano mesto dobijaju i osobe i pojave iz pop kulture, odnosno onoga što se sve češće, u kapitalističkoj omamljenosti spektaklom, označava kao svet zabave. Tako prva knjiga Bojana Markovića, metaforički rečeno, postaje vrsta mašine za preradu teksta koja telesnost teksta pretpostavlja simboličkim značenjima, suge-rišući svojom radikalnošću jedan očuđeni, antiutopijski svet fragmenata i apsurda.

Jasno je da klasično shvaćen lirski subjekat ne može postojati u ovakvoj poeziji. Međutim, subjekat pesničkog teksta uvek postoji, jer u suprotnom ni teksta ne bi bilo, pa se priče o njego-vom prisustvu ili odsustvu uvek svode na raspravu o vidljivosti glasa tog subjekta, odnosno o njegovoj udaljenosti od teksta koji je pred čitaocima. Lirski subjekat knjige Riba koja je progutala svet je svesno neizdiferenciran, njegov glas je glas mnoštva, glas bez karakteristika jer je, paradoksalno, svugde prisutan kako bi pozajmljivao deliće glasova, deliće razgovora drugih. Usled toga dolazi do pojave da tekst često simulira zvučne efekte zamucki-vanja i brbljanja.

Pomenute karakteristike debitantske knjige Bojana Markovića upisuju njegovu poeziju u onu liniju novog srpskog pesništva kojoj pesnik generacijski pripada, a koja se profilisala tokom nekoliko prethodnih godina, označivši otklon od neposredne, narativne poezije sa jedne strane, ali i neosibolističkih matrica koje su pokušale da ožive metafizičke potencijale pesništva. To je, dakle, ona grupa pesnika koja je započela sa drugačijim pro-blematizacijama jezika, i koju, nakon početnog skretanja pažnje, tek očekuje preciznija diferencijacija i dijalog, najpre sa aktuel-nom poezijom regiona, pa onda i širim savremenim pesničkim

— 80

strujanjima. Čini se da knjiga Riba koja je progutala svet, u smi-slu stepena radikalnosti poetskog teksta i odgovora na diktat fragmentarnosti, odlazi i korak dalje od knjiga nekih mlađih pesnika koje su nesumnjivo uticale na njen ton i formu, makar i delimično. Pored ovih uticaja najsavremenijih pesničkih stru-janja, knjiga koja je pred nama duguje deo svog senzibiliteta i avangardnim književnim pokretima koji su bili aktivni između dva svetska rata, kako u Jugoslaviji, tako i šire, u Evropi. U poe-ziji Bojana Markovića prepoznaju se uticaji automatskog pisma svojstvenog nadrealizmu, ali i dadaistička groteska i ludizam. Mogući poetski prethodnici ovim se ne iscrpljuju, a svakako ih treba tražiti i među pesnicima novosadske neoavangarde ili u osobenom pesničkom svetu Tomaža Šalamuna.

U knjizi pesama Riba koja je progutala svet uglavnom su dosledno sprovedene strategije pisanja za koje se autor opredelio, i ruko-pis na najvećem broju mesta nudi koherentnu autorsku viziju koja poetički ne oscilira u većoj meri. Međutim, uspela poezija ne sastoji se samo od poetičkih strategija i makro-formalnih rešenja, već prevashodno od pojedinačnih pesničkih momenata, od njihove uverljivosti, zavodljivosti i mogućnosti komunikacije za čitaocem. I kao po nekom pravilu: što su strateški i teorijski naumi ambiciozniji i apstraktniji, to je veća mogućnost da poje-dinačna pesnička rešenja budu neuspela. Upravo na ovom planu debitantska knjiga Bojana Markovića daje nešto skromnije re-zultate. Naime, utisak je da u jednom delu rukopis ostaje zatvo-ren za čitaoca, ili barem za autora ovog teksta, kao čitaoca. Na tim mestima, koja su u najvećoj meri koncentrisana u ciklusima koji nose identičan naslov: riblje puti, pesnički tekst konstantno upućuje na samog sebe, vrteći se u krug metaforički rečeno, uvek u svojevrsnom grču da raznim sredstvima podrži unapred zadatu ideju o sopstvenoj eksperimentalnosti i apsurdu. Čini se da na tim mestima ekperimentalnost ne dolazi kao posledica suštinski drugačijeg pogleda na jezik i svet, već da skoro uvek potiče iz post festum intervencija subjekta na tekstu, u cilju stal-nog pocrtavanja onoga što je već odavno jasno, ali ne i dovoljno samo po sebi: označitelj je raskalašan i naizgled, sve mu je do-zvoljeno. Drugim rečima: kao da su ekstremna fragmentarnost,

— 81

i uporno iznalaženje neuobičajenih sinonima kako se ne bi upotrebile „jednostavne“ reči, neki usudi koji se stalno nameću tekstu, a sam tekst ih poslušno prima, ne dovodeći ih u pita-nje. Tada pesma pušta u sebe skoro sve, pružajući zbog toga na nekim mestima usiljena i rogobatna pesnička rešenja. Ono što u ovakvim situacijama može biti od koristi, to je repetitivnost nekih motiva, ili uvođenje makar i krajnje fluidnog centralnog mesta pesme, kao kohezivnog faktora koji bi sprečio da se pesma prepusti pukim alogičnim nabrajanjima u necenzurisanom po-etskom toku svesti koji ponekad proizvodi isuviše proizvoljne, a istovremeno i preko mere artificijelne stihove. Knjiga daje i obrnute primere, odnosno pokazuje kako se ovaj balans može ostvariti, i to u jednom drugom ciklusu, pod nazivom zemlja, gde se sve karakteristike pesnikovog izraza veoma umešno pri-menjuju u tematizovanju motiva smrti i zagrobnog života. Kao dodatni primeri ostvarivanja ove ravnoteže mogu se navesti i sjajne pesme (tosteroza – zašto je moderan dom tako lep tako pri-vlačan i nojevo jaje napada i namigivanje voštanog zametka…).

Ono po čemu se prva knjiga pesama Bojana Markovića zaista, i u velikoj meri, izdvaja od većine debitantskih pesničkih ostva-renja jeste prisustvo jedne već formirane poetičke (samo)svesti, upornost i doslednost u izgradnji specifičnog pesničkog glasa visoke subjektivnosti, i ništa manje hrabrost da se piše na način na koji pesnik to radi: ekspresivno, eruptivno i igrivo, ali i radi-kalno, rizično, na granici između pesničkog govora i zaumnog ostavljanja tragova u jeziku. Utisak je da je u domenu izraza za koji se opredelio u svojoj prvoj knjizi, Bojan Marković dosegao vrhunac. I zaista, teško bi se mogao zamisliti dalji razvoj ovog avangardnog pisma izuzev u obrnutom smeru: ka rekonstrukci-ji pesničkog glasa i ka nešto referentnijim poetskim prostorima. I baš zbog toga: biće veoma uzbudljivo čitati buduće rukopise ovog pesnika.

— 82

— 83

Danica Otašević—MLADI DIS IZ UŽICA

Značaj Disovim svečanostima u Čačku, koje su 2013. obeležile pola veka trajanja, svakako daje i konkurs za rukopis za prvu pesničku zbirku autora do 31.godine starosti. Veličajući poeziju i sagledavajući njen značaj u sadašnjem vremenu, Gradska bib-lioteka „Vladislav Petković Dis” decenijama brine o pesničkom podmlatku i na velika vrata uvodi na poetsku scenu nova imena. Plaketa „Mladi Dis” kao uzdarje sadrži i objavljivanje prve knjige autora čiji rukopis je žiri proglasio najboljim, pa se u ediciji „To-kovi” sabralo već 32 knjige. U jubilarnoj godini kontinuiranog trajanja manifestacije u čast pesnika Vladislava Petkovića Disa, laskavu nagradu poneo je Bojan Marković (1985) iz Užica. Tročlani žiri kome je predsedavao pesnik Miloš Petković, a članovi bili Enes Halilović i Vladimir Stojnić, između 26 prispelih radova nagradio je rukopis pod šifrom „Riba”. Od ovog rukopisa nastala je prva knjiga pesama Bojana Markovića „Riba koja je progutala svet”, koju Gradska biblioteka s ponosom stavlja na ovogodišnju pesničku trpezu najavljujući novo ime na nebu srpske literature. Ako je Živorad Nedeljković davne 1991. godine na ovom konkursu knjigom „Pogrešna prognoza” kasnije demantovao naslov i sebe, prilika je i da Markovićeva „Riba” ne proguta svet u pravom smis-lu, nego kao ikru iznedri novi jezik poezije.

— 84

„Rukopis Bojana Markovića izdvojio se po telesnošću teksta, sen-zibilitetom za novoavargardne tehnike, kao i poetskom i kvalita-tivnom ujednačenošću većine pesama. Specifična i mladalačka, gotovo raskalašna ekspresivnost u navedenom rukopisu ukršta se sa simulacijom nadrealističkih tehnika automatskog pisanja, sa duhovnošću i jezičkom igrivošću. Svest o tekstualnom eksperi-mentu i o jeziku kao domu pesme i sveta, govori da je ovde reč o autoru koji smelo i zrelo započinje svoju bibliografiju, ali od koga tek treba očekivati dalje pesničko sazrevanje”, ocenio je žiri Markovićev rukopis.

Nagrada „Mladi Dis” uručena je Bojanu Markoviću 30. maja 2013. godine na završnim svečanostima 50. „Disovog proleća” ispred spomen-biste rodonačelnika srpske moderne, a u oktobru iz štampe izlazi prva knjiga.Preporučujemo je iskreno ljubiteljima poezije i onima koji veruju u stvaralački duh mladih uprkos nji-hovoj neuhvatljivosti i odstupanju od klasičnog stiha i strukture pesme.

Sadržaj

RIBA KOJA JE PROGUTALA SVET

Vladimir Stojnić(Anti)utopija poetskog fragmenta

Danica OtaševićMladi Dis iz Užica

5

77

83

BOJAN MARKOVIĆRiba koja je progutala svet—

Izdavač:Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis”Čačak, Gospodar Jovanova 6

www.cacak-dis.rsbiblioteka@cacak-dis.rs—

slika na strani 18 ustupljena jeljubaznošću muzeja grada novog sada

Hendrick van Balen (1575–1632)Pijani Bahusulje na bakarnoj ploči, 22 × 29 cm

intervencija na slici: Andrej Dolinka

fotografija autora:Danilo Lučić(iz serije imagolirika)

grafičko oblikovanje i fotografija:Andrej Dolinka

štampa:Čigoja štampa, 2013.

štampanje knjige završeno je u oktobru 2013.

tiraž: 300

ISBN 978–86–83375–67–7

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

821.163.41-1821.163.41.09-1 Marković B.

MARKOVIĆ, Bojan, 1985-Riba koja je progutala svet / BojanMarković. - Čačak : Gradska biblioteka„Vladislav Petković Dis”, 2013 (Beograd :Čigoja štampa). - 84 str. ; 21 cm. -(Biblioteka tokovi / [Gradska biblioteka„Vladislav Petković Dis”, Čačak] ; 32)

„50. Disovo proleće, Nagrada 'Mladi Dis'” -->prelim. str. - tekst ćir. i lat. - tiraž300. - Str. 77-82: (Anti)utopija poetskogfragmenta / Vladmir Stojnić. - Str. 83-84:Mladi Dis iz Užica / Danica Otašević.

ISBN 978-86-83375-67-7

a) Marković, Bojan (1985-) - „Riba koja jeprogutala svet”COBISS.SR-ID 201595404

BOJAN MARKOVIĆ (Užice, 1985)

Diplomirao je na Katedri za srpsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Objavljuje poeziju i esejistiku u književnoj periodici. Učestvuje na javnim čitanjima poezije.

Bio je saradnik i moderator književno-tribinskog programa Forum SKC-a.

Interesuju ga i druge umetničke forme (film, muzika, drama). Deo je umetničke grupe Prosuti Iznutra.