br . 16 farmaceutska i zdravstvena industrija … ovom broju: 10 intervju ± 0lohqd$ujlurylü...

Br. 16

Beogradska kancelarija

www.stantonchase.com

Farmaceutska i zdravstvena industrija

2017.

U ovom broju:

10 Intervju – Milena Argirović

Generalni direktor, Takeda

13 Intervju – Ksenija Purković

Generalni direktor, AstraZeneca

18 Intervju – Marija Krstić

Generalni direktor, GlaxoSmithKline

15 Intervju – Ana Govedarica

Generalni direktor, Roche

02 Uvodnik –prof. dr Zorica Vujić Dekan, Farmaceutski fakultet,

Univerzitet u Beogradu

05 Intervju – Albert Karner

Regionalni direktor, Coloplast

07 Intervju – Aleksandra Mirić Generalni direktor, Pharmanova

23 Intervju – Ronald Seeliger

Generalni direktor, Hemofarm

Poštovani čitaoci, Predstavljamo vam specijalno izdanje časopisa Newswire posvećeno farmaceutskoj i zdravstvenoj industriji. Zamolili smo Dekana Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Zoricu Vujić da prokomentariše razvoj farmaceutske industrije, trendove koje možemo očekivati u narednim godinama, kao i ulogu Fakulteta u pripremanju budućeg kadra. Takođe, zadovoljstvo nam je da vam predstavimo mišljenja čelnih ljudi renomiranih kompanija u faramaceutskom i zdravestvenom sektoru o trenutnom stanju i trendovima u Srbiji i regionu, izazovima, ali i potencijalu tržišta. Prijatno čitanje! Stanton Chase tim

27 Intervju – Todor Vodenicharov

Generalni direktor, Siemens Healthcare

Od stvaranja novovekovne srpske države (1804 – 1835) i otvaranja prvih apoteka, apotekarstvo i uloga farmaceuta su se menjali i razvijali. I dok je posao apotekara sa početka XX veka bio izrada formulacija i izdavanje lekova dobijenih iz prirodnih izvora (tradicionalno razdoblje), otkriće antibiotika i industrijska proizvodnja sintetskih lekova su izmenili značajan deo farmaceutske struke. Odgovornost farmaceuta za izradu lekova je velikim delom „izgubljena” serijskom proizvodnjom velikih količina lekova u farmaceutskoj industriji, a otkriće novih lekova od farmaceuta traži poznavanje mehanizama delovanja (doba nauke). Drugu polovinu XX veka karakteriše istovremeno korišćenje velikog broja različitih lekova pa se od farmaceuta očekuje davanje informacija o leku, saveta, upozorenja, poznavanje neželjenih dejstava, alergijskih reakcija i mogućih lek – lek i lek – hrana interakcija (kliničko razdoblje). U savremenom društvu uloga farmaceuta na nivou primarne zdravstvene zaštite je pružanje kvalitetne i sveobuhvatne farmaceutsko-terapijske usluge kao i doprinos pozitivnim ishodima terapije. Istorijskim promenama uloge farmaceuta menjao se i „korpus“ potrebnih farmaceutskih znanja i veština.

www.stantonchase.com 2

prof. dr Zorica Vujić Dekan

Farmaceutski fakultet u Beogradu

Gde smo danas? Razvoj farmaceutskog tržišta u Evropi danas ograničen je nepostojanjem opšte klasifikacije. U nekim zemljama Evropske unije (Grčkoj i Španiji) postoji 1 apoteka na 500 do 1.000 ljudi dok je u Skandinavskim zemljama taj broj 10.000 i više. U Holandiji, koja ima veliki broj lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, farmaceuti imaju važnu ulogu u kontroli terapije, nisu obavezni da nadgledaju izdavanje lekova i imaju izdvojen prostor za konsultacije sa pacijentima. Takođe, odnos broja privatnih i državnih apoteka je veoma različit što dovodi do velikih strukturnih razlika između zemalja. Činjenica je da farmaceuti koji imaju podršku i određena ovlašćenja igraju značajnu ulogu u ograničavanju potrošnje lekova i poboljšanju farmaceutske usluge dok različiti finansijski podsticaji izazivaju suprotan efekat.

http://www.stantonchase.com

https://www.linkedin.com/company/stanton-chase---executive-search-belgrade?trk=nav_account_sub_nav_company_admin


Kada se govori o Srbiji, rad većine apoteka uglavnom se zasniva na minimiziranju troškova nabavke i izdavanju lekova, elektronskom prenosu recepata, velikoj prodaji OTC preparata, pri čemu tek neke apoteke nude i određene zdravstvene usluge. Uprkos tome što apoteke pokušavaju da povećaju obim i vrstu usluga koje nude pacijentima, ovakav način poslovanja nije prepoznat u sistemu zdravstvene zaštite. I to nije jedini problem sa kojim se suočava farmaceutska delatnost u Srbiji. Još uvek nemamo usvojen Zakon o apotekarskoj delatnosti, ne postoji plan mreže apoteka, nije usvojena jedinstvena cena leka, evidentan je neujednačen napredak privatnih i državnih apoteka i postoji opravdana bojazan od komercijalizacije farmaceutske profesije. Sa druge strane, evidentno je da Ministarstvo zdravlja pokazuje razumevanje za probleme sa kojima se suočavamo i treba očekivati da u bliskoj budućnosti bude usvojen Zakon koji će regulisati način obavljanja apotekarske delatnosti i druga pitanja od značaja za apotekarsku delatnost. Šta nam donosi budućnost? Sve društvene promene, tehnološki napredak kao i ekonomske zakonitosti onemogućavaju precizno predviđanje i kontrolu svih promena koje farmaceutsku struku očekuju, ali je sigurno da će uloga farmaceuta biti složena i sa puno izazova. Ubrzane demografske promene (koje uključuju pad nataliteta, starenje stanovništva), smanjenje prevalence infektivnih bolesti, ubrzani razvoj informatike, molekularne biologije, nano-tehnologija, farmaceutske industrije i medicinske dijagnostike stvaraju opšte očekivanje dužeg životnog doba, većeg kvaliteta javnih usluga u društvu, u celini, naročito u oblasti zdravstvenih usluga. Sa druge strane, pacijenti su sve više zainteresovani za sopstveno izlečenje i kroz dostupne informacije nastoje da dobiju znanja o svojoj bolesti što povećava i očekivanja koja imaju od zdravstvenih radnika. U narednim decenijama treba očekivati da rad farmaceuta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti bude potpuno fokusiran na njegovu kliničku ulogu. Granica između farmaceutske prakse, opšte prakse i zdravstvene nege još uvek postoji, ali se očekuje da ona u budućnosti bude irelevantna i da se ostvari koordinirano delovanje svih činioca u okviru jedinstvenog sistema. Mnogi mlađi farmaceuti pozdravljaju ovu promenu i vide je kao priliku da pokažu stečena znanja i veštine, zbog čega i pored evidentne hiperprodukcije postoji zainteresovanost srednjoškolaca za Farmaceutski fakultet.




Uloga Farmaceutskog fakulteta Svesni da razvoj i napredak farmacije prati neprekidna potreba za usavršavanjem i upoznavanjem sa najnovijim dostignućima, Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet nastoji da svojim programima i sadržajima pruži budućim farmaceutima neophodna znanja i veštine. Kao multidisciplinarni fakultet nastojimo da našim studentima prenesemo znanja koja ih kvalifikuju za različite poslove jer treba imati na umu da farmaceut ne radi samo u apoteci, već i u industriji, regulatornim telima, klinikama, vladinom i nevladinom sektoru… Kroz proces akreditacije inoviramo sadržaje studijskih programa, ali i upoznajemo studente sa činjenicom da učenje tokom obaveznog školovanja ne obezbeđuje dugoročno potrebna znanja zbog čega je neophodno da i nakon završenog fakulteta nastave sa daljim razvojem ličnih kompetencija. U tom smislu, Fakultet nastoji da kroz programe specijalističkih i doktorskih studija, putem stručnih predavanja, kurseva i seminara upozna farmaceute sa najnovijim dostignućima u oblasti farmacije primerene novim i naprednijim uslovima rada i poslovanja. Imajući neposredan uvid u znanje i kompetencije naših kolega, uvereni smo da farmaceuti mogu biti aktivniji činioci zdravstvenog sistema, na dobrobit naših pacijenata.

„Sve društvene promene, tehnološki napredak kao i ekonomske zakonitosti onemogućavaju precizno predviđanje i kontrolu svih promena koje farmaceutsku struku očekuju, ali je sigurno da će uloga farmaceuta biti složena i sa puno izazova.”




SCI: Možete li nam reći nešto više o Vašoj kompaniji? A.K.: Coloplast A/S je danska kompanija koja razvija proizvode i usluge za osobe sa intimnim zdravstvenim potrebama. Delujemo u sledećim poslovnim segmentima: nega stome, obloge za hronične rane, proizvodi za kontinenciju i urološki proizvodi. Prisutni smo u celom svetu, a organizacija broji preko 10.000 zaposlenih. SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? A.K.: Glavne razlike na tržištima u vezi su, uz razvoj pojedinog zdravstvenog sistema, i sa nivoom državnih subvencija za pomagala. Razvijeni zdravstveni sistemi omogućavaju adekvatno zbrinjavanje intimnih zdravstvenih problema odgovarajućim, dostupnim pomagalima i novim tehnologijama. Sistemi u jugoistočnoj Evropi su takvi da su pacijentima dostupna pomagala visokog kvaliteta.

SCI: Sa kakvim se izazovima susrećete prilikom zapošljavanja? A.K.: Zapošljavanje nam predstavlja veliki izazov. Naši zaposleni moraju dostojno prezentovati našu kompaniju. Osim kompetencija, izazov predstavlja i pronalaženje budućih kolega koji će se uklopiti u vrednosti i kulturu Coloplast-a. Želja nam je da naše zaposlene razvijamo unutar kompanije i da oni svoju budućnost vide u Coloplast-u. Zato zapošljavanju posvećujemo posebnu pažnju i ne žurimo u odabiru. SCI: Imate li planove za dalji razvoj kompanije? A.K.: Mi kontinuirano evaluiramo i prilagođavamo naš pristup tržištu kako bi što bolje odgovorili na potrebe naših klijenata. Naša odgovornost je da olakšamo život ljudima sa intimnim zdravstvenim potrebama i to je naša vodilja kao kompanije.

Albert Karner Regionalni direktor

Coloplast



SCI: Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj farmaceutske i zdravstvene industrije? A.K.: Srbija i region imaju dobar potencijal za razvoj farmaceutske, ali i drugih industrija. Kao region imamo istoriju uspešnih farmaceutskih kompanija, što znači da je prisutan vrlo bitan know how. Geografski smo dobro pozicionirani i transportno povezani, tako da imamo preduslove za privlačenje stranih investitora. Pristupanje Srbije EU će zasigurno još više omogućiti dolazak stranih investitora, ali i lakši plasman lokalnih proizvoda na veliko tržište Evropske unije.


„Glavne razlike na tržištima u vezi su, uz razvoj pojedinog zdravstvenog sistema, i za nivo državnih subvencija za pomagala.”

SCI: Kakvo je trenutno stanje u farmaceutskoj i zdravstvenoj industriji u Srbiji/ regionu? A.K.: Farmaceutska industrija u celom regionu ima slične izazove. Prvenstveno se radi o održivosti zdravstvenog sistema u kom nove tehnologije/lekovi zahtevaju veće izdatke sa jedne strane, dok su sa druge strane ekonomije koje imaju problema sa finansiranjem istih. Pronalaženje održivog balansa je izazov za ceo region.




SCI: Možete li nam reći nešto više o Vašoj kompaniji? A.M.: Pharmanova d.o.o. je privatna domaća kompanija osnovana 1991. godine i jedna je od prvih privatnih kompanija u farmaceutskom sektoru u Srbiji. Za više od dve decenije postojanja, Pharmanova je stekla status lidera u proizvodnji dijetetskih proizvoda, a poverenje od strane kupaca, kvalitet i inovativnost, su obeležje našeg poslovanja. Za sve ovo vreme, Pharmanova je u kontinuitetu prisutna na tržištima Srbije i regiona, kao veran i pouzdan partner farmaceutskom sektoru, sa prepoznatljivim, visokokvalitetnim brendovima. Prešli smo put od skromne galenske laboratorije do savremenog proizvodnog objekta u Obrenovcu koji je projektovan, izgrađen i održavan u skladu sa strogim evropskim normama – smernicama dobre proizvođačke prakse. Od 2008. godine naša proizvodnja se odvija u fabrici za koju smatramo da predstavlja jedan od reprezentativnih objekata farmaceutske industrije u Srbiji. Budući da je fabrika namenjena proizvodnji lekova, Pharmanova nudi visok kvalitet proizvodnje za sve kategorije proizvoda koji se kod nas proizvode, bilo da su dodaci ishrani, medicinska sredstva ili kozmetika.

O znanju i posvećenosti kvalitetu govore i ugovori za uslužnu proizvodnju koje smo ostvarili sa renomiranim farmaceutskim kućama (Hemofarm). Trudimo se da kroz korisne saradnje popunimo svoje proizvodne kapacitete i osvojimo nova znanja. SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? A.M.: Od samog osnivanja Pharmanova je prisutna na tržištima regiona – Srbija je naša baza, imamo predstavništva u Crnoj Gori i Makedoniji, dok nas u Bosni i Hercegovini i na Kosovu zastupaju naši partneri. Prisutni smo i na tržištima Rumunije, Grčke, Turske, Ukrajine, Albanije i Kuvajta, delimično kroz distribuciju sopstvenih brendova, delimično sa uslužnom proizvodnjom za klijente. Ako poredimo Srbiju i region, Srbija je i dalje najveće tržište sa najvećim pritiskom, sa brzim promenama i najbržim usvajanjem novih trendova. Ipak, mogu da kažem da su regionalna tržišta slična, sa sličnim potrebama i sličnim konceptima rada, i da iskustva rada na jednom terenu mogu da se primene i u drugoj zemlji. Udaljena tržišta su mnogo drugačija i tu se moramo osloniti na lokalnu ekspertizu.

Aleksandra Mirić Generalni direktor

Pharmanova



Rezultati nisu bili brzi, kao srpski proizvođač imali smo dosta teškoća zbog neusaglašenosti domaće i strane regulative. Ovo se popravlja, pa se i mi bolje pozicioniramo. Razvoj Pharmanove se bazira na proizvodnji novih proizvoda u OTC segmentu – prvi smo uveli sirupe u monodoznim kesicama, orodisperzibilne granule za konzumaciju bez vode, a sada radimo na razvoju originalnog biljnog proizvoda sa patentiranom tehnologijom za koji smo sproveli i klinička ispitivanja. Ne govorim o finansijskim ciljevima, govorim o dugoročnim ciljevima u inovacijama, jako su važni za kompaniju našeg profila.


SCI: Sa kakvim se izazovima susrećete prilikom zapošljavanja? A.M.: Farmaceutska industrija je zahtevna, i što se tiče znanja i što se tiče finansija. Spadamo u red delatnosti sa visokim udelom zarada u ukupnim troškovima. Inoviranje znanja i brza implementacija novih tehnologija su obaveza – znači da su zahtevi prema zaposlenima visoki, posebno u sistemu kao što je naš. Pharmanova spada u srednja preduzeća, sa srpskim kapitalom – česta je situacija da kolege radije biraju zaposlenja u stranim kompanijama zbog osećaja sigurnosti koji daju veličina i finansijska moć takvih sistema. Ono što mi nudimo je izazovno – mi smo samostalni i moramo da kreiramo svoj sistem i svoje proizvode od početka. Veliko je zadovoljstvo i veliko olakšanje kada uspete da formirate kadrove koji učestvuju u životu firme, stvaraju njen duh i pronađu svoje profesionalne ciljeve u ciljevima kompanije. Radimo na tome da budemo prepoznati kao poželjan poslodavac. Naglašavamo našu stabilnost u proteklih 26 godina i razvojni put kompanije koji je mnogima od nas omogućio da postanemo eksperti u pojedinim oblastima. SCI: Imate li planove za dalji razvoj kompanije? A.M.: Uvek! Pharmanova razvija svoje poslovanje kroz razvoj novih proizvoda i izlazak na nova tržišta. Proteklih godina smo dosta ulagali u izlazak na sajmove na kojima smo se predstavili stranim tržištima.

„Inoviranje znanja i brza implementacija novih tehnologija su obaveza – znači da su zahtevi prema zaposlenima visoki, posebno u sistemu kao što je naš.”



Velike strane kompanije su prepoznale vrednost naše farmaceutske industrije, zato su i ulagale u ovo polje, nastavljajući da razvijaju proizvodnju. Ova grana nikada nije zaostajala u razvoju, i to treba ceniti. Ni Srbija, ni tržišta u regionu još uvek nisu postigla maksimum razvoja. Tržišta dodataka ishrani, OTC lekova i medicinskih sredstava na kojima je Pharmanova prisutna još uvek rastu i domaći proizvođači imaju šansu da budu važni igrači u ovim segmentima. Podrazumeva se da morate pratiti trendove i usvajati nove zahteve kvaliteta, aktivno učestvovati u promenama koje se dešavaju u apotekarskom sektoru i načinu poslovanja i pokazati veliku fleksibilnost i izdržljivost u odnosu na političke i ekonomske uslove. Pad kupovne moći stanovništva je naša svakodnevica, zato se trudimo da prodaju proizvoda i usluga proširimo na druga tržišta i donesemo dodatni prihod u zemlju. U farmaceutskoj industriji visoka ulaganja u razvoj i dugoročni projekti su uobičajena potreba, zato nam je potrebna podrška bankarskog sektora i prepoznavanje države da stvori siguran i predvidiv okvir neophodan za dugoročno planiranje poslovanja. Jako smo ponosni kada zainteresujemo partnere sa razvijenih tržišta Evrope za svoj proizvod ili ih privučemo da kod nas proizvode svoje brendove. Mi se promovišemo kao sposobni partneri, ne kao jeftina proizvodna baza.


SCI: Kakvo je trenutno stanje u farmaceutskoj i zdravstvenoj industriji u Srbiji/ regionu? A.M.: Naše tržište potresaju česte promene u strateškoj i cenovnoj politici usmerene prema tržištu lekova na recept. S druge strane tržište je interesantno, o čemu govori prisustvo velikih multinacionalnih kompanija. Pharmanova se odrekla razvoja poslovanja u segmentu lekova na recept zbog nepredvidljivog kretanja politike cena, shvatili smo da to nije oblast u kojoj možemo da se takmičimo sa velikim proizvođačima. Pripadnici grupacije domaćih proizvođača lekova ulažu velike napore da održe poslovanje i obezbede da tržište lekova bude dobro snabdeveno, uprkos finansijskim teškoćama. SCI: Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj farmaceutske i zdravstvene industrije? A.M.: Naš region je imao snažnu farmaceutsku industriju koja je opstala u vremenu kada su druge grane propadale i farmaceutska industrija u Srbiji ima veoma važno mesto u privredi.




SCI: Možete li nam reći nešto više o Vašoj kompaniji? M.A.: Kompaniju Takeda osnovao je Chobei Takeda I, 1781. godine. Misija firme, kao najveće farmaceutske kompanije u Japanu i lidera u globalnoj industriji, jeste da teži ka ostvarenju boljeg zdravlja pacijenata širom sveta kroz vodeće inovacije u medicini. Takeda je komercijalno prisutna u preko 70 zemalja, sa posebno snažnim nastupom u Aziji, Severnoj Americi, Evropi i na tržištima koja se brzo razvijaju, uključujući Latinsku Ameriku, Rusiju i Kinu. Komercijalno prisustvo kompanije Takeda usredsređeno je na terapijske oblasti gastroenterologije, onkologije i bolesti centralnog nervnog sistema (CNS), uz istovremeno razvijanje velikog broja partnerstava u domenu istraživanja i razvoja. SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? M.A.: Kao prvo, osnovna filozofija i kultura kompanije jeste da svoje pacijente stavlja na prvo mesto i da odmah odgovara na njihove potrebe. U tom kontekstu, Takeda Srbija ulaže velike napore da odgovori na posebne potrebe građana ove zemlje.

Jedan od najvećih izazova sa kojim se suočavamo je potreba da se smanji vreme između pribavljanja dozvole za puštanje leka u promet i njegove distribucije na tržištu, kako bi postao dostupan pacijentima. To je naš glavni cilj, za čije ostvarenje ulažemo velike napore u saradnji sa odgovarajućim telima. SCI: Sa kakvim se izazovima susrećete prilikom zapošljavanja? M.A.: Živimo u vreme globalnih promena koje imaju katalizirajući efekat na društvo i privredu, kao i na sektore zdravstvene zaštite i farmaceutike. Kompanije su primorane da posluju u sve konkurentnijem okruženju i da bi osigurale svoju održivost, razvijaju strategije koje će ih dovesti u prve redove razvoja tržišta. Naš ljudski kapital je naš najsnažniji resurs, a naš visokostručni kadar je u stalnoj vezi sa zdravstvenim, radnicima, naučnom zajednicom, vlastima i društvom.

Milena Argirović Generalni direktor

Takeda




Izazovi sa kojima se suočavamo pri regrutovanju kadrova tiču se pronalaženja odgovarajućih sposobnosti u svetu farmaceutske industrije koji se stalno razvija. Kada je reč o zapošljavanju, mi se u kompaniji Takeda usredsređujemo na angažovanje onih ljudi koji ne samo da će da neguju vrednosti naše kompanije, već će i da stavljaju bolesnike u samo središte pažnje, i da usvajaju lidersko ponašanje kao okosnice svoga nastupa u međufunkcionalnoj saradnji. Tako mi odgovaramo na moto naše kompanije koji glasi „Zajedno unapređujemo zdravlje”. SCI: Imate li planove za dalji razvoj kompanije? M.A.: Takeda čini velika ulaganja u istraživanje i razvoj novih terapija u cilju zadovoljavanja onih medicinskih potreba koje još nisu podmirene. Naša organizacija očekuje da će rasti i širiti svoje delovanje na nove terapijske segmente kao što su crevne inflamatorne bolesti, Hočkinov limfom, multipli mijelom i rak pluća ne-malih stanica. Želimo da budemo koristan partner srpskoj privredi i društvu i da naše delovanje bude zasnovano na etičkom poslovanju u koje je utkana naša korporativna filozofija integriteta koja podrazumeva pravednost, poštenje i istrajnost i koja je razvijana tokom čitave istorije naše kompanije duge preko 230 godina.

Uostalom, svaka strateška odluka kompanije zasnovana je na potrebama pacijenata, reputaciji kompanije i njenim dugoročnim ciljevima. Iz navedenih razloga, umnogome zavisimo od privrženosti i kontinuiranog razvoja naših zaposlenih.

„Naš ljudski kapital je naš najsnažniji resurs, a naš visokostručni kadar je u stalnoj vezi sa zdravstvenim radnicima, naučnom zajednicom, vlastima i društvom.”




SCI: Kakvo je trenutno stanje u farmaceutskoj i zdravstvenoj industriji u Srbiji/ regionu? M.A.: Farmaceutska industrija je usled recesije prošla kroz promene bez presedana. Mnoge farmaceutske kompanije bile su pogođene gubitkom patenata, smanjenjem cena i vladinim merama za dalje smanjenje farmaceutskih izdataka. Uprkos tome, čvrsto verujemo da bi farmaceutski poslovni model trebalo da se transformiše i da se ustanove novi prioriteti. Za retke bolesti i teška zdravstvena stanja još uvek se čekaju nove inovativne terapije kojima će se spasavati životi i poboljšati kvalitet života mnogih pacijenata. Međutim, zahvaljujući lekovima, očekivani životni vek već je produžen. Smatramo da je u interesu pacijenata u Srbiji da inovativne terapije budu zaštićene i svaki građanin zaslužuje da ima pristup terapiji.

SCI: Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj farmaceutske i zdravstvene industrije? M.A.: Za nas u kompaniji Takeda, pacijenti su na prvom mestu, a naš primarni cilj i prioritet jeste da dosegnemo do svih pacijenata kojima su naše usluge potrebne, u svim zemljama Balkana u kojima naša organizacija posluje. U vezi sa tim, mislim da moramo da načinimo još neke korake u Srbiji, ali glavno je da te korake moramo da načinimo zajedno (vlasti, farmaceutska industrija i šira zajednica) kako bismo uspeli. Što se tiče poslovnih mogućnosti, ne možemo se porediti sa zapadnoevropskom farmaceutskom industrijom; međutim sistem zdravstvene zaštite pokazuje znake napretka na Balkanu. Uprkos tome, Takeda je i dalje posvećena pacijentima svim svojim raspoloživim sredstvima.

„Želimo da budemo koristan partner srpskoj privredi i društvu i da naše delovanje bude zasnovano na etičkom poslovanju u koje je utkana naša korporativna filozofija integriteta koja podrazumeva pravednost, poštenje i istrajnost i koja je razvijana tokom čitave istorije naše kompanije duge preko 230 godina.”




SCI: Možete li nam reći nešto više o Vašoj kompaniji? K.P.: AstraZeneca je globalna biofarmaceutska kompanija utemeljena na nauci koja je usredsređena na pronalaženje, razvoj i plasman lekova koji se izdaju na recept, prvenstveno za lečenje bolesti u tri terapijske oblasti – respiratorne bolesti, kardiovaskularne i metaboličke bolesti i onkologija. Kompanija je kroz brojnu saradnju takođe aktivna na polju inflamacija, infekcija i neuronauke. AstraZeneca posluje u preko 100 zemalja i milioni pacijenata širom sveta koriste njene inovativne lekove. Zapošljava preko 57.000 ljudi širom planete. U Srbiji ima predstavništvo sa oko 50 zaposlenih. SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? K.P.: Srbija je nepredvidivo tržište. Procesi i vremenski okviri koji važe na drugim tržištima su drugačiji i usporeniji u našoj zemlji. To zahteva agilnost i prilagodljivost radne snage, a u isto vreme podstiče kreativnost, koja uvek raste pod ograničenjima. Na drugim tržištima, ljudi su u većoj meri specijalizovani za posao koji svakodnevno obavljaju i često ne razmišljaju daleko izvan okvira sopstvenog radnog mesta.

Rad u Srbiji pruža mogućnosti za brzi razvoj, jer pruža širu perspektivu, ljudi su izloženi raznim izazovima što ih čini sposobnim da lako i uspešno prelaze na različite pozicije širom industrije. SCI: Sa kakvim se izazovima susrećete prilikom zapošljavanja? K.P.: Da bismo negovali inovativnost, težimo da koristimo različite perspektive, talente i ideje, ali i da osiguramo da naši kadrovi odražavaju okruženje u kojem poslujemo. Stoga ubrzavamo svoje napore da privučemo različite, vrhunske talente sa novim sposobnostima. Domaća farmaceutska industrija nije velika, pa proces zapošljavanja ponekad može da bude veoma izazovan. Stvorili smo sopstveni pristup i stalno ulažemo velike napore u razvoj ljudi. To znači da pokazujemo da imamo hrabrosti da zapošljavamo ljude bez ikakvog ili sa ograničenim iskustvom, dajući im priliku da uče i rastu. Naravno, ukoliko se zapošljavanje rukovodi potrebom za određenom stručnošću, imamo instrumente da privučemo sjajne ljude, jer AstraZeneca ima dobro izgrađen brend poslodavca.

Ksenija Purković Generalni direktor

AstraZeneca



SCI: Imate li planove za dalji razvoj kompanije? K.P.: Imamo planove, naravno, ali moramo da se prilagođavamo kretanjima na tržištu, jer dalja ekspanzija umnogome zavisi od pristupa novim lekovima u Srbiji. Sama kompanija AstraZeneca se kreće brzo i stalno evoluira, tako da se naši trenutni razvojni planovi mogu ubrzati i izmeniti pravac u bilo kom momentu. Zato je važno da se razvijaju sposobnosti zaposlenih, kao i talenti za ključne pozicije. SCI: Kakvo je trenutno stanje u farmaceutskoj i zdravstvenoj industriji u Srbiji/ regionu? K.P.: Nažalost, Srbija je jedno od najnerazvijenijih farmaceutskih tržišta u istočnoj Evropi i specifična je po ograničenom pristupu inovativnim lekovima. Kombinovani lekovi koji se smatraju naučnim prodorom ili pružaju jedinstvenu opciju u lečenju retkih bolesti ili su čak postali standard u zaštiti zdravlja tokom proteklih nekoliko godina u svetu, nisu široko dostupni pacijentima u ovoj zemlji.


Razlozi su očigledni – ograničena finansijska sredstva za lekove sa pozitivne liste. Ukoliko se tome doda niska kupovna moć pacijenata, razvoj ukupnog tržišta dodatno se usporava. Međutim, nedavno se javilo svetlo na kraju tunela kada je uočena pojava nekih pozitivnih inicijativa države i mi očekujemo kontinuirani napredak u ovoj oblasti narednih godina. SCI: Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj farmaceutske i zdravstvene industrije? K.P.: Postoji interesantan potencijal za razvoj farmaceutske industrije mada je uvek zasenjen domaćim tržišnim izazovima – uglavnom državnim inicijativama za kontrolu troškova i čestim sniženjima cena farmaceutskih proizvoda. No, da počnemo od činjenica, mi smo populacija koja stari, koja je veoma opterećena hroničnim bolestima što vodi ka porastu potrošnje farmaceutskih proizvoda. To može da privuče nove strane kompanije i dobro je da su prepreke za njihov ulazak na tržište malobrojne. Pored toga, dalji rast tržišta uvoznih generičkih lekova je veoma verovatan. U isto vreme, domaća industrija pruža mogućnosti za proizvodnju namenjenu izvozu. Međutim, da bi se oslobodio pun potencijal Srbije, potrebna je strukturna reforma zdravstvenog sistema koja bi mogla da se očekuje sa postepenom integracijom sa EU i izgledima za pristupanje.




SCI: Možete li nam reći nešto više o Vašoj kompaniji? A.G.: Roche grupa, sa sedištem u Bazelu, u Švajcarskoj, je aktivna u više od 100 zemalja i zapošljava preko 94.000 ljudi širom sveta. Samo u 2016. godini kompanija Roche je uložila 9,9 milijardi švajcarskih franaka u istraživanje i razvoj novih lekova. Manje je poznato da su kompanije Genentech iz Sjedinjenih Američkih Država, kao i Chugai Pharmaceutical iz Japana takođe deo Roche grupe. Već više od 120 godina kompanija Roche proširuje granice terapijskih i dijagnostičkih mogućnosti u oblasti onkologije, imunologije, neurologije, reumatologije, infektivnih bolesti... Zahvaljujući značajnim ulaganjima i jedinstvenom pristupu u razvoju farmaceutskih proizvoda, zasnovanom na inovacijama i dobrom poznavanju bolesti, Roche je među prvima pacijentima širom sveta ponudio personalizovana terapijska rešenja. Cilj personalizovane medicine je obezbeđivanje ciljane terapije razvijene prema naslednim ili stečenim faktorima rizika koje imaju različite podgrupe bolesnika. Osnove za ovaj novi, veoma osetljiv pristup su rezultati savremenih istraživanja bolesti na molekularnom nivou, koji su dali uvid u kompleksnost faktora koji dovode do bolesti.

Zbog izuzetnih dostignuća, Roche je postao vodeća globalna inovativna i biotehnološka farmaceutska kompanija. Danas posluje u preko 150 zemalja sveta i milioni pacijenata se leče lekovima koji su potekli iz Roche laboratorija. Na listi esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organizacije čak 29 medikamenata je iz kompanije Roche. U Srbiji je Roche prisutan od 1991. godine, najpre kao predstavništvo, a od 2005. godine kao samostalna kompanija sa sedištem u Beogradu. Svojim proizvodima i angažovanjem pomažemo ranom otkrivanju, prevenciji, dijagnostici i lečenju bolesti, neprestano doprinoseći napretku zdravlja i kvalitetu života pacijenata. SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? A.G.: Naš primarni doprinos u brizi o zdravlju je otkriće i razvoj lekova i dijagnostike. Naš cilj je da svaka osoba kojoj treba naš proizvod bude u mogućnosti da ga i dobije. Međutim, izazovi su brojni, posebno u zemljama u razvoju. Zato sarađujemo sa mnogim partnerima kako bi zajedno otklanjali barijere i postavili održiv sistem.

Ana Govedarica Generalni direktor

Roche

15



S obzirom na to da smo multinacionalna kompanija koja u Srbiji posluje već dugo, imamo mogućnost da pružamo šansu i priliku mladim ljudima bez iskustva da osete kako je raditi u multikulturalnoj sredini. Verujem da ih na taj način učimo pravim vrednostima i da će im se taj trud isplatiti na duže staze. S druge strane, to je dobro i za nas kao kompaniju, jer je Srbija prepoznata kao raskošan izvor talenata i samo prošle godine čak petoro ljudi iz Srbije je otišlo u Roche svet. SCI: Imate li planove za dalji razvoj kompanije? A.G.: Imamo jasne poslovne prioritete u cilju postizanja održivog rasta i pružanja vrednosti svim našim partnerima. Fokus je svakako na pacijentima – kako da žive duže i bolje. Put koji to omogućava su istraživanja koja dovode do medicinskih rešenja kao i personalizovani pristup. Akcenat je na podacima tzv. Real World Data u cilju što efikasnijeg lečenja. To podrazumeva jednostavne elektronske zdravstvene kartone, ali i veoma sofisticirane podatke. Poenta je da sve te informacije značajno pomeraju i unapređuju granice uspešnog lečenja. Cilj nam je da približimo ovaj koncept personalizovanog lečenja pacijenata i da učinimo dostupnim naše lekove i dijagnostičke testove pacijentima zajedno i u saradnji sa donosiocima odluka.


U zavisnosti od zemlje, okruženja, situacije u zdravstvu prilagođavamo pristup tržištu. Pružamo sveobuhvatna rešenja za poboljšanje dostupnosti i pristupačnosti naših proizvoda, jačanje zdravstvene infrastrukture i podizanja svesti o bolesti i mogućnostima zdravstvene zaštite. SCI: Sa kakvim se izazovima susrećete prilikom zapošljavanja? A.G.: Mi kao kompanija radimo na tome da pozicioniramo Roche kao poželjnog poslodavca među potencijalnim budućim zaposlenima. Već godinama unazad imamo stratešku saradnju sa fakultetima, organizujemo predavanja, prakse, radionice… Veoma rado učestvujemo u studentskim projektima kao što je Case Study Show i vrlo često ovakav vid saradnje iznedri naše buduće kolege.



SCI: Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj farmaceutske i zdravstvene industrije? A.G.: Ako posmatramo šta se dešavalo sa farmaceutskom industrijom u Srbiji poslednjih godina/decenija očigledno je da je budućnost u partnerstvima i udruživanju, jer jedino tako uspešno posluju. Zato su u potpunosti opravdani napori Vlade Srbije za nalaženje adekvatnog strateškog partnera za Galeniku. Srbija već ima veoma školovane stručnjake i savremene proizvodne pogone i bilo bi šteta da se ne pozicionira kao regionalni lider. Naš cilj je dobrobit pacijenata i približavanje standardima Evropske unije i po pitanju izdvajanja za lekove.


SCI: Kakvo je trenutno stanje u farmaceutskoj i zdravstvenoj industriji u Srbiji/ regionu? A.G.: Iako je farmaceutsko tržište Srbije jedno od većih tržišta u regionu centralne i istočne Evrope, globalno posmatrano, farmaceutsko tržište Srbije je relativno nerazvijeno. Farmaceutska potrošnja Srbije po glavi stanovnika je trenutno jedna od najnižih u regionu, a i procenat izdvajanja „iz džepa” je veći nego u zemljama iz regiona (37% u Srbiji, a 20% u Hrvatskoj). To sve ne ide u prilog proizvođačima inovativnih lekova. Iako je kroz studije pokazano da što se više koriste inovativni lekovi duži je očekivani životni vek ljudi (80 godina u državama sa najmanjom prosečnom starošću leka, 71 godina u državama sa najvećom prosečnom starošću), pomaci su spori. Krajem prošle godine učinjen je veliki napredak po tom pitanju, ali on nije dovoljan i kontinuitet je neophodan. Ažuriranje liste inovativnih lekova mora da se dešava redovno, a svi preduslovi su tu – proces je ustanovljen i transparentan, a zahvaljujući tzv. posebnim ugovorima troškovi su postali u potpunosti predvidivi. Uspostavljeni dijalog između donosioca odluka i farmaceutske industrije je doneo značajnu dobrobit za pacijente i to je najvažnije.

„S obzirom na to da smo multinacionalna kompanija koja u Srbiji posluje već dugo imamo mogućnost da pružamo šansu i priliku mladim ljudima bez iskustva da osete kako je raditi u multikulturalnoj sredini.”




SCI: Možete li nam reći nešto više o Vašoj kompaniji? M.K.: Kao predstavništvo globalne inovativne farmaceutske kompanije sa misijom da doprinese unapređenju kvaliteta ljudskog života omogućavajući ljudima da rade više, osećaju se bolje i žive duže, težimo da pacijentima u Srbiji obezbedimo pristup inovativnim lekovima, vakcinama i consumer healthcare proizvodima. Prisutni smo u 115 zemalja širom sveta sa preko 100.000 zaposlenih, 84 proizvodna pogona i najvećim centrima za istraživanje i razvoj na tri kontinenta. U Srbiji poslujemo preko 20 godina sa težnjom da pacijentima omogućimo dostupnost inovativne terapije, kako bi imali mogućnost da se leče prema jednakim standardima kao i građani najrazvijenijih zemalja u svetu. Naš portfolio u Srbiji je raznovrstan – lideri smo u terapiji respiratornih bolesti i HIV infekcije, kao i na polju imunizacije. Pored pomenutih, GSK portfolio obuhvata i lekove u oblasti sistemskih infekcija, lupusa, retkih bolesti, bolesti nervnog i urogenitalnog sistema. Takođe, proizvodimo lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta, proizvode za oralnu higijenu, kozmetičke proizvode i dijetetske suplemente, a neki od vodećih brendova u Srbiji su Panadol, Coldrex, Sensodyne, Paradontax, Aquafresh i drugi.

Zahvaljujući našem naučnom nasleđu i posvećenosti istraživanju, mnogi od naših proizvoda su potpuno promenili pristup lečenju i unapredili medicinsku praksu na globalnom nivou. Međutim, i dalje je pred nama veliki izazov – mnogi ljudi nemaju pristup osnovnoj zdravstvenoj zaštiti, a za mnoge bolesti još uvek ne postoji odgovarajuća terapija. Stoga nastavljamo da radimo na razvoju lekova budućnosti i na pronalaženju novih načina da ih učinimo dostupnim svima kojima su potrebni. Primeri naše stalne posvećenosti inovaciji su brojni. Razvili smo prvu u svetu vakcinu protiv malarije, nakon istraživanja koja su trajala 30 godina. Takođe, radimo sa partnerima na ubrzanju razvoja vakcine protiv ebole, u roku koji prevazilazi dosadašnja očekivanja i praksu. Pored toga, imamo više odobrenih lekova nego bilo koja druga farmaceutska kompanija od 2009. godine do danas, a još veći broj lekova je u fazi razvoja.

Marija Krstić Generalni direktor

GlaxoSmithKline

18



Mi nastavljamo da unapređujemo naš poslovni model. Imamo vodeću ulogu u industriji kada je u pitanju unapređenje javnog zdravlja, kroz našu strategiju pristupa i cenovnu politiku, povećanje transparentnosti podataka u okviru naših kliničkih ispitivanja i modernizovanje komercijalne prakse i interakcija sa zdravstvenim radnicima. SCI: Sa kakvim se izazovima susrećete prilikom zapošljavanja? M.K.: Srbija ima znanje i dobro edukovan kadar kada je u pitanju farmacija i medicina, koje su ključne oblasti pri zapošljavanju u našoj industriji. Ono što je, međutim, izazov pri zapošljavanju je nedovoljno razvijena svest potencijalnih kandidata za zaposlenje o mogućnostima i benefitima koji su im na raspolaganju u jednoj internacionalnoj, inovativnoj farmaceutskoj kompaniji. Zbog percepcije mladih da su mogućnosti za zaposlenje u Srbiji ograničene, oni često po završenom fakultetu traže dodatne opcije za edukaciju u drugim oblastima, kao što je učenje stranih jezika, kako bi mogućnost za razvoj karijere potražili u razvijenijim zemljama, poput Nemačke ili Norveške, gde su potrebe za stručnim kadrom u oblasti medicine i farmacije velike.


SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? M.K.: Budući da poslujemo u preko 115 zemalja širom sveta, razlike u poslovnom okruženju su brojne, a naš cilj je svuda jednak – unapređenje dostupnosti zdravstvene zaštite za sve ljude, bez obzira na to gde žive i da li imaju mogućnost da je plate. Svesni smo da živimo u okruženju u kome su širom Evrope, ne samo u Srbiji, budžeti koji se izdvajaju za sistem zdravstvene zaštite pod ogromnim pritiskom. Kratkoročne i neracionalne uštede u zdravstvenom sistemu ostavljaju negativne posledice na zdravlje stanovništva i održivost zdravstvenog sistema, što je usko povezano sa reformama i ekonomskim razvojem zemlje. U takvim okolnostima, smatram da Vlada svoje odluke treba da donosi imajući na umu vrednost koja se donosi osiguranicima. Stoga bi investicije u prevenciju i odgovarajuće inovativne terapije trebalo da budu suština strategije zdravstvenih institucija. Unapređenje zdravstvene zaštite predstavlja veliki izazov, koji zahteva udruženi napor. Da bi se odgovorilo na ovaj izazov, svi koji su uključeni u pružanje zdravstvene zaštite – farmaceutska industrija, zdravstveni radnici, univerziteti, zdravstveni fond, vlada, humanitarne organizacije i regulatorna tela – moraju da rade zajedno. S tim na umu, partnerstvo i saradnja su ključni princip našeg poslovnog pristupa, kako u svetu, tako i u Srbiji.



Još jedan značajan izazov sa kojim se suočavamo prilikom zapošljavanja je značajno poznavanje teorije, ali nedostatak praktičnih veština i znanja kod potencijalnih kandidata. To je oblast na koju se posebno fokusiramo nakon što zaposlimo nove ljude. Dakle, posebnu pažnju posvećujemo ne samo privlačenju najboljih kadrova, već vredno radimo na tome da razvijamo i zadržimo stručne i talentovane ljude koji su nam potrebni na svim nivoima u našoj organizaciji. Naši programi za razvoj liderstva i kompetencija imaju za cilj da unaprede veštine rukovodilaca sektora i timova na različitim nivoima organizacije – kako kroz lokalne obuke za osnove upravljanja, do liderskog poslovanja za iskusne menadžere. Pored stručnih kompetencija, postavljamo visoke standarde kada je u pitanju etičko poslovanje – naši programi usavršavanja odnose se i na delovanje u skladu sa našim korporativnim vrednostima, koje su u osnovi svih odluka koje donosimo. Naš cilj je da stvorimo radno okruženje u kome se ljudi osećaju vrednovano, poštovano, osnaženo i inspirisano.


Upravo iz tog razloga smo pokrenuli program „Odgovornost prema znanju”, kroz koji težimo da mlade ljude u Srbiji upoznamo sa mogućnostima koje im donosi rad u našoj kompaniji. Program sprovodimo kroz brojne inicijative, od kojih je najznačajnija „Future leaders program” (FLP), globalni projekat koji GSK sprovodi u preko 50 zemalja sveta. FLP je posebno namenjen diplomiranim studentima koji nemaju ili imaju malo radnog iskustva, sa ciljem ulaganja u buduće lidere. Kroz godišnje rotacije i uz pomoć posebno osmišljenih i stukturisanih programa obuka, kandidati se pripremaju da u roku od tri godine preuzmu rukovodeće uloge u zemlji ili inostranstvu. Pored FLP, u saradnji sa Centrom za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu, organizujemo edukativne posete studenata Medicinskog, Farmaceutskog i Stomatološkog fakulteta našem predstavništvu u Beogradu. Kroz posete im omogućavamo da se upoznaju sa različitim sektorima kompanije, našim načinom rada, modelom poslovanja, mogućnostima za usavršavanje, učenje i napredovanje, kao i brojnim benefitima koje rad u našoj kompaniji nudi, a pre svega, da pružimo savet i odgovorimo na pitanja studenata o karijernom planiranju. Diplomcima omogućavamo i da pohađaju stručnu praksu u različitim oblastima našeg poslovanja, od regulatornog, komercijalnog, do medicinskog sektora, uz mogućnost zaposlenja u našoj kompaniji. Pored toga, u saradnji sa fakultetima u Srbiji, učestvujemo u brojnim radionicama i događajima koji za cilj imaju informisanje i savetovanje diplomaca.



SCI: Imate li planove za dalji razvoj kompanije?/ Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj farmaceutske i zdravstvene industrije? M.K.: U Srbiji smo prisutni preko dve decenije i uprkos brojnim izazovima u poslovnom okruženju, naša kompanija nastavlja da ulaže u srpsko tržište. Verujem da Srbija ima dovoljno sposobnosti i stručnosti, kao i povoljnih prilika za ulaganje. Pored toga, smatram da GSK ima kapacitet da postane jedna od vodećih internacionalnih kompanija na lokalnom tržištu, koja kontinuirano ulaže u razvoj poslovanja i širenje svog proizvodnog programa, kroz pristup baziran na etičnosti i pouzdanosti. U narednom periodu u Srbiji očekujemo uvođenje savremenih lekova u oblasti HIV-a i respiratornih oboljenja, a očekujemo i novine na polju vakcina.


SCI: Kakvo je trenutno stanje u farmaceutskoj i zdravstvenoj industriji u Srbiji/ regionu? M.K.: U prethodnoj godini, država je preduzela značajne korake u oblasti zdravstva proširenjem liste lekova koji se izdaju na lekarski recept, čime je pacijentima omogućila dostupnost savremenoj terapiji. Očekujem da će se ovakav pozitivan trend nastaviti kako bismo u inovacijama pratili svetske trendove u kvalitetu lečenja. Pozitivan signal nam daju i ostale inicijative države najavljivane u prethodnom periodu i nadam se da će započete reforme zdravstvenog sistema biti nastavljene, uključujući početak primene nedavno usvojenih zakona u oblasti zdravstva. Približavanje Srbije Evropskoj uniji takođe bi se odrazilo i na ovu oblast, u smislu evropskih regulativa i bržih i unapređenih procedura koje bi pacijentima omogućile direktan pristup inovativnim lekovima i poboljšale klinički ishod, pružajući svim građanima Srbije jednake šanse za optimalnu terapiju.

„Još jedan značajan izazov sa kojim se suočavamo prilikom zapošljavanja je značajno poznavanje teorije, ali nedostatak praktičnih veština i znanja kod potencijalnih kandidata. To je oblast na koju se posebno fokusiramo nakon što zaposlimo nove ljude.”



„Pozitivan signal nam daju i ostale inicijative države najavljivane u prethodnom periodu i nadam se da će započete reforme zdravstvenog sistema biti nastavljene, uključujući početak primene nedavno usvojenih zakona u oblasti zdravstva.”


Duga tradicija uspešnog lečenja respiratornih oboljenja i unapređenja kvaliteta života pacijenata, čini nas prepoznatljivim liderom u ovoj oblasti. Imajući u vidu udeo respiratornih oboljenja u našoj zemlji, sa nestrpljenjem već u septembru očekujemo uvođenje novih lekova za terapiju astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, kako bi savremena terapija pacijentima omogućila bolji kvalitet života. Novine nas u Srbiji očekuju i u terapiji HIV-a, gde imamo značajna naučna postignuća. Naša kompanija je sa partnerima udružila stručnost i resurse da bi pokrenula ViiV Healthcare, globalnu kompaniju specijalizovanu za HIV kako bi se postigao napredak u lečenju i brizi za osobe koje žive s HIV-om. Rezultat toga su i najsavremenije terapije koje su pokazale superiornost u lečenju, što je izuzetno značajan napredak u povećanju kvaliteta života osoba koje žive sa HIV-om. Istovremeno, u Srbiji sprovodimo program Positive Partnership za pomoć osobama koje žive sa HIV-om, kroz multi-sektorski pristup i podršku brojnim programima i inicijativama u zajednici.

Imunizacija je takođe oblast u kojoj smo globalni lideri i u kojoj očekujemo pomak u Srbiji. Kao jedan od vodećih proizvođača vakcina u svetu, GSK proizvodi preko 30 različitih vakcina koje su uključene u kampanje imunizacije u 182 zemlje širom sveta. Prepoznajemo interes države da dugoročno investira u preventivne aktivnosti i zdravlje populacije. Ohrabrujući su koraci koje država preuzima poslednjih meseci kako bi deci u Srbiji omogućila pristup savremenim vakcinama. Uverena sam da inovativna farmaceutska industrija može da deluje u saradnji sa državom i tako iznedri poslovne modele koji bi unapredili efikasnost zdravstvene zaštite.




SCI: Možete li nam reći nešto više o Vašoj kompaniji? R.S.: Hemofarm je osnovan u Vršcu 1. juna 1960. godine i upravo smo proslavili 57 godina poslovanja. Od 2006. postaje deo nemačke Štada Grupe. Briga o zdravlju ljudi i proizvodnja visokokvalitetnih, efikasnih, bezbednih i dostupnih farmaceutskih proizvoda, osnovni je cilj Hemofarma. U svom bogatom portfoliju Hemofarm ima 425 proizvoda različitih formi i doza u segmentima lekova koji se izdaju na recept (Rx), lekova koji se izdaju bez recepta (OTC/CHC) kao i dodataka ishrani. Imajući u vidu kliničku sliku Srbije, Hemofarm svojim proizvodima pokriva 11 od ukupno 14 farmakoterapijskih grupa. Cilj kompanije je da ostane pouzdan partner zdravstvenom sistemu Srbije, pacijentima i institucijama u zemlji, obezbeđujući konstantno i sigurno snabdevanje domaćeg tržišta visokokvalitetnim generičkim lekovima. Kao jedna od vodećih svetskih kompanija Štada je prošle godine obeležila deceniju uspešnog poslovanja i ukupnih investicija u Srbiji vrednih više od 700 miliona evra, što je Hemofarm uzdiglo do nivoa regionalnog lidera u proizvodnji i izvozu generičkih lekova. Danas je Hemofarm vodeća farmaceutska kompanija u Srbiji sa 11,7% vrednosnog udela na farmaceutskom tržištu i ujedno najveći izvoznik lekova sa 74,5% učešća ukupnog izvoza farmaceutskih proizvoda iz zemlje.

Takođe, Hemofarm izvozi u 38 država sveta na 3 kontinenta, a moderne fabrike Hemofarma, usklađene sa najvišim međunarodnim farmaceutskim standardima, nalaze se u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Proizvodnja značajnog broja proizvoda za Štada Grupu, namenjenih plasmanu u zemlje EU, potvrda je savremenog koncepta, vrhunske tehnološke opremljenosti i kadrovske kompetentnosti. Želim još da istaknem i da je održivi razvoj jedan od ključnih načina pristupa poslovanju u našoj kompaniji. Suštinski je važno da svi zajedno povedemo računa o resursima koji su nam danas dostupni kako bismo ih sačuvali za buduće generacije. Od očuvanja životne sredine i upotrebe vode iz sopstvenih arteških bunara, preko optimizacije proizvodnje i energetske efikasnosti u čemu je Hemofarm među top 20% najboljih u svetu, zatim brige o zaposlenima, primene principa BSCI kodeksa, najviše bezbednosti i zdravlja na radu, aktivnog dijaloga sa ključnim zainteresovanim stranama… Sve je to učinilo da Hemofarm, kao jedan od pionira održivog razvoja, bude i jedna od samo dve kompanije u Srbiji koja je dobila A+, najvišu ocenu nezavisnih revizora u oblasti održivog razvoja.

Ronald Seeliger Generalni direktor

Hemofarm

23



SCI: Sa kakvim se izazovima susrećete prilikom zapošljavanja? R.S.: U Hemofarmu trenutno radi oko 3.000 zaposlenih. Posebno nam je važno da zaposleni budu zadovoljni. Primenjujemo principe najviše bezbednosti i zdravlja na radu. Ulažemo konstantno u edukaciju i razvoj radne snage, u vredne, kvalitetne, obrazovane ljude, jer zaposleni su najznačajniji resurs rasta svake kompanije. Zato mi je jako važno da svaki zaposleni radnik u Hemofarmu bude zadovoljan, da se oseća sigurno, poštovano, da na posao dolazi sa radošću. Kao predsednik nemačko-srpske privredne komore, u razgovorima sa kolegama, predstavnicima kompanija, često čujem pohvale na račun radne snage u Srbiji po pitanju obrazovanja i posvećenosti radu, ali moje kolege me upozoravaju i na probleme po pitanju pronalaženja potrebnog stručnog kadra. Tako na primer, izražavaju čuđenje što mladi ljudi u Srbiji, iako se recimo nalaze na birou rada i po nekoliko godina i traže posao, uglavnom nisu spremni da zbog radnog mesta duže putuju ili se presele u drugo mesto. Za nas iz Nemačke, svakodnevno duže putovanje do radnog mesta ili preseljenje u drugi grad radi zaposlenja je nešto uobičajeno. Isti trend je već decenijama prisutan u brojnim zemljama EU, kao i širom sveta, u SAD-u, Japanu, Kini.


Ta ocena postavlja Hemofarm u sam vrh kompanija kojima je održivi razvoj temelj poslovne strategije i filozofije i jako smo na to ponosni. SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? R.S.: Farmaceutski sektor je pouzdan partner zdravstvenog sistema Srbije, a u to svakako spada i prihvatanje snižavanja cena lekova od 17% tokom proteklih nekoliko godina. Zadatak industrije je da se kontinuirano prilagođava kako bi doprinela održivosti sistema, a bolja zakonska regulativa svakako bi mogla doprineti da se ublaži sporost administracije u izdavanju različitih dozvola, rešenja, saglasnosti, kao i da nepredvidiva periodika objavljivanja Liste lekova RFZO postane predvidljivija. Sve bi to doprinelo boljem planiranju i olakšalo posao svima. Mi verujemo u dobre promene jer je Ministarstvo zdravlja pokazalo otvorenost za razgovor sa predstavnicima industrije oko svih problema.



SCI: Imate li planove za dalji razvoj kompanije? R.S.: U Srbiji mi investiramo kontinuirano. Ulažemo u konstantni razvoj, proširenje kapaciteta, unapređenje kvaliteta proizvoda, inovacije… Strateškom reorganizacijom nemačkog koncerna Štada, odlučeno je 2016. godine, da Srbija, tačnije Hemofarm kao deo Štada koncerna, postane i regionalni centar za jugoistočnu Evropu pokrivajući i prostor Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Albanije, Bugarske i Rumunije. Kao potpredsednik Štada Grupe i generalni direktor Hemofarma, smatram da je to veoma dobra vest za Hemofarm i za Srbiju. Cilj je poboljšanje efikasnosti i poslovanja u svim zemljama regiona i Hemofarm je sada zadužen da vodi poslovanje u zoni jugoistočne Evrope i doprinese širenju i uspešnosti poslovanja. Ova promena znači i da će proizvodni portfolio Hemofarma biti harmonizovan sa tržištima pomenutih zemalja, uzimajući u obzir njihove specifične razlike. Kao što vidite, stalno mislimo o daljem razvoju kompanije.


Ta mobilnost, posebno za mlade ljude može biti korisna prilika da dobiju sigurno radno mesto, redovne prihode, socijalno i zdravstveno osiguranje, rade u struci, usavršavaju se i napreduju. To je prilika da se osamostale, da ojačaju veru u sebe i svoje mogućnosti. To je možda presudna prilika da naprave prvi korak i započnu perspektivnu karijeru. To je put ličnog i profesionalnog rasta koji im omogućava i da se posle određenog vremena vrate u grad koji žele, ali sada kao stručnjaci sa iskustvom koji su unapredili svoja znanja, koji prate savremene trendove i pritom konkurišu za mnogo višu poslovnu poziciju. Mislim da ovakav način razmišljanja može biti koristan za svakog mladog čoveka, bez obzira na zemlju u kojoj živi.

„Kao predsednik nemačko-srpske privredne komore, u razgovorima sa kolegama, predstavnicima kompanija, često čujem pohvale na račun radne snage u Srbiji po pitanju obrazovanja i posvećenosti radu, ali moje kolege me upozoravaju i na probleme po pitanju pronalaženja potrebnog stručnog kadra.”



SCI: Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj farmaceutske i zdravstvene industrije? R.S.: Mislim da Srbija ima veliki potencijal za dalji razvoj farmaceutske industrije. Naime, Srbija kao zemlja sa relativno većim brojem stanovnika u regionu, tradicijom proizvodnje lekova visokog kvaliteta još iz vremena socijalističke Jugoslavije, posebnim pogodnostima u spoljnoj trgovini i izvozu lekova (Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom federacijom, CEFTA sporazum, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i privremeni trgovinski sporazum sa EU), sigurno ima veliki potencijal za dalji razvoj farmaceutske industrije, što bi bilo jako dobro za Srbiju. Nadam se da će država u punom obimu prepoznati ove mogućnosti i pružiti podršku daljem razvoju proizvodnje lekova, jer je to prilika da se poveća i izvoz i da se time poboljša spoljnotrgovinski bilans.


SCI: Kakvo je trenutno stanje u farmaceutskoj i zdravstvenoj industriji u Srbiji/ regionu? R.S.: U Srbiji je kvalitet generičkih lekova na visokom nivou. Lider na tržištu je Hemofarm, a prate ga i drugi domaći proizvođači generičkih lekova. Osigurano je redovno snabdevanje tržišta Srbije visokokvalitetnim generičkim lekovima i to onim istim kojima se leče i pacijenti u visokorazvijenim zemljama, a po cenama koje su znatno povoljnije. To je izuzetno važno za kvalitet lečenja, za sigurnost pacijenata, za dobro funkcionisanje zdravstvenog sistema zemlje i otuda je očuvanje domaće industrije od velike važnosti za zemlju. Problem sa kojim se suočavamo je jedan dugotrajniji pritisak državnog sektora na snižavanje cena lekova. Taj pritisak je prisutan i u ostalim državama regiona, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji modelom „referentnih cena” odnosno External Reference Pricing. Za sada, takva politika cena još nije dovela do drastičnijeg smanjenja investicija u farmaceutskoj industriji, ali dalje snižavanje cena lekova bi ozbiljno moglo da ugrozi poslovanje celokupne farmaceutske industrije i ja se iskreno nadam da se to neće nastaviti u tom smeru.




SCI: Možete li nam reći nešto više o Vašoj kompaniji? T.V.: Budući da je naša kompanija globalni lider u oblasti zdravstva, ljudi u Siemens Healthineersu rade na konstantnom razvitku i unapređenju našeg opsega ponude – od opreme za laboratorijsku dijagnostiku i medicinsko snimanje, preko servisa, konsaltinga i zdravstvenih IT usluga do unapređenja tehnologija za terapeutsku i molekularnu dijagnostiku. U Srbiji, mi smo kompanija sa dugom tradicijom. 15. aprila 2016. godine Simens Healthcare d.o.o. Beograd postao je zasebni pravni entitet u okviru Siemens AG Austrija, kada je isti proces primenjen širom sveta sa ciljem obezbeđivanja efikasnijeg poslovanja. SCI: Koje su glavne razlike u odnosu na ostala/druga tržišta na kojima je kompanija prisutna? T.V.: Promene u zdravstvu su konstantne i jako se brzo odvijaju. Mi razumemo izazove i pritiske koji idu uz to, naročito kada je u pitanju zemlja u razvoju, poput Srbije. Želimo da pomognemo ljudima koji se bave zdravstvom na lokalnom nivou da uspeju u svetu stalnog menjanja zdravstvene industrije. To se najbolje može učiniti postizanjem što boljih rezultata uz minimalne troškove. Želja nam je da budemo na čelu procesa transformacije zdravstva zajedno sa onima koji se ovom temom bave.

Naš bogat portfolio najsavremenije medicinske tehnologije, visokog kvaliteta, svakodnevno poboljšava uslove u mnogim bolnicama u Srbiji – klinički, operativno i finansijski, i iz tog razloga ćemo nastaviti da budemo veran partner našim klijentima na ovom tržištu. SCI: Sa kakvim se izazovima susrećete prilikom zapošljavanja? T.V.: Po mom mišljenju ljudi su ključni deo svake kompanije. Predani i posvećeni zaposleni stoje iza njenog uspeha. Tim u Srbiji satkan je od obrazovanih ljudi koji su više nego spremni da uče i stiču nova znanja i posvećeni su pronalaženju inovativnih rešenja i rešavanju svih problema sa kojima se naši kupci susreću. Tim se sastoji od eksperata koji su najbolji u onome što rade i poseduju svo znanje neophodno za pružanje usluga te vrste. Stvaranjem pozitivne radne atmosfere, naša kompanija uvek podržava svoje zaposlene u njihovoj želji za napredovanjem i demonstriranjem svih kvaliteta kako na trenutnim, tako i na budućim projektima.

Todor Vodenicharov Generalni direktor

Siemens Healthcare

27



„Po mom mišljenju ljudi su ključni deo svake kompanije. Predani i posvećeni zaposleni stoje iza njenog uspeha. Tim u Srbiji satkan je od obrazovanih ljudi koji su više nego spremni da uče i stiču nova znanja i posvećeni su pronalaženju inovativnih rešenja i rešavanju svih problema sa kojima se naši kupci susreću.”


Takođe ništa manje nije važna uloga uslužnog tima koji je zadužen za efikasno pružanje pomoći i usluga našim krajnjim kupcima nakon same prodaje. SCI: Imate li planove za dalji razvoj kompanije? T.V.: Zahvaljujući ostvarenim saradnjama širom sveta, kojih ima preko 4.400, Siemens Healthineers ima bazu od preko 600.000 aktivnih sistema. Mi smo uvek tamo gde smo potrebni. Naše prisustvo na lokalnom nivou, činjenica da govorimo srpski jezik ili brzina reakcije našeg tehničara na probleme – sve su to stvari za koje klijenti mogu da se oslone na Siemens Healthcare d.o.o. Beograd. Cilj nam je da zadržimo lidersku poziciju na srpskom tržištu u oblasti pružanja usluga i rešenja kako bismo, na najbolji mogući način, zadovoljili različite potrebe naših korisnika.

SCI: Kakvo je trenutno stanje u farmaceutskoj i zdravstvenoj industriji u Srbiji/ regionu? / Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj farmaceutske i zdravstvene industrije? T.V.: Mislim da je srpski zdravstveni sektor jedan od najperspektivnijih industrijskih sektora u ovoj zemlji. Istina, reforma je neophodna i važno je da postoji volja. Srpska vlast je posvećena poboljšanju i modernizaciji nacionalnog sistema zdravstva. Poslednjih godina Vlada je započela obilan proces renoviranja, uz pomoć eksternog finansiranja međunarodnih organizacija poput Svetske Banke. Poboljšanje kvaliteta opreme je deo ovog cilja. Pored toga, postoji veliki prostor za napredovanje u digitalizaciji raznih tehnoloških procesa u zdravstvenim ustanovama, optimizaciji IT sistema i poboljšanju načina upravljanja bolnicama, što je sastavni deo globalnog razvoja i napretka.



Your Leadership Partner


Stanton Chase International, Beogradska kancelarija Bulevar oslobođenja 75, 11000 Beograd, Srbija

Telefon: 011 3973 676 [email protected]


br . 16 farmaceutska i zdravstvena industrija … ovom broju: 10 intervju ± 0lohqd$ujlurylü...

Documents