braunfild luka beograd

61

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r

Copyright 2012 Institut za drutvena istraivanja u Zagrebu Institute for Social Research in ZagrebSva prava pridrana All rights reserved

Predstavnici drutvene akcije u procesu regeneracije priobalja - sluaj braunfild lokacije Luka Beograd

A n a P e r i Departman za urbanizam, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija e-mail: [email protected]

M a r i j a M a r u n a Departman za urbanizam, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbijae-mail: [email protected]

SAETAK Regeneracija braunfild lokacija predstavlja jedan od mehanizama odrivog razvoja, te je stoga u vrhu popularnosti poslednjih decenija. Ovo se odnosi na iskustva Zapadne Evrope, ali je tendencija regeneracije braunfilda prisutna i u post-socijalistikim zemljama. Meutim, u uslovima tranzicije esto je nemogue usaglasiti interese velikog broja uesnika, to je osnovna karakteristika pomenutog mehanizma. Upravo brojnost zainteresovanih strana prilikom braunfild regeneracije ini ovaj proces izuzetno sloenim, te se pretpostavlja da se on odvija u okviru kolaborativnog procesa planiranja. Stoga je primarni cilj ovog rada da putem analize diskursa u okviru dnevne tampe identifikuje glavne stejkholdere, a zatim ustanovi njihove glavne pokretake sile u procesu regeneracije beogradskog priobalja. Analizom 28 lanaka iz dnevnih novina Blic i Danas stie se uvid u nain na koji pomenuti stejkholderi govore o problemu, kakvi su njihovi interesi i stepen moi, pri emu se kao rezultat javlja izrazita polarizacija u njihovim stavovima. Akcenat istraivanja je na identifikaciji i deskripciji predstavnika drutvene akcije u ovom procesu, njihovih nadlenosti i odgovornosti, ali i na sagledavanju konteksta u kojem problem nastaje i eventualnom pruanju smernica za dalja istraivanja slinih primera.

Kljune rei: urbanistiko planiranje, regeneracija braunfilda, stejkholderi, analiza diskursa, Luka Beograd.

* Autori izraavaju posebnu zahvalnost prof. dr. Nadi Lazarevi Bajec, redovnom profesoru Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na korisnim smernicama i vrednim komentarima prilikom rada na tekstu, kao i na neprocenjivoj podrci i podsticaju prilikom naunog usmeravanja tokom niza proteklih godina. Autori se takoe zahvaljuju recen-zentima na konstruktivnim sugestijama koje su doprinele kvalitetu ovog teksta.

DOI 10.5673/sip.50.1.4UDK 711.453.4:316.353(497.11 Beograd)

Prethodno priopenje

62

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r

Sociologija i prostor, 50 (2012) 192 (1): 61-88

1. Uvod

Tokom poslednjih decenija prolog veka regeneracija braunfild (brownfield) lokaci-ja1 postaje centralna tema znaajnih meunarodnih projekata i platformi2. Autoriteti u ovoj oblasti smatraju braunfild regeneraciju moguim mehanizmom za postizanje komplementarnosti, esto suprotstavljenih, ciljeva poput ekonomske konkurent-nosti, socijalne kohezije i ekoloke odrivosti - osnovnih postulata odrivog razvoja (Dorsey, 2003.; Grimski and Ferber, 2001.; Heally, 2007.).

Glavni razlog pojave naputenog zemljita u urbanoj strukturi lei u transformaciji ekonomskog sistema. Poetkom 80-ih godina prolog veka umanjena je potreba za proizvodima koje nudi tradicionalna industrija. Ovo je uticalo na uestalu pojavu naputenog zemljita, koje je uglavnom praeno gubitkom radnih mesta, ali esto i smanjenjem broja stanovnika u susedstvima u okolini naputenih lokacija (Ket-tler and Schenk, 2007.). Usled razvoja servisnog sektora industrija je konstantno izmetana ka perifernim zonama, to je, uz naputenu elezniku i luku infrastruk-turu, uticalo na poveanje braunfild lokacija u okviru nekadanjih gradskih jezgara (Grimski and Ferber, 2001.). Ipak, dinamino trite je bilo odlika razvijenih zem-alja. Nasuprot ovome, osnovna karakteristika socijalistikog ekonomskog sistema bila je dravno vlasnitvo nad zemljitem i, samim tim, odsustvo trita nekretnina, to je uslovilo delovanje dravnih preduzea nezavisno od cene kotanja zemljita. Pored toga, urbanistiko planiranje, u ovako ustrojenom sistemu, nije pratilo logiku kapitala prilikom distribucije zemljita. Sluaj Beograda ilustruje tzv. kamilju grbu u okviru dijagrama gradskih aktivnosti - stambena naselja su nastajala izvan in-dustrijskih zona, tako da su, sa porastom gradske povrine, upravo industrijske lokacije zauzimale centralno gradsko tkivo (Zekovi, 2007.). Danas se, u okviru srpskog planerskog konteksta, moe uoiti i nepostojanje adekvatnog zakonskog okvira za braunfild regeneraciju. Naime, proces privatizacije zemljita zapoet je tek 2009. godine, kada je to formalno regulisano novim Zakonom o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik br. 72/09). Do tada je zemljite bilo potpuno javna svo-jina. Nemogunost obavljanja transakcija nad zemljitem bila je glavna prepreka za bilo koji drugi reformski proces i napredak drutva u celini (Begovi, 2002.; Vujovic and Petrovic, 2007.). Takoe, restitucija i denacionalizacija zemljita regulisane su Zakonom o vraanju imovine i obeteenju (Slubeni glasnik br. 72/11) tek krajem

1 Prema nalazima lanova CABERNET-a (Concerted Action on Brownfield and Economic Re-generation Network) u evropskim zemljama se braunfild lokacije definiu kao: [...] Povrine i objekti u urbanizovanim podrujima koji su izgubili svoj prvobitni nain korienja ili se vrlo malo koriste. esto imaju, ili se pretpostavlja da imaju, ekoloka optereenja i na njima se nalaze ruinirani proizvodni i drugi objekti. Iz mnogo razloga, braunfild lokacije ine veliki deo izgraenog podruja u mnogim gradovima. One negativno utiu na svoje ire okruenje, ne samo u ekonomskom, ve i u estetskom, psiholokom i socijalnom smislu (Gligorijevi et al., 2007.:12).Wrterbuch - Detaillierten Wrterbucheintraganzeigen

2 CABERNET (Concerted Action on Brownfield and Economic Regeneration Network), CLARINET (The Contaminated Land Rehabilitation Network for Environmental Technologies),REVIT (Revitalizing Industrial Sites), RESCUE (Regeneration of European Sites in Cities and Urban Environments).

63

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r

A. Peri, M. Maruna: Predstavnici drutvene akcije u procesu regeneracije priobalja...

2011. godine. injenica da popratne uredbe zakona koje u potpunosti omoguavaju njihovu primenu jo uvek nisu formulisane stvara glavne prepreke za uspenu re-generaciju braunfild lokacija u Srbiji3.

Pitanje koordinacije meu razliitim uesnicima u procesu braunfild regeneracije se smatra kompleksnim, iz razloga to je esto veoma teko sagledati i definisati njihove interese. Prema podacima istraivanja o neophodnim uslovima za transfor-maciju braunfilda u zemljama koje su u prolosti imale drutveno-politiki sistem slian srpskom (jugoslovenskom) (Garb and Jackson, 2006.:276), odmah nakon reenja fundamentalnih pitanja vezanih za vlasnike odnose nad zemljitem, najvei problem predstavlja pitanje interesne usaglaenosti i koordinacije zainteresovanih strana u tom procesu. Ovo pitanje je aktuelno i u okviru razvijenih zemalja o emu svedoe istraivanja koja regeneraciju braunfilda smatraju specifinim urbanim procesom upravo iz razloga velikog broja uesnika (Dixon and Doak, 2005.; Dixon et al., 2008.). Prema istom izvoru, komunikacija, razumevanje i poverenje meu uesnicima predstavljaju kljune ciljeve u procesu braunfild regeneracije. Istraivanja takoe pokazuju da se razumevanje procesa sa velikim brojem uesnika voenih razliitim pokretakim silama moe tumaiti putem istraivanja mree4 kao osnovnog koncepta u regeneraciji braunfild lokacija (Doak and Karadimitriou, 2007.). Za razliku od dominantnog zahteva za ouvanjem ivotne sredine iz kojeg proizilazi regeneracija braunfilda u razvijenim zemljama (Greenberg et al., 2001.), u okviru post-socijalistikih zemalja na prvom mestu se nalazi ekonomski interes kao inicijativa za regeneracijom braunfilda. Meutim, vano je pomenuti da je esto u pitanju samo privatni, a ne i javni interes, koji pod uticajem razliitih tranzicijskih stanja postaje mogu na teritoriji pomenutih drava (Garb and Jackson, 2006.).

Teite rada se zasniva na utvrivanju dominantnih stejkholdera, a analizom njihovih iskaza se dobijaju informacije namenjene iroj javnosti. Upravo kompleksnost ovog procesa i esto prikriveni interesi i odnosi moi razliitih uesnika na njegovom poetku, utiu na to da se analiza diskursa smatra jednim od relevantnih naina za utvrivanje glavnih pokretakih sila stejkholdera, ime se, zapravo, nastoje utvrditi posebni ciljevi istraivanja.

2. Teorijsko-problemski okvir uloge uesnika u urbanim procesima

Urbani procesi se mogu odvijati u okviru razliitih planskih modela koji na drugaiji nain definiu stepen uea zainteresovanih strana. Stoga, na poetku

3 Takoe, treba pomenuti da se termin braunfild lokacije prvi put eksplicitno pominje 2009. g. u Strategiji prostornog razvoja Republike Srbije - 2009-2020 (RASP, 2009), a potom i u Prostornom planu Republike Srbije - 2010-2020 (RASP, 2010). Ipak, u okviru najvanijih doku-menata koji se bave prostornim razvojem Srbije prikazani su strateki priopriteti za braunfild regeneraciju, ali ne i konkretni mehanizmi za njeno postizanje.4 Pod mreom se podrazumevaju relacije izmeu razliitih grupa sainjenih od uesnika sa istim interesima.

64

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


su saeto prikazane osnovne karakteristike dominantnih planskih modela sa ciljem sagledavanja mogunosti uea, kao i iskazivanja interesa razliitih uesnika.

2.1. Pojam javnog interesa u okviru dominantnih planskih paradigmi

Javni interes je kljuni za razumevanje regeneracije braunfilda, te se u sledeem pasusu daju generalni stavovi koji pozicioniraju pojam javnog interesa u planiranju. Javni interes nije prosti zbir niti rezultat pojedinanih interesa, ve postoje drugi sutinski uslovi u definisanju pojma javni interes, a naroito je znaajna uloga plan-ske komunikacije za konstituisanje javnog interesa iz interakcije individualnih (Peto-var i Vujoevi, 2008.). Posebno je vano napomenuti potekoe oko utvrivanja ta je to zapravo javni interes u okviru post-socijalistikih tranzicionih uslova, u kojima se Srbija svakako nalazi.

U racionalnom planskom modelu javni interes je unapred definisan, a dobar planski proces doprinosi da se on zatiti izborom najpogodnijih sredstava. Kao najvaniji akteri u cilju ispunjenja i zatite javnog interesa izdvajaju se predstavnici tehniko-ekonomske ekspertize (Rode, 2006.:3). Prema Alexanderu (Alexander, 2002.:230-231), osnovni koncept u okviru ovog planskog modela je koncept unitarnosti koji se zasniva na razumevanju javnog interesa kao kolektivnog moralnog imperativa koji nadmauje pojedinane ili privatne interese i po kojem drava predstavlja otelotvorenje javnog interesa. Glavne mane ovog modela se ogledaju u nedostatku informacija o trenutnim i buduim politikama urbanog razvoja, to je uslovljeno neadekvatnom koordinacijom izmeu aktera proizalom iz svojevrsnog top-down pristupa planskom procesu. Na taj nain mnogi interesi razliitih grupa aktera, kao ni pojedinani interesi, nisu zadovoljeni (Rode, 2006.:3-4).

Nasuprot ovom planskom modelu kojim je mogue ostvariti prinudne strategije moi, javlja se kolaborativni model u kojem je imperativ na smanjenju komunikaci-jske distorzije (Petovar i Vujoevi, 2008.:38), ime je javni interes bolje zatien. Prema Sageru (Sager u: Petovar i Vujoevi, 2008.:38-39), za razliku od uobiajenih tehnikih i ekonomskih principa, sve vie su vani pojedini socio-psiholoki mo-menti, a najpre preferencije raznih grupa i neophodnost da i one budu uzete u obzir u fazi ex-ante evaluacije odluka. Akcenat je na redefinisanju odnosa izmeu subjekta u procesu planiranja - planera i objekta - okruenja u kojem deluju ostali stejkholderi5, pri emu se linearna relacija subjekat-objekat menja kontinuiranom interakcijom i povratnom informacijom izmeu planera i ostalih stejkholdera. Uloga planera u ovom sistemu je promenjena i to od javnog regulatora do pregovaraa i medijatora meu ostalim uesnicima u planskom procesu.

5 Termin stejkholderi (stakeholders) je karakteristika kolaborativnog modela planiranja. Ovde je naglasak na uesnicima u procesu odluivanja koji imaju interes (materijalni), a ne na svim uesnicima koji su u prethodnim planerskim modelima definirani kao akteri (Lazarevic Bajec, 2009.).

65

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


2.2. Analiza stejkholdera u procesu braunfild regeneracije

Analiza stejkhodera (stakeholder analysis) predstavlja vanu tehniku za identifikac-iju svih kljunih (primarnih i sekundarnih)6 stejkholdera i analizu njihovih potreba, interesa i meusobnih uticaja u procesu braunfild regeneracije. Osnovni cilj analize stejkholdera je pregled institucionalne strukture, kao i objanjenje relacija izmeu razliitih stejkholdera i problema koji ih se tiu u najveoj meri.

Postoji nekoliko osnovnih naina za mapiranje i klasifikaciju stejkoldera, poput sledeih:

1. Klasifikacija stejkholdera se zasniva na potrebama i relativnoj vanosti jedne grupe stejkholdera u odnosu na druge (Cameron, Seher and Crawley, 2010.).

2. Klasifikacija stejkholdera se zasniva na utvrivanju potencijala za ugroavanje i pospeivanje saradnje sa ostalim stejkholderima (Savage et al., 1991.).

3. Klasifikacija stejkholdera se zasniva na mapiranju oekivanja stejkholdera baziranih na vrednosnoj hijerarhiji i kljunom polju delovanja (Fletcher et al., 2003.).

Iz prethodnih definicija moguih naina za klasifikaciju stejkholdera proizilazi da se ona zasniva na nekoliko osnovnih dimenzija i to: moi, podrci, uticaju i potrebama (Fletcher et al., 2003.). Na osnovu ovih parametara mogue je utvrditi interese stejkholdera, kljune stejkholdere u zavrnim fazama jednog projekta, kao i negativne stejkholdere, odnosno retrogradni uticaj pojedinih stejkholdera na ostatak tima.

Vano je napomenuti da se ovde pod pojmom moi podrazumeva sposobnost utica-ja na druge koji su takoe moni, odnosno kako to Flyvbjerg (1998.:209) naglaava, upravo se u planiranju uvek mora raunati sa upotrebom moi, a naroito kada je ona potrebna da se ogranii neka druga mo. Kako istraivanja pokazuju (Dix-on and Doak, 2005.), pojednostavljena shema stejkholdera u procesu regeneracije braunfilda se sastoji od ak 14 uesnika (Slika 1.).

6 Pod stejkholderom se podrazumeva bilo koja individua ili organizacija koja moe da vri pozitivan ili negativan uticaj na delatnosti radne organizacije ili uprave, ili se na nju reflektuju razliiti uticaji. Prema Mitchell, Agle and Wood (1997.), osnovni tipovi stejkoldera su: Primarni stejkholderi - oni na koje direktno utiu razliite aktivnosti jedne organizacije; Sekundarni stejkholderi - oni na koje se vri posredan uticaj usled delovanja jedne or-

ganizacije; Kljuni stejkholderi - oni koji imaju znaajan uticaj ili veliku vanost u okviru jedne or-

ganizacije (mogu istovremeno pripadati prethodno pomenutim grupama).

66

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


Slika 1. Pojednostavljena(!) shema stejkholdera u procesu braunfild regeneracije

Izvor: Autori prema Dixon and Doak, 2005.

2.3. Analiza diskursa kao metod u okviru urbanih istraivanja

Metodoloka pretpostavka analize diskursa je to da se urbani procesi odvijaju u ok-viru arene u kojoj razliite interesne grupe nastoje da ustanove poseban narativ ili verziju dogaaja kao sredstvo za postizanje sopstvenih ciljeva (Jacobs, 2006.).

Veina autora koja se bavi relevantnou analize diskursa kao metode za urbana istraivanja, navodi dva osnovna razloga za njenu primenu. Kao prvo, istraivanja koja se zasnivaju samo na analizi procesa odluivanja esto se mogu smatrati ne-dovoljno sveobuhvatnim (Stone u Jacobs, 2006.). Drugo, istraivaka zajednica pre-poznaje vanu ulogu jezika u okviru arene razliitih stejkholdera. Ovde se posebno naglaava da studija jezika moe da prui znaajan uvid u urbane procese, to nije uvek oigledno kada se primenjuju druge istraivake metode (Fairclough et al., 2004.).

Kako smo u prethodnom poglavlju videli da se mo i interes nameu kao vani parametri za klasifikaciju stejkholdera, u delu teksta koji sledi e se vea panja pos-vetiti kritikoj analizi diskursa7, koja naglaava znaaj ideologije i politike ekonom-

7 Pored ove struje, postoji i druga kojom se istie da se mo ne moe redukovati na indi-vidualne agencije, ve, naprotiv, ona je sadrana u okviru mree relacija meu razliitim uesnicima (Lees, 2004.). Na kraju, lingvistika struja se fokusira na interpretacije razliitih uesnika i nain njihovog nastanka u okviru diskursa.

67

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


ije u stvaranju monih interesnih grupa koje nameu hegemoniju. Na ovaj nain se dovodi u vezu uticaj ekonomskih faktora na oblikovanje odnosa izmeu jezika i moi i, to je jo vanije, pristup Fairclougha prua jasnu analitiku strukturu u ok-viru analize diskursa. Prema Fairclough et al. (2004.) postoji trodimenzionalni okvir: analiza teksta - podrazumeva studiju strukture teksta, vokabulara i gramatike

kohezije; diskurzivna praksa - ukljuuje analizu procesa u okviru kojeg tekst nastaje, to

je, zapravo, kontekst u okviru kojeg se stvaraju stavovi od kojih nastaju debate; drutvena praksa - podrazumeva studiju diskursa u odnosu na ire strukture

moi i ideologiju.

Prema nekim autorima analiza diskursa je posebno znaajna za urbane procese poput obnove i regeneracije grada. Naime, specifinim nainom govora o urbanom problemu stvara se paradigma kojom se promovie oskudna demarkacija izmeu javnog i privatnog prostora. Analizom tekstova o datom urbanom problemu mogue je prouavati strukturne odnose moi meu stejkholderima koji se promoviu kao kljuni za izabrani problem (Skillington, 1998.).

3. Regeneracija beogradskog priobalja - poligon za analizu drutvene akcije

Priobalna zona u okviru tradicionalnog gradskog jezgra Beograda predstavlja jedan od najveih potencijala za budui razvoj grada u celini. Zahvaljujui istovremenoj blizini i gradskog centra i reke, ova lokacija s pravom nosi epitet najekskluzivni-jeg dela grada. Ipak, sama zona nije privedena odgovarajuoj nameni, tj. vei deo pomenutog podruja zauzimaju kompleksi nekadanje industrije. Ovome u prilog govori i podatak da se od ukupno 13 braunfild lokacija u centralnoj gradskoj zoni Beograda, ak 11 nalazi u neposrednoj blizini reka (Gligorijevi et al., 2007.).

Braunfild lokacija Luka Beograd obuhvata ne samo prostor oko nekadanjeg ob-jekta gradske luke (96 ha), ve i ire okruenje - podruje od Marine Dorol do Ade Huje, to pokriva povrinu od 110 ha. Sa lokacije je omoguen neometan transport ka svim delovima grada i to putem razliitih transportnih sredstava. S obzirom na nekadanju namenu gradske luke, lokacija je potpuno opremljena vodovodnom, kanalizacionom, elektrinom i gasnom infrastrukturom. Na lokaciji ne postoji veliki broj objekata, tako da ni trokovi ruenja starih graevina ne predstavljaju veliku prepreku za iniciranje regeneracije ovog braunfilda. S obzirom da cenu zemljita odreuje njena lokacija, a zatim i komunalna opremljenost, kao logian zakljuak se izvodi injenica da cena jednog ara na ovoj lokaciji ima trenutno najveu vrednost na teritoriji celog Beograda i ona iznosi 220, 000 evra, a u odnosu na celu povrinu od 110 ha, procenjena trina vrednost ove lokacije bi iznosila oko 2,4 milijarde evra8.

8 Podatak o ceni ara na datoj lokaciji se moe posredno izvesti. Naime, pravo korienja lokacije pod nazivom Marina Dorol, koja se granii sa lokacijom Luka Beograd, prodato je po ceni od 220, 000 evra/ar. (Izvor: Dnevne novine Blic, od 27.2.2008. g. i TV-emisija In-sjader, emitovana 20. 4. 2009. g., na televiziji B92).

68

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


Slika 2.Braunfild lokacija Luka Beograd

Izvor: Dnevne novine Blic od 21. oktobra 2010. godine

Ono to se javlja kao problem prilikom regeneracije ove braunfild lokacije je neusaglaenost dominantnih interesa, uloga i nadlenosti stejkholdera koji uestvuju u ovom procesu. Glavni spor oko predmetne lokacije nastao je iz razloga to je kupovinom preduzea Luka Beograd od strane privatnog investitora, isti platio samo cenu kotanja preduzea, ali ne i zemljita, to je bilo u skladu sa tezom da je zemljite u dravnoj svojini9. Meutim, pravo korienja zemljita se moe ostvariti, ali u skladu sa namenom objekta prema detaljnom planu. Kako u interesu investi-tora nije da se bavi delatnou preduzea Luka Beograd, dolazi do izmene plana, kojim se zatim na datoj lokaciji predvia stambeno-poslovna, a ne industrijska zona (Izmene i dopune Generalnog plana Beograda - faza 2, Sl. list grada Beograda 63/09). Ovo samo ide u prilog tezi da drava i lokalna uprava ne tee zadovoljenju zajednikog interesa, ve prenamenom planova i modifikacijom parametara koji odgovaraju iskljuivo investitoru, postiu samo kratkoronu obostranu finansijsku dobit pritom zanemarujui javni interes (Stojkov, 2007.:58).

4. Analiza diskursa u okviru procesa braunfild regeneracije

Pregledom arhive dnevnih novina, dolazi se do zakljuka da problem poinje da dobija na aktuelnosti 2007. godine i, sa veim ili manjim interesovanjem, biva praen do prve polovine 2011. godine. Imajui u vidu datume donoenja Generalnog urbanistikog plana Beograda (GUP) - 2021 (Sl. list grada Beograda 27/03.:59, 182),

9 U trenutku kupovine objekta Luke Beograd 2005. godine, u Srbiji nije postojalo trite zemljita. Sve do trenutka donoenja novog Zakona o planiranju i izgradnji (avgust 2009.), sledea situacija se smatrala aktuelnom: Zemljite se tretira kao neekonomsko dobro mar-ginalne trine vrednosti iz razloga to se ono nalazi u dravnoj svojini.[...] Samim tim, onemoguene su vlasnike transakcije nad pomenutim resursom. Jedino pravo koje svi ostali akteri na tritu, osim dravne uprave, mogu ostvariti je pravo korienja zemljita(Zekovi, 2007.:26). AnhrenUmschriftWrterbuch - Detaillierten Wrterbucheintrag anzeigen

69

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


kao i datume kupovine Luke Beograd od strane novih investitora10 (2005.), izvodi se zakljuak da je iroj javnosti informacija o transakcijama nad preduzeem Luka

Beograd postala dostupna itave dve godine kasnije.

4.1. Opis metodolokog pristupa i jedinice analize

Primenjeni metod u radu je analiza diskursa u novinskim lancima kao preliminar-nom izvoru informacija o urbanim problemima. Meu razliitim vrstama pisanih medija izabrane su dnevne novine Blic i Danas. Parametri po kojima su pome-nuta sredstva javnog informisanja izabrana su konzistentnost i provera informacija pre izlaska u javnost, analiza aktuelnih tema sa vie razliitih aspekata (urbanizam, ekonomija) i prikaz suprotstavljenih stavova svih stejkholdera relevantnih za datu temu. Ukupno je analizirano 28 lanaka11 u periodu od 2007. do 2011. godine. Jedinice analize predstavljaju izjave odreenih stejkholdera koji uestvuju u na-slovnom procesu. Ukupno je analizirano 53 izjave relevantnih stejkholdera.

Metod analize diskursa je primenjen po principu hronolokog reda. Istraivanjem se nastoje utvrditi pozitivni efekti izmetanja gradske luke, kao i efekti koji imaju negativne posledice po ire okruenje u kojem nastaju, kao i koji se to aspekti po-jave stavljaju u prvi plan, odnosno istiu kao nepovoljni za razliite grupe uesnika u datom problemu. Stoga je primarni cilj istraivanja da se utvrdi kada odreeni urbani problem postaje aktuelan, koji se uesnici pojavljuju u debati oko regener-acije pomenutog braunfilda, ko o problemu govori i na koji nain. Posebni ciljevi se odnose na utvrivanje osnovnih pokretakih sila dominantnih stejkholdera - nji-

hovih potreba, interesa, stepena i odnosa moi, kao i uticaja.

4.2. Prikaz i analiza rezultata istraivanja

Na poetku ovog dela rada je dat prikaz svih jedinica analize (Tabela 1.), tj. iz-java zainteresovanih strana relevantnih za proces transformacije braunfild lokacije Luka Beograd. Podaci o izjavama, pored navedenih uesnika kojima one pripada-ju, upotpunjeni su i nazivom dnevnog lista i datumom njihovog objavljivanja. Na ovaj nain se omoguava jednostavan pregled svih informacija koje se analiziraju u sledeem delu rada.

10 Luka Beograd je gradsko preduzee koje je privatizovano 1998. godine. Meutim, vlasnik preduzea u tom periodu je nepoznat, a za tim i nije bilo posebnog interesovanja s obzi-rom na to da nije dolo ni do kakvih promena, niti u funkcionalnom smislu niti u pogledu promene fizike strukture. Meutim, 2005. godine Luku Beograd kupuju novi investitori, odnosno strana firma pod nazivom Worldfin, a iza koje zapravo stoje Miroslav Mikovi i Milan Beko.

11 Analizom je obuhvaen jedan lanak iz Blica iz 2007. g., 6 lanaka iz istog izvora u nar-edne dve godine, kao i 5 lanaka iz 2010. g. Iz dnevnih novina Danas ukupno je analizirano 10 lanaka, i to po jedan lanak iz 2008. i 2011. g., i po 4 lanka iz 2009. odnosno 2010. g. Svi autori teksta su po profesiji novinari.

70

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


DNEVNI LIST NASLOV TEKSTA

UESNIK U PROJEKTU LUKA BEOGRADIZJAVA POMENUTOG UESNIKA

Blic, 27.8.2007.

Presvlaenje pro-

palih fabrika

gradski sekretar za ekologiju B. BooviProces zatvaranja fabrika ima pozitivan uticaj na ivotnu sred-inu Beograda.

gradski arhitekta . Bobi Nije logino da fabrika postrojenja budu u centru grada.Sa stanovita ureenja grada, to je dobar i poeljan proces. Privatizacija tih preduzea je omoguila da se industrijska proiz-vodnja izmesti iz centralnog gradskog tkiva. Korist e imati svi: i grad, od ubiranja naknada za gradsko graevinsko zemljite, i graani, koji e da dobiju infrastrukturu, i investitori, koji e da zarade.

Blic, 20.4.2009.

est mostova od Gra-

da na vodi

gradski arhitekta . BobiLokacija za izmetanje Luke Beograd utvrena je dve godine pre prodaje preduzea 2005. godine, odnosno GUP-om 2003. g., a nova luka se predvia na drugoj obali Dunava, u zoni Krnjae.

Blic, 27.2.2008.

Mikoviu i Beku

Luka Beograd pro-

data u bescenje

predsednica Saveta za borbu protiv korupcije V. BaraOekujem da e pravosudni organi utvrditi da li je to zbilja ista koincidencija da nam se isti krug ljudi pojavljuje as na strani prodavca - u Agenciji za privatizaciju, as kao zaposleni u kon-sultantskoj kui, as kao menader u kupljenom preduzeu.

Blic, 3.4.2008.

Mikovi i Beko

bez ekskluzivnog

zemljita

javni pravobranilac Beograda S. SekuliTime bi Luka Beograd, bez licitacije, dobila pravo da gradi na tom zemljitu. Gradu bi bila naneta teta od nekoliko stotina miliona evra.

Blic, 4.4.2008.

Mikovi i Beko os-

taju bez jo 50 hektara

zemljita

javni pravobranilac Beograda S. SekuliUtvrdiemo za svaki kvadratni metar ko je vlasnik. Za mene Beko i Mikovi ne postoje, mene zanima Luka Beograd, kao i reavanje spornog zemljita drugih korisnika. Nakon privati-zacije Luka Beograd je pokuala da uzme neto to joj ne pri-pada, osporavanjem uknjibe grada Beograda. Niko ne sme da se usudi da pokloni ogromnu imovinu.

predsednik Skuptine akcionara Luke Beograd N. PopoviAli, ukoliko detaljni urbanistiki plan bude izmenjen, biemo obaveteni, kao i ostali korisnici, ime moemo da se bavimo u toj zoni. Ponaaemo se u skladu sa Zakonom.

kandidat za gradonaelnika Beograda D. ilasS obzirom na to da ne znamo tano ije je vlasnitvo, dao sam nalog da se stane sa izradom regulacionih planova dok se ne utvrdi ta je ije.Nee moi da se za male pare kupi neto, a da se iz depova Beograana uzme 500 miliona evra da bi to zemljite bilo nje-govo.

Tabela 1.Prikaz jedinica analize u okviru izabrane dnevne tampe

71

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r




Danas, 4.4.2008.

ilas: Luku treba vra-

titi gradu

menader grada Beograda B. StanojeviNiko nas nita nije pitao u toku privatizacije. Mi samo elimo da gradsko zemljite bude jasno definisano i da sprovedemo ideju da itava zona nakon jasno definisanih vlasnikih odnosa bude pretvorena u novi ekskluzivni deo grada.

gradski arhitekta . BobiAgencija za privatizaciju je novim vlasnicima dala preduzee Luka Beograd na korienje praktino bez bilo kakvih kon-sultacija sa Gradom, koji tom zemljitu urbanistikim planom sprema drugaiju namenu.

Blic, 5.4.2008.

Tadi vratio Gradu

milijardu evra

gradski arhitekta . BobiUsvajanje urbanistikog plana e saekati novu Skuptinu, koja e biti izabrana nakon lokalnih i parlamentarnih izbora 11. maja.

predsednik Republike Srbije B. TadiNeophodno je pravno razjanjavanje statusa vlasnitva nad spornim zemljitem Luke Beograd.

Blic, 25.4.2008.

Drava izgubila mil-

ione evra

ministar za privredu i privatizaciju P. BubaloZakonske mogunosti mi ne dozvoljavaju da kaem nekome nemoj ako hoe tog momenta da to uradi (da kupi Luku, prim. Blica). Tako da ako se neko javi, ne moemo to da spreimo.

Blic, 10.10.2008.

Mikovi i Beko

prave projekte za

stanove u Luci Beo-

grad

gradonaelnik Beograda D. ilasGrad eli da zadri luku na postojeoj lokaciji. Izmetanje beo-gradske luke bi gradsku kasu kotalo 207 miliona evra, a za to nema novca u gradskom budetu.[...]Do izmetanja postojee luke nee doi jo bar dve-tri godine, a nova e biti izgraena najverovatnije uz koncesiju i to je trenutno najbolja solucija.

Blic, 11.3.2009.

Beograd nudi Grad

na vodi

gradonaelnik Beograda D. ilasProjekat koji nudi Luka Beograd e biti atrakcija tek narednih godina, tj. kad se razree jo neka meusobna pitanja.

Blic, 10.4.2009.

Savet: Tadi i

Cvetkovi da spree

prenamenu Luke

Beograd

predsednica kompanije Luka Beograd I. VeselinoviLuka Beograd ve due vreme trpi tetu koja je izazvana iznoenjem neistinitih i polovinih informacija od strane Saveta za borbu protiv korupcije i eli da ukae na sve propuste u in-formacijama koje je taj Savet iznosio u javnost.

Blic, 12.4.2009.

ilas: Istina ili os-

tavka Saveta

gradonaelnik Beograda D. ilasU najmanju ruku su besmislene optube u vezi sa bilo kakvim dogovorima sa Lukom Beograd, koje je izneo Savet za borbu protiv korupcije.Ako Vlada stoji iza toga, onda je u redu. Ako sam ja neki zakon prekrio onda ja treba da budem u zatvoru. Ali, ako se pokae da nisam, onda ljudi (iz Saveta za borbu protiv korupcije) koji su to napisali ne bi smeli da ostanu na tim funkcijama.Sramotno je optuivati gradsku vlast, koja je pokrenula priu o zemljitu Luke Beograd, da sada hoe da napravi tetu Beograanima.

72

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r




Danas, 13.4.2009.

Ko e platiti izgrad-

nju novog pristanita

za teretne brodove

predsednica kompanije Luka Beograd I. VeselinoviNetane su tvrdnje Saveta za borbu protiv korupcije da su gradske vlasti i Luka Beograd pripremili sporazum kojim je predvieno da se teretni reni saobraaj izmesti sa sadanje lokacije, a da se promenom namene na tom prostoru izgradi poslovno-stambeni kompleks. To uopte nije predmet spora izmeu grada i Luke, jer je prenamena prostora najavljena jo Detaljnim urbanistikim planom iz 2003. godine.Na tom zemljitu (96 ha) paralelno sa lukom (koja e, najvero-vatnije, ostati samo putnika) izgradiemo poslovno-stambeni centar, a postupak izmene GUP-a za taj kompleks je u toku. Teretni luki saobraaj e, kako je DUP-om iz 2003. godine planirano, biti izmeten neto dalje od centra grada.Ne znam ni da li e se graditi novo pristanite, jer kompanija Luka Beograd nije kupila zemljite za te namene.

predsednik Skuptine akcionara Luke Beograd N. PopoviPravo korienja vezano je za objekte koji se nalaze na tom zemljitu, a ne za delatnost.

arhitekta i konsultant za strana ulaganja M. BuatlijaU normalnoj dravi, luka bi bila nacionalizovana, a kupcima bi bila vraena razlika izmeu novca koji su uplatili i tete koju su luci naneli s obzirom da je njena poslovna aktivnost smanjivana, a razlog vie je i injenica da je tu firmu od dravnog interesa kupila of-or kompanija bez ikakvih poslovnih referenci. U sluaju Luke Beograd, gde nova gradnja podrazumeva pre-seljenje osnovne delatnosti firme, graane Srbije niko ne pita da li su spremni da, zarad dobiti nepoznatih investitora, snose trokove gradnje nove teretne luke, koji se kreu izmeu 15 i 20 milijardi evra, a itava investicija, zbog komplikovane i zahtevne infrastrukture, ne moe biti privedena kraju za manje od 15 godina.

gradonaelnik Beograda D. ilasNije logino da na dva kilometra od centra grada bude indus-trija, luka i fabrika boja i lakova. To je prostor namenjen za stambeno-poslovni centar i industrijski objekti bi trebalo da se iz njega izmeste. Ako sudska presuda bude konano u nau ko-rist, onda nikakvih pregovora nema, ali ako ne bude, smatram da svaka odgovorna kompanija koja eli neto da gradi u Beo-gradu, mora da vodi rauna o interesima graana, i to je osnov za razgovore koje smo zapoeli sa Lukom Beograd.

Danas, 16.4.2009.

Traiemo na uvid

svu dokumentaciju

predsednik Anketnog odbora D. RaniImamo u potpunosti kapacitet da sagledavamo imovinsko-pravne odnose, relaciju izmeu Beograda i investitora, ali nemamo nadlenost da ulazimo u stvari kao to je proces pri-vatizacije.

73

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r




Blic, 20.4.2009.

est mostova od Gra-

da na vodi

predsednica kompanije Luka Beograd I. VeselinoviNajgora opcija bila bi da se pod pritiskom odloi donoenje neophodnih politikih, urbanistikih i ekonomskih odluka. Jo gore bi bilo da se u narednih deset godina iscrpljujemo u sud-skim sporovima.

bivi gradski arhitekta . BobiIzmetanje Luke Beograd je u skladu sa ureivanjem celog podruja od toplane na Dorolu do Ade Huje, kao i sa Master planom EU za reku Dunav.

Danas, 21.4.2009.

Ne smiruje se bura u

Luci Beograd

pomonik ministra za ivotnu sredinu i prostorno plan-iranje, N. JanjiUkoliko Skuptina grada Beograda donese odluku o izmenama i dopunama GUP-a, kojima bi predvidela mogunost premetanja luke delatnosti na drugu lokaciju, a istovremeno preimeno-vanje industrijskog zemljita koje sada koristi Luka Beograd u gradsko graevinsko zemljite, ona ne bi imala pravno dejstvo, jer bi bila neusaglaena sa planovima vieg reda.

Danas, 15.5.2009.

ilas: Neemo odus-

tati od zemljita Luke

Beograd

gradonaelnik Beograda D. ilasU gradskoj upravi nema oveka koji e, dok sam ja gradonaelnik, potpisati neto to je suprotno interesima Grada.

Blic, 20.11.2009.

Silazak grada na

reku

direktorka Urbanistikog zavoda Beograda . GligorijeviPromena plana se odnosi na podruje izmeu stambenih i poslovnih zona Dorola i reke Dunav koje ni danas, kao ni u narednom periodu, nisu vezane za odvijanje luke delatnosti. [...]GUP se ne moe sprovoditi direktno, tako da se na osno-vu njega ne moe nita graditi, i tek nam predstoji donoenje planova detaljne regulacije koji to omoguavaju.

direktor Sektora za PR i komunikacije Luke Beograd T. MuniiGradska luka e ostati na ovoj lokaciji, na povrini od 34 hek-tara, za koju namena nije izmenjena. Deo lukog zemljita od 60 hektara, koji je danas pokriven skladitima i otvorenim platfor-mama koje ne servisiraju luku delatnost, dobio je mogunost prenamene, jer je deo zone za urbanizaciju.

Danas, 4.3.2010.

Konverzija na stend

baju

Savet za borbu protiv korupcije Vlasnici Luke Beograd imaju mogunost da izvre konverziju prava korienja u pravo svojine nad oko 120 hektara zemljita, uz plaanje izvesne nadoknade za ovih 120 hektara, ali e im celokupna imovina kompanije ostati besplatno, jer je sadanja trina vrednost tog zemljita vea od cene koja je plaena za Luku.

Blic, 23.3.2010.

Bara: Privatizacija

Luke velika pljaka

predsednica Saveta za borbu protiv korupcije V. BaraAko postoji dobar primer za spregu krupnog kapitala, krimi-nala i politikih stranaka - to je Luka Beograd. Ovo sa Lukom i C marketom je direktno uraeno u sprezi sa Vladom - Ministar-stvom privrede, Agencijom za privatizaciju, Akcijskim fondom i Komisijom za hartije od vrednosti.

74

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r




Danas, 4.6.2010.

Savet za borbu pro-

tiv korupcije podneo

krivinu prijavu pro-

tiv 17 lica zbog proda-

je najveeg pristanita

u prestonici

predsednica Saveta za borbu protiv korupcije V. BaraTakva transakcija je klasino pranje novca u kome su uestvovali ne samo vlasnici sakriveni iza fantomske firme, nego i dravne institucije.[]Ovoga puta oekujem reakciju Tuilatva, jer su neke od dravnih institucija svesrdno saraivale sa Savetom i dostavile svu dokumentaciju koja je relevantna za taj sluaj.

ministar ekonomije M. DinkiApelujem na sudstvo da bude to efikasnije, kako bi se ljudi koji kre zakon nali u zatvoru.

bivi direktor Agencije za privatizaciju M. oreviTrebalo bi saekati da vidimo da li postoje injenice koje zahtevaju komentar.

bivi ministar privrede P. BubaloPostupak preuzimanja vodile su nadlene institucije, ja u tome nisam uestvovao.

Blic, 6.6.2010.

Policija proverava

Beka i Bubala

vlasnik preduzea Luka Beograd M. BekoNe, hvala.

predsednica Saveta za borbu protiv korupcije V. BaraIzgleda je da je ovoj dravi mnogo vei prekraj kada se Beko smatra uvreenim, nego kada rukovodstvo firme prevari male akcionare.

Danas, 31.8.2010.

ilas tera stvar do

Vrhovnog suda

vrilac dunosti generalnog direktora Luke Beograd S. TasiLuka Beograd se nada da e gradonaelnik Dragan ilas i gradski pravobranilac Strahinja Sekuli odrati svoje javno dato obeanje i da e prihvatiti odluku Vieg suda kao konano reenje. Mislimo da su se stekli uslovi da se odnosi Grada i Luke definiu na partnerskoj osnovi u cilju razvoja ovog dela grada uz privlaenje investicija.[...] U ovom sporu Grad je zapravo dobit-nik jer e 50 odsto trine cene koja se plaa za konverziju biti usmereno lokalnoj samoupravi.

javni pravobranilac Beograda S. SekuliVii sud je pomenutim reenjem samo uputio stranke na par-nicu i gradska vlast e ve naredne sedmice poslati zahtev za uspostavljanje privremene mere zabrane optereenja i raspola-ganja zemljitem, i obratie se Vrhovnom kasacionom sudu.

Blic, 21.10.2010.

Beko eli dogovor sa

dravom

predstavnitvo Luke BeogradLuka Beograd eli da bude razvojni i investicioni part-ner Beograda i Srbije u najznaajnijem graevinskom projek-tu dananjice, Libeskindovom Gradu na vodi. U tom smislu predlaemo i uvek rado prihvatamo konstruktivan dijalog sa nadlenim institucijama drave.

75

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r




Blic, 22.10.2010.

Dravi stotine mil-

iona evra od Luke

Beograd

gradonaelnik Beograda D. ilasSva pravna sredstva koja imamo na raspolaganju iskoristiemo, jer zaista smatramo da je ono nae i da je taj ugovor, koji je pot-pisan pre 30 godina, u potpunosti sproveden u praksi.Za sada nemam nikakvu informaciju da tako neto uopte pos-toji ili, ako postoji, kako uopte taj predlog izgleda i ta bi u njemu trebalo da bude.[] Ako postoji mogunost da se dogo-vorom neto rei to bi otkoilo celu stvar, a bilo prihvatljivo i za sadanje vlasnike i za dravu i za grad Beograd, ja u to uvek podrati.

Blic, 25.10.2010.

Zagaivanje se mora

zaustaviti

privatne konsultantske kue Arup i Karlin group Trenutno, zaputeno zemljite uz beogradske reke nikom ne slui i to treba to pre promeniti.

direktorka Urbanistikog zavoda Beograda . Gligorijevi; profesor Saobraajnog fakulteta u Beogradu R. BogdanoviPotrebna je vrlo intenzivna saradnja investitora sa Gradom, dravom, ne mogu se uvek potovati pojedinane elje. Beo-gradsko priobalje je vrlo znaajna lokacija i tuno je to danas ovako izgleda.

Danas, 22.11.2010.

Tajkuni rade po za-

konima koje su pisali

profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Lj. SaviPrimer je ovih dana esto pominjan Milan Beko, koji je Luku Beograd kupio na nain koji drugima nije bio dostupan, a do-bio je desetostruko vie od uloenih 41,3 miliona evra, jer mu je neko iz drave obeao da e na toj lokaciji, posle promene Generalnog urbanistikog plana, umesto luke moi da izgradi ekskluzivan stambeni kompleks.

arhitekta i konsultant za strana ulaganja M. BuatlijaNai zakoni ne utvruju nain korienja insajderskih infor-macija, pa tako ni Milana Beka, na primer, niko nije pitao odak-le mu saznanja da e GUP za deo grada na kome se nalazi Luka Beograd biti promenjen. A u razvijenom svetu bi za oda-vanje tih podataka sledovalo od 15 do 20 godina robije.[...] Ali, injenica je da su naim tajkunima informacije dostupne, da oni uvek znaju vie od drugih o namerama vlasti.

Danas, 2.2.2011.

Vlada olakava posao

tajkunima

arhitekta i konsultant za strana ulaganja M. BuatlijaMnogo je vea teta to to e ljudi koji su kupili firme i ugasili proizvodnju raunajui na dobit od zemljita, doi do tog resur-sa za male pare, a potom uslovljavati dalji razvoj zemlje jer e od njih zavisiti dalje investicije.

Radi lakeg strukturiranja svih podataka dobijenih analizom izjava preuzetih iz novinskih lanaka celo poglavlje je podeljeno na nekoliko hronolokih celina. U svakoj od njih, nakon generalnog prikaza konteksta na koji se narativ odnosi, sledi analiza izjava koja je vrena u odnosu na interese uenika u procesu, njihov stepen moi (finansijske, pravne, strune), stepen uticaja na ostale uesnike, kao i na os-novne potrebe tih uesnika.

76

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


4.2.1. Aktuelnosti 2007/2008. g.: Pravo korienja - objekti vs. zemljite

U toku 2007. godine Luka Beograd se u dnevnim asopisima pojavljuje u kontek-stu nekadanjih fabrikih postrojenja kojima sledi prenamena funkcije12. Generalni narativ o pozitivnim efektima preureenja celog poteza od Marine Dorol do Ade Huje iznose uglavnom strunjaci za grad. Naime, izjava eksperta za ekologiju dopri-nosi optem stanju zanemarivanja problema koji se odnose na radnike koji su ostali bez posla, socijalnog programa i vlasnitva nad akcijama. Takoe, gradski arhitekta ne samo da navodi iskljuivo pozitivne efekte regeneracije braunfild lokacija, ve i naglaava da e od takve transformacije korist imati svi. Ovakvo pojednostavlji-vanje celog procesa za koji je karakteristina saradnja velikog broja uesnika moe, sa jedne strane, biti izraz nedovoljnog znanja i strunosti gradskog arhitekte, to je, imajui u vidu njegovo dugogodinje iskustvo, malo verovatno. Stoga se pome-nuti ton kojem se gradski arhitekta putem medija obraa javnosti moe tumaiti kao izraz korumpiranosti i sprege gradske uprave sa privatnim investitorima radi ostvarivanja kratkorone dobiti za grad, a istovremeno velikih prihoda za privatne investitore. O tome se iz iznetog citata ne moe nita zakljuiti, ali ovde izdva-jamo izjavu glavnog gradskog arhitekte iz kasnijeg perioda (Blic, 20.4.2009.)13, koja samo potvruje da je pomenuti stejkholder svestan injenice o poklanjanju grad-skog graevinskog zemljita privatnim investitorima, tj. potvruje se da je zemljite svesno prodato po ceni kao da e se tu i dalje zadrati luka, iako je planom ve bilo predvieno drugaije. Odavde se izvodi zakljuak da se u samom poetku prolon-giralo zanemarivanje negativnih efekata izmetanja Luke Beograd i potenciranje koristi za ceo grad.

Tokom 2008. g. kupovina Luke Beograd postaje znaajnija tema i to prvenstveno sa aspekta analize naina kupovine preduzea, kao i prava korienja zemljita na kojem se ono nalazi. Vea zainteresovanost za naslovni problem nastaje i zbog os-nivanja posebne dravne instance - Saveta za borbu protiv korupcije14. Takoe, do ovog perioda nadleni za problem Luke Beograd su bili iz redova gradske uprave, ali sada se kao znaajan stejkholder na gradskoj sceni javlja i privatni investitor.Prema nalazima predsednice Saveta za borbu protiv korupcije (Blic, 27.2.2008.), predvia se prenamena zemljita na kojem se nalazi Luka Beograd i to samo mesec dana nakon kupovine ovog preduzea od strane firme pod nazivom Worldfin. Na taj nain su vlasnici pomenute firme za 44 miliona evra dobili na korienje zemljite od 120 ha i potencijalnih 100 ha. Meutim, prema istom izvoru, grad, odnosno poreski obveznici, mogli bi da snose i dodatne trokove oko izmetanja postojee

12 Pored BIP-a na Skadarliji, fabrike Beko na Dorolu, IKL na Paliluli i Partizanke kod Vukovog spomenika, pominje se i izmetanje Luke Beograd.

13 Radi lakeg razumevanja pozicije gradskog arhitekte jedino je ovde napravljen presedan u odnosu na prethodno utvreni hronoloki redosled prikaza podataka.

14 Postupak oko kupovine Luke Beograd predstavlja jedan od prvih poduhvata Saveta, odmah nakon C-marketa, jednog od najpoznatijih lanaca supermarketa u Srbiji. Vlasnik oba pomenuta preduzea je isti.

77

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


i izgradnje nove luke, jer ovi zahtevi nisu preneti na sadanje vlasnike. Kao drugi vaan segment u poslovanju oko Luke Beograd istie se nain kupovine samog preduzea, pri emu Savet smatra da se posebnom trgovinom akcijama15, sa jedne strane i uz pomo korumpiranih dravnih slubi16, sa druge, dolo do netranspar-entne i neadekvatne kupovine. Konkretno imenovanje osumnjienih za zloupotrebu poloaja i eksplicitno izraavanje nosioca izjave, pojaava njegovu spremnost za razotkrivanjem konkretnog sluaja (Oteza and Pinto, 2008.:339).

Od ovog perioda poinju da se aktuelizuju teme koje se tiu odluka Optinskog i Okrunog suda17. Javni pravobranilac Beograda (Blic, 3.4.2008.) potencijalnom negativnom prognozom eli da se upozori javnost na negativne efekte koje moe imati eventualno preinaenje odluke Optinskog suda. Strahinja Sekuli je izriit u svojim izjavama (Blic, 4.4.2008.), jer tvrdi da na osnovu dostupne dokumentacije nema nedoumica oko vlasnikih odnosa nad zemljitem na kojem se nalazi Luka Beograd18. Meutim, u istom tekstu se navodi i izjava predsednika Skuptine ak-cionara Luke Beograd koji izjednaavanjem privatnog investitora sa ostalim grupa-ma stejkholdera tei upravo prikrivanju moi investitorske pozicije. Takoe, redos-led donoenja pojedinih odluka, iako su one po zakonu, dovodi do nelegitimnosti

15 Luka Beograd je bila 59% u posedu malih akcionara i 41% u posedu Akcijskog fonda. Akcijama nije moglo da se trguje na berzi, ve iskljuivo ukoliko neki kupac d ponudu za preuzimanje, s tim da cena po akciji ne moe da ide ispod knjigovodstvene vrednosti. Sa ponudom se pojavio Worldfin, firma registrovana specijalno za ovu transakciju u Luksem-burgu na istoj adresi kao i firma Nordfin preko koje je kupljen C market. Transakcija nad Lukom Beograd obavljena je tako to je uzeta stara knjigovodstvena vrednost, 2,5 puta nia od aktuelne. Ta aktuelna je ostala sakrivena, sve dok transakcija nije obavljena, a da bi bilo sve transparentno, Worldfin je dao cenu po akciji 800 dinara, na pola izmeu nove knjigo-vodstvene vrednosti i stare, i time dao alibi nadlenima u Agenciji za privatizaciju da doznae dravni paket na prodaju, i time dovede pred svren in sve ostale male akcionare (Blic, 27. 2. 2008.).

16 Nekadanji izvrni direktor Agencije za privatizaciju, koja Akcijskom fondu daje nalog za prodaju, Goran Mra, kasnije postaje lan Upravnog odbora Luke Beograd. Takoe, nekadanji visoki inovnik pomenute agencije, Vuk Delibai, kasnije prelazi u firmu koja se pojavljivala kao zastupnik Worldfina (Blic, 27. 2.2008.).17 Optinski sud je 2006. g. doneo odluku da se zemljite povrine oko 100 ha, iji je korisnik ranije bila Luka Beograd uknjii tako da pravo budueg korienja ima samo grad. Ipak, krajem iste godine Okruni sud preinaava odluku u korist privatnih investitora. Od tada traje borba Luke i grada oko spornog zemljita. Kontradiktorne odluke pomenutih sudova uslovljavaju prolongiranje i nereavanje problema.

18 Ugovorom iz 1975. g. koji je grad Beograd sklopio sa Lukom Beograd o ureivanju imovinsko-pravnih odnosa i korienja graevinskog zemljita za prostorni razvoj luke, ovo preduzee prenosi na grad pravo korienja graevinskog zemljita, bez potrebe da Luka Beograd takvu uknjibu naknadno odobrava. Prema ovom ugovoru, grad je pokuao da se uknjii kao korisnik zemljita od Panevakog mosta do Ade Huje, povrine 75 hektara. Po privatizaciji Luka Beograd ulae albu Okrunom sudu, koji novembra 2006. godine donosi reenje kojim preinaava prvostepeno reenje o uknjibi i odbija predlog grada za upis u zemljine knjige (Blic, 14. 4. 2009.).

78

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


celog procesa. U istom periodu se po prvi put javljaju izjave prvih ljudi na nivou grada, odnosno drave. Tako, izjava tadanjeg kandidata za gradonaelnika Beo-grada oslikava njegovu poziciju zatitnika javnog interesa. O pomenutoj temi govori i predsednik Republike Srbije (Blic, 5.4.2008.), koji se poziva na pravnu mo kao glavni argument to pomenutu debatu svrstava u vrh interesovanja. Kao reakcija na prethodno izdvajaju se izjave ora Bobia (Danas, 4.4.2008. i Blic, 5.4.2008.), koje se mogu tumaiti kao oslobaanje odgovornosti koju nosi uloga gradskog arhitekte. Izjava menadera grada Beograda (Danas, 4.4.2008.) prikazuje problem na nain kao da se on jednostavno dogodio (Van Leeuwen, 1995.) uz maksimalno odsustvo ostalih inilaca (Oteza and Pinto, 2008.:338). Takoe se moe tumaiti da je ovakva odluka jednostavno nametnuta gradskim vlastima (Oteza and Pinto, 2008.:340).

Slika 2. i 3.Budui izgled sadanje braunfild lokacije Luka Beograd (projekat Daniela Libeskinda i Jana Gehla)

Iz prethodnog se moe zakljuiti koliki je stepen povezanosti kljunih dravnih in-stanci zaduenih za nekretnine (Agencija za privatizaciju) i privatnih investitora, ali se istovremeno postavlja pitanje da li je mogue donositi odluke od vanosti za ceo grad, bez uea bilo kog nivoa dravne uprave i planera u tome.

Po proceni antikorupcijskog Saveta, spregom dravnih struktura sa privatnim inves-titorima19, usled ega nisu precizno definisani uslovi kupovine, drava je izgubila najmanje 21 milion evra. Predrag Bubalo (Blic, 25.4.2008.) upotrebom neodreenih zamenica tei da umanji negativne posledice sopstvene odluke (Oteza and Pinto, 2008.:338).

19 Biva direktorka Luke Beograd Miroslava Drobac 17. juna 2005. uputila je dopis Mini-starstvu za privredu i privatizaciju, Akcijskom fondu i Komisiji za hartije od vrednosti u kojem ih je obavestila da na novoj proceni vrednosti radi Institut ekonomskih nauka. Meutim, konana procena je stigla 27. septembra 2005. g., kada je pomenuto preduzee ve bilo pro-dato privatnim investitorima.

79

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


Kako drugostepena odluka o vlasnitvu nad 100 ha zemljita na lokaciji Luka Beo-grad nije donesena ni nakon pola godine, javljaju se izjave gradske uprave (Blic, 10.10.2008.) kojima se nastoji usporavanje izgradnje novog ekskluzivnog kompleksa. Meutim, nema ni izjava o moguoj prodaji 100 ha zemljita koje je prvostepenom odlukom dodeljeno gradu, iz ega se moe naslutiti da gradska uprava nije sigurna u to kakva e biti konana odluka Okrunog suda.

4.2.2. Aktuelnosti 2009. g.: Projekat Grad na vodi i njegova osporavanja

Poetkom 2009. g. na sajmu investicija u Kanu vlasnici Luke Beograd su pred-stavili projekat ekskluzivnog gradskog naselja, tzv. Grad na vodi, iji su autori Daniel Libeskind i Jan Gehl. Ipak, gradonaelnik Beograda (Blic, 11.3.2009.), ostaje dosledan svojim stavovima, ime se stavlja do znanja da grad nee olako prepusti-ti zemljite privatnim investitorima, iako se u medijima stvara trend odobravanja ovakvog postupka. Kako je realizaciju pomenutog projekta mogue ostvariti jedino prenamenom zemljita na kojem se ona planira, od ovog perioda poinju da se jav-ljaju zahtevi za preispitivanjem takve odluke.

Savet za borbu protiv korupcije nastavlja da informie javnost o moguim posledica-ma prenamene zemljita Luke Beograd za itav grad. Ovog puta je re o zakljuenju Memoranduma o razumevanju 19. marta 2009. g. izmeu zainteresovanih strana, kojim je predviena podela zemljita i promena namene na jednom njegovom delu. Prethodna saznanja su u funkciji zatite interesa graana i drave, te su stoga izaz-vala razliite reakcije. Tako Ivana Veselinovi (Blic, 10.4.2009.) naglaava atmosferu tenzije koja zaokuplja privatne investitore (Oteza and Pinto, 2008.:339). Komentar-om Dragana ilasa (Blic, 12.4.2009.) na poetku se istie strogo negativan vrednosni stav, da bi se kasnije odsustvo odgovornosti moglo tumaiti kao stanje koje se ne moe promeniti (Van Leeuwen, 1995.). Ovde je takoe re i o ukidanju sopstvene odgovornosti, kao predstavnika gradske vlasti, i usmeravanje ka viim (dravnim) instancama. Meutim, dopis Saveta za borbu protiv korupcije je bio upuen up-ravo predsedniku i premijeru Srbije, to se moe tumaiti kao elja za istinskom proverom informacija o moguoj prenameni zemljita. Ovo posredno pokazuje iz-vesni stepen nepoverenja prema gradskim vlastima i njihovom, esto promenljivom, odnosu prema privatnim investitorima. Ipak, gradonaelnik na kraju ponovo daje znaaj sopstvenom poloaju i pozitivnom stavu u odnosu na ostale zainteresovane strane sa aspekta zatite javnog interesa (Oteza and Pinto, 2008.:340).

Pozivajui se na urbanistike dokumente, predsednica kompanije Luka Beograd (Danas, 13.4.2009.), zapravo se oslanja na strunost kao glavni argument. Meutim, treba pomenuti da Detaljni urbanistiki plan za ovo podruje nije uraen, te da ove izjave oslikavaju selektivan i neobjektivan pristup pojedinim dokumentima. U slinom maniru dodaje i Nenad Popovi koji potencira dobit iskljuivo privatnih investitora. Ipak, u istom tekstu, pojavljuju se iskazi Mahmuda Buatlije, kojima se ukazuje na stepen nezadovoljstva i spremnost da se govori o postojeem stanju u dravi i tretmanu privatnih investitora. Potovanje zakona, a samim tim i drave i graana, u sluaju Luke Beograd nije prioritet. Kako konkretnih predloga saradnje

80

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


grada sa privatnim investitorima nema, javlja se izvestan stepen nepoverenja u na-meru gradonaelnika da zatiti javni interes.

Poetkom aprila 2009. godine je formiran Anketni odbor za Luku Beograd koji ima za cilj da istrai svu dokumentaciju vezanu za pomenuti sluaj. Ipak, iz iz-jave Dejana Rania (Danas, 16.4.2009.), zakljuuje se da e se odbor ograniiti samo na gradske nadlenosti, ime se ponovo onemoguava sagledavanje uloge republike uprave u ovom procesu. Izrazita netransparentnost doprinosi utisku da je re o nezakonitim transakcijama nad graevinskim zemljitem na tetu graana. Meutim, i nekoliko dana kasnije se ne javljaju bilo kakve reakcije dravnog vrha, ve se, putem izjava Ivane Veselinovi i ora Bobia (Blic, 20.4.2009.), nastavlja naglaavanje pozitivnih efekata privatizacije Luke Beograd. Selektivno iznoenje injenica o ovom sluaju, pri emu se zanemaruju teme poput izvora finansiranja nove luke, naknade za korienje gradskog graevinskog zemljita, koju bi u sluaju prenamene trebalo da plati preduzee Luka Beograd, kao i naknade sadanjim vlasnicima za ponovno osvojene objekte, pokazuje tenju da se javnost obmane narativom o nespornoj koristi za itav grad. Od dravnih instanci u ovom periodu je jedino od znaaja izjava pomonika ministra za ivotnu sredinu i prostorno plan-iranje (Danas, 21.4.2009.) koja se moe tumaiti kao elja da se javnosti prikau zakonske nemogunosti transformacije namene zemljita na podruju sadanje luke, koje su izjavama prethodnih stejkholdera pogreno, tj. selektivno tumaene. Takoe je vredna panje i izjava gradonaelnika (Danas, 15.5.2009.) kojom se potencira odsustvo konkretnih uesnika u ovom procesu kroz korienje mentalnih projekcija (Van Leeuwen, 1995.), ime se uvruje njegov stav za zatitom javnog interesa. U maju 2009. g. je konano doneta odluka Okrunog suda kojom se potvuje da je grad jedini korisnik 117 ha zemljita gde se nalaze objekti Luke Beograd20.

Tek nakon pola godine se ponovo aktuelizuje pitanje izmetanja gradske luke i to zbog Izmena i dopuna GUP-a 2021 - faza 2 (Sl. list grada Beograda 63/09). Naime, ovim dokumentom je promenjena namena oko 70 ha zemljista, ukljuujui i one delove oko kojih jo uvek traje spor izmeu Grada Beograda i Luke Beograd. Ovo je u kontrastu sa prethodnom izjavom gradonaelnika Beograda, jer se pon-avlja greka oko redosleda donoenja odluka i planova. Na ovaj nain je ponovo omogueno ostvarivanje finansijske dobiti za privatne investitore, u sluaju odluke Okrunog suda u njihovu korist21. Direktorka Urbanistikog zavoda Beograda (Blic, 20.11.2009.) ne daje odgovor na pitanje o spornoj povrini zemljita od 70 ha, za koje jo uvek nije utvren vlasnik zemljita. Takoe, tano je da se na osnovu GUP-a ne moe nita graditi, ali je svakako i injenica da svi planovi nieg reda (planovi

20 Od 117 ha zemljita Luka Beograd, na osnovu uknjienog vlasnitva nad nekim objek-tima, ima pravo korienja nad 37 ha (Danas, 15. 5. 2009.).21 Potrebno je i navesti da je krajem avgusta 2009. g. donet novi Zakon o planiranju i izgrad-nji, kojim se propisuje konverzija prava korienja u pravo vlasnitva nad zemljitem. Stoga se izmena GUP-a moe smatrati preduhitrenom, jer se daje potencijalna mogunost da Luka Beograd, po donoenju pozitivne odluke Okrunog suda, postane ne samo korisnik, ve i vlasnik zemljita, ime su ekonomske posledice po grad u celini nesagledive.

81

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


detaljne regulacije), moraju biti usklaeni sa GUP-om. Ovde je vano pomenuti i to da je Izmenom i dopunom GUP-a 2021. tretirano podruje definisano kao podruje za obaveznu primenu posebnih instrumenata razrade i sprovoenja generalnog pla-na (Sl. list grada Beograda 63/09). Meutim, nigde nije precizno definisano ta se podrazumeva pod tim instrumentima, to ostavlja prostor za fleksibilno tumaenje dokumenata. Iz istog teksta se zakljuuje da su predstavnici Luke Beograd zado-voljni ovom izmenom plana. Postavlja se pitanje otkud toliki stepen zadovoljstva ukoliko je planom predvieno zadravanje luke na postojeoj lokaciji. Investitori su svesni koliko to umanjuje vrednost lokacije, ali, ipak, daju pozitivan stav to se moe

tumaiti uverenou u uspeh.

4.2.3. Aktuelnosti 2010/2011. g.: Zemljite - konverzija prava korienja u pravo svojine

Savet za borbu protiv korupcije (Danas, 4.3.2010.) obavetava javnost o moguem ugroavanju javnog interesa22. Na ovaj nain se tei konstantnom upozoravanju javnosti i apelovanju najviim gradskim instancama na potencijalne malverzaci-je koje mogu biti tetne za graane Srbije. Eksplicitna izjava Verice Bara (Blic, 23.3.2010.) sugerie na postojanje dokaza o pomenutoj malverzaciji nad zemljitem, to se moe videti iz lanka objavljenog skoro tri meseca kasnije (Danas, 4.6.2010.) Izjave predsednice antikorupcijskog Saveta se mogu tumaiti kao signal spremnos-ti drave da utvrdi istinu u kontekstu naglaavanja atmosfere prevare i korupcije (Oteza and Pinto, 2008.:339). Reakcije na optube potkrepljene detaljnom doku-mentacijom su malobrojne i, izuzev ministra ekonomije koji se poziva na pravnu mo nadlenih organa, uglavnom se tumae kao izraz rezervisanosti i umanjivanja sopstvene odgovornosti za date probleme. Reakcija Milana Beka (Blic, 6.6.2010.) na optube koje je formulisao Savet za borbu protiv korupcije se moe tumaiti kao iskazivanje nedodirljivosti, a nikako kao izraz nezainteresovanosti i sigurnosti u sopstvene poteze. O ovome svedoe optube koje je pomenuti stejkholder podneo protiv Verice Bara. Njene izjave u istom lanku ponovo otvaraju pitanje stepena korumpiranosti sudskih organa.

22 Prema lanu 103. Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik Republike Srbije, br. 72/09), pravo korienja graevinskog zemljita u dravnoj, odnosno javnoj svojini, moe se kon-vertovati u pravo svojine, uz naknadu trine vrednosti tog graevinskog zemljita u mo-mentu konverzije, umanjenu za trokove pribavljanja prava korienja na tom graevinskom zemljitu. Izostalo je, meutim, jasno i konkretno zakonsko odreenje prirode i sadrine trokova pribavljanja prava korienja na tom graevinskom zemljitu, ve je blie reg-ulisanje tog pitanja preputeno uredbi Vlade Srbije. Vladinom uredbom (lan 4.) propisano da ti trokovi obuhvataju ukupnu revalorizovanu cenu kapitala, odnosno imovine isplaenu u postupku privatizacije. To praktino znai da se od trine cene graevinskog zemljita odbija revalorizovana cena privatizovanog, tj. kupljenog drutvenog preduzea, uz dodatak trokova ureenja toga zemljita. Drugim reima, ako je cena kupljenog preduzea ista ili vea od trine cene graevinskog zemljita, to zemljite se dobija besplatno. Ako je, meutim, trina cena toga zemljita vea od cene privatizovanog, to jest kupljenog drutvenog preduzea, cena zemljita umanjuje se za iznos cene preduzea. Tako se preduzee dobija besplatno.

82

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


Odluka Vieg suda u Beogradu (nekadanji Okruni sud)23 se krajem avgusta jav-lja kao centralna tema u sluaju lokacije Luka Beograd. Naime, sud je doneo reenje po kojem je jedini nosilac prava korienja oko 100 ha zemljita nizvodno od Panevakog mosta preduzee Luka Beograd. Tim povodom se javljaju oekivani komentari predstavnika Luke Beograd (Danas, 31.8.2010.) koji tee da uspostave narativ o koristi za grad, dok se zanemaruje finansijska dobit privatnih investitora. Ovde treba napomenuti da se kao aktuelna tema u tom periodu javlja i Zakon o lukoj delatnosti po kojem je zemljite lukog podruja izuzeto od mogunosti konverzije. Takoe, istinska reenost gradskog pravobranioca da zatiti javni interes u ovom procesu se ogleda i kroz konkretne postupke koji slede kao reakcija na reenje Vieg suda.. Stoga se izjava predstavnika Luke Beograd moe tumaiti kao preduhitrena, a pretpostavka je da jedan od razloga elja za popravljanjem imida firme koje je zbog sudskih sporova opao u javnosti. Takoe, mogua je elja da prodajom Luke Beograd, to nije mogue ukoliko je ona u sporovima.

Nakon par meseci, u javnost dospeva prikaz saoptenja Luke Beograd (Blic, 21.10.2010.) povodom odluke Vieg suda, ali i reakcije javnog pravobranilatva. Ovakva izjava moe delovati neoekivano, ali se takoe moe tumaiti i kao izraz racionalnosti. Naime, odluka privatnih investitiora u ovom trenutku je kompromis, koji nastaje kao posledica otre borbe gradske uprave za ouvanje javnog interesa. Gradonaelnik dodaje da je grad Beograd ve podneo zahtev Vrhovnom sudu da kroz parnicu dokazuje ko je vlasnik spornog zemljita. Ipak, njegova odgovornost za grad u celini se ogleda i u prihvatanju eventualnog kompromisa sa investitorima, ali za dobrobit svih zainteresovanih strana, to se moe tumaiti kao konstruktivan nain za postizanje javnog interesa. Nakon ovih izjava se javljaju komentari direk-tora internacionalnih konsultanstskih firmi - Arup i Karlin group iz eke, kao i eksperata za prostor (Blic, 25.10.2010.), kojima se ponavlja narativ o pozitivnim efektima transformacije gradskog priobalja, ali se moe rei da dozu realnosti u ceo postupak prenamene zemljita daju ekonomski eksperti. Tako se kao znaajna izd-vaja izjava Ljubodraga Savia (Danas, 22.11.2010.) o velikom uticaju tajkuna na za-konodavstvo. U ovom sluaju neodreena zamenica nije upotrebljena radi skrivanja identiteta pojedinca, ve se na ovaj nain naglaavaju neloginosti u vezi sa tran-sakcijom zemljita gradske luke, pri emu se aludira na uspostavljanje veze privatnih investitora sa predstavnicima dravne vlasti. Takoe, u izjavi Mahmuda Buatlije, upotrebom konkretnih termina se naglaava klima prevare koja akcentuje atmosferu krize celog drutva (Oteza and Pinto, 2008.:339). Prikaz lanaka se zavrava izja-vom istog stejkholdera (Danas, 2.2.2011.) Njegov komentar se moe tumaiti kao pesimistian, ali je vano naglasiti da se tako objanjava sutina problema koji traje godinama i za koji je jo uvek neizvesno pretpostavljati reenje. Takoe, izjava se odnosi i na potencijalne budue projekte to je ostvareno upotrebom metafore koja vodi ka neem veem, potencijalno jo neizvesnijem (Oteza and Pinto, 2008.:342-343).

23 U meuvremenu je dolo do transformacije sudskog sistema u Srbiji. Tako se umesto dosadanje podele na Optinski, Okruni i Vrhovni sud uvodi sledea hijerarhija: Osnovni sud, Vii sud i Vrhovni kasacioni sud.

83

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


5. Zakljuna razmatranja

Sutina rada je bila identifikacija i deskripcija osnovnih stejkholdera i njihove opre-deljenosti, tj. uloge, nadlenosti i odgovornosti, u procesu promene namene zemljita na podruju beogradske luke. Posebni ciljevi su se odnosili na utvrivanje razloga, tj. pokretakih sila opisanog delovanja stejkholdera, i to: interesa, vrednosti i ste-pena moi svakog od njih u pomenutom procesu. Posledica ove analize se ogleda u sagledavanju konteksta u kojem problem nastaje, ali i pronalaenju eventualnih reenja i smernica za neke budue procese.

Ovde je vano prikazati sinteznu klasifikaciju stejkholdera koja je relevantna za analizu konkretnog primera. Naime, pored privatnog investitora, koji svakako pred-stavlja najvanijeg i najmonijeg aktera u procesu, vano je pomenuti upravu - i to na svim nivoima, to je razumljivo s obzirom na to da je re o projektu koji nije od znaaja samo za grad, ve i za dravu u celini. Eksperti iz oblasti koje se posred-no ili neposredno vezuju za prostor su takoe relevantni akteri u ovom procesu, dok se lokalna zajednica kao takva zapravo nigde ne pominje. Meutim, ovo ne znai da glasa javnosti nema, iako je lokacija na kojoj se nalazi gradska luka tre-nutno odseena od ostalog dela grada i nema dodirnih taaka sa velikim brojem stanovnika - niti onih koji ive, kao ni onih koji rade na toj teritoriji. Meutim, kako je ovde re o kapitalnom projektu, jasno je da postoji telo koje se posebno zalae za zatitu javnog interesa i to je u ovom sluaju dravna instanca - Savet za borbu protiv korupcije. Tako se analizom lanaka stie uvid u znaajne grupe stejkholdera u ovom procesu, a u sledeem delu teksta su prikazane njihove uloge i interesi, kao i vrsta i stepen moi koju poseduje svaka od pomenutih grupa.

1. Kada je re o upravi kao jednom od dominatnih stejkholdera u ovom procesu, moe se konstatovati ogromno prisustvo lokalne uprave u datom problemu. Ovde se prvenstveno misli na gradonaelnika Beograda, koji je od poetka svog mandata konstanta u pomenutom procesu, ali takoe nisu zanemarljivi ni stavovi i reakcije javnog gradskog pravobranioca. Oba stejkholdera se zalau za zatitu javnog interesa i za proveru svih uslova pod kojima se vre transakcije nad zemljitem Luke Beograd kako ne bi dolo do negativnih posledica po grad u celini. Mo ovih aktera je velika, jer se, kada je re o gradonaelniku, odnosi na sprovoenje i obustavljanje svih odluka na nivou celog grada, dok javni gradski pravobranilac ima prednost u poznavanju pravnih aspekata i regu-lative datog problema. Ipak, vano je pomenuti da projekat Luka Beograd ima znaaj ne samo za grad, ve i za celu dravu, te se kao neizbeni ste-jkholderi pominju i oni iz redova dravne uprave. Stoga se moe rei da je mo gradonaelnika u ovom procesu ograniena i uslovljena odlukama viih (dravnih) instanci. U datom procesu se sporadino pominje predsednik Srbije, koji se zalae za upotrebu gradskog zemljita u funkciji doprinosa javnom, a ne iskljuivo privatnom interesu. Meutim, oni koji su bili na elu kljunih mini-starstava kad je dolo do procesa privatizacije Luke Beograd imaju najveu mo, jer su u direktnoj simbiozi sa privatnim investitorima omoguili da sve odluke vezane za promenu planova sa ciljem prenamene teritorije beogradske luke budu donete u skladu sa zakonom. Interesantno je da se njihova imena

84

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


vrlo retko pojavljuju u javnosti to ceo proces ini izrazito netransparentnim i otvorenim za malverzacije raznih vrsta. Stoga se predstavnici dravne uprave smatraju posebnim stejkholderom koji ni kroz analizu 28 lanaka nije otkrio svoje pravo lice, niti stepen moi koju zapravo poseduje.

2. Privatni investitor se istie po svojoj moi, pre svega finansijskoj, ali i po dobroj povezanosti sa dravnim strukturama, koje mu omoguavaju delovanje na tritu na nain koji je drugaiji, i povoljniji, od ostalih stejkholdera. Analizom lanaka se dolo do zakljuka da se glavni predstavnici kompanije Luka Beograd vrlo retko predstavljaju javnosti. Naime, moe se primetiti samo jedna izjava Milana Beka, kojom on zapravo odbija bilo kakav oblik dalje konverzacije. Ovo opet ide u prilog netransparentnosti i procesu obojenim specifinim narativom, koji uglavnom propagiraju razliiti predstavnici Luke Beograd. Sutina ove propa-gande je promocija nunosti promene namene zemljita gradskog priobalja kao najekskluzivnijeg dela grada, to e biti od koristi i za grad i za graane - za grad kroz ubiranje poreza na datoj lokaciji, a za graane kroz otvaranje novih radnih mesta. Meutim, konstantno izbegavanje injenice da je privatni investitor za nerazumno mali iznos kupio preduzee Luka Beograd, a zatim i kroz promenu zakona, kao najvieg pravnog akta, dobio i pravo vlasnitva nad zemljitem, samo govori o selektivnom odabiru injenica kojima se ponovo vri maskiranje itavog procesa.

3. Kao glavnik oponent prethodno navedenoj simbiozi (dravna uprava - privati investitor) javlja se upravo dravna instanca Savet za borbu protiv korupcije. Savet je od samog poetka zaduen za pribavljanje svih neophodnih informaci-ja o nelegetimnosti transakcija nad zemljitem Luke Beograd, ali to je jo vanije, ovaj stejkholder se trudi da sve podatke do kojih doe istovremeno predoi i javnosti. Stoga je njegova mo velika u smislu da moe da pridobije os-tale pripadnike civilnog sektora, medije i graane (Savage et al., 1991). Naime, u konkretnom sluaju regeneracije Luke Beograd nije zabeleeno delovanje lokalne zajednice, kao i nevladinog sektora. Moe se pretpostaviti da su pome-nute organizacije bile obeshrabrene za preduzimanje bilo kakve inicijative. Zato je Savet za borbu protiv korupcije preuzeo ulogu servisa kojem su se mogle obratiti sve strane iji su interesi bili ugroeni delovanjem najmonijih stejkhold-era. Najbolji primer za to su mali akcionari, ije interese je Savet u vie navrata nastojao da rasvetli i prikae iroj javnosti. Na ovaj nain, putem reputacije i pravne moi Saveta kao dravne instance, sve primedbe su se razmatrale na efi-kasniji nain. Ipak, da li je to dovoljno da vri pozitivan uticaj na dravne organe ostaje da se vidi. Za sada, konkretni odgovor na sve zahteve koje je postavio Savet prema dravnom tuilatvu jo uvek imaju status quo, pa se ini da mo privatog investitora jo uvek nije umanjena delovanjem antikorupcijskog Saveta.

4. Na kraju, vano je pomenuti i eksperte koje se posredno ili neposredno ve-zuju za problem Luke Beograd. Naime, veina eksperata iz oblasti urbanizma (gradski arhitekta, predstavnici Urbanistikog zavoda Beograda, pripadnici aka-demije) zalau se za hitnu transformaciju datog podruja, sa obrazloenjem da takva funkcija nije primerena lokaciji na kojoj se nalazi. Ovo svakako predstav-lja nepobitnu injenicu, ali su jedino ekonomski ekperti, koji se fokusiraju na vrednost takvog zemljita, svesni kakve to posledice ima na budue opremanje i korienje prostora. Stoga se odavde moe tumaiti i da izvesni eksperti u svojoj

85

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


oblasti imaju direktne veze sa prethodno pomenutom simbiozom dva domi-nantna stejkholdera u datom procesu transformacije Luke Beograd. Ovakav stav eksperata je samo slika jedne tipine tranzicione drave, u kojoj se znanje ne vrednuje na pravi nain i nije dovoljan adut za spreavanje negativnih prom-ena u prostoru. Evidentan je nedostatak profesionalnih zahteva: ekspertnosti, sposobnosti reavanja problema i oekivanog delovanja u javnom interesu (Petovar i Vujoevi, 2008.:36).

Transformacija datog prostora jo uvek nije izvrena, ali se ovde postavlja pitanje da li su gradske vlasti imale dovoljno veliki uticaj na dravnu upravu, kao i to da li je Savet za borbu protiv korupcije zaista usporio i naterao nadlene za prispitivanjem pojedinih odluka ili se, pak, tei ispunjenju osnovnih zahteva koje ima Luka Beo-grad - poevi od privatizacije, preko injenice da sada imaju u vlasnitvu 96 ha, a na jo potencijalnih 100 ha se i dalje eka odluka Vieg suda. Situacija je na kraju gotovo polarizovana - izmeu Saveta za borbu protiv korupcije i privatnih investi-tora, dok gradska uprava u ovome ima ambivalentan odnos. Naime, ona je protiv ispunjenja iskljuivo privatnog interesa, ali, sa druge strane, nema tendencija za ostvarivanjem dublje saradnje sa dravnom upravom, te stoga nije jasna njena poz-icija. ini se kao da grad radi sve to je u njegovoj moi, ali nije jasno da li je sprega gradonaelnika sa predstavnicima dravne uprave na tako niskom nivou da se ne moe pronai reenje kojim e se dominantno ouvati javni interes. Ovim se samo potvruje poetna pretpostavka o klasifikaciji stejkholdera zasnovanoj na stepenu moi koju svako od njih poseduje (Fletcher et al., 2003.).

Iz analize proizilazi da glavno obeleje problema predstavljaju oponentni stavovi stejkholdera, i to ne onih koji su na slinom, ve na razliitim stepenima moi. Mo privatnih investitora u saradnji sa dravnom upravom je neprocenjiva i ne moe se meriti sa efektima koje Savet za borbu protiv korupcije ima na medije i javnost. Stav je da treba nastaviti sa obnovom grada i posebno regeneracijom priobalja Dunava, kao prostora od znaaja za itav region, ali svakako da su naini do kojih e do toga doi prioritet.

Literatura

1. Alexander, E. R. (2002). The Public Interest in Planning: From Legitimation to Substantive Plan Evaluation. Planning Theory, 1 (3):226-249.

2. Begovi, B. (2002). Ekonomski aspekti upravljanja lokalnom zajednicom: ka poveanju ekonomske efikasnosti, u: Begovi Boris, Vaci Zoran, Lazarevi Ba-jec Nada, Raievi Boidar, Roganovi Milorad, Simi M. Aleksandar, Stanii ore, Stojanovi Boo i Hiber Dragor (Ur.). Principi modernog upravljanja lokalnom zajednicom. Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije.

3. Cameron, B. G., Seher, T. and Crawley, E. F. (2010). Goals for space explo-ration based on stakeholder network value considerations. Acta Astronautica doi:10.1016/j.actaastro.2010.11.003.

86

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


4. Dixon, T. and Doak, J. (2005). Actors and Drivers: Who and what makes the brownfield regeneration process go round? Proceedings of the SUBR:IM con-ference. Sheffield. Pregledano 25. novembra 2008. (http://www.subrim.org.uk/publications/subrim1stconference/1030_1100actorspaper.doc).

5. Dixon, T., Raco, M., Catney, P. and Lerner, D. (Eds.) (2008). Sustainable Brown-field Regeneration: Liveable Places from Problem Spaces. Oxford: Blackwell.

6. Doak, J. and Karadimitriou, N. (2007). (Re)development, complexity and net-works: a framework for research. Urban Studies, 44 (2):1-22.

7. Dorsey, J. W. (2003). Brownfields and Greenfields: The Intersection of Sustain-able Development and Environmental Stewardship. Environmental Practice, 5 (1):69-76.

8. Fairclough, N., Graham, P., Lemke, J. and Wodak, R. (2004). Introduction. Criti-cal Discourse Studies, 1 (1):1-7.

9. Fletcher, A., Guthrie, J., Steane, P., Roos, G. and Pike, S. (2003). Mapping stake-holder perceptions for a third sector organization. Journal of Intellectual Capital 4 (4):505-527.

10. Flyvbjerg, B. (1998). Rationality and Power: Democracy in practice. Chicago: University of Chicago Press.

11. Garb, Y. and Jackson, J. (2006). Central Europes Brownfields: Catalysing a Plan-ning Response in the Czech Republic, in: Altrock Uwe, Gntner Simon, Huning Sandra and Peters Deike (Eds.). Spatial Planning and Urban Development in the New EU Member States - From Adjustment to Reinvention. Hampshire: Ashgate.

12. Generalni urbanistiki plan Beograda 2021, Slubeni list grada Beograda br. 27/03.

13. Gligorijevi, ., Damjanovi, D., Danilovi, K., Zekovi, S. i Stojkov, B. (Ur.) (2007). Oivljavanje braunfilda u Srbiji. Beograd: Palgo centar.

14. Greenberg, M., Lowrie, K., Mayer, H., Miller, K. and Solitare, L. (2001). Brown-field redevelopment as a smart growth option in the United States. The Environ-mentalist, 21 (2):129143.

15. Grimski, D. and Ferber, U. (2001). Urban brownfieds in Europe. Land Contami-nation & Reclamation, 9 (1):143-148.

16. Healey, P. (1997). Collaborative Planning - Shaping places in fragmented societ-ies. Houndmills and London: MacMillan Press.

17. Heally, P. (2007). Re-thinking Key Dimensions of Strategic Spatial Planning: Sustainability and Complexity, in: De Roo Gert and Porter Geoff (Eds.). Fuzzy Planning: The Role of Actors in a Fuzzy Governance Environment. Abingdon, Oxon, GBR: Ashgate Publishing Group.

18. Izmene i dopune Generalnog plana Beograda - faza 2, Slubeni list grada Beo-grada br. 63/09.

19. Jacobs, K. (2006). Discourse Analysis and its Utility for UrbanPolicy Research. Urban Policy and Research, 24 (1):39-52.

20. Kettler, R. and Schenk, K. (2007). Brownfield-Recycling in Switzerland: elimi-nating contaminated sites and re-using derelict land at the same time. Proceed-ings of the Second International Conference on Managing Urban Land. Stuttgart.

21. Lazarevi Bajec, N. (2009). Rational or collaborative model of urban planning in Serbia: institutional limitations. Serbian Architectural Journal, 1:81-106.

87

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


22. Lees, L. (2004). Urban geography: discourse analysis and urban research. Prog-ress in Human Geography, 28 (1):101-107.

23. Luka Beograd. (2011). Grad na vodi. Pregledano 20. februara 2011. godine. (http://www.lukabeograd.com/sw4i/mediaFile/198/003_view010000.jpg)

24. Mitchell, R. K., Agle B. R. and Wood, D.J. (1997). Toward a Theory of Stake-holder Identification and Salience: Defining the Principle of Who and What re-ally Counts. Academy of Management Review, 22 (4):853-888.

25. Oteza, T. and Pinto, D. (2008). Agency, responsibility and silence in the con-struction of contemporary history in Chile and Spain. Discourse Society, 19: 33-358.

26. Petovar, K. i Vujoevi, M. (2008). Koncept javnog interesa i javnog dobra u urbanistikom i prostornom planiranju. Sociologija i prostor, 179 (1):23-51.

27. RASP (Republicka agencija za prostorno planiranje). (2009). Strategija prostor-nog razvoja Republike Srbije - 2009-2020.

28. RASP (Republicka agencija za prostorno planiranje). (2010). Prostorni plan Re-publike Srbije - 2010-2020.

29. Rode, P. (2006). City Design - A New Planning Paradigm? Proceedings of the Ur-ban Age - A Worldwide Series of Conferences Investigating the Future of Cities. London. Pregledano 23. decembra 2008. (http://www.urban-age.net/0_down-loads/archive/Philipp_Rode City_Design_A_New_Planning_Paradigm-Discus-sionPaper.pdf).

30. Savage, G. T., Nix, T. W., Whitehead, C. J. and Blair, J. D. (1991). Strategies for assessing and managing orgnaizational stakeholders. Academy of Management Executive, 5 (2):61-75.

31. Skillington, T. (1998). The city as text: constructing Dublins identity through discourse on transportation and urban redevelopment in the press. British Jour-nal of Sociology, 49 (3):456-473.

32. Stojkov, B. (2007). Oivljavanje braunfilda, u: Gligorijevi aklina, Damjanovi Duan, Danilovi Klara, Zekovi Slavka i Stojkov Borislav (Ur.). Oivljavanje braunfilda u Srbiji. Beograd: Palgo centar.

33. Van Leeuwen, T. (1995). Representing Social Action. Discourse Society, 6: 86-101.

34. Vujovic, S. and Petrovic, M. (2007). Belgrades post-socialist urban evolution: Reflections by the actors in the development process, in: Stanilov Kiril (Ed.) . The Post-Socialist City: Urban Form and Space Transformations in Central and Eastern Europe after Socialism. Dordrecht: Springer.

35. Zakon o planiranju i izgradnji, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 72/09.36. Zakon o vraanju imovine i obeteenju, Slubeni glasnik Republike Srbije, br.

72/11.37. Zekovi, S. (2007). Prostorno-planska politika i industrijski braunfildi u gradovi-

ma Srbije, u: Gligorijevi aklina, Damjanovi Duan, Danilovi Klara, Zekovi Slavka i Stojkov Borislav (Ur.). Oivljavanje braunfilda u Srbiji. Beograd: Palgo centar.

88

S o

c i

o l

o g

i j

a i

p

r o

s t

o r


A n a P e r i Departman za urbanizam, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbijae-mail: [email protected]

M a r i j a M a r u n aDepartman za urbanizam, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbijae-mail: [email protected]

The Representatives of Social Action in Waterfront Regeneration - the Case of the Brownfield Site Belgrade Port

Abstract

Brownfield regeneration is one of the sustainable development mechanisms, and therefore at the peak of popularity in recent decades. This refers to the experience of Western Europe, but the tendency of brownfield regeneration is present in post-socialist countries as well. However, in the transition period multiple actor interests are often impossible to reconcile and that is the main feature of the mentioned mechanism. It is precisely the great number of stakeholders in brownfield regeneration who make the whole process extremely complex and, presumably, collaborative planning takes place. By the discourse analysis of daily press, the primary aim of the paper is to identify the main stakeholders and then to establish their dominant acting forces in the regeneration of the Belgrade waterfront area. The analysis of 28 articles from two daily newspapers Blic and Danas gives us an insight into how the stakeholders speak about the problem, what their interests are and what their level of power is. The analysis shows extreme polarization in stakeholders attitudes. The research focuses on identification and description of social action representatives, their duties and responsibilities, but also on the overall context in which the problem appears as well as on possible guidelines for further studies of similar cases.

Key words: urban planning, brownfield regeneration, stakeholders, discourse analysis, Belgrade Port.

Preliminary note

braunfild luka beograd

Documents