bojana 02 mesopotamija

8/20/2019 Bojana 02 Mesopotamija

1/8

13

II

УМЕТНОСТ МЕСОПОТАМИЈЕ

У долини река Тигра и Еуфрата, које су често плавиле околно земљиште, врло се рано jaвљаземљорадња па су се већ у V миленијуму п.н.е. појавиле и прве културе. Постепено напуштајућинеолитско друштво овде се развила једна од две најраније историјске цивилизације – Месопотамија. Настала је у периоду 3500 -3000 г.п.н.е, истовремено кад и Египат, заузевшитериторију међуречја Тигра и Еуфрата односно подручје данашњег Ирака, источне Сирије иИрана.

На тој територији живела су племена која се никада нису ујединила па је тако историјаМесопотамије обележена сталним сукобима. Оснивачи месопотамске цивилизације били суСумери, народ азијског порекла који је прешавши из Персије населио области на југу (око ушћаТигра и Еуфрата), док су Акади , који су били семитског порекла , живели на северу. Сумери супочели да се насељавају око 4000 г.п.н.е. организујући читав низ градова -држава. Месопотамскакултура је била самоникла јер ови народи нису имали контакта са другим културама а континутет није тако јак као у Египту . Након Сумерске културе, примат је преузела Акадска, азатим су уследиле Вавилонска и Асирска.

Опште одлике уметности Месопотамије:

За разлику од уметности Египта која је имала загробни карактер, месопотамска уметност је биланамењена живима и имала је изразито официјални карактер , тј. била је везана за виши слојдруштва и владајућу класу. Најзаступљенији видови уметности су рељеф и слободна скулптура ,која је обично мањих димензија, од глине или ређе од камена, док се сликарство ретко јавља.

Доминира представа људског тела, наглашене физичке снаге, углавном лоших пропорција сапреувеличаним појединим деловима, најчешће главом . Од материјала је највише коришћенаглина услед недостатка камена или дрвета, па се тако развио систем серијске производњеглеђосаних опека помоћу калупа односно долази до серијске производње рељефа (тзв. рељефоријенталног типа) где се обично приказују сцене из рата или лов .

Градило се од опеке и ћерпича (глина сушена на сунцу) па су услед тога усавршиликонструктивни систем са луком и сводом. У погледу архитектуре, карактеристични објекти супалате и пирамиде степенастог облике тзв. зигурати .

СУМЕРСКА УМЕТНОСТ

Сумерско -акадска култура (3500-1600. г.п.н.е.) везана је за различите градове -државе (Ур,Урук, Акад, Лагаш и Вавилон) односно различите владарске династије. Само порекло Сумерацаи данас је загонетно , а њихов језик не личи ни на један познати. У погледу материјалнихостатака ове културе , неуопредиво их је мање у односу на египатску цивилизацију пошто је

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%80_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%80_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%80_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%80_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)


2/8

14

њихов грађевински материјал био трошан (черпић и дрво ). Неоптерећени животом после смрти за разлику од Египћана , стварали су уметност која је била утилитарна и прагматична.

Сумери су живели у градовима -државама, од којих је сваки имао свог месног бога, док јевладар, уједно и врховни свештеник, био представник бога на земљи. Њихова уметност јеуглавном била намењена обожавању месног бога који је требало да обезбеди природне ресурсеи друге погодности за живот. Средиште сумерског друштва био је храм, који је контролисао

сабирање радне снаге, организацију јавних радова (градња бране или канала за наводњавање),као и распоређивао највећи део жетве. Највише података о организацији живота у сумерскимградовима пружају записи клинастим писмом на глиненим таблицама, које су углавномисписивали свештеници.

О доминантној улози храма у сумерској заједници сведоче и планови њихових градова. Храм јепредстављао средиште духовног и физичког живота па је читава архитектура градова билаподређена његовој позицији. Око храма се налазио пространи комплекс са радионицама,складиштима и писарницама ка коме су гравитирале куће за становање. Храм је због своје улогеморао бити постављен на истакнутом месту – узвишеној платформи, коју су огромним напорима

градили људи у форми степенастих пирамида тзв. зигурата . Најчувенији зигурат, познат побиблијском предању, била је Вавилонска кула, од које нажалост ништа није очувано.

Зигурате познајемо на основу примера из Урука познатог као ''Бели храм,'' изграђеног око 3000г.п.н.е. Храм је био подигнут на брегу чије су укошене стране појачане оплатом од опеке,висине 12 метара. Степеницама се стизало до самог објекта – храма који се састојао од једневеће правоугаоне просторије ( цела ), где су приношене жртве пред статуом бога, као и низамањих просторија са обе стране. Главни улаз је био на југо -западној страни, јер је планирано даверник који је кретао степеницама на источној страни, обиђе до врха што већи број углова попринципу ''кретања по ломљеној оси.''

Бели храм са зигуратом у Уруку , 3000г.п.н.е

Оваква архитектура била је условљена веровањем да су врхови брега боравиште бога па суСумери који су претежно живели у равници желели да градњом ових вештачких планина створедостојан дом за божанство. Стога је у наредном периоду зигурат постајао све виши и виши,налик кули са пуно спратова.

Сумерска скулптура је геометријска и експресивна , а не реалистична. Сумерски вајар формудобија комбиновањем купе и ваљка, за разлику од Египћана, чије су скулптуре кубичне. Руке иноге су округле као цеви а дуге сукње које носе су глатке као да су рађене на стругу. Овакарактеристика се задржала и у каснијој месопотамској скулптури, која је била знатно богатија

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BF%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BF%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BF%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BF%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0


3/8

15

облицима. Сумерске скулптуре су моделоване од разних врста материјала или ливене у бронзи.Фигуре су снажне и здепасте, замишљеног израза, лоших пропорција: кратак врат, широка

рамена, велики нос, без истакнутог покрета. Очи су неприродно велике и најупадљивији суелемент скулптуре, која је махом упрошћена. Изведене су уметањем разнобојног материјала идрагоценог камења и вероватно наглашавају духовност (божанства имају знатно веће очи одобичних људи). Што се тиче рељефа, нису познавали перспективу и скраћења, важи законфронталитета (око и горњи делови тела фронтално, а лице и ноге у профилу) . Дубина сеприказује помоћу равни тј. суперпонирањем – оно што је ниже у рељефу то је ближе, а више јеудаљеније.

Пример култне скулптуре јесте статуа у природној величини, са телом од дрвета које је временом пропало, тако да је сачувана само мермернаглава. Очи и обрве су изведене уметањем материјала а глава је билапрекривена периком од злата или бакра. Меко заобљени образи, финилукови усана, комбиновани са непомичним погледом огромних очијустварају равнотежу између чулности и строгости, достојну богиње која

је највероватније овде приказана.

Женска глава из Урука , 3500 –3000. године п. н. е, мермер, висина 20цм.

Репрезентативни пример сумерске скулптуре јесу кипови из целе Абуовог храма у Тел Асмару.Највиша фигура међу њима је Абу - бог вегетације, висока 76 цм, док је друга по величиниБогиња мајка. Ове две фигуре поред висине истичу се и већим пречником зеница, премда су очисвих фигура огромне. Њихов укочен поглед наглашен је материјалом у другој боји и био јенамењен комуникацији са посматрачем. Остале фигуре представљају свештенике и вернике.

Веровало се да су богови присутни у својим ликовима а дастатуе верника замењују портретисане особе и у њиховоиме читају молитве. Ипак, ликови нису реалистичномоделовани односно не показују никакву тежњу да оствареправу сличност већ су упрошћени и схематски изведени дане би скретали пажњу са очију.

Кипови из Абуовог храма , Тел Асмар, 2700 – 2500. г.п.н.е,мермер

Сумери су такође били веома вешти у изради предмета примењене уметности, где су укомбинацији различитих материјала постизали невероватну декоративности несвојственуупотребним предметима. Тако је сачуван уметак у корпусу резонатора једне харфе на коме суприказане разне животиње које обављају људске послове - вук и лав носе храну на неку гозбу,магарац, јелен и медвед свирају на истој харфи на којој се украс и налазио, што је устваринајстарији ликовни приказ књижевне форме басни. На врху се налази омиљени сумерски мотив- јунак који држи два обгрљена бика са људским главама.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D1%83%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D1%83%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D1%83%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D1%83%D0%BA


4/8

16

Декорација харфе из Ура , око 2600. г.п.н.е.

Пред крај ранодинастичког периода моћ градова -држава је почела даопада. У исто време су се Семити, настањени у северној Месопотамији ,

кретали на југ и на многим местима преплавили Сумерце. Они суприхватили сумерску цивилизацију али су били мање везани затрадиције града -државе па је тако владар Саргон из Акада био први месопотамски владар који се називао краљем у тежњи да влада целомземљом. Уметност се нашла пред новим задатком – требало је даглорификује (слави) нове владаре. Долази до удаљавања од формалнеапстракције у скулптури која тежи да будешто реалистичнија али са одређеном дозомстилизације, посебно у детаљима као што сукоса и брада .

Глава акадског владара из Ниниве , 2300 – 2200. г.п.н.е, бронза ,висина 30 цм .

Без обзира што јој недостају очи (у њих је некад био уметнут некидрагоцен материјал), она је још увек реалистично убедљиваизражавајући достојанство приказаног владара. Лице је уоквиренобогато уковрџаном косом и брадом, која иако моделована саневероватном прецизношћу не губи органски карактер и не постаје пуки орнамент. Сложенатехника ливења и уметања драгог камења говори о правом мајсторству уметника .

Саргонов унук, Нарам Син , овековечио је себе и своју победоноснувојску у рељефу на великој стели која је служила као белег. Ова стелапредставља најстарији познати споменик који глорификује војнитријумф једног владара. Фигуре су приказане веома живахно безстандардне укочености официјелне уметности: краљеви војницинапредују између дрвећа на падини планине док изнад њих утријумфу стоји Нарам -Син кога побеђени непријатељски војницимоле за милост. Владар је приказан у покрету а величина и изолованиположај од других фигура наглашавају његову позицију божанства,

што потврђује и круна са роговима коју носи. Лице му је приказано упрофилу, док су очи и рамена фронтални. Простор је дочаран попринципу суперпонирања али не на хоризонтали, већ на косој линији за разлику од досадашње хоризонталне.

Победничка стела Нарам Сина , 2300 – 2200. г. п. н. е., камен, висина око 2 метра

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%A1%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%A1%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%A1%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%A1%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%A1%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%A1%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B8


5/8

17

Власт акадских краљева окончана је када су племена са североистокасишла у месопотамску равницу и завладала њом за више од пола века .За време туђинске владавине само је град Лагаш успео да задржинезависност. Владар Гудеа је био довољно опрезан да краљевску титулуврати градском богу и обнови његов култ али је ипак наследио и осећај

личне важности од акадских краљева. Његова портретна глава много јемање индивидуална од акадских владара али су облици далеко од чистегеометризације раних сумерских скулптура. Посебне су његове статуеизрађене од диорита са наглашеном префињеношћу .

Гудеа из Лагаша , око 2150 г.п.н.е, диорит, природна величина

Током другог миленијума централна власт била је у рукама домаћих владара само у периодуизмеђу 1760 -1600. г.п.н.е. када је Вавилон преузео улогу коју су некад имали Акад иУр. Хамураби (1728- 1686 г.п.н.е), оснивач вавилонске династије, најзначајнија је фигура тог

раздобља. Гледао је на себе као на миљеника бога сунца - Шамаша, чија је мисија била увођењеправде на земљи. Током његове владавине настао је Хамурабијев законик , најстарија збирказакона на свету, невероватно рационална и хумана по концепцији. Законик је исклесан на плочи од диорита, на чијем врху је представљен сам Хамураби очи у очи са богом Шамашем, штопредставља паралелу са статуама из Абуовог храма, односно чини се да фигуре комуницирајуочима. Иако је исклесан 400 година после Гудеиних статуа, он је чврсто везан за њих, какостилом, тако и техником. Рељеф је веома висок, тако да фигуре делују издужено у односу нафигуре на Нарам -Синовој стели.

АСИРСКА УМЕТНОСТ

Асирија (1000-612 . г.п.н.е.) се простирала од Синајског полуострва до Јерменије а назив једобила по граду Асуру у северној Месопотамији . Асирска цивилизација је почивала наостварењима Сумера које су тумачили на свој начин. Тако су храмови и зигурати које су ониградили према сумерским узорима достигли до тада непознат сјај и величину. Иако су Асирци,као и Сумерци, градили зграде од опеке, они су капије и ниже делове унутрашњих зидоваважних просторија облагали великим каменим плочама , јер је на северу Месопотамије , где суАсирци живели , било више камена. Те плоче су биле украшене ниским рељефима иликомбинацијом рељефа и слободне пластике са задатком да на појединца оставе утисак моћи ивеличанства краља. Рељефи садрже мноштво података о биткама, догађајима и учесницима, сапредставама без драме и хероизма јер се исход није доводио у питање. Они представљајунајстарије познате наративне рељефе , односно рељефе који су кроз сликарско приповедање описивали догађај у специфичном времену и простору . Због мноштва приказаних догађаја нијеостајало довољно места за глорификацију суверена па су томе служили посебни рељефи где је

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BC%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BC%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BC%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%88&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%88&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%88&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BC%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82


6/8

18

владар приказиван у лову на лавове. То је више био церемонијални лов у знак сећања на ранији период када су владари заиста морали да штите своје племе од лавова. Војници би штитовима

образовали квадрат у који би била пуштанаживотиња коју је краљ убијао.

Асурбанипал у лову на лавове и рањена лавица (детаљ), палата у Ниниви, 645 -640 г.п.н.е,кречњак

Асирски војници нападају утврђени непријатељски град , краљевска палата, Калу (Нимруд),875- 860 г.п.н.е, кречњак

Асирци су градили монументалне палате, које су бедемима са кулама обично биле одвојене одостатка града, док су њихов улаз најчешће чувала фантастична бића, полу животиње полуљуди.

Тврђава Саргона у Дур Шарукину (742- 706. г.п.н.е) са монументалном капијом


7/8

19

Асирско царство срушили су Међани и Скити који су освојили престоницу Ниниву. Међутим,заповедник асирске војске у јужној Месопотамији прогласио се за краља у Вавилону, који је укратком периоду од 612. до 539. г.п.н.е. под нововавилонским краљевима доживео процват.Најславнији међу њима био је Навукодоносор који

је изградио монументални краљевски комплекссличан оном у Дур Шарукину. Овде је збогнесташице камена опет више коришћена печена иглеђосана опека – за украшавање површина и

рељефе .

Иштарина капија у Вавилону , око 575 г.п.н.е .

ПЕРСИЈСКА УМЕТНОСТ

Персија, висораван окружена планинама источно од Месопотамије, добила је назив по народукоји је 539 г.п.н.е. освојио Вавилон и постао наследник Асирског царства. Пошто је освојиоВавилон, Кир Велики (оснивач династије Ахеменида ) узео је титулу вавилонског краља иосновао царство које се под његовим наследницима проширило на Египат и Малу Азију. Овоцарство је било на врхунцу током владавине два владара – Дарија и Ксеркса (523 -465 г.п.н.е) ,када су настале многе знамените грађевине. Царство је срушио Александар Велики 331 . г.п.н.еосвојивши престоницу Персеполис.

Пре освајања Вавилона Персијанци су били стални номади, па нису имали трајних споменика иписаних извештаја. Њихову уметност познајемо на основу предмета које су сахрањивали самртвима. Такви предмети од кости , дрвета или метала , представљају врсту покретне уметности :оружје, коњска опрема, копче, фибуле, пехари, зделе и сл. За њих је карактеристичан заједнички

репертоар облика познат као ''животињски стил '' (употреба животињских мотива у веомаапстрактном маштовитом облику ).

Персијска вера заснивала се на учењу пророка Заратустре , односно дуализаму Добра и Зла,отеловљеним у боговима Ахурамазди (светлост ) и Ахриману (мрак ). Пошто су се обредипосвећени Ахурамазди вршили под ведрим небом на олтарима са ватром, Персијанци нисунеговали религиозну (сакралну) архитектуру . Збот тога су њихове палате грађене импресивно санамером да славе и величају моћ владара. Најрепрезентативнија је била палата у Персеполису , чија основа подсећа на асирске краљевске резиденције са великим бројем просторија, дворана идворишта на уздигнутој платформи. Ипак, у њеној архитектури се осећају утицаји из свихделова великог Персијског царства, па се тако овде јавља употреба стуба са капителом (подупирачем таванице), што представља елемент грчке архитектуре (јонски Грци из МалеАзије су долазили да раде на градњи палате). Међутим, потпуно су оригинални завршецикапитела у облику животиња који су били надахнути домаћим уметничким наслеђем.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC


8/8

20

Палата је била украшена монументалним рељефима од којих се издваја онај настепеницама које су водила у дворану зааудијенције. Овде се такође уочава наставактрадиције асирско -вавилонских рељефа али су

детаљи обогаћени под утицајем грчкескулптуре (набори хаљина, делови тела којисе назиру кроз одећу, пластична обрададетаља и сл.).

Остаци палате у Персеполису , око 500г.п.н.е.

Дарије и Ксеркс приликом аудијенције , рељефиз Персеполиса, око 490. г.п.н.е, кречњак,висина 2,5 метра

Персијска уметност под Ахеменидима била је синтеза више утицаја, са нагласком на

декоративним детаљима као заоставштином њихове номадске прошлости , па се стога нијезначајније мењала од Дарија I све до краја царства.

bojana 02 mesopotamija

Documents