Žrtve kriminaliteta i žrtve rata: međunarodni i domaći kontekst

Second annual conference of the Victimology Society of SerbiaDruga godišnja konferencija Viktimološkog društva Srbije

24th and 25th November 2011.

Žrtv

e krim

inal

iteta

i žrt

ve ra

taVictim

s of crime and victim

s of war

Victims of crime and victims of war: international and national

contexts

24. i 25. novembar 2011. godine

Book of AbstractsKnjiga apstrakata

Druga go di šnja kon fe ren ci ja Vik­ti­mo­lo­škog­dru­štva­Sr­bi­je

Žrtve­kriminaliteta­i­žrtve­rata:­ međunarodni­i­domaći­kontekst

Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

ВИКТИМОЛОШКО друштво Србије. Годишња конференција (2 ; 2011; Београд)

Tiraž

ISBN

Dru ga go di šnja kon fe ren ci ja Vik­ti­mo­lo­škog­dru­štva­Sr­bi­je

Žr­tve­kri­mi­na­li­te­ta­i­žr­tve­ra­ta:­ me­đu­na­rod­ni­i­do­ma­ći­kon­tekst

Knji ga ap stra ka ta

Be o grad, 24–25. no vem bar 2011.

Izdavači:©Viktimološko društvo Srbije-VDS

Beograd, Dositejeva 1a

„Prometej“Beograd, Prve pruge 43

Za izdavače:Prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović

Ing. Borivoje Uščumlić

Idejno rešenje korica:Tatjana Stojković

Prelom:„Spectral“ Beograd

Štampa:„Prometej“, Beograd

Programski i organizacioni odbor Konferencije:prof. dr Slobodan Savić, prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović, prof. dr Nevena Petrušić, prof. dr Slobodanka Konstantinović-Vilić, doc. dr Đorđe Alempijević, dr Ivana Stevanović, dr Sanja Ćopić i Jasmina Nikolić

Organizovanje konferencije finansijski je podržao Fond za otvoreno društvo

FOND ZA OTVORENO DRUŠTVO - SRBIJAFUND FOR AN OPEN SOCIETY - SERBIA

5

PROGRAM

I­dan­–­24.­novembar­2011.­godine

09.00 – 09.30 Registracija učesnika/ca

09.30 – 10.00 Otvaranje konferencije

10.00 – 10.15 Dodela nagrada Viktimološkog društva Srbije

10.15 – 10.45 Predstavljanje knjige Žrtve kriminaliteta: međuna-rodni kontekst i situacija u Srbiji

Stig Maansson, misija OEBS u Srbiji

Dr Magnus Lindgren, organizacija Sigurna Švedska

Prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović, Fаkultet zа specijаlnu edukаciju i rehаbilitаciju Univerzitetа u Beogrаdu i Viktimološko društvo Srbije

10.45 – 12.00 ­Plenarna­ sesija­ 1:­ Žrtve,­ viktimizacija­ i­međuna-rodnopravna­regulativa

Moderatorka: prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović

Prof. dr Liz Kelly: Nаsilje nаd ženаmа i decom u nаcionаlnim zаkonodаvstvimа držаvа člаnicа EU: pregled rezultаtа istrаživаnjа

Prof. dr Vesnа Nikolić-Ristаnović: Rаzličitа shvаtаnjа pojmа žrtve i njihove konsekvence nа odnos društvа premа viktimizаciji

12.00 – 12.30 Pauza za kafu i poster prezentacije

12.30 – 14.00 ­Plenarna­sesija­2: Žrtve­rata,­tranziciona­pravda­i­pomirenje

Moderatorka: dr Ljubinka Petrović-Ziemer

Dr Ljubinka Petrović-Ziemer: Udruženjа žrtаvа u interаkciji s drugim аkterimа trаnzicione prаvde nа prostoru bivše Jugoslаvije

6

Prof. dr Michael Humphrey: Uloga organizacija žrtava i nevladinih organizacija za ljudska prava u judikalizaciji politike tranzicije u Bo-sni i Hercegovini

Prof. dr Estela Valverde: Konstruisanje žrtve u Španiji nakon Franka: unuci žrtava Građanskog rata i diktatorskog režima obnavljaju us-pomene

Dr Nusreta Kepeš: Izgradnja mira kroz međureligijsko razumevanje kao model tranzicione pravde i pomirenja

14.00 – 15.00 Pauza za ručak

15.00 – 16.30 Tematske sesije i radionica 1 (I deo)

Tematska­sesija­1:­Žrtve­nasilja:­prevencija­i­društvena­reakcija

Moderatorka: Jasmina Nikolić

Peter Strandell: Nasilje u porodici i prevencija kriminaliteta: švedsko iskustvo

Prof. dr Zoricа Mršević: Mediji i rodno zаsnovаno nаsilje

Dr Maria Alvanou: Praksa Istočne pravoslavne crkve u pružanju po-drške žrtvama kriminaliteta: kriminološke perspektive procesa opo-ravka žrtve

Lepa Mlađenović: Isceljenje je pravda: ’Prisutne!: ja sam glas pam-ćenja i telo slobode’ Priča o Drugom festivalu pamćenja iskustva žena silovanih u ratu u GvatemaliTematska­sesija­2:­Žrtve­kriminaliteta­i­društvena­reakcija

Moderator: prof. dr Oliver Bačanović

Prof. dr Oliver Bačanović, mr Nataša Jovanova: Viktimološki aspekti sudskih presuda

Jadranka Buljević: Pripadnici LGBT populacije kao žrtve u krivičnom zakonodavstvu Srbije

Rada Grubić: Kvalitativni standardi i model rada sa ženama i decom – žrtvama nasilja u porodici u Nemačkoj i mogućnosti njihove imple-mentacije u organizacijama u Srbiji

7

Doc. dr Stojanka Mirčeva, prof. dr Violeta Čačeva: Deca kao žrtve seksualnog zlostavljanja u sudskim postupcima u Makedoniji: zašti-ćena ili reviktimizirana?

Radionica­1:­Evidentiranje­i­predstavljanje­podataka­o­kriminali-tetu­i­njihov­značaj­za­žrtve (predstavljanje rezultata rada na pro-jektu „Razvoj metodologije evidentiranja kriminaliteta kao osnova efikasnih mera za njegovo suzbijanje i prevenciju“, br. 179044, koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Rukovodi-teljka projekta je prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović)

I deo

Moderatorka: prof. dr Vesnа Nikolić-Ristаnović

Prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović: Evidentiranje podataka o ratnim zločinima i masovnim kršenjima ljudskih prava: mapiranje problema i iskustvo Nemačke

Prof. dr Michael Humphrey: Nunca Mas (Nikada više) politike i do-kumentovanje političkih krivičnih dela u Latinskoj Americi

Mr Danica Vasiljević-Prodanović: Uticaj statistika o viktimizaciji na razvoj preventivnih strategija

16.30 – 17.00 Pauza za kafu

17.00 – 18.30 Tematske sesije i radionica 1 (II deo)

Tematska­sesija­3:­Viktimizacija­i­društvena­reakcija

Moderator: Nikola Petrović

Doc. dr Nаtаšа Tаnjević: Društvo kao žrtva korupcije: politička ko-rupcija u Srbiji kao prepreka na putu ka evropskim integracijama

Doc. dr Svetlana Nikoloska: Žrtve tranzicije i stečaja

Doc. dr Frosina Taševska-Remenski: Sekundarna viktimizacija žrtava (nemeđudržavnog) oružanog sukoba u Makedoniji u procesu amne-stije zločina protiv čovečnosti i humanosti

Mr Drаgаn Obrаdović: Zаštita žrtаvа i dobаrа kod krivičnih delа pro-tiv bezbednosti jаvnog sаobrаćаjа sа аspektа životne sredine

8

Radionica­1:­­Evidentiranje­ i­predstavljanje­podataka­o­kriminali-tetu­i­njihov­značaj­za­žrtve­

II deo

Moderatorka: dr Sanja Ćopić

Prof. dr Saša Mijalković: Aktuelna metodologija evidentiranja nasil-ničkog kriminaliteta u evidencijama MUP RS

Dr Sanja Ćopić: (Ne)vidljivost žrtava u pravosudnim statistikama i značaj anketa o viktimizaciji

Ljiljana Stevković: Evidentiranje i prikaz podataka o nasilju nad de-com – mesto žrtve u zvaničnim podacima

Jelena Dimitrijević: Evidentiranje korupcije i viktimizacije korupcijom

II­dan­–­25.­novembar­2011.­godine

09.30 – 11.00 ­Plenarna­sesija­3:­Žrtve­kriminaliteta­i­rata:­zako-nodavstvo­i­praksa

Moderatorka: dr Sanja Ćopić

Prof. dr Nаtаšа Mrvić-Petrović: Nаknаdа štete žrtvаmа krivičnih dela

Snežаnа Sаvić: Zаštitа žrtаvа kriminаlitetа i sudskа prаksа u Srbiji

Dr Anna Alvazzi del Frate: Oružаno nаsilje: teret društvа i držаve

11.00 – 11.30 Pauza za kafu i poster prezentacije

11.30 – 13.00 Plenarna­sesija­4:­Žrtve­rata,­pravo­i­institucije

Moderatorka: dr Sanja Ćopić

Prof. dr Geoffroy de la Grandmaison: Međunаrodni krivični sud zа bivšu Jugoslаviju i sudski pаtolog: etičkа rаzmаtrаnjа

Axelle Reiter: Prava žrtava, krivična dela protiv međunarodnog pra-va i restorativna pravda: kako povećati nivo odgovornosti i obešte-ćenja za međunarodne zločine?

9

Michelle Veljanovska: Posledice obaveza postavljenjih sudskim od-lukama kao politike tranzicije u posleratnoj Srbiji, Bosni i Hercegovi-ni i Hrvatskoj

13.00 – 14.00 Pauza za ručak

14.00 – 15.30 Tematske sesije i radionica 2

Tematska­sesija­4: Posebno­osetljive­kategorije­žrtava

Moderatorka: Ljiljana Stevković

Vesnа Stevаnović: Zаštita dece žrtаvа kod krivičnih delа protiv bez-bednosti jаvnog sаobrаćаjа

Doc. dr Dragana Batić: Rezilijentnost porodice izbeglica

Filip Mirić: Socijalni položaj starih lica i rizik od viktimizacije sa po-sebnim osvrtom na krivičnopravnu zaštitu starih lica

Mr Biljаnа Milаnović-Dobrotа, prof. dr Mаrinа Rаdić-Šestić: Nezаpo-slenost osobа sа intelektuаlnom ometenošću kаo oblik socijаlne diskriminаcije

Tematska­sesija­5:­Posledice­viktimizacije­i­zaštita­žrtava

Moderatorka: mr Ivana Vidaković

Mr Ivаnа Vidаković, Mr Sаndrinа Speh-Vujаdinović: Iskustva IAN-a u rehabilitaciji žrtava torture

Prof. dr Milanko Čabarkapa: Stres i psihička trauma na radnom me-stu i pravo na nadoknadu nematerijalne štete

Olivera Kuljić: Javne i skrivene žrtve sudskog postupka

Nikola M. Petrović, Bejan Šaćiri, Tamara Kljajić: Žrtve loše psihote-rapeutske prakse

10

Rаdionica­2:­Neophodni­koraci­ka­standardizaciji­ponašanja­i­tak-tike­policijskih­službenika­prema­žrtvama­kriminala­i­razvoj­sveo-buhvatnog­pristupa­u­radu­sa­žrtvama

Dr Magnus Lindgren, Organizacija Sigurna Švedska, Štokholm (Švedska)

Odeljenje za sprovođenje zakona Misije OEBSa u Srbiji

15.30 – 16.00 Zaključci i preporuke

Zatvaranje konferencije

17.00 Skupština Viktimološkog društva Srbije

PLE­NAR­NE­SE­SI­JE

13

Ple nar na se si ja 1: Žr tve, vik ti mi za ci ja i me đu na rod no prav na re gu la ti va

Nаsilje­nаd­ženаmа­i­de­com­u­nаcionаlnim­zаkonodаvstvimа­držаvа­člаnicа­EU:­

pre­gled­rezultаtа­istrаživаnjа

Prof. dr Liz KellyOd sek za stu di je zlo sta vlja nja de ce i že na Lon don Me tro po li tan Uni ver zi tet (Ve li ka Bri ta ni ja)

Evrop ska ko mi si ja fi nan si ra la je is tra ži va nje ka ko bi is pi ta la mo guć-no sti za uskla đi va nje za ko no dav stva ve za nog za na si lje nad že na-ma, na si lje nad de com i na si lje s ob zi rom na sek su al nu ori jen ta ci ju. U ra du će bi ti dat pre gled glav nih na la za za ova tri vi da na si lja, s po seb nim fo ku som na to u ko joj me ri za kon pru ža za šti tu i obez be-đu je prav du za žr tve na si lja. U me ri u ko joj je re le vant no, bi će iz ne ti i po da ci za Sr bi ju.

Raz­li­či­ta­shva­ta­nja­poj­ma­žr­tve­i­nji­ho­ve­kon­se­kven­ce­ na­od­nos­dru­štva­pre­ma­vik­ti­mi­za­ci­ji

Prof. dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vićFa kul tet za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju, Uni ver zi tet u Be o gra du Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je (Sr bi ja)

U ra du će bi ti ana li zi ra na raz li či ta shva ta nja poj ma žr tve, kroz isto-ri ju i u sa vre me nim dru štvi ma, i to pr ven stve no sa sta no vi šta ši-ri ne nji ho vog ob u hva ta nja raz li či tih ti po va žr ta va i raz li či tih ob li ka vik ti mi za ci je. Ana li zom će bi ti ob u hva će ni na uč ni ra do vi i raz li či ti

14

prav ni i po li tič ki do ku men ti, kao i prav na prak sa. Po seb na pa žnja bi-će po sve će na poj mu žr tve u do ku men ti ma Evrop ske uni je i dru gim me đu na rod nim do ku men ti ma, kao i raz li či tim shva ta nji ma poj ma žr tve kri mi na li te ta i žr tve ra ta u Sr bi ji.

Na kon pre gle da i ana li ze raz li či tih shva ta nja bi će ana li zi ran uti-caj ko ji ta shva ta nja ima ju ili mo gu ima ti na ostva ri va nje pra va žr-ta va, i to pre sve ga na: ni vo za šti te i po mo ći ko je žr tve uži va ju, na od nos struč nja ka raz li či tog pro fi la, ne vla di nih or ga ni za ci ja i in sti tu-ci ja, kao i na od nos dru štva u ce li ni pre ma raz li či tim ka te go ri ja ma žr ta va. Bi će uka za no i na po li tič ku uslo vlje nost i uti caj pred ra su da i ste re o ti pa na od re đe nja poj ma žr tve i dru štve ni od nos pre ma žr-tva ma. Po jam žr tve i nje go ve kon se kven ce na ostva ri va nje pra va žr ta va bi će ana li zi ra ni na kon kret nim slu ča je vi ma, u kon tek stu te-o rij skih poj mo va „ide al ne žr tve“, „pra ve žr tve“, „ne vi ne“, od no sno žr tve ko ja za slu žu je da joj se po mog ne.

U za ključ ku ra da iz ne će se pred log za ob u hva tan i in klu zi van po jam žr tve, ko ji bi ob u hva tio sve oso be ko je su na bi lo ko ji na čin po vre đe ne ili ugro že ne kri mi na li te tom, ra tom ili dru gim ob li kom kr še nja ljud skih pra va. Kon se kven ca ta kvog shva ta nja poj ma žr tve bi la bi prav na re gu la ti va ko ja bi se od no si la na sve žr tve, pri zna nje jed na kih pra va svim žr tva ma, omo gu ća va nje pri stu pa po mo ći i za-šti ti svim žr tva ma bez dis kri mi na ci je i usva ja nje mi ni mu ma stan dar-da u po stu pa nju sa žr tva ma.

15

Ple nar na se si ja 2: Žr tve ra ta, tran zi ci o na prav da i po mi re nje

Udruženjа­žrtаvа­u­interаkciji­s­dru­gim­аkterimа­ trаnzicione­prаvde­nа­pro­sto­ru­biv­še­Jugoslаvije

Dr Lju bin ka Pe tro vić-Zi e merBerg hof in sti tut za is tra ži va nje kon fli ka ta, Ber lin (Ne mač ka)

Pred met ra da je me đu sob ni od nos or ga ni za ci ja žr ta va i dru gih ak te-ra tran zi ci o ne prav de kao i ba vlje nje pro šlo šću u Bo sni i Her ce go vi-ni, Hr vat skoj i Sr bi ji. Cilj ra da je, pr vo, da is tak ne do pri nos i spe ci fič-nu ulo gu or ga ni za ci ja žr ta va u ba vlje nju pro šlo šću i, dru go, da uka že na uvi de ko ji su do bi je ni kao i di le me ko je su is kr sle u uza jam nom dej stvu or ga ni za ci ja žr ta va i pra vo sud nih in sti tu ci ja, ko mi si ja za ne-sta le oso be, ak ti vi sta za ljud ska pra va, mi rov nih prak ti ča ra, dr žav-nih/jav nih in sti tu ci ja, kao što su mi ni star stva prav de i slu žbe so ci jal-ne za šti te. Is pi tu ju ći me đu sob ni od nos or ga ni za ci ja žr ta va i dru gih ak te ra tran zi ci o ne prav de i ba vlje nje pro šlo šću, ova pre zen ta ci ja će do dir nu ti tri osnov ne te me ko je su, či ni se, od ve li ke va žno sti za po dr šku i sa rad nju sa žr tva ma: kri vič no go nje nje za rat ne zlo či ne i po dr ška sve do ci ma, ak tiv no sti usme re ne na utvr đi va nje či nje ni ca i rad sa tra u ma ma.

Rad se za sni va na pre li mi nar nim em pi rij skim po da ci ma pri ku-plje nim u okvi ru is tra ži vač kog pro jek ta „Su o ča va nje s pro šlo šću i iz grad nja mi ra na za pad nom Bal ka nu“, spr o ve de nog od stra ne Ber-ghof in sti tu ta za is tra ži va nje kon fli ka ta u Ber li nu, a po dr ža nog od stra ne Ne mač ke fon da ci je za is tra ži va nje mi ra. Pro je kat je po čeo u mar tu 2010. i bi će za vr šen do kra ja fe bru a ra 2012. Ber ghof is tra ži-vač ki tim či ne: dr Mar ti na Fi scher (pro jekt na me na dže r ka), dr Lju bin-ka Pe tro vić–Zi emer (is tra ži va či ca) i Jose fi na Ba jer (stu dent ki nja-asi-stent ki nja). Za oba vlja nje eks ten ziv nog is tra ži va nja na te re nu, tim iz

16

Ber li na je imao po moć lo kal nih is tra ži va ča u Hr vat skoj, Sr bi ji i Bo sni i Her ce go vi ni. U tri ze mlje ob u hva će ne is tra ži va njem, spro ve de no je ukup no 170 po lu struk tur i sa nih in ter vjua, i to sa pred stav ni ci ma pra-vo sud nih in sti tu ci ja, ak ti vi sti ma za ljud ska pra va, mi rov nim aktivisti-ma, čla no vi ma ko mi si ja za ne sta la li ca, pred stav ni ci ma or ga ni za ci ja žr ta va i rat nih ve te ra na, čla no vi ma po li tič kih par ti ja i no vi na ri ma. Is tra ži va nje je spro ve de no u 28 gra do va. Me to do lo gi ja ovog pro jek-ta je kom bi na ci ja kva li ta tiv nog i ak ci o nog is tra ži va nja. Ovaj me to do-lo ški pri stup pod ra zu me va da su ak ti vi sti i is tra ži va či bi li i bi će kon-sul to va ni i uklju če ni u sva ku fa zu pro jek ta. Me tod iza bran za ob ra du pri ku plje nih po da ta ka je kva li ta tiv na ana li za in ter vjua.

Ulo­ga­or­ga­ni­za­ci­ja­žr­ta­va­i­ne­vla­di­nih­or­ga­ni­za­ci­ja­za­ljud­ska­pra­va­u­ju­di­ka­li­za­ci­ji­po­li­ti­ke­tran­zi­ci­je­u­Bo­sni­i­Her­ce­go­vi­ni

Prof. Dr Mic hael Hum phreyOd sek za so ci o lo gi ju i so ci jal nu po li ti ku, Uni ver zi tet Sid nej (Austra li ja)

Ovaj rad se ba vi ulo gom or ga ni za ci ja žr ta va u pro ce su tran zi ci o ne prav de u po sle rat noj Bo sni i Her ce go vi ni. Tvr di se da je do mi nan-tan plan od go vor no sti i pro ce su i ra nja, ko ji je od sa mog po čet ka bio usme ra van od stra ne Me đu na rod nog su da za rat ne zlo či ne u biv šoj Ju go sla vi ji, re zul ti rao u or ga ni zo va nju žr ta va od o zgo pre ma do le (top-down). Pre te ra no ko ri šće nje prav nih me ha ni za ma u re ša-va nju kon flik ta sa so bom je do ne lo i op se žne pro jek te sa ci ljem da se or ga ni zu je i mo bi li še ci vil no dru štvo u re kon struk ci ji, po mi re nju i pro jek tu iz grad nje na ci je u BiH. Spon zo ri sa nje or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva (OCD) je po stao je dan od glav nih za da ta ka me đu na rod ne in ter ven ci je i pro mo vi sa nja ra da ci vil nog dru štva. Za vi snost or ga-ni za ci ja žr ta va od spolj nog fi nan si ra nja i me đu na rod nih pla no va je ot kri ve na tek sa po vla če njem sred sta va i pre ki da njem bi la te ral ne sa rad nje u po gle du pru ža nja po mo ći jer je me đu na rod na za jed ni ca od stu pi la od pri o ri te ta fa ze sta bi li za ci je i re kon struk ci je. U ra du se tvr di da se u BiH or ga ni za ci je žr ta va ni su po ja vi le kao ključ ni ak te ri

17

u dru štve nim po kre ti ma, pro ši ru ju ći kor pus ljud skih pra va kao po li-ti ke gra đan stva i so ci jal ne prav de, kao što se to do go di lo u dru gim po li tič kim tran zi ci ja ma, kao što je, op šte uzev, slu čaj u Ar gen ti ni i La tin skoj Ame ri ci.

Kon­stru­i­sa­nje­žr­tve­u­Španiji­nakon­Franka:­unu­ci­žr­ta­va­Gra­đan­skog­ra­ta­i­diktatorskog­režima­obnavljaju­uspomene

Prof. dr Este la Val ver deMa ku a ri Uni ver zi tet, Sid nej (Austra lija)

Još od za vr šet ka Špan skog gra đan skog ra ta, žr tve tog ra ta su ži ve le u uslo vi ma re pre si je i te ro ra, ko ji im ni su do zvo lja va li da tra že sta tus žr tve ili bi lo ko ju vr stu na kna de šte te od stra ne dr ža ve. Šta vi še, Za-kon o am ne sti ji iz 1977. go di ne, ko ji je do net po sle vla da vi ne Fran-ka, sa dr ži ne ja snu od red bu u ve zi sa tim: ni su po sto ja li po bed ni ci ili gu bit ni ci, ni ti žr t ve ili uči ni o ci. Sve je mo ra lo da bu de opro šte no i za bo ra vlje no.

U ovom ra du će se ana li zi ra ti no vi špan ski po kret za eks hu ma-ci je, ko ji je fo ku si ran na ne sta le to kom Gra đan skog ra ta i Fran ko ve dik ta tu re. Po ku šaj da se ospo ri am ne sti ja usva ja njem Za ko na o isto-rij skom se ća nju iz 2007. go di ne i su spen do va njem Bal ta za r Ga r zo n-a od stra ne Vr hov nog su da da bi se spre či la da lja ero zi ja Za ko na o am ne sti ji, po ka zu je da će put za ostva ri va nje zah te va ovih žr ta va bi ti tr no vit. Iz gle da da Za kon ni je ključ ni ele ment za kon stru i sa nje sta tu sa žr tve u dru štvu či ja su pra va uga še na na sle đem ha bi tu sa re pre si je, ko ji je iz gra đen pre vi še od se dam de set go di na.

Ana li za će se ba vi ti i ju di ka li za ci jom po li ti ke; raz lo zi ma za ot por Za ko nu o isto rij skom se ća nju i pi ta njem da li ovaj Za kon mo že za ce-li ti te lo špan skog dru štva i pro mo vi sa ti so ci jal nu re kon struk ci ju. Šta mo že bi ti kraj nja opa snost, ko ja mo že ospo ri ti ko lek tiv no se ća nje če tr de set go di na po sle Fran ko ve smr ti u ovom vi so ko stra ti fi ko va-nom dru štvu?

18

Iz­grad­nja­mi­ra­kroz­me­đu­re­li­gij­sko­raz­u­me­va­nje­ kao­mo­del­tran­zi­ci­o­ne­prav­de­i­po­mi­re­nja

Prof. dr Nu sre ta Ke pešUni ver zi tet u Ze ni ci (Bo sna i Her ce go vi na)

Bo sna i Her ce go vi na je po mno go če mu raz li či ta od osta lih dr ža va u re gi o nu, ali ono što je či ni spe ci fič nom u od no su na dru ge, je ste na ci o nal na i re li gij ska struk tu ra po pu la ci je ko ja u njoj ži vi. Tri osnov-ne re li gi je u BiH su bi le zlo u po tre blje ne kao et nič ki iden ti fi ka to ri. Na i me, one su za vre me ra ta pro la zi le kroz pri lič no slič ne pro ce se po ka zi va nja dis ki mi na tor nog pre fe ri ra nja vla sti tog iden ti te ta, et nič-ke gru pe, re li gij ske za jed ni ce, kul tu re i ci vi li za ci je kao i ma ni pu la cij-skih ci lje va i nji ho vog tran sfor mi sa nja u ide o lo ške po zi ci je. Put ka iz grad nji mi ra ni je shva ćen kao im pe ra tiv, već kao po tre ba za ko-lek tiv nim de lo va njem ka ko bi se po bo ljšao kva li tet od no sa iz me đu lju di i pre po zna le po zi tiv ne dru štve ne vred no sti. Pi ta nje me đu ljud-skog od no sa i sa njim usko po ve za nog me đu re li gij skog raz u me va nja je ak tu e lan pro blem ko ji ob u hva ta broj na pod ruč ja ljud skog ži vo ta. Kao do bar pri mer iz grad nje mi ra, u ovom ra du će mo pred sta vi ti is-tra ži vač ki pi lot pro je ka t pod na zi vom „Iz grad nja mi ra kroz me đu re-li gij sko raz u me va nje“. Pro je kat je re a li zo van u 2009/2010. go di ni od stra ne eks pert nog ti ma u sa rad nji sa ver skim za jed ni ca ma i cr kva ma u BiH. Pi lot pro je kat je pod ra zu me vao im ple men ta ci ju ča so va ve ro-na u ke u 30 osnov nih ško la na te ri to ri ji BiH. Uzo rak je uklju čio 10 osnov nih ško la sa ka to lič kom, 10 ško la sa islam skom ve ro na u kom i 10 ško la sa pra vo slav nom ve ro na u kom, ko je su bi le po de lje ne na eks pe ri men tal ne i kon trol ne ško le. Ukup no u sve tri fa ze pro jek ta bi lo je uklju če no 1424 uče ni ka, 60 ve ro u či te lja i 500 ro di te lja. U eks-pe ri men tal nim ško la ma re a li zo va ni su do pun ski sa dr ža ji o dru gim re li gi ja ma kao i sa dr ža ji ko ji pro kla mu ju si stem du hov nih vred no sti ko je uče uče ni ka ka ko da po štu ju pri pad ni ke dru gih ve ra, svo je ro-di te lje, sta ri je lju de, da ima ju mi lost pre ma mla đi ma, da po ma žu ne moć nim i si ro ma šnim, bo le snim, da ču va ju sve tost ljud skog ži vo-ta, nje go vu čast i do sto jan stvo, sva ko dnev na is ku še nja. Fo kus ra da u eks pe ri men tal nim ode lje nji ma je bio na vas pi ta nju i obra zo va nju

19

mla de lič no sti u du hu ve re i for mi ra nje mo ral nih vred no sti, po gle-da, sta vo va, ose ća nja, vo lje, ka rak te ra, ume ća i na vi ka mo ral nog po na ša nja pre ma dru gom i dru ga či jem. Svr ha mo ral nih na če la ra da sa uče ni ci ma je bi la da se uskla de po je di nač ni i dru štve ni in te re si što je od uče ni ka zah te va lo da se pri la go de uslo vi ma za jed nič kog ži vo ta, da pri hva te pra vi la, prin ci pe i di sci pli nu etič kog po na ša nja. U kon trol nim ško la ma ni su re a li zo va ne ni ka kve ak tiv no sti. Na kra ju im ple men ta ci je pro jek ta re a li zo va no je re te sti ra nje istim an ket nim li stom kao i u ini ci jal noj pro ce ni. Do bi je ni re zul ta ti su po slu ži li da se re gi stru ju raz li ke u vred no sti ma iz me đu eks pe ri men tal nih i kon trol-nih sku pi na is tra ži va nja ko je se od no se na po dat ke uti ca ja eks pe ri-men tal nog fak to ra (uvo đe nje no vih sa dr ža ja) na pro me nu zna nja i sta vo va o dru gim re li gi ja ma.

20

Ple nar na se si ja 3: Žr tve kri mi na li te ta i ra ta: za ko no dav stvo i prak sa

Na­kna­da­šte­te­žr­tva­ma­kri­vič­nih­de­la

Prof. dr Na ta ša Mr vić-Pe tro vićPrav ni fa kul tet Uni ver zi te ta Union u Be o gra du (Sr bi ja)

Pra vo na na kna du šte te žr tva ma kri vič nih de la je od 1985. go di ne pro kla mo va no kao nji ho vo uni ver zal no ljud sko pra vo. De lo tvor no ostva re nje pra va na na kna du šte te sa mo je je dan od zah te va ko ji se na me ću u sklo pu ši re po dr ške i po mo ći žr tva ma kri vič nih de la, po seb no tzv. ose tlji vih ka te go ri ja kao što su že ne, de ca, žr tve kri-vič nih de la sa ele men ti ma na si lja i te ro ri zma. Cilj ovog ra da je ste da se uka že na evo lu ci ju me đu na rod nih stan dar da ko ji se po sta vlja ju u ve zi ga ran to va nja pra va na na kna du šte te, da se oce ni sa da šnji ni vo te za šti te, kao i da se od re di ste pen usa gla še no sti po sto je ćeg za ko-no dav stva Re pu bli ke Sr bi je sa me đu na rod nim stan dar di ma naj va-žni jih re gi o nal nih or ga ni za ci ja (po seb no Evrop ske uni je), bu du ći da u Sr bi ji po sto ji nor ma tiv ni okvir ko ji u osno vi omo gu ća va ostva re nje pra va žr ta va na na kna du šte te (pri če mu iz o sta je nje go va de lo tvor-na pri me na). Zbog to ga će u pr vom de lu ra da bi ti pri ka za na evo-lu ci ja na stan ka naj va žni jih me đu na rod nih stan dar da Or ga ni za ci je uje di nje nih na ci ja, Sa ve ta Evro pe i Evrop ske uni je ko ji se od no se na ovu oblast, ko ji će bi ti me đu sob no upo re đi va ni. Po seb na pa žnja bi će usme re na na do ku men te Evrop ske uni je. Do pun ski će bi ti ana-li zi ra no po sto je će za ko no dav stvo Re pu bli ke Sr bi je ka ko bi se da le pre po ru ke ko je se od no se na nje go ve iz me ne de le ge fe ren da. U svo joj ana li zi autor ka po la zi od sta va da su se od 1985. go di ne do da nas su štin ski iz me ni li dru štve ni uslo vi za ostva re nje pra va žr ta va na na kna du šte te. Oprav da ni zah tev za za šti tom pra va žr ta va kri-vič nih de la va žan je cilj sva ke dr ža ve ko ja se po li tič ki de kla ri še kao

21

so ci jal na dr ža va (dr ža va bla go sta nja). Me đu tim, eko nom ske po sle-di ce kri ze glo bal nog neo li be ral nog ka pi ta li zma uzi ma ju da nak po što evr op ske dr ža ve sve te že mo gu da od go vo re ova kvom zah te vu, jer su ina če pri nu đe ne da sma nju ju obim iz da ta ka za so ci jal ne po tre be gra đa na. Isto vre me no, na le gi sla tiv nom ni vou se ne pre sta no pro-ši ru ju ga ran ti je pra va na na kna du šte te ta ko što se osim pri mar-nih (žr ta va ko je su pre tr pe le pri mar nu vik ti mi za ci ju) ob u hva ta ju se kun dar ne žr tve (ro đa ci ili dru ge bli ske oso be po gi nu le pri mar ne žr tve) kao i tzv. ter ci jal ne žr tve (po ten ci jal ne žr tve npr. te ro ri stič kih na pa da). Upr kos to me što ova kva na sto ja nja oce nju je kao pro gre-siv na, autor ka kon sta tu je da u pro ce pu iz me đu pro kla mo va nog i ostvar lji vog ne mi nov no do la zi do po ja ve za po sta vlja nja in te re sa žr-tve, jer se iz gle di na ostva re nje na kna de šte te i da lje ko ri ste pre te-žno u funk ci ji ostva re nja dr žav nih ci lje va na pre ven ci ji vik ti mi za ci ja i kri mi na la uop šte. To se na ro či to uoča va u Re pu bli ci Sr bi ji u ko joj ne do sta je stra te ški pri stup kre i ra nju prav ne za šti te žr ta va kri vič nih de la, kao i pre ven ci ji kri mi na li te ta uop šte, što će re dov no vo di ti za-po sta vlja nju in te re sa žr ta va.

Za­šti­ta­žr­ta­va­kri­mi­na­li­te­ta­i­sud­ska­prak­sa­u­Sr­bi­ji

Sne ža na Sa vićApe la ci o ni sud u Be o gra du (Sr bi ja)

Od red bom čla na 221 stav 6 Za ko ni ka o kri vič nom po stup ku od re đen je po jam ošte će nog kao li ca či je je neko lič no ili imo vin sko pra vo po vre đe no ili ugro že no kri vič nim de lom. Sma tra se da ve ći na lju di ba rem je dan put u ži vo tu po sta ne di rekt na ili in di rekt na žr tva kri mi-na li te ta. Po sle di ce kri mi nal nih po na ša nja po ga đa ju žr tve na raz li či te na či ne: one tr pe ma te ri jal nu, mo ral nu šte tu, fi zič ke po vre de ili psi-hič ka ošte će nja, pri če mu če sto jed na ista žr tva tr pi isto vre me no te le sne i psi hič ke po sle di ce. Pri to me, po je di ne gru pe su po seb no ra nji ve ka da je u pi ta nju kri mi na li tet, po seb no onaj sa ele men ti ma na si lja, bi lo zbog ne kog svog lič nog svoj stva (kao što su sta rost, pol, in va li di tet i slič no), bi lo zbog vr ste i te ži ne kri vič nog de la ko me su iz-

22

lo že ni (na si lje u po ro di ci, sek su al ni de lik ti, tr go vi na lju di ma i slič no). Po la ze ći od to ga, fo kus ovog ra da će bi ti na žr tva ma na si lja u po ro di-ci, i to po sma tra no iz ugla sud ske prak se. Za bri nja va po ja va da je sve vi še iz vr ši la ca kri vič nog de la na si lje u po ro di ci iz čla na 194 Kri vič nog za ko ni ka gde su žr tve že ne i de ca a iz vr ši o ci part ne ri (brač ni, van-brač ni) i ro di te lji. Pre ma po da ci ma ko ji ma se ras po la že, u to ku 2011. go di ne, 35 že na u Sr bi ji je li še no ži vo ta od stra ne svo jih pa rt ne ra dok je sva ka tre ća že na iz lo že na ne koj vr sti fi zič kog ili psi hič kog po vre-đi va nja. Ima ju ći to u vi du, u ra du će bi ti da ta ana li za sud ske prak se to kom 2011. go di ne u ve zi sa kri vič nim de lom na si lja u po ro di ci, s po seb nim uka zi va njem na broj iz vr še nih kri vič nih de la (prav no sna-žno okon ča ni sud ski po stup ci), li ca ko ja su žr tve istih, iz vr ši o ce ovih kri vič nih de la te šta sud mo že uči ni ti u smi slu ge ne ral ne pre ven ci je uklju ču ju ći i raz ma tra nje in sti tu ta pro pi sa nih kri vič nim za ko no dav-stvom, ko ji ima ju za cilj za šti tu žr ta va ovih kri vič nih de la.

Oružаno­nаsilje:­te­ret­društvа­i­držаve

Dr Anna Alvazzi del Frate Ja sna La za re vićIn sti tut za me đu na rod ne i raz voj ne stu di je u Že ne vi (Švaj car ska)

Studija „Glo bal ni te ret oru ža nih su ko ba“ iz 2011. go di ne usvo ji la je sve o bu hvat ni pri stup u raz u me va nju po re kla i is ho da oru ža nih su-ko ba. Sa vre me ni oru ža ni su ko bi mo gu da se po ja ve u raz li či tim ob li-ci ma i u ra znim kon tek sti ma. Bez ob zi ra da li je re zul tat me đu na rod-ne in ter ven ci je u Av ga ni sta nu, Ira ku i Li bi ji, post-ko lo ni jal ne bor be u pod-sa har skoj Afri ci, ili na si lja me đu ban da ma i ubi sta va po ve za nih sa tran sna ci o nal nim or ga ni zo va nim kri mi na li te tom, mi li o ni lju di su bi li po vre đe ni ili iz gu bi li ži vot. Ve li ki broj dru gih lju di je bio pri si ljen da na pu sti svo je do mo ve ili su bi li iz lo že ni raz li či tim ob li ci ma sek su-al nog na si lja.

Kon ven ci o nal ne ana li ze oru ža nih su ko ba če sto raz vr sta va ju na-si lje u po seb ne ka te go ri je pre ma nji ho vom kon tek stu ili pre ma na-me ra ma na sil ni ka ko je su u po za di ni na si lja. Dve naj če šće raz li ke

23

ko je se pra ve su iz me đu or ga ni zo va nog (ko lek tiv nog) i in ter per so-nal nog (po je di nač nog) na si lja, i iz me đu kon flik ta (po li tič ki mo ti vi sa-nog) i kri mi na li te ta kao (eko nom ski mo ti vi sa nog) na si lja. Ove raz li ke se če sto pra ve ka ko bi se uoči li raz li či ti ni voi or ga ni zo va no sti i mo ti-va ko ji le že u po za di ni na sil nih do ga đa ja. One se, ta ko đe, ko ri ste i za oce nu ukup nog ni voa na si lja ili za pla ni ra nje prak tič nih pro gra ma i prak si. Ipak, ove raz li ke da ju var ljiv uti sak da raz li či ti ob li ci i in ci den ti na si lja spa da ju u jed no stav ne i odvo je ne ka te go ri je.

„Glo bal ni te ret oru ža nih su ko ba“ iz 2011. go di ne ospo ra va pri-stup po de le na ka te go ri je ka da je u pi ta nju oru ža no na si lje. U sin-te zi do stup nih po da ta ka iz vi še iz vo ra o na si lju sa smrt nim is ho dom i sek su al nom na si lju, iz ve štaj pre da je op šti pre gled na sil nih smr-ti kroz raz li či te ob li ke na si lja, ne go što ogra ni ča va svo ju ana li zu na kon flikt, kri mi na li tet ili in ter per so nal ne ob li ke oru ža nog na si lja. To obez be đu je do bar osnov za da lje do ra de i pro du blji va nje na šeg raz-u me va nja to ga ka ko se na si lje ma ni fe stu je u raz li či tim kon tek sti ma i ka ko raz li či ti ob li ci na si lja mo gu da uti ču jed ni na dru ge.

Vi so ka sto pa na si lja me đu ban da ma u El Sal va do ru, gra đan ska sa mo za šti ta u ze mlja ma ko je su iza šle iz ra ta i u ne raz vi je nim dr ža-va ma, na si lje u Ke ni ji na kon iz bo ra, i vi sok ni vo ur ba nog kri mi na-li te ta u gra do vi ma, kao što je King ston, de talj no po ka zu ju ka ko je gra ni ca iz me đu oru ža nog kon flik ta i na sil nog kri mi na li te ta u ve li koj me ri za ma glje na. U po sle rat nim kon tek sti ma, kao što je, na pri mer, Irak od 2003. go di ne, me ta na pa da ne-pri pad ni ka oru ža nih sna ga od stra ne po bu nje ni ka, mi li ci je i sek ta ških gru pa, na pr vi po gled, de lu ju ha o tič no ili na su mič no, dok de talj ni ji osvrt na osnov ne obra-sce na si lja uka zu ju na to da, na iz gled pro iz volj no ili kri mi nal no na-si lje, mo že da se is ko ri sti u po li tič ke svr he, ko je su usa gla še ne sa ci lje vi ma na o ru ža nih gru pa.

Ove uče sta le ka rak te ri sti ke – vi še stru ki, isto vre me ni i pro men-lji vi mo ti vi na sil ni ka i ve ze iz me đu raz li či tih ob li ka na si lja – ome ta ju jed no stav no ana li tič ko raz vr sta va nje na si lja i od go vo ra dru štva na nje ga. Oni zah te va ju no ve na či ne raz u me va nja od no sa i ve za iz me-đu pret hod no pri hva će nih, za seb nih ob li ka oru ža nog na si lja. Pet po gla vlja „Glo bal nog te re ta oru ža nog na si lja“ nu di pre li mi nar ne in-struk ci je ka ko da to uči ni mo.

24

Ple nar na se si ja 4: Žr tve ra ta, pra vo i in sti tu ci je

Međunаrodni­kri­vič­ni­sud­zа­biv­šu­Jugoslаviju­i­sud­ski­pаtolog:­etičkа­rаzmаtrаnjа

Prof. Dr Ge of roy de la Grand ma i sonFa kul tet zdrav stve nih na u ka u Pa ri zu (Fran cu ska)

Rat ni zlo či ni na pro sto ru biv še Ju go sla vi ji su, po čev od 1991. go di ne, bi-li pod vrg nu ti ne ko li ci ni me đu na rod nih sud sko-me di cin skih is pi ti va nja ma sov nih grob ni ca u okvi ru is tra ga vo đe nih od stra ne Međunаrodnog kri vič nog su da zа biv šu Jugoslаviju. Sud ski pa to lo zi uklju če ni u mi si je Međunаrodnog kri vič nog su da zа biv šu Jugoslаviju mo gu bi ti iz lo že-ni etič kim pri ti sci ma zbog te ško ća sa ko ji ma se ove mi si je su o ča va ju, te uče sta lih kon fli ka ta iz me đu sud skih pa to lo ga ti ma i sa me pri ro de pro ce du ra pred Me đu na rod nim kri vič nim su dom za biv šu Ju go sla vi-ju. U ci lju iz u ča va nja pri ro de ta kvih etič kih ten zi ja, oba vljen je kri tič ki pre gled li te ra tu re. Iz vr še na je i ana li za sud skog ma te ri ja la do stup nog iz tran skri pa ta su đe nja ve za nog za ma sa kr u Sre bre ni ci.

Pre ma ovim po da ci ma, fo ren zič ki do ka zi ko ri šće ni u su đe nji ma pred Me đu na rod nim kri vič nim su dom za biv šu Ju go sla vi ju su spor ni iz vi še raz lo ga, uklju ču ju ći: po te ško će oko is tra ga o ma sov nim grob-ni ca ma (ve li ki broj le še va, du gi po smrt ni in ter val, lo ši uslo vi za rad), ne do sta tak objek tiv no sti i ni zak ni vo pro fe si o na li zma ne kih sud skih ve šta ka, te ško će u raz u me va nju na la za autop si je (tra u ma pre smr ti i po sle smr ti, ko na čan broj te la, od re đi va nje oruž ja ko je je do ve lo do po vre da, od re đi va nje na či na na ko ji su umr li) i mo guć nost pri-stra sne se lek ci je u ve zi eks hu ma ci ja od stra ne kan ce la ri je tu ži o ca. Iako po sto je ne sla ga nja iz me đu fo ren zič kih do ka za i či nje ni ca utvr-đe nih u pre su da ma Me đu na rod nog kri vič nog su da za biv šu Ju go-sla vi ju o do ga đa ji ma u Sre bre ni ci iz ju la 1995. go di ne (ana li za ti pa po vre de objek tiv no su ge ri še dva glav na na či na smr ti: eg ze ku ci ja i

25

bor ba), op tu žba za ge no cid ni je do ve de na u pi ta nje od stra ne su di-ja Me đu na rod nog kri vič nog su da za biv šu Ju go sla vi ju na su đe nji ma ko ja se od no se na Sre bre ni cu, što je u su prot no sti sa ide jom da su po u zda no utvr đe ne či nje ni ce osno va prav ne ana li ze. Ste pen etič kih kon fli ka ta me đu sud skim pa to lo zi ma za vi si od ni voa nji ho vog zna-nja, po seb no o osnov nim na če li ma za ko na pri me nje nih od stra ne Me đu na rod nog kri vič nog su da za biv šu Ju go sla vi ju i po li tič kim im-pli ka ci ja ma me đu na rod ne prav de. Ka ko bi se umi ri le etič ke ten zi je, tre ba lo bi raz mo tri ti al ter na ti ve me đu na rod noj prav di u bu duć no-sti, u vi du ko mi si ja za isti nu i po mi re nje ili u vi du kom bi na ci je hu-ma ni tar ne mi si je za iden ti fi ka ci ju žr ta va i fo ren zič kih is tra ži va nja za isto rij ske svr he.

Pra­va­žr­ta­va,­kri­vič­na­de­la­pro­tiv­me­đu­na­rod­nog­pra­va­ i­re­sto­ra­tiv­na­prav­da:­ka­ko­po­ve­ća­ti­ni­vo­od­go­vor­no­sti­

i­obe­šte­će­nja­za­me­đu­na­rod­ne­zlo­či­ne?

Axel le Re i terEvrop ski uni ver zi tet ski in sti tut, Fi ren ca (Ita li ja)

Me đu na rod no pra vo se u sve ve ćoj me ri fo ku si ra na kri vič ne pri stu-pe u ba vlje nju pro šlim kr še nji ma ljud skih pra va u post kon flikt nim dru štvi ma. U ovom smi slu, ulo ga žr ta va se če sto mar gi na li zu je, čak i pot pu no za ne ma ru je, dok se žr tve po ne kad i da lje vik ti mi zi ra ju. Pred lo že ni rad ba vi se ne do sta ci ma ovog pri stu pa i su ge ri še mo gu-ća re še nja.

U pr vom de lu ra da ana li zi ra ju se pra va žr ta va u okvi ru me đu-na rod nog kri vič nog pra va. Sta tu ti Me đu na rod nih kri vič nih su do va za biv šu Ju go sla vi ju i Ru an du i Me đu na rod nog kri vič nog su da pre po-zna ju pra va svih stra na u po stup ku, uklju ču ju ći žr tve. Pra va žr ta va mo gu da se svr sta ju u dve ka te go ri je. Pr va gru pa olak ša va uče šće žr-ta va u po stup ku i omo gu ća va im da do bi ju ne ku vr stu sa tis fak ci je ili od šte te. Dru ga gru pa, pak, žr tva ma obez be đu je ne ku vr stu po dr ške, kroz for mi ra nje je di ni ca za žr tve i sve do ke, i šti ti ih od za stra ši va nja i po gor ša nja sta nja u ko me se na la ze zbog pre ži vlje nih tra u ma.

26

Dru gi deo ra da se ba vi tre nut nom prak som tri bu na la i nji ho vim ne u spe hom da od bra ne pra va žr ta va. Broj ne žr tve i sve do ci su bi li iz lo že ni pret nja ma ili su ubi je ni. U ne ko li ko slu ča je va, tri bu na li ili kan ce la ri je tu ži o ca su ak tiv no do pri ne li po go r ša nju iona ko te škog sta nja ne si gu r no sti, ot kri va njem ose tlji vih i po ver lji vih in for ma ci ja. Osim to ga, ce lom si ste mu manj ka ju od go va ra ju ći me ha ni zmi obe-šte će nja, a me đu na rod ne su di je re dov no za ne ma ru ju ose tlji vost i le gi tim ne zah te ve žr ta va.

Tre ći deo ra da po ka zu je da pro blem umno go me le ži u pu ni tiv-nom ka rak te ru kri vič nog pra va i nje go vom fo ku su na go nje nje. Kri-vič na pa ra dig ma sto ji na spram jed nog vi še kom pen za tor nog ili po-mi ru ju ćeg pri stu pa i uma nju je ulo gu žr tve, svo de ći je na ulo gu tre će stra ne u po stup ku. Šta vi še, me đu na rod ni zlo či ni su ma ni fe sta ci je ko lek tiv nog na si lja, is hod struk tu ral nog ili si stem skog kri mi na li te ta, te je ka žnja va nje od re đe nih po je di na ca za ovaj tip ’grup nog’ de la pra vi pa ra doks. Raz ma tra nje ovih raz li či tih pi ta nja mo že da do ve-de do na pu šta nja kri vič nog pri stu pa ili da ljeg raz vi ja nja pa ra lel nih stra te gi ja.

Dve al ter na ti ve ko je obe ća va ju su vred ne raz ma tra nja. Pr vo, dr ža va mo že bi ti po zva na na od go vor nost za me đu na rod ne zlo či ne kroz dru ga sred stva osim ka zne nih me ra. Dru go, vi še in di vi du al ni kom pen za tor ni i re sto ra tiv ni me ha ni zmi, ba zi ra ni na gra đan skim pro ce du ra ma, ugo vo ri ma i re sti tu ci ji, po me ra ju u stra nu po me nu-te ten zi je. Na i me, osla nja nje na me re tra di ci o nal nog ho ri zon tal nog pri vat nog pra va pred sta vlja zna čaj nu pred nost sa vr še nog ukla pa nja u pa ra dig mu ljud skih pra va i po nov nog do vo đe nja žr tve u cen tar po stup ka.

27

Po­sle­di­ce­oba­ve­za­po­sta­vlje­njih­sud­skim­od­lu­ka­ma­ kao­po­li­ti­ke­tran­zi­ci­je­u­po­sle­rat­noj­Sr­bi­ji,­Bo­sni­i­Hercegovini

i­Hr­vat­skoj

Mic hel le Ve lja nov skaOd sek za so ci o lo gi ju i so ci jal nu po li ti ku, Uni ver zi tet Sid nej (Austra li ja)

U ra du se raz ma tra ide ja dru štva kao žr tve, a u kon tek stu po sle-rat ne Sr bi je, Bo sne i Hercegovine i Hr vat ske. U ra du se raz ma tra ju po sle di ce tran zi ci o nih me ha ni za ma prav de, po put su đe nja pred Me-đu na rod nim kri vič nim su dom za biv šu Ju go sla vi ju, za ba vlje nje vik ti-mi za ci jom ra tom u smi slu kon stru i sa nja po seb nih lo kal nih od go vo ra na oba ve ze dr ža ve u po gle du to ga ka ko je „pro šlost pro ce su i ra na“. Pro ce su i ra nje pro šlo sti se, pre te žno, ba zi ra lo na prav nim me ha ni-zmi ma sa us po sta vlja njem sud skih pro ce sa, ko ji su pro iz ve li od go va-ra ju će in ter pre ta ci je do ga đa ja i žr ta va. Smatram da po sle di ce ovog pri stu pa, donekle, vo de to me da je dru štvo vi đe no kao žr tva, i to na ve o ma di na mič ne na či ne za sva ku dr ža vu po je di nač no. Je dan pri mer je ka ko kri vič ni pro go ni uti ču na to da lo kal ne ne vla di ne or ga ni za ci je po sma tra ju žr tve kroz po tre bu za pri ku plja njem in for ma ci ja i is tra gu slu ča je va od stra ne Me đu na rod nog kri vič nog su da za biv šu Ju go sla-vi ju. Ta po tre ba za po ve zi va njem sa lo kal nim ak ti vi sti ma i pro fe si-o nal ci ma ka ko bi se do šlo do žr ta va i či nje ni ca, do vo di do po ja ve lo kal nih gru pa prav ni ka ko je na sto je da obez be de prav no za stu pa-nje žr ta va. Za uz vrat, ovo je do pri ne lo po ste pe nom po ra stu sve sti o pra vi ma, uz lo kal ni pod sti caj za vi dlji vost žr tve unu tar sud skih je di-ni ca kao što je Me đu na rod ni kri vič ni sud za biv šu Ju go sla vi ju. Pre ma to me, ovaj rad će se po zva ti na pri me re prav no ori jen ti sa nih lo kal nih ne vla di nih or ga ni za ci ja ko je se ba ve pro šlim gre ška ma re ži ma, i na nji ho ve kam pa nje za prav du i ini ci ja ti ve za do la že nje do isti ne ka ko bi se po ka za lo na ko ji na čin se dru štvo pre ćut no po sma tra kao žr tva, i ka ko je to une lo od re đe nu so ci jal nu i po li tič ku „ne r vo zu“. Ovo je me sto gde će rad une ti ide ju „pri ti ska“ ka ko bi se pro ble ma ti zo va lo so ci jal no is ku stvo me đu na rod nih oba ve za.

TE­MAT­SKE­SE­SI­JE

31

Te mat ska se si ja 1: Žr tve na si lja: pre ven ci ja i dru štve na re ak ci ja

Na­si­lje­u­po­ro­di­ci­i­pre­ven­ci­ja­kri­mi­na­li­te­ta:­ šved­sko­is­ku­stvo

Pe ter Stran dellOr ga ni za ci ja Si gur na Šved ska, Štok holm (Šved ska)

Upr kos in ten ziv nim na po ri ma da se spre či na si lje nad že na ma, sva-ke go di ne vi še od 20.000 slu ča je va po ro dič nog na si lja bi va pri ja vlje-no šved skim vla sti ma. Uz to, iz me đu 13 i 20 že na je sva ke go di ne ubi je no od stra ne su pru ga, part ne ra, deč ka i ta ko da lje. Ne ke od ovih že na su vi še pu ta tra ži le po moć ili po dr šku od stra ne po li ci je, so ci jal nih slu žbi, bol ni ca i sklo ni šta. Zna nje o po no vlje noj vik ti mi za-ci ji mo že se sma tra ti zna čaj nim in stru men tom u pre ven ci ji na si lja u po ro di ci. Fo ku si ra njem na one ko ji su već bi li žr tve kri mi na li te ta, po ve ća va se šan sa da se spre če bu du ća kri vič na de la, ali i da se pru-ži po moć oni ma ko ji ma je ona naj po treb ni ja. Pa ipak, me re ko je se pred u zi ma ju mo ra ju da bu du do bro ute me lje ne i pri la go đe ne spe-ci fič nim po tre ba ma u sva kom po je di nač nom slu ča ju.

Šved ska po li ci ja je da nas upo zna ta sa či nje ni com da pre ven tiv-no de lo va nje mo ra da se ba zi ra na struk tu ri sa nom i pro fe si o nal nom pri stu pu. Jed na od me ra ko ja se is ti če kao naj va žni ja u pre ven ci ji po no vlje ne vik ti mi za ci je je im ple men ta ci ja pro fe si o nal nih in stru me-na ta za pro ce nu ri zi ka. Struk tu ri sa ni pa ke ti me ra za pro fe si o nal no pro ce nji va nje ri zi ka pru ža ju prak tič ni, si ste ma tič ni i stan dar di zo va ni me to do lo ški pri stup za pri ku plja nje in for ma ci ja, va žnih za pro ce nu ri zi ka od po vra ta i za pla ni ra nje po mo ći, po dr ške i za štit nih me ra za žr tve kri mi na li te ta.

Me đu tim, na po ri usme re ni na po bolj ša nje po lo ža ja žr ta va na-si lja u po ro di ci još uvek ni su do sti gli že lje ni efe kat. I po red pro me na

32

u za ko no dav stvu, ve li kog zna nja o obla sti i do volj nih sred sta va, po-moć, po dr ška i za šti ta za žr tve po ro dič nog na si lja i da lje na mno go na či na za vi si od slu čaj no sti. Is tra ži va nje spro ve de no od stra ne Fon-da ci je za si gu r ni ju Šved sku po ka za lo je da ve ći ni po li cij skih ode lje-nja u Šved skoj ne do sta ju pro ce du re za struk tu ri sa ni rad sa žr tva ma po ro dič nog na si lja. Šta vi še, ovo is tra ži va nje je po ka za la da po sto je ve li ke raz li ke iz me đu, ali i unu tar sa mih ode lje nja po li ci je ka da je u pi ta nju na si lje u po ro di ci, što zna či da uslo vi u po gle du to ga da li će žr tve po ro dič nog na si lja do bi ti neo p hod nu po dr šku, po moć i za šti-tu za vi se od to ga u ko joj op šti ni žr tve ži ve.

Me­di­ji­i­rod­no­za­sno­va­no­na­si­lje

Prof. dr Zo ri ca Mr še vićIn sti tut dru štve nih na u ka Be o grad, Fa kul tet za evrop ske prav no- po li tič ke stu di je, Uni ver zi tet Sin gi du num, No vi Sad (Sr bi ja)

Pred met ra da je me dij sko iz ve šta va nje o na si lju nad že na ma i o dru-štve nom kon tek stu u ko me se ono de ša va i po lo ža ju že na. Uka za će se da su me di ji sva ka ko do bar i ko ri stan iz vor in for ma ci ja. Do no se ći si ste mat ski i kon ti nu i ra no in for ma ci je, po seb no ka da se ra di o naj-te žim de li ma na si lja sa smrt nim is ho dom, me di ji ima ju i vr lo zna čaj-nu dru štve nu ulo gu „du va ča u pi štalj ku“ na če mu im sva ka ko tre ba oda ti pri zna nje. Ta ko đe će bi ti ana li zi ra ni i ne ga tiv ni me dij ski mo-men ti u po gle du rod no za sno va nog na si lja, na ro či to naj če šće spe-ci fič no me dij sko „okri vlja va nje“ že na žr ta va na si lja, za na si lje ko je su do ži ve le, od no sno pre ba ci va nje de la od go vor no sti na njih. Ulo ga me di ja je u tom smi slu va žna, jer oni po dr ža va ju po sto je će mi zo gi-ne sta vo ve i ti me do pri no se nje nom ši re nju. Na i me, na si lje pre ma že na ma, na si lje u po ro di ci i u pa rt ner skoj ve zi, pred sta vlja se naj če-šće kao po je di nač ni, izo lo va ni i pri vat ni pro blem. Če sta je upo tre ba ste re o tip nih ob ja šnje nja za na sil no po na ša nje, od no sno na vo đe nje „ne za po sle no sti,” „al ko ho li zma,” „si ro ma štva,” „lju bo mo re” i slič-no kao uzro ka na si lja, što uka zu je na neo ba ve šte nost o fe no me nu

33

na si lja. Či ni nam se da je va žno na gla si ti da je „ro man ti zi ran pri kaz” part ner ske ve ze ko ja se tra gič no za vr ša va–ubi stvom pa rt ner ke, čak i ka da part ner iz vr ši sa mo u bi stvo, pot pu no neo d go va ra ju ći jer se tu na i me uop šte ne ra di o „Ro meo i Ju li ja pri či.”

Cilj ra da je da se uka že na ne ga tiv ne tren do ve, kao i prav ce mo gu će ko rek ci je onih ele me na ta me dij skog iz ve šta va nja o na si lju nad že na ma, ko ji mo gu da bu du ko ri go va ni struč ni jim i pro fe si o nal-nijh pri stu pom, pre sve ga, eli mi ni sa njem ste re o tip nog pri ka zi va nja od no sa po lo va, kao i dru štve nih i po ro dič nih ulo ga že na i mu ška ra-ca, uz uka zi va nje da me dij ske slo bo de ni su pre pre ka kva li tet ni jem iz ve šta va nju me di ja o na si lju nad že na ma, na pro tiv, one su pra vi in stru ment ko ji to omo gu ća va.

Osnov ne te me će bi ti: ne dav ni pri me ri ste re o tip nog i sen za ci o-na li stič kog me dij skog iz ve šta va nja o na si lju nad že na ma, naj go ri ne-dav ni pri me ri, ne dav ni pri me ri kva li tet nog, ana li tič kog pri stu pa na-si lju nad že na ma, šta tre ba pro me ni ti u me dij skom pri stu pu na si lju nad že na ma, ne dav no do ne ti do ku men ti Sa ve ta Evro pe o po tre bi eli mi ni sa nja ste re o tip nog pred sta vlja nja rod no za sno va nog na si lja i od no sa po lo va u me di ji ma.

Is­ce­lje­nje­je­prav­da:­’Pri­sut­ne!:­ja­sam­glas­pam­će­nja­ i­te­lo­slo­bo­de’

Pri­ča­o­Dru­gom­fe­sti­va­lu­pam­će­nja­is­ku­stva­že­na­ si­lo­va­nih­u­ra­tu­u­Gvatemali

(Chi­mal­te­nan­go,­Gva­te­mala,­24.-28.­fe­bru­ar­2011.­go­di­ne)

Le pa Mla đe no vićBe o grad (Sr bi ja)

Ovo je pri ča o fe mi ni stič kom pro ce su u re gi o nu Chi mal te nan go u Gva te ma li, ko ji su or ga ni zo va le fe mi nist ki nje gru pe Ak ter ke pro me-ne (Ac to ras de cam bio) ka ko bi iz vu kle te mu si lo va nja u ra tu iz pri-vat nog, ta ko zva nog žen skog pro sto ra i ću ta nja, u pro stor za jed ni ce i dru štve ne od go vor no sti. Pri ča je u pr vom li cu jer je to pr vi put da sam na kon dva de set go di na ra da sa že na ma ko je su pre ži ve le sek-

34

su al no na si lje i si lo va nje u ra tu, uče stvo va la na Fe sti va lu „Ja sam glas pro me ne i te lo slo bo de,” ko ji pro sla vlja pam će nje is ku stva že-na ko je su pre ži ve le si lo va nje u ra tu, i ta ko iz vla či ta bu, sra mo tu i kri vi cu sa že na i po sta vlja ih u za jed ni cu gde one i pri pa da ju, sa osnov nim ci ljem da po ka žu: is ce lji va nje je prav da. To kom pet da na bi la sam jed na od dve sto ti ne že na ko je su pro sla vlja le ži vo te že na, pre sve ga do mo rot ki nja, ko je su pre ži ve le si lo va nje u 36 go di šnjem ra tu u Gva te ma li, ko ji je pre ki nut 1996. go di ne. To je bi lo iz u zet no is ku stvo sa pu no iz ne na đe nja ko je su uklju či va le na ša te la, cve će i ne bo. Oti šla sam oda tle sa po nov nim ube đe njem da fe mi nist ki nje stva ra ju no vi svet u ko me prav da ima smi sla u ži vo ti ma že na ko je su si lo va ne u ra tu.

Rad ima tri de la: pr vi deo je krat ka di sku si ja o za ko no dav nom kon tek stu prav de za že ne si lo va ne u ra tu, uklju ču ju ći i pri mer Bo sne i Her ce go vi ne. Dru gi deo je o je din stve nim po li tič kim im pli ka ci ja ma ovog Fe sti va la, ko ji po la zi od te ze da je po tre ba že na za emo tiv nim bla go sta njem u sr cu po tre be za prav dom pre ži ve lih že na. U tre ćem de lu su opi si mo me na ta sa Fe sti va la ka ko sam ih ja do ži ve la. Za klju-čak ovog ra da je da do sa da šnja is tra ži va nja i is ku stva že na ko je su pre ži ve le si lo va nje u ra tu ka žu da ni kri vič na ni re sto ra tiv na prav da ni su do volj ne pre ži ve lim že na ma. Za to je ovaj Fe sti val pri mer fe mi-ni stič kog in klu ziv nog pro ce sa ko ji uklju ču je te la, pam će nje, po ro di-ce, te a tar, grup ni rad, pri ja te lji ce, gra đa ne i gra đan ke i is ce lji va nje u za jed ni ci ko je je že na ma po treb no da bi do šle do ose ća nja prav de na kon po ra ža va ju ćih is ku stva zlo či na si lo va nja u ra tu.

35

Te mat ska se si ja 2: Žr tve kri mi na li te ta i dru štve na re ak ci ja

Vik­ti­mo­lo­ški­aspek­ti­sud­skih­pre­su­da

Prof. dr Oli ver Ba ča no vić Mr Na ta ša Jo va no vaFa kul tet za bez bed nost, Sko plje, (Ma ke do ni ja)

Pred met ovog ra da je pri kaz re zul ta ta is tra ži va nja „Ana li za pre su da sa vik ti mo lo škog aspek ta“. Za po tre be is tra ži va nja, ana li zi ra ne su pre su de Osnov nog su da Sko plje I u Sko plju (Ma ke do ni ja). Ovo je pr vo is tra ži va nje ove vr ste u Re pu bli ci Ma ke do ni ji, ko je je spro veo pro jekt ni tim Fa kul te ta za bez bed nost u Sko plju u pe ri o du od ja nu-a ra do apri la 2011. go di ne. Ko ri ste ći me to du ana li ze sa dr ža ja (za šta je iz ra đen po se ban in stru ment), is tra ži va njem je bi lo ana li zi ra no 189 prav no sna žnih pre su da, do ne tih u pe ri o du 2005-2010. go di ne, za sle de ća kri vič na de la: ubi stvo, si lo va nje, sek su al no zlo sta vlja nje ma lo let ni ka, ob lju ba nad ne moć nim li cem, ob lju ba zlo u po tre bom po lo ža ja, te ška te le sna po vre da, raz boj nič ka kra đa i uvre da.

Is tra ži va nje je ima lo za cilj da ra sve tli vik ti mo lo šku di men zi ju na ve de nih kri vič nih de la, pri če mu je pri li kom ana li ze po seb na pa-žnja po sve će na pi ta nju ulo ge žr tve u iz vr še nju kri vič nog de la, in ter-ak ci ji žr tve sa uči ni o cem, in di vi du al nim ka rak te ri sti ka ma žr tve, kao i vre men skim i pro stor nim ka rak te ri sti ka ma kri vič nih de la.

Struk tu ra žr ta va ob u hva će nih uzor kom bi la je sle de ća: pre ma po lu – 69.3% su bi li mu škar ci, a 28,7% li ca žen skog po la; me đu sta-ro snim gru pa ma do mi ni ra ju žr tve iz me đu 21 i 30 go di na (21.7%), 31 i 40 go di na (18%) i 41 i 50 go di na (14.3%); u po gle du na ci o nal ne pri pad no sti – Ma ke do na ca je 63%, Al ba na ca 16.4%, Ro ma 5.8%, a 4% su osta li.

36

Pri­pad­ni­ci­LGBT­po­pu­la­ci­je­kao­žr­tve­ u­kri­vič­nom­za­ko­no­dav­stvu­Sr­bi­je

Ja dran ka Bu lje vićOsnov ni sud u No vom Sa du (Sr bi ja)

Kri vič no za ko no dav stvo Sr bi je, kon kret no čl. 387 st. 1 Kri vič nog za-ko ni ka RS, re gu li še za šti tu žr ta va dis kri mi na ci je bi lo da se ra di o ra-zli ci „u ra si, bo ji ko že, ver skoj pri pad no sti, na ci o nal no sti, et nič kom po re klu ili ne kom dru gom lič nom svoj stvu“. Lič no svoj stvo se mo že ši re tu ma či ti, pa se sto ga pod ovim opi som mo gu pod ra zu me va ti i pri pad ni ci ra znih ma njin skih gru pa, uklju ču ju ći pri pad ni ke sek su al-nih ma nji na, od no sno pri pad ni ke LGBT po pu la ci je (LGBT – le zbej ke, gej, bi sek su al ne i tran srod ne oso be – je ter min ko ji se ko ri sti da bi se jed nom reč ju ime no va le raz li či te sek su al ne i pol no/rod ne oso be) kao žr tve. Me đu tim to ni je eks pli cit no re če no ni ovom, ni ti jed nom dru gom kri vič no prav nom od red bom. Po čet nim tek stom čla na 387 Kri vič nog za ko ni ka mo gli bi smo bi ti za do volj ni da ne ma na stav ka u ko me se ka že da se za šti ta pru ža sa mo ka da se kr še „osnov na ljud-ska pra va i slo bo de za jam če ne op šte pri hva će nim pra vi li ma me đu-na rod nog pra va i ra ti fi ko va nim me đu na rod nim ugo vo ri ma od stra-ne Sr bi je“. Ova kav pri stup u kri vič nom za ko no dav stvu ne šti ti ove žr tve u slu ča ju ka da su one iz lo že ne pri vat nom ši ka ni ra nju, oma-lo va ža va nju i pro vo ka ci ja ma. Tač no je da član 21 Za ko na o za bra ni dis kri mi na ci je eks pli cit no go vo ri o za šti ti li ca, od no sno žr ta va dis-kri mi na ci je zbog svo je sek su al ne (rod ne) ori jen ta ci je i da se ta kvim li ci ma pri zna je pra vo na iz ra ža va nje svo je pri pad no sti, ali se za šti ta pru ža sa mo tu žbom u par nič nom po stup ku, dok kri vič no prav na za-šti ta u tom slu ča ju ne po sto ji.

Pri pad ni ci LGBT po pu la ci je kao žr tve, isto kao i ne ke dru ge ma-njin ske gru pe, ima ju mo guć nost kri vič no prav ne za šti te od uvre dlji vog i po ni ža va ju ćeg po na ša nja (bez ele men ta na si lja) i to kroz kri vič no de lo uvre de iz čla na 170 Kri vič nog za ko ni ka. Ka ko je sa da u na ja vi de-kri mi na li za ci ja na ve de nog kri vič nog de la, ti me će i ova kri vič no prav-na za šti ta pre sta ti. Ta kva si tu a ci ja mo že pro u zro ko va ti da žr tve tr pe vre đa nja i po ni že nja go vo ra mr žnje, a da ne mo gu do bi ti ade kvat nu

37

kri vič no prav nu za šti tu. Pri to me, nji ho vo tr plje nje, vre me nom, u slu-ča ju ako su uče sta lo iz lo že ni ova kvoj ši ka ni, mo že do ve sti do ta kvog ni voa ne iz dr žlji vo sti i iza zva ti nji ho vu ne pri me re nu, čak na sil nu re-ak ci ju, po sle ko je ne mi nov no sle di re pre si ja. U ova kvim si tu a ci ja ma, usled ne a de kvat ne za šti te, žr tve ve o ma la ko mo gu po sta ti iz vr ši o ci kri vič nih de la, a što do vo di do još ve će ne to le ran ci je i ho mo fo bi je. Sto ga se otva ra ju pi ta nja nu žno sti od re đe nih iz me na u kri vič no prav-noj le gi sla ti vi i to ili uvo đe njem no vih kri vič nih de la (što je ne po pu-lar no) ili, even tu al no, od re đe nom ko rek ci jom ili do pu nom po sto je ćih od re da ba. U sva kom slu ča ju, pr ven stve no je nu žna i neo p hod na edu-ka ci ja tu ži la ca i su di ja o pra vil noj i za ko ni toj re ak ci ji i pra vo vre me noj i pra vil noj pri me ni za ko na u svr hu za šti te žr ta va go vo ra mr žnje i ne to-le ran ci je, a ti me i za šti te nji ho vih osnov nih ljud skih pra va.

Kva­li­ta­tiv­ni­stan­dar­di­i­mo­del­rad­sa­že­na­ma­ i­de­com–žr­tva­ma­na­si­lja­u­po­ro­di­ci­u­Ne­mač­koj­i­mo­guć­no­sti­

nji­ho­ve­im­ple­men­ta­ci­je­u­or­ga­ni­za­ci­ja­ma­u­Sr­bi­ji

Ra da Gru bićIn ter kul tu rel le Ini ti a ti ve e.V. Ber lin (Ne mač ka)

Re zul ta ti stu di je Sa ve znog mi ni star stva za po ro di cu Sa ve zne Re pu-bli ke Ne mač ke utvr di li su da je sva ka če tvr ta že na žr tva na si lja u po ro di ci, od no sno žr tva na si lja od stra ne part ne ra, a sva ka še sta, žr tva sek su al nog zlo sta vlja nja. Iako je dru štve na svest o pro ble mi-ma žr ta va na si lja raz vi je na, te broj si gur nih ku ća za do vo lja va jući, po seb ni pro ble mi u obez be đi va nju du go roč ni jih per spek ti va do ve li su do neo p hod no sti iz ra de no vih kon ce pa ta i re še nja u ra du sa žr-tva ma na si lja u po ro di ci. In ter kul tu rel le Ini ti a ti ve (Ber lin, Ne mač ka) raz vi la je us pe šan mo del ra da ko ji ne ma za cilj sa mo obez be đi va nje si gur nog sme šta ja za žr tve na si lja, već kroz tro ste pe nu or ga ni za ci-o nu struk tu ru osi gu ra va ovim lju di ma (re-)in te gra ci ju u dru štvo i otva ra no ve pe r spek ti ve u nji ho vom da ljem ži vo tu.

U tom smi slu, pred met mog iz la ga nja je pre zen ta ci ja ovog mo-de la za uspe šno zbri nja va nje, sa ve to va nje i pre ven tiv ni rad sa žr-

38

va ma na si lja u po ro di ci, a kroz pre gled dru štve no-po li tič kih okvi ra, za ko no dav nih me ra i no r ma tiv nih aka ta u ovoj obla sti. Osnov ni cilj ra da sa sto ji se u da va nju kon kret nog pred lo ga o mo guć no sti ma im-ple men ta ci je ovog mo de la u or ga ni za ci ja ma iz Sr bi je.

Žr tve na si lja zah te va ju kon ti nu i ra nu po moć ka ko struč nja ka i in sti tu ci ja, ta ko i ukup nog dru štva u ob li ku vi še ste pe nih pro gra ma po mo ći. Bez sen zi bi li sa nja jav nog mne nja za pre po zna va nje i pri-hva ta nje pro ble ma na si lja u po ro di ci kao dru štve nog pro ble ma i kao kri vič nog de la, a ne kao be za zle nog de lik ta ili pri vat nih stva ri po je di na ca, kao i bez ko or di ni ra ne ak ci je svih dru štve nih či ni la ca (po li tič kih no si la ca od go vor no sti, pra vo sud nih or ga na, po li ci je, so-ci jal nih in sti tu ci ja i slič no) ne mo že bi ti uspe šne bor be pro tiv na si lja nad že na ma i de com.

De­ca­kao­žr­tve­sek­su­al­nog­zlo­sta­vlja­nja­u­sud­skim­po­stup­ci­ma­u­Ma­ke­do­ni­ji:­za­šti­će­na­ili­re­vik­ti­mi­zirana?

Dr Sto jan ka Mir če vaFa kul tet za bez bed nost, Sko plje (Ma ke do ni ja),

Dr Vi o le ta Ča če vaCen tar za kri mi no lo gi ju, In sti tut za so ci o lo ška, po li ti ko lo ška i pra vo sud na is tra ži va nja, Sko plje (Ma ke do ni ja)

Cilj ove stu di je je da pred sta vi ne ke re zul ta te is tra ži va nja pod na-zi vom „Ana li za si tu a ci je u ve zi sa sek su al nim zlo sta vlja njem de ce i pe do fi li jom u Re pu bli ci Ma ke do ni ji“ (CSA is tra ži va nje), ko je je spro ve de no u to ku 2009. go di ne od stra ne In sti tu ta za sociološka, po li ti ko lo ška i pra vo sud na is tra ži va nja – Sko plje (ISP PI). Op seg is-tra ži va nog fe no me na je bio ogra ni čen na slu ča je ve za be le že ne od stra ne kri vič no prav nog si ste ma i si ste ma so ci jal ne za šti te. Po svo joj pri ro di, is tra ži va nje je kri mi no lo ško, fe no me no lo ško i de skrip tiv no. Je dan od is tra ži vač kih ci lje va je bio da se pro ce ni in sti tu ci o nal ni od-go vor na zlo sta vlja nje de ce.

39

Ovaj rad ima za cilj da pred sta vi pri me njen me to do lo ški pri-stup i re zul ta te is tra ži va nja u ve zi sa po zi ci jom de ce-žr ta va u sud-skim po stup ci ma. Re zul ta ti is tra ži va nja o sud skim po stup ci ma se raz ma tra ju iz per spek ti ve za šti te de ce. Pre ma to me, mi is pi tu je mo po ten ci jal ni efe kat zah te va u ve zi sa osnov nim prin ci pi ma sud skog po stup ka na bla go sta nje de te ta, dok isto vre me no raz ma tra mo pri-me nu iz u ze ta ka ko ji su za kon ski odo bre ni ka ko bi se za šti ti la de ca žr tve ko ja uče stvu ju u po stup ku kao sve do ci.

Iz vo ri po da ta ka za in den ti fi ko va nje pro ce sne za šti te de ce-žr ta-va sek su al nog zlo sta vlja nja bi le su sud ske pre su de za uči ni o ce kri-vič nih de la de fi ni sa nih u is tra ži vač kom pla nu kao kri vič na de la ko-ja pod ra zu me va ju sek su al no zlo sta vlja nje de ce. Ana li za sa dr ža ja je pri me nje na na sud ske pre su de, ko je su do ne te u pe ri o du od 2004. go di ne do ju na 2009. go di ne. Ana li zi ra no je 196 sud skih po stu pa ka u slu ča je vi ma sek su al nog zlo sta vlja nja de ce. Pri to me, va žno je na-po me nu ti da se, u slu ča je vi ma gde je bi lo vi še od jed ne žr tve, sa mo pr va za be le že na žr tva uzi ma la u ob zir kao je di ni ca za ana li zu.

Re zul ta ti is tra ži va nja pred sta vlje ni u ovom ra du od no se se na pri me nu osnov nih prin ci pa kri vič nog po stup ka, uklju ču ju ći na če lo jav no sti i usme nog pre zen to va nja do ka za od stra ne sve do ka. Ve za-no za is klju če nje jav no sti sa glav nog pre tre sa ka da se is pi tu je de te žr tva ko je je mla đe od 18 go di na, po da ci po ka zu ju da jav nost ni je bi la is klju če na u 60% ana li zi ra nih slu ča je va. Čak i ka da su u pi ta nju de ca is pod 14 go di na, u vi še od po lo vi ne slu ča je va (58%) bi lo je do-zvo lje no pri su stvo jav no sti to kom pre tre sa. Na da lje, re zul ta ti is tra-ži va nja po ka zu ju da se, u pe ri o du ko ji je ob u hva ćen is tra ži va njem, re la tiv no ve li ki broj de ce žr ta va sek su al nog zlo sta vlja nja po ja vio na glav nom pre tre su, kao i da su bi li ne po sred no sa slu ša ni na glav nom pre tre su. U 61% svih slu ča je va, od de te ta žr tve se tra ži lo da ba rem je dan put to kom glav nog pre tre sa da lič no svoj is kaz. Mo žda iz ne na-đu ju će, ali ova sto pa je osta la slič na za de cu žr tve pre ko i is pod 14 go di na sta ro sti.

40

Te mat ska se si ja 3: Vik ti mi za ci ja i dru štve na re ak ci ja

Dru­štvo­kao­žr­tva­ko­rup­ci­je:­po­li­tič­ka­ko­rup­ci­ja­u­Sr­bi­ji­ kao­pre­pre­ka­na­pu­tu­ka­evrop­skim­in­te­gra­ci­ja­ma

Doc. dr Na ta ša Ta nje vićFa kul tet za evrop ski bi znis i mar ke ting, Be o grad (Sr bi ja)

U ra du se raz ma tra pro blem ko rup ci je u Sr bi ji, kao opa sne dru štve-ne po ja ve ko ja se obič no svr sta va u kri mi na li tet bez žr ta va iako je šte ta ko ju pro u zro ku je ogr om na, a nje ne po sle di ce se ti ču neo d re-đe nog i ve li kog bro ja žr ta va. Ko rup ci ja do vo di do ši re nja eko nom ske ne jed na ko sti, uspo ra va i one mo gu ća va pri vred ni rast i raz voj, ru ši le gi ti mi tet in sti tu ci ja, do vo di u opa snost za šti tu osnov nih ljud skih pra va i slo bo da i pot ko pa va osnov ne vred no sti na ko ji ma se dru štvo za sni va. U onim dru štvi ma u ko ji ma se to le ri še kao pri hva tljiv stan-dard po na ša nja ona po ga đa sve gra đa ne, bu du ći da se po sle di ce prak se ko rum pi ra nja ose ća ju u svim dru štve nim od no si ma ko ji su za njih bit ni. Cilj ra da je da raz ja sni uzro ke i me ha ni zme ko rup ci je u Sr bi ji i da sa gle da nje ne naj zna čaj ni je po sle di ce, da bi se na osno vu tih sa zna nja mo glo utvr di ti ka ko se bo ri ti pro tiv ove po ja ve. Po seb-nu pa žnju smo po sve ti li pi ta nju po li tič ke ko rup ci je, jer je to naj o pa-sni ji vid ko rup ci je ko ji pod ra zu me va spre gu iz me đu no si la ca eko-nom ske i po li tič ke mo ći, či me se otva ra put ve li kim zlo u po tre ba ma jav nih funk ci ja i ne sme ta nom, br zom i enorm nom bo ga će nju po je-di na ca bli skih vla sti. Ovaj pro blem je i od stra ne Evrop ske ko mi si je ozna čen kao naj ve ća pre pre ka na pu tu na še ze mlje ka evrop skim in te gra ci ja ma. Po li tič ka ko rup ci ja pred sta vlja i je dan od osnov nih i naj o pa sni jih vi do va pri vred nog kri mi na li te ta na ko ji se osla nja or ga-ni zo va ni kri mi na li tet i po mo ću kog se ši ri ko rup tiv na prak sa u svim seg men ti ma pri vred nog i dru štve nog ži vo ta. U okvi ru to ga, uka za li smo da se naj o pa sni ja ko rup tiv na kri vič na de la ne do volj no ot kri va-

41

ju i go ne, če mu do pri no si či nje ni ca da upra vo ko rup ci ja pred sta vlja osnov nu ve zu iz me đu sve ta po li ti ke i eko no mi je, te da se kao iz vr-ši o ci ovih de la ja vlja ju li ca ko ja ima ju is tak nu te po zi ci je u vla sti ili iz-u zet nu eko nom sku moć u dru štvu, a sa dru ge stra ne, žr tve ova kvih de la su svi gra đa ni Sr bi je. Na kra ju je za klju če no da se bor ba pro tiv ko rup ci je mo ra od vi ja ti na jed nom op šte dru štve nom pla nu, uz pri-me nu pre ven tiv nih i re pre siv nih me ra. Sa vre me ni svet ski trend u bor bi pro tiv ko rup ci je se za sni va na efek ti ma ge ne ral ne pre ven ci je, pa se ko rup tiv na po li ti ka gra di na ja ča nju sve sti o po li tič kim, eko-nom skim, so ci jal nim i dru gim po sle di ca ma ko je ko rup ci ja pro iz vo di, na pro mo ci ji in te gri te ta i od go vor no sti i pri me ni naj vi ših stan dar da. Pla no vi za bor bu pro tiv ko rup ci je mo ra ju bi ti kon kret ni i mo ra ju bi ti pred met stal ne kon tro le, ka ko ci vil nog dru štva ta ko i ne za vi snih or-ga na. Ali ono što je naj va žni je za uspe šnu bor bu pro tiv ove po ja ve je ste po li tič ka vo lja da se slu ča je vi ko rup ci je, po seb no one na naj vi-šem ni vou ot kri va ju, go ne i ka žnja va ju.

Žr­tve­tran­zi­ci­je­i­ste­ča­ja

Doc. dr Sve tla na Ni ko lo skaFa kul tet za bez bed nost, Sko plje (Ma ke do ni ja)

Po sle ras pa da biv še Ju go sla vi je, ve li ki broj rad ni ka je, usled gu bit ka svo jih rad nih me sta, po stao žr tva tran zi ci je. Pri va ti za ci ja i tran sfor-ma ci ja dru štve nog ka pi ta la bi la je pra će na kri mi nal nim ak tiv no sti ma sma nji va nja vred no sti pred u ze ća i ku po vi nom po znat no ni žoj ce ni od re al ne vred no sti ili na mer nim do vo đe njem pred u ze ća u fi nan sij-sku kri zu i iza zi va njem ste ča ja. Taj ce lo kup ni pro ces pra ćen je broj-nim kri vič nim de li ma sa ele men ti ma zlo u po tre be slu žbe nog po lo-ža ja, pre va re, fal si fi ko va nja po slov ne do ku men ta ci je i slič no, a sve sa ci ljem da se ve li ka pri vred na pred u ze ća ku pe za ma le pa re. Žr tve tih pro ce sa su rad ni ci ko ji su iz gu bi li rad na me sta, na zva ni žr ta va ma tran zi ci o nih pro ce sa, a ustva ri su bi li žr tve no vih kri mi nal nih for mi uči nje nih sa mim ste čaj nim pro ce du ra ma. Ma ni pu la ci ja pra vi ma rad-ni ka u ste čaj nim pro ce du ra ma je ve o ma čest do ga đaj ko ji tre ba is tra-

42

ži va ti, po seb no sa aspe ka ta pra va žr tve kao ošte će ne stra ne. Ana li za slu ča ja je me tod ko ji se pri me nju je u ra du u is tra ži va nju kri mi nal nih slu ča je va u ko ji ma su rad ni ci u ste čaj nim pro ce du ra ma osta li bez po-sla, bez eg zi sten ci je i ko ji pred sta vlja ju po ten ci jal ne iz vr ši o ce ne za-ko ni tih po na ša nja ve za nih za „si vu eko no mi ju“. Pro ces vik ti mi za ci je kod od re đe nih lju di uti če na nji ho vu kri mi na li za ci ju, pa žr tve pre la ze u ka te go ri ju iz vr ši la ca imo vin skih kri vič nih de la u ci lju obez be đi va nja neo p hod ne eg zi sten ci je. Upra vo je to i cilj ovog ra da: da se pre ko ana li ze kri vič nih slu ča je va utvr de kri mi nal ne rad nje u ste čaj nim pro-ce du ra ma, ko je do vo de do vik ti mi za ci je rad ni ka, te da se pro na đu na či ni, me to de i po stup ci po mo ći i po dr ške žr tva ma ste ča ja u prav cu no vog za po sle nja, pro gra ma sop stve nog bi zni sa i slič no.

Se­kun­dar­na­vik­ti­mi­za­ci­ja­žr­ta­va­(ne­me­đu­dr­žav­nog)­ oru­ža­nog­su­ko­ba­u­Ma­ke­do­ni­ji­u­pro­ce­su­am­ne­sti­je­

zlo­či­na­pro­tiv­čo­več­no­sti­i­hu­ma­no­sti

Doc. dr Fro si na Ta šev ska-Re men skiFa kul tet za bez bed nost, Sko plje (Ma ke do ni ja)

Me đu na rod no hu ma ni tar no pra vo sve oru ža ne su ko be de li u dve osnov ne gru pe: me đu dr žav ne i ne me đu dr žav ne oru ža ne su ko be. Do no še njem Že nev skih kon ven ci ja iz 1949. go di ne i Pro to ko la o za-šti ti žr ta va ne me đu dr žav nih oru ža nih su ko ba i de fi ni sa njem ne me-đu dr žav nih oru ža nih su ko ba iz 1977. go di ne, ko nač no je na pu šte no gle di šte da se pra vo oru ža nih su ko ba pri me nju je sa mo u slu ča ju ra-to va me đu dr ža va ma. U prak si po sto je raz li či ta gle di šta o pri men-lji vo sti me đu na rod nog hu ma ni tar nog pra va u ne me đu dr žav nim oru ža nim su ko bi ma. U Ma ke do ni ji 2001. go di ne, okon čan je oru ža-ni su kob unu tar dr žav nih gra ni ca do no še njem Ohrid skog okvir nog ugo vo ra. Dan da nas, pri sut na je de ba ta u ve zi pri ro de i prav ne kva li-fi ka ci je oru ža nog su ko ba u Ma ke do ni ji 2001. go di ne. Me đu na rod ni kri vič ni sud za biv šu Ju go sla vi ju je 2006. go di ne ma ke don skim su-do vi ma vra tio pet slu ča je va kri vič nih de la pro tiv čo več no sti i hu ma-no sti (Ne pro šte no, Ma vrov ski rad ni ci, Ru ko vod stvo ONA, ne sta le

43

Al ban ce i Ma ke don ce, i Lip kov ska bra na). Do no še njem auten tič nog tu ma če nja Za ko na o am ne sti ji (iz 2002. go di ne) u ju lu 2011. go di ne, Vla da i Skup šti na Re pu bli ke Ma ke do ni je po sta le su di rekt ni uče sni ci u se kun dar noj vik ti mi za ci ji žr ta va iz ovih pet slu ča je va zlo či na pro tiv čo več no sti i hu ma no sti.

Cilj ra da je da pred sta vi prav nu ar gu men ta ci ju i da po tvr di da je: 1) auten tič no tu ma če nje Za ko na o am ne sti ji su prot no svim kon ven ci ja ma i oba ve za ma Re pu bli ke Ma ke do ni je ko je pro iz la ze iz me đu na rod nog hu ma ni tar nog pra va; 2) su prot no na če li ma prav ne dr ža ve i vla da vi ne pra va; i 3) pra va žr tve u oru ža nom su ko bu u Ma-ke do ni ji 2001. go di ne.

Za­šti­ta­žr­ta­va­i­do­ba­ra­kod­kri­vič­nih­de­la­pro­tiv­bez­bed­no­sti­jav­nog­sa­o­bra­ća­ja­sa­aspek­ta­ži­vot­ne­sre­di­ne

Mr Dra gan Ob ra do vićPrav ni cen tar za de cu i ma lo let ni ke, Va lje vo (Sr bi ja)

No vi Za kon o bez bed no sti sa o bra ća ja sa dr ži broj ne no vi ne ko je se od no se na za šti tu uče sni ka u sa o bra ća ju. Po seb na pa žnja po kla nja se po bolj ša nju bez bed no sti – pa siv noj bez bed no sti raz li či tih ka te-go ri ja uče sni ka u sa o bra ća ju. U tom po gle du od red be no vog Za ko-na pred sta vlja ju zna čaj no po bolj ša nje u od no su na pret hod no va že-će pro pi se iz obla sti sa o bra ća ja u na šoj ze mlji.

U ovom ra du bi će re či o naj va žni jim od red ba ma ko je se od no se na po bolj ša nje bez bed no sti raz li či tih ka te go ri ja uče sni ka u sa o bra-ća ju–žr ta va sa aspek ta ži vot ne sre di ne, o če mu se ma lo go vo ri i zna jer su od red be o za šti ti ži vot ne sre di ne po pr vi put ugra đe ne u no vi Za kon o bez bed no sti sa o bra ća ja. Po seb no, uka za će mo na pro blem do ka zi va nja uzro ka sa o bra ćaj ne ne zgo de sa aspek ta ži vot ne sre di-ne kod ovih kri vič nih de la po red broj nih spor nih pi ta nja i pro ble ma sa ko ji ma se su sre ću pri pad ni ci po li ci je, jav nog tu ži la štva i su di je.

44

Te mat ska se si ja 4: Po seb no ose tlji ve ka te go ri je žr ta va

Za­šti­ta­de­ce­žr­ta­va­kod­kri­vič­nih­de­la­pro­tiv­bez­bed­no­sti­jav­nog­sa­o­bra­ća­ja

Ve sna Ste va no vićApe la ci o ni sud, Niš (Sr bi ja)

No vi Za kon o bez bed no sti sa o bra ća ja sa dr ži broj ne no vi ne ko je se od no se na za šti tu uče sni ka u sa o bra ća ju. Po seb na pa žnja po kla nja se po bolj ša nju bez bed no sti po je di nih ka te go ri ja uče sni ka u sa o bra-ća ju. U tom po gle du od red be no vog Za ko na pred sta vlja ju zna čaj no po bolj ša nje u od no su na ra ni je va že će pro pi se (sa ve zni i re pu blič ki) iz obla sti sa o bra ća ja u na šoj ze mlji.

U ovom ra du pred sta vi će mo naj va žni je od red be ko je se od no se na po bolj ša nje bez bed no sti de ce–žr ta va, kao jed ne od naj ra nji vi jih ka te go ri ja uče sni ka u sa o bra ća ju, ko je od red be su u zna čaj no ve ćoj me ri u od no su na ra ni je pro pi se iz ove obla sti ugra đe ne u no vi Za kon o bez bed no sti sa o bra ća ja. Po seb no, uka za će mo na od re đe ne pro-ble me u prak si ka da je ova ka te go ri ja žr ta va u pi ta nju, kod ove gru pe kri vič nih de la sa ko ji ma se su sre ću po li ci ja, jav no tu ži la štvo i su do vi.

Re­zi­li­jent­nost­po­ro­di­ce­iz­be­gli­ca

Doc. dr Dra ga na Ba tićFa kul tet za bez bed nost, Sko plje (Ma ke do ni ja)

Rad pred sta vlja po ku šaj da se na đe ve za iz me đu tra u ma ti zo va no sti čla no va po ro di ce ra tom i iz be gli štvom, s jed ne stra ne, i ka rak te ri sti-ka po ro dič nog funk ci o ni sa nja sa dru ge. U ko li koj me ri je ugro že na,

45

i da li je mo gu će oču va nje osnov ne funk ci je po ro di ce u iz be gli štvu, a to je nor mal ni rast i raz voj deč je lič no sti? Da li iz be glič ka po ro di ca mo že bi ti re zi li jent na i ko ji su me ha ni zmi pre vla da va nja ko je ko ri sti?

Po jam „po ro dič na re zi li jent nost“ se od no si na pro ce se adap ta-ci je i pre vla da va nja u po ro di ci kao funk ci o nal noj je di ni ci. Suštinsка po stav ka je da po ro dič ni pro ce si sni ža va ju stres i da čla no vi po ro di-ce mo gu za jed no ra di ti na pro na la že nju re še nja.

Rat na zbi va nja ko ja su pro iz ve la tra u mat ske do ga đa je, kao što su na si lje i ra za ra nje, gu bi tak bli skih oso ba, iz be gli štvo i pri la go đa-va nje na no ve uslo ve ži vo ta, ugr o ža va ju po ro dič nu struk tu ru, nje no funk ci o ni sa nje i raz voj čla no va po ro di ce. Iz be glič ka po ro di ca, bu-du ći da se svi nje ni čla no vi su o ča va ju sa ve li kim bro jem in ten ziv nih stre so ra pred sta vlja tra u ma ti zo va nu po ro di cu.

U ra du je pred sta vlje no is tra ži va nje iz be glič kih po ro di ca iz Bo-sne, ko je su bi le sme šte ne u Ma ke do ni ji za vre me rat nih zbi va nja od 1992-1995. go di ne. Nji me je ob u hva će no 40 iz be glič kih po ro di ca (20 pot pu nih i 20 de fi ci jent nih) kao i 20 de fi ci jent nih po ro di ca zbog raz vo da bra ka ro di te lja (kon trol na gru pa), ukup no 60 po ro di ca, od-no sno 152 is pi ta ni ka.

Po da ci su do bi je ni pri me nom in ter vjua, op ser va ci je, kao i ve-ćeg bro ja psi ho lo ških in stru me na ta po seb no za de cu, po seb no za ro di te lje, ko ji ma su me re ni efek ti stre sa kao i sta nje i od no si u po ro-di ci. Na osno vu re zul ta ta do bi je nih kvan ti ta tiv nom i kva li ta tiv nom ana li zom, a pri me nom te o ret skih mo de la si stem ske po ro dič ne te o-ri je i te ra pi je, utvr đe no je i opi sa no po sto ja nje če ti ri ti pa iz be glič kih po ro di ca u za vi sno sti od struk tu re i ste pe na funk ci o nal no sti i to: funk ci o nal ne pot pu ne, funk ci o nal ne ne pot pu ne, dis funk ci o nal ne pot pu ne i dis funk ci o nal ne ne pot pu ne po ro di ce.

Re zul ta ti su po ka za li da je raz vi tak lič no sti de te ta naj ma nje ugro žen u pot pu nim iz be glič kim po ro di ca ma ko je su pre iz be gli-štva ima le funk ci o nal ne obra sce. Ste pen ugro že no sti de te ta ra ste u struk tur no de fi ci jent nim iz be glič kim po ri di ca ma, ko je su pre ra ta ima le funk ci o nal ne obra sce. In te re sant no je da je raz vi tak lič no sti de te ta ugro že ni ji u pot pu nim iz be glič kim po ro di ca ma ko je su pre iz be gli štva ima le dis funk ci o nal ne obra sce po na ša nja, ne go u de fi-ci jent nim po ro di ca ma ko je su pre iz be gli štva bi le funk ci o nal ne. Po-

46

ka za lo se da se naj ve ći ste pen ugro že no sti ja vlja u struk tur no de fi-ci jent nim po ro di ca ma ko je su pre iz be gli štva ima le dis funk ci o nal ne obra sce po na ša nja.

U ra du su ta ko đe pred sta vlje ni me ha ni zmi pre vla da va nja ko ji-ma re zi li jent ne po ro di ce uspe va ju da za dr že svo ju funk ci o nal nost i u uslo vi ma iz be gli štva.

So­ci­jal­ni­po­lo­žaj­sta­rih­li­ca­i­ri­zik­od­vik­ti­mi­za­ci­je­ sa­po­seb­nim­osvr­tom­na­kri­vič­no­prav­nu­za­šti­tu­sta­rih­li­ca

Fi lip Mi rićOsnovni sud u Nišu (Sr bi ja)

Pro ces sta re nja je ne mi no van. On pra ti in di vi duu od ro đe nja, pa sve do smr ti. Zbog ne mo guć no sti in di vi due da uti če na nje ga, još je ve ća oba ve za dru štva da lju di ma u „tre ćem do bu“ omo gu ći do sto-jan stven ži vot, li šen sva kog ob li ka vik ti mi za ci je. Pred met ra da je so-ci jal ni po lo žaj sta rih li ca, ko ji je, po mi šlje nju auto ra, u ve li koj me ri po ve zan sa ri zi kom od nji ho ve vik ti mi za ci je što je u ra du po seb no is tak nu to. Kri vič no prav na za šti ta sta rih oso ba je, ta ko đe, u fo ku su ra da, bu du ći da ona pred sta vlja jed no od naj e fi ka sni jih oru đa dr ža-ve i dru štva u ce li ni za za šti tu po seb no ugro že nih dru štve nih gru pa. Ov de će bi ti ana li zi ra ne od go va ra ju će od red be Kri vič nog za ko ni ka Re pu bli ke Sr bi je i Za ko ni ka o kri vič nom po stup ku Re pu bli ke Sr bi je.

Iz ova ko de fi ni sa nog pred me ta ra da nu žno pro iz i la zi i nje gov cilj, da kroz pri kaz naj zna čaj ni jih te o rij skih sta vo va o so ci jal nim fak-to ri ma ko ji uti ču na vik ti mi za ci ju sta rih li ca i pro ces sta re nja uop šte, uka že na či nje ni cu da je so ci jal ni po lo žaj sta rih li ca u ko re la ci ji sa ri-zi kom od nji ho ve vik ti mi za ci je što je od ve li kog zna ča ja za su zbi ja nje ove ne ga tiv ne dru štve ne po ja ve.

47

Ne­za­po­sle­nost­oso­ba­sa­in­te­lek­tu­al­nom­ome­te­no­šću­ kao­ob­lik­so­ci­jal­ne­dis­kri­mi­na­ci­je

Mr Bi lja na Mi la no vić- Do bro ta Prof. dr Ma ri na Ra dić-Še stićFa kul tet za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju, Uni ver zi tet u Be o gra du (Sr bi ja)

U da na šnjem vre me nu, rad i za po sle nost do bi li su pri mar nu vred-nost i sma tra ju se jed nim od naj bit ni jih kri te ri ju ma pe r so nal ne kom-pe ten ci je, osim sa mo po u zda nja i sa mo po što va nja. Pra vo na rad za ga ran to va no je Uni ver zal nom de kla ra ci jom o ljud skim pra vi ma i Me đu na rod nim pak tom o eko nom skim, so ci jal nim i kul tur nim pra-vi ma. Član 27 Kon ven ci je o pra vi ma oso ba sa in va li di te tom po tvr-đu je pra vo oso ba sa in va li di te tom na rad i ure đu je od re đe ne me re za ostva ri va nje pra va na rad i dru gih srod nih pra va oso ba sa in va li-di te tom. Kon ven ci ja sta vlja po se ban na gla sak na za bra nu dis kri mi-na ci je u ovoj obla sti, jed na ke uslo ve pri za po šlja va nju, za po šlja va nje na otvo re nom tr ži štu ra da, sa mo za po šlja va nje i pod sti ca je za po slo-dav ce. Sr bi ja je kao ze mlja u tran zi ci ji pred u ze la prav ne re gu la ti ve i do ne la niz stra te ških do ku me na ta u ci lju po di za nja kva li te ta ži vo ta i pod sti ca nju za po šlja va nja oso ba sa ome te no šću, ali so ci jal na dis kri-mi na ci ja u ob li ku ne jed na kog tret ma na pri za po šlja va nju je pro blem ko ji do mi ni ra.

Upr kos ak tiv nim me ra ma mno go broj nih in sti tu ci ja vla di nog i ci vil nog sek to ra, broj ne za po sle nih oso ba sa in va li di te tom u Re pu-bli ci Sr bi ji je još uvek ve lik, a re a lan broj i struk tu ra ne za po sle nih ne po zna ta. Naj če šće ko ri šće na i za sa da naj pot pu ni ja evi den ci ja je evi den ci ja Na ci o nal ne slu žbe za za po šlja va nje, pre ma ko joj je u ma-ju 2011. go di ne evi den ti ra no 20965 ne za po sle nih oso ba sa in va li di-te tom. Uko li ko iz u zme mo in va li de ra da, naj ve ći broj ne za po sle nih, čak 3811, je iz ka te go ri je oso ba sa la kom in te lek tu al nom ome te-no šću. Kao po seb no ose tlji va gru pa sa ne do volj nim kva li fi ka ci ja ma i ne a de kvat nim zna nji ma i ve šti na ma (sa pr vim ste pe nom struč ne spre me je 1437, a sa dru gim 1167 oso ba) na la ze se u ri zi ku od so ci-jal ne is klju če no sti. Naj ve ći broj ne za po sle nih oso ba sa la kom in te-

48

lek tu al nom ome te no šću pri pa da mla đoj do bi od 20-29 go di na, njih 1217, ko ji pred sta vlja ju ne is ko ri šće ni rad ni po ten ci jal, dok 890 pri-pa da gru pi ne za po sle nih oso ba ko je ak tiv no tra že za po sle nje du že od 10 go di na! Ta ko đe, Na ci o nal na slu žba za za po šlja va nje ne vr ši re-gi stro va nje oso ba sa te žim ob li ci ma in te lek tu al ne ome te no sti či me su ove oso be is klju če ne sa tr ži šta ra da i dru štve no ne vi dlji ve.

Cilj ra da je da na osno vu do stup nih po da ta ka, me đu na rod ne i do ma će li te ra tu re sin te ti še i kri tič ki ana li zi ra re le van te po dat ke o ob li ku so ci jal ne dis kri mi na ci je oso ba sa in te lek tu al nom ome te no-šću ko ji se ogle da u ne jed na kom tret ma nu pri za po šlja va nju, a ko ji ko re li ra i sa ne ga tiv nim sta vo vi ma po slo da va ca i za po sle nih.

49

Te mat ska se si ja 5: Po sle di ce vik ti mi za ci je i za šti ta žr ta va

Is­ku­stva­IAN-a­u­re­ha­bi­li­ta­ci­ji­žr­ta­va­tor­tu­re

Mr San dri na Speh Vu ja di no vić Mr Iva na Vi da ko vićMe đu na rod ne mre že po mo ći I.A.N. Be o grad (Sr bi ja)

Pred met ovog ra da je pred sta vlja nje is ku sta va Me đu na rod ne mre-že po mo ći I.A.N.-a ste če nih to kom du go go di šnjeg ra da na pru ža nju po mo ći i po dr ške žr tva ma rat ne tra u me i tor tu re. Cilj je is ti ca nje na-u če nih lek ci ja, pri me ra do brih prak si i stan dar da u ra du sa žr tva ma, i raz me na is ku sta va sa pro fe si o nal ci ma i dru gim ko le ga ma ko ji se ba ve vik ti mo lo gi jom i žr tva ma kri mi na li te ta i ra ta. U iz la ga nju će mo po kri ti osnov ne te me ko je se ti ču raz vo ja i spe ci ja li za ci je ser vi sa za kli jen te, kao što su va žnost sve o bu hvat nog pri stu pa u re ha bi li ta ci ji kli je na ta, zna čaj utvr đi va nja i do ku men to va nja do ka za i po sle di ca tor tu re, po di za nje sve sti struč ne i op šte jav no sti i za go va ra nje za pra va žr ta va, i dr.

Kroz 13 go di na ra da sa raz li či tim ka te go ri ja ma ra nji vih i mar-gi na li zo va nih kli je na ta, IAN je ste kao zna čaj no is ku stvo u obla sti po mo ći žr tva ma. Pro gra mi IAN-a su raz vi ja ni kroz pre po zna va nje i pra će nje po tre ba ko ri sni ka, od psi ho lo ške po mo ći sta nov ni štvu Sr-bi je za vre me bom bar do va nja, pre ko di rekt ne ma te ri jal ne po mo ći naj u gro že ni jim ka te go ri ja ma (iz be gli, ra se lje ni, Ro mi, ko ri sni ci u In-sti tu ci ja ma sta ra nja, itd.), in for ma tiv ne i prav ne po mo ći, raz vi ja nja edu ka tiv nog pro gra ma i obez be đi va nje me di cin ske po mo ći do us-po sta vlja nja spe ci ja li zo va nog cen tra za sve o bu hvat nu re ha bi li ta ci ju žr ta va tra u me i tor tu re. Kroz 90 raz li či tih pro je ka ta IAN-a, po moć je do bi lo pre ko 55.000 ko ri sni ka, od če ga je uslu ge Cen tra za re ha bi li-ta ci ju žr ta va tor tu re ko ri sti lo pre ko 9.500 po je di na ca u Sr bi ji i BiH.

50

Is ku stvo je po tvr di lo zna čaj sve o bu hvat ne re ha bi li ta ci je žr ta va tor tu re, jer su nji ho ve po tre be vi še stru ke i slo že ne i sa mo ce lo vi-to sa gle da va nje i pri stup re ša va nju pro ble ma u do me nu nji ho vog zdrav stve nog, psi hič kog, po ro dič nog, so ci jal nog i rad nog funk ci o ni-sa nja, kao i po moć u ostva ri va nju pra va na obe šte će nje i na dok na-du, mo že da ti ade kvat ne re zul ta te.

Od po seb nog je zna ča ja utvr đi va nje i do ku men to va nje is ku sta-va, do ka za i po sle di ca tor tu re, ka ko za pro ces re ha bi li ta ci je žr ta va, pre po zna va nja i ka žnja va nja po či ni la ca, ta ko i za pre ven ci ju no vih slu ča je va, raz voj dru štva bez na si lja i pro ces po mi re nja u re gi o nu. U ci lju po ve ća nja sve sti i zna nja struč ne jav no sti o tor tu ri, nje nim po sle di ca ma, IAN ra di na pro mo vi sa nju i edu ka ci ji pro fe si o na la ca za pri me nu prin ci pa Istam bul skog pro to ko la, kao me đu na rod no pri-zna tog in stru men ta – stan dar da za is tra ži va nje i do ku men to va nje slu ča je va tor tu re.

IAN ak tiv no uče stvu je u rad nim gru pa ma, ini ci ja ti va ma i jav nim kam pa nja ma za pra va žr ta va i pre ven ci ju no vih slu ča je va tor tu re. U Re pu bli ci Sr bi ji po sled njih go di na na či nje ni su zna čaj ni ko ra ci u prav nom pre po zna va nju tor tu re kroz ra ti fi ka ci ju Op ci o nog pro to-ko la uz UN CAT, uvo đe nja kri vič nog de la tor tu re u Kri vič ni za ko nik i sko ra šnje ime no va nje Za štit ni ka gra đa na RS za Na ci o nal ni pre ven-tiv ni me ha ni zam. Po što se to r tu ra ne de ša va sa mo u rat nim uslo vi-ma, ak tiv no sti IAN-a se da lje usme ra va ju na osna ži va nje gru pa pod ri zi kom i pre ven ci ju no vih slu ča je va tor tu re.

Stres­i­psi­hič­ka­tra­u­ma­na­rad­nom­me­stu­ i­pra­vo­na­na­dok­na­du­ne­ma­te­ri­jal­ne­šte­te

Prof. dr Mi lan ko Ča bar ka paOde lje nje za psi ho lo gi ju, Fi lo zof ski fa kul tet, Uni ver zi tet u Be o gra du (Sr bi ja)

U sa vre me nom sve tu, uklju ču ju ći i na še dru štvo, sve vi še ja ča ju de-mo krat ske ten den ci je, po li tič ke slo bo de, in di vi du al na i ko lek tiv na pra va, pred u zi ma ju se sve or ga ni zo va ni je za kon ske i dru ge me re da

51

se po ve ća bez bed nost, za šti ti zdra vlje i una pre di kva li tet ži vo ta i ra da za po sle nih. Ali, upr kos to me, još uvek po sto ji ve li ki broj po slo-va i za ni ma nja gde po sto je po ve ća ni ri zi ci za ugr o ža va nje zdra vlja i bez bed no sti, pri če mu je po seb no u po ra stu ri zik od na ru ša va nja men tal nog zdra vlja na rad nom me stu.

U ovom ra du, ko ri ste ći prak tič no is ku stvo i po dat ke iz do stup-ne li te ra tu re, fo ku si ra mo se na pro blem tra u mat skog stre sa u rad-nom okru že nju, obra ća ju ći po seb nu pa žnju na kri te ri ju me za di fe-ren ci jal nu di jag no sti ku i sud sko-me di cin sko ve šta če nje u po stup ku na dok na de ne ma te ri jal ne šte te.

Po sta vlja se pi ta nje da li se akut na stre sna re ak ci ja, pro lon gi-ra na stre sna re ak ci ja i akut ni PTSP, ko ji su se do go di li u pro stor noj i uzroč noj po ve za no sti sa oba vlja njem po sla po osno vu ko ga je rad-nik osi gu ran, mo gu tre ti ra ti kao po vre da na ra du, pre ma Za ko nu o pen zij skom i in va lid skom osi gu ra nju Re pu bli ke Sr bi je.

Isto ta ko po sta vlja se pi ta nje da li se po sle di ce hro nič nog stre sa i psi hič ke tra u me na sta le na rad nom me stu mo gu uklo pi ti u po jam bo le sti u ve zi sa ra dom (BUR), ko je na sta ju du go traj nim de lo va njem ve ćeg bro ja za jed nič kih fak to ra ri zi ka iz sfe re rad nog, fi zič kog i so ci-jal nog okru že nja, kao i en do ge nih fak to ra ri zi ka. Pri to me je dej stvo štet no sti na rad nom me stu sa mo je dan, ali glav ni eti o lo ški či ni lac iz gru pe za jed nič kih fak to ra ri zi ka od go vor nih za na sta nak, tok i pro-gre si ju bo le sti.

Po la znu osno vu za re ša va nje na ve de nih pi ta nja pred sta vlja Za-kon o bez bed no sti i zdra vlju na ra du, u ko me se ka že da je „po slo da-vac du žan da za po sle ne osi gu ra od po vre da na ra du, pro fe si o nal nih obo lje nja i obo lje nja u ve zi s ra dom“. Pre ma to me, po sle di ce akut ne psi hič ke tra u me i po sle di ce hro nič ne psi hič ke tra u me mo gu da po-vla če za so bom ma te ri jal nu i ne ma te ri jal nu šte tu, ko ju tre ba kom-pen zo va ti sa gla sno op štim pra vi li ma od štet nog pra va.

52

Jav­ne­i­skri­ve­ne­žr­tve­sud­skog­po­stup­ka

Oli ve ra Ku ljićOsnov ni sud u Zre nja ni nu (Sr bi ja)

U sud skom po stup ku po red jav nih, pre po zna tlji vih žr tvi (ošte će ni, nje go va rod bi na, sve do ci), po sto je i skri ve ne žr tve ko je se na su-du vr lo ret ko po ja vlju ju (naj če šće su iz ši reg kru ga po ro di ce okri-vlje nih). U ovom mi ljeu ne pri zna tih žr ta va, ve ro vat no je tr plje nje, prem da po sred no, ve će ne go kod onih či ja je šte ta pri zna ta. Su di ja ret ko do spe va do ovih ne vi dlji vih žr ta va, ali se kat kad one ipak bru-tal no obe lo da nju ju. Iz is ku stva par nič nog su di je po ku ša ću da po ka-žem ne ke ne pri zna te sud ske žr tve, tj. one oso be ko je ne tr pe di rekt-no sank ci je su da, ne go tek po sred no is pa šta ju. U ovu gru pu spa da ju že ne ko je ne pri ma ju ili pri ma ju mi ni mal nu ali men ta ci ju, de ca bez sred sta va za ško lo va nje, ne zbri nu ti ro di te lji i slič no.

Uoči ti ne vi dlji ve žr tve sud skih pre su da je slo žen za da tak ko ji se ne mo že oba vi ti bez po da ta ka cen tra za so ci jal ni rad, ge ron to lo ških usta no va ili do mo va za ne zbri nu ta li ca. U ra du ću po ku ša ti da po-ka žem sa mo je dan seg ment ne pri zna tih žr ta va sud skih od lu ka na te ri to ri ji gra da Zre nja ni na.

Žr­tve­lo­še­psi­ho­te­ra­pe­ut­ske­prak­se

Ni ko la M. Pe tro vićVMŠSS „Mi lu tin Mi lan ko vić“ i Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je (Sr bi ja)

Be jan Ša ći ri Ta ma ra Klja jićVik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je (Sr bi ja)

Pro fe si o nal ni rad psi ho te ra pe u ta pod ra zu me va ne po sre dan rad sa oso ba ma ko je iz no se svo je in tim ne pro ble me i od psi ho te ra pe u ta se oče ku je da pru že po moć, a pre sve ga da ne na či ne šte tu svo jim kli jen ti ma. Me đu tim, po ne kad, pa ci jen ti mo gu po sta ti i žr tve svo jih

53

psi ho te ra pe u ta. Na i me, u psi ho te ra pi ji po sto ji raz li ka u mo ći iz me-đu psi ho te ra pe u ta i nji ho vih kli je na ta. Ta raz li ka pro is ti če iz ne rav-no prav no sti u po gle du po se do va nja in for ma ci ja i zna nja, raz li či tih so ci jal nih ulo ga ko je ima ju, ali i sa mog nji ho vog od no sa. Sa ma po se bi, ta raz li ka ni je opa sna, već je čak i neo p hod na za uspeh te-ra pi je. Me đu tim, ne ki psi ho te ra pe u ti se od lu ču ju da zlo u po tre be tu moć, za o bi đu etič ka pra vi la stru ke i na ne su šte tu kli jen ti ma, na pri mer, u vi du fi nan sij skog is ko ri šća va nja ili sek su al nog kon tak ta sa kli jen tom. Pred met ovog ra da su raz li či te vr ste zlo u po tre be te mo ći u psi ho te ra pij skom od no su. Iako ovih zlo u po tre ba ima, one se vr lo ret ko pri ja vlju ju, pa ta ko Sud ča sti Sa ve za dru šta va psi ho te ra pe u ta Sr bi je ni je raz ma trao ni je dan slu čaj od osni va nja udru že nja 1997. go di ne do da nas, a Sud ča sti Dru štva psi ho lo ga Sr bi je sve ga par slu-ča je va od 1971. go di ne. Cilj ovog is tra ži va nja bio je da se pri ka že fre kven ci ja po me nu tih ob li ka zlo u po tre ba kroz is pi ti va nje po mo ću upit ni ka na pri god nom uzor ku psi ho te ra pe u ta i kli je na ta. Ovim ra-dom auto ri su hte li da uka žu na ovaj pro blem, po dig nu svest struč-ne jav no sti o nje mu i da pred lo že ne ka re še nja za bo lji mo ni to ring i re gu la ci ju ove pro ble ma ti ke.

RA­DI­O­NI­CE

57

Ra di o ni ca 1: Evi den ti ra nje i pred sta vlja nje po da ta ka o kri mi na li te tu i nji hov zna čaj za žr tve

Evidentiranje­podataka­o­ratnim­zločinima­ i­masovnim­kršenjima­ljudskih­prava:­mapiranje­problema­

i­iskustvo­Nemačke

Prof. dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vićFa kul tet za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju, Uni ver zi tet u Be o gra du Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je (Sr bi ja)

Rad ima za cilj je da uka že na spe ci fič no sti pri ku plja nja, be le že nja i jav nog pred sta vlja nja po da ta ka o rat nim zlo či ni ma i ma sov nim kr-še nji ma ljud skih pra va u od no su na po dat ke o kon ven ci o nal nom kri mi na li te tu. Uz to, rad ima za cilj i da ma pi ra po sto je će na či ne evi-den ti ra nja i pred sta vlja nja ovih po da ta ka u sve tu, kao i pro ble me sa ko ji ma se raz li či te ze mlje su o ča va ju u ve zi sa ti me i na či ne na ko je su te pro ble me na sto ja le da pre va zi đu.

Rad će ima ti dva de la, op šti i po seb ni. U pr vom de lu bi će iz li sta-ni pro ble mi i do sa da šnja is ku stva ve za na za pri ku plja nje, be le že nje i jav no pred sta vlja nje po da ta ka o rat nim zlo či ni ma i ma sov nim kr-še nji ma ljud skih pra va u raz li či tim de lo vi ma sve ta, dok će u dru gom de lu bi ti pred sta vlje na stu di ja slu ča ja Ne mač ke, ve za no za zlo či ne iz vr še ne to kom Dru gog svet skog ra ta. Ana li za is ku sta va iz raz li či tih de lo va sve ta će bi ti za sno va na na re zul ta ti ma is tra ži va nja li te ra tu re, dok će stu di ja slu ča ja bi ti ba zi ra na na re zul ta ti ma is tra ži va nja spro-ve de nog u Ber li nu u ju nu 2011. go di ne.

Ana li zom će bi ti ob u hva će ni ka ko po da ci o žr tva ma, ta ko i po-da ci o iz vr ši o ci ma i zlo či ni ma, pri če mu će svi po da ci bi ti po sma tra ni sa sta no vi šta nji ho vog zna ča ja za žr tve i pre ven ci ju bu du ćih vik ti mi-za ci ja.

58

Nun ca Mas­(Ni­ka­da­vi­še)­po­li­ti­ke­i­do­ku­men­to­va­nje­ po­li­tič­kih­kri­vič­nih­de­la­u­La­tin­skoj­Ame­ri­ci

Prof. dr Mic hael Hum phreyOd sek za so ci o lo gi ju i so ci jal nu po li ti ku, Uni ver zi tet Sid nej (Austra li ja)

Ovaj rad is tra žu je na či ne na ko je su po li tič ki zlo či ni dik ta tu ra 1970-ih i 1980-ih go di na u La tin skoj Ame ri ci bi li ot kri ve ni, do ku men to va ni i obe le ža va ni. Rad is tra žu je ulo gu or ga ni za ci ja žr ta va i or ga ni za ci ja za ljud ska pra va u zah te va nju od go vor no sti upr kos ši ro ko ras pro stra-nje nim za ko ni ma o am ne sti ji, ko ji su pro pra ti li de mo kra ti za ci ju. Rad se fo ku si ra na ulo gu or ga ni za ci ja žr ta va u kre i ra nju za kon skog i po-li tič kog pri ti ska na vla de ka ko bi se sa zna le sud bi ne ne sta lih i ot kri li od go vor ni. U ra du se iz no si pri mer po kre ta maj ki, kao naj po zna ti jeg po kre ta ove vr ste, ko ji je po mo gao da se do ku men tu ju zlo či ni u ime prav de i „da se ne za bo ra vi“. Nji ho ve ak tiv no sti su do pri ne le raz vo-ju no vih fo ren zič kih teh ni ka za iden ti fi ko va nje posmrt nih osta ta ka (Ar gen tin ski fo ren zič ko an tro po lo ški tim), raz vo ju teh ni ka za ana li zu DNK ka ko bi se iden ti fi ko va la ukra de na de ca ne sta lih li ca, an ga žo-va nju In ter a me rič ke ko mi si je za ljud ska pra va ka ko bi se osmi sli la no va „su đe nja za do la že nje do isti ne“ („pra vo da se zna“) upr kos za ko ni ma o am ne sti ji, ko ji su spre ča va li kri vič na go nje nja, i raz vo ju uspe šnih lo kal nih kam pa nja ka ko bi se usvo ji la Kon ven ci ja o pri sil no ne sta lim oso ba ma. Ovaj rad ta ko đe is tra žu je ulo gu or ga ni za ci ja žr-ta va u se ća nju kroz ar hi vi ra nje usme ne isto ri je, pu bli ka ci je, stva ra-nje is tra ži vač kih cen ta ra i raz vi ja nje obra zov nih pla no va i pro gra ma o pro šlo sti. Ku mu la tiv ni efe kat Nun ca Mas po li ti ke na do ku men to-va nje pro šlih zlo či na i odr ža va nje pi ta nja ne sta lih, ži vim, do veo je na kra ju do pro me ne ili uki da nja za ko na o am ne sti ji u ve ći ni dr ža va La tin ske Ame ri ke.

59

Uti­caj­sta­ti­sti­ka­o­vik­ti­mi­za­ci­ji­na­raz­voj­ pre­ven­tiv­nih­stra­te­gi­ja

Mr Da ni ca Va si lje vić-Pro da no vićFa kul tet za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju, Uni ver zi tet u Be o gra du (Sr bi ja)

Sto pa kri mi na li te ta na od re đe nom pod ruč ju se naj če šće iz ra ža va in-ci den ci jom, od no som bro ja kri vič nih de la pre ma bro ju sta nov ni ka na od re đe nom pod ruč ju (npr. na 1.000 ili 100.000 sta nov ni ka). Po sto je, me đu tim, još dva po ka za te lja ko ja se mno go re đe ko ri ste u ana li za ma kre ta nja kri mi na li te ta na ne kom pro sto ru, pre va len ci ja i kon cen tra-ci ja kri mi na li te ta. Ma te ma tič ki po sma tra no, in ci den ci ja pred sta vlja pro iz vod pre va len ci je i kon cen tra ci je. Pre va len ci ja pred sta vlja od nos bro ja ak tu el nih žr ta va kri vič nih de la pre ma bro ju sta nov ni ka (po ten-ci jal nih žr ta va). Pre va len ci ja po ka zu je ste pen ri zi ka vik ti mi za ci je na od re đe nom pro sto ru u od re đe nom vre men skom pe ri o du. Kon cen-tra ci ja kri mi na li te ta se iz ra ču na va kao od nos bro ja kri vič nih de la pre-ma bro ju žr ta va. Kon cen tra ci ja kri mi na li te ta ni je naj pre ci zni ja me ra za to što kri mi nal ni je rav no mer no ras po re đen Dru gim re či ma, pre-va len ci ja po ka zu je pro se čan broj žr ta va, in ci den ci ja, pro se čan broj kri vič nih de la, a kon cen tra ci ja pro se čan broj kri vič nih de la po žr tvi.

Naj če šća gre ška ko ju pra ve oni ko ji ko ri ste sta ti stič ke po dat ke za opi si va nje kri mi na li te ta je ste ta što se su vi še osla nja ju na po da-tak o in ci den ci ji, od no sno bro ju kri vič nih de la. Na taj na čin se za ne-ma ru je či nje ni ca da po sto je od re đe ne vr ste kri vič nih de la ko je se od li ku ju vi so kom kon ce tra ci jom, kao npr. na si lje u po ro di ci, dok kod dru gih po sto ji vi so ka pre va len ci ja (npr. imo vin ska kri vič na de la). Dve obla sti sa jed na kom sto pom kri mi na li te ta (in ci den ci jom) mo gu ima-ti pot pu no raz li či te pre va len ci je (broj žr ta va) i kon cen tra ci je kri mi-na li te ta. Po zna va nje ovih pa ra me ta ra di rekt no uti če na pla ni ra nje pre ven tiv nih stra te gi ja. Uko li ko je vi so ka pre va len ci ja kri mi na li te ta u od re đe noj obla sti (vik ti mi zo van je ve li ki broj li ca, do ma ćin sta va ili imo vi ne) pri me nji va će se stra te gi je ko je su usme re ne ka sma nje nju op šteg ri zi ka vik ti mi za ci je. Uko li ko je vi so ka kon cen tra ci ja kri mi na li-te ta, pre ven tiv na stra te gi ja će bi ti in di vi du al no ori jen ti sa na. Pri tom

60

je je dan od va žnih za da ta ka iden ti fi ko va nje slu ča je va po no vlje ne vik ti mi za ci je. Is tra ži va nja su po ka za la da je pret hod na vik ti mi za ci ja naj bo lji pre dik tor mo gu će re vik ti mi za ci je

Aktuelna­me­to­do­lo­gi­ja­evi­den­ti­ra­nja­na­sil­nič­kog­kri­mi­na­liteta­ u­evi­den­ci­ja­ma­Mi­ni­star­stva­unu­tra­šnjih­po­slo­va­

Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je

Prof. dr Sa ša Mi jal ko vićKri mi na li stič ko-po li cij ska aka de mi ja, Be o grad (Sr bi ja)

Na sil nič kim kri mi na lom vi še stru ko se ugro ža va bez bed nost po je di-na ca, po ro di ca, jav na i na ci o nal na, a ne ret ko i me đu na rod na bez-bed nost. Sto ga i ozbilj na po li ti ka spre ča va nja i su zbi ja nja na sil nič-kog kri mi na la zah te va ute me lje nost ak tiv no sti i me ra na ci o nal nog si ste ma bez bed no sti na ak tu el nim do me ti ma do ma će i ino stra ne bez bed no sno-kri mi na li stič ke te o ri je i „naj bo lje kri mi na li stič ko-oba-ve štaj ne prak se“, ali i na sve o bu hvat noj oba ve štaj no-kri mi na li stič-koj ana li zi eti o lo ških, fe no me no lo ških i vik ti mo lo ških di men zi ja ovog vi da kri mi na la. Za spro vo đe nje od re đe nih na uč nih, ana li tič ko-sta ti stič kih is tra ži va nja, od no sno kri mi na li stič ko-oba ve štaj nih ana-li za, neo p hod ni su iz ve sni pi sa ni iz vo ri o evi den ti ra nju kri mi na la ko ji su sve o bu hvat ni, tač ni, pre ci zni, objek tiv ni i prak tič no pri men lji vi.

Naj broj ni je evi den ci je o na sil nič kom kri mi na lu vo de se u Mi ni-star stvu unu tra šnjih po slo va. Ovo sto ga što ovaj su bjekt bez bed-no sti spro vo di kri mi na li stič ku ob ra du sva kog ot kri ve nog kri vič nog de la sa ele men ti ma na si lja, pri če mu se raz li či ti sta di ju mi po li cij skih ak tiv no sti (evi den ti ra nje do ga đa ja, fik si ra nje tra go va, spro vo đe nje ope ra tiv nih i is tra žnih rad nji itd.), kao i ra zni ele men ti kri vič nog de-la (iz vr ši lac, na čin iz vr še nja, ne sta le stva ri, žr tva itd.) evi den ti ra ju u raz li či tim evi den ci ja ma. U tom smi slu, u ra du će bi ti uči nje ni na po ri da se na ni vou na uč ne de skrip ci je i ana li ze is tra ži ak tu el na me to do-lo gi ja evi den ti ra nja kri mi na la sa ele men ti ma na si lja, a pre sve ga: li sta kri vič nih de la (in kri mi na ci ja) ko ja se u evi den ci ja ma MUP-a svr sta va ju u kri mi nal sa ele men ti ma na si lja, sa po seb nim osvr tom na pre kr ša je sa ele men ti ma na si lja; vr ste po da ta ka o evi den ti ra nim kri vič nim de li ma

61

sa ele men ti ma na si lja; evi den ci je u ko je se uno se po da ci o kri vič nim de li ma sa ele men ti ma na si lja; obra sci u ko je se uno se na ve de ni po da-ci i mo guć no sti do bi ja nja po da ta ka o sta nju kri mi na la sa ele men ti ma na si lja na pod ruč ju Re pu bli ke Sr bi je u pe ri o du po sle 2000. go di ne.

(Ne)vi­dlji­vost­žr­ta­va­u­pra­vo­sud­nim­sta­ti­sti­ka­ma­ i­zna­čaj­an­ke­ta­o­vik­ti­mi­za­ci­ji

Dr Sa nja Ćo pićIn sti tut za kri mi no lo ška i so ci o lo ška is tra ži va nja u Be o gra du Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je (Sr bi ja)

Zna ča jan pred u slov za pra će nje tren da kri mi na li te ta i raz vi ja nje efi-ka sne po li ti ke nje go vom su prot sta vlja nju pred sta vlja ju sa zna nja o obi mu, struk tu ri i ka rak te ri sti ka ma kri mi na li te ta u od re đe nom vre men skom pe ri o du i od go vo ru dr ža ve na nje ga. U ve ći ni ze ma-lja ključ ni iz vor ta kvih sa zna nja su po da ci sa dr ža ni u zva nič nim dr-žav nim, od no sno po li cij skim i pra vo sud nim sta ti sti ka ma u ko ji ma se be le ži pri ja vlje ni kri mi na li tet, kri mi na li tet ko ji je pred met op tu že nja i pre su đe ni kri mi na li tet. Pri to me, ove sta ti sti ke uglav nom sa dr že po dat ke o kri vič nom de lu, uči ni o cu i re ak ci ji or ga na kri vič no prav-nog si ste ma. Me đu tim, one da le ko re đe uklju ču ju po dat ke o žr tva-ma i nji ho vim ka rak te ri sti ka ma, a što je va žan osnov za kre i ra nje po li ti ke ko ja uva ža va is ku stva i po tre be žr ta va kri mi na li te ta. Sto ga se da nas u sve ve ćem bro ju ze ma lja spr o vo de an ke te o vik ti mi za ci ji kao va žna do pu na po sto je ćim iz vo ri ma po da ta ka o kri mi na li te tu. Po la ze ći od to ga, pred met ra da je ana li za pra vo sud nih sta ti sti ka po-je di nih ze ma lja i to iz ugla po da ta ka o žr tva ma kri vič nih de la. Cilj ana li ze je do la že nje do sa zna nja o to me da li se u pra vo sud nim sta-ti sti ka ma be le že po da ci o žr tva ma kri vič nih de la, ko ji po da ci i da li je to do volj no za sa gle da va nje vik ti mo lo škog aspek ta kri mi na li te ta. Shod no to me, rad ima za cilj da uka že na to ko ji po da ci o žr tva ma fi gu ri ra ju u pra vo sud nim sta ti sti ka ma po je di nih ze ma lja i na ko ji na-čin se oni do pu nju ju, pre sve ga, an ke ta ma o vik ti mi za ci ji, kao i da uka že na tre nut no sta nje u po gle du be le že nja po da ta ka o žr tva ma u pra vo sud noj sta ti sti ci Sr bi je.

62

Evi­den­ti­ra­nje­i­pri­kaz­po­da­ta­ka­o­na­si­lju­nad­de­com­ –­me­sto­žr­tve­u­zva­nič­nim­po­da­ci­ma

Lji lja na Stev ko vićIn sti tut za kri mi no lo ška i so ci o lo ška is tra ži va nja u Be o gra du Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je (Sr bi ja)

Na si lje nad de com pred sta vlja ozbi ljan dru štve ni pro blem ko ji zbog svo je kom plek sno sti i ozbilj no sti po sle di ca zah te va mul ti di sci pli nar-ni pri stup u nje go vom spre ča va nju, su zbi ja nju i ubla ža va nju ne ga tiv-nih efe ka ta na raz voj i kva li tet ži vo ta žr tve. Ne po sto ja nje je din stve-nih de fi ni ci ja po jav nih ob li ka na si lja nad de com i pri su stvo raz li či tih iz vo ra po da ta ka, uz osla nja nje sa mo na pri ja vlje ne i ot kri ve ne slu-ča je ve do dat no ote ža va sa gle da va nje re al ne sli ke obi ma pro ble ma. Po la zna osno va za uspe šne me re pre ven ci je i eli mi na ci je vik ti mi za-ci je de ce je ste efi ka san si stem evi den ti ra nja i pri ka zi va nja po da ta ka o na si lju nad nji ma, za sno van na in for ma ci ja ma o in ci den tu, po ro-di ci, iz vr ši o cu i žr tvi. Ovaj rad ima za cilj da kroz ana li zu pri me ra do-bre prak se vo đe nja evi den ci je o na si lju nad de com uka že na me sto žr tve u zva nič nim sta ti sti ka ma kri mi na li te ta u Sr bi ji i mo guć no sti ma pla ni ra nja i re a li zo va nja efi ka snih me ra nji ho ve za šti te.

Evi­den­ti­ra­nje­ko­rup­ci­je­i­vik­ti­mi­za­ci­je­ko­rup­ci­jom

Je le na Di mi tri je vićFa kul tet za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju, Uni ver zi tet u Be o gra du Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je (Sr bi ja)

Ko rup ci ja, kao slo žen ob lik kri mi na li te ta ko ji se is po lja va u ra znim for ma ma i raz li či tim kon tek sti ma, ne sum nji vo pred sta vlja uni ver-za lan pro blem. Prak tič no, ne po sto ji ze mlja u sve tu ko ja ni je po-go đe na pro ble mom zva nim „ko rup ci ja“ i ko ja ne na sto ji da iz gra di ade kvat ne stra te gi je nje nom su prot sta vlja nju. Po zna va nje fe no me-no lo ških i eti o lo ških ka rak te ri sti ka ko rup ci je, u tom smi slu, vr lo je

63

zna čaj no. Me đu tim, do la že nje do ta kvih sa zna nja umno go me za vi si od na či na pri ku plja nja, evi den ti ra nja i kla si fi ko va nja po da ta ka o kri-mi na li te tu. Sva ka ko, to ni je ni ma lo jed no sta van za da tak, po seb no ako ima mo u vi du da je ko rup ci ja te ško mer ljiv fe no men, od no sno ona vr sta kri mi na li te ta ko ju ka rak te ri še vi so ka tam na broj ka. Sem to ga, ne ret ko se de ša va da dr žav ni or ga ni za du že ni za kon tro lu kri-mi na li te ta raz li či tom, ili ne u sa gla še nom me to do lo gi jom pri ku plja ju i evi den ti ra ju po dat ke o kri mi na li te tu. To mo že pred sta vlja ti pre pre-ku na pu tu pla ni ra nja i efi ka snog vo đe nja po li ti ke su prot sta vlja nja kri mi na li te tu, ka ko na unu tra šnjem, ta ko i na ši rem, re gi o nal nom i me đu na rod nom kri mi nal no-po li tič kom pla nu. Upra vo ka ko bi se pre va zi šli uoče ni ne do stat ci po sto je ćih na či na evi den ti ra nja kri mi-na li te ta uop šte, ali i ko rup ci je, raz li či te me đu na rod ne or ga ni za ci-je na sto je da raz vi ju i pri me ne pro gra me har mo ni za ci je sta ti stič kih po da ta ka. Ima ju ći u vi du pret hod no na ve de no, kao i to da ko rup ci ja osta vlja po sle di ce ka ko na po je din ce kao žr tve, ta ko i na jav ni i pri-vat ni sek tor, ali i dru štvo u ce li ni, po da ci o vik ti mi za ci ji ko rup ci jom sva ka ko mo ra ju bi ti uva že ni pri li kom evi den ti ra nja ove po ja ve. Ulo zi žr tve ko rup ci je tre ba lo bi po sve ti ti mno go vi še pa žnje, sa mim tim što je po je di na ko rup tiv na po na ša nja go to vo ne mo gu će ot kri ti uko-li ko žr tva isto ne pri ja vi nad le žnim or ga ni ma.

Po la ze ći od ana li ze po sto je ćeg na či na evi den ti ra nja ko rup ci je i vik ti mi za ci je ko rup ci jom, pre sve ga u na šem dru štvu, rad ima za cilj da iden ti fi ku je i pred sta vi na či ne pri ku plja nja i pri ka zi va nja po-da ta ka o ko rup ci ji i žr tva ma ko rup ci je, te da uka že na even tu al ne pred no sti i ne do stat ke istih.

64

Ra di o ni ca 2: Neo p hod ni ko ra ci ka stan dar di za ci ji po na ša nja i tak ti ke po li cij skih slu žbe ni ka pre ma

žr tva ma kri mi na la i raz voj sve o bu hvat nog pri stu pa u ra du sa žr tva ma

Dr Mag nus Lind grenOr ga ni za ci ja Si gur na Šved ska, Štok holm (Šved ska)

Ode lje nje za spro vo đe nje za ko na Mi si je OEB Sa u Sr bi ji

Ova ra di o ni ca će se ba vi ti te ma ma bit nim za rad po li ci je pri pru-ža nju po dr ške žr tva ma i ošte će ni ma, kao i o mo guć no sti da se te uslu ge i pro ce si una pre de. Pred met di sku si je će bi ti i osta le slu žbe jer po li ci ja ni je je di na usta no va ko ja je od go vor na za rad sa žr tva ma i ošte će ni ma. Ra di o ni cu će vo di ti pred stav ni ci šved ske or ga ni za ci-je Stif el sen Trygga re Sve ri ge (Si gur na Šved ska), Mi ni star stva unu-tra šnjih po slo va Re pu bli ke Sr bi je, Ode lje nja za spr o vo đe nje za ko na Mi si je OEB Sa u Sr bi ji, Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je i tu ži la štva Re-pu bli ke Sr bi je. Cilj ra di o ni ce je da lja raz ra da i di sku si ja o te ma ma ko-je su pred sta vlje ne u pu bli ka ci ji „Žr tve kri mi na li te ta: me đu na rod ni kontekst i situacija u Srbiji“, ko ja je re zul tat za jed nič kog ra da or ga-ni za ci je Si gur na Šved ska i Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je.

U po sled njih ne ko li ko go di na položaj žr ta va kri mi na li te ta do bi-ja na zna ča ju u mno gim ze mlja ma i sve se vi še na gla ša va ko li ko je bri ga o žr tva ma kri mi na li te ta va žna oblast po li cij skog ra da. Iz tog raz lo ga je va žno da svi za po sle ni u po li ci ji bu du do bro upo zna ti sa naj če šćim po tre ba ma i re ak ci ja ma žr ta va kri mi na li te ta. Isto ta ko tre ba da po sto ji ja sna po de la du žno sti i od go vor no sti pru ža nja po-dr ške žr tva ma u okvi ru po li ci je. Po red to ga, po li ci ja mo ra da po se-du je ru ti nu/pro ce du re ra da či me se osi gu ra va ko rek tan tret man žr-ta va, ko je o svom slu ča ju mo ra ju ima ti re le vant ne, tač ne i ak tu el ne in for ma ci je. Po sto je dve osnov ne kom po nen te ko je u pu noj me ri mo ra ju da funk ci o ni šu 24 sa ta dnev no u po li cij skoj or ga ni za ci ji: stal-na pro ce na ak tu el nih i mo gu ćih ri zi ka i pret nji žr tva ma i ak tiv no

65

upra vlja nje is tra ga ma ko ji ma se osi gu ra va da žr tve do bi ja ju po dr-šku na ko ju ima ju pra vo.

Me đu tim, u prak si je bi lo te ško pri me ni ti ovaj mo del. Je dan od raz lo ga je ste to da je tra di ci ja u po li ci ji ta kva da je fo kus na hap še-nju po či ni la ca, tj. na re a go va nju na uči nje ne pre kr ša je, a ma nje na pre ven ci ji kri mi na la i pre ven tiv nom ra du po li ci je. Kao po sle di ca ove tra di ci je, stva ra se si tu a ci ja u ko joj je po li ci ji ve o ma če sto te ško da usvo ji no ve me to de ra da. Dru gi raz log je ste taj što or ga ni za ci ja ko ja je već op te re će na po slom, kao što je slu čaj s po li ci jom, mo že bi ti ne volj na da usvo ji ono što se sma tra no vim i do dat nim za dat kom. U ova kvim slu ča je vi ma, op ci ja ko ju po li cij ske or ga ni za ci je bi ra ju je da se lan si ra ju po vre me ne kam pa nje ume sto da se kre ne u sme ru stva ra nja struk tu ri ra nog na či na ra da ko ja za cilj ima da une se traj-ni ju iz me nu u sa dr ža ju i me to da ma ra da. Sto ga se ume sto in te gri-sa nja pri o ri tet nih za da ta ka u sva ko dnev ni rad po li ci je, od go vor nost za te za dat ke če sto po ve ra va jed nom, ili vi še po li ca ja ca, naj če šće oni ma ko ji po ka zu ju po seb no in te re so va nje za da tu te mu.

Ka ko bi po li ci ja bi la u mo guć no sti da is pu ni oba ve ze ko je su po sta vi le me đu na rod ne or ga ni za ci je, vla da i žr tve kri vič nih i dru gih de la, po sto ji niz pred u slo va ko ji se mo ra ju is pu ni ti. Kao pr vo, pi ta-nje po lo ža ja žr ta va kri mi na la mo ra da po sta ne pri o ri tet za po li ci ju i za po li cij ski ru ko vo de ći ka dar. Kao dru go, svi za po sle ni u po li ci ji mo-ra ju do bro da po zna ju pro ce du re i me ha ni zme po li ci je, na pri mer, na ko ji na čin se po li ci ja ba vi pi ta nji ma kra đe i ne stan ka imo vi ne/do ba ra i na ko ji na čin se žr tva ma da ju po treb ne in for ma ci je i ko ji je si stem upu ći va nja u si gur ne ku će. Na po slet ku, svi mo ra ju bi ti ume-šni i volj ni da da ju po treb ne in for ma ci je.

66

Alvazzi­del­Frate­Annae-mail:anna.alvazzi@smallarmssurvey.orgAl­va­nou­Ma­riae-mail: mariaalvanou@yahoo.grBa­tić­Dra­ga­nae-mail: dbatic@yahoo.comBa­ča­no­vić­Oli­vere-mail: oliverb@ukim.edu.mk

Bu­lje­vić­Ja­dran­kae-mail: jadranka91@yahoo.comjadranka.buljevic@ns.os.sud.rs

Ča­bar­ka­pa­Mi­lan­koe-mail:milanko.cabarkapa@gmail.com

Ča­če­va­Vi­o­le­tae-mail: caceva@isppi.ukim.edu.mk

Ćo­pić­Sa­njae-mail: scopic@eunet.rs

De­la­Grand­ma­i­son­Ge­of­roye-mail: geoffroy.lorin@gmail.com

Di­mi­tri­je­vić­Je­le­nae-mail: jexi1210@gmail.com

Gru­bić­Ra­dae-mail: radagrubic@aol.com

Hum­phrey­Mic­haele-mail: michael.humphrey@usyd.edu.au

Jo­va­no­va­Na­ta­šae-mail: natasa.akademija@yahoo.comKelly­Lize-mail: l.kelly@londonmet.ac.ukKe­peš­Nu­sre­tae-mail: nusretakepes@yahoo.com

Klja­jić­Ta­ma­rae-mail: tamarakljajic@live.com

Ku­ljić­Oli­ve­rae-mail: osnovnisudzr@ptt.rs

todorunbg@ptt.rs

Lind­gren­Mag­nuse-mail:magnus.lindgren@tryggaresverige.org

La­za­re­vić­Ja­snae-mail: info@genevadeclaration.org

Ma­an­sson­Stige-mail: Stig.Maansson@osce.org

Mi­jal­ko­vić­Sa­šae-mail: mijalkovics@yahoo.com

Mi­la­no­vić-Do­bro­ta­Bi­lja­nae-mail:biljanamilanovicdobrota@gmail.com

Mi­rić­Fi­lipe-mail: filip.miric@gmail.com

Mir­če­va­Sto­jan­kae-mail: smirceva@fb.uklo.edu.mk

SPI SAK AUTO RA/AUTOR KI

67

Mlađenović­Lepae-mail: lepa.ml@sbb.rs

Mr­še­vić­Zo­ri­cae-mail: zmrsevic@idn.org.rs

Mr­vić-Pe­tro­vić­Na­ta­šae-mail:petroviczdravko@ikomline.net

Ni­ko­lić-Ri­sta­no­vić­Ve­snae-mail: vnikolic@eunet.rs

Ni­ko­lo­ska­Sve­tla­nae-mail: svetlananikoloska@hotmail.com

Ob­ra­do­vić­Dra­gane-mail: pcdm.valjevo@gmail.com

Pe­tro­vić­Ni­ko­lae-mail: oksel@open.telekom.rs

Pe­tro­vić-Zi­e­mer­Lju­bin­kae-mail:L.Petrovic-Ziemer@berghof-conflictresearch.org

Ra­dić-Še­stić­Ma­ri­nae-mail: marina.r-s@hotmail.com

Re­i­ter­Axel­lee-mail: axelle.reiter@eui.eu

Speh­Vu­ja­di­no­vić­San­dri­nae-mail: sspeh@ian.org.rsSte­va­no­vić­Ve­snae-mail: glosarijum@glosarijum.comStev­ko­vić­Lji­lja­nae-mail: stevkoviclj@gmail.comStran­dell­Pe­tere-mail: peter.strandell@tryggaresverige.orgTa­nje­vić­Na­ta­šae-mail: ntanjevic@sbb.rs

Ta­šev­ska-Re­men­ski­Fro­si­nae-mail: ftremenski@fb.uklo.edu.mk

Ša­ći­ri­Be­jane-mail: bejansaciri@yahoo.com

Val­ver­de­Este­lae-mail: estela.valverde@mq.edu.au

Va­si­lje­vić-Pro­da­no­vić­Da­ni­cae-mail: danica.v@sezampro.rs

Ve­lja­nov­ska­Mic­hel­lee-mail: michelleveljan@yahoo.com.au

Vi­da­ko­vić­Iva­nae-mail: ividakovic@ian.org.rs