novo

sads

ki

Novi Sad • III godina • br. 112 • četvrtak, 6. 4. 2017. • 19 dinara

Dva miliona glasova za stabilnost i napreDak

Od ĐOrĐa – ĐOka, a Od Bate – PežO

vučić novi preDseDnik srbije

Direktor JKP „Novosadska toplana” Dobrosav Arsović

BOlja grejna sezOna i POred jake zime

2 6. APRIL 2017.

3

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazoran@gmail.com

Prelomdart group agencija, novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović, isidora Filipov, Jovan Tanurdžić, eržebet marjanov,

ljiljana Budić Stanković redakcija@nsreporter.rs

FoTo-rePorTer

miloš Pavkov

lekTor Biljana rac

iZdavač

lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor Srđan vučurević

direktor@nsreporter.rs

Trg neznanog junaka 4/i, novi Sad,

telefon i faks +381 21 /3824 333 office@lokalmedia.rs

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

6. APRIL 2017.

Platoneum u novom ruhu

Potpisan protokol o saradnji između Vojvodine, Novog Sada i SANUstr. 7

Bolja grejna sezona i Pored jake zime

Direktor JKP „Novosadska toplana” Dobrosav Arsović str. 10/11

dan osloBođenja je 22, a ne 23. oktoBar

Vladimir Vrgović: Novi Sad 1944–1969. (1)str. 14/15

regent sPrema Presudu

Feljton Vase Kazimirovića Crna ruka (3)str. 24/25

zoran Pančić Počasni član kluBa

Veslački klub „Danubius 1885” proslavio 132. rođendan str. 26/27

dva miliona glasova za staBilnost i naPredakUbedljiva pobeda Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima str. 4/6

sadržaj

od đorđa – đoka, a od Bate – Pežo

Kako od lepog imena nastaje nadimak koji osobu obeleži za ceo životstr. 18/20

4 6. APRIL 2017.

Dva miliona glasova za stabilnost i napredak

Izbori su pokazali i da pojedini političari više ne uživaju poverenje naroda i da bi bilo vreme da se povuku s političke scene

UbeDljiva pobeDa aleksanDra vUčića na preDseDničkim izborima

56. APRIL 2017.

Na petom mestu je kandidat Srp-ske radikalne stranke Vojislav Šešelj s osvojenih 4,47 odsto glasova, dok su ostali kandidati zajedno osvojili 7,41 odsto glasova. Izbori su takođe pokazali da pojedini političari više ne uživaju poverenje naroda i da bi bilo vreme da se povuku s političke scene.

Čankov debakl u Novom Sadu. Izlaznost je bila iznad 50 odsto, ma-nja od očekivane, iako se velik deo kampanje opozicije odnosio na po-kušaj da se ona podigne. Na bira-lišta nije uspeo da izvede veći broj građana ni Luka Maksimović iako se iz petinih žila trudio da bude zani-mljiv i da privuče veći broj mladih apstinenata. Njegova bela limuzina i trubači koji su ga pratili jesu pri-vukli veliku pažnju i zabavljali ljude, ali njegova pojava na političkoj sceni ipak nije bitnije povećala izlaznost na birališta.

U Novom Sadu je takođe zabeleže-na ubedljiva pobeda Aleksandra Vu-čića, ali i jačanje opozicije u odno-su na prošle parlamentarne i lokalne izbore. U Srpskoj Atini je u nedelju glasalo 184.212 birača, što je za oko 15.000 više nego što ih je glasalo na parlamentarnim izborima. Na osno-vu obrađenih podataka sa 98 odsto biračkih mesta, Vučić je u našem gradu osvojio 44 odsto glasova, Saša Janković 24,5%, Luka Maksimović 10,5%, Vojislav Šešelj 5,72%, Vuk Je-remić 5,1%, Nenad Čanak 2,5%, Saša Radulović 2,3%, Boško Obradović

1,8%, Aleksandar Popović 0,9%, Mi-lan Stamatović 0,5%, a Miroslav Pa-rović 0,4 posto. U gradu su Nenad Čanak i Saša Radulović doživeli de-bakl. Zanimljivo je reći da je Čanak u Novom Pazaru dobio veću podršku nego u Novom Sadu, u kojem je sedi-šte LSV-a.

Opozicija se nada. Predsed-nik novosadskog Gradskog odbora SDPS-a Dejan Kovač u oceni izbor-nih rezultata za NS reporter pre sve-ga ističe da su ovi izbori pokazali da je Srbija bolje mesto za život građana i da manjine imaju veliko poverenje u premijera Vučića.

– Manjina je dala podršku premi-jeru iznad proseka u Srbiji. Ovi iz-bori su takođe pokazali da neke au-tonomaške kao i krajnje desničarske stranke više ne prolaze i ti političari treba da idu u istoriju. Vidi se i odre-đeno nezadovoljstvo kod građana koje je iskazano podrškom komiča-ru na političkoj sceni. Mislim da je to ekstremni slučaj i da se neće ponoviti na narednim izborima.

Kaže i da u Novom Sadu postoje i neki čudni rezultati i smatra da ra-zlog za to leži u „opuštenoj atmos-feri kod koalicionih partnera”, a pre svega misli na SPS.

– SPS je javno podržao Aleksandra Vučića, ali i pored očekivanja, to se nije reflektovalo na izborne rezultate. Opozicija to sad pokušava da pred-stavi kao veliku pobedu i neki kapital za predstojeće izbore, ali mislim da će posle formiranja nove vlade stvari

Bez konkurencije. Ubedljiva pobeda Aleksandra Vučića na predsedničkim izbori-ma u nedelju, 2. aprila po-kazuje da su građani po-držali političku stabilnost i nastavak reformi koje

sprovodi premijer. Vučić je kao kandidat vladajuće koalicije ostvario 55,13 odsto gla-sova, poverenje mu je dalo blizu dva mili-ona birača. Na drugom mestu je Saša Jan-ković sa 16,26 odsto glasova, zatim slede Luka Maksimović sa 9,43 odsto i Vuk Jere-mić sa 5,64 odsto glasova.

Autor: Eržebet Marjanov

Dva miliona glasova za stabilnost i napredak

Izbori su pokazali i da pojedini političari više ne uživaju poverenje naroda i da bi bilo vreme da se povuku s političke scene

UBEDljiva poBEDa alEksanDra vUčića na prEDsEDničkiM izBoriMa

6

NA LICU MESTA

6. APRIL 2017.

krenuti u pravom smeru i u nared-nom periodu ćemo imati normaliza-ciju političke situacije. I ovi protesti u Novom Sadu polako će jenjavati jer i nema nikakvih razloga za njihovo održavanje s obzirom na to da je po-beda Aleksandra Vučića jasna i ube-diljva sa više od 50, negde i preko 60 odsto osvojenih glasova.

Jankoviću gradovi doneli dvocifren procenat. Na ovim izborima se moglo uočiti nekoliko stvari. Najpre to da je u gradovima poput Beograda i Novog Sada bila veća izlaznost na birališta nego na parlamentarnim izborima. Verovat-no da je to i dovelo Sašu Jankovića do dvocifrenog izbornog rezultata. Poje-dini analitičari smatraju da bi njegov rezultat možda mogao delom ožive-ti Demokratsku stranku, koja mu je dala podršku i logistiku u izbornoj kampanji.

Isto tako se uočava da je Vuk Jere-mić, uprkos jakoj kampanji i velikoj zastupljenosti na internetu, ostao da-leko iza Vučića, ali i Jankovića i Luke Maksimovića. Jeremić je propustio priliku da uhvati zamajac i postane relevantnija figura na srpskoj politič-koj sceni. Istovremeno, to je i dokaz da internet, uprkos tome što je u Sr-biji, prema nekim podacima, četiri i po miliona ljudi na društvenim mre-žama, ne može da obezbedi pobedu na izborima.

Poput Jeremića, i Saša Radulović, lider pokreta Dosta je bilo (DJB), gu-bitnik je ovih izbora. On je, navod-no, ušao u kampanju da bi podigao izlaznost, ali u tome ne samo da nije uspeo nego je i platio ceh. Jer, kako se ispostavilo, birači su se razočarali u njega i njihova podrška je s neka-dašnjih šest pala na jedva dva odsto. Radulović, koji je sa svojim pokretom ušao u Narodnu skupštinu kao jača opozicija, sad treba da razmišlja o tome kako će pregrupisavanje opo-zicije posle izbora uticati na poziciju njegovog pokreta.

I manjine uz Vučića. Pala je i popularnost Vojislava Šešelja. Nje-gov povratak iz Haga jeste podigao Srpsku radikalnu stranku, ali re-zultat koji je postignut na predsed-ničkim izborima trebalo bi da znači novu borbu za cenzus na sledećim parlamentarnim izborima. Boško Obradović i Dveri nisu zadovoljni osvojenim brojem glasova, a pretpo-stavlja se da su i njihovi birači dali svoje glasove nekim drugim kandi-datima. Obradović je u izbornoj noći izjavio novinarima da ne priznaje objavljene rezultate. No, bez obzira na to, i Dveri bi morale da razmišlja-ju o tome zašto nisu uspeli makar

da usisaju deo biračkog tela DSS-a, s kojima su bili na listi pre godinu dana.

Aleksandar Popović, predsednički kandidat DSS-a, iako nije zadovoljan postignutim rezultatom, uveren je da je to nov početak za DSS.

– Jedan ciklus je ovim okončan, a drugi, koji će, uveren sam, dati bolje rezultate nego što su bili u prošlosti – počinje. Moja misija je bila da, ne vređajući nikoga, pomognem da se očuva minimum minimuma glaso-va ljudi koji ovu politiku podržava-ju. Uradili smo posao na najčasniji, najpristojniji i najgospodskiji način – kazao je Popović.

Rezultati predsedničkih izbora ta-kođe pokazuju da nacionalne manjine veruju Aleksandru Vučiću.

– On je za vreme svog premijer-skog mandata pokazao da je čovek koji drži reč, ima konkretnih rezul-tata i zaslužio je da stanemo iza njega – rekao nam je funkcioner i narodni poslanik Saveza vojvođanskih Mađa-ra Balint Pastor.

Saradnja s Pastorom. Rezul-tati izbora u Vojvodini pokazali su da je mađarska manjina u svim opštinama, osim Sente, dala pove-renje Aleksandru Vučiću. Njegova ubedljiva pobeda, primera radi, za-beležena je u Kanjiži, gde 80 odsto stanovništva čine Mađari, u Adi, Malom Iđošu, Čoki, ali i u mešovi-tim sredinama poput Novog Kne-

ževca, Bačke Topole, Bečeja, Novog Bečeja i drugim mestima na severu Vojvodine.

Pastor kaže da je zadovoljan tim rezultatima, koji su čak bolji od re-zultata na nivou države.

– Rezultati izbora u lokalnim sa-moupravama s mađarskim življem svedoče o tome da je mađarska za-jednica prihvatila savet SVM-a i poverenje dala Vučiću, koji nije bio samo kandidat SNS-a nego i vlada-juće koalicije. SVM je u kampanji or-ganizovao oko 150 manifestacija ši-rom Vojvodine i zadovoljni smo što smo osigurali takav rezultat – navodi Pastor.

Podseća da je SVM na republičkom nivou u koaliciji sa SNS-om dve godi-ne, a koalicioni sporazum s napred-njacima potpisali su u avgustu proš-le godine. Ta saradnja, ističe Pastor, donela je konkretne rezultate i zbog toga je SVM na samom početku iz-borne kampanje pozvao pripadnike mađarske nacionalne manjine da po-dršku daju Aleksandru Vučiću.

Veliko poverenje Vučiću pokazale su i manjine u Novom Pazaru. Vučić je tamo osvojio više od 74 odsto gla-sova. To svedoči da se vlasti u Srbi-ji dobro odnose prema nacionalnim manjinama, a to je i merilo demokra-tičnosti.

Demokratska atmosfera. Pavle Budakov, šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u Skupšti-ni Vojvodine, smatra da su predsed-nički izbori pokazali dve vrlo bitne stvari. Prvo da je Aleksandar Vučić kao zajednički kandidat vladajuće većine u Republici odneo ubedljivu pobedu koja davno nije zabeležena na ovim prostorima i koja premašuje 50 odsto. To znači, navodi Budakov za Novosadski reporter, da je pobeda izvojevana u prvom krugu.

– Druga stvar koja je vrlo bitna je-ste to da su izbori protekli u atmos-feri koja je bila demokratska. Istina, ima određen broj prigovora, ali to je uobičajno, tako da možemo biti za-dovoljni načinom na koji su izbori re-alizovani. Izborom Aleksandra Vuči-ća za predsednika Republike Srbije osigurava se kontinuitet dosadašnje politike, politike koja je uvedena u poslednjih nekoliko godina i u kojoj su osnovne osobine pre svega poli-tička stabilnost u državi neophodna za privlačenje investicija i ekonomski razvoj Srbije. Druga stvar koja je bit-na to su evidentni pomaci u privredi, zapošljavanja, ulaganju u zdravstvo i obrazovanje. Može se reći da je iz-borom Aleksandra Vučića nastavljen kontinuitet daljeg napretka Srbije. Ono što to bih podvukao to je neop-hodna politička stabilnost i ekonom-

Premijer je pokazao da je čovek

koji drži reč, ima kon-kretnih

rezultata i zaslužio je

da stanemo iza njega, a verujem da će takav biti i kao pred-

sednikBalint Pastor

76. APRIL 2017.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, gra-donačelnik Novog Sada Miloš Vučević i pred-sednik Ogranka SANU u Novom Sadu akade-mik Stevan Pilipović potpisali su protokol o saradnji koji će omogućiti realizaciju projekta održavanja i unapređivanja energetske efika-snosti, kao i zaštite i unapređivanja zgrade

Platoneuma u kojoj se nalazi Ogranak SANU u Novom Sadu. Za obnovu zgarde Platoneuma, koja je 1992. godine proglaše-na za nepokretno kulturno dobro i evidentirana kao spomenik kulture, Pokrajinska vlada je izdvojila 10,6 miliona dinara, dok će Grad Novi Sad preko Zavoda za zaštitu spomenika kulture obezbediti stručni nadzor nad radovima na tom reprezentativ-nom objektu.

Mirović je naglasio da je realizacija važnog projekta obnove Platoneuma započela zahvaljujući inicijativi Srpske akademije nauka i umetnosti, odnosno njenog Ogranka u Novom Sadu.

– Odmah ćemo započeti realizaciju investicije vezane za zašti-tu Platoneuma, i to njegovom obnovom u funkciji bolje energet-ske efikasnosti. Obnova Platoneuma deo je zajedničkog projekta koji u širem kontekstu podrazumeva obnovu ukupnog kulturnog nasleđa do 2021. godine, kada će Novi Sad biti prestonica kultu-re u Evropi. Zajednički ćemo raditi i na obnovi zgrade Srpskog narodnog pozorišta, Muzeja Vojvodine, a biće obnovljeni i važni verski objekti među kojima je i hram Srpske pravoslavne crkve u Sremskoj Kamenici, za čiju su trogodišnju obnovu već izdvoje-na sredstva. Dogovorili smo se da zajednički radimo na obnovi

ukupnog kulturnog i istorijskog nasleđa Novog Sada, Vojvodine i cele naše zemlje. Platoneum je svakako jedan od takvih objeka-ta, značajan za naš narod kroz istoriju i kroz sadašnji rad SANU – istakao je Mirović.

Gradonačelnik Vučević rekao je da je potpisivanjem protokola počela prva faza ulaganja u obnovu zgrade Platoneuma, koja, na-žalost, već godinama nije tretirana kako treba.

– Ponosan sam na istorijski potez kulturnog identiteta Novog Sada, počev od Gradske biblioteke, nekadašnje Srpske čitaonice, Vladičanskog dvora, Sabornog hrama, Zadužbine vladike Platona do Matice srpske. Svi zajedno moramo učiniti napore da ta kul-turno-istorijska dobra sačuvamo i za naredne generacije.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Vla-dimir Kostić naglasio je da je u davanju novog ruha zgradi u kojoj stanuje Ogranak SANU bitno istaći da je taj ogranak zapravo Srpska akademija nauka i umetnosti u Novom Sadu.

– Ne želimo da se Ogranak u Novom Sadu bavi samo regional-nim pitanjima, njegov rad mora da bude značajan za celu Srbiju. Zato očekujemo da se u kontekstu naše nauke i kulture Ogranak u Novom Sadu na univerzalniji način bavi pitanjima od značaja za celu Srbiju. Ovde rade stručnjaci koji su poznati u evropskim okvirima i njihova delatnost zato ima odjeke mnogo šire – nagla-sio je Kostić.

Predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu akademik Stevan Pilipović zahvalio je na podršci Pokrajini i Gradu. Dodao je da će na redovnoj Skupštini SANU biti rezimiran celokupan rad Ogranka SANU u prošloj godini.

Potpisan protokol o saradnji između Vojvodine, Novog Sada i SANU

Platoneum u novom ruhu

8 6. APRIL 2017.

nsreporter.rs

96. APRIL 2017.

četvrtak, 30. martVučević: Podrška najboljim studentimaSvečano uručenje ugovora o stipendiranju najboljim studenti-ma Univerziteta u Novom Sadu u školskoj 2016/17. godini, koje dodeljuje Fond za mlade talente Republike Srbije, održano je na centralnom platou Petrovaradinske tvrđave. Toj ceremoniji pri-sustvovali su gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i ministar za omladinu i sport Vanja Udovičić, koji je i predsednik Fonda za mlade talente Republike Srbije.

– Nastavljamo dobru praksu i tradiciju da zajedno s ministrom sporta i omladine uručimo stipendije Fonda za mlade talente najboljim studentima Univerziteta u Novom Sadu. Naši studenti dobili su podršku koja nije samo novčana već je stimulativna u svakom smislu, i to je poruka da ih država prepoznaje kao kva-litet koji je opredeljujući za dalji razvoj – rekao je Vučević.

ponedeljak, 3. april Mirović: Obnova puta do BanstolaPredsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i direktor Uprave za kapitalna ulaganja Vojvo-dine Nedeljko Kovačević obiš-li su radove na obnovi prve deonice Grebenskog puta na Fruškoj gori, od Iriškog venca do hotela Norcev. Vrednost projekta je oko 50 miliona di-nara, a sredstva za njegovu realizaciju su, preko Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine, dodeljena Opštini Irig.– U narednih nekoliko nedelja ovi radovi će biti završeni, ali se nastavlja dalje s obnovom sledeće deonice.Pripremamo pro-jekat i za nasta-vak obnove puta, od hotela Norcev do Banstola, i verujem da će se to raditi na-redne godi-ne – naveo je Mirović.

petak, 31. martMaturantski panoi

u centru grada

Grad Novi Sad će i ove godine izaći u susret ma-turantima srednjih škola tako što će obezbediti

prostor u centru grada za izlaganje panoa. Panoi će biti izloženi od 10. maja u Ulici kralja Alek-

sandra, a zbog ograničenog broja mesta, molbe se mogu slati na imejl adresu protokol@novisad.

rs. Propisani su određeni uslovi kako bi se na postojećem prostoru mogao izložiti što veći broj panoa, a to su dimenzije panoa i način štampe.

Takođe, kao i ranijih godina, Grad poziva za-kupce lokala u centru grada da podrže inicijati-vu gradonačelnika i izađu u susret maturantima time što će im omogućiti postavljanje panoa u

izlozima bez nadoknade.

utorak, 4. april

Veselinović novi trener VošeFK Vojvodina predstavila je Aleksandra Veselinovića kao novog šefa stručnog štaba po-što je smenjen Dragan Ivano-vić. Pomoćnik će mu biti Vla-dimir Gaćinović, otac srpskog reprezentativca i bivšeg fud-balera Vojvodine Mijata, kao i dosadašnji članovi stručnog štaba – pomoćni trener Vla-dimir Buač, trener golmana Saša Todić, kondicioni trener Aleksandar Janković i sekre-tar stručnog štaba Dragomir Vukićević.

– Osećam zadovoljstvo i od-govornost, a oba osećanja u vezi su s tradicijom, istorijom, renomeom i ugledom Vojvodi-ne u srpskom fudbalu i u Evro-pi – rekao je Veselinović.

subota, 1. april

Počast Olegu NasevuČlanovi porodice Olega Nasova polo-žili su venac na spomen-ploču povo-dom godišnjice njegove pogibije na Varadinskom mostu za vreme agre-sije NATO-a 1999. godine. Venac je

položio i član Gradskog veća zadužen za kulturu Dalibor Rožić.

– Danas smo ovde da odamo počast sugrađaninu Olegu Nasovu koji je

tragično nastradao 1. aprila za vre-me bombardovanja 1999. godine, ali i svim nevinim žrtvama. Novi Sad

nikada neće zaboraviti tih strašnih 78 dana za našu zemlju, ali će se uvek

zalagati za politiku mira i humani-stičke vrednosti – rekao je Rožić.

nedelja, 2. aprilIzložba o heroinama

balkanskih ratova i Prvog svetskog rata

U Istorijskom arhivu Novog Sada povo-dom obeležavanja stogodišnjice Prvog

svetskog rata, posavljena je izložba „Heroine u balkanskim i Prvom svet-skom ratu”. Autori izložbe su Predrag

Pavlović i Aleksa Zarev u saradnji s Ministarstvom odbrane, a organizatori izložbe su Udruženje ratnih dobrovo-ljaca 1912–1918. i njihovih potomaka i

poštovalaca „Obilić 1912–1918” Novi Sad i Istorijski arhiv Novog Sada.

sreda, 5. aprilCvetna pijaca u petak i subotu

Prolećni ciklus Cvetnih pijaca, koje Pokret gorana Novog Sada organizuje već četraestu godinu, kreće u petak i subotu. Novosađani će na jednom mestu moći da pronađu sve što im je potrebno za uređenje njihovih vrtova, balkona i domova.I ovaj put Cvetna pijaca imaće dve izložbene celine – izlož-bu cveća, sadnica i opreme za hortikulturu i izložbu meda i zdravstveno-bezbedne hrane.

10 6. APRIL 2017.

Osnovni cilj Novo-sadske toplane je konstantno una-pređenje kvalite-ta usluge i sarad-nje s korisnicima. Zahvaljujući efi-

kasnom poslovanju i savremenoj organizaciji, preduzeće doprinosi opštem razvoju grada i udobnosti života građana.

Novosadska toplana je napravila revolucionarni korak kompjuteriza-cijom procesa proizvodnje toplotne energije. Procesom potpune auto-matizacije sistema toplotnih izvora obezbeđuje se kompletan nadzor i upravljanje svim podsistemima toplana iz jednog centralnog dis-pečerskog centra, čime se postiže optimalna upravljivost, maksimal-

DirektOr JkP „NOvOsaDska tOPlaNa”

Dobrosav Arsović

Bolja grejna sezona i pored jake zime

Za 2017. godinu Novosadska

toplana opredelila je

milijardu i 150 miliona

dinara za radove na

rekonstrukciji vrelovodne

mreže, što je čak duplo više nego

prošle godineAutor: Marija Magdalena idei trifunović

116. APRIL 2017.

na pouzdanost i efikasnost uz mi-nimalne gubitke energije.

Kako je protekla ovogodišnja grejna sezona, koja je sad već na izmaku?

– Izuzetno niske temperature tokom najhladnijih zimskih mese-ci postavile su velike izazove pred tehnički sistem Novosadske topla-ne. Uprkos tome, broj saniranih ha-varija bio je minimalan s obzirom na to koliko su temperature bile du-boko u minusu, kao i na činjenicu da je vrelovod na pojedinim deoni-cama u gradu stariji od 30 godina. Izuzetan doprinos dobroj grejnoj sezoni dali su i radnici na terenu, koji su bili tu da svaki kvar otklo-ne u što kraćem vremenskom roku. Svi raspoloživi ljudski resursi bili su raspoređeni u 24-satna dežur-stva i radili su u svim vremenskim uslovima, u svako doba dana i noći i često na vrlo teško pristupačnim mestima kako bi eventualni preki-di u isporuci bili što kraći i kako bi naši potrošači u što manjoj meri to osetili.

Kakav je bio kvalitet grejanja u novosadskim stanovima?

– Odlukom Skupštine grada o snabdevanju toplotnom energi-jom iz toplifikacionog sistema gra-da, predviđeno je da grejna sezona počne 15. oktobra i završava se 15. aprila sledeće godine. Grejna se-zona može da traje i duže, i to sve dok temperatura spoljnog vazdu-ha tri dana uzastopno u 21 sat ne bude viša od 12 stepeni, ali ne duže od 3. maja. Obimni radovi tokom 2016. godine na deset kilometara trase vrelovoda, u najvećoj su meri doprineli znatno boljem kvalitetu grejanja u ovoj grejnoj sezoni, dok su pohvale potrošača najbolji po-kazatelj da smo uspeli u nameri da kvalitet usluge podignemo na još viši nivo.

Građani su očevici da ste po-slednjih godina dosta radili na in-frastrukturi?

– Obimni radovi između dve grej-ne sezone rezultirali su znatnim smanjenjem broja havarija, što je podiglo zadovoljstvo korisnika na još viši nivo. Broj reklamacija upu-ćenih Korisničkom centru bio je ispod proseka za najhladnije doba godine i najveći broj bio je u vezi s problemima čije rešavanje nije u nadležnosti Toplane. Korisničkom centru Novosadske toplane upućen je i velik broj pohvala na rad pre-duzeća, tačnije, na kvalitet usluge, ažurnost zaposlenih na terenu, za-poslenih i zaduženih za direktnu komunikaciju s korisnicima, ali i svim drugim grupama javnosti kao

što su mediji i institucije. Šta možete da kažete o in-

vesticionim zahvatima ove godi-ne?

– Radovi na vrelovodnoj mreži su izuzetno značajni jer se novim ce-vima postiže veća energetska efika-snost i smanjenje gubitaka toplotne energije, a samim tim i stabilnija is-poruka toplotne energije za grejanje potrošačima koji žive u delovima grada gde se izvode rekonstrukci-je. Za 2017. godinu Novosadska to-plana opredelila je milijardu i 150 miliona dinara za radove na rekon-strukciji vrelovodne mreže, što je čak duplo više nego 2016. Za radove na vrelovodu iz gradskog budžeta za 2017. izdvojeno je 136,3 miliona dinara.

Kako će biti utrošena ta sred-stva?

– Građevinska sezona 2017. otvo-rena je radovima na 460 metara tra-se vrelovoda u bloku ulica Kornelija Stankovića, Janka Čmelika, Kata-rine Ivanović i Teodora Kračuna, zbog čega je do 25. aprila zabranjen sobraćaj u delu Ulice Janka Čmeli-ka. Izvodiće se i radovi na rekon-strukciji vrelovoda i vrelovodnih priključaka u Kosovskoj ulici i na Bulevaru Slobodana Jovanovića, i ove dve investicije biće delom fi-nansirane iz sredstava Grada.

Šta još možemo očekivati ove godine?

– Ostatak radova na rekonstruk-ciji vrelovoda finansiraće preduze-će iz sopstvenih sredstava. Sasvim je izvesno da će se izvoditi rado-vi u bloku ulica Jovana Boškovića, Maksima Gorkog i Jovana Đorđe-vića, takođe i u Almaškoj i Ulici Pavla Stamatovića, u Novosadskog sajma, u bloku Marudićeve ulice i ulica Bogdana Garabandina i Sesta-ra Ninković. Radovi na vrelovodu izvodiće se i u bloku ulica Miroslava Antića, Vase Stajića, Milete Jakši-ća i Vojvođanskih brigada, potom u Ulici Stanoja Stanojevića, u blo-ku ulica Berislava Berića, Kraljevića Marka, Kralja Petra i Ulice Save Ko-vačevića, takođe i u bloku Bulevara vojvode Stepe i Bulevara kneza Mi-loša, kao i u ulicama Ilije Birčanina i Kornelija Stankovića.

Kakva je situacija sa srem-skom stranom?

– Ništa manje radno leto neće biti ni na konzumnom području Petro-varadina, gde je vrelovod najstari-ji, ima čak preko 35 godina. Držeći se principa da su deonice vrelovo-da, koje su najstarije i najnepouz-danije i gde je zabeležen najveći broj havarija, prioriteti za radove na rekonstrukciji, omah po završet-

ku grejne sezone otopčinju i radovi na podmlađivanju mreže u Petro-varadinu.

Da li planirate veće projekte na postrojenjima Toplane?

– Da, u toku su pripremne rad-nje na realizaciji projekta izgrad-nje kogeneracionog postrojenja na Toplotnom izvoru Jug, instalisane snage četiri i po megavata. Vred-nost projekta je oko tri miliona evra, i finansiraće ga preduzeće iz sopstvenih sredstava, a radovi će se izvoditi od sredine tekuće i do sredine naredne godine. Koncept je gotovo identičan kao u slučaju kogeneracije na Toplotnom izvo-ru Zapad, na kojem smo u 2016. godini, kao prva toplana u Srbiji, izgradili kogeneraciono postroje-nje za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, i iz kog od septembra 2016. proizvede-nu električnu energiju plasiramo u elektrodistributivnu mrežu po sti-mulisanoj ceni, kao povlašćeni pro-izvođač.

Kakva je situacija u tom pogledu s Toplotnim izvorom Istok?

– Intenzivirane su i privode se kraju i pripremne radnje za reali-zaciju projekta izgradnje novog ko-tla na Toplotnom izvoru Istok, na-kon čega će istočni deo grada imati potpuno novu i tehnički savremenu toplanu, koja će i pri niskim tem-peraturama raditi samostalno, bez spregnutog režima rada sa TE-TO Novi Sad. I ovaj projekat finansira-će Novosadska toplana iz sopstve-nih sredstava, i to u visini od 325,5 miliona dinara.

U toku su pripremne radnje na realizaciji projekta izgradnje kogeneracionog postrojenja na Toplotnom izvoru Jug, instalisane snage četiri i po megavata, a vrednost projekta je oko tri miliona evra

12 6. APRIL 2017.

� 13

Sporazum o poslovnom povezivanju Privredne komore Vojvodine s Univer-zitetom Educons obezbediće efikasan transfer znanja prema privredi a to ćemo postići kreiranjem jedinstvenog ambijenta komunikacije između studenata i posloda-vaca, rekao je predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević.

– Definisali smo jasne obaveze i odgovor-nosti obe institucije kako bismo na najbolji način izašli u susret potrebama kompanija putem projektnog studiranja. PKV je pre-ma svojoj primarnoj orijentaciji mesto su-sreta privrednika i kao takva na objektivan način prepoznaje potrebe tržišta. U sarad-

nji s Univerzitetom Educons trudićemo se da planirano ostvarimo kroz organizova-ne skupove i susrete kod nas u komori. Cilj nam je da studentima Univerziteta Educons olakšamo komunikaciju s kompanijama, da posećuju stručna i edukativna predavanja koja drže eminentni stručnjaci iz prakse i da razvijaju svoje poslovne veštine – ističe Vučurević.

Sporazum je u ime Educonsa potpisao rektor prof. dr Aleksandar Andrejević.

– Saradnjom sa PKV, kao pouzdanim partnerom, bićemo u aktuelnom toku tržišta i na taj način jasnije doći do za-ključaka kako još bolje edukovati studen-

te da razviju neophodne veštine i budu konkurentniji sutra prilikom zapošljava-nja. Sporazuma o poslovnom povezivanju Privredne komore Vojvodine i Univerzi-teta Educons obezbediće efikasan tran-sfer znanja prema privredi, što ćemo po-stići kreiranjem jedinstvenog ambijenta komunikacije između studenata i poslo-davaca. Možemo da pretpostavimo da su studijski programi u Srbiji dobri i da na taj način pravilno obrazujemo mlade, ali ako se povratni impuls tržišta rada protivi tome, neophodno je odgovornije razmisli-ti o načinu obrazovanja – napomenuo je Andrejević.

Sporazum o poSlovnoj Saradnji

povezivanje pKv i Educonsa

6. APRIL 2017.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vuče-vić i pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković prisustvovali su otvaranju novog punkta Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u krugu bolnice KCV.

– Odsad će služba Zavoda za hitnu medicin-sku pomoć za odrasle raditi na novoj adresi u okviru Kliničkog centra Vojvodine, jer je do-sadašnji punkt hitne pomoći, koji se nalazio u Njegoševoj ulici, zatvoren zbog restitucije. Uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za zdrav-stvenu zaštitu i Kliničkog centra Vojvodine, Gradska uprava za zdravstvo i Zavod za HMP Novog Sada dobili su ove prostorije na kori-

šćenje. Novi punkt ima duplo veće prostorije od objekta u Njegoševoj, neuporedivo lakši prilaz bez arhitektonskih barijera i obezbe-đen parking. U ovom novom, opremljenom objektu lekari će svakodnevno primati paci-jente od 19 do sedam sati – rekao je grado-načelnik i dodao da će dežurna pedijatrijska služba i dalje raditi u Vršačkoj ulici.

Direktor Zavoda za hitnu medicinsku po-moć dr Bogdan Živanović naglasio je da je od velike važnosti što je ambulanta preba-čena iz Njegoševe ulice u Klinički centar Vojvodine.

– S upravom Urgentnog centra dogovorili

smo se kako ćemo funkcionisati, napravi-li smo zajednički plan, a sve u cilju da bo-ljom dijagnostikom i efikasnijem lečenjem olakšamo sugrađana – rekao je dr Bogdan Živanović.

Član Gradskog veća zadužen za zdravstvo prof. dr Zoltan Horvat istakao je da će se na tom punktu pregledati i lečiti bolesnici koji će, ukoliko bude potrebe, biti upućivani u Urgentni centar, gde će im odmah uraditi dijagnostiku i preglede. Takođe je najavio i da će sledećeg meseca biti otvorena pedija-trijska ambulanta u OŠ “Svetozar Marković Toza”.

Stari objEKat u njEGošEvoj zatvorEn zboG rEStitucijE

otvorena ambulanta hitne pomoći u Kcv

14 6. APRIL 2017.

Preko šezdeset godina Novo-sađani su ubeđeni da je nji-hov grad oslobođen 23. okto-bra 1944. godine. Generacije pamte da su tog dana otva-rane samousluge, mlečni re-storani, škole i svi značajniji

urbanistički poduhvati. I Oktobarska nagra-da dodeljuje se toga dana. Međutim, grad je oslobođen 22. oktobra, piše Vladimir Vrgović u knjizi Novi Sad 1944–1969. u izdanju Pro-meteja.

Uporni drug Ratko. Kao krunski dokaz nudim integralni tekst tadašnjeg paroha Us-penske crkve prote Alimpija Popovića „Šet-njom do slobode”, koji piše o tome šta se do-gađalo u Novom Sadu oktobarskih dana 1944. godine.

– Dve-tri nedelje pre oslobođenja Novog Sada izaslanik Glavnog odbora drug Ratko do-šao je kod mene, tada paroha Uspenske crkve, i rekao mi da me imaju u vidu za formiranje nove vlasti. Odgovorio sam da sam sveštenik, a da će nova vlast biti komunistička. Takođe, otvoreno sam mu rekao šta su komunisti ura-dili mom bratu Dači, te da ne mislim da napu-štam svoj poziv.

Međutim, Ratko je dolazio svako veče iako je uporno bio odbijan.

– Predlagao je proti da uđe u trojku koju bi pored njega činili profesor dr Milan Petrović i advokat Aleksandar Moč. Prvi predlog je bio da prota ostane predsednik Narodnog odbora, ali je on predložio profesora Petrovića. To je bilo 20. oktobra 1944. godine.

Sin ilegalac. Zatim je odbio da bude na čelu Odbora za istraživanje zločina okupa-tora izjavivši da mu ni sva blaga ovog sveta ne bi mogla zameniti poginulog sina. Naime, Alimpijev sin je stradao kao ilegalac novembra 1943. godine. Ipak, prota se složio da postane član Gradskog narodnog odbora.

Kako se istorija grada promenila za sat vre-mena šetnje jednog paroha? Odgovor nam daju Sećanja Alimpija Popovića.

– U nedelju, 22. oktobra 1944. godine, posle službe u Uspenskoj crkvi otišao sam na ručak kod snaje Mice, udove brata mi Toše, na Te-merinskom drumu. Toša je umro par meseci ranije i držao je kafanu u Temerinskoj 25, bli-zu raskrsnice s Jovana Cvijića. Posle ručka, oko 14 sati oprostio sam se s domaćinima, a sa snajom sam još malo pričao na ulici ispred kapije. Tad se začu grmljevina s kraja druma i ugledasmo ubrzo velike tenkove guseniča-re kako dolaze prema nama. Bilo ih je pet, svi ogromni i jednaki, a na njima naoružani Nemci. Kretali su se prema Tri krune, zgradi na uglu Kisačke i Temerinske, vlasništvo ve-leposednika Lazara Dunđerskog. Krenuh i ja za tenkovima.

Tačno u 15. Kad sam došao do Starog žit-nog trga, video sam tenkove u hladu velikih kestenova ispred zanatskog doma, piše Alim-pije.

– Produžio sam prema Uspenskoj crkvi i

naišao na Mađara kojeg sam znao iz viđenja. Pozdravi me i reče da će Nemci u tri sata špr-engovati oba mosta. To je značilo da će ih dići u vazduh. Na ulicama ni žive duše nije bilo. Pošao sam prema centru i ušao u Čivutski so-kak, to je danas Pozorišni trg. Nastavio sam prema Vladičanskom dvoru i kod Telečkove ulice pogledao na sat. Bilo je dva-tri minuta do petnaest sati. Utom naiđe stariji par, a ja im rekoh da zastanu jer će Nemci šprengovati mostove. Tek što sam to rekao, grunu strašna eksplozija i baci nas na zid Politove kuće u Te-lečkovoj ulici. Popucaju stakla, nešto i crepova pade na ulicu. U tom trenutku iz Georgijeviće-ve kuće (Zmaj Jovina 14) izašli su mladić i dve devojke pa su i oni kao pokošeni pali. Srećom, jer preko njihovih glava prelete priličan komad gvožđa konstrukcije mosta. Tresnuo je iza njih i otkotrljao se sve do radnje braće Vučkova s druge strane ulice (Zmaj Jovina 23).

Slavlje na ulicama. Kad se grmljavina smirila, pođoh prema Ribljoj pijaci i našoj kući u Miloša Bajića 17.

– Krov okrenut prema pijaci potpuno go, sav crep razbijen, a rolovi s dva lokala u prizemlju izbacili stomake od vazdušnog pritiska. Tada okrenuh natrag Daničićevom ulicom pa kroz Zlatne grede pa pored gimnazije do doktora Moča u Grčkoškolskoj 6. Na kući Dragutina

Čurčića, trgovca iz Zlatne grede, već su izveše-ne zastave – srpska, jugoslovenska i crvena sa srpom i čekićem, koje su šile naše devojke još od 1943. godine. Skoro svaka naša kuća imala ih je spremljene, samo se čekao čas. Dokto-ru Moču sam čestitao slobodu i s prozora mu pokazao Dragutinovu kuću pred kojom se već okupila masa i klicala – živela sloboda!

Već kroz sat vremena stizali su mladi parti-zani u grupama po deset s raznovrsnim oruž-jem.

– Uglavnom su to bili malo stariji pioniri, oko 15-16 godina. Kod Moča je tada stigao pro-fesor književnosti dr Milan Petrović pa smo se dogovorili da se ponovo ovde nađemo su-tra ujutu u sedam sati. Izašao sma do Trga, a tamo je već narod, većinom omladina, kliče i peva. Na sve strane muzika, kolo se igra valjda na sto mesta a sva lica ozarena. Primetio sam među njima i one koji su pretili da će zubima klati kada dođe sloboda, ali sad su razdragani igrali i pevali. Takvo veselje trajalo je nekoli-ko dana.

Prota gradonačelnik. Najednom se za-čuše od Vladičanskog dvora poklici i puščane salve.

– Muzika presta, a oni kod Tanurdžićeve palate prvi su ugledali tenk sav isprepletan platnom i peškirima, na tenku mnoštvo mla-

Priredio: Miloš Dukić

Dan oslobođenja je 22, a ne 23. oktobar

Vladimir VrgovićNoVi SaD 1944–1969. (1)

156. APRIL 2017.

dića i devojaka, građani na njih bacaju cveće a oni im uzvraćaju. Nasta pravi delirijum odu-ševljenja i sreće. Tenkisti su zaustavljeni pred bifeom u Tanurdžićevoj palati a tamo nasta silno grljenje i ljubljenje. Svako je hteo da se pozdravi s ruskim tenkistima pa su baćuške jedva uspele da nešto okuse i pojedu iako je čast bila obilna.

Uskoro su počeli da stižu i mladi partizani s puškama i ruskim automatima dobošarima. Predveče su stigla još dva ruska tenka. Sve je to bilo u nedelju, 22. oktobra 1944. godine, ali se kao dan oslobođenja slavi 23. oktobar jer je tada u Novi Sad ušao Kosta Nađ s članovima Glavnog odbora AP Vojvodine.

Dragišina zastava. Oslobodioci su dan po oslobođenja Novog Sada, 23. oktobra 1944. godine postavili protu Alimpija Popovi-ća za prvog posleratnog gradonačelnika No-vog Sada. Na tom položaju ostao je sledećih pet godina. Svojim ljudskim kvalitetima, ali i sticajem okolnosti, prota i još mala grupa Novosađana predstavljali su tih prvih godi-na most između vremena takozvanog nena-rodnog režima i nove vlasti. Alimpije je go-dinu dana nakon oslobođenja učestvovao u proslavi – 23. oktobra 1945. godine, ali nije se tada upuštao u preciziranje datuma. Nisu ga ni pitali.

Sredinom sedamdesetih godina troje novo-sadskih istoričara objavilo je knjigu „Novi Sad u ratu i revoluciji”, a na nekoliko mesta im se potkrala istina o pravom datumu oslobođenja grada. Tako je u knjizi navedena depeša Glav-nog štaba Vojvodine:

– Od obaveštajca koji je 22. oktobra bio u gradu, radi se o drugu Rašku, saznali smo da je neprijatelj napustio Novi Sad. Danas po pod-ne trebalo je da ode tamo jedan bataljon VII vojvođanske brigade. U večernjim satima 22. oktobra ilegalci i skojevci Novog Sada, u gra-du napuštenom od neprijatelja koji se hitno povlačio, organizuju obezbeđenje pojedinih objekata.

U ovoj knjizi opisan je još jedan zanimljiv događaj. Krajem 1943.godine Draginja Lukić Horvat iz Temerinske ulice pokazala je kom-šiji Dragiši Cvejiću trobojnicu s petokrakom. Tad se Dragiša zakleo da će tu zastavu izvesiti na Gradsku kuću u slobodnom Novom Sadu. Dragiša je obećanje ispunio: po podne 22. ok-tobra 1944. obukao je crvenu košulju, stavio titovku na glavu, naoružao se i uzeo zastavu. Krenuo je tako duž Temerinske, potom Paši-ćevom i Zmaj Jovinom i u pratnji dece i sta-rijih u suton 22. oktobra istakao zastavu na Gradsku kuću.

Osim toga, u Enciklopediji Novog Sada broj 17 na 266. strani piše:

– Pošto su okupatorske trupe napustile grad, građani su zajedno s partizanima već 22. oktobra slavili oslobođenje. S balkona Vla-dičanskog dvora pozdravio ih je vladika bački dr Irinej Ćirić.

Izmigoljena istina. U feljtonu u Dnevni-ku 1969. godine prvi vojni komandant Novog Sada Đorđe Vasić piše:

– Crvena armija je 19. oktobra 1944. godi-ne presekla put prema Subotici te su se ne-mačke trupe povlačile preko Petrovaradina ili desnom obalom Dunava uzvodno prema Sremskom frontu. U feljtonu se pominje 22. oktobar, ali samo to da su se Novosađani rado-vali sutrašnjem danu strepeći da se u grad ne vrate nemački vojnici. Ipak, generalu Vasiću istina je izmigoljila kad je u nastavku feljtona citirao Sećanja Alimpija Popovića:

– Tog 22. oktobra 1944. godine predveče u centar grada ušla su dva sovjetska tenka, mi-leći da ne zgaze građane koji su ih opkolili, uvili platnom i peškirima te zasuli i iskitili cvećem.

Pored Sovjeta bilo je i naših. Komandant Va-sić to ovako opisuje:

– Glavni štab NOV Vojvodine početkom avgusta formirao je štab bačko-baranjske operativne zone i pet partizanskih odreda u Bačkoj. Za političkog komesara Novosadskog partizanskog odreda imenovan je Todor Ga-vrilović Rile.

Kud narodna vojska prođe. U istom feljtonu Rile kaže:

– Odred je uoči ulaska u Novi Sad imao oko 700 boraca. U noći 22. oktobra 1944. dobili smo naređenje da krenemo u Novi Sad. Već sutradan 23. oktobra u 1.30 sati jedinice su krenule iz svojih baza.Tačno u 6.20 sati dru-ga četa iz pravca Klise izbila je u centar No-vog Sada na Trg slobode. S tom četom i ja sam ušao u centar grada.

Oko 6.35 h po Gavrilovićevoj naredbi ista-knuta je bataljonska zastava na Gradskoj kući. Partizanske čete su od Klise, Vidovdanskog naselja i Podbare marširale s pesmom „Kud narodna vojska prođe”.

Da je Rile s četom ušao dan ranije, Novi Sad bi dan oslobođenja proslavljao 22. ok-tobra. Prva krupnija jedinica koja je posle novosadskog odreda ušla u naš grad bila je XII vojvođanska brigada. Ona je stigla u sumrak 24. oktobra. Ne zna se da li je ta jedinica postavila brigadnu zastavu pored trobojnice s petokrakom Dragiše Cvejića ili ju je skinula.

U nedelju posle podne, 22. oktobra 1944. Nemci su napustili Novi Sad, igralo se kolo na Miletićevom trgu, duž Zmaj Jovine brujali su sovjetski tenkovi...

Dan oslobođenja je 22, a ne 23. oktobar

16 6. APRIL 2017.

DUO SISTEM

NS 444 Ultra

NS 640 Ultra

ZA EFIKASNU BORBU PROTIV KOROVA, DIVLJEG SIRKA i dr.

PREPORUKA SORTIMENTA

KUKURUZA ZA 2017. GODINU POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6102 FAO 610

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6010 FAO 690

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 7020FAO 670

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6030 FAO 660

POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

70 t/ha SILAŽE

NS 6140FAO 650

NS 3022POTENCIJAL RODNOSTI

PREKO 13 t/ha SUVOG ZRNA iIZNAD 50 t/ha SILAŽE

FAO 360

POTENCIJAL RODNOSTI 14 t/ha

NS 4051FAO 420

POTENCIJAL RODNOSTIPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

IZNAD 70 t/ha SILAŽE

NS 5010FAO 580

FAO 490

FAO 580

FAO 660

POTENCIJAL RODNOSTI 13 t/ha i PREKO 50 t/ha SILAŽE

NS 444FAO 490

POTENCIJAL ZA PRINOS 15 t/ha

NS 5051FAO 580 NAJPRODAVANIJI HIBRID

U SRBIJI, POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 15 t/ha i

PREKO 50 t/ha ZA SILAŽU.

NS 640 FAO 660

NOVO!

NOVO!

NOVO!

NS 5041 Ultra

I N S T I T U T za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021www.nsseme.com

176. APRIL 2017.

DUO SISTEM

NS 444 Ultra

NS 640 Ultra

ZA EFIKASNU BORBU PROTIV KOROVA, DIVLJEG SIRKA i dr.

PREPORUKA SORTIMENTA

KUKURUZA ZA 2017. GODINU POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6102 FAO 610

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6010 FAO 690

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 7020FAO 670

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6030 FAO 660

POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

70 t/ha SILAŽE

NS 6140FAO 650

NS 3022POTENCIJAL RODNOSTI

PREKO 13 t/ha SUVOG ZRNA iIZNAD 50 t/ha SILAŽE

FAO 360

POTENCIJAL RODNOSTI 14 t/ha

NS 4051FAO 420

POTENCIJAL RODNOSTIPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

IZNAD 70 t/ha SILAŽE

NS 5010FAO 580

FAO 490

FAO 580

FAO 660

POTENCIJAL RODNOSTI 13 t/ha i PREKO 50 t/ha SILAŽE

NS 444FAO 490

POTENCIJAL ZA PRINOS 15 t/ha

NS 5051FAO 580 NAJPRODAVANIJI HIBRID

U SRBIJI, POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 15 t/ha i

PREKO 50 t/ha ZA SILAŽU.

NS 640 FAO 660

NOVO!

NOVO!

NOVO!

NS 5041 Ultra

I N S T I T U T za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021www.nsseme.com

6. APRIL 2017.

U nadimke je utkana emocija kuma, ali ne izostaje ni ruga-nje školskih drugara kroz nadimak, koji i te kako ume da osli-ka neku lošu ili smeš-nu karakteristiku pa i stečenu osobinu no-sioca nadimka. Ime koje nosimo od rođe-nja svakako nas obe-ležava i identifikuje. Zato uglavnom svi roditelji brižno biraju imena za svoju decu jer znaju da će ih ono pratiti kroz ceo život.

Kako od lepog imena nastaje nadimak koji osobu

obeleži za ceo život

Od Đorđa – Đoka, a od Bate – Pežo

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

18

Sve su ređi slučajevi kada mame i tate pristaju da imena novorođen-četu daju kumovi, a u ruralnim de-lovima Srbije ta imena često budu starinska pa i arhaična. Nekada je bio običaj da se imena nasleđuju od deda, baba, čukundeda ili ne-kih drugih milih rođaka.

Pravo ime niko ne zna. Naj-veća tragedija za roditelje koji su po svom izboru dali detetu ime je-ste kad ono dobije nadimak koji ne mora biti kraća verzija imena, nego sasvim nelogičan naziv. Naravno, nadimak nikada nije nelogičan i u većini slučajeva bude poznati-ji nego pravo ime i prezime osobe koja ga nosi.

Akademik i lingvista Ivan Klajn kaže da je nadevanje nadimaka po-

Ćita se bio prosla-

vio vrato-lomnom vožnjom

bicikla po zidu Petro-varadinske tvrđave, a

posebno po begu iz ma-rice u vožnji tokom pri-

vođenja

6. APRIL 2017.

znatog ili duhovitog naziva za oso-be ili stvari koji se koristi umesto ili zajedno s pravim imenom, op-šta jezička pojava u svim nacija-ma. Nadimci nastaju kao proizvod izražavanja emocionalne naklono-sti prema nekome koga volimo ili nam je drag ili iz težnje ka kratko-ći i jezgrovitosti izražavanja, kaže lingvista.

U Novom Sadu mnoge generaci-je imaju prepoznatljive likove koji su postali i ostali gradske legende upravo po nadimku, a pravo ime im je za mnoge ostala nepoznani-ca. Kako i sam Klajn kaže, u nadim-ke je utkana emocija kuma, ali ne izostaje ni ruganje školskih drugara kroz nadimak jer on ume i te kako da oslika neku lošu ili smešnu ka-rakteristiku pa i stečenu osobinu nosioca nadimka.

Pežo, Pica, Fleka. Među po-znatijim starijim Novosađanima nadaleko je bio čuven ugostitelj Bata Pežo. Nadimak je dobio kad se momčio jer je jedan od retkih imao auto pežo, koji je, kako kažu, bio lep i redak na gradskim ulicama u to doba, sredinom dvadesetog veka. Mlađi ugostitelj Mile Pica, Miodrag Stošljević, nadimak Pica dobio je, jasno, zbog toga što je drugi u No-vom Sadu imao piceriju koja se na-lazila iza zgrade Socijalnog. Bora Fleka je još jedan poznati gradski ugostitelj, a nadimak je dobio zbog fleke na licu. Kasnije su ga zvali i Bora Kec, po imenu restorana koji je držao.

Dule Dalton, Dušan Pajović, po-znati je novosadski graditelj i in-

vestitor. On je nadimak dobio u osnovnoj školi od drugara jer umesto učenju, bio je mnogo po-svećeniji čitanju stripova. Najviše je voleo Taličnog Toma i otuda mu i nadimak. Poznavaoci njegovog lika i dela kažu da je osamdesetih bio predsednik omladine u SKNS, Opština Liman. Ali, kako kaže naš izvor, više su mu se svideli Daltoni od socijalističkog samoupravljanja. Njega su osamdesetih zvali i Plati-ni, zbog fudbala i kovrdžave frizu-re koju je nosio pa je veoma ličio na čuvenog francuskog reprezen-tativca.

Životinje kao inspiracija. Beza Trovač, ugostitelj, dobio je ovaj nadimak jer je u svom prvom lokalu trafici u Fruškogorskoj uli-ci, odmah do Džaferove, noću pra-vio tople sendviče od kojih su mladi imali želudačnih problema, najbla-že rečeno. Danas je Beza ipak po-znatiji samo kao Beza.

Ćita se bio proslavio vratolo-mnom vožnjom bicikla po zidu Pe-trovaradinske tvrđave, a posebno i po begu iz marice u vožnji tokom privođenja. Potom je pobegao u Nemačku, gde je i ostao do kra-ja života. Iz dijaspore je pomogao bratu Bošku da otvori foto-radnju i da krene s uvozom opreme i re-promaterijala za foto-radnje. Dok je živeo u našem gradu, družio se s Mićom Mihajlovićem.

Bora Konj, ugostitelj i bivši spor-tista, rukometaš srednje generaci-je, nadimak je dobio pošto ništa nije hteo da radi kako mu se kaže, nego kako on zamišlja da treba. I dan-danas većina ga zove isključivo po nadimku.

Pišta Svinja s Telepa bio je ku-var i veoma debeo, te su mu dru-gari nadenuli ne baš simpatičan nadimak.

Uvek isti fazon. Borivoje Sta-bković – Bora Tvor. Limanac iz jedne od kuća na uglu gde se da-nas nalazi Gerontološki. Nadimak je dobio zato što se kupao jednom mesečno! Često ga je učiteljica slala kući da se okupa. Umesto do kuće, otišao bi do Dunava, bacio bi se u reku, izašao i vratio se u školu. Otac Bore Tvora bio je automeha-ničar. Bora danas ima radionicu u blizini jedriličarskog kluba.

Marjan Prendović Komarac. Na-dimak nosi iz osnovne škole, od šezdesetih godina do danas. Dobio ga je zbog (pre)velikih cvikera koje oduvek nosi. Za njega kažu: Koma-rac uvek fura isti stil, najveća sta-kla, mala glava, nizak rastom. Pri-ča se da postoji anegdota vezana za njega i pravog komarca.

Dok se Komarac s drugarima igrao kauboja i Indijanaca kod zgra-de današnje Agrovojvodine, tada na kanalu koji je iz Radničke ulice išao preko Limana do Kamenjara, uvek je birao da bude Indijanac. Večito je rukom klepetao po ustima kao Indijanci vičući pritom „aaa”, te mu jednom prilikom upade koma-rac u usta.

Likovi iz filmova i sa TV. Pera Indijanac bio je opsednut tomahav-kom do te mere da ga je uvek imao sa sobom. Goran Stepančev Go-

19

6. APRIL 2017.20

mez, mlađi sugrađanin, nadimak je dobio jer je, kako poznavaoci njego-vog života kažu, začet na bračnom putovanju po Španiji.

Žika Padobranac je stari Limanac. Mladalačka ludorija obeležila ga je za ceo život. Naime, on je probao s terase da pređe u drugi stan kroz prozor. Pao je s drugog sprata i po-prilično nastradao. Ležao je u kori-tu skoro godinu dana. Oporavio se, ali mu je nadimak ostao zauvek.

Novosadski Čombe. Miša Tol-mačev Čombe nadimak nosi iz de-tinjstva, iz vremena kad je vladao poznati afrički diktator Čombe, a dobio ga je zato što je podavijao pantalone dok su na prašnjavoj uli-ci krpenjačom igrali fudbal te je po stajlingu podsećao na diktatora koji je nosio pantalone slične jahaćim. I danas ga većina drugara zove Čom-be. Taj nadimak bio je dosta popu-laran šezdesetih godina, gotovo svaki grad imao je svog Čombeta, a jedan je ovekovečen i u kultnoj seriji Srđana Karanovića „Grlom u jagode”.

Željko Šerbula Zirodent jedan je od onih koje su deca kaznila zbog nemara i nebrige o ličnoj higijeni. On je tokom srednje škole, sredi-nom osamdesetih, rapidno pogubio zube, ne popravljajući ih blagovre-meno. U to vreme pasta za zube zi-rodent bila je popularna i otuda i nadimak.

Dragan Miladinović Tarzan. Ra-dio je u Neimaru kao varilac. Pro-slavio se po vratolomijama, dok je o jednoj ruci visio, a drugom vario na sedmom spratu.

Nacionalna obeležja. Milan Simeunović Geza. Krstio ga je mno-go mlađi komšija iz ulaza na Lima-nu, sredinom osamdesetih. Milan Geza je poreklom iz Šapca. Čisto-krvni Srbin, što bi kum rekao! Već je u mladosti bio živahan pa je izba-čen iz Bogoslovije. Prvo se iz Peći preselio u Sremske Karlovce, po-tom je na završnoj godini izbačen zbog emotivne veze s rektorovom ćerkom. Morao je karijeru da pro-meni i otišao je na zanat da uči za auto-lakirera. Sve iz početka, zavr-šio je školu uredno. Kratko je radio u struci da bi se zaposlio u Elektro-vojvodini, gde je do penzije radio u baždarnici, a voleo je da tezgari i stalno je farbao kola. Imao je nadi-mak Gega, jer je teški Gedža. Kom-šija ga izmilošte i šale i zbog, kako je naveo, paradoksa profesionalno-poslovnih, prekrstio u Gezu. Vre-menom su ga svi tako prihvatili.

Pera Vulkan je Gezin prijatelj, iz radničke klase, kupio je plac na

putu ka Veterniku, negde u njivama, a Geza mu pozajmio pare. Zidao je i zidao dok nije nazidao 300–400 kvadrata i napravio vulkanizersku radnju, po čemu je i dobio nadi-mak.

Išli smo u trafiku Afriku. Siniša Rajković Dalma došao je iz Splita 1980. godine. Imao je nadi-mak Splića. Otac mu je bio vojno lice. Brat i on su bili poznati po tome što su ispod prozora i krajem devedesetih sazidali trafiku Afri-ku, od toga su živeli jedno vreme pa su zatim krenuli s biznisom lupanja betona. Kupili su mašine. Završili su fakultete, brat mu je veterinar, dok je Dalma završio Akademiju umetnosti, ali nema posla. Odlazi stalno u Japan da radi i tamo osta-ne po tri meseca, onda se vrati i živi ovde dok novac ne potroši, pa opet put Dalekog istoka.

Paja Pezeta je vlasnik lanca trafi-ka u gradu. Sredinom devedesetih bavio se prodajom garderobe, a že-lja mu je bila da ide u Španiju. Da-nima se pozdravljao s drugarima. Svi se izljubili, on otišao i vratio se posle dve nedelje. Od tada ga tako zovu, a i ime trafike je isto.

Šunja i Zuja. Dule Mušicki, zvani Zuja, bio je asistent režije na TV Novi Sad. Inače, bavio se i ma-nekenstvom, posle čega je ušao u ugostiteljske vode, te je postao prvi vlasnik restorana Play off. Zbog le-pote i preduzimljivosti odvažio se i otišao u inostranstvo da se opro-ba u biznisu. Bio je poznat Novosa-đanima, kaže naš dobro obavešte-ni izvor, i po tome što se zabavljao s Oliverom, danas poznatijom kao Balašević.

Pavla Strajnića Šunju znali su i kao Paliku. Radio je kao snima-telj na TV Novi Sad, kasnije na TV Most, a sad uživa u penziji. Kao momak bio je izrazito mršav i uvek kada je dolazio u centar da se nađe s društvom, prilazio im je potpuno nečujno i često ih je zbog toga pla-šio. Prijatelji su mu govorili: daj, Pa-lika, ne šunjaj se, i tako mu je ostao nadimak Šunja.

Dragan Miladinović Tarzan radio je u Neimaru, proslavio se vratolomijama, dok je o jednoj ruci visio, a drugom vario na sedmom spratu

216. APRIL 2017.

Ishrana bez glutenaISTINE I ZABLUDE

Japanska kruška èuvaCREVA, KOSTI I SRCE

VIRUSNE BRADAVICEKako da ih se rešite?

97

72

21

75

52

00

91

71

00

59dinara

Broj 171 · 7. april 2017. · svakog drugog PETKA ·59 dinara · CG 0,80 EUR · BiH 1,60 KM · MK 60 MKD

DODATAK

Anđelka Simović, glumica:Za lepo telo najvažnija jeURAVNOTEŽENA ISHRANA

Dečje aktivnosti koje

AKTIVIRAJU MOZAK

30 prirodnih lekova za ženske boljke

Srecan Uskrs!

Kamenička breza za Branu Crnčevića

Međunarodni dan književnosti za decu obeležava se 2. aprila, kada je rođen Hans Kristijan Andersen, a tim povodom, na inicijativu novosadskog knjižara Radmila Mulića, već deset godina đaci i učitelji našeg grada u Kameničkom parku posade drvo posvećeno domaćem dečjem pesniku i piscu. Ove godine brezu u čast Brani Crnčeviću zasadili su mališani iz Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj”.

Brana je bio veliki pisac, i to ne samo za odrasle, ističe Mulić.

– Možda smo potpuno zaboravili da je on pisao i za decu – pesme i priče. Njegovu pesmicu „Ljutito meče”, koje slatko govo-ri o roditeljskim problemima zbog zimskog sna, mnoga naša dece znaju napamet, kao i pesmu „Sokolovi” za malo starije, u ko-joj kaže:

Svi mi dugujemo sebe nekoj deci budimo potomci da bismo bili preci.Dosad su drvo ili ružu u Kameničkom

parku dobili: Pavle Janković Šole, Miroslav Nastasijević, Rade Obrenović, Duško Tri-funović, Desanka Maksimović, Dragan Lu-kić, Duško Radović, a prošle godine Branko Ćopić.

U početku su samo deca sadila drvo, da bi

to prošle godine uz njihovu pomoć uradio rođak Branka Ćopića. Ovaj put svečanosti je prisustvovala ćerka našeg velikog književ-nika Vida Crnčević Basara.

– Gradsko sam dete i ovo je prvi put da sadim drvo. Otac je voleo breze i ona baš

pristaje u parku – rekla je Vida. Već prolistala mlada breza iz ledinačkog

rasadnika „Gaj” poklon je Agencije „Not Hope Wish”, a organizatori ove jedinstve-ne manifestacije su „Mala-velika knjiga” i Društvo vojvođanskih učitelja. M. M. I. T.

22 6. APRIL 2017.

Драги суграђани,

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.

Ваша Новосадска топлана

236. APRIL 2017.

Novosadska voda je među najboljim pijaćim vo-dama u Srbiji, pogotovo od prošle godine kada je u rad puštena nova Fabrika vode u kojoj se voda prerađuje najsavremenijom tehnologijom. Naime, uvedeni su ozonski blokovi i gau-filteri, zahvaljujući čemu su prerada i kvalitet vode na maksimalnom nivou i kao takva mogla bi se fla-

širati i prodavati na tržištu i van naše države, rekli su stručnja-ci u JKP „Vodovod i kanalizacija”. Zbog visokog kvaliteta pijaće vode, Vodovod je prvi put ove godine učestvovao sa svojim proi-zvodom na 24. Novosadskom maratonu, koji je održan u subotu, 1. aprila.

JKP „Vodovod i kanalizacija” postavilo je četiri štanda na koji-

ma su učesnici polumaratona i ostali građani mogli da se osveže vodom iz njihovog distributivnog sistema. Pored toga što su se posetioci polumaratonske trke kroz grad mogli osvežiti, na štan-dovima su mogli da dobiju informacije i da nauče neke zanimljive činjenice o novosadskoj vodi.

Punktovi su bili postavljeni na startu duž maratonske staze u Ulici kralja Aleksandra, kod teretnog ulaza u tržni centar Bazar, na Beogradskom keju kod broja sedam, u Ulici Sime Miloševića broj tri i na uglu Balzakove i Bulevara despota Ste-fana.

Na pomenutim punktovima, pored osveženja, građani su se najviše raspitivali za kvalitet vode, planirane investicije i kanali-zacionu mrežu u Novom Sadu.

JKP „Vodovod i kanalizacija” na polumaratonskoj stazi

Česmovaču delili maratoncima Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

24 6. APRIL 2017.

historia magistra vitae est

Apis se nAdAo milosti

Feljton Vase Kazimirovića Crna ruka (4)

na samom početku suđenja, a pre sve-ga na osnovu op-tužnice, jedno je bilo vidljivo – da će suđenje biti u stvari suđenje Cr-

noj ruci kao organizaciji i da ih pu-tem suda žele uništiti. To je bio i stav vlade, a u prvom redu Nikole Paši-ća, poznatog po tome što nije bio za prolivanje krvi po svaku cenu.

Kako razbijati Crnu ruku. Pašić je smatrao da nijedan ministar ne može biti spokojan u radu dokle god ne očisti svoj resor od ljudi, koji pored zakletve kralju i državi, imaju još jednu zakletvu po kojoj intere-si organizacije stoje nad interesima države.

– Nemoguće je primiti odgovor-nost za upravu poslovima zemalj-skim, ako među državnim činov-nicima ima ljudi koji po zakletvi, datoj organizaciji, njoj moraju još i pod pretnjom kazni, saopštavati i poverljive radnje državnih vlasti do kojih bi došli.

U ovom smislu Pašić je sastavio i jedno uputstvo kako treba razbijati Crnu ruku, koje je dostavio i svim predstavnicima Srbije u inostran-stvu. Značajno je da se u uputstvu in-sistiralo na pravljenju razlike između članova Crne ruke koji su kažnjivim sredstvima radili na programu unu-trašnjeg prevrata i onih koji su prido-bijani i zaklinjani na programu pisa-nom o nacionalnom ujedinjenju.

Najstrože kazne. U skladu s Pašićevim stavom da se Crna ruka mora rasturiti onako radikalno kako to zahteva državna sigurnost, a da se pritom od jednog zla ne napravi novo, izvestan broj crnorukaca nije ni izveden pred sud, već samo razre-šen dužnosti, a potom penzionisan. Među njima je bilo i viših i nižih ofi-cira, policijskih činovnika, kao i di-plomatskih službenika.

Pred sud su izvedeni samo najpo-znatiji članovi Crne ruke: Dragutin Dimitrijević Apis, Milan Gr. Milova-nović Pilac, Velimir Vemić, Bogdan Radenković, Ljubomir Ljuba Vulović, Vladimir Tucović i neki drugi. Istra-ga je trajala puna tri meseca. Optuž-nica im je uručena 17. marta 1917. go-dine. Dela stavljena na teret bila su teška i povlačila su za sobom najstro-že kazne. Apis je verovatno bio za-prepašćen kad je pročitao optužnicu i video za šta ga sve okrivljuje...

Apis nije video Principa. Već na osnovu optužnice moglo se pret-postaviti kakve će kazne biti izreče-ne optuženima i da će neke od njih

256. APRIL 2017.

moći da spase od najgoreg samo mi-lost regenta Aleksandra. Na većinu od optuženih milost se zaista izlila, a na trojicu nije – na Apisa, Ljubu Vulovi-ća i Rada Malobabića. Kad su smrtne kazne nad ovom trojicom izvršene, mnogi su se zapitali zašto i oni nisu pomilovani, a pre svega Apis.

Malo je verovatno da se Apis uopšte i sreo s mladim atentatorima iz BiH. Prema onome što je pouzdano utvr-đeno, s njima je od vođa Crne ruke imao kontakte jedino Vojislav Voja Tankosić. On je bio taj koji je u Beo-gradu organizovao i njihovu obuku u gađanju revolverom. A instruktor je bio Dragiša M. Stojadinović, u to vre-me jedan od najboljih strelaca u zemlji i učesnik u četničkim akcijama 1905. i 1907. godine. Stojadinović je Gavrila Principa i Trifka Grabeža obučavao na strelištu kod Smutekovca, iznad Vajfertove pivare.

Pašić protiv pomilovanja. Nije bila nikakva tajna da za pomilovanje Apisa, njega posebno, regent Aleksan-dar nije hteo ni da čuje. Od viđenih ra-dikala za izvođenje Apisa na gubilište najviše je bio Stojan Protić. Prema Slo-bodanu Jovanoviću, on je govorio:

– Bolje da ja ubijem njega nego on mene.

Nikola Pašić nije želeo da Apis bude pomilovan... Regent je bio za to da se smrtne presude izvrše nad svima oni-ma kojima su bile izrečene. Pašić ga je, međutim, ubedio da od devetorice na smrt osuđenih šestorica budu po-milovana. Od Apisovog pogubljenja regent Aleksandar je pravio svoje lič-no pitanje. Zbog toga što je bio čvr-sto uveren da bi mu Apis, samo kad bi mogao, i ne kolebajući se ni trena, oduzeo život. Držeći Apisa za krajnje opasnog čoveka, on je navodno mislio da vođ Crne ruke, a kako je tvrdio mi-nistar Ljuba Jovanović Patak, pati od ubilačkog ludila i da je on takav zlo-činački tip koga je opasno ostaviti na slobodi.

Dokument-ubica. Apis je streljan u samo svitanje 13/26. juna 1917. godi-ne. Kako je mnogo puta rečeno, osobi-to posle Prvog svetskog rata, njega je u stvari ubilo pismeno koje je sastavio i podneo sudu 28. marta 1917. godine. To je bio njegov raport sudu, koji se ticao ubistva austrijskog prestolona-slednika Franca Ferdinanda u Sara-jevu. Dokument-ubica, kako će reći Krsta Cicvarić za ovaj akt, jeste bio važan dokument, ali on je, kad se sva-ka reč dobro proanalizira, ipak malo šta dokumentovao.

Toga je, prema svemu sudeći, bio svestan i sam Apis. On ga je sačinio s jasnim ciljem – da zbuni sud i one po čijim je uputstvima sud delovao.

To je on čak i rekao – u zatvoru, nad-zornom oficiru kapetanu Stojkoviću, 30. marta 1917. godine po starom ka-lendaru. Biće to udar za sud, rekao je Apis.

– Sud neće sad znati šta da radi. Imaju oni sad da me gutaju sa sve klinci...

Mesna sudska nadležnost? Za-tim, Apis je rekao da bi ipak moglo sve lepo da se svrši, da se suđenje prekine u državnom interesu i da njega i nje-gove drugove stave pod disciplinski sud, koji može, ako hoće, i uniformu da im skine pa kvit. Dva dana ranije, 28. marta/10. aprila, međutim, on je kapetanu Stojkoviću rekao:

– Evo šta može da učini perfidna politika, da sarajevske atentatore sudi srpski sud, to je strašno. Znaju li oni da će se o tome pisati. Što ne kažu odmah 20 godina robije, nego prave cirkus.

I neki pripadnici Crne ruke osuđe-ni u Solunu na smrt pa pomilovani, Milan Gr. Milovanović Pilac, Velimir Vemić i drugi, smatrali su, i to su rekli u izjavi za štampu u decembru 1923. godine, da je poverljivi Apisov raport bio glavni uzrok izvršenja smrtne ka-zne nad njim.

Pitanje je, međutim, da li se baš sve što je Apis izneo u svom raportu može prihvatiti kao apsolutno tačno – posebno njegovo tvrđenje u raportu da je on angažovao Rada Malobabića da organizuje atentat u Sarajevu, i to tek onda kad mu je vojni ataše Rusije u Beogradu Artamanov dao uverenje da Rusija neće ostaviti Srbiju bez zaštite ako je Austrougarska bude napala.

Sikst Burbonski. U početku, kad je vlada na sednici od 19. decem-bra 1916. godine jednoglasno donela odluku da se protiv Apisa i drugih crnorukaca povede postupak, glav-ni optužujući materijal predstavljali su dokumenti o navodnim Apisovim pregovorima s neprijateljem. Ti doku-menti, koje su vladi prezentovali mi-nistar vojni Božidar Terzić i ministar unutrašnjih poslova Ljuba Jovanović Patak, bili su falsifikati – po tvrđenju austrijskog istoričara Ibersbergera.

U nizu tvrdnji zašto je Apis morao da bude osuđen na smrt i izveden pred stroj žandarma, jedna tvrdnja zaslužuje posebnu pažnju: to je ona po kojoj je Apisova smrt stajala u vezi s pregovorima o miru koje je Austro-ugarska povela sa silama Antante, a o čemu je, navodno, bila obaveštena i srpska vlada...

U literaturi se navodi da je pukov-nik Petar Živković u vreme Solunskog procesa putovao u Švajcarsku s naro-čitom pismenom porukom regenta Aleksandra za princa Siksta Burbon-

skog, koji je kao opunomoćenik au-strijskog cara Karla vodio pregovore o separatnom miru sa silama Antan-te. Dobijeni nalog, međutim, Živko-vić nije izvršio, tvrdi se, i to zato što je hteo da ga iskoristi za ucenjivanje regenta Aleksandra. Deponovao ga je u jednoj banci u Švajcarskoj...

Spoljni uticaji. Jedan od onih koji su prvi ustvrdili da je regent Aleksandar poslao Petra Živkovića u Švajcarsku, s pismom za Siksta Bur-bonskog, bio je crnorukac Vladimir Tucović. U svojim zabeleškama on je izneo da je regent Aleksandar to uči-nio u času kad su pokrenuti pregovori o separatnom miru između Austrou-garske i sila Antante.

U brošuri Solunski proces 1916–1917. anonimnog autora, objavljenoj u Beogradu 1923. godine, rečeno je, pored ostalog: 1) da je Solunski proces u dubokoj uzročnoj vezi s pregovori-ma Austrije za separatan mir; 2) da su se unutrašnji razlozi koji su vladu rukovodili da izvrši atak na organiza-ciju Ujedinjenje ili smrt poklapali sa spoljnom nuždom. Sve je to značilo da su ljudi osuđeni i pobijeni ne zbog svojih krivica, zbog toga što su radili protiv države ili pripremali stvari za koje se optužuju, nego zato što je tako odlučeno iz političkih razloga.

Apis se nAdAo milosti

Feljton Vase Kazimirovića Crna ruka (4)Crna ruka – najkontroverzni-ja pojava u novijoj srpskoj istoriji. Majski prevrat, atentat u Saraje-vu, atentat na regenta Aleksandra, sukobi crnorukaca i Nikole Pašića, zašto je Dragutin Dimitrijević Apis uhapšen pre 100 godina i likvi-diran posle Solunskog procesa 1917? Potražite odgovor u knjiga-ma CRNA RUKA i PUKOVNIK APIS, svaka na preko 800 strana. Cena za čitaoce Novosadskog reporte-ra je 1.500 dinara po primerku, dok je knjižarska cena 2.380. dinara. Pozovite Prometej na besplatan telefon 0800/323-323 ili pogledaj-te sajt prometej.rs.

26 6. APRIL 2017.

Veslački klub „Danubius 1885” proslaVio 132. rođenDan

Zoran pančić počasni član klubaU Montrealu je bio deveti na Olimpijadi s Darkom Majstorovićem, u Moskvi srebrni s Miloradom Stanulovim, a četiri godine kasnije s njim u Los Anđelesu bronzani

276. APRIL 2017.

Proslavljeni olimpijac Zoran Pančić dobio je Plaketu počasnog člana VK „Danubi-us 1885” povodom godišnjice kluba. To je tek treća plaketa,

prethodno su je dobili nekadašnji predsednik kluba Milenko Žutin i verovatno najveći trener Danubiju-sa i srpskog veslanja uopšte Srboljub Saratlić.

Ceo život u Danubijusu. Na svečanosti su se okupile sve genaraci-je, a sve je oduševilo koliko su brojne mlađe selekcije u svim uzrastima.

– Veslanje vam pruža vodu, vazduh i sunce kao malo koji sport. Počeo sam da treniram tek sa 17 godina, u uslovima daleko od savršenih, kakve vi imate danas. Tada nije bilo ovoli-ko dece u klubu a ipak smo s vreme-nom stasavali i osvajali svetske me-dalje. Zato sam siguran da ćete i vi narednih godina dostići slavu neka-dašnjih generacija Danubijusa. Klub je na idealnom mestu, pored Štranda i Univerziteta, gotovo u centru gra-da. Celu takmičarsku karijeru proveo sam ovde, ni kasnije ga nikad nisam napuštao. I danas sam član UO klu-ba, koji čine bivši veslači. Velike za-sluge za sve moje uspehe ima trener Srboljub Saratlić, koji je tada bio prvi stručnjak Danubijusa i savezni selek-tor – rekao je Pančić.

Počelo s Lazom Kostićem. Dan VK „Danubius 1885” upotpu-njen je nastupom muzičke grupe „Do-re-mi” kao i prikazivanjem fil-mova o srpskom veslanju i istorijatu kluba. Veslanje u Novom Sadu po-krenuto je još pre godine koje Danu-bijus s ponosom nosi na svom grbu – 1885. Naime, davne 1872. godine čuveni pesnik Laza Kostić formira Udrugu vatrogasnu, jačačku i ve-slačku, kao izraz interesa i potrebe mladih. Razvojem udruge, pre svega povećanjem brojem članova, ona se deli i 28. marta 1885. godine održa-va se osnivačka skupština Veslačkog kluba „Danubius” i ona usvaja sta-tut, pravila o radu i bira uparavni odbor, a za prvog predsednika iza-bran je Viktor Menhart.

Najjači u paru. Tokom goto-vo veka i po smenjivali su se rato-vi, društveni sistemi, ekonomske i druge krize, ali klub je iz decenije u deceniju jačao. Najuspešniji period su sedamdesete i osamdesete godi-ne prošlog veka. Klub je dominirao tadašnjom Jugoslavijom. Deset uza-stopnih godina bio je ekipni pobed-nik Prvenstva države, osvajaju se medalje na svetskim prvenstvima, s olimpijada u Moskvi i Los Anđelesu Zoran Pančić u paru s Miloradom Stanulovim iz Zrenjanina donosi bronzu i srebro.

U tom periodu pored Zorana i mno-gi drugi veslači Danubijusa osvajali su svetska odličja. Dragan Obradović je bio drugi na Juniorskom svetskom prvenstvu u Montrealu 1975. godine, Boris Marković takođe srebrni u Vi-šiju 1983. godine. Najveće zasluge u ovom zlatnom periodu nesumnjivo pripadaju treneru Srbi Saratliću, koji je u to vreme bio i savezni selektor tadašnje Jugoslavije.

Iva i Ivana. Zadnjih petnaest go-dina predstavlja povratak Danubiju-sovih dobrih rezultata. Bojan Man-darić je osvajač bronzane medalje 2001. godine na Svetskom prvenstvu za mlađe seniore, Čedomir Nikitović osvojio je srebrnu medalju 2003. go-dine, bronzanu 2004. i zlatnu 2005, sve tri na svetskim prvenstvima za mlađe seniore.

Iva Obradović, naša najbolja ta-kmičarka, na svetskim takmičenjima za mlađe seniore osvajala je bronzu 2004. godine, zlato 2005. godine i srebro 2006. godine, i učestvovala je na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine, kad je zauzela odlično 11. mesto. Iste godine Iva je osvojila srebro na Svetskom univerzitetskom prvenstvu. Na Svetskom prvenstvu za seniore 2010. godine osvojila je šesto mesto u disciplini skif. Najveći uspeh u karijeri ostvarila je u dubl skulu s klupskom partnerkom Iva-nom Filipović, osvojile su srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu za seniore 2011, a srebrnu na evropskom Iva je ponovila 2012. godine u disci-plini skif. Mlade generacije predvo-đene Ivom i Ivanom najavljuju nove svetske olimpijske medalje.

Veslački klub „Danubius 1885” ProslaVio 132. rođenDan

Zoran Pančić Počasni član klubaU Montrealu je bio deveti na Olimpijadi s Darkom Majstorovićem, u Moskvi srebrni s Miloradom Stanulovim, a četiri godine kasnije s njim u Los Anđelesu bronzani

Autor: Miloš Dukić

Veslanje vam pruža

vodu, vazduh

i sunce kao malo koji sport. Počeo sam da treniram

tek sa 17 godina, u uslovima daleko od savršenih, kakve vi

imate danasZoran Pančić

28 6. APRIL 2017.

296. APRIL 2017.

Po vrlo toplom subotnjem danu naš sugrađanin Ognjen Stoja-nović pobedio je na 24. Novo-sadskom polumaratonu s rezultatom 1,15.48, a za njim u cilj su ušli Miloš Segedi iz Inđije i još jedan Novosađa-nin Nikša Papić. Promoter ovogodiš-njeg polumaratona bio je proslavljeni sportista i osvajač zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Rio de Žanei-ru Davor Štefanek, a na startu glavne trke našlo se više od hiljadu trkača iz Srbije i još 21 zemlje. Samo iz našeg grada prijavilo se više od 400 takmi-čara, od učenika osnovnih škola do veterena u osmoj deceniji života.

Na tom pravom prazniku atletike, osim polumaratona, trčao se i štafet-ni polumaraton pa frtaljmaraton, za-tim humanitarna trka, trčanje-šetnja srednjoškolaca i starijih osnovaca, po-letarac trčanje s mališanima kao i već tradicionalna puzeća trka beba na 4,1 m. U ovim pratećim trkama nastupilo je još oko 1.200 učenika i dece. Novac prikupljen u humanitarnoj trci, kako je najavljeno, biće uplaćen za socijalno

ugroženu decu čiji su roditelji korisni-ci programa Narodne kuhinje, kao i za njihovo letovanje.

Novi Sad je i ovaj put dokazao da nije samo grad kulture i mladih nego i spor-ta, kako je to istakao predsednik grad-ske Skupštine i Organizacionog odbo-ra Novosadskog polumaratona Zdravko Jelušić.

– Broj prijavljenih premašio je naša očekivanja, a Novosađani već prepo-znaju ovu manifestaciju kao potrebu grada. Podršku organizatorima pružili su Crveni krst Novog Sada i kompanija za proizvodnju auto-delova „Lir”, kao i više novosadskih javnih komunalnih preduzeća i policija.

Trasa polumaratonske trke išla je od tradicionalnog starta na Trgu slobode kroz Zmaj Jovinu i Dunavsku pa Kejom žrtava racije i Bulevarom cara Lazara do Beogradskog keja, Ulicom dr Sime Miloševića, Jiričekovom, Fruškogor-skom i Bulevarom despota Stefana. Duž staze brojni Novosađani pozdravljali su maratonce i tako i sami dali doprinos uspehu ove sportske manifestacije.

Od hiljadu polumaratonaca najbrži Ognjen Stojanović

Nastupili trkači iz 22 zemlje sveta

Autor: Miloš Dukić Foto: Miloš Pavkov

30

sport

6. APRIL 2017.

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić

Košarkaši Vojvodine plasi-rali su se u Prvu ligu. Na-ravno, naredne sezone cilj je Superliga i nadmetanje u regionalnoj ABA ligi. U 70 godina trajanja crveno-beli prvi put su bili prvoli-

gaši u sezoni 1973/74. pod komandom tre-nera Milutina Minje, zatim su s trenerom Dušanom Ivkovićem 1987/88. bili u eliti i najzad, tek u ovom veku, s mladim struč-njakom, Novosađaninom Filipom Socekom opet su među najboljima.

Konačno, dočekasmo i taj dan. Novosa-đani će opet, posle toliko godina, zahva-ljujući Vojvodini, gledati u Spensu najbolje košarkaške timove naše zemlje. Dva kola pre kraja obezbeđen je plasman u Prvu ligu. Veoma mlad tim, dabome, talentovan i kvalitetan, bio je ubedljiv u takmičenju druge divizije, a posebno imponuje poda-tak da ih predvodi mladi i sposobni novo-sadski trener Filip Socek. Zanimljivo je da je otac Filipov Imre bio član prve genera-cije Vojvodine koja je ostvarila plasman u elitu. Košarkaški gen i, naravno, posebno umeće svrstalo je Filipa u legendarne tre-nere kluba čija tradicija doseže 70 godina trajanja, uspona i padova, ali i naglašenih emocija poklonika basketa.

Ne smeju se zaboraviti imena Branimira Berbakova, Krste Bjelice, Stefana Stojačića, Marka Brankovića, Marka Jovičića, Miloša Grubora, Simeona Jovića, Teodora Atanac-kova, Nikole Orlića i još nekolicine igrača koji su nosili crveno-beli dres Voše u ovoj sezoni. Predsednik kluba i pravi lider je Ra-domir Raša Jovančević, ugledni novosadski advokat i nekadašnji prvotimac Vojvodine. Klub je finansijski stabilizovan i jedan od retkih bez dugova, posluje se racionalno, ali za veće projektovane ciljeve potreban je veći budžet. I tu bi grad Novi Sad morao da omogući još silnije uspehe u eliti. Zaslužuju to Novosađani.

Kada govorim o istoriji kluba, dobre sta-re Vojvodine podsećam se godine i sezone 1973/74. kada je prvi put ostvaren plasman u elitu. Ovaj uspeh ostvarila je generacija u kojoj su bili: Jovan Malešević, Dorđe Smir-nov, Petar Cvijetić, Miodrag Gušić, Jefta Jo-

anović, koji je bio kapiten tima, Dušan Vujo-vić, Slobodan Jelić, Geza Daniel, Tomislav Damjanović, Stevan Jovanović, Imre Socek, Palašti, Iljadica, Tomić, Vukelić, Jovović, trener im je bio Zrenjaninac Milutin Minja. U Prvoj ligi nasledio ga je mladi stručnjak dr Ladislav Mezei.

Po drugi put u eliti Vojvodina je bila u se-zoni 1987/88. kada je, predvođena čuvenim trenerom Dušanom Ivkovićem, stasala i po-beđivala najbolje ekipe Jugoslavije. Taj tim

činili su: Aleksandar Nenad Grmuša, Slo-bodan Nikolić, Dragoljub Krivačević, Milan Šaršanski, Predrag Pavlović, Sabahudin Bi-lalović, Miodrag Lopičić, Nikola Lazić, ka-piten tima, Zoran Kostić, Ivica Obad, Ivica Mavrenski i Milovan Babović. Naredne se-zone tim je bio još jači i pobeđivao je Cibonu u Zagrebu, tadašnjeg evropskog šampiona, Crvenu zvezdu, Partizan...

Toliko o istoriji. Voša mora da se okre-ne novim uspesima, verovatno i još jačem timu. Znam da predsednik Raša Jovančević zna šta mu je činiti, a zasad meni preostaje da pozovem Novosađane i sve poklonike basketa da za deset dana pozdrave crveno-bele u Spensu na poslednjoj utakmici prvo-ligaškog društva i da im požele uspehe i u eliti.

Dočekasmo i taj dan!

Košarkaši Vojvodine plasirali su se u Prvu ligu. Naravno, naredne sezone cilj je Superliga i nadmetanje u regionalnoj ABA ligi

316. APRIL 2017.

ISSN 2406-2022

0102030405060708091011121314151617181920212223242526272829303132