Bolesti pcelaBolesti pela I legla

To su bolesti poremeaji ivotnih funkcija pela, jaja,larvi i lutaka prouzrukovano spoljnjim ili unutranjim faktorima.

Spoljni faktori mogu biti

a) fiziki I hemiski (nepovoljna nia ili via temperatura), nedostatak vazduha, naroito kod selidbe gde su male ventilacije, I zimi kada zamrznu leta pa nema dotoka vazduha, otrovne materije

b) bioloki (razliiti mikroorganizmi)

c) unutranji faktori su nasledne prirode.

Prva grupa spoljnih faktora, kao I nasledni inioci, izazivaju neinfektivne bolesti a druga infektivne. U neinfektivne bolesti svrstavaju se nenormalna stanja u ivotu pelinjih drutva. Oboljenja ili uginua pojedinih individual l, larvi jaja lutaka ili odraslih pela, ne odraava se naroito nepovoljno na aktivnosti pelinjih drutva. Ali istovremeno oboljenje ili uginue veeg broja jedinki dovodi do brzog slabljenja I propadanja drutva. Tok I simptomi bolesti zavisi od prirode I vrste tetnog faktora, od godinjeg doba, I stanja pelinjeg drutva. Uvek je bilo a I bie da su jake zajednice manje podlone bolestima, dokle god se trudimo da imamo jake zajednice imaemo I manje bolesti. U toku zime pele obolevaju u teoj formi nego leti.

Tok bolesti moe biti brz (akutan) ili spor (hronian)

Kod akutnog oboljenja, ili uginue, nastupa nekoliko asova posle dejstva tetnog faktora (trovanje, uguenje, smrzavanje, davljenje) U sluaju hroninog toka bolest se razvija usporeno I uginue jedinke nastupa posle nekoliko dana ili ak I vie, nozema, trulei I dr Zavisno od toga bolest utie na celo pelinje drutvo: brzo I oigledno slabljenje i umiranje drutva, odnosno skoro neprimetan zastoj u razvoju drutva, postepeno slabljenje produktivnosti I konano uginue posle nekoliko meseci ak I godinu dana.Pele I leglo mogu oboleti jednovremeno I od dve I vie bolesti nozema ameboza ili od kisele I evropske trulei

Ameboza tu je bolest mnogo lepo opisao Prof Jovan KulineviU takvim sluajevima tok bolest uzima tee oblike U nekim sluajevima jedna bolest pospeuje drugu Tako trovanje medljikom olakava nastanak nozeme, evropska trule rashlaenje i slabu ishranjenost legla. Ekonomske tete usled bolesti pela i legla nastaju kako zbog uginua celih drutava, tako I zbog smanjenje produktivnosti usled iscrpljenosti. Bolesti se raspoznaju po njihovim simptomima, u pelinjaku ili na osnovu labaratoriskih nalaza koji su pouzdaniji I taniji po istima moe se odmah leitio ili unititi spaliti u zavisnosti od oboljenja. Pojedine bolesti Amerika trule ako se na vreme primeti I prijavi ista. teta se nadoknauje pelaru Po anatomskoj grai, fiziolokim osobenostima I svojoj aktivnostima odrasle pele se razlikuju od jaja, larvi, I lutaka.Zbog toga se razlikuju dve vrste bolesti bolesti pela I bolesti legla, kod matica ima jo neka vrsta bolesti a to je vezano za njen aktivni polni aparat. Meu bolestima pela u naim krajevima najvanije su neinfektivna Trovanja: hemikalijom, medljikom, solima, polenom, uguenje, nenormalna stanja, gladovanja, osiromaenje, grabe, naletanje, I uroeni defekti. Zarazna: ima ih mnogo da bi se nabrojala naj efikasnije se zna koje je kada se ispita svake prolei labaratoriski. Zakljuak jaka pelinja zajednica, higijena na pelinjaku I alat kojim se radi sa pelama mora biti ist I dezinfikovan.Tada je manja verovatnoa za bolest, med I pollen isti zdravi uslov su za zdravu pelu.

ZARAZNE BOLESTI

Zarazne bolesti prouzrukuju ivi organizmi biljnog ili ivotinjskog poretka. Prenose se sa jedne obolele jedinke na drugu ili sa jednog pelinjeg drutva na drugo.Prema prirodi prouzrokovaa zarazne bolesti mogu biti :

Infektivne- izazvane virusima, bakterijama, bacilima ili gljivicama Invazione (parazitne) koje prouzrukuju paraziti jednoeliski ili vieeliski

Vanije infektivne bolesti legla su Amerika, evropska, kisela, mahurasta I suva trule (kameno I kreno leglo)

O svim tim bolestima ima opisano pojedinano u mojim pelinjicima Znaajne invazione bolesti legla ne postoje, a na odrasle pele najea bolest je nozematoza. Prouzrokvai zarazne bolesti dospevaju do pela I larvi sa hranom. Kada su odbrambrene snage organizma nedovoljne- u loim uslovima ivota zimi, prehlaeno ili izgladnelo leglo, vlano gnezdo itd- prouzrokovai savladaju napadnuti organizam,poinju brzo da se razmnoavaju I dostignu ogromnu brojnost. Usred razornog dejstva ili luenja otrovnih materija napadnuti organizam brzo oboli i ugine. Za vreme bolovanja javljaju se razliiti siptomi,a posle uginua odreene promene, po kojima razne bolesti se mogu I prepoznati, sve je to odokativno ako hoemo tenu dijsagnozu nosimo na ispitivanja. Prouzrokovai zaraze izluuju se iz obolelog organizma najee izmetom- nozematoza itd- Posle uginua ceo le prestavlja ogroman izvor zaraze. Zbog toga se prouzrukovai zaraznih bolesti prenose na dva naina, priu neposrednom kontaktu sa jo ivim bolesnim jedinkama Ili preko razliitih predmeta koji su bili u dodiru sa bolesnim jedinkama

- sae pollen med zidovi konica hranilice poilice-

- Zarazu mogu preneti I neki krupniji paraziti I tetoine pela- ose gusenice moljci.

Zarazu najee prenose pele iz pelinjaka u pelinjak putem grabei , pelar alatom svojim I raznim starim delovima konica koji su nedezinfikovani.Preventiva protiv nozeme

Danas sam poeo davanje pelama Lugolov rastvor zbog preventive protiv nozeme postipak se moe videti na slikama, nemojte pogreno shvatiti ovo je moj nain rada koji praktikujem nekoliko godina, i ne nameem nikome moj sistem rada.

Lijekovi za nozemozu : do nedavno se koristio antibiotik fumagilin u eernom sirupu i eernim pogaama, a ija je upotreba danas zabranjena u Europskoj Uniji. Obzirom da Europska Unija brani primjenu bilo kakovih antibiotika u lijeenju pela, ostaju nam alternativne metode pa se danas koriste preparati na bazi joda i kalijevog jodida ( nozecid, nozepip lugolv rastvor) koji se daju u eernoj otopini ili se prskaju po okvirima sa pelama i leglom.

MAJSKA BOLEST ( POLENSKA)

Majska bolest je neinfektivna to je oboljenje mladih pela hraniteljica oboljenje se javlja

U prolee (april maj) a retko leti Bolest je prouzrukovana prekomernim uzimanjem (konzumiranjem) otrovnog prskanog nekvalitetnog ili plesivog polena. Uslovi se stvore i pojave kada u pelinjoj zajednici ima nepoklopljenog legla i kada nedostaju zalihe meda, ili ima slab priliv sveeg nektara ili vode.

Tada dolazi do veeg uzimanja polena od strane pele hraniteljice kako bi mogle da izluuju mle, kojim treba da hrane mlade larve. Njhov eludac ne moe da svari sav uneseni polen, pa se tako polen nagomilava u eludac. Gde dolazi do pritiska na sistem traheja i na krvne sudove, tada dolazi do oteanog disanja i poremeaj u krvotoku. Nedostatak vode remeti proces varenja. Ako je prskano pa polen bio otrovan sa biljaka sa kojih je donoen, ili se uplesavio, to se u toku zimovanja esto deava tamo gde u konicama nije lepo uraeno zazimljenje , nema dovoljno ventilacije. Kroz zidove creva otrov prelazi u organizam pele.

Kako primetiti Simptomi:

U poetku pele u gnezdu su dosta uznemirena, a ubrzo posle toga dobijaju izmuen izgled.One napustaju konicu, pokuavaju da lete, lepraju trepere krilima i dre trbuhe nateene malo podignute uvis.ak dolazi do toga da im je eludac toliko napunjen tvrdom masom kao glina kada se stisne tvrdo je

. Oboljenje kada se primeti treba odmah zajednicu prihraniti a ramove sa plesnim polenom izvaditi iz zajednice iste ukloniti dati prihranu za dva tri dana drutvo e biti Spaeno.

BOLESTI I MANE MATICE

Bolesti ko moe izazvati pa isti uzronici kao kod pele radilice I trutova, kao I drugi koji su specifini za matice.Larve I lutke iz kojih se razvijaju matice; mogu da budu , ma da je to retkost,da budu prehlaene, uguene ili otrovane kao da boluju od razne vrste trulei. Jaja mogu biti sa nekim naslednim defektima (crna bolest). I posle izleganja matica moe biti izloena nekim tetnim spoljnim uticajima koje prouzrukuju oboljenja pela radilica.Matica ne boluje od polenske bolesti. Zbog specifinosti njene ishrane I specijalne hrane, kao I zbog otsustva kontakta sa odgovarajuim parazitima. Od zajednikih bolesti matica najee strada od (melanoze, nozematoze, brauloze)

Specifine bolesti same matice proistiu iz pojaane funkcije njenog polnog aparata, Kao I neuporedivo dueg ivota od pele radilice I truta. Meu ovim bolestima od veeg znaaja su mehanike ozlede I degeneracije jednih I drugih organa I delova njenog polnog (organa) aparata

1 Mehanike ozlede

A )Zaepljenje otvora polnog aparata nastaje najee zbog zaostalog dela snoajnog organa truta., a ree zbog sasuenih ostatka izmeta na poslednjem trbunom lanku

ep od izmeta moe da se formira od dueg bolovanja matice, usled prehlade lenjosti. Izmet ne moe da bude naglo izbaen napolje ve samo istie iz analnog otvora I tako zaprlja poslednji trbuni lanak, tu se odmah zaprlja I polni otvor a zatim se stvrdne a kada se to sve dogodi matica ne polae jaja. Vaenje epa malom pincetom matica se moe toga osloboditi, I nezgoda otkloniti.

B) Zaepljenje vagine I neparnog jajovoda nastaje usred prekomerne koliine sluzave mase koju trut ubrizgava matici. Ako izbacivanje ove mase zakasni, ona se zgrua I zajedno sa spermatozoidima se preobrati u polu tvrd ep. U jajovodima iznad ovog epa nalaze se zrela jaja, a ona tada ne mogu da prou nanie Jajovodi se postepeno zarepe ovo se ne moe videti golim okom niti se moe otkloniti to su defektne matice.

C) Oteenje semene kesice nastaju nestrunim hvatanjem matice pri nekom radu naroito obeleavanju markiranju, ili ako bude stisnuta izmeu dva susedna sata. Bilo kakav pritisak se prenosi na semenu kesicu I pri tome se oteti nervna regulacija. Za proputanje spermatozoida prema jajima koja silaze niz jajovod Tada matica nastavlja da polae samo neoploena jaja ovo se isto ne moe otkriti spoljnjim posmatranjem

D) Napad (iznenadna ukoenost) moe da traje 10 20 min moda I sat vremena dogaa se kod hvatanja da bi se obeleila grubo hvatanje sparene matice Tada se stavi na toplo ali ne na sunce I ona se brzo povrati. Katalapsija ne hvata nesparenu maticu.

2 Uroene mane

To se dogaa kod polnih organa nedovoljna razvijenost jajnika postojanja jednog jajnika ili ak nepostojanje jajovoda ili semene kesice ovi nedostaci se ne mogu videti ve samo predpostavljati. Pri kupovini matica iz zaraenih pelinjaka bolesti se mogu preneti a te bolesti imaju veliki znaaj za razvoj vaeg pelinjaka zato pamet u glavu I ne kupovati ne provereno I pouzdano Kod obeleavanja uvek dok se ne izvebate koristite prirune alate. Ja ih redovno koristim jer nisam tako vian da je prebacujem iz ruke u ruku I nije me sramota to tako obeleavam ali su sve obeleene

KISELA TRULE

To je zarazna bolest prevashodno se javlja kod nepoklopljenog legla,njenom razvoju bolesti pogoduje prehlada I gladovanje larvi. Javlja se u prolee I u prvoj polovini leta I ima dobroudan tok Neki od pelara je smatraju oblikom evropske trulei.Prouzrukova je loptasti mikrob,koji ne stvara spore,neotporan na sretstva za dezinfekciju i toplotu . U zdravo drutvo dospeva kao I drugi prouzrokovai trulei.Predpostavlja se da ga pele mogu preneti I to od zagaenih voda gde su poila za pele ne higijenska zaputena, zatim iz bara sa prljavom vodom To se sve dogaa kada su pele prinuene da uzimaju tu prljavu vodu naom krivicom. Bolest se javlja kada je leglo izloeno nepovoljnim uticajima sredine. Nepovoljnim temperaturama I slaboj ishrani, prvenstveno u slabim drutvima. Siptomi jesu slini evropskoj trulei ali laqrve mogu da uginu I posle zatvaranja.

Obratiti panju na ovaj tekst koji sledi

Leevi promene boju (potamne) ali sauvaju svoj oblik Njihova unutranjost se pretvara u kaastu masu ali ne I u tenu masu Leevi zaudaraju na kiselo. Oni se nikada ne zalepe za dno ili zidove elija pa ih pele brzo izbace ne kidajui iste. Ako nsu larve ve poklopljene, poklopci su obino malo potamneli, pocepani, ali nikada nisu udubljeni.Tok bolesti zavisi do jaine drutva lei se na sledei nain. Drutvo se utopli i prihranjuje I redovno vri dezinfekcija opet povidon jod razblaen sa vodom I prskanjem I to u vie navrata primetie se naglo smanjenje zaraze I poboljan razvitak pelinje zajednice koja e poeti da napreduje ista e biti spremna za jesen za zazimljavanje. Dugaak je oporavak jer smo sami doprineli tome. Bolje je spreiti nego leiti

TRUBASTO LEGLO

Pri pregledu pelinjih zajednica naiiete na elije koje izgledaju kao trubice, to je parazitno oboljenje larvi I lutaka koje prouzrukuju gusenice votanog moljca pri svom kretanju kroz sredinji zid saa. Pele izbace uginule I povreene larve, a elije u kojima su larve pela vri nadgradnju u obliku trubica navie, ali ih ne zatvaraju potpuno,ve na sredinu elije ostavljaju otvor.Razmetaj ovih trubastih elija obeleava kretanje moljeve gusenice, to je vidljivo naroito na mladom sau kojima nije odgajan veliki broj generacija pela, te je siromano belanevinastim materijama.Traei ovakvu hranu gusenice su prinuene da se vie kreu pa onda ostavljaju vie oteenja

NOZEMA Kako se ja borim u svoj pelinjak protiv iste

Drage moje kolege ja mislim da vi negde greite a to je u sledeem da posebno naglaavate nozemu ceranae kao nova koja je kod nas u Srbiji prisutna od 1998 godine i ona je potisla nozemu apis koje uopte nema u Srbiji i to od 2006 god Znai da godinama imamo samo nju ali morate shvatiti da ona kao takva nije tragina za nae pelinjake kada je sama ali uvek je u sklopu sa drugim negativnim faktorima i nita nije strano to se javlja u avgustu, ona se javlja preko cele godine.

Lek

Kolege ko je pustio lek sa garancijom da je za nozemu a da nije antibiotik niko do sada ni jedan lek nije pustio sa naznakom da lei nozemu.Svi pokuaji se svode na lina iskustva tako da sa argumentom ne moemo tvrditi da je taj i taj lek za nozemu, a to ne moe niko ni od strunih ekspertskih ljudi Vratiu se svom radu koji primanjujem godinama a to se zove povidon jod Koristim ga godinama i nemam je i to pri svakom pregledu fajtam fajtalicom po satonoama prosto ih pokvasim. Koristim u 1 litar vode 30ml povidona. Posle nekoliko korienja pitae te se otkud ovako nove satonoe ta se dogodi sa njima. ta je u pitanju u pitanju je higijena kojom se spreava zaraza ne dozvoljavamo sporama da opstanu u konicu, i ne dozvoljavamo irenje iste.

Pored tih preventivnih mera mora se voditi jo jedna jako bitna mera predostronosti a to su poilice za vodu, koje moraju biti iste i uredne. Ja u iste stavljam lugolov rastvor i ljutu papriku i hvala,ali tu bolest moje pele nemaju godinama. Kolege ja tako radim i ne garantujem da je to preventivni lek ali su mi pelinje zajednice zdrave.

Kolege ako imate bolji i efikasniji ali ispitani preventivni preparat piite ja ne leim ve delujem preventivno. Nemojte samo napisati to ne valja a neznam ta je bolje Ovako radim i iz razloga to ne koristim eer

Ovu konicu to vidite ima pelu, ali kod prskanja pele se povuku na trenutak zatim pokupe svu tenost i to za kratko vreme Ovde se vri jo jedan eksperiment na svim ramovima nove satne proba se kako e se razvijati i kako prezimeti na novim, idealno Vri se i eksperimentalna proba satnih osnova valjanih 4,9mm od istog proizvoaa

KRECNO LEGLO

Da vam piem za nistatin , vinobran, beli luk sve to znate da je neka vrsta lecenjazamena matica nije poboljanje, sada cu napisati koji je najbolji nacin za izlecenje Krecnog legla, znamo svi kako se dobija sami ga pcelari proizvedu vlana konica, malo pcela, novokompovani pcelari sada sipaju vodu u hranilice umesto poilice., prihrana pcela preko cele zime, uzimanjem pcele, zato ga i ima po obodu ramova. Za one koji imaju problema sa krecnim leglom toplo preporucujem da naprave radikalne zahvate i to:

-pcelinjak treba da je smjeten gdje se ne zadrava vlaga

-imati uvjek snane zajednica

-imati zamreene podnjace

-odgovarajuca ventilacija

-prihrana sirupa 1:1 sa dodatkom 2% propolis

Prskanje satonoa povidonom razblaenim Konica koja ima krecno leglo smanji se na maksimalan broj ramova zatim se u istu iz vie konica istrese pcela i to dosta pcele da ima da pokriva i tamo gde nema ramova zatim pocnite naglo da prihranjujete, za par dana legla krecnog nema, bice drutvo ociceno i zdravo, a to je interesantno I ramovi ociceni budite sigurni u uspeh, Neznam ali se preporucuje da se krecno leglo kod cicena iz uglova konice ne udie jer je opako po covecija pluca Prema Branku Relicu, postoje odredena pravila u radu, koja sprecavaju nastanak krecnog legla ili tu mogucnost svode na najmanju mjeru.Radeci sa paketnim rojevima 1989. i 1990. godine, krecno leglo mu je pocelo predstavljati veliki problem, zbog oboljevanja veceg broja zajednica. Uocio je da mu se krecno leglo javlja u drustvima koja je oslabio, odnosno u onim od kojih je oduzimao pcele. Na

osnovu tih zapazanja, krenuo je u kontra-postupak.Drustva sa krecnim leglom je pojacavao pcelama , poslije cega su se ona vratila u normalno stanje, bez drugih tretmana. U toku 1991 godine, izveo je jedan eksperiment sa tri grupe kosnica. Na osnovu zapazanja u toku tog ogleda, dosao je do sledecih zakljucaka:

1. Gnijezdo zajednice ne treba cijepati ubacivanjem osnove ili izgradenog saca

(dodavanje vrsiti sa strane)

2. Pcelinje zajednice ne treba slabiti uzimanjem pcela, osim ako se one same

izdvajaju.

3. Preglede kosnica vrsiti samo u izuzetnim slucajevima, a i tada ne dirati puno

leglo.

4. Izbjegavati vlazne terene i unosenje vode u kosnicu od strane pcelara

(unutrasnje pojilice,)

5. Omoguciti dobro provjetravanje kosnice, kroz dovoljno veliko donje leto ili

kroz mrezu na podu.

On se pridrzava naprijed navedenih zakljucaka i krecno leglo mu vise ne predstavlja problem, a nikakve lijekove ne koristi. Ovo je ukratko preneseno iz njegove knjige MOJ PCELINJAK (iz 1999. godine) i u njoj ima vise detalja (strana 186-187). Inace, mnogi su nistatin upotrebljavali i to kontaktno, naprasivanjem po satovima i sacu i moze se reci, da, sve dok se on upotrebljava nema akaroze ali cim se prestane ona se povrati? (ne u sirup) Bolest pcelinjeg legla izazvana gljivicom Ascosphaera apis. Potrebno je zaraene ramove izvaditi iz konice, zatim pojacati drutvo, smanjiti vlagu u konici (gljivice ne mogu da se razvijaju bez vlage), preseliti konice na suv i osuncan teren. U teim slucajevima potrebno je zameniti maticu, pcele premestiti u drugu konicu, koja je prethodno dezinfikovana, staru konicu temeljno ocistiti i opaliti let lampom, sace sa zaraenim leglom spaliti ili pretopiti, unititi sve otpadke iz konice, prihraniti pcele.

Na zarazne bolesti pela djeluju, uzrokuju uglavnom ivi uzronici bolesti:

Virusi viroza

Bakterije bakterioza

Gljive mikoza

Bolesti pela uzrokovane gljivama (plijesan bu) su danas najea pojava na naim pelinjacima. Utvreno je da je plijesan najprisutnija gljiva u konicama, pa i u zdravim drutvima gdje ekaju samo povoljnu priliku da se razviju. U tome im pomau: naruena prirodna ravnotea, zagaenje okoline, zatvaranje konica priliko selidbe, te manjak hrane i vode, esti pregledi i dimljenje drutava. Sve ovo dovodi do smanjenja legla, poremeaja starosne strukture u pelinjem drutvu, a svim time i smanjenju otpornosti na razne bolesti.

Najpoznatije i najee (mada ima i drugih) bolesti kod pela uzrokovane plijesnima (gljivom) su KRENO LEGLO i KAMENO LEGLO.

Bolest krenog legla lako se otkriva. Prilikom pregleda pelinjih zajednica, svaka nepravilnost na leglu je sumnjiva. Prilikom ugibanja mladog legla, pelinja zajednica sve vie slabi jer nema prinove. Ovdje i pelar umnogome doprinosi razvoju bolesti, pregledima drutava istim alatom u sl.

Prepoznavanje bolesti:

Pelinje liinke koje su zdrave bijele su boje, sjajne, sa dobro uoljivim kolutiima. Svaka promjena u boji liinke,, upozorenje je na bolest. Jaka drutva izbacuju mumificirane liinke i kukuljice iz konice to se moe primijetiti na letu i poletaljci konice.Ovo se deava nakon nekoliko dana od razvoja bolesti. Kako bolest napreduje, moemo je primijetiti i na sau.Na leglu se mogu primijetiti prazne satice i nepravilno rasporeeno leglo. Poklopii na oboljelom leglu mogu biti vlani ili prorasli bjeliastim nitima plijesni. Na podnjai i uglovima podnjae bude mnotvo propalih i mumificiranih larvi.

Suzbijanje bolesti je veoma mukotrpno i dugotrajno. Najvanija je preventiva. Konice treba da su suve, sa dobrom ventilacijom to podrazumijeva i iroko leto. U jesenjem i zimskom periodu (pored jakog drutva) ne bi trebalo biti praznog saa, nego to je u konici da sve bude puno meda i polena, jer u praznom sau se skuplja vlaga i prije dolazi do razvoja plijesni.Ovi ramovi pozelene od plijesni i to hitnije se moraju izbaciti iz konice u proljee tj. im to vrijeme dozvoli.

Ali ja sam danas na poletaljci kod sebe naao kreno I to u zajednici koja je jaka, I koja nije imala kreno do ega je dolo da ga dobije dali alat imale bi dosta zajednica ili pollen, Konica suva, ramovi nisu premetani I pravljena premetaina. Neto se dogodilo I to normalno mojom grekom ali kojom neznam.

ta u uraditi, skloniti konicu sa mesta staviti drugu sa svim ramovima sa satnim osnovama istresti pelu, a ramove sa leglom I medom skloniti I iste pretopiti, Novoj stavljenoj konici dodau u zbeg ram sa medom kao prihranu , a nova e biti prelaz sa Rodnim ramovima mali prostor velika koliina pela , maticu u ukloniti I ubaciti novu poto imam sparene u rezervi , tu je uspeh zagarantovan.

Ne elim zbog jedne zajednice da prenesem bolest na druge zajednice.A ova godina je za obnovu pelinjaka pogodna sa rojevima, rojevi ne prenose bolest prirodni , a istresanje pele je prirodno jer nita nije uzeto iz konice sem pele.

Mehurasta trule

Mehurasta trule je oboljenje poklopljenog legla prouzrukovano normalno virusima a potpomognuto prehladom pa I neishranjenou larvi.To se dogaa kod brzog razvoja velikog proirenja sa satnim izmeu legla I nedostatkom meda I polena. Virus Marator aetatule neotporan je prema toploti, sui , I unitava se dezinfekcionim sretstvima povidon jod, lugolov rastvor.

U telima uginulih larvi sauva se dok se leevi ne sasue. Zarazu prenose tuica I sami pelari, loim radom prljavim rukama I alatom kojim rade.Retko se prenose konicama saem Kao I kod evropske I amerike trulei pele se zaraze hranom. Larve uginu posle poklapanja. Tok bolesti je mnogo dobroudniji od onog kod amerike trulei. Kada vreme otopli I drutvo ojaa, bolest obino utihne.

Tome doprinosi oslabljena patogenost virusa I lake iznoenje uginulih larvi.Samo slabija drutva boluju due I postaju arite u kojima se zaraza odrava. Simptomi mahuraste trulei spolja potseaju na one kao kod amerike trulei, poklopci kod uginule larve potamneli, malo ulegli ili razderani, leglo je proarano,usred povrina

S jajima ili mladim larvama nalaze se zaostale poklopljene elije. Iz njih se lako vade leevi larvis ouvanom pokoicom i vodenastim sadrajem nalik na mehur I od tuda I dobi naziv mehurasta. Nema razmazivanja niti lepljenja za zidove elija. Kasnije se leevi osue I dobiju karakteristian izgled tamnih izduenih I lako povijenih mumija sa podignutim prednjim delom. One se lako odlepljuju I vade. Prilikom bakterioloke analize u leevima se ne mogu otkriti bakterije ili spore Prisustvo virusa moe se ispitati samo specijalnim ispitivanjima.

U suzbijanju mahuraste trulei najvaniju ulogu ima dranje jakih pelinjih zajednica sa dovoljnom koliinom hrane u zimsko- prolenom periodui u vreme pre glavne pae spreavanje prenoenja zaraze putem grabei I alatima je sledee, utopljavanje zajednice prihrana zamena matice prskanje povidonom kod velikog oboljenja najbolje je pretopiti satne osnove I prebacivanje drutva u drugu konicu. A ovu konicu oprati razblaenom 10% varikinom zatim za 30 min istu isprati istom vodom osuiti I slobodno naseliti drugom zajednicom. Ramove drva dezinfikovati na isti nain kao konicu. Kod svake zamene naseljavanja konica u kojima je bila perla osnovno je uraditi dezinfekciju, tada nee biti iznenaenja

CRNA PELA

Crna bolest je grupa oboljenja razliitog porekla. Zajednika karakteristika oboljenja je odsustvo ili opadanje dlaica, usled ega telo pele postane crno. U skladu s prirodom prouzrokovaa razlikuju se dva glavna oblika crne bolesti:

a) nasledni (uroeni), koji se ispoljava jo prilikom izleganja pele;

b) steeni, kada se pojavi kasnije. Ovaj drugi oblik je ei i s teim posledicama, te je stoga i znaajniji za pelarsku praksu.

Nasledno uslovljena crna bolest sree se retko, lako se raspoznaje i brzo likvidira. Genetiki, stoji pod uticajem dominantnog gena, a javlja se iz nedovoljno poznatih uzroka, kao rezultat promena u naslednoj osnovi (mutacija). Verovatno je da odreenu ulogu u tome ima dugotrajno sparivanje u bliskom srodstvu. Prisustvo gena crne bolesti ispoljava se nepostojanjem dlaica na telu pele. Drugim reima, ovaj oblik crne bolesti predstavlja degenerativnu pojavu. Kada jednom nastane, na potomstvo se prenosi samo preko matice, a ispoljava se kod polovine potomaka (radilica, trutova i matica) jo prilikom izleganja. Nasledno uslovljena crna bolest, moe se likvidirati jednostavno i sigurno zamenom matice. Bez ikakvih drugih mera, im pone izleganje potomstva nove, normalne matice crno obojene radilice i trutovi postepeno iezavaju iz drutva.

Steena crna bolest nastaje kao rezultat poremeaja u razmeni materija u organizmu pela, prvenstveno radilica sabiraica, koje, inae, obavljaju najnaporniji rad u drutvu. Taj poremeaj najee nastaje usled oskudice ili potpunog odsustva bioloki neophodnih materija (belanevina i masti). U nedostatku azotne hrane poinju da se troe azotne rezerve naslagane u hitinu. Usled toga nastaju promene u strukturi hitina (poroznost), oslabi vrstina spoja izmeu dlaice i telesnog pokrivaa, te dlaice i telesnog pokrivaa, te dlaice lako otpadaju, naroito u dodiru sa vrstim predmetima. U reim sluajevima opadanje dlaica moe biti rezultat tetnog delovanja dgurih faktora, na primer, virusa ili nekih otrovnih materija. To znai da steena crna bolest moe biti zarazne ili nezarazne prirode. Osim toga, delimino opadanje dlaica, odnosno pojava crne boje tela, moe nastati i kao posledica nekih posebnih zaraznih ili parazitnih bolesti (nozematoza, akaroza, dijareja, paraliza) ili prirodnog starenja jedinke. U takvim sluajevima, meutim, nije re o crnoj bolesti u pravom smislu rei, ali to treba imati u vidu pri determinaciji uzroka telesnog crnila pela.

Steena, nezarazna crna bolest najee se javlja u planinskim oblastima i zbog toga se naziva umska bolest. Obino bukne s pojavom medljike na biljkama (april- maj) i traje sve do jeseni, kada utihne u septembru ili oktobru. Zavisno od klimatskih uslova (koji utiu na izluivanje medljike), oboljenje moe da se pojavljuje tokom nekoliko godina ili svakih nekoliko godina. U nedostatku izvora polena, drutva orijentisana na skupljanje medljike u duem trajanju ostanu bez polena. Najjae i najbre istroi se organizam pela sabiraica. Zato one najpre i pocrne. Dok u gnezdu ima zalihe polena, mlade pele ne pokazuju znake oboljenja, ali kad polena vie nema, i one ponu da gube dlaice . Najpre opadaju dlaice na leima i trbuhu. U pela u kojih je opadanje poodmaklo, gotovo celo telo postane crno i one lie na gole pele s naslednim oblikom crne bolesti. Meutim, za razliku od naslednog oblika, u sluaju steene crne bolesti nema tek izleenih crnih pela. U jednom istom drutvu zapaa se raznolikost u stepenu ogoljavanja (crnila), a u istom pelinjaku razliit intenzitet oboljenja, i stoga razliito stanje drutava.

Osim pocrnelosti, zahvaene pele pokazuju smanjenu aktivnost ili prestanu da rade. U poetku zdrave pele ih presreu na ulazu u konicu i ne daju im da uu ili ih vuku i izbacuju iz gnezda. Obolele pele obino ne pruaju otpor i, za razliku od pela grabljivica, (tuica), ne koriste alac za odbranu. Neke same naputaju gnezdo i, ne mogavi da odlete, puze pred konicom, to podsea na simptome akaroze ili trovanja (v. Akaroza, Trovanje pela i legla). U crevnom sadraju obolelih (crnih) pela nema ostataka ovojnih opni polenovih zrnaca, ve samo vodenaste tenosti. To svedoi o odsustvu belanevinastih i masnih materija u hrani, odnosno o poremeaju u razmeni materija u njihovom organizmu. Mediljkin med deluje teko na organizam pela svojim otrovnim materijama, solima i mikroorganizmima. Neki su miljenja da poremeaje u ishrani i opadanje dlaica prouzrokuje velika koliina kvascima slinih mikroorganizama kandida u medljikovcu.

Profilaksa i suzbijanje ove bolesti zavise od vrste i forme oboljenja. U principu, treba nastojati da se bolest ne pojavi, a u sluaju postojanja valja odstraniti uzroke. Nasledna forma moe se izbei primenom uobiajenih metoda oplemenjivanja i zamenom defektne matice. Kod steene crne bolesti dobre mere su obezbeenje zaliha dobre hrane ili redovnog dotoka polena kad pele dugo prikupljaju medljiku, zamena pelinje pae i zamena matica, ako bolest uzme maha. Imao sam prilike da vidim na jednom pelinjaku crnu pelu prole godine i o tome sam pisao; ali nije bilo razumevanja da je u pitanju bolest ili srotstvo, ve je komentarisano da je pocrnela jer je uestvovala u krai tuica.

Kameno leglo

Imali smo prilike neki da vidimo da ga osetimo i saniramo, to je gljivino oboljenje koje napada leglo gljiva je Aspergiloza ,. jo se naziva i suva trule. Pored pele moe se zaraziti i ovek. Prouzrokova je u prirodi iroko rasprostranjena plesan ije spore dospevaju u konicu s polenom i nektarom.U povoljnim uslovima(vlano gnezdo)iz spora razvije se plesan. Golim okom vidljive,razgranate konaste hife koje se brzo ire i zahvataju delove saa, pelinje larve a po nekada i jo ive pele. Uginule larve ubrzo se isue i ostaju u elije kao tvrde grudvice (kameno leglo)u poetku ukaste a kasnije tamno zelene boje, lako ispadaju iz elija, kada se protrese sat na kojeg ih ima uginule larve,uje se lupkanje po limu ako tresemo a u vazduhu podigne se praina od spora.

VANO:

Udisanje spora ili dospevanje u oi opasno je i za pelara , jer moe da izazove zapaljenje sluzokoe oiju, nosa ,bronhitis ili zapaljenje plua i pojaanje tuberkoloznog procesa, ukoliko postoji. Zbog toga pelar mora nositi masku pri radu sa takvim pelinjim zajednicama

Preventiva

Protiv aspergiloze sastoji se dranje pela u suvom i na sunanom mestu, izbegavanje mnogo zasenjenih i vlanih mesta. Plesivno sae odmah ukloniti i pretopiti. Konice prosuiti, a gnezda suziti.Leenje nije potrebno jer posle higijenskih sanacija i prskanje rastvorom povidona , plesan izezne, naroito kod jakih pelinjih zajednica. Razlika postoji izmeu krenog i kamenog legla kreno leglo izaziva gliva Ascosphera Micelije su dugi konasti organizmi bele boje i zbog toga lie na grudvice bele boje zbog toga se u konici javljaju dve vrste mumificiranih larvi bele i sivo zelene Vodite rauna na ove kie hladno vreme vlaan teren, mokar, nisko postavljene konice, veliku vlagu, i da ne dozvolite da vam drutva ostanu slaba sa leglom velikim a malo pela.

Evropska trule legla

Poto je ovo godina rojeva, godina naglih promena vremena do sada slabog medobranja zbog velikih kia, godina koja pogoduje razvoju raznih bolesti, ovde u malo napisati o Evropskoj trulei. Evropska trule je zarazna bolest nepoklopljenog legla koja se javlja uglavnom kod slabijih drutava u prolee a I tokom cele godine. Leti u ovom vremenu javlja se kod velikog gubitka pele zbog trovanja pela. Zbog velike rasproistranjenosti 5-6 puta vie nego amerika trule ovo oboljenje nanosi velike ekonomske finansiske gubitke, ne zbog uginua ve ogromnog slabljenja drutava. Smatra se da evropska trule obuhvata grupu zaraznih oboljenja koje imaju sline siptome i razvoji koji proteknu istovremeno, te se ne mogu meusobno razgraniiti Imamo mikroorganizme koji ne obrazuju spore I zbog toga su neotporni na uobiajenim srestvima za dezinfekciju i prema toploti od 100C I sunevoj svetlosti, I imamo mikroorganizme koji obrazuju spore. Ovi mikroorganizmi, odnosno njihove spore, mogu da se otkriju u medu i u crevnom sadraju pele iz zdravih drutava. Bolest se javlja posle delovanja nekih nepovoljnih uticaja na leglo, nedohranjeno rashlaeno. Prema tome evropska trule nije samo zarazno oboljenje, ve I oboljenje vezano za ekoloke faktore.

Unoenje zaraze u pelinjak nastaje kupovinom bolesnih drutava, prihranjivanjem kupljenim medom, putem grabei, kod seleih pelara ako sele u regione gde je zaraza rairena. Naroito je esto unoenje zaraze nedezinfikovanim konicama kupljene od drugih pelara, kao I korienje zajednikih alata centrifuge I dr..

Izvor zaraze u ve obolelom su uginule larve, a raznoenje zaraze po gnezdu vre pele istaice I hraniteljice.Zagaenim usnim aparatom one prenose zarazu I na med. Zarazne klice ostaju I u elijama pogotovu ako su iz njih otstranjivana raspadnuta tela larvi. Na taj nain sae bolesnih drutava postaju stalni rezervoar I izvor sve veih koliina bakterija I spora Od bolesnih na zdrava drutva zaraza se prenosi preko pela tuice, rukama i pelarskim instrumentima, premetanjem i razmetanjem saa, naseljavanje drutava I rojeva u nedezinfikovane konice idr

Siptomi

Obolevaju nepoklopljene i retko neke ve poklopljene larve, dok su jo ive one su nespokojne, menjaju svoj poloaj u eliji. Uginule larve dobijaju prljavo utu boju ili sivkastu izvesno vreme im se ouva pokoica.

Stoga se one ne zalepe za dno pa ih lako pele izbace napolje. Kasnije leevi potamne jo vie, raspadaju se dobijaju kaastu konzistenciju. Zaudaraju na trule I na noge koje smrde znojave.Pele ih tada izbacaju u delove poto se lako raskidaju. Ako je uginula ve poklopljena larva poklopac iznad nje se ne udubljuje kao kod amerike trulei, ve je samo pocepan I potamneo. Ako ne budu izbaeni leevi se pretvore u sasuene ostatke lako privrene za unutranjost elije. Karakteristina odlika je proarano leglo

Tok bolesti zavisi od sezone i jaine drutva, slaba drutva oboljevaju ee U sluaju dugotrajnog zahlaenja ova drutva uginu. Snana drutva se brzo oporave posle poboljanja vremena i u njih se bolest stia, ali u sluaju trovanja bolest e se pojaviti. Suzbijanje evropske trulei moe biti uspeno ukoliko se vodi rauna o njenom intezitetu I jaini drutva

1 Kada je oboljenje zaputeno u tekoj formi kada je leglo mnogo proarano sa dosta uginulih larvi ,a pela pokriva samo polovinu satova sa leglom, drutvo treba unititi sve ramove sa pelom spaliti.

2 Lake zahvaena drutva sa malim brojem larvi uginulih, prebacuje se u novu dezinfikovanu konicu suzi se zajednica zatim kree prihrana, I prvom prilikom maticu zameniti.

Kako raditi sa malo obolelim zajednicama ili tek kada je poela zaraza sve treba isprskati aerosolom prska se sve, ramovi sa satovima, konica, pele, Drutva koja se lee tokom leta dodaju se satne da izgrauju a stari pomeraju u stranu I tako redom izbacuju.

Dezinfekcija konica radi se isto kao I u sluaju amerike trulei. Od pojave evropske trulei, osim optih higijenskih mera protiv, unoenja zaraze, moraju se zajednice drati u stalnoj snazi , u sluaju da doe do trovanja pele vade se svi vikovi ramova ak I ramovi sa leglom, a zajednica suava. Gnezda treba proirivati postepeno, tek poto vreme otopli u prolee.

Aerosol

Dezinfekciono dezodorantski rastvor 100ml rastvora sadrzi 0.1 g benzalkonijhlorida

--sastav i osobine--

Asepssol Aerosol je tecno dezinfekciono dezodorantsko sredstvo,sa delovanjem na gram-pozitivne i gram negativne bakterije,alge, gljivice i na pojedine tipove virusa,kao na primer na viruse influence,herpesa sempleksa,vakcinije,besnila, Asepssol Aerosol svojim katjonskim povrsinskim aktivnim delovanjem u vazduhu i na ralizcitim povrsinama,predmetima i materijalima unistava mikroorganizme,mirise i sinteticki elektro naboj.

--upotreba--

Dezinfekcija i dezodoracija vazduha i povrsina u sobama,kuhinji,kupatilu

Dezinfekcija i dezodoracija vazduha :

u bolnicama i domovima zdravlja

u prehrembenoj industriji,zivinarstvu,pcelarstvu,ugostiteljstvu.. .

--nacin upotrebe--

pomocu pumpice se rasprsi na povrsinu koju treba dezinfikovati sa rastojanja 30-60 cm.Pri tome paziti da direktan sprej -mlaz ne dospe u oci li sluzokozu.

Proizvod ispitan i odobren za upotrebu od Instituta za zastitu zdravlja Srbije

''Dr. Milan Jovanovic Batut''

jasvel d.o.o. proizvodjac

AMERIKA TRULE LEGLA

To je oboljenje poklopljenog pcelinjeg legla, koje se prenosi inficiranjem opreme i svih pcelinjih proizvoda, a narocito u krajevima gdje se primjenjuje selece pcelarenje, pa su i faktori koji uticu na brzo irenje vie prisutni. Uzrocnik americke trulei pcelinjeg legla je golim okom nevidljivi ivi organizam-bakterija (mikroorganizam) ciji je latinski naziv Bacillus larvae. Bakterija-Bacillus larvae ima dva oblika u toku svog razvoja i odravanja i to: u obliku spore i u tapicastom obliku. U prvom obliku (oblik spore) bakterija se se u spoljnoj sredini odrava bez razmniavanja dui niz godina (10-30). Spore bakterije larve su veoma izdrljive na djelovanje toplote, vlage, suncevih zraka i dr. tako da u medu koji se dri na 100C izumiru tek poslije pola sata, u medu na normalnoj temperaturi ostaju, ive i mogu da isklijaju i nakon godinu dana. U propolisu rastvorenom u alkoholu otporne su vie od 45 dana, u vosku se odravaju dugo i izumiru na 120C tek nakon 20 minuta, u zemlji izdre 228 dana, u isuenoj masi uginulih larvi u starom sacu, u konicama ostaju ive 22-33 godine. Izdrljive su i na dezinfekciona sredstva u razlicitom stepenu kao i na sulfopreparate. Medutim, u drugom obliku bakterije Bacillus larvae je tapicastog oblika u kome se jedino i razmnoava, osjetljiva je na djelovanje toplote, isuivanje, dezinfekciona sredstva, sulfo-preparate

Kako prepoznati bolest

Za pcelara je prakticno jedini moguci nacin da posumnja u prisustvo bolesti kad na poklopljenom leglu prilikom pregleda primjeti ulegnute poklopce sa tamnosmedim mrljama nakvaenim od propalih larvi ili rupice na celijama koje su izbuile pcele sa namjerom da ociste stanicu. Takode, leglo je nepravilno rasporedeno mada u prvoj fazi zaraze obicno se nade samo nekoliko celija sa uginulim larvama. Ako skinemo poklopac sa celije u kojoj je uginula larva i stavimo cackalicu ili manje drvce i povucemo konstatovat cemo da li se razvlaci u niti i da li je miris na pokvarenu ribu ili po tutkalu koji se kasnije gubi. Ako utvrdimo da se razvlaci posumnjacemo da se radi o bolesti. Da ne bi gubili vrijeme potrebno se je obratiti u najbliu mjerodavni instituciju i zatraiti strucnu pomoc da bi se sa sigurnocu utvrdila prava dijagnoza, mikroskopskom analizom uginulih larvi. Posljedica bolesti legla je direktan uticaj na slabljenje pcelinjeg drutva u cjelini, jer je sve manje mladih pcela koje treba da zamjene stare pcele. Time se, normalan rad drutva remeti i slabi tako da vremenom oslabi toliko da postane plijen grabei. To tada predstavlja izvor i nacin zaraavanja ostalih drutava na pcelinjaku u poluprecniku 3-4 km i blioj okolini. Za uspjeno suzbijanje americke trulei najvanije je rano otkrivanje bolesti koje moe da obavi svaki pcelar na svom pcelinjaku.

Kako se prenosi zaraza

U konici prenoenje zaraze od licinke do licinke vre pcele hraniteljice, dok se od konice do konice prenose putem grabei i nalijetanja pcela. Takode i sam pcelar to cini kad iz konice u konicu prenosi zaraene ramove ili vrcaljkom ili kad vri prihranu sa zaraenim medom ili upotrebom voska za satne osnove koji nije dezinfikovanna propisan nacin. Spore se mogu prenositi na rukama i alatu ako se pregled zdravih drutava vri nakon pregleda zaraenih a potom ne izvri odgovarajuca dezinfekcija.

Suzbijane americke trulei

S obzirom da je americka trule teka zarazna bolest, da nikada ne prestaje sama od sebe, da je njen uzrocnik veoma otporan i da trajno zaostaje na sacu i da se vrlo lako i brzo prenosi na okolne pcelnjake sasvim je logicno i prihvatljivo da se u njenom suzbijanju primjene radikalne mjere, koje se odnose na unitavanje arita, odnosno izvora zaraze. To podrazumijeva guenje pcela iz zaraenih drutava navece paljenjem sumpora konici. Uginule pcele zajedno sa ramovima i sacem sa leglom treba spaliti na pogodnom mjestu i zatrpati zemljom.

Izroavanje (bele oi)

Neko je imao prilike da vidi neko ne to je pojava nenormalnosti u razvoju pela Radilica trutova I matica. To su albinosi (bele oi) kiklopi (jednooke jedinke), bezkrilne pele I trutovi, matice sa obeleijima radilice,trutovi patuljci. Uzroci pojave razliitih izroavanja mogu biti spoljni I unutranji (nasledni).

Kao spoljni uzroci smatraju se nepovoljni uslovi ivota matice, larve lutaka ili celog drutva. Tako se, na primer, pele ili trutovi sitniji od normalnih od 2-4 puta. To se dogaa tamo gde su slaba drutva loa hrana toplotni uslovi loi.Sitnija pela I trutovi ima I u vrkarama, sa mnogo starim saem I suenim elijama. Ti trutovi imaju razvijene polne organe, ali njihovo potomstvo nije punovredno.

Matice patuljci se izlegu kada zbog nepostojanja jaja I mladih larvi pele ponu kao maticu da gaje larvu statiju od tri dana, tjst takvu larvu koja je do tada bila hranjena kao radilika larva.te su ostali tragovi prvobitnih razvoja (Nepotpuno razvijeni jajnici, ili razvijene prane korpice na zadnjim nogama)

Bezkrilnost je slaba razvijenost krila javla se ree, I ta pojava je pojava rashlaenja ili pregrejavanja gnezda. Unutranji uzroci degeneracije su naslednog karaktera i proistiu iz smanjenje vitalnostii I promena u naslednoj osnovi zbog dugotrajnog parenja u bliskom srostvu Najei oblik ovakvog izroavanja jeste albinizam kod trutova, otsustvo pigmenta u tkivu oka, oni ne vide izau iz konice I ne mogu da se vrate.Naslednim iniocima je I nedostatak dlaica na telu radilice ( crna bolest) Suzbijanje bolesti svodi se na pravilno gajenje pela, redovnu zamenu saa,zatitu od votanih moljaca, I onemoguavanje trajnog parenja u srotstvu.

Nozema cerana u rano prolee

U martovskom pelaru pored obilje lepih tekstova, skrenuo bi panju dragim kolegama da proitaju jedan tekst na strani 137 st kolege Gvozdena Stevanovia iz Uica. Kolega je lepo opisao jedan lep primer u borbu protiv nozeme cerane, da se nebi ponavljao elim samo da vam malo pojasnim neke stvari znajui da mnogi od vas to znaju. Ja taj postupak radim godinama ali na sledei nain proitajte OVDE

Kako preventivno protiv Nozeme

Lijekovi za nozemozu : do nedavno se koristio antibiotik fumagilin u eernom sirupu i eernim pogaama, a ija je upotreba danas zabranjena u Europskoj Uniji. Obzirom da Europska Unija brani primjenu bilo kakovih antibiotika u lijeenju pela, ostaju nam alternativne metode pa se danas koriste preparati na bazi joda i kalijevog jodida ( lugolv rastvor) koji se daju u eernoj otopini ili se prskaju po okvirima, u poilicama sa vodom

Lugolov rastvor koliko ga davati u poilice po 20 kapi na 1l vode

ta je lugolov rastvor

To je mrkocrveni rastvor koji sadri 5% joda u 10% rastvoru kalijum-jodida, to ini koncentraciju joda od oko 130 mg/ml. Jod je nepolaran molekul, veoma slabo rastvoran u vodi, pa prisustvo kalijum-jodida olakava rastvaranje preko formiranja trijodidnih jona. Identifikacija se vri na jodidni jon, najee putem njegove oksidacije do elementarnog joda pomou permanganata u kiseloj sredini, pri emu se organski sloj (najee hloroforma) boji ljubiasto. Rastvori slini po sastavu Lugolovom, koriste se kod jodometrijskih titracija.

Neposredno posle ernobiljske katastrofe, u Poljskoj je Lugolov jod primenjen na gotovo celu populaciju u profilaksi akumulacije radioaktivnog joda (131I) u tireoidnoj lezdi.

Kao antiseptik, Lugolov rastvor mogu zameniti drugi preparati joda, alkoholni analog odn. tinktura joda ili preparati koji sadre jodofore, npr. povidon-jod.

Povidon jod

1litar vode 30 ml povidon joda stavljati u fajtalicu prskati po satonoi moe I u ulice nikako po leglu jer e ga pela izbaciti jedna fajtalica od 0,5l za otprilike 5 pelinjih zajednica, kada ubacujem ram u drugu konicu sa medom obavezno ceo isprskati pa ubaciti.

Sastav: 100 ml rastvora sadri:

povidon-jod.10 g (ekvivalentno sa 1,0 g aktivnog joda)

Dejstvo:

Povodon jod je snaan antiseptik i dezificijens. U kontaktu sa koom i sluznicama iz kompleksa povidon-joda postepeno se oslobaa aktivni jod, koji deluje brzo i mikrobicidno. Osetljive su bakterije (gram-pozitivne i gram-negativne osim M.tuberculosis), gljivice, virusi i protozoe. Delovanje traje due nego posle primene rastvora neorganskog joda. Prisustvo krvi i gnoja moe da umanji antimikrobno dejstvo preparata.

Na mestu primene se stvara obojeni film koji ostaje sve dok se ne oslobodi sva koliina aktivnog joda, kada i prestaje dejstvo. Boja na koi i tkaninama se lako spira vodom.Uporedite ovo skuplje

1, Nozecid

Proizvodja: APIVET Novi Sad

Sadri: plastina boica sa 50 ml.

Sastav: 1 ml otopine sadri Jod 2,5 mg i Kalijum jodid 2,5 mg i konstituens ad..

Indikacije: Spreavanje i leenje nozemoze pela.

2 Lugolov rastvor

I opo to se kupuje u apoteke jevtinije Lugolov rastvor (lat. Iodi solutio aquosa sin. solutio Lugoli) je vodeni rastvor joda koji ima iroku primenu kao antiseptik, reagens i, veoma retko, kao suplement joda. Naziv je dobio po francuskom lekaru, an Gijom Lugolu, koji ga je prvi spravio. To je mrkocrveni rastvor koji sadri 5% joda u 10% rastvoru kalijum-jodida, to ini koncentraciju joda od oko 130 mg/ml. Jod je nepolaran molekul, veoma slabo rastvoran u vodi, pa prisustvo kalijum-jodida olakava rastvaranje preko formiranja trijodidnih jona Ja ovako radim a vi moete kako elite. kolega Gvozden Stevanovi zavrava svoj tekst reima Ovaj teksat shvatite kao moje iskustvo ne preporuku. U ovom pogledu zaista nam je potrebno da razmenjujemo iskustva, da bi spoznali punu istinu.

Vazno je istaci da Nosema ceranae izaziva do sada nezabelezene i neopisane simptome u pcelinjim zajednicama, koji se razlikuju od onih kod klasicne nozemoze. Najugrozeniji deo pcelinje zajednice su radilice i to u vreme intezivne aktivnosti. Obolele pcele stradaju napolju, daleko od kosnice. To dovodi do progresivnog pustosenja kosnica, a da se i ne primete uginule pcele, sto bi uzrokovalo manji prinos nektara i polena i za posledicu imalo potpuno nestajanje drustava zbog nestanka radilica i nedostatka hrane. Kao i kod obicne nozemoze, spore Nosema ceranae imaju sposobnost opstanka u duzem vremenskom periodu u spoljnoj sredini, sto doprinosi brzom sirenju zaraze. Utvrdeno je da su u najvise pogodenim regijama ponovne infekcije vrlo ucestale i javljaju se u vremenskom intervalu izmedu dva i cetiri meseca. Problemi dijagnostikovanja su do skora bili jako aktuelni, ali zahvaljujuci molekularno-genetickim metodama moguce je vrlo sigurno utvrditi koji je uzrocnik nozemoze, Nosema apis ili Nosema cerenae. Ovakve analize se rade i u laboratoriji Katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Lecenje bi, prema preporukama evropskih strucnjaka, moralo biti propraceno detaljnom dezinfekcijom kompletne opreme i kosnica, upotrebom toplote i sircetne kiseline. Medutim postoje misljenja da pojava N. cerena, nije nikakva novost, te da ona postoji sve vreme u pcelinjim zajednicama evropske medonosne pcele, ali da je ona dosla do izrazaja onog trenutka kada je neprimerenom upotrebom fumagilina unisten njen konkurent N. apis, pa je "nova vrsta" N. ceranae zauzela upraznjenu ekolosku nisu (Andrews, 2007).Nozema - da ili ne ?

Razmiljanje koje prelazi ak i u pitanje.

Dosta uginua, pie se komentarie Nozema apis , medljika, ramovi isflekani.Retko ko je nosio pele na pregled a dijagnoza data, dali smo struni , ili idemo iz greke u greku,dali je razmiljano ta je dovelo do takvog martovskog stanja, koji je i koliki uticaj varoe na pelinje zajednice da dou u to stanje, da su im satonoe isflekane a satne osnove isto, zato se to dogodilo, dali odjednom zahvati berietna jesen sa medljikom Srbiju, a o tome nismo pisali ranije,da su unosi velika koliina medljike, ili sasvim dovoljna da pela prezimi na nju, imalo je, ne da ne ,ali ne svuda.Dali su nama ule pele lepo othranjene i spremne za zimu, kako su spremljene sunog avgusta i seprembra dali na istom eeru, to je neuhranjena slaba pela. Kada izaete na pelinjak i vidite sitne male pele puze lepraju krilima ne mogu da polete, dali je to nozema apis ili neuhranjena pela.

ta dalje initi a ne ulaziti sve dublje i dublje u tetu a i u greke.

Moje razmiljanje Prvo pregledati pele ako se ustanovi nozema apis imamo to regulisano zakonom lanom 12-13- 14 -15, odluku ta i kako u sluaju bolesti donose struni ljudi, koji rade u odreene institucije po tom poslu, i mi se moramo toga pridravati. Ako su vam pele isflekale ramove a nisu bolesne, sve ramove izvaditi staviti u konicu i iste isprskati siretnom kiselinom i tako uvati, zajednice suziti utopliti i staviti u drugu istu konicu a predhodnu isprskati siretom, sve dezinfekcije ramova raditi siretnom kiselinom. Ramove sa pelom prskati povidonom i to na dva tri dana razmuenog u eerni sirup. poilice higijenske obavezno u poilice povidon jod,Proveriti da vam nisu boni ramovi buavi a perga uhvatila plesan, isto ukloniti dobie majsku bolest.

Za radove na dezinfekciji siretom dejstvo poinje na temperaturi viljoj od 20s/c Sve poslove radite planski i ne odluujte o bolesti sami, ovo su moja razmiljanja

Savet

Moda je ovo greka to sam napisao ali ako znate neto vie dopunite, pomozite da se doe do veih saznanja U sluaju napada tuice bilo kada u toku godine samo pokidajte jednu granu burjana i zavucite je u otvor leta tuice nema Odmah da napiem ovo ne morate prihvatiti uopte kao dobro razmiljanje

Doc dr Nada Plava

Poljoprivredni fakultet Novi Sad

(-81 , ), , , . 9% Pele bez krila

Za pisanje ovog teksta koristio sam analizu jednog pelara koga posebno cenim po strunosti, ali ga neu imenovati. Tekst je napisan struno sa mnogo podataka i referenci, ali ja u to sada napisati svojim reima bez mnogih izvora podataka, ve u se malo-vie pozabaviti svojim iskustvom i svim proitanim pisanjima na ovom Forumu SPOS-a.Mnogo puta mogla su se proitati pitanja o tome da ima mnogo pela ispred konice koje ne mogu poleteti, oteena krila, odgovori su bili brzi, oistiti od varoe, varoa je u pitanju. Zatim, ja tretiram i uopte ne brojim, jer sam siguran u efikasnost preparata.Kod rada napravio sam samo ovu greku, ostale su mi otvorene ventilacije, sve su to one greke gde se smanjuje efikasnost i nemamo pouzdane informacije, a odgovore dajemo paualno.Varoa smanjuje koliinu pelinje krvi za 10-20%, zatim ako u eliju legla ue jedna varoa, skrati pelinji ivot na samo 14 dana, a ako ih ue vie, na svega 8-9 dana. Toliko iscrpljivanje mora da rezultuje padom otpornosti na druge bolesti. Najei efekat koji pelari vide su takozvane pele bez krila, jer je pad imuniteta omoguio delovanje virusa deformisanih krila koji ne dozvoljava njihov razvoj. Tog virusa inae ima u velikom broju pela, ali ne ispoljava delovanje dok je pela zdrava. Da su pele zbog varoe podlonije infekciji uzronicima bolesti (pa i virusima), nauno je dokazano. Meutim, da varoa nije jedini uzrok pada imuniteta, svedoi i podatak da se otvaranjem zatvorenog legla u periodu loe ishrane pela ili kod jake zaraenosti nozemozom, itekako mogu nai pele bez krila, a da varoa nije prisutna u eliji. A tek kamirski virus zajedno sa nozemozom dovodi do brzog propadanja pelinjih drutava.

Ako se u zajednici pojavi neko virusno oboljenje, nozemoza ili varoa, te ako pelama nameemo preradu eernog sirupa, dolazi do naglog snienja nivoa proteina u pelinjem organizmu, to svedoi o pojaanom uticaju sredine na pele.

Definitivno je, znai, dokazano da kombinacija uzronika vie bolesti sigurno dovodi do uginjanja drutava. Ali... Izgleda da postoji jo neto. Malo je poznato da u SAD-u uopte nisu uginjale pele kod pelara koji pelare organski. Kod pelara koji nisu koristili eer, razlika je jedino u tome to su te pele na prirodnoj ishrani i bez modernih lekova i sa pelama se pelari ophode kao prema ivim biima, a ne kao prema mainama.

Sakupljajnje polena od samo jedne vrste biljaka, to je dokazano da nije dobro, jer svakom polenu neto nedostaje i pele na monoflornom polenu ne mogu normalno da se razvijaju, to prati i pad imuniteta. Primera radi, u polenu maslaka nedostaju dve nezamenljive aminokiseline, i kad bi pele imale samo njega na raspolaganju, ne bi mogle da gaje leglo due od dve nedelje. Ba u SAD je utvreno da pele koje celog ivota konzumiraju samo polen od uljane repice ive od 48% do 65% due nego one iji je izvor belanevina inio iskljuivo polen od suncokreta. Zato treba sada obratiti panju ba to se tie polena, kod kojih je iskljuivo polen suncokret da treba traiti I druge dodatne polarice Kao to vidimo, izgleda da su uginua sklop velikog broja nepovoljnih faktora, uslovljenih ovekovom gramzivou i nepotovanjem (ili nepoznavanjem?) biolokih osobina pela.

Ako uzmemo u obzir prolene gubitke kojih je itekako bilo, uglavnom zbog nozemoze i svega onoga to je prati, moramo sada razmisliti koliki je na uinak u tom stradanju pela, da li smo mi ti koji samo pomaemo peli da to pre ugine i skraujemo joj ivot naim radom. Ja ne elim da vam sada piem o preparatima za tretiranje, stimulansima, nekim lekovima, eeru, polenskim paama i najbitnije koliini meda koju ete ostaviti pelama, na svakom pojedincu je da odlui i da proceni sa kakvom sigurnou uvodi pele u zimu i kakve e mu izai iz zime i da li e uopte izai. Zato vas molim kod pisanja da se obrati panja na pisanja bez argumenata, ve samo na pretpostavke. Moda e biti sada napada za eer ima i opravdanja kada ga mora davati to je injenica , neu o medljikovcu, to je ve poznato,

Ali ima neto gore. Pelari koji su prodavali rojeve na ramovima isporuivali bez meda, ta da rade poetnici, ve da se spaavaju, ima i onih koji jo isporuuju zakasnele porudbine sve prazno i uplje. To je naa realnost. Ja vam elim ispravnu pripremu zajednica za ulazak u zimu i bezbedno prezimljavanje.

Nozema i varoa

Potrudiu se da napiem moje vienje, a I rad lini, jer svako voli da vri neke eksperimente, ujedno u napisati dva svoja zapaanja (lina) bez naunih referenca.

Hronoliki idem redom

O nozemi poinje pria na svim predavanjima, potiskujemo spore nozeme apis njihovo mesto zauzimaju spore jo crnje I gore nozeme cerane, I to nesvesni pelari koji daju antibiotike, to nisam nikada radio, isto piemo po forumu.

Normalno svakog interesuje ta ga moe snai, pa poinjem da se malo vie bavim time,Prvo nailazim na tekst Aleksandra Bikara o spaavanju svog pelinjaka povidonom pelinjak zaraen I propada. Sluam naune prie povidon jod ne pomae, pitam se ko je u pravu, dali ovi koji nisu probali ili Bikar koji je probao. Pored povidona probam nozevoj , zakljuak on kod prskanja mi ne odgovara pocrni mi pela kada doe u kontakt sa alkoholom U hranilice moe, ali kontaktno ne. Znai u hranu ja ne mogu ne koristim hranilice u pelarstvu Odluujem se za povidon jednostavniji- (povidon nozevoj) nauka nita uti, praktiari imaju uspeha hvale.

Prskanje I u poilicu poinjem da stavljam povidon jod 10%, gledam satonoe se bele pele lepo vuku nozemu nemam, ali dali ja imam spore u tolikom broju dali ja pomaem ili uspevam da spreim pojavu, dali radim preventivu dobro. U tom periodu izlazi lanak u pelaru

Davno bee pie ga Milo Antoni da su Ruski monasi u nekom manastiru davali ljutu papriku i spreavali nozemu, probam I sa ljutom paprikom, nozemu nemam ali neznam I dalje dali je preventive u pitanju ili neto drugo to se zove higijena pelinjaka?

Poinje da izlazi u prodaju Nozecid, Rudi pie da je nozecid I Lugolov rastvor isto samo to je lugolov rastvor dva puta jevtiniji. Normalno vrimo probu I sa njime.Molim kolege da ne shvate da je to davano na kofe, ali da se zna da jedna jaka zajednica potroi 20 litara vode za god dana. A ovde je re uvek oko 100 pelinjih zajednica.Jo uvek nemam nozemu ali preventive radim.Sada u ovde zavriti nastavak sledi.Vidi: POSTAVITE POILICU NA PELINJAKU, Preventiva protiv nozeme, Povidon jod u pelarstvu pelinjak Jevti. S.,Nastavak

2011 na 2012 donose mi 5 konica iz Manastira koje su dobili, ali sa jednom mi donose I ramove sa medom, poto te ramove nemam ne mislei ja ih prihvatam, spremam ubacujem roj, vrim pregled kad ono 23 januara 2012 imam ta da vidim (pogledati slike) Nozema apis ne treba dijagnostika, istu zatvaram ramove palim, konicu radim dezinfekciju varikinom VIDI: Varikina (Sodium hypochlorite - NaOCl)

Marta meseca 2012 nalazim jo jednu lou nema po ramovima fleka leglo nije bolesno ali se osea da pela nije zdrava nema ivosti vei mortalitet od nataliteta

Ja radim sledee pogledajte film I slike Spreavanje irenja bolesti pela

itam da timol ima uticaj na nozemu,(pie Rodoljub o tome) a ne mogu ga upotrebiti Pouen raznim iskustvima kuvam aj pelin 0,5kg ,majine duice 1 kg, alfije 1kg, 15 litara vode, dobija se tenost oko 8 litra. Time radim I konsultaciju vrim sa Zoranom Vujiem

U sud sa ajem od pelina moe se dodati livadski tavelj ili osueno lie koprive. To izuzetno popravlja zdravstveno stanje pela, ini ih otpornim na bolesti i omoguuje zimsko preivljavanje velikom broju pela. Ako sumiramo nae zakljuke, postaemo svesni da treba poeti razmiljati ve sredinom leta."

http://spos.info/forum/index.php?topic=14629.msg338202#msg338202

ja ovo pravim

0.5 kg pelin

1kg majina duica

0,5 kg alfija

1 kg nane

kuvati u 15litara vode

jedno kljuanje i kasnije 15 minuta tiha

poklopiti sutra cediti izae 7lit

kod pregleda u flau od 2 litra sipati povidon 0.5ml i prskati

drati na tamnom mestu u friider

probao sam kantarion proitao da se vodi rauna na ruke.

mene interesuje KORRIVA dali moe sveaoristim super strips po prvi put to je kao I CheckMite koji je dozvoljen ali

Super strips je na drvenim lajsnama I 5 puta jevtiniji, To sam uradio posle ceenja meda bagrem bagremac, jednom cedim I onda nije imalo bojaznosti. Vrim I jedno dimljenje kontrolno udo nemam varoe, dali je u pitanju trave koje u sebi imaju timola I kopriva koja ima mravlje kiseline. Ali tada dolazi do velikog unosa medljike krajem jula poetkom avgusta (slike) Plodita puna medita se pune sve krcato. ta raditi cedim medite pokuavam plodite lome se ramovi, donosim odluku podbacujem medite ispod na podnjau diem plodite Vrim prvu turu stimulacije, ramom meda koji nije medljika.

Videti sliku ramova u zbegu. Videete po zapercima u konici koliko je bilo iznenadno I koliko ima unosa. ta dalje, itam za Nozevit + izjave Zorana Stanimirovia isti nabavlja mi Zdravko Obradovi u Hrvatsku I dva puta dajem sa sirupom u jedsen

Prolena uginua jedan nucleus slab Jedna zajednica sa neoploenom maticom koja je istreena, I tri vrkare bez pela jer nisu imale gde matice da poloe jajaca avgusta meseca. Nozeme nema nigde. Zakljuak lini koji ne mora da bude ispravan moji pani uslovi Pelinjim zajednicama ostaviti to vie meda Preko leta prskati ajem koji je gore napisan pelin,majina duica alfija

Radiu I nozevitom + ,sve to je loe treba eliiminisati, sve ramove ako menjamo mesta iz konice u konicu, plodine bez legla prskati siretom 9%.Sve konice gde su bile pele, pre ponovnog stavljanja pela,obavezno isprskati varikinom. Oko dranja varoe na odreenu brojanost promeniu nain rada

To u pisati kasnije. Ovo sam ja sve isprobao svuda ima linkova gde vode I kako sam radio ja ne preporuujem nikome da radi tako, ja hou a ko eli moe. Moda e biti I nekih ispravki nikada se nezna ta e se pojaviti na triteNozema

Znaci bolest uoava se na starim pelama. Posle zimovanja, ako prezimi pelinje drutvo da slabi, . Trbuh bolesne pele je naduven i kada se pritisne izbaci bledosiv izmet. Ako se izvuku creva pele, onda je srednje crevo beliaste boje, dok je kod zdrave pele ruiasto. Kod obolelih drutava pojavljuje se i proliv, koji se primeuje time to pela izbaci izmet pred konicu i u samoj konici, najee po okvirima i na satonoama. Pelinje drutvo sve vie slabi, zaraena matica manje nosi jaja, to se odraava na smanjenju legla i na sakupljanju hrane.

Tana dijagnoza moe se postaviti tek laboratoriskim ispitivanjem. U tu svrhu potrebno je poslati u laboratoriju na ispitivanje oko 30 pela iz svake konice posebno. Uzimaju se uginule pele ili one koje pokazuju znake bolesti. Mogu se uzeti i pele sabiraice (koje se vraaju s pae).

Postoji preventiva i leenje

Do sada sam radio samo preventivno probao sam dosta biljaka a i gotovih preparata. Od gotovih koji se kupuju radio sam Povidon Jodom, Lugolovim rastvorom ali bolje mi se pokazao Nozevit +. Od ajeva koje ja koristim najefikasniji je i kojim u iskljuivo raditi.

Od Biljka koje u sebi imaju timola, to je jedna vesta modifikovanog KASa dodaje se kora hrasta, sve se kupuje u biljne apoteke. Tenost obara varou ali ne u dovoljnoj meri,ve je odrava na dozvoljnu meru. Najbitnije je da ja ovim prskam zbog smanjivanja spora nozeme u konicama i odravanje na dozvoljene brojane jedinice.Prskanje radim preko cele godine kada pregledam konice, prskanje se radi po satonoama i pelama odozgo. Izbui se flaa i njom se poliva. Sastav 0,5kg pelin,1kg majine duice,1 kg alfije1kg borove iglice,300 gr kora hrasta To se stavi u 15lit vode i skuva jedan klju zatim procedi.Tenost se sipa u plastine flae i dri u friider. Pre upotrebe u flau od 2lit stavi se 1 kg eera i nalije sa tu tenost lepo promuka i istom se prska kroz zatvara probuen, sa dva litra otprilike od 15 do 20 konica. Sve kupujem sem borovih iglica koje ubiram .Ja tako radim. Pele sam nosio na pregled nemaju spore nozeme, zadovoljan sam, nemam naune dokaze, meni ne trebaju jer ne proizvodim za trite ve prenosim kako ja radim. Ko eli moe probati ko ne ne mora

ima i ovoga. Rudi Paulovic

PEPEO CE

To je dio teksta sa stranice ruskog fizicara Yurii N. Kulikoff http://www.kulikoff.com/russianbees/page_13.html Poveanje alkalne reakcije kljuna je za pele, jer pelinji organizam ne stvara alkalni medij, ali ga pele konzumiraju iz vanjskih izvora. U netaknutim prirodnim uvjetima pele nemaju problema pronai ga u prirodi. One ga mogu konzumirati iz vode, izgorjelog drvea, gnojnice, ili ga naci kao bijela traka (tvari) sa obale potoka. Naalost, prirodni izvori luina postupno nestaju. Glavni izvor alkalnog medija za pele se luzina, ili pepeo otopljen u vodi .. najbolje je luzinu dodavati pelama u rano proljee, nedugo nakon prvog proljenog leta. Luinu davas pelama sa eernim sirupom. Takoer se moze dodavati kroz prehranu na kraju ljeta. To im daje dodatnu kolicinu mikroelemenata koji pomazu preivjeti dugu zimu. Prema istraivaima, najbolja doza luzine je oko 1 aa luina na 10 l eernog sirupa. Precizne proporcije nisu jako vane. Luina je ista prirodni proizvod. Sadri veliki broj mikroelemenata, ukljuujui i kalij, koji se lako apsorbiraju od strane pelinjeg organizma. Moderno pelarstvo koristiti pepelnu luinu kao izvor alkalne tvari. Nakon konzumiranje pepelne luzine, pele postaju snanije i produzuje im se zivotni vijek i poboljsaju njihove aktivnosti u konici. Paljivom analizom dovelo je do zakljuka da pelinje bolesti kao nosomitosis i trule potpuno nestaju koritenjem pepelne luine u pelarstvu. Ovaj nacin dizanja otpornosti pcela i pomoc u podizanju imuniteta na razne bolesti a posebice nozeme vrlo uspjesno i sa potpunim rezultatom primjenjuju pcelari kod nas u US-a vec vise godina. Nacin pripreme:

1. Pepeo od drva, najbolje je od breze tko ima .

2. Pepeo prosijes

3. Na 10 l vode (kisnice) stavis 1 kg pepela

4. Pustis da odstoji ali ne manje od 3 dana uz povremeno mijesanje

5. Nakon stajanja pustis da se pepel ulegne na dno i vodu (sad je to luzina) pretocis gumom tako da je cista

tako dobivena luzina ima neograniceni rok trajanja

Nacin primjene:

1. Na 10 l secernog sirupa dodajes casu (2 dcl) luzine

2. Ako imas svoje (higijensko pojiliste, dodaj oko 2 litre luzine na 100 l vode, onda im netreba davati kroz prehranu

NE PROKUHAVATI jer kuhanjem dobivas kausticnu sodu sto je otrov !!

Ostatak pepela i ono prljave vode sto ti ostane od pripreme mozez prokuhati i time prskati prazne kosnice i alat za dezinfekciju ako si imao propadanja drustva zbog nozemoze.

Leenje Nozeme

. Rudi Paulovic

Ako imate veliku zarazu Nozemom (obe) pospricaj lagano pcele, sace, sve Hydrogen peroxide (H2O2) - 3 % kupuje se u svakoj apoteci za ljude !

I to je , sve bioloski i nestetjivo niti za pcelu niti za ljude, dokazano !