broj 150 pozori[ne novine broj 150 februar 2009. … · boris milivojevi} tema broja: putevi i...

P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 5 0 F E B R U A R 2 0 0 9 . G O D I N A X V I C E N A 1 0 0 D I N A R A

O 150 Ludusa govore:Svetlana Bojkovi},

\ur|ija Cveti}, GoricaMojovi}, Ljubomir

Simovi}, Jovan ]irilov,Dejan Mija~,

Goran Markovi}, Slobodan – Boda

Ninkovi},Boris Milivojevi}

Tema broja:Putevi i stranputice

pozori{ne kritikeIntervju:

- Dejan Mija~- A{hen Ataljanc

- Nikola Ristanovski- Boris Lije{evi}- Nikola Zavi{i}

- Damjan Kecojevi}- Nadan Kirko

Portret:Vlastimir – \uza

Stojiljkovi}Mira Banjac

Reprint Ludus:Intervju - Soja Jovanovi}

Pri~e o predstavama:Dervi{ i smrt,

Bog masakra, Bazen,Ze~ja jama

Ilustr

acija

: Jug

oslav

Vlah

ovi}

BROJ 150

2LUDUS 150Lu

Savez dramskih umetnika Srbije

Pred SDUS-om je ove godine nesva -kida{nji zadatak da obeleì 90 go -dina od svojeg osnivanja. Ta~nije,

Udruènje dramskih umetnika Srbijepo~elo je da radi 25. XI 1950, kada je,niko drugi do Ministarstvo unutra{njihposlova NR Srbije donelo Re{enje onjegovom osnivanju i radu. Ali, ovomdoga|aju prethodi i jedna duga pred -istorija; kada je 28. V 1950. u Narodnompozori{tu odr ̀ ana Osniva~ka skup{tinaUdruènja dramskih umetnika Srbije. Zaprvog predsednika je izabran Ra{aPlaovi}, ustanovljena su pravila udru -ènja, a jedno od njih je bilo da njegovi~lanovi mogu biti samo glumci i reditelji.Tu je, me|utim, i ona starija predistorijakoja datira od 15. IX 1919. kada je naprvoj Skup{tini kralj Aleksandar I prih-vatio da {titi i bude visoki pokroviteljUdrènja glumaca Kraljevine SHS,kasnije Jugo slavije. Upravo taj datum

SDUS danas pamti i slavi kao datumsvojeg osnivanja. U to ime, SDUS je nasebe preuzeo za datak da, shodno okol-nostima i materijalnim mogu}nostimaobeleì ovaj vaàn jubilej. îtaoci Ludusa}e blagovremeno biti obave{atani o akci-jama i doga|ajima koji }e se ogranizovatitim povodom to kom ~itave godine, aSDUS svoje ~lanove, kao i sve ~itaoceLudusa ovim putem poziva da svojimidejama i predlozima obogate ovaj zna -~ajan jubilej.

Tako|e, u toku su i redovne aktiv -nosti SDUS-a. Kao {to je ve} poznato,dobitnik Nagrade „Milo{ @uti}“ za glumuje Vojin ]etkovi}, za ulogu Don Krsta uistoimenoj predstavi po tekstu i u reìjiVide Ognjenovi}, i u izvo|enju Jugoslo -venskog dramskog pozori{ta. Nagrada jeuru~ena 27. januara 2009. po zavr{etkupredstave na Sceni „Ljuba Tadi}“.

DEVET DECENIJA GLUMA^KOG UDRU@ENJA

Pored nedavno objavljene monogra -fije o Bori Todorovi}u, iz {tampe je iza{lai monografija o Kseniji Jova novi}, ~ija }epromocija biti 22. februara u 13 sati naVelikoj sceni Narodnog pozori{ta. [to se

samostalnih umetnika ti~e, grad Beogradje uplatio, a SDUS pro sledio filijalamaPoreske uprave doprinose za IV kvartal2008. po najniòj osnovici osiguranja zaoko 160 samo stalnh umetnika u

Beogradu. Postoje i najave da se u okvirubudèta za ovu go dinu obezbede sredstvai od oko 15 milio na dinara za uplatudoprinosa do pro se~ne zarade zasamostalne umetnike koji su tu zaraduostvarili u 2007. godini, pa je SDUS odsvih filijala Poreske uprave pribaviolistinge sa zaduènjima i od gradazatraìo sredstva za ovu na menu. Ho}e liovi napori uroditi plodom i kako }e nanjih da se odraze aktelne trusne, lokalnei globalne ekonomske prilike, ostaje tekda se vidi.

Pored toga, SDUS je potpisao ugovoro poslovnoj saradnji sa ~lanovima SDUS-a, sa Zoricom Simovi} za predstave „Maliprinc i ruà“ i „Tulumba“, kao i sa Rad -milom Ple}a{-Dimitrijevi} za predstavu„Nesre}na Kafina“. Upu}en je i predlogza saradnju beogradskoj televiziji „Met -ropolis“, u cilju scenskog oìvljavanja jo{jedne od atraktivih beogradskih lokacija,o ~emu }emo vas, ukoliko ova ideja za -ìvi, blagovremeno informisati u nared-nom periodu. Tako|e, SDUS je Mini -starstvu kulture i Sekretarijatu za kultu-ru uputio dopise sa molbom da pomognu„Dah teatru“ u nabavci opreme posle po -àra i kra|e u njihovim prostorijamatokom decembra meseca. Verovali ili ne,dakle, na{a alternativna pozori{na scenapostala je privla~na ~ak i zaovda{nje provalnike.

RECESIJA, BATO!

Aleksandar Mi losav l jev i¯

Petar Gr u j i÷ i¯

Da skratimo pri~u. Pozori{te je be -smisleno skupo; za njega je, ~ak ikada su teatarske sale prepune,

zainteresovan mali procenat bira~kogtela, ba{ kao {to je zanemarljiv i brojpopulacije profesionalno angaòvane urealizaciji teatarskih poslova, a nemanikakve sumnje da je neuporedivo manjiu pore|enju s cifrom kojom su obu hva -}eni zaposleni u, recimo, automobilskojindustriji. Sve, dakle, upu}uje na za -klju~ak po kojem nam danas pozori{tenije potrebno. Ili ta~nije (ako }emo ba{ dauvaìmo pojmovnik tzv. politi~ke korek -tnosti), teatar nam nije odve} neophodan.Barem ne po{to je drama svetske eko -nomske krize zakucala i na na{a vrata.

Otuda sve te opskurne rabote vezaneza re{enje problema pozori{ta, za smi -{ljanje sistema u kojem bi se teatarskiìvot normalno odvijao, za odre|ivanjemesta pozori{ta u kontekstu definisanekulturne politike, za uvo|enje doma}egteatra u evropske i svetske tokove, zafinansiranje na{eg pozori{ta u skladu spotrebama novog tretmana kulture kojuu izvesnoj meri i u odre|enim slu~a -jevima valja suo~iti sa zakonima trì{ta,sve to naime treba ostaviti za neka dru -ga, sre}nija vremena, kada narod u ve -

}im koli~inama oseti potrebu da pohodipozori{ta i, eventualno, tamo ne{to doìvii nau~i.

Jer samo u tom slu~aju, veli povest –majka iskustva, kada teatar u dru {tve -nom kontekstu biva tretiran kao {ko la,mesto gde se ima ne{to saznati, nau~iti,prepoznati, dakle samo tada pozori{temoè da postane uistinu interesantno ionima koji kreiraju okolnosti koje }e daodrede politi~ku stvarnost.

Ako nadle`no ministarstvo ba{ insi -stira da se bavi tim poslovima – nekamu. Uostalom, aktuelni ministar je pozo -ri{ni ~ovek pa je i razumljivo {to mora dase la}a (i) tih problema te se obra}a „svo -jima“ iz profesije koja mu je baza. Akoizvestan broj gradskih i lokalnih sekre -tarijata i nadle{tava nema druga posla,nego se bavi pozori{nom problematikom– neka ih. Ni na ovom planu nije te{koodgonetnuti logiku takvog interesovanja,jer su teatarski i dramski stvaraoci svo -jim „pozori{nim kanalima“ jo{ odmahnakon petooktobarskih promena proko -pali tunele do raznih pozicija i funkcijapa nas sada suberzivnim delovanjemuznemiravaju i podse}aju da ovde, osimpravog, realnog ìvota, osim proizvodnjei trgovine, postoje i – kultura i pozori{te.

Sve je po~elo 15. IX 1919. kada je na prvoj

Skup{tini kralj Aleksandar I prihvatio da

{titi i bude visoki pokrovitelj Udrènja

glumaca Kraljevine SHS

Pri tom, ovi ministri, sekretari i pojedinilokalni funkcioneri zaduèni za kulturu,ne prestaju da gnjave ube|uju}i nas daupravo od kulture i tih teatarskih poslovaneko ima suludu potrebu da ìvi. Oninajdosadniji me|u njima usu|uju se datvrde i da su kultura, a pozori{te kao njenvaàn deo, zna~ajni ne samo za me|u -narodnu promociju Dràve, ve} i da po -stoje neke veze izme|u kulture (pa i pozo -ri{ta) i pogleda na svet nacije.

Besmislica! Od kulture se ne ìvi. Ba -rem ne u Srbiji, gde od smrada niko nijeumro, dok su mnogi, kao {to je dobro poz -nato, itekako nastradali od promaje. Izato ako vam neko pomene potencijalneveze izme|u Getea, [ilera i HajneraMilera, s jedne, te ~injenice da je nema~kijedan od tri zvani~na jezika Evropskeunije, s druge strane, odmah ga odala -mite pitanjem: gde su ta trojica bila kadaje Hitler harao svetom. Ako se neko usudida dovede u vezu aktuelne pozicije Fran -cuske i Velike Britanije sa piscima poputMolijera ili [ekspira, smesta mu odbru -site da je sve to deo dobro poznate velikezavere ~ija smo mi `rtva, a da je namakultura jedino pomogla da se na freska -ma jasno vidi da su Nemanji}i jeli noèmi vilju{kom u vreme kada su ti Francuzi,ti Nemci i ti Englezi rukama ~ere~ilimesinu. Pa i te na{e freske o~iglednodanas niko ne ceni. Jer da ceni, stvari saSrbijom ne bi izgledale kako izgledaju.

Uostalom, sagovornika koji vas gnja -vi ovakvim temama sabijte u mi{ju rupupreostalim neoborivim a svakako po nje -ga surovim ~injenicama. I Nema~ka jesmanjila subvencije svojim pozori{tima.Ako se sagovornik usprotivi konstatuju}ida tamo od ranije postoji sistem, priupi -tajte ga da li Nemci imaju zakon o pozo -ri{tu. Usudi li se da vam kontrira konsta -tacijom da tamo postoje drugi zakoni kojigarantuju funkcionisanje pozori{nog si -

stema, pa jo{ upita kojim su pozori{tima ikoliko smanjene subvencije, te s kolikopara tamo{nji teatri sada raspolaù,lupite mu {amar.

U slu~aju da ste u ovoj raspravi argu -mentima iskazali neprimereno saàljenjete sagovornika niste po{teno o{amarili,plasirajte jo{ ubojite ~injenice i recite muda je pozori{te na Zapadu odavno izve -deno na trì{te, pa se smesta pozovite naprimere Brodveja, Vest Enda i parsikihbulevarskih teatara. Ukoliko je nesre}niki dalje slep i gluv pred faktima te ustvrdida je upravo svetska ekonomska krizainicirana stavom liberalnog kapitalizmakoji je baziran na prevelikom poverenju umehanizme trì{ta koje, navodno, pravi~ -no reguli{e sve aspekte ìvota, pa i kul -turu i pozori{ni ìvot, budite mirni jer jeva{ sagovornik evidentno provokator,strani agent i potencijalni lokator, te gaprijavite najbliòj stanici policije ili, jo{bolje, napujdajte prolaznike s ulice nanjega i budite sigurni da }e ga zasluènosti}i pravedni gnev narodne volje.

A svi kojima je ba{ stalo do toga davide glumce – neka, brate, nastave dagledaju televiziju. Na malim ekranima, udoma}im serijalima mogu do mile voljeda utole svoju (ina~e evidentno patolo{ku)potrebu za glumom. Na raspolaganju suim, naime, i televizijske serije, ali i preno -si skup{tinskih zasedanja. One prve, isti -na, sve vi{e nalikuju latinoameri~koj pro -dukciji koja insistira na radikalnom od -maku od realnog ìvota i gledaoce uvodeu atmosferu idealizovane stvarnosti, dokse druge sve intenzivnije uklapaju umatricu reality show programa prikazu -ju}i vi{e ili manje o~igledno reìranesimulacije stvarnog ìvota.

Na osnovu tako formirane predstaveo tome {ta je pozori{te neko }e se najve ro -vatnije setititi da potegne pitanje redi -teljskih i gluma~kih honorara, tvrde}i da

ni jedne ni druge zapravo ne ugroàvaekonomska kriza, ponovo }e pred licemovda{nje javnosti biti izjedna~eni tezga -ro{i (oni najsupe{niji) i ostali pozori{tnici,teatarske institucije od posebnog nacio -nalnog zna~aja i estradne produkcije, dok}e oni me|u novinarima koji nisu pro{lini osnovnu „{kolu“ pija~nih barometaranaveliko ube|ivati gra|anstvo da jeneophodno preispitati razloge zbog kojihporeski obveznici izdvajaju „silne milio -ne“ za kulturu, posebno teatar, a sve to ukontekstu svetske finansijske krize, re -cesije, pada njujor{ke berze, naduvanihkredita za nekretnine na Floridi, najno -vijih cena ruskog gasa, pretnji otpu -{tanjima, sumnjivih privatizacija i, na -pose, tranzicije koja nas ima prevesti usre}niju budu}nost.

I ponovo }e pred o~ima nacije vas -krsnuti dobro poznata slika marksisti ~ke{eme: piramide ~iju {iroku bazu pred -stavlja proizvodnja, a u ~ijem tanu {nomvrhu se nalazi kultura kao potro{nja.Tako }e sve opet biti belodano jasno koradi a ko tro{i mukom zara |ene pare.Posta}e o~igledno i da je neophodno {topre stati na put nere gularnom boga}enju– i funkcionera koji primaju po nekolikoplata, ali i zaposlenih u javnim pre du -ze}ima, dakle i u NIS-u i u pozori{tima.U pi tanje }e biti dovedena cifra koja seodnosi na budèt namenjen kulturi, sa dakona~no ne po~inje nulom, visina iznosanacionalnih penzija zaslu`nim umet -nicima, ba{ kao {to }e biti rela ti vizovanai dosada{nja ulaganja u teh ni~ku i teh -nolo{ku infrastrukturu pozo ri{ta kojaimaju sre}u da danas bez ose}anja stidapozovu publiku na pred stave koje moguda se mere s onim inostranim. No, ko{ljivi inostranstvo. I tamo je,naime, kriza.

P o z o r i { t e i s t v a r n o s t

O svetskoj ekonomskoj krizi, (bez)zna -

~ajnosti kulture, doma}em pozori{tu i sulu-

doj potrebi za ìvotom

Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}

LUDUS 1503

Sto pedeseti broj Ludusa

Svetlana Bojkovi}Sre}na sam, zaista, {to je Ludus do -

ìveo 150-ti broj! A verujem, i èlim muda traje jo{ dugo, dugo, dugo. Ne -raskidivi je i vaàn deo pozori{nog ikulturnog ìvota uop{te. To su jedinepozori{ne novine na Balkanu! Kada jeLudus po~eo da izlazi u ovom obliku,bila sam predsednik Saveza dramskihumetnika Srbije. Tada{nji glavni ured -nik Feliks Pa{i} zasluàn je, ili da sena{alim, glavni je „krivac“, za ovakavLudus. Bila sam mu, kao predsednikSDUS-a potpora koliko god sam mogla.

Ludus je sa svojih 150 brojeva si -gurno u~inio mnogo da neke va`ne stva -ri iz na{eg pozori{nog ìvota ne odu uzaborav i da dobiju svoje pravo vredno-vanje. Zato je veoma bitno da ove novineìve i da doìve i 1500. broj, da Luduszauvek ostane hroni~ar onoga {to odlaziu etar zauvek.

Pozori{te je umetnost o kojoj zapravopostoji najmanje dokumenata. Zapanju-ju}e je koliko malo ima pisanih tragova otome {ta se zbiva u jednom teatru.

Ono {to je najlep{e i najstra{nije upozori{tu jeste ta efemernost predstave i~injenica da ona, sa spu{tanjem zavese,odlazi u etar zauvek. Zbog toga je sve {toje nekakav zapis o tome {ta predstavljapozori{na umetnost – dragoceno.

Gorica Mojovi}Ludus je postao tradicija. Oduvek

sam mislila da su to najbolje novine, nesamo u oblasti pozori{ta. Po konceptu isadràju, po izgledu i dizajnu, pojamnovina mi se najvi{e vezuje za Ludus, aimam tu i neki sentimentalni odnos.

U vreme kada je Zoran \in|i} biogradona~elnik Beograda, bila sam grad-ski sekretar za kulturu. Se}am se sa -stanaka sa Svetlanom Bojkovi} koja jetada bila predsednik Saveza dramskihumetnika i Feliksom Pa{i}em, glavnim iodgovornim urednikom. Upoznali su mesa idejom Ludusa i mislim da smo mitada kao grad bili prvi donatori.

U zavisnosti od toga kako su se me -njala rukovodstva Saveza, pa i uredni -{tva Ludusa, tako su i novine menjalesvoj sadràj, ali u principu su sve ovegodine, sa retkim izuzecima i malimpauzama, bile jedine ozbiljne strukovnenovine u Srbiji.

@ao mi je {to je u jednom trenutkuprestao da izlazi, iz razloga koji su menipotpuno nepoznati. Grad je sve vreme biojedan od glavnih finansijera, istina nisuto neke velike pare, ali bile su pristojne.Taj prekid je stvarno bio hendikep i kada

nam se SDUS obratio sa zahtevom, Gradje pokrio dugovanja i tro{kove kako bilist po~eo opet da izlazi, sa novom redak-cijom.

Sre}na sam zbog obnavljanja Lu -dusa i ~ast mi je {to sam ~lan Saveta.îni mi zadovoljstvo {to sam deo ekipekoja }e pomo}i da se list odrì i da se vi{ene desi prekid u kontinuiranom izla -ènju.

Ljubomir Simovi}Mislim da je veliki potez Saveza

dramskih umetnika {to je obnovio Lu -dus. On je od po~etka imao svoju publiku,stalne ~itaoce, i taj prekid u izlaènjupredstavljao je veliku prazninu. Sre}om,ta praznina je otklonjena obnovom no -vine i nadam se da }e sada nastaviti daradi bez finansijskih problema i prekidau radu.

Ludus vidim, pre svega, kao velikiizvor informacija ne samo o takozvanimvelikim pozori{tima, nego i o onim o koji-

DRAGOCENA TRADICIJAi dometima pojedinih pozori{nih ku}a iglumaca, reditelja i ostalih tvoraca pred-stave.

Smatram da je dobro {to nam Ludusdaje izvestan broj informacija o onome{to se doga|a u pozori{nim centrima sateritorije biv{e Jugoslovije, a dobro bi biloda ima i vi{e informacija iz {ireg regionai celoga sveta.

Jovan ]irilovLudus ima vi{estruko zna~enje, pre

svega za sam stale`, jer se na njegovimstranicama upoznaju sa onim {to sede{ava u na{oj zemlji, pa i u okruènju,u biv{oj Jugoslaviji i inostranstvu.

Pored toga, jako je va`no za istorijupozori{ta, jer je ono efemerna umetnostkoja traje u sada{njosti, da se ostavi trag.Obi~ne dnevne novine, pa ni nedeljnimagazini ne mogu toliko i na taj na~inda prate teatar kao na{ specijalizovanimese~ni list koji evo beleì jubilej.

Jako je va`no da se Ludus objavljujeredovno. Oni koji su na ~elu SDUS-atreba da se bore za nabavku sredstava.Mada pomaù Ministarstvo kulture Srbi-je i Sekretarijat za kuturu Beograda,uvek treba ulagati dodatni napor da seprikupi novac i da novine izlaze redovno.

Dobro je i to {to se kroz rad u Ludusuneki mladi ljudi „kuju“ za budu}e po -zori{ne novinare, publiciste i teatrologe.

\ur|ija Cveti} Sto pedeset brojeva – to je boàn -

stveno, sre}na sam {to postoji Ludus.Se}am se ranijih godina kada sam ga~itala, uvek mi se dopadao, imao je za -nimljive teme i sagovornike.

Me|utim, nekako se nismo sretali,Ludus i ja, ve} duè vreme. Te{ko dola -zim do ovih novina, ne znam ta~no kadaizlaze pa da ih sama potraìm, a nikadmi nisu na vidiku bilo u pozori{tu ili nadrugim mestima, tako da poslednjih go -dina apsolutno nemam nikakav uvid u to{ta i kako pi{e, koje teme obra|uje.

Boris Milivojevi}Lepo je {to je Ludus ostvario takav

kontinuitet od 150 brojeva, samo slabo jato ~itam, tek tu i tamo, kada me posebno

zainteresuje neki naslov. Nedavno me jeprivukao broj Ludusa sa temom „Bitislobodan umetnik – da ili ne“, {to je i mojstatus.

Naravno da treba da postoji ta no -vina, sigurno je da ima zanimljivihstvari koje treba pro~itati, mnogo boljih izanimljivijih nego u raznim senzacio -nalisti~kim ~asopisima. Ne znam samokako se to isplati, da izlazi novina bezskandala...

Slobodan – Boda Ninkovi}Ovaj jubilej Ludusa je nevi|en uspeh

za na{e prilike. Mi ~esto znamo da pra -vimo „tradiciju“ za godinu ili dve i uvekpo~injemo ne{to novo i to nazivamo tra -dicijom, a Ludus jeste ne{to {to stvarnotraje i {to treba na svaki na~in pozdravi-ti i podràti.

Ludus jeste list sa informacijamakoje su zna~ajne i korisne za ljude koji sebave pozori{tem, ali moè da bude vrlozanimljiv i za ljude koji su van ovog po -sla.

Ne znam samo kako finansijskiizdàva, ali pretpostavljam, kao i ve}inastvari u na{oj bran{i – na entuzijazmu.To je osnovno gorivo. Ovaj posao mora dase voli, bez te ljubavi te{ko da uop{tene{to moè da se postigne. Radujem se150. broju i nadam se da }e do~ekati i 1500. broj.

Nagrada „Milo{ @uti}“ za 2008. g. uru~ena je Vojinu ]etkovi}u27. ja nuara 2009. na sceni Jugoslo venskog dramskog pozori{ta.Vojin ]etkovi} nagra|en je za naslovnu ulogu u predstaviDon Krsto po tekstu i u reìji Vide Ognjenovi} i u produkciji JDP-a.

A imali smo i divne sponzore, „Dunavpapir“ (besplatnu hartiju) i druge.

Borili smo se, naravno, sa finan -sijskim i drugim problemima, ali senismo dali pokolebati.

U to vreme, kada se onda{nja Jugo -slavija mu~no, bolno i krvavo raspadala,Ludus je bio ~itan na celom prostoruSFRJ. A, koliko ~ujem, i danas je. Stekaoje i odnegovao ~itala~ku publiku koja sei {iri. Recimo, moji studenti glu me naAkademiji lepih umetnosti su me |unjegovom vernom ~itala~kom publi kom.

@ao mi je {to je bilo problema, i pau -za u izlaènju lista ali mi je zato izrazitodrago {to je nova redakcija pre dana daga radi dalje u najboljem maniru.

Dejan Mija~ Sto pedeseto izdanje za neke ~aso -

pise i nije velika brojka, ali za na{e uslo -ve i za na{ Ludus jeste, s obzirom da jepokretan i ranije i da se gasio. Kretao je,na neki na~in, sa skepsom, ili je zapo -~injao ìvot bez prave podr{ke. Nadamse da }e ovaj ìvot Ludusa biti nepreki -nut i da }emo biti svedoci i 300. i 500.broja.

Bespredmetno je da pri~am o tomeda li nam je potreban pozori{ni list.înjenica je da nije broj~ano mnogo tokoliko se ljudi bavi „proizvodnjom“ po -zori{nih predstava, a ne znam da li je zapohvalu i broj ljudi koji ima naviku dado|e u pozori{te. Ipak, pozori{te istraja-va kao duhovna elita jednog naroda, pa ina{eg, i vrlo se prati to {ta se doga|a upozori{tima.

Mislim da je zato vrlo va`no da po -stoji takav list, koji je pre svega informa-tivan list o ìvotu pozori{ta, kako za onekoji ga stvaraju, tako i za one koji gakonzumiraju.

Ovaj jubilej, 150 brojeva, dokazujeda je ono {to ina~e drì pozori{te, a to jespecifi~na vrsta entuzijazma, zaljublje -nosti u ono {to se radi, da je to isto prene-seno na na{ list.

Goran Markovi}

ma niko ne pi{e, vidim ga kao izvorinformacija o novim pozori{nim ideja-ma, o repertoarima i podelama, o novimtek stovima i prevodima, o gostovanjima

(Foto: \or|e Tomi})

4

Odjeci

LUDUS 150Lu

Dosadili smo i sami sebi s tim lo{imrefrenima: bedne dotacije; da namje zakon o pozori{tu, videli biste

{ta se stvara; ni{ta bez sponzora, ali {tavredi kad oni nisu oslobo|eni poreza;ugovor je zakon... Nema kraja cmizdre -nju, a valjalo bi, u stvari, zapitati seslede}e:

Da li ste sigurni da }e dràva, kadase oslobodite vi{ka zaposlenih, a o kojemneprestano pri~a ceo pozori{ni svet, tajnovac ostaviti pozori{tu da raspolaènjime i usmeri ga u pobolj{anje produk-cije, ili }e se ta lova utopiti u op{tebudètske tokove? Kakva onda korist? Ili}ete slute}i da }e se upravo to desiti,uraditi ono jo{ gore – svesno i daljepre}utkivati stvarno stanje, vo|eni lo -gikom – kad je tako, {to onda da {tetimoprividno zaposlenima, neka ih i dalje nadràvnim jaslama.

Drugo, da li ste vi zaista uvereni daje u srpskim pozori{tima toliko prekobro-jnih? Ne bih tako proizvoljno na tu temu.Mo`da je re~ o nedovoljnom broju vred-nih umetnika i radnika, a da su oboleli,razo~arani, i nedovoljno vredni zauzelinjihova mesta, davno, davno. Pri tom,valja s krajnjim oprezom uzeti tu tvrdnjuo prevelikom broju zaposlenih i naro~ito,ko o tome stalno pri~a. Neretko su naj -glasniji na ovu temu oni koji o njoj naj -manje znaju, ili koji imaju svoju „viziju“svog pozori{ta u kojem se, po njihovommi{ljenju, sve van scene odvija samo odsebe, bez i~ije pomo}i i uticaja: samo seorganizuje, transportuje, ~uva, prodaje,promovi{e, kalkuli{e. Naravno, moè itako, ali to je druga forma, druga modlapozori{na i o njoj dràva ne brine. Ne bibilo po{teno da budem shva}en kao nekoko zagovara nepromenljivost pozori{nogsistema. Bè sa~uvaj! Ima prekobrojnih,zaboravljenih, nemotivisanih pozori{nihdelatnika, ali ima i prevazi|enih zani-manja u pozori{tu, ima jo{ tetkica kojimau opisu radnih poslova pi{e da kuvaju iraznose kafu, ima kurira, plakatera,daktilografa, i uprkos video nadzoru ima~uvara i portira i {efova koji brinu o timistim ~uvarima, ima raznih manipu-lanata (ne vre|am, tako im se zove radnomesto!) koji nisu krivi {to ih je infor-mati~ka era recimo potisnula, ali nemaupravo pomenutih informati~ara, produ -cenata, nema inìnjera, nema arhihtek-te, nema dramaturga u na{im pozori -{tima... I ne}e na{a pozori{ta ste}i vi{enovaca tako {to }e najuriti prekobrojne,jer }e umesto njih zaposliti potrebne. I tobi bio veliki napredak, imali bismokvalitetnije pozori{te, izvesno. Ali jedvada bi finansijska situacija bila i{ta bolja.I to bi trebalo raditi odmah. Za to nijeneophodan zakon o pozori{tu. Zato jesamo neophodno da se na|e re{enje zaprekobrojne, a ono je, uglavnom, u soci-jalnom programu. I tu bi dràva moglada na pravi na~in pomogne pozori{tu.Sve ostalo je u rukama onih koji vodepozori{ta, odnosno u rukama uprava.

Srpsko narodno pozori{ta ima jasnusituaciju kad je re~ o materijalnom po -loàju zaposlenih: zarade }e biti za{ti -}ene, dodu{e ne}e rasti, ali s tim }e sesindikat i uprava boriti koliko god mo -è... U ovom je ~asu, ~ini nam se, ve}iproblem kako za{titi pozori{nu umetnost,

O FINASIRANJU POZORI[TA U SRBIJI

sa~uvati osnovni razlog postojanja pozo -ri{ne institucije, odnosno osnovnu pro -gramsku delatnost. Iz sezone u sezonu,iz decenije u deceniju, srpsko pozori{tetone upravo zbog toga {to na na~in kakosu organizovane na{e pozori{ne institu-cije izgledaju kao ustanove za zbrinja-vanje umetnika i onih koji opsluùjuumetnost. Jer, dràva mora prvo da pod -miri zarade zaposlenih, a za program {taostane. To tako mora da bude, zakoni ikolektivni ugovor tako nalaè, u pro -tivnom svaki zaposleni moè ladno dara{iri ~ador pred skup{tinom, i u~inili bito, ladno, upravo oni koji imaju vremena– oni koji godinama u pozori{te i nedolaze. I tu nastaje vrzino ili neko drugotipi~no srpsko kolo: repertoar postajeimprovizacija, ostvarene predstave bez -razlo`ne, publika indiferentna, blagajnaprazna. I tada osniva~ gleda na pozori{tekao na namet iz nekog pro{log doba ukoji ne sme da dira zbog „svetle tradici-je“...

Ali {ta }emo sa produkcijom? U ovojjedna~ini imamo jednu poznatu i vi{enepoznatih – sredstva previ|ena u bu -dètu AP Vojvodine i to je dovoljno za,recimo {est premijera. Nedostaju}a sred-stva obezbe|uju se iz Ministarstva zakulturu Republike Srbije, ali to je nepoz-nanica u poslednje tri sezone. Prethodnihgodina SNP je imalo jasno „opredeljenu“

jasnu poziciju kad je re~ o finansiranjuredovne delatnosti, pa makar suma bila itanja, ali da je izvesna. U tom smislu,SNP Novi Sad ima do kraja nerazja{njenpoloàj – sva ostala pozori{ta znajusvoju sudbu – javljaju se na konkurs kaoindirektni korisnici, pa {ta bude. A SNP,zbog svog dvojnog poloàja – trans-fernog finansiranja preko AP Vojvodineuvek je i{~ekivanju. Ali ima nade da }e unajskorije vreme do}i do neposrednogdogovora Ministarstva za kulturu i Po -krajinskog fonda za kulturu.

Nisam jednom pitao ministre kulturei finasija: [ta }e nama zarade za 642 ili800 zaposlenih, ako nema mogu}nosti zaoptimalnu produkciju? A {ta je produkci-jski optimum jednog pozori{ta? Da li seiko time bavi? Postoji li makar i provi-zorna procena koliko jedan teatar trebada ima angaòvanih umetnika i onih kojisu u slu`bi umetnosti? Za{to je u jednomnacionalnom teatru 45 glumaca, u dru -gom, recimo, 60, a u gradskom pozori{tu20? Postoji li ikakvo istraìvanje, analizana osnovu koje je ustanovljeno da upalanci toj i toj pozori{te ima potencijalpublike toliki i toliki, te da sa okolnimgradovima valja izvesti toliko i tolikopredstava? Ili je i to deo „sve(t)le tradici-je“? Ali tranzicija je pojam koji tradi-cionalisti ne}e da prihvate. Mislim da bitrebalo vratiti se na same po~etke: Ajdeda formiramo pozori{te! Ajde, de! Zakoga? – Za narod, za dràvu, za decu, zagra|ane! – Dobro! Koliko nama trebapredstava u sezoni? Kakvih predstava?Sa koliko bismo to glumaca mogli da

realizuju u planiranom nominalnomiznosu. Naravno, to }e biti veoma te{ko,pre svega zbog toga {to cene materijalarastu nezavisno od nas, ali i zbog toga {tosu honorari reditelja i ostalih saradnikaugovarani uvek u odnosu na evro, a ne -ma ni nagove{taja da }e iko uvaìti dejst-vo ekonomske krize i pristati da muhonorar realno bude manji...

O pove}anju cena ulaznica ne moèbiti ni govora, jer cenjeno gra|anstvokoje ina~e ~esto dolazi u pozori{te (pro -se~na popunjenost na tri scene SNP-a uprvom delu sezone je 80 odsto!) ne pro -pu{ta priliku da nas ukori da su namcene ulaznica (od 400 do 800 dinara uproseku!) visoke u odnosu na prose~naprimanja (oko 38000 dinara). Izme|uhleba i pozori{ta, prose~an Srbin birapozori{te, valjda zbog neiskorenjivenavike da prehrani porodicu i sebe...

Savetuju nam da u borbi protiv svet -ske ekonomske krize – spas potraìmona tr{i{tu, u donatorstvu. Naravno, ali tonije re{enje: prevedimo na jezik brojki,ko ume da na|e sponzora u ovoj dràvi –velika pozori{ta. Hajde da i uspemo (na{isu stalni partneri DDOR Novi Sad, NIS),ali koliko to sponzor moè da da u ovimuslovima – ho}ete da kaète da milion-dva nije pristojna suma? A koliko topove}ava fond za produkciju? Za jednupremijeru. Ho}e li to da nas spase? Osimtoga, svetska ekonomska kriza jespasonosan izgovor i za onaj mali krugprivrednika i bankara da nas odbiju –znate, rado bismo u~estvovali u va{emprojektu, ali do|ite kad pro|e kriza! Deli-

Povodom teme iz pro{log broja Ludusa o

finansijskim (ne) prilikama u 2009.

ve~ne predstave i tu ne postoji problem.No, postoje predstave koje nemaju pu -bliku, ali se ve{ta~ki odràvaju u ìvotu ikad se tako izmrcvarene dovuku dopedesetog izvo|enja, onda se u slu~ajunjihovog skidanja s repertoara potegneargument – dugovekost. To ti je Srbija.Postoje predstave koje valja odràvati uìvotu iako ih publika nerado gleda, zato{to su zna~ajne za pozori{no zdravljejedne nacije. Ni tu nema dileme. Alipostoje bezrazlo`ne, krajnje konvencio -nalne predstave koje ne donose prihod...Ne}emo imati dilemu da takve predstaveskinemo s repertoara, bez obzira „~ija“ topredstava bila...

Reprizni repertoar u Operi i Baletutako|e bi morao da bude, bar delimi~no,sadràn u tro{kovima koje „pokriva“osniva~ – dirigent, solisti – te{ko je uveko~ekivati da ti tro{kovi mogu biti po -kriveni prihodom sa blagajne, da ste neznam kakav ve{tac marketin{ki. Za{to?Zato {to su honorari dirigenata, baletskihi operskih solista „uobi~ajeni“, evropski,a nisu u srazmeri sa cenom ulaznica uSrbiji, a ve} smo rekli da se tu ne smeni{ta zna~ajnije menjati...

Samo neka nas niko ne tera u ko -mercijalizaciju, na to nemaju pravo, ~ak ionda kada bi im narod rekao da su upravu! Bilo bi to pogubno za kulturujednog naroda. A da se glasovi kojipodràvaju komercijalizaciju pozori{tamogu ~uti i u samom pozori{tu, odavno jeznano. Valja dobro promisliti kako sevrednost jednog pozori{nog projektadanas meri. Nekad su na{a pozori{taimala dobrog saradnika u medijima. Sviprestoni~ki listovi, radio i TV, pa i u unu -tra{njosti negovali su (spram svojih kad -rovskih mogu}nosti, naravno) pozori{nukritiku ili redovno izve{tavali o delatno stipozori{ta. Zahvaljuju}i tome, pozori{te jeimalo zna~aj i budilo pa`nju publike. I toje uticalo na finansijsku situaciju – naprihod sa blagajne, ali i na potencijalnesponzore, pa i na osniva~a. Ako pozori{teniko drugi ne ugu{i – ho}e estradiziranonovinarstvo. Naàlost, neretko ono bivapotpirivano i iz samog pozori{ta.

Da li je zaista tako te{ko objasnitineophodnost potrebe da se baletskimumetnicima izradi beneficirani sta`?Pitanja se roje. I odgovora }e biti, osimako upravo „ova situacija“ u srpskompozori{tu nekoj upravi odgovara.

Milivoje Mla|enovi},upravnik Srpskog narodnogpozori{ta Novi Sad

stavku u budètu Republike Srbije zaprogramsku delatnost. Tada je SNP, kaojedno od dva nacionalna pozori{ta uSrbiji imalo na raspolaganju jednakonovaca koliko i Narodno pozori{te Beo -grad. Pro{le godine, nije to nikakvadràvna tajna, jedva da je SNP „dobacio“do polovine programskih sredstava kojuje imao beogradski nacionalni teatar za,kvantitavno, jednaku produkciju i slo -ènost. Tako se namestilo da Narodnonije ne{to mla|i brat Srpskog narodnogpozori{ta u Novom Sadu, nego jedvapolubrat, boè me prosti! Pre tri godinesredstva namenjena SNP-u su i{~ilela.Ali, zahvaljuju}i razumevanju u Mini -starstvu kulture Republike Srbije uspe-vali smo nekako da „premostimo“ tajproblem. Me|utim, zebnja je uvek prisu -tna – ho}e li pare iz Ministarstva bitiobezbe|ene ili ne. Zato u svakoj priliciisti~em da bih vi{e voleo da SNP ima

napravimo? Toliko i toliko. Pa se projek-tuje, pa do|u dun|eri i menadèripozori{ta i sve izra~unaju. Onda se tosaop{ti gradu, dràvi, ili ko ve} ho}e daformira pozori{te. A pre toga se utvrdi{ta i koliko umetnik dramski moè dapostizava za jednu sezonu, a da ne obolina ìvce ili da „dobije jetru“. Tako }e iumetnik da bude za{ti}en, i vrednostnjegovog rada.

Dejstvo svetske ekonomske krize ve}je vidljivo: finansijski plan za ovugodinu, usvojen je polovinom pro{legodine i, ako je u slu~aju SNP-a, recimoprose~na cena produkcije 50.000 evra, toje u vreme planiranja iznosilo oko 4miliona dinara, danas je to ved} 5 mi -liona dinara, {to zna~i da smo ve} za oko25 odsto „u minusu“. I to pod uslovom dacene materijala ne rastu. Uprkos tome,nismo redukovali repertoarski plan, ali}emo insistirati na tome da se predstave

mi~no }e nas spasiti to {to u SNP-u nenegujemo sponzore na srpski na~in:„burazere da mi da{ neku kintu“, nego jeto niz ugodnosti i udobnosti koje nudimona{im poslovnim partnerima – i to }enam svakako olak{ati poloàj, ali mi smote pare ve} ukalkulisali za ovu godinu!Niz marketini{kih akcija osmi{ljenih dase pove}a sopstveni prihod sa blagajnedaju rezultate, iznajmljivanje prostora,ustupanje foajea za reklamne akcije,itd... Ali i to ima svojih granica: ho}emoli u tr~anju za dinarom promeniti iden-titet teatra, pretvoriti se u poslovnicentar?!

Na finansijsku situaciju uti~e i brojpredstava koji na{a pozori{ta drè uteku}em repertoaru. I dok s jedne straneimate pozori{ta koja nemaju {ta da igra-ju, s druge strane imate pozori{ta satridesetak „ìvih“ naslova! Njihovo izvo -|enje predstavlja namet. Postoje dugo -

Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}

Milivoje Mla|enovi}

LUDUS 1505

Intervju: Nikola Ristanovski

Nikola Ristanovski je od onih, retk-ih glumaca koji produbljuju idaju jednu druga~iju, neo~e ki -

vanu di menziju svakoj novoj ulozi.Autenti~an, zanimljiv, uzbudljiv umet-nik. Diplomirao je 1993. godine naAkademiji dramskih umetnosti u Sko -plju, u klasi profesora Vladimira Mil~ina.Prvak je Makednonskog narodnog teatraod 1994. Odi grao je za to vreme veomaraznovrstan repertoar. Dela savremenihpisaca, Go rana Stefanovskog, Dejana Du -kovskog, Dejvida Memeta, Patrika Mar -bera, Edvarda Bonda, Ljubomira Si mo -vi}a, i mnogo klasika: [ekspira, Molijera,Do stojevskog, êhova, Gogolja, Gor kog,Strindberga, Joneska, Nu{i}a, Kr leù.Brojne nagrade za najboljeg glumca nasvim zna~ajnim makedonskim i brojnim

POZORI[TE JE NOJEVA BARKA

internacionalnim festivalima. UlogomAhmeda Nurudina u predstavi „Dervi{ ismrt“ Me{e Selimovi}a, u reìji EgonaSavina doneo je u Narodno pozori{tejedno fino, zanimljivo i uzbudljivo glu -ma~ko tkanje.

Makedonsko pozori{te je nama ovdeuvek bilo veoma interesantno, nekakoegzoti~no i druga~ije... Kakvo je onodanas?

Nikada nisam imao dovoljnu distan-cu u odnosu na Makedonsko pozori{te.Nemam je ni sada... Mogu samo da pret-postavljam.

Mislim da je specifi~nost svakog po -zori{ta, a u ovom slu~aju Makedonskog,detrminisana podnebljem, mentalitetom,jezikom, emocijama, infrastrukturom,dru{tvenim trenutkom, {irim kontekstom

ìvljenja i pojedincima... individuama...ìvim ljudima. Glumcima i rediteljima... Iu ovom, konkretnom slu~aju, jos NEÎMza koje ne znam kako se zove, ali kojeose}am.

To je ne{to {to nema veze ni sa {ko -lom, ni sa pravcem ili vrstom. Ne{to {tonije sistem, ve} instikt... Ne{to {to nijeestetika, ve} antropologija! Ne{to {to imauspona i padova, ali i vrlo duboko koren-je!!

Kako izgleda va{ trenutni repertoaru Makedoniji? Koje predstave, kakveuloge?

Pro{la godina je, sasvim slu~ajno,bila godina kada sam u Makedoniji na -kon mnogo godina igranja „penzionisao“mog Don @uana, mog Leona Glembaja,mog Dimitriju iz „Divljeg mesa“, Lopahi-na iz „Vi{njika“, autobus iz „Buretabaruta“, likove iz „Mamu mu... ko je prvipo~eo“. Ne{to malo ranije sam se po -zdravio i sa Stavroginom, Raskolj nikom,Ver{injinom, i sa jo{ puno mojih dugogo-di{njih „prijatelja“ sa scene... Trenutno uMakedoniji dopu{tam sebi jedan malipredah, malu pauzu nakon 15 godina.

Kako nakon rada u Beogradu upo -re|ujete dve gluma~ke {kole?

Jedna je bolja, druga je ta~nija.Generacija kojoj pripadate, i u Ma -

kedoniji i ovde, na ~itavom Balkanu, semoè nazvati generacijom na Buretubaruta, imaju}i u vidu i dramu DejanaDukovskog. Kako vidite mesto i ulogu tegeneracije u savremenom dru{tvu?

Da... prisustvovao sam stvaranju„Bureta baruta“. Bilo je to vreme raspadai destrukcije... Ali bilo je to vreme i nekihmladih ljudi – koji su se druìli, nadali ima{tali. Koji su èleli da promene svet...To je bila verovatno poslednja ge neracijakoja je, i pored svega, ma{tala i bila ustanju da veruje da postoji i ne{to drugo.Ne verujem da }e ikada iko imati vi{eiluzija od te generacije... Svet se nijepromenio... Mi mo`da jesmo. Nismo vi{edeca.

Delo Dervi{ i smrt govori i o po -loàju intelektualaca i totalitarnom dru -{tvu... Kakav je, po va{em mi{ljenju,poloàj intelektualaca u dana{njim bal -kanskim demokratijama?

Svako – ko misli – ima problem.Tako je bilo. Tako jeste. I tako }e biti.

Da li, koliko i kako ste sebe prepoz-nali u liku Ahmeda Nurudina?

U istim smo godinama. Ru`no doba.ôvek je jo{ mlad da bi imao èlja, a ve}star da ih ostvaruje...

Svi se mi prepoznajemo u likuAhmeda Nurudina. I svi ose}amo isto.Svi imamo zajedni~ki imenitelj. Sviprepoznajemo istinu, ljubav, mr`nju, svata elementarna ose}anja. I svi znamo {tavalja i {ta ne valja, i sve su nas ubilinebrojeno puta, i svih nas se ti~e tajzlo~in... I svi smo uàsnuti kada on pogo-di nekoga ko nam je najbliì... Nisam seprepoznao ni manje ni vi{e od bilo kogglumca na svetu, od bilo kog {oveka upublici...

Imam utisak da je rad na toj ulozibio neka vrsta suptilnog istraìvanja?Ko je taj ~ovek u va{em tuma~enju?

Ja nisam Ahmed Nurudin. Ose}amse „samo“ kao sprovodnik izme|uMe{ine istine i istine svih ostalih. I opet,ni manje, ni vi{e!

Selimovi} tu koristi jedan veomakompleksan stil i jezik. Kako ste taj

zadatak, na jeziku koji nije maternji,gluma~ki savladali?

Puno sam se trudio. Verovao sam daje to mogu}e... Ja taj jezik ~ujem i ose}am.Ose}am njegovu {irinu, ja~inu, melan-holiju, humor, hrabrost, ~istotu, nadreal-nost, uzvi{enost, promi{ljenost, muziku...Da – muziku... Osetio sam se kao Salijeri– koji sve ~uje... I onda sam padao uo~ajanje... da ne mogu to da odsviram.Nisam ja taj jezik savladao gluma~ki. Tojednostavno nije bilo mogu}e, bar ne utim rokovima. Nisam imao izbora.

A onda sam jednog dana – po ve -rovao.

Starozavetni i provereni metod...Ionako su svi jezici proiza{li iz jednogjedinog. Mislim da me sad svi razumeju.

Predstava Dervi{ i smrt istraùje inajintimnija ljudska ose}anja, ona kojaobi~no krijemo – ljubav, mr`nju, strah,zavist..., a koja opet sna`no uti~u naljudske postupke. [ta vas pokre}e uprofesiji i ìvotu?

Pokre}e me vrlo ugodan ose}aj koti-nuiteta, porodica, vera u to da stvari nisunepromenljive, ljubav, prijateljstvo, stra-hovi iz detinjstva i radost ìvota.

Kako razmi{ljate o tome kako danasìvimo, o vremenu u kojem smo?

Trudim se da ne razmi{ljam pre -vi{e... Ovo je NA[E vreme, mi nemamodrugo...

Kakav je zna~aj i koje mesto u sve -mu tome zauzimaju kultura i pozori{te?

Kultura je vrlo {irok i slojevit po -jam.Trebalo bi mi dosta vremena i pro -stora, da izloìm, makar pribli`no, os -novnu sintezu svog stava i zato je mo`da

Ol ivera Mi lošev i¯

„Uprkos savremenoj ´kulturi´ ~iji je jedinizadatak da odràva mit o tehnologiji i dapromovi{e zadovoljavanje fiziolo{kih potre-ba kao vrhunsku ´kulturnu´ vrednost, {ansapozorista je u savim suprotnom; povratkuhumanim vrednostima i individualnosti.Onom {to smo svi pomalo zaboravili silovanionima koji misle da vladaju“, kaè Rista -novski

bolje da probam ne{to da kaèm u vezipozori{ta.

Pozori{te je preìvljavalo i puno teàvremena od ovih. I pored toga {to izgledada je pozori{te sve manje konkurentnopod pritiskom svih ostalih „real thing“fenomena masovne culture, ono preìv -ljava na na~in nama sasvim nepoznat.

Uprkos „kulturi“ koju je formiraosavremeni kapitalizam i ~iji je jedinizadatak da odràva mit o tehnologiji sajedne strane, i da promovi{e zadovolja-vanje fiziolo{kih potreba kao vrhunsku„kulturnu“ vrednost, sa druge strane.[ansa pozorista je upravo u onom SA -SVIM SUPROTNOM! Povratak humanimvrednostima i individualnosti. Onom {tosmo svi pomalo zaboravili, silovanionima koji misle da vladaju. Zakonima,nagradama, prinudama, poretkom i va -spitnim sistemom.

Pozori{te mora da se bavi uzrocimaljudke nesre}e, a istovremeno da afirmi{eljudski potencijal, njegovu snagu irazum. Mora se baviti lepim – nasuprotru`nom!... Ono bi trebalo bi da bude novaNojeva barka spasa....

A mo`da se meni samo tako ~ini...Sa Egonom ste radili i Zlo~in i kaznu

Dostojevskog, Nigde nikog svog EdvardaBonda, Dervi{ i smrt... Kako razmi{ljateo toj saradnji?

Ta saradnja samo potvr|uje stav kojisam upravo izneo. Ima nas dakle vi{e!!Egon je zaista radost za pozori{te!

Beogradska publika?Ona sve prepoznaje –

i ima je!!!

Nikola Ristanovski

Dervi{ i smrt M. Selimovi}a u reìji Egona Savina, Narodno pozori{te Beograd

6

Tema broja: Pozori{na kritika

LUDUS 150Lu

U„Velikom re~niku stranih re~i iizraza“ Ivana Klajna i Milana[ipke pi{e da je poreklo re~i

kritika gr~ko, da glasi kritike, {to nasrpskom zna~i ume}e kritikovanja. Daljepi{e da re~ kritika prvenstveno zna~iocenjivanje, analizu, prosu|ivanje o ne -kom delu ili postupku, da se odnosi i narad u kojem se iznosi sud o umetni~kom,nau~nom i sli~nom delu, odnosno da seodnosi na stru~nu i nau~nu oblast kojojpripadaju takvi radovi, ali i da zna~iizraàvanje negativnog stava premanekome ili ne~emu, prigovor, zamerku,prekor.

U {kolama raznih vrsta i nivoa u~i seda je kritika vrsta dela koje ima za cilj dadonese ocenu i sud o nekom drugom delu.To drugo delo moè biti iz oblasti naukeili umetnosti, a u zavisnosti od toga, nje -gova kritika moè biti knjièvna, filmska,pozori{na, nau~na, a kao {to znamo,svaka od njih moè biti i subjektivna iliobjektivna, dobra ili lo{a, ta~na ilineta~na... Naro~ito kritike umetni~kihdela zato {to, iako su kao i nau~na kri -tika, zasnovane na istini, ta istina zavisiod znanja, iskustva, ukusa i morala kri -ti~ara. Ukratko, ta istina je promenljivapa samim tim i relativna. Kao takva,kritika posreduje izme|u istine i zablude,ukusa i neukusa, proèta specifi~nimemocijama. Me|utim, i kao takva, nesta -bilna i nepouzdana, ona je tu vekovimaunazad a sve se ~ini da joj se budu}nost

ni~im ne dovodi u pitanje. U tekstu koji sledi, a nakon teorijskog

uvoda, dotaknu}emo temu o pozori{nojkritici, po mogu}stvu – kriti~ki. Za{to}emo je samo dota}i, pa zato {to je po -zori{na kritika jedna od onih tema kojene moète opisati a jo{ manje je vred -novati egzaktnim sredstvima, pa uvek,ma koliko mnogo pri~ali o njoj, delujenedore~eno.

Pozori{na kritika, kao i sve druge,veza je izme|u predstave i gledaoca, a ciljjoj je da otkrije zna~enje i vrednosti pred -stave te da gledaocu olak{a razumevanjei sveobuhvatniji i ta~niji doìvljaj iste,istovremeno je vrednuju}i. Konkretno, tozna~i da kriti~ar treba da pribliì slo -ènost pozori{ne umetnosti tuma~enjem ivrednovanjem elemenata predstave. Zbogtoga, pozori{ni kriti~ar terba da posedujevisoke stru~ne, eti~ke i esteti~ke kvalitete,da bude u toku sa realnim ìvotnim do -ga|ajima i da u odnosu na njih, smesti uodre|eni kontekst predstavu o kojoj pi{e.Od njega se zahteva ta~nost, plasti~nost,objektivnost, i jo{ mnoga takvih osobinazbog kojih je zasluìo da radi posao kojiradi.

To bi bilo uop{te i ukratko iz teorije opozori{noj kritici. Detalji slede:

„Po~nimo od najo~iglednijeg: medi -jum pozori{ne kritike trajniji je odmedijuma pozori{ta“, zapisao je JovanHristi} u „Maloj filozofiji pozori{nekritike“, uvodnom tekstu svoje knjige

„Pozori{te, pozori{te“, objavljenoj prene{to vi{e od trideset godina. „Drugimre~ima, pozori{te je jedina umetnost kojane moè da se trajanjem suprotstavikritici, a pozori{ni kriti~ar je jedini kri -ti~ar koji ne mora da se boji da }e mu novigledalac jedne slike ili novi ~italac jedneknjige re}i da nije razumeo ono o ~emu jepisao. Ma koliko bila nesigurna trajnostnjegovog teksta u godi{njacima ~asopisaili novina, ili ({to je re|e) u knjizi, ona jeipak ve}a od trajnosti pozori{ta, kojeodlazi u mrak, u zaborav, u ni{tavilo. Ta,ni~im zasluèna prednost pozori{ne kri -tike nad pozori{tem ~ini da se pozori{nakritika moè najbolje definisati kaosavr{en zlo~in.“

Ali, ne{to dalje u tekstu, Jovan Hristi}je napisao i ovo: „Pozori{na kritika nijesamo savr{eno ubistvo, ona je i savr{enose}anje. Onaj ko ne voli da se se}a, boljeda ne pi{e pozori{nu kritiku, po{to jepozori{na kritika, pre svega, traganje zanestalim vremenom, uìvanje u tome dase dozove ne{to {to je pro{lo, {to se ne}eponoviti, {to je oti{lo u nepovrat, ve{tinakojom bi trebalo da se bave sangvinici ikolerici, jer jedino oni umeju da jezikna~ine dovoljno ùstrim kako bi nam unekom iznenadnom spoju re~i pomogaoda se setimo jednog pokreta, jedne into -nacije, jednog rasporeda figura u pro -storu, u kojima smo otkrili neko izne -nadno i dragoceno zna~enje, na{u sud -binu.“

Dakle: kako saznati {ta je i kakvo jepravo lice pozori{ne kritike? Da li je ona~uvar predstave, da li kritika predstavu~ini ve~nom, ili je njen ubica? Moglo bi sepretpostaviti da }e svaki upitani dru -ga~ije odgovoriti: pozori{na kritika jepotrebna – rekli bi jedni, dok bi drugitvrdili da je nepotrebna.

Slobodan [uljagi}, reditelj i profesorAkademije lepih umetnosti, pripada prvojgrupi: „Mislim da je neophodna konstant-na komunikacija kritike sa ìvim po -zori{tem jer se tako unapre|uje produk-ciona praksa i dodatno se motivi{u umet-nost i publika. Kriti~ar-esteti~ar verbalnodefini{e predstavu ostavljaju}i trag o njoj,{to kod ove specifi~ne umetnosti koja ima

NE MO@E[ S NJOM, NE MO@E[ BEZ NJEograni~en ìvot, ima posebni zna~aj.“Me|utim, da bi se zadovoljio taj zadatak,„kriti~ar mora biti nezavisna li~nost. Una{im okolnostima ograni~ene pozori{neprodukcije ponekad se de{ava da kritikaopravdava budètska davanja, a ignori{enezavisnu produkciju. To ukazuje namogu}u interesnu ili li~nu (svejedno)povezanost pojedinih kriti~ara sa jedne, iproducenata i umetnika sa druge strane.Kriti~ar ne sme biti predstavnik odre|eneinteresne grupe u medijima. Op{ti pro -blem na{eg vremena je kriza etike u kojojmediji svojom pristrasno{}u igraju po -sebnu ulogu. Kriti~ar mora pruìti otporklimi op{te korupcije i ~uvati li~ni inte -gritet samog pozori{nog ~ina. To munaravno ne uskra}uje pravo na afinitete.Rado ~itam kritike, i kriti~are razvr -stavam i po njihovim eti~kim kvaliteti-ma. êsto se sa kritkom ne sloìm, iakomi ona prija. Ali kad u kritici uo~imneku drugu nameru osim estetike, osetimotpor – bilo da je u pitanju kritika kaovid udvori{tva ili napada za odstrel odre -|enog autora.“

Scene iz starih filmovima u kojimaglumci nakon premijere nestrpljivo ~e -kaju prvo jutarnje izdanje kako bipro~itali {ta kaè kritika o njihovoj pred-stavi, stvorile su mi{ljenje da su glumcinajvatreniji konzumenti pozori{nih kriti-ka. Da li je to tako? Da li su glumci ikriti~ari isto {to i pas i ma~ka?

„Nisam od onih koji ratuju skritikom niti sam apriori protiv kriti~ara:ljudi rade svoj posao isto kao {to ja radimsvoj“, kaè Branislav Zeremski, glumacAteljea 212, i jedan od naj~e{}ih gostijuPo zori{tanca „Pu`“. Va`no je da „imajudo bru nameru, nameru da pomognupozo ri{tu i pozori{noj umetnosti. U tomslu ~aju, kritika je veoma korisna. Ali,ako zlouptrebe svoju poziciju nekog koocenjuje, onda to nije dobro. A de{ava imse to, de{ava, ~esto i na nesvesnom nivou.Toliko nivoa ima u svakom delu pred-stave da mi nije jasno kako se neko usudida sve to smesti u re~enicu-dve. Znam daim to diktira duìna kritike. Mislim da jekratka kritika, kakvu sad vi|amo podnevnim novinama, mislim da je degra -

Kako saznati {ta je i kakvo je pravo lice

pozori{ne kritike? Da li je ona ~uvar pred-

stave, ili je njen ubica? I {ta o tome kaù

Slobodan [uljagi}, Branislav Zeremski,

Aleksandra Glovacki, Anja Su{a i publika

Piše Sonja ¬ i r i¯I lus t rac i ja Jugos lav V lahov i¯

diraju}a i po kriti~ara, ne samo po po -zori{te. Kakve su nekad bile kritike!Kakav je bio jezik kojim su pisane! Sadse ne bih iznenadio kad bi neko napisaonemoj da me smara{. [alim se, naravno.“

Zeremski ima zanimljiv, pa mo`da ioriginalan predlog: „Trebalo bi da se kri -ti~ari podele po afinitetu, pa onaj komevi{e leì klasi~ni teatar neka pi{e o tome,i obrnuto, kriti~ar koji preferira eksperi-ment i moderno ne bi morao s ga|enjemda ulazi na predstavu koja nije takva.Onda se ne bi desilo, na primer, da nekikriti~ar kaè da ne ume da pi{e o de~jimpredstava. Mislim da bismo tada imali ikritike napisane s vi{e volje i srca. Da lipostoje kriti~ari koji pi{u o lutkarskimpredstavama? Sumnjam.“ [ta misli okriti~kim ocenama njegovih uloga? „Se -}am se, moja profesorka pokojna Ognjen-ka Mili}evi} je govorila da pola kritikezauzme prepri~avanje dela, zatim jedanmali deo je o reìji, a o glumcima ne zna -ju {ta da kaù pa se sve svodi na epitete:korektno, poletno, odgovorio je zadatku,ili nije odgovorio. Koliko se oni razumejuu glumu, da li mogu da razlu~e koliki jeudeo reditelja u glumcu na sceni? I jo{ne{to: nije u redu da ne pomenu ceoansambl. Napi{u nekoliko re~i o dvoje-troje glumaca koje smatraju da trebaizdvojiti, i to je sve! Ali naravno, nije svetako lo{e s na{om kritikom. Uglavnom sesloìm s kritikom o predstavi koju samgledao, nekad mi i otkriju pone{to {tonisam uo~io. Ponovi}u: ljudi rade svojposao, i to tako treba i shvatiti.“

Od svih, naravno slu~ajno i nasum-ice, pitanih o pozori{noj kritici, samo supripadnici publike bili jednoglasni ustavu da je kritika nepotrebna. Na pita njeda li ~itaju pozori{nu kritiku, da li onauti~e na izbor predstave za koju }e odvo-jiti novac i vreme, odgovori su:

„Ne, barem se ne se}am da sam ikadoti{la u pozori{te zato {to me je na tonavela pozori{na kritika“, kaè Jasmin-ka Bo{njak, akademska slikarka i doda-je: „kako biram predstave koje }u gle -dati? Pa, ja prosto volim da idem upozori{te, i mogu u svakoj predstavi dana|em ra zlog za{to je treba videti. Prosto,nekad mi se gleda ovo, nekad ono, nekadovaj, a nekad onaj glumac, nekad mezainteresuje ne~ije mi{ljenje o nekojpredstavi pa odem da je pogledam. Kri -

LUDUS 1507

terijumi zbog kojih odlazim u pozori{tesu, o~igledno, sasvim li~ni i gotovo samsigurna da ne bih mogla da ih prona|emu kritici. Kri tiku, eventualno, pro~itamtek po{to sam odgledala predstavu kakobih proverila svoj sud, i to bi bio sav mojkontakt sa kriti~arima. Jednostavno, neverujem kriti~arima: mi smo mala sredi-na, i u ta kvim uslovima nemogu}e jeostati nepri strasan. U na{im kritikamase lepo vidi ko se s kim druì.“

Aleksandar Vasiljevi}, pilot, radi udrugoj zemlji, ali svakog meseca dolazi uBeograd. „I tada nastojim da odem u po -zori{te. Kritike ne ~itam, mada svako -dnevno ~itam na{u {tampu. Niti se njimarukovodim u izboru onoga {to }u gledati.Uostalom, kao {to je poznato, ljudi punepozori{ta i na predstavama koje su dobilenegativnu kritiku. Ho}u da kaèm da, pomom mi{ljenju, iako se kaè da je kritikaspona izme|u pozori{ta i publike, onapublici uop{te ne treba.“

Marija ]ermilo je penzionerka i,

kaè, da je oduvek volela pozori{te. Gledapredstave koje joj preporu~i }erka „a onasvakako bolje zna {ta ja volim da gledami koja bi mi se predstava dopala, nego inajbolji pozori{ni kriti~ar! Retko pro~i -tam kritiku, deluju mi kao da nisupisane za obi~nu publiku ve} za ne znamkoga. Imam utisak kao da ih kriti~aripi{u da bi istakli koliko su pametni a neda bi ljude obavestili o predstavi, ili da bipo zori{nu umetnost pribliìli svetu. Ovoposlednje im je, mislim, najmanje na pa -meti.“

Ni Nata{a Perovi}, vlasnica kozme -ti~kog salona, ne ~ita kritiku. „Osimvikendom, svakog dana radim do 20~asova, pa mogu da pogledam samo onepredstave koje su tim danima na reper-toaru. To zna~i da iako nije presudni, toje jedan od bitnih kriterijuma na osnovukojih biram predstavu. Kritika nije me|unjima, barem ne stru~na. Volim da ~ujemmi{ljenje prijatelja o nekoj predstavi, injihovu kritiku uvaàvam. Tako|e, in -

Tako su govorili...

Stiven Grinblat:O NAJBOLJOJ [EKSPIROVOJ ULOZI

Tokom rasnog osamnaestog veka urednik i biografNikolas Rou je, poku{avaju}i da prona|e podatke o[ek spirovoj gluma~koj karijeri sproveo neka istra -ìvanja, ali se}anja su ve} bila izbledela. „Ni samuspeo ni{ta vi{e da saznam o njemu kao glumcu“,zapisao je Rou, „osim da mu je najuspe{nija uloga(po mi{ljenju i njega samog i okoline) bio Duh unjegovom Hamletu.“ Glume}i duha iz ~istili{ta kojiod ìvih traì da po~uju njegove re~i; „da s punompa`njom slu{aju ~to }e im re}i“ [ekspir je (i posopstvenom priznanju) prizivao i predstavio glasovesvog mrtvog sina, oca na umoru i mo`da svoj glaskakav bi bio da je ustao iz groba. Nikakvo ~udo damu je to bila najbolja uloga.(Iz knjige „Vil iz Stratforda – kako je [ekspir postao[ekspir“ Stivena Grinbalta. Izdava~ „PortaLibris“)

LUDUS citat

tervju nekog glumca, reditelja ili tekst opredstavi me ne retko privu~e i zaintrigi-ra da to pogledam. Imam utisak da ovakokao ja razmi{lja ve}ina. Da nije tako, salebi bile prazne.“

[ta kaù kriti~ari o svojim ~itaoci-ma? U uvodu knjige „Posle predstave“,zbirke pozori{nih kritika savremenedoma}e drame, Eli Finci je zapisao:„Pravi kriti~ar, dok pi{e, kao i svakiautenti~ni stvaralac, nema pred o~ima tusvoju stvarnu ili fiktivnu publiku, njene}udi i njena raspoloènja, njene ljubavi,odbojnosti ili mr`nje, vrline ili ograni -~enosti. Neposredno uzev{i, on se neobra}a njoj, jo{ manje govori u njeno ime,~ak i kada je sasvim odre|eno opredeljeni angaòvan. On ne bira svoju javnost;pre bi se moglo re}i da ona bira njega. Tajme|usobni odnos kriti~ke re~i i javnosti,kriti~ara i njegovih ~italaca, slojevit je imnogozna~an, u neprestanim oscilacija-ma, po~esto i ambivalentan, ponekad iproblemati~an. Zato se svaka kriti~kadelatnost, hteo to kriti~ar ili ne, nu`no, ionim ~ime subjektivno zra~i i onim ~imeobjektivno uti~e, pretvara u odgovornidru{tveni ~in, zato je kon tinuirano pi -sanje pozori{ne kritike u stvari vo|enjeodre|ene pozori{ne, kulturne, i ne samopozori{ne i kulturne politike.“

[ta kaù pozori{ni kriti~ari o svojmradu? Po Sanji Glovacki, „pozori{na kri -tika prati op{te stanje u kulturi. Gene -ralna nezainteresovanost ne moè da sene odrazi i na kritiku, pa ovih pet-{eststalnih hroni~ara pozori{ta, koji to godi -nama rade, kao da su u monologu samisa sobom. Nedostatak prostora, nedo -statak su{tinske zainteresovanosti, ~inida kritika nije izdiferencirana, pa {etaizme|u prikaza, li~nih ambicija autora ieventualnog poku{aja da se sve uozbilji,a rezultat je da niti imamo ozbiljne,analiti~ke tekstove koji }e ostati kao pu -tokaz za razumevanje predstave jednogdana kada se ona skine sa repertoara,niti imamo prave prikaze namenje {i -rokoj publici. U krajnjoj liniji, najve}anepravda se ~ini nekom budu}em pozo -ri{nom svetu, jer mu se ukida mogu}nostrazumevanja istorije pozori{ta. Uosta -lom, pogledajte police sa teatrolo{komlite raturom u onih nekoliko ozbiljnijihknji ̀ ara koje jo{ postoje, i moète se buk -valno uhvatiti za glavu od neodgo vor -nosti i bezobrazluka ovog ~itavog dru -{tva. Ni desetak naslova, ni istorije nisavremenosti, ono nekoliko vrednih ime -na koje smo imali odavno su out of print,a od dostupnih naslova polovina je izku}ne radinosti ambicioznih skri bo -mana!

„Ne znam {ta nam je raditi! Situ acijasa na{im medijima je sve gora, u svakompogledu, pa i u pogledu kul ture. Jediniizlaz koji vidim je u povratku usmenimnovinama; ho}u re}i da se oìve okruglistolovi posle predstava, ne samo tokomfestivala, da se ljudi iza nimiraju dadolaze i da govore, da se uspostavi dijalogme|u misle}im pozo ri{nim svetom; di -jalog me|u i sa mla dima koji dolaze, sagostima bar iz regiona, ali prvenstvenosa nekim novim licima, jer nam se ino -stranstvo ustalilo u Du{anu Jovanovi}u,Ma|eliju i Unkov skom. Verujem da seljudi iz struke moraju pokrenuti, jerbojim se da je ipak vi{e novca nego ideja.Ovako imam utisak arogantne samo -dovoljnosti i la ganog potonu}a u mo~ -varu.“

Da li je na{a kritika aùrna, ili, akoho}ete, da li kriti~ari posvete pa`nju svimpredstavama?

Anja Su{a, rediteljka, direktorkaMalog pozori{ta „Du{ko Radovi}“, i ko -selektor Bitefa, nakon poslednjeg festi -vala zamerila je kriti~arima nedovoljnu

ose}amo kao pozori{ta drugog reda, iakoimamo kvalitetnu produkciju koja nezasluùje takav tretman. Radovi} je tu une{to povoljnijoj poziciji nego ostala de ~japozori{ta jer smo vremenom naviklineke, prvenstveno mla|e kriti~are, daredovno prate na{ repertoar, a poslednjihgodina smo bili i veoma vidljivi zbogprisustva na mnogim festivalima uzemlji i inostranstvu, {to nije bilo mogu}eba{ ignorisati. Ali sve to, ~ini mi se, ipak

cije ne pomaù ni{ta i ne moè se pobe}iu naoko umne re~i koje vi{e izazivajustrahopo{tovanje svojim zvukom nego {tone{to zna~e. Jednom re~i, pozori{na pred-stava je potpun podsticaj i traì potpunodziv.“

(poziv ~itaocima: svoja razmi{ljanja,kritike, komentare na datu temu po{aljitena [email protected], ili na adresuStudentski trg 13/VI sa naznakom„za Ludus“)

Aleksandra Glovacki (Foto: \or|e Tomi})

Anja Su{a (Foto: \or|e Tomi})

Slobodan [uljagi}

Branislav Zeremski (Foto: \or|e Tomi})

analizu predstava. „Moja zamerka odno -sila se na ve}inu kritika koje su se moglepro~itati o predstavama iz glavnog pro -grama, ali moram da napomenem da je itu bilo pozitivnih izuzetaka. Mislim da jeveoma koristan i dobar projekat Kritikakoja hoda koji je pokrenula Teorija kojahoda i oko kog je trenutno okupljenomnogo mladih ljudi od kojih bi neki, sa -svim sigurno u godinama koje dolaze,mogli nabolje da promene jednoobraznu irigidnu instituciju pozori{ne kritike nana{im prostorima.“

Kako ocenjuje pozori{nu kritiku ipredstava de~jih pozori{ta? „Kada jepozori{te za decu u pitanju, odnos je jo{gori, ili da budem sasvim precizna,kritika predstava za decu trenutnogotovo i ne postoji. S vremena na vremese po jave pojedinci koji predstavljajuizuzetak od tog pravila – ovde valjaizdvojiti Yellow Cab, na primer, kojipredstavama Radovi}a poklanja dostapa`nje, kao posebne pohvale repertoarukoje je po zori{te u nekoliko navratadobilo od kriti~ara Ivana Medenice. Ali, ucelini gledaju}i, retko ko nas se seti. Idalje po stoji zna~ajan broj kriti~ara kojinikada, ali bukvalno nikada nisu kro~iliu Radovi} ili druga de~ja pozori{ta, zbogtoga {to veruju da je pozori{te za decumanje vredno. Takav stav me, zbilja,poga|a. Kritike, povremeno dobijamo zapredstave na Sceni za mladu publiku, alini tu redovno. Zbog svega ovoga se ~esto

nije dovoljno. Najbolji primer omalova -àvanja pozori{ta za decu je ~injenica daje jedina predstava sa pro{logodi{njegBITEF-a o kojoj nije napisana skoronijedna kritika bila Bejbi drama, iako jere~ o svojevrsnom fenomenu (predstaviza bebe) i uz to naslovu iz glavne fe -stivalske selekcije.“

Aleksandra Glovacki o ovom pitanjunavodi ilustrativan primer: „Pre vi{e oddeset godina, kada su se moje prijateljiceiz Dah teatra prvi put vratile sa festivalau Edinburgu, gde su u~estvovale izme|unekoliko stotina trupa i pozori{ta, nji -hovo igranje u potpuno marginalnimterminima bilo je ispra}eno prikazima usvim va`nijim novinama. To su bile cr -tice od ne vi{e od pet-{est re~enica, alitime vi{e za po{tovanje, jer je u danu savi{e desetina predstava neka mlada srp -ska trupa odgledana sa punom pa`njom,i ozbiljno izanalizirana, makar na takomalom prostoru. Ali ostalo je zabeleèno,i to koliko sam ja mogla da prosudim,fascinantno ta~no. Mi nismo ni za po -re|enje.“

Za{to kriti~ar pi{e ba{ pozori{nu ane neku drugu kritiku? „Zato {to jepisanje o pozori{tu najve}i izazov zakriti~ara“, objasnio je Jovan Hristi} u ve}navedenoj knjizi. „Kada se pi{e o po -zori{tu, mora se pisati i o svemu {to ~ini~ovekov ìvot: o telesnom i duhovnom,vidljivom i nevidljivom, skrivenom i ot -krivenom, privatnom i javnom, li~nom idru{tvenom... U jednoj predstavi sve se tona|e pred vama, fizi~ki prisutno na po -zornici i gotovo opipljivo. Visoke apstrak-

8

Hronika

LUDUS 150Lu

Zbog svih mogu}ih i nemogu}ih no -vogodi{njih praznika, svaka janu -arska hronika pozori{nog ìvota u

Srbiji neminovno je sirotinjska. Bilo jevrlo malo premijera, malo premijernihgostovanja i razmena, a mnogo pauza uradu pozori{ta...

Na Novoj sceni Beogradskog dram -skog pozori{ta izvedena je predstavaZe~ja jama (Dejvid Lindsi-Aber/FilipGrinvald). Iako je ovaj tekst dobio Pu -licerovu nagradu, pisac se ba{ i ne moèpohvaliti nekom osobeno{}u izraza. Re~je o konvencionalnom prikazu tragi~nesudbine jednog bra~nog para koji jeizgubio ~etvorogodi{njeg sina u sao bra -}ajnoj nesre}i. Njihovi me|usobni kon -flikti, kao i sukobi sa okruènjem ~ineosnovnu nit radnje. Ipak, predstava jefino dràla na{u pa`nju, zahvaljuju}i

vrlo ujedna~enoj, uigranoj i nadahnutojigri glumaca – Milice Zari}, IvanaTomi}a, \ur|ije Cveti}, Ivane Nikoli} iNikole Jovanovi}a.

Na samom kraju meseca prikazanaje nova reìja Ane Tomovi}, Slu~aj Voj -cek – Hinkeman, u Bitef teatru, pred sta -va nastala na osnovu Tolerovog Hin -kemana i Bihnerovog Vojceka. Ona sebavi problemom ugroène mu{kosti udana{njoj Srbiji, ispituju}i posledicetraumati~nih doga|aja devedesetih go -dina. Taj komad, kao i prethodna pro -dukcija Bitef teatra, izuzetno poeti~napredstava Gospa sa mora (Henrik Ib -zen/Stevan Bodroà), realizovana je kaodeo aktivnosti obeleàvanja dvadesetgodina postojanja ovog pozori{ta. Pro -jekti koji su najavljeni za ovu godinuprili~no obe}avaju. Re~ je o predstavama

koje ru{e i ispituju tradiciju, u ~emu subliske premisama i senzibilitetu festivalaBITEF. Planiraju se produkcije GornjaAustrija (Franc Ksaver Krec/@anko To -mi}), êkaonica-Nema~ka (Klaus Pol/Boris Lije{evi}), Megalopolis (reìja ikoreografija Konstanca Makras), Pos -lednji plamen (Dea Loer/Ameli Nir -mejer). Tako|e, za ovu godinu se u Bitefteatru planira i otvaranje nove ekspe -rimentalne scene, koja }e se zvati „Back -door scena“, a prva najavljena premijeraje Dèki/Medeja Elfride Jelinek i IvaneSajko, u reìji Bojana \or|eva.

Na sceni „Studio“ Jugoslovenskogdramskog pozori{ta izvedena je Odjavna{pica grupe „Teorija koja hoda“. Posleniza teorijskih performansa koji su od2001. godine izvodili u operi, bokserskomringu, botani~koj ba{ti, na internetu,televiziji, radiju, u amfiteatru, u~ionici,muzeju, galeriji, na papiru i Dokumenti12 u Kaselu, ~lanovi ove grupe, MartaPopivoda, Ana Vujanovi}, Bojan \or|ev iSini~a Ili}, ovaj, poslednji put, pokazalisu svoje telo. Ovoga puta grudi.

U suboti~kom pozori{tu „KostolanyiDezso“ smo premijerno videli odli~nupredstavu Terapija rediteljke Olivere\or|evi}, komediju o komplikovanosti i{izofreniji mu{ko-ènskih odnosa u sa -vremenom dru{tvu. U osnovi teksta pred -stave se nalazi farsa Terapija KristoferaDjuranga, ali su u izvo|enje uklju~eni ibrojni songovi koje izvo|a~i unisonopevaju, ili u vidu karaoka, kao i nizli~nih ispovesti izvo|a~a, koje izgovarajuizlaze}i iz svojih likova. Posle premijere,na koktelu u obli`njem klubu, nastav -ljeno je sa karaoke zabavom, na kojoj suse vrlo dobro raspoloèni glumci, ali ineki pozori{ni kriti~ari i selektori, usu -dili da zapevaju, verovatno ohrabrenisolidnim koli~inama {ampanjca.

U Pozori{tu na Terazijama su po~eleprobe za novu verziju mjuzikla Briljan-tin, u reìji Mihaila Vukobratovi}a. Glav -ne uloge su date Ivani Popovi} i @arkuStepanovu, koreograf je Igor Barberi}, amuzi~ke aran`mane radi dirigent MilanNedeljkovi}. Ovaj mjuzikl je, sa velikim

HRONIKA POZORI[NIH DOGA\AJA, JANUAR 2009.uspehom, igran u Pozori{tu na Terazija-ma, pre petnaestak godina, na sceniDoma kulture „Vuk Karadì}„, tako|e ureìji Vukobratovi}a.

U Srpskom narodnom pozori{tu uNovom Sadu dodeljena su priznanja„Predrag Pe|a Tomanovi}“, MarijiMedenici, za ulogu Nje u predstavi „Ja ilineko drugi“ Maje Pelevi}, u reìji Ko -kana Mladenovi}a, kao i Minji Pekovi},koja je dobila nagradu kao naboljidiplomirani student glume na srpskomjeziku Akademije umetnosti u NovomSadu. Te nagrade dodeljuje Zadu`bina„Predrag Pe|a Tomanovi}“, ~iji su osni-va~i roditelji rano preminulog glumcanovosadskog Srpskog narodnog pozo -ri{ta. Nagrada se uru~uje svake godine17. januara, na dan ro|enja PredragaTomanovi}a, mladog glumca koji jepreminuo 1993. godine, u punom usponusvoje karijere. Prva nagrada je dodeljena1996. godine.

Dragan Vuji} – Vujke je dobio go -di{nju nagradu Pozori{ta na Terazijama,za „op{ti doprinos“ Ku}i. Ovaj glumac,koji ve} 22 godine igra na profesionalnimscenama, uglavnom dobija uloge u do -menu komedije i mjuzikla. Povodomnagrade, Vujke je dao intervju, gde je,izme|u ostalog, rekao da bi voleo daiza|e iz okvira komedije i da radi idramske predstave: „Od mene svi o~e -kuju pozitivnu energiju i humoristi~kipristup teatru. Ali, dve decenije su suvi{edug period... Problem je u tome {to na{ireditelji lako glumce ubace u neke fioke:lenji su da idu na tu|e predstave, pa sesve svodi na organizatore koji imajunekakve spiskove za odre|ene gluma~keprofile.“ („Novosti“, 3. januar 2008)

Upravni odbor festivala „Dani ko -medije“ u Jagodini proglasio je ovogo-di{njeg dobitnika nagrade za ìvotnodelo „Zlatni }uran“ – Vlastimir – \uzaStojiljkovi}. Nagrada }e mu biti dodelje-na na zatvaranju festivala, na Svetskidan pozori{ta, 27. marta ove godine.Stojiljkovi} je ~esto igrao u predstavamakoje su u~estvovale na „Danima komedi-je“, a 1979. je dobio „]urana“, za ulogu

inspektora u predstavi Inspektorovespletke Beogradskog dramskog pozori{ta(Ranko Marinkovi}/Aleksandar Og nja -novi}). Povodom nagrade za ìvotno delo,izjavio je: „Obradovala me je ova nagra-da. Obradovala me je zbilja u ovomvremenu tmurnom i meterolo{ki i tranzi-ciono; kako god pogleda{ i okrene{ – crnitalas. Kaèm, kad sve sabere{ i oduzme{,~oveku u ìvotu ostaju (samo) male, ilikao u ovom slu~aju malo ve}e, radosti.Ostalo, odnosno ono ru`no, zaboravi se.Ta~nije, ~ovek treba da nau~i da totmurno zaboravi a prethodno da savladave{tinu klasifikacije stvari u ìvotu.

[ta je gluma? Pa, i potreba i zabava.Stalno kukam da sam se zamorio a ~impo~nem ne{to da radim uvek me uzneseneki nov polet i èlja.“ (navod iz lista„Blic“, 13. januar)

Beogradski Dah teatar tokom janu-ara je bio na ameri~koj turneji, a u febru-aru }e gostovati i u Velikoj Britaniji, uBrajtonu i Londonu. Rediteljka DijanaMilo{evi}, u saradnji sa „Jugen teatrom“(Yugen Theatre), radila je od 5. do 10.januara na predstavi Dogsbody prematekstu Erika Ena u San Francisku, aovih dana u~estvuje na panelima „Teatari izgradnja mira“ i „Teatar i modelikulturnog aktivizma“ na Kalartsu (Cal -Arts - California Institute of the Arts), uLos An|elesu. Od 14. do 18. januara iglumica Dah teatra, Maja Miti} u~estvujena Kalartsu predstavom Unutra{njamandala. Tako|e, pozori{te je od 25.januara do 2. februara u~estvovalo i na9. internacionalnom festivalu (AnnualRevolutions International Theatre Festi-val) koji organizuje Triklok teatar(Troclock Company) u Novom Meksiku uSAD-u predstavom Pri~a o ~aju.

Pred Novu godinu je u Muzeju po -zori{ne umetnosti promovisan novi broj~asopisa „Teatron“, posve}en pozori{tu zadecu i mlade. Nadamo se da }e ovoizdanje, makar minimalno, pomo}i po -bolj{anju tretmana pozori{ta za decu imlade, u okvirima srpskog pozori{ta.

Nestrpljivo ~ekamo bogatiji i uzbud -ljiviji februarski pozori{ni ìvot u Srbiji,a imamo dovoljno razloga za nestr -pljenje, uzimaju}i u obzirnajavljene doga|aje...

Ana Tas i¯

Prvi mesec u godini, po prirodi stvari je

vreme kada ima malo premijera, gostovan-

ja i razmena, a mnogo pauza u radu

pozori{ta

EVROPSKA POZORI[NA SARADNJA


Bitef teatar je inicijator i osniva~ evropske

mreè izvo|a~kih umetnosti, ENPARTS

Bitef teatar je sa jo{ pet evropskihpartnera inicijator i osniva~ EN -PARTS-a (Europian Network at

Performing Arts) ili Evropske mreèizvo|a~kih umetnosti. To je deo jednog oddeset najve}ih evropskih projekatanazvanog „Kultura 2007–2013“, koji jepokrenut sa namerom da se stvori trajnasaradnja izme|u institucija izvo|a~kihumetnosti. ENPARTS daje podr{ku stva -rala{tvu i unapre|enju umetni~kih ko -prodilcija. Deluje pod okriljem Evropskekomisije i zalaè se za Evropu koja po -vezuje razli~ita iskustva u kulturi iumet nosti.

Partneri tog programa su institucije ifestivali od internacionalnog zna~aja, akoji promovi{u razvoj novih oblika izra -àvanja i kreativnosti u oblasti izvo -|a~ke umetnosti. Na ~elu ENPARTS-a je

jedna od najstarijih i najuglednijih insti -tucija kulture interdisciplinarnog karak -tera u svetu – „La Bienale di Venezia“.

Osim Bitef teatra, tu su: londonskifestival savremenog plesa „Dance Um -brela“, koji ove godine obeleàva 30godina rada; „Berliner Festspiele“, fe -stival sa pedesetogodi{njom tradicijom urazli~itim oblastima umetnosti, me|ukojima je i pozori{te; „Musikadhoy“ izMadrida je institucija posve}ena razvojunovih hispano i evropskih muzi~kihtendencija; „Musik der Jahrunderte“ iz[tutgarta koji promovi{e Festival novemuzike i „Eclat i Dansens Hus“ (Ku}aplesa), umetni~ka institucija za savre -meni ples iz Stokholma. Partneri svakegodine realizuju nekoliko eksperimen -talnih koprodukcija pozori{ne, plesne imuzi~ke umetnosti, koje se prikazuju u

evropskim centrima u~esnika, putemrazmene u mreì koje su ostvarile insti -tucije i festivali. ENPARTS se realizuje iputem internet sajtova sa zajedni~kimprogramom za sve partnere, kao i audio-vizuelnim ostvarenjima koja }e pratitinjihove produkcije kao svedo~anstvo orezultatima saradnje.

Ovo su neki od pro{logodi{njih pro -jekata: predstava „Bure baruta“ DejanaDukovskog u reìji Dimitrija Go~eva,realizovana pro{le jeseni u Berlinu, akoju }emo verovatno videti na pred -stoje}em Bitefu, zatim delo „Lutka odmesa“ u koreografiji Leticije Rencini iprodukciji „Dance Umbrela“ i Veneci -janskog bijenala, „Negovano vo}e“ u re -ìji Nikite Milivojevi}a, rad inspirisannovelom Augusta Strindberga i romanom„Na Drini }uprija“ Ive Andri}a, a kojismo imali prilike da vidimo na 42. Bitefuu izvo|enju srpskih, italijanskih i glu -maca iz [vedske.

Poznat je i kalendar ENPARTS-ovihde{avanja za 2009. godinu, a prva u nizuje predstava „Zimska ba{ta“, po kon -ceptu, tekstu i reìji Nikite Milivojevi}a.Ona nastaje u koprodukciji Bitef teatra,Bijenala u Veneciji i pozori{nog dela

„Berliner Festspielea“, uz podr{ku evrop -skog programa Kultura. Premijera je 25.februara u „Teatro Piccolo Arsenale“ uVeneciji, u okviru Bijenala i pozori{nogprograma „Mediteraneo“. Prva reprizaje, tako|e, u Veneciji, a zatim }e se pri -kazivati u Bitef teatru, da bi u decembrubila na repertoaru ku}e „BerlinerFestspiele“.

U Bitef teatru su u toku probe, ne -koliko }e ih biti i u Veneciji, pred pre -mijeru. Ekipu, pored reditelja Milivo -jevi}a, ~ine glumci Vladimir Aleksi},

Miljan Prljeta, Danijela Ugrenovi}, Je -lena Angelovski, Mariana Aran|elovi} iPredrag Damjanovi}.

Razvojna linija projekta ENPARTS}e u narednim godinama biti i unapre -|enje pedago{ke i istraìva~ke aktivnostikoja promovi{e integraciju i interkul -turalni dijalog. Posebna pa`nja }e, sa -znajemo od Vesne Bogunovi}, umetni~ -kog direktora projekta, biti posve}enamladima – i stvaraocimai publici.

Slu~aj Vojcek – Hinkeman u reìji Ane Tomovi}, Bitef teatar

Deo ekipe Zimske ba{te

LUDUS 1509

Intervju: Boris Lije{evi}

Mladi reditelj Boris Lije{evi} uPozori{tu mladih u Novom Saduupravo priprema predstavu „Ja re

u mleku“, po romanu Jurija Poljakova, usopstvenoj adaptaciji. Pitali smo ga daprvo kaè ne{to o sebi: „Odrastao sam uzfestival Grad teatar u njegovom zlatnomdobu. Osnovnu i srednju {kolu sam za -vr{io u Budvi. Taj grad i taj period midanas mnogo zna~i. Potom sam narednihpet godina studirao knjièvnost na Fi -lozofskom fakultetu u Novom Sadu ~e -kaju}i da sazrim kako bih upisao reìju.Naredne ~etiri godine studirao sam re -

ìju, tako|e, u Novom Sadu, u klasi prof.Bore Dra{kovi}a. Diplomirao sam do -kumentarnim filmom „Luka“ i odmahposle toga po~eo da radim kao asistent nakatedri za intermedijalnu reìju naAkademiji umetnosti u Novom Sadu.Paralelno sa radom na fakultetu, sasvojim reìjama u Kikindi, Novom Sadui Beogradu, sara|ivao sam sa TomijemJaneì~em na svim njegovim predsta -vama koje je radio kod nas, uklju~uju}i iKralja Lira, kojeg smo radili u Sloveniji.Druènje i saradnja sa njim izuzetno jezna~ajna za mene. Kao jo{ jedan fa -

SNAGA UMETNI^KE POBUNE kultet. Preko njega sam po~eo da seinteresujem za gluma~ke tehnike. Jednood najlu|ih iskustava bilo je kada jeodredio da ja igram Nahoda Simeona naprvoj reprizi i potom na izvedbi u ~astnagra|enih na Sterijinom pozorju. Dotada sam sa tekstom u rukama samoótprilike´ markirao glavnog junaka. Aonda sam ~uo da }u narednog dana igratitu ulogu pred punom salom.“

Zatim?Nekoliko puta sam bio stipendista

Gete instituta, a 2005. u~esnik foruma uokviru festivala „Theatertreffen“. Reì raosam „Beograd–London“ u SKC-u „Op -{tinsko dete“ u NP Kikinda, „Pri sustvo“u Ateljeu 212, „Greta str. 89“ u Srpskomnarodnom pozori{tu, „Dragi tata“ u Ju -goslovenskom dramskom pozo ri{tu,„Osvrni se u gnevu“ koprodukcija Centraza oblikovanje vremena Pan~evo iNarodnog pozori{ta u Beogradu, „Zver -injak“ u SNP-u.

Kakav je tvoj odnos bivao prema timkomadima?

Svaki od ovih naslova mi je zna~iojer sam njime ne{to prenosio o sebi ili osvojoj okolini. Nikada, ni po koju cenu,nisam prihvatio da radim komad koji nevolim, u koji ne verujem, u kome se nepronalazim, ma koliko bila dobra prilika.@elim da se vodim umetno{}u, a negomilanjem predstava.

[ta te je privuklo ovom projektu? Dugo sam slu{ao o tom komadu, a

nisam mogao da se nateram da ga pro -~itam. U mom kompjuteru je nepro~itanproveo oko godinu dana. Ne{to me jeodbijalo. Mo`da upravo to {to sam oddrugih ljudi slu{ao o drami i valjda stva -rao neku pogre{nu sliku. Vi{e nisamznao {ta da reìram, inspiracija niotkudanije dolazila, a strah da vi{e nikada ne}ureìrati, ve} me potpuno preplavio... Itada, listaju}i po folderu sa dramama,nai|em na „Jare u mleku“. I ve} napolovini ~itanja shvatim {ta èlim daradim sa tim komadom. Prili~no je ra -dikalno i opasno. Ali, shvatim da, akosada ne poverujem toj prvoj ideji koja jedo{la kao prethodnica bilo kakvom inte -lektualiziranju, koja je do{la iz intu -

itivnog, a ne iz racionalnog... ideji kojane podleè zakonitosti motivacije, odno -sno ne odgovara na pitanje „za{to“... idejikoja }e u radu donositi jo{ bezbroj pi -tanja... ali, i ideji koja intrigira, raduje ina neki nepoznat na~in po~inje da vodikroz komad... Dakle, ako sada u svojojtrideset i tre}oj, posle 3-4 godine pro -vedene u profesiji ne skrenem sa „auto -puta istorije“ i ne krenem „predelima ukojima vi{e ne postoje putevi i staze“verovatno vi{e nikada i ne}u. To me jedovelo u zagrljaj ovom komadu.

I?Letos sam se na{ao u velikoj sali

Pozori{ta mladih u Novom Sadu, naprobi jedne diplomske predstave i shva -tio da prostor izuzetno odgovara mojojideji, a pri tom ima i dovoljno ansamblakako ne bih morao da „ubijam“ likove.Za divno ~udo, projekat je dogovorenprvim telefonskim razgovorom.

I eto me u Pozori{tu mladih. Mojeveliko iznena|enje. Prvi put radim u tomteatru i sre}em se sa glumcima koji svo -jim potencijalom ni malo ne zaostaju zanekim drugim glumcima... koji su poslepet sati rada sveì kao i na po~etku pro -be... koji nikad ne prigovaraju protivduga~kih ili duplih proba. Glumci koji suèljni dobrog i kreativnog rada. Pri tom,

nailazim na inspicijentkinju koja poredsvog, obavlja posao i asistenta reìje iorganizatora, a ~esto se se}a nekih mi -zanscena bolje nego ja.

Ovo pozori{te je bilo prili~no zapu -{teno u toku proteklih godina kadagradska uprava nije na dobar na~invodilaa brigu o njemu. Sve je to valjdakulminiralo pobunom u pozori{tu, {traj -kom i potom onim poznatim prebijanjemglumaca, kada je kona~no skrenutapa`nja javnosti. Ali, ne moè se du -gogodi{nja nebriga ispraviti samo sme -nom uprave.

Ti ljudi zasluùju mnogo vi{e.Zasluùju dobre reditelje i rad u kojem }enjihova kreativnost do}i do svog izraza.Verujem da }e u budu}nosti do}i mnogobolji period za njihovo pozori{te.

[ta bi voleo da radi{ posle ovepredstave?

Ne sanjam o presti`nim institucio -nalnim pozori{tima. @elim da stvorimuslove u kojima }u sa ljudima raspo -loènim za tako ne{to, mo}i da idem udaleko, duboko i u nepoznato, uslove ukojima }e se raditi zdravo, u kojima }erad donositi radost. Moja koleginica Na -ta{a Gvozdenovi} i ja ve} radimo na pro -nalaènju prostora. To jedugoro~an, mo`da iìvotni projekat.

Branko Dimi t r i jev i¯

„Kroz Jare u mleku struji spoznaja koja mese jako ti~e da ako sada u svojoj trideset itre}oj, posle 3-4 godine provedene u profe-siji ne skrenem sa áutoputa istorije´ i nekrenem ´predelima u kojima vi{e ne postojeputevi i staze´ verovatno vi{e nikada i ne}u.To me je dovelo u zagrljaj ovom komadu“,kaè Boris Lije{evi}

Tekstovi Marka Rejvenhila nisunepoznati publici u Srbiji. Drama[oping end faking, u reìji Ive Mi -

lo{evi} nekoliko godina se, vrlo uspe{no,igra na sceni Teatra „Bojan Stupica“, uJugoslovenskom dramskom pozori{tu(premijera februar 2002). Njegovi Po -laroidi su se igrali u Narodnom pozo -ri{tu, u reìji Ksenije Krnajski (premijeradecembar 2001). Na posledenjem Steriji-nom pozorju, u okviru selekcije „Kru -govi“, imali smo prilike da vidimo i tekstRez (Cut), u reìji Tomasa Ostermajera, au izvo|enju berlinskog pozori{ta [au -bine. Trenutno se u Narodnom pozori{tu,na Sceni „Ra{a Plaovi}“ priprema pred-stava Bazen, po njegovom tekstu, u reìji\ur|e Te{i}.

Mark Rejvenhil je verovatno najtal-entovaniji pisac u grupi koja je, uslovno,definisana kao in-yer-face dramaturgija,a njegova drama Faust je mrtav mo`da

je i najbolje njegovo delo, koje, naàlost,jo{ nije igrano u srpskim pozori{tima.Tokom odràvanja projekta „Nova dra -ma“ Narodnog pozori{ta u Beogradu(Sezona britanske savremene drame),tekst je preveden na srpski jezik.

Drama Faust je mrtav je napisanapo narud`bi pozori{ne kompanije „Ac -tors Touring Company“, koja je traìlaod Rejvenhila savremenu verziju Ge -teovog Fausta („Actors Touring Compa-ny“ je specijalizovana za radikalne in -terpretacije klasika). Glavni likovi suAlen, francuski filozof postmodernisti~keorijentacije i Pit, buntovan sin uspe{nogproizvo|a~a softvera. Zamoren od rigid -nog univerzitetskog ìvota, Alen od -lu~uje da ga napusti, da bi probao dazaista ìvi. Tokom potrage za novimzna~enjima ìvota, jedne specifi~ne odis-eje, on provodi vreme sa Pitom, sa kojimulazi u vezu, jer mu se la`no predstavlja

GDE JE FAUST NA[IH DANA kao muzi~ki producent, koji Pitu moè dapomogne u ostvarenju snova (Pit imaambicije da bude uspe{an alternativnirok muzi~ar, po uzoru na Kurta Kobej-na). Alen i Pit pose}uju barove, zatimodlaze u pustinju, uzimaju drogu, imajuseksualne odnose itd. Dakle, tekst imasve karakteristike neobrutalisti~ke dra -maturgije. Glavni akteri se, zatim, putemInterneta upoznaju sa Donijem, koji seubija, a Alen zavr{ava u bolnici, jer Pit usva|i puca na njega iz pi{tolja.

Lik Alena je inspirisan Mi{elom Fu -koom, a uop{te posmatrano, drama Faustje mrtav prepuna je referenci na tekstoveFukoa, Bodrijara, Fukujame. Osim {toRejvenhil koristi Bodrijarove parabole oèni koja vadi svoje o~i i {alje ih svomljubavniku, koje govore o surovoj prirodizavo|enja, Bodrijarove teze o simulacija-ma i simulakrumu su, tako|e, dubokoprisutne u komadu, podsti~u}i, u celini,analizu savremenih dru{tvenih odnosa.Alen je napisao knjigu Smrt ~oveka ukojoj se bavio idejom „kraja istorije“, kojareferira i na ideje Frensisa Fukujame,koje, tako|e, Rejvenhil problematizuje,~esto sa jednom ironi~nom konotacijom.

Za likove drame je karakteristi~antotalni ideolo{ki skeptizicam, nema vi{evere u velike narative, sve politi~ke opci-je su se odavno potro{ile, veru i nadu udru{tvene promene zamenio je teàkcinizam. Nema vi{e uàsavanja nadsveprisutnom patnjom, nema melodra-matike ni saose}anja, ose}anje tragi~ -

nosti nije poznato. U tekst je uklju~en ihor, kao neki vox populi, koji, izme|uostalog, nosi ideje o toj op{toj neoset lji -vosti (Hor: I tako, nije do{ao kraj sveta, ani ne popravlja se. Samo se nastavlja inastavlja i nastavlja. I pitam se da li bizbog toga trebalo ne{to da ose}am. Ali –

Ana Tas i¯

Faust je mrtav je mo`da najbolje delo Marka

Rejvenhila koje, naàlost, jo{ nije igrano u

srpskim pozori{tima

D r a m a t u r { k i i n f o r m a t o r

KNJIGE DRAMSKIH TEKSTOVA U IZDANJUKULTURNOG CENTRA PANÊVO

Nedavno je Kulturni centar Pan~evo objavio dve knjige drama, vrlo impre-sivnog dizajna, Osvrni se u gnevu Dòna Ozborna i Gosti Harolda Pintera. Sobzirom na to da je Kulturni centar Pan~eva od 2005. godine po~eo sa stvaranjemsopstvene pozori{ne produkcije, javila se potreba da se objavljivanjem reprezenta-tivnih dramskih tekstova ilustruje programska orijentacija Centra. U isto vreme,izdavavanjem drama Osvrni se u gnevu i Gosti, èli se promovisati zna~aj drame ipozori{ta u {iroj javnosti.

Predstava Osvrni se u gnevu (prevod Olivera Milenkovi}) realizovana je ukoprodukciji KC Pan~eva i Narodnog pozori{ta u Beogradu (premijera februar2007). Knjiga predstavlja i svedo~anstvo o toj predstavi i kao takva je dostupna{iroj ~itala~koj publici i stru~noj javnosti. U njoj se nalaze i pozori{ne kritikepredstave, kao i re~ reditelja Borisa Lije{evi}a, gde on obrazlaè motive sa kojimaje pristupio realizaciji ove drame. Dodatni materijal ~ine fotografije sa premijere,skice kostima i scenografije i podaci o svim saradnicima na predstavi.

Drama Gosti (prevod Milica Mihajlovi}) je jedno od prvih dela objavljenih uizdava~koj ku}i KC Pan~eva. Navedena monodrama bila je i prva premijeraizvedena za vreme bombardovanja 1999. godine, na sceni Teatra u podrumu,Ateljea 212, u reìji Anje Su{e. Osim drame, u knjizi se nalaze i podaci o predstavi,intervju sa prevodiocem-glumicom koja je igrala u predstavi, tekst Anje Su{e –se}anje na realizaciju komada, kao i bele{ka Aleksandra Milosavljevi}a o piscu.

Osim ovih drama, izdava~ka ku}a Kulturnog centra Pan~evo objavila je nizknjiga iz oblasti teorije i prakse likovnih umetnosti.

da vam pravo kaèm – ne ose}am ni{ta.Ja sam takva osoba koja bi mogla da stojiu sred zemljotresa i da samo kaè: au,kul je ovaj zemljotres. I pitam se zbog~ega sam postao takav...).

Broj likova:3 mu{ka + hor

Boris Lije{evi}

Dragi tata na Sceni „Studio“ u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu

10

Portret: Vlastimir – \uza Stojiljkovi}, laureat „Zlatnog }urana za ìvotno delo“

LUDUS 150Lu

@ao mi je {to (jo{ uvek) nisam imaopriliku da ~ujem komentar Vla -sitimira – \uze Stojiljkovi}a na le -

pu vest da je upravo on najnoviji dobitnikjagodinskog „]urana“, ta~nije „Zlatnog}urana za ìvotno delo“, priznanja kojese u okviru festivala Dani komedije uJagodini od 2001. godine dodeljuje naj -boljim ovda{njim glumcima komi~arima.Ako uzmemo u obzir da su dosada{njilaureati ove nagrade Miodrag Petrovi} –^kalja, Danilo – Bata Stojkovi}, MiraBanjac, Ljubomir Ubavki} – Pendula,Nikola Simi}, Olivera Markovi} i BoraTodorovi}, nema sumnje da je Stojiljkovi}imao razloga da bude zadovoljan jer sena{ao u dobrom dru{tvu.

Ne mislim, me|utim, na onu ba{ pr -vu Stojiljkovi}evu reakciju jer je ona bezsumnje bila u skladu sa situacijom ukojoj su poznatom glumcu saop{tili da jelaureat uglednog priznanja, ve} nakomentar koji je docnije bio namenjenstalnoj ekipi \uzinih kolega i prijatelja izateljeovog Bifea, dole u „rupi“ kod No vi -

ce, gde se protivno svakovrsnim okol no -stima koje name{ta svakodnevica, pozo -ri{ne i nepozori{ne prirode, i uprkos (pri -vidnom) odsustvu Radmilovi}a, Mucija,Ta{ka, ~ika Buleta, Baje, Raleta, Bate,Mihiza, Preleta, Tirketa, i dalje neumor -no sliva ve}i deo neuni{tivnog beograd -skog pozori{nog duha i {arma.

Pri tom ne mislim ni na prvi deoStojiljkovi}eve izjave, deo koji poslovi~nosadrì sada ve} slavno „Mamicu mu...“,nego na ono {to je po svoj prilici moraloda usledi; dakle na onaj deo u kojem jesvakako bila sadràna su{tinska vezaizme|u \uze, pozori{ta i – sveta.

Ne sumnjam, naime, da je ta Sto -jiljkovi}eva reakcija bila savr{eno uskladu sa razlozima koji su presudnouticali na odluku onih koji su mupriznanje dodelili, {to zna~i da je bilanesumnjivo duhovita, ali i vi{e od toga,da je u sebi sadràla karakteristi~nusamoironiju i prefinjeni cinizam u od -nosu na celokupnu stvarnost, a pozori{tepogotovo. Uostalom, na tom tragu }e biti

jedna od docnijih njegovih izjava povo -dom jagodinske nagrade, a u kojoj je re -kao: „ôvek je osu|en na to da ìvi odmalih, ili eto, malo ve}ih radosti.“

Upravo kombinaciju tih elemenata,dovedenih u vezu po logici apsurda, iro -nije i neobi~ne vrste prkosa koji diskre -tno probija debele naslage skromnosti inenametljivosti, ve} decenijama redovnoprepoznajemo kao temeljne karakte -ristike Stojiljkovi}eve gluma~ke umet -nosti. Uz napomenu, dabome, da je ko -mi~ka igra, gluma~ki anga`man u ko -medijama, tek jedno od polja – u teatru,na filmu, televiziji – gde je \uzina umet -nost dala vi{e no upe~atljive rezultate.

Bez svih tih svojstava, kombinova -nih na specifi~an i uistinu originalanna~in, te{ko bi bila ostvariva tako laganai naizgled lagodna \uzina „{etnja“ kroz

ÔVEK OSU\EN NA MALE ILI MALO VE]E RADOSTI

Aleksandar Mi losav l jev i¯

Mi l isav – Buca Mi rkov i¯

Gluma~ki refleks Vlastimira – \uze Sto jilj -kovi}a prepoznajemo kao ono po ~emu seautenti~an umetnik presudno razlikuje odvrhunskog zanatlije. A to je, re}i }e s pra -vom i kriti~ari i publika – prava ~arolija

Idu}i za svetlim raonikom koji ne -prekidno ore bogatu, masnu i plodnusremsku zem lju, Mira Banjac je izo -

rala nebrojene plodne brazde u na{ojpozori{noj kulturi, ve{tini, umetnosti,postaju}i paradigmom glumice koja svedaje i svima gospodari, bez ostatka, bezkabotenskog maènja i esnafskog kolikosnobovskog }eretanja. Hitala je i hita zasva kom ulogom, ponekad nedostojnomza prvakinju, ali sa ~asnim zadatkom dase i to moè kreativno, zavodljivo i arti -sti~ki odigrati. U ovom ~asu dostojnogobeleàvanja jed ne velike, vrsne i izvr -sne glumice, kako to obi~no kaèmo, ilikaèmo obi~aja radi, meni je odista te{koda obuhvatim, da zaokruìm, da obliku-jem ukupno gluma~ko delo, tako raz no -vrsno i toliko protivure~no, da bi valjalopozvati u pomo} ~itavu recepturu i inte -ligen ciju jedne Isidore Sekuli} kada jepisala o genijalnom Filipu Kajncu, ili Mi -hizovu buji~nu esejisti~ku poemu KsenijiBuli~ov Rahele Ferari. Ali, nije li sveto -zarni snimak trenutka u scenariju ve~i -ta{kog gluma~kog bi}a Mire Banjacupravi izme|u ova dva gluma~ka medi-ja, izme|u ove dve gluma~ke onostrano -sti?

Od sentimentalnih èna iz naroda, saprierije, iz bircuza ili samohraneudèrice, Mira Banjac nikad nije gradilapla~evne {mirantske heroine bez oreola i

cipela, nego je mu{kom stilizacijom,idejom i znakom oboga}ivala, otvaralalice u mno{tvu, lik u sa mo}i. Njena Zitau îpli}evoj lirskoj drami Traktat oslu{kinjama zadobija ukus tragike ibze -nov skog tipa istovremeno kada zra~ehumorom dostojnim Bernarda [oa. Opetjedan vi {ak neostvarenosti, opet sudbinaprose~nih èna koje se otvaraju natpro -se~nim gluma~kim registrom.

I kada igra u spektaklima, MiraBanjac ne igra spektakularno, niti uprizemnim kome di jama igra na kari -katuru. Njeno ose}anje scenskog prosto-ra i scenskog vremena sve do ~i o studio -znom dramskom umetniku, o arlekinukoji vlada svojom uobraziljom, o umet ni -ku koji oplemenjuje sirovinu dramskogteksta. Vlasnica kafane (ûdo u [ar -ganu) i Skorcova Kaliopa (Pse}e srce)svakako su epizode u funkciji metafore oza~udnom, is pra ̀ njenom svetu malo-gra|anstva, ali u Mirinom tuma~enju seone pretapaju u realisti~ke silovite ènekoje opsedaju i dramsku pri~u i scenskiprostor. Le|ima okrenuta u ûdu u [ar -ganu, glumica koreografira nadlanicompripremanje pasulja, prènje krompira,me {anje testa za pala~inke. Znakovi neidu u vazduh, nego u duh gledaoca, uìù partnera. Kada bi valjalo odabratiglumicu neprestane emisije ravnopravno

IMA JEDAN KU]ERAK U SREMUMira Banjac nikad nije gradila pla~evne{mirantske heroine, nego je stilizacijom,idejom i znakom oboga}ivala lik u sa mo}i

Mali esej o velikoj Miri Banjac

razli~ite scenske ànrove i forme, ali irazli~ite medije, kroz uloge kojima je, napo~etku karijere, zanavek stekao popu -larnost maestralnim pevanjem, roleostvarene u filmovima koji su do danasstekli status prekretni~kih komedijadoma}e kinomatografije, ali i kroz glu -ma~ka ostvarenja koja }e Stojilj kovi}avezati za herojske godine i slavne daneBeogradskog dramskog pozori{ta, poslekojih }e da usledi megapopularnost kojumu je donela uloga Rodoljuba Petrovi}a,prototipa onovremenog Jugoslovena, useriji Novaka Novaka Pozori{te u ku}i, dabi u svojim najzrelijim godinama, najprena sceni Ateljea 212, odigrao ulo ge ukojima se superiorno poigravao na samojivici izme|u komi~nog i tragi~nog. Osvemu ovome bilo je, me|utim, ve} govora

kada je \uza zasluèno postao laureatDobri~inog prstena.

No veli~inu njegovog gluma~kogume}a mo`da je mogu}e najbolje uo~itiupravo u najneobi~nijim situacijama,kada se Stojiljkovi}ev li~ni stav ili nje -govo pozori{no iskustvo bune protivodre|enog scenskog zadatka koji mu jeponu|en, a kada njegovo gluma~ko bi}e,evidentno rudimentarnije pa samim tim iatavisti~ki sna`nije, taj isti zadatak ipakoberu~ke prihvata, nadvladava li~nianimozitet ili ose}aj nelagodnosti, teuspeva da prevlada sve nedoumice omo -gu}avaju}i Glumcu da zadatu rolu tran -sponuje iz oblasti neprihvatanja u sferu ukojoj savr{eno funkcioni{u mehanizmizanatskog ume}a. Upravo to ne{to, tuStojiljkovi}evu sposobnost, taj njegovgluma~ki refleks, prepoznajemo kao onopo ~emu se autenti~an umetnik presudnorazlikuje od vrhunskog zanatlije.

U tom kontekstu, priznajem, sada memnogo manje impresionira podatak da\uza pripada malobrojnoj grupi ovda -{njih glumaca poznatih po tome {to ve}na prvu ~ita}u probu predstave u na sta -janju do|u sa napamet nau~enom ulo -gom. Ono Stojiljkovi}evo svojstvo, naime,pripada sferi zanatske osnove, svojevrsne(logi~ne i, uostalom, elementarno pro -fesionalne) pretpostavke neophodne zavaljano obavljenje posla kojim se bavi.Mnogo je zna~ajnije ono {to ovaj glumacnaknadno, nakon {to je napamet nau~iotekst, daruje svojim ulogama. Komi~kimili dramskim, pozori{nim, filmskim ilitelevizijskim – svejedno.

A to je, re}i }e s pravom i kriti~ari, itakozvana obi~na publika i \uzinekolege – prava ~arolija.

u pravcu partnera i blizu gledaoca, sva -kako bismo se opredelili za Miru Banjac.

Mira Banjac je glumica zavr{enoglika, pridobijene sudbine. Iako bez kla -si~nih darova lepote, statue, ona je selek-cijom sredstava uspela da od malih ulogana~ini velike, da od anonimnih ènaizvaja po`rtvovane sirotinjske majke,slu{kinje, usedelice, ba~vanske na mi -gu{e, varo{ke uspalju{e, zagonetne ga -starbajterke, farsi~ne voza~e kamiona,ptice ru galice i pre~anske precioze.Njena Evica u Pokondirenoj tikvi i Jula uPop-]iri i pop-Spiri dve su ìvopisneuloge, u kojima trepere sve ~ari Steri-jinog i Srem~evog humora, voj vo |an skogurnebesa.

Mira je duhovita i duboka na na~inonih mudrih susetki iz rodnog Erdevikau Sremu. I od zemlje i od neba, i za kori -tom i pred ikonom, i dok je u selu i kadode u grad.

Onako stamerna, kratka, ona jebrza u gestu i brza u mi{lju. A u glumiuvek ta~na. Ni ~eg suvi{nog nema unjenoj ulozi. Ona se~e prostor scene svo -jim britkim darom, izne nad nim pokre-tom ruke ili noge koji iznena|uje, isvojom prepoznatljivo{}u, ali i novinom.[to ona uradi na sceni to je samo njeno. Ikao njeno se pamti. Poku{ajte da se usvesti setite njenih najve}ih uloga.Iskristalisa}e se u va{em pam}enju re -plika, pokret, emocija, koje niste doìvelini kod koje druge glumice.

Ono {to bi za neku drugu glumicubilo dovoljno tek za vic, za Miru Banjacje obilat materijal da na~ini studiju. Ge -sta, kretnja, pogled, govorna melodijasvakog njezinog lika uhva}ene su utereptaju ìvota i nastudirane do ìvotneuverljivosti. Koliko li je èna u toj vedroj,

vatrenoj Sremici! Dovoljno je da veèmaramu oko glave ili da se omota {alomna drugi na~in, pa da iz nje progovoriishlapela nada slu{kinje Ma|arice, otvo -rena rana boli majke nad izgubljenimsinom, vrtirepa luckavost glumice, izkoje }e pokuljati vrelo nada hnu }a, raz -goropa|ena lajavost snajke koju kao daje nemogu}e zaustaviti. Ili uko~enostradnice u sve~anom trenutku, koja jeispod ~emera svoga ìvotnog veka uspelasa~uvati radost onih prole}a kada su umuci i radu svi biili jednaki, da tu radostonako drugarski toplo, ali trapavo, ovomvremenu neprili~no, kao osudu dobacisvojim biv{im drugovima koji joj vi{enisu jednaki: va{a sam, kud }u bez vas,kud me terate?

PESMA JUTARNJA, MO@DA?

Pita{ me (mobilnim)jo{ uvek draga moja,cvrkutavo, pretprole}no:„[ta radi{? [ta smera{,matori moj, ljubavi moja?“A ja ve} pet minutanavla~im zeleni puloveri ra{nirane pertle na cipeli(a pesnici – osim Pola Valerija)nikada nisu imalilaku, udobnu obu}u, ej!Pa onda otvaram prozorei gledam kroz maglu od sedefa(~ak preko naselja Medakovi})pevu{e}i danu budu}em:„Ima jedan ku}erak u Sremu“.

(Foto: \or|e Tomi})

(Foto: Branislav Lu~i})

LUDUS 15011

Intervju: A{hen Ataljanc

Po~ela je u Baletskoj {koli „LujoDavi~o“ i ve} sa 16 godina postalasolista u baletu Narodnog pozo ri{ta

u Beogradu. Na svetskom takmi ~enjubaletskih parova u Osaki je 1991, saKonstantinom Kostjukovim osvojila prvunagradu. Sa 20 godina postaje primaba-lerina. Labudovo jezero, @izela, DonKihot, Uspavana lepotica, Samson iDalila, Dama s kamelijama, glavne ulogeu velikim klasi~nim baletima. Godine1994. odlazi u svet. Najpre Minhen, azatim Berlinska dràvna opera. Igra ukoreografijama Rudolfa Nurejeva, Barta,Fokina, Lakota... Po~etkom novog vekamenja kostim i repertoar, i u Italiji, u tru -pi „Aterbaleto“, pojavljuje se u moder-nom baletu, estetski nova i druga~ija. Satim iskustvom se pre dve godine vratilada sa predstavom La Capinera, u Pozo -ri{tu na Terazijama, obeleì dve decenijerada. Ove zime, nakon trogodi{njeg peda-go{kog iskustva u Milanu, gde na Aka -demiji za savremeni ples predaje kla -si~an balet, pokrenula je u Beograduinternacionalni seminar sa idejom dasvoje znanje prenese i na mlade u Srbiji.

A{hen planira da u Beogradu dvaputa godi{nje organizuje ovakve semi-nare. Ideja je da oni budu internacional-ni, da kao predava~i gostuju vrhunskipedagozi iz Evrope i sveta. Tako je ovegodine ~asove savremenog plesa drào

ugledni italijanski igra~, koreograf i pe -dagog Mikele Merola, sa kojim razma-tra i novu predstavu u Beogradu, kadana|u scenu na kojoj }e im pruìti gosto-primstvo. I da, na prole}e }e postati ma -ma!

Kada prisustvujemo ~asu koji vodiA{hen Ataljanc shvatamo {ta je jo{, osimtalenta, potrebno da bi se neko uspe{nobavio baletom.

Veliki svakodnevni rad i trud je po -treban da bi se neko uop{te bavio ovimposlom. Klasi~an balet je baza i zamodernu igru i za plesni teatar i zamoderan balet i za sve ostale pojave uigri. To najbolje znaju oni koji se baveigrom. Trebalo bi mi nekoliko sati daobjasnim kako sve to funkcioni{e. Ovajposao je pre svega rad.

Va{a je ideja da se u srpskoj pre -stonici organizuje internacionalni se -minar?

Moja je èlja bila da seminar bude uBeogradu, jer je to grad u kojem samro|ena i gde sam po~ela kao umetnik.Seminare ove vrste, koji osim klasi~nogbaleta imaju i moderan balet i hip-hop ijogu i mjuzikl, vodim u Italiji i ideja je dato prenesem i ovde. Volela bih da ih ogra -nizujemo dva puta godi{nje, u zimskom iletnjem periodu.

Ako sam dobro razumela va{a idejaje da ovo zaista bude internacionalna

{kola, da pored renomiranih predava~aiz celog sveta i polaznici budu inter -nacionalni?

Ovo je ovde jedna velika proba.@elela bih da slede}i put budem boljeorganizovani i da na seminar u Beogra -du do|u igra~i iz cele Evrope.

Iznenadili ste nas predstavom LaCapinera, mada smo vas gledali nagostovanjima Aterbaleta u Beogradu.Zanima me va{ odnos prema scenskimumetnostima?

Igra je scenska umetnost. Naravnoda je dobro da se glumci bave pokretom.Moj ukus je, me|utim, takav da volim davidim igra~e na sceni koji igraju ubaletskim predstavama i glumce kojiigraju u dramskim predstavama.

ÛDESAN SVET IGRE


„Veliki svakodnevni rad i trud je potrebanda bi se neko uop{te bavio igrom. Klasi~anbalet je baza i za modernu igru i za plesniteatar i za moderan balet i za sve ostalepojave u igri“, kaè A{hen Ataljanc

P o z o r i { t e o g l e d a l o s t v a r n o s t i

La Capinera je vrlo dobro pro{la ikod stru~njaka i kod publike, da li ovdeplanirate jo{ neku predstavu?

Sa Mikeleom planiram jo{ jedanprojekat, no ne bih da pri~am o de -taljima, bi}e prilike da o tome razgo -varamo. Sve }e se de{avati za otprilikegodinu dana. Planiramo da premijerabude 2011.

U kom pravcu biste voleli da se jo{razvija va{a karijera?

Pedago{ki rad je, izme|u ostalog,pravac u kojem bih èlela da nastavimda se razvijam.

Zahvaljuju}i Bitefu videli smo pred -stave zaista najve}ih koreografa dana -{njice...

Sada u Beogradu postoji i Festivaligre koji je zaista na svetskom nivou, isada mogu da se hvalim po svetu kako uBeogradu moèmo da vidimo najve}esvetske kompanije.

Kako izgleda va{ radni dan?Zavisi od toga kada igram u nekoj

kompaniji. U poslednjih {est godina samimala po vi{e od 110 predstava po sezoni.[to zna~i da se de{avalo da premijerespremamo na putu, dok smo na tur -nejama, da radimo po ~itav dan, da ima -mo svako ve~e predstave, da ih nekadaimamo i po dve u danu, da izme|u dvaizvo|enja u dve zemlje imamo dva dana,jedan za put, ~ak i kada su gostovanja nadrugim kontinentima. Da u hodu spre -mamo repertoar za narednu sezonu...Tako otprilike, uz svakodnevne ve`be prei posle predstava.

Kome se trenutno divite u va{ojprofesiji?

Kada me to pitaju uvek mi je ào {tonisam radila sa Ohadom Naharinom,njemu se zaista divim i on je ba{ velikikoreograf. Malo je velikih sa kojimanisam sara|ivala. Radila sam sa Kili -janom, Mikeleom, sa Macekom recimonisam radila, a on je tako|e koreografkojem se divim.

Kakvi su vam utisci sa ovda{njegseminara?

Ovde postoji veliki igra~ki potencijal.To je jedino {to }u re}i (ostalo }u pre -}utati).

[ta toj deci, osim talenta koji po -seduju, nedostaje da postanu kaoA{hen?

Niko ne moè da bude A{hen kao {toniko ne moè da bude niko drugi. Svakood nas je razli~it i niko ne moè da po -stane neko drugi. To i jeste posaopedagoga – da poku{a da dete usavr{i uonom pravcu u kojem ono ima talenta.Da istraùje njegov personalitet, da radi ina li~nosti, ne samo na tehnici. To jeveoma va`no i mnogo mora da seradi sa svakim ko ima talenta.

Ite no}i se opet ratovalo na ulicamaSrbije. Pucalo je i pra{talo mo`da igore no s prole}a 1999. Samo {to ovaj

put nismo ratovali s avijacijom NATOpakta, ve} smo svim raspoloìvimpirotehni~kim sredstvima (a bogme neretko i naoruànjem zaostalim iz svihprethodnih ratova) svom silinom ras -palili po Novoj godini.

Ne verujem da je neko od onih {to su{enlu~ili ({to je eufemizam kojim kodnas, uz blagi prekor i s mnogo simpatija,bivaju ozna~eni pomalo nesta{ni pred -stavnici ovda{njeg ìvlja koji }e kolikosutra da se prijave u dobrovoljce u nekomslede}em ratu ili }e upaljene baklje gu -rati u usta policajcima) imao nameru dase obra~una s Deda Mrazom. Ne, on bieventualna mogao samo da bude kola -teralna {teta, ba{ kao i po neki neopreznikom{ija.

Pravi cilj je, pretpostavljam, bilasama Nova godina. Nju su u no}i izme|u31. decembra 2008. i 1. januara 2009.Srbi poku{ali da elimini{u. Zauvek!Naum nema sumnje veoma ambiciozan,barem koliko su to bile i bezmalo svedruge namere ovog naroda u proteklihstotinak godina. Pokazalo se, me|utim,

da je realizacija pomenute namere pro{laisto kao {to je to bio slu~aj i do sada sasrbijanskim ambicioznim planovima.Nova godina je, naime, preìvela, nije seprestra{ila od silnih vatrometa, pucnjavei uli~nih zavijanja koje u ovim krajevimapopularno i od milja zovemo orga ni -zovani uli~ni do~eci.

Pucano je po ovda{njim ulicamaoduvek, ali ba{ obra~un s Novom go -dinom u ovom obliku zapo~et je pre de -setak godina kada su vi{emese~ne uli~nedemonstracije protiv Milo{evi}a u novo -godi{njoj no}i postale uli~ni hepening,scenski spektakl koji je Beograd, uprkosjakoj zimi i vejavici, preobrazio u ogrom -nu pozornicu, u teatar u kojem nije bilood presudne va`nosti ko je na bini a kodispred nje.

Istina, naizgled sli~ne manifestacijeop{te sre}e i zadovoljstva prigodomdo~eka Nove godine postojale su ranije iu mnogim drugim svetskim metro po -lama, ali je onaj beogradski do~ek 1997.bio uistinu veli~anstveni primer auten -ti~ne solidarnosti i volje. Pomenulo se...

Danas, me|utim, stvari stoje druga -~ije. Srbija, a ne samo Beograd, opet goriu novogodi{njoj no}i, ali iz sasvim dru -

ga~ijih razloga. Strast s kojom se {iromSrbije pucalo vi{e nema veze s prkosnomrado{}u iz 1997. godine, ali ni sa pagan -skim ritualom „sahranjivanja“ pro{losti iproslavom „ra|anja“ nove nade oli~ene ugodini koja nastupa. Ne, ovde se po~elopucati iz straha i o~aja; ovde se na uli~nekoncerte sada dolazi kao „pred glavu“, auli~ni vatrometi i petarde su postali ele -menti prastarih ritualnih obra~una skugom koja nezaustavljivo preti.

Kakve sve to ima veze s pozori{tem?Ima, jer je jedan od istinski autenti~nihprestoni~kih oblika do~eka Nove godinevezan za beogradski Atelje 212 i „Srpskukafanu“, tzv. Ulica otvorenog srca, dokazda vedar duh i pozitivna energija jo{uvek nastanjuju ove krajeve. Sve je po -~elo davno kao ritualno tre`njenje nakonburne novogodi{nje proslave, kada su u„Srpskoj kafani“ (popularnom „Srbijan -cu“) glumci nudili kiselu ~orbu (lekprotiv mamurluka) legendarnom Milu(Vlahovi}u) i njegovim kelnericama ikuvaricama. Po sistemu: cele godine mismo posluìvali vas, a sada je red dauloge budu promenjene. Razume se, nijeosoblju „Srpske kafane“ bio potreban lekprotiv mamurluka, ali nema veze...

U me|uvremenu „akcija“ je narasla.Mila i onda{njeg personala odavno vi{enema u „Srbijancu“, a nema ni mnogihglumaca koji su s po~etka vredno svakog1. januara kelnerisali. „Srpska kafana“je privatizovana, enterijer je promenjen,kao i asortiman jela i pi}a. Ni ulica sesad ne zove Ive Lole Ribara, ve} Sve to -gorska. Njome se danas prvog dana No -

KO JE SMESTIO NOVOJ GODINI?

Piše A leksandar Mi losav l jev i¯

Poku{aj kona~nog obra~una nije uspeo, isada nam preostaje da se suo~imo s onim{to nas o~ekuje...

ve godine {eta na hiljade radoznalaca,ekipe svih doma}ih televizijskih stanica~iji novinari intervjui{u politi~are i ponekog glumca. Ove godine su svi imalicrvene noseve. Znate ve} za{to. Mo`da }eneko konstatovati da je ta stvar s timnosevima tek deo sveop{te komercijaliza -cije stvarnosti koju ìvimo. Mo`da i jeste,ali je ipak u osnovi ova akcija pozori{na.

A teatru u 2009. godini, neka je bogu pomo}i.

Zato bi njemu valjalo objasniti dano}na pucnjava koja je u Beogradu upri -li~ena ubrzo nakon do~eka Nove godine,u no}i izme|u Badnjeg dana i Boì}a,nije poku{aj atentata na Boga ve} nak -nadni, o~ajni~ki obra~un s preìvelomNovom godinom, izraz drevnog srbijan -skog paganstva koje nas jo{ ~vr{}evezuje za korene teatarske umetnosti. Pasad, ako nas Bog bude razumeo – ima -}emo neke {anse. Ako pakne bude, ostaje nam Dionis.

A{hen Ataljanc

12

Predstave

LUDUS 150Lu

Postoji i u knjièvnosti, kao i real-nom ìvotu, nepisana podela na„male“ i „velike“ pri~e. Ona postaje

sve izraènija sa razvojem moderne civi-lizacije, sindroma otu|enja. Mnogo jelak{e baviti se „velikim“ doga|anjima –globalnom i lokalnom politikom, prirod-nim katastrofama, ratnim stradanjima...nego suo~iti se sa „malim“ – zapravo –svakodnevnim nesre}ama obi~nih ljudi.One se pre}utkuju, preska~u sa nela -godom; prosto re~eno, iskrenost, ljudskosti empatija izgubili su na ceni. Zato po -stavljanje komada „Ze~ja jama“ DejvidaLindzija Abera na Novoj sceni Beograd-skog dramskog pozori{ta, u reìji mladogFilipa Grinvalda jeste hrabar poduhvat.

Pri~a o porodici koja je izgubila dete,kroz koju se prelamaju pitanja krivice,nesre}e koja (ni)je razlog za mr`nju,gnev, ~ovekovu okrenutost destrukciji.Svedenog rediteljskog rukopisa, sa na -glaskom na drami i gluma~koj igri sapuno mere, ova kamerna predstava iza -ziva buru emocija, upravo zbog toga {tosuo~ava publiku sa jednim od egzistenci-jalnih strahova.

„Ze~ja jama“ Dejvida Lindzija Abe -ra, premijerno izvedena u februaru 2006.u Menhetn pozori{nom klubu Baltimorteatra na Brodveju, u reìji DanijelaSalivena, dobila je 2007. godine Pulice -rovu nagradu za najbolju dramu. Pra -izvedba je nominovana u ~ak pet kate-gorija za Toni nagrade 2006. godine (zanajbolji komad, glavnu i sporednu glu -micu, reìju i scenografiju), ali je samoSintija Nikson nagra|ena za najboljuglavnu ulogu.

Beogradska postavka okupila je rela-tivno mladu ekipu. Ivan Tomi} koji igraHauia (muà/oca), priznaje da je u

pitanju komad nad kojim se pla~e tokom~itanja. Njegovo privatno roditeljskoiskustvo izazivalo je protivre~na ose}a -nja u odnosu na ono {to lik koji igra pro -ìvljava. „Na neki na~in ose}ao samzahvalnost {to tako ne{to nisam doìveo,ali me je ko{talo. Emotivno sam popustio,do kraja procesa proba bio sam u takvomstanju da bih se zaplakao na svakusitnicu“, kaè Tomi}. Milica Zari} tuma~iulogu Beke (èna/majka), i priznaje dajoj je bilo te{ko da se pomiri sa ~injeni-com da treba da poveruje u tako potresneokolnosti. „Bio je to mu~an proces. Imalasam duge periode nesanice“, kaè ona.Oboje se, me|utim, slaù da je iskustvobilo dragoceno; mu~nina i teskoba tokomrada bili su kreativni, uzbudljivi – kakoopisuje Filip Grinvald.

„Najva`niji je bio rad sa glumcima“,kaè reditelj. Gotovo tre}inu proba provelisu „za stolom“. Svedenost i umerenost uizrazu koji su postignuti, Grinvaldobja{njava ~injenicom da je gubitak de -teta u drami pro~itan kao okolnost u ko jojse jedna obi~na porodica srednje klase izpredgra|a – na{la. To je iskori{}eno dase ispri~a pri~a o svima bliskoj temi –traènju krivca i ose}anju krivice, koji sejavljaju u prelomnim momentima ljud-skog ìvota i koliko je lako, umesto da sesuo~imo sa problemom, to iskoristiti zapovre|ivanje bliskih osoba i samo po -vre|ivanje, za destrukciju i autodestruk-ciju. Ako smo spremni da se suo~imo savelikim, emotivnim krahovima, umestoda ih prestravljeni od dubine ose}anja„zakopamo“, mo}i }emo da nastavimo daìvimo dalje, da uspostavimo iznova pris-nost sa najbliìma. „Beka je okamenilasvoju tugu za detetom, pretvorila je uzlobu, cinizam, {to mi je bilo veoma te{ko

u po~etku da opravdam“, kaè MilicaZari}. Bilo joj je nemogu}e da gleda svekroz zale|enu zlobu, ve} je tra ̀ ila u Bekitoplinu, razumevanje, tra gove borbe sasamom sobom. „Ovo nije pri~a o tugov-anju i prevazilaènju tuge, ve} onastavku ìvota posle – da li je to u redu,normalno, kad moè{ ponovo da po~ne{da ´ìvi{´, o procesu isceljenja“, pri~aIvan Tomi}.

Ose}anje krivice i ìvot koji traje,uprkos na{im ose}anjima, najbolje semanifestuje kroz lik Bekine sestre Izi(Ivana Nikoli}) – problemati~ne devojke,koja ostaje u drugom stanju i odlu~uje dase skrasi. Ona je u porodi~nom kruguugroèna jer jedina ima vidljivu bu -du}nost kojoj se raduje... A to je jeresme|u oàlo{}enima.

Veliku pomo} Filip Grinvald je na{aou priru~niku samopomo}i „@ivot poslegubitka“, ali je bilo presudno i velikoiskustvo, ìvotno i umetni~ko, \ur|ijeCveti} (Net – Bekina majka). „Mudrostì vota je bol“, kaè \ur|ija Cveti}. „Moje

„ZE^JA JAMA“

iskustvo {to se ti~e patnje i bola je veliko,ne dao bog nikome... Ali su me pratili,slu{ali moje primedbe, zajedni~ki smo seborili za svaku scenu. Iskrenost i dar suse spojili u ovom zajedni~kom procesu.êsto su ljudi u svojoj nesre}i isfrustri-rani, egocentri~ni – takva je na primerBeka. Me|utim, tu|a bol mora da seprizna, patnja je deo ìvota, od nje se neodustaje ako poku{amo da se oljudimo zatrenutak. Mr`nja iz bola ne stvaraempatiju, ne dovodi do razumevanja,ponovnog uspostavljanja bliskosti, ve} dootu|enja“, dodaje ona. Iskrenost je sva -kako klju~na – scena ra{~i{}avanjaDenijeve sobe, kada majka, koja je ta -ko|e izgubila sina Artura (brata Be -kinog) i }erka, prvi put u svom vekupri~aju iz srca o gubitku i da li za -stra{uju}i ose}aj ikada nestane, puna jeistovremeno i topline i jeze, ali i pomire -nja.

Pomirenje je jo{ jedna klju~na re~ zaovaj komad – lik Dèjsona (Nikola Jo -

Maša Stok i¯

@ivot u ~eljustima bola

Maske i praznine savremenog ~oveka

Drama Narodnog pozori{ta u Beo -gradu privodi kraju pripreme zasvoju petu premijeru od po~etka

sezone. Re~ je o komadu dobro nam po -znatog Marka Rejvenhila „Bazen (bezvode)“, u prevodu Marije Stojanovi}, ~ijase premijera najavljuje za 22. februar, naSceni „Ra{a Plaovi}“. Predstavu po -stavlja \ur|a Te{i}, mlada rediteljka ~ijaprofesionalna karijera broji ve} dvanaestzapaènih ostvarenja na teatarskim sce -nama Beograda, Novog Sada i BanjaLuke. Bi}e to njena druga predstava uNarodnom pozori{tu, gde je 2003. reì -rala dramu Vasilija Sigareva, „Crnomleko“.

Zanimljivo je pomenuti da je tekst„Bazen (bez vode)“: Rejvenhil pisao ponarud`bini trupe koja se bavi fizi~kimteatrom (Franatic Assembly), te da posvojoj formi drasti~no odstupa od stan-dardnog modela po kojem se ve} vekovi-ma pi{u dramski tekstovi. Naime, na po -~etku komada ne postoji spisak likova, tj.dramatis personae, i shodno tome, replike

Je l ica Stevanov i¯

vanovi}), srednjo{kolca koji je izazvaosaobra}ajni udes, njegova grià savesti,poku{aj da razgovara sa ucveljenimroditeljima i kreativno iskazivanje ose -}aja krivice kroz pisanje pripovetke okvantnoj besmrtnosti, odnosno paralel-nim svetovima do kojih se stiè krozsistem tunela iz ze~jih jama, a u kojimaìve neke sre}nije verzije nas samih,omogu}ava, u izuzetno kompleksnomgluma~kom zadatku, da se de{ifruju iosvetle prava ose}anja Beke i Hauia. Onaose}anja koja u svojoj rigidnosti od strahada priznaju patnju – kriju ~ak i od sebesamih. Beka }e, u razgovoru sa njim,kona~no sru{iti branu – zaplaka}e uznjegovu pri~u o maturskoj ve~eri, shva-tiv{i da nikada ne}e doìveti Denijevu...Haui }e najzad eksplodirati, doz voliti sebida ispolji bes zbog gubitka.

Sude}i po reakcijama, publika jejedva do~ekala (napokon) jednu „malu“pri~u, koja }e ih podsetiti naesenciju ljudskosti.

se tokom celog komada samo niù jednaza drugom, bez naznake koji lik izgova-ra koje re~enice... ali to u ovom komadunije ni bitno... Me|utim, ovakvo odstu-panje od uobi~ajenog dramskog prosedeasvakako predstavlja dodatni izazov zasve stvaraoce predstave. Pored \ur|eTe{i}, tu su dramaturg Maja Pelevi},scenograf Si ni{a Ili}, kostimograf Jeli -saveta Tati}-ûturilo, kompozitor VladaPejkovi}, o scenskom pokretu brine Du -nja Joci}, o scenskom govoru dr LjiljanaMrki}-Popovi}, video radove potpisujeBal{a \ogo, a u predstavi igraju Alek -sandar \urica, Goran Jevti}, Vanja Ejdusi Sena \orovi}.

Rejvenhil se ponovo bavi ozbiljnimpitanjima koja mu~e savremenog ~oveka,naro~ito mladog i onog na vrhuncu ì -votne snage. Ovog puta re~ je o te{ko pod -no{ljivom, optere}uju}em i ~esto razara -ju}em pritisku koji dana{nja zapadnakultura name}e svakom pojedincu: onu`nosti uspeha, o neprekidnom nadme -tanju sa drugima, o raznim dru{tvenim

igrama koje smo svi prinu|eni da izmi -{ljamo i igramo tokom te zamorne pred -stave... najzad, o tome kako negde usput,tokom tog takmi~enja, shvatamo da seono pretvorilo u rat, a ~ovek – u zver.Pisac nas upoznaje sa grupom umetnikakoji su se na po~etku svojih stvarala~kih

traganja, vo|eni istim èljama, pogle -dima na svet i stilom ìvota, okupili ukompaktnu zajednicu prijatelja-istomi -{ljenika. Do sukoba dolazi kad jedna odnjih postaje uspe{na, priznata, poznataumetnica... imu}na. Ona ima bazen!

„Bazen, imala je bazen.

Od svih nas, naj – makar u o~imaovog takozvanog sveta – najuspe{nija odnas.

Zna~i – bazen.Je l’ htela da nekog impresionira? Je

l’ htela da se pravi va`na?? Ne. Ne moguda zamislim. Ne. Po{to je ona...

Ona je dobra. Ona je fina. Imaintegritet. Korene.

A sad ima bazen – to je fantasti~nofantasti~no fantasti~no fantasti~no“,

... veli pisac na samom po~etku ko -mada. A prevodilac nagla{ava jeneobi~no kori{}enje interpunkcije u ~i -tavom tekstu odraz stila samog autora.

U ovoj fazi pripreme predstave ne bitrebalo re}i vi{e. Mo`da samo valjanavesti nekoliko re~enica kojima redi -teljka, uz napomenu da je svesna izazovakoji pred nju postavlja ova „dramska (prepostdramska) partitura“, obja{njava svojpristup komadu: „Mislim da tema koma-da nije rasprava o savremenoj umetnosti,ve} o etici i, naravno, estetici savremenog~oveka. Umetnik je odabran kao najsen-zibilnija, najslobodnija individua. Barembi takav trebalo da bude. (...) îni mi seda je ~ovek-umetnik sedamdesetih godi-na bio ujedinjen u borbi protiv ogra -ni~avaju}ih normi sistema. Dana{nji~ovek-umetnik u borbi je sa svakimdrugim ~ovekom kao mogu}om konku-rencijom. (...) Savremeni svet nam sasvakog ekrana govori: mora{ biti beskru-pulozan, mora{ gurnutiDrugog sa puta“.

„BAZEN (BEZ VODE)“

Ze~ja jama D. L. Abera u reìji Filipa Grinvalda na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozori{ta

\ur|a Te{i}, rediteljka Bazena (bez vode)

LUDUS 15013

Predstave

Dervi{ je jedan moj emocionalni imoralni dug“, napisao je svo je -vremeno Me{a Selimovi}. „On je

neka vrsta ni{ana mom sje}anju, ali je ispomenik ljudskoj muci. Zato ne pripadasamo meni“, poentira pisac. Davne 1944.godine, Me{inog starijeg brata [efkiju,koji je u Tuzli rukovodio Fondom na -rodnih dobara, uhapsili su zato {to je usvoju, tokom rata oplja~kanu, ku}u uneonarodno dobro, ne{to malo poku}stva!êkao je ènu, red je bio da je ne do~ekau praznoj ku}i. Po kratkom postupku suga raàlovali, ali su ga ipak pustili naslobodu, jer je bio iz ugledne partizanskeporodice, no kada se, na svoju nesre}u,kao slobodan ~ovek pro{etao glavnomtuzlanskom ulicom, bilo je onih koji su sepobunili, pa je zarad „mira u ku}i“[efkija predat vojnom sudu. Osu|en je nasmrt streljanjem zbog kreveta, ormana istolice. Bratu Me{i je iz zatvora poru~ioda je nevin. Me{a nikada nije saznao gdemu je brat streljan i sahranjen.

„Dervi{ je svaki ~ovjek koji vjeruje uodre|enu ideologiju, bez obzira koju ikakvu“, pi{e nekom drugom prilikomMe{a Selimovi} i dodaje: „Dervi{ je ivjernik i komunista, svako ko se u~vr -{}uje u op{toj dogmi... (jer) ~ovjek je zamene popri{te borbe niskih instikata ièlje da ostane ~ovjek.“ Nekoliko godinanakon bratovljeve smrti, Me{a je is -klju~en iz Partije. „Ka`njen sam“, se}ase Me{a, „radi toga {to sam, iako oènjen,odràvao vezu sa svojom sada{njomdrugaricom, a krio sam to od Partije.“Bilo je to neoprostiva „neiskrenost premaPartiji i povreda proleterskog morala“!Po re{enju Vlade FNRJ, preme{ten je izBeograda u Sarajevo. Ponovo je primljenu Partiju dve godine kasnije, a tom pri -likom je drugovima nazna~io da smatrakako je tokom perioda kada je bio vanpartijskih redova „imao stav i drànjekomuniste“.

„Bosna je“, pi{e nekom novom pri -likom Me{a Selimovi}, „moja velikastalna ljubav i moja povremena bolna

mr`nja. Bezbroj puta sam poku{avao dapobjegnem od nje i uvjek ostajao, iakonije va`no gdje ~ovjek fizi~ki ìvi.“ Poredvelikog knjièvnog uspeha, tinjao je su -kob Me{e Selimovi}a sa tada{njimpoliti~kim rukovodstvom u BiH. Prili~norazo~aran, 1973. godine, Me{a je napu -stio Bosnu. Usledila je prili~no otvorenakampanja protiv njega, orkestrirana izpartijskih vrhova u Sarajevu, kojakulminira serijom tekstova u „Borbi“ i„Oslobo|enju“ u kojima ga optuùjukako èli da „svoju li~nu tragikupredstavi kao tragiku revolucije“. A uTuzli, onoj istoj kojom se pred smrt {etaoMe{in brat [efkija, komentari{u kako„Me{a pre te ruje“ te da „dodaje i {to jestei {to nije...“

Ne znamo {ta je izgovorio na sa -mrtni~koj postelji, ali Me{a je svoje vre -meno rekao kako je njegova najteàdilema da ne dozvoli „suvi{e veliko ne -slaganje izme|u rije~i i djela“ te da sebeponekad uhvati kako ~ini suprotno odonoga {to govori, te da se tada ose}a„prili~no jadno“.

êmu ovako veliki uvod u pri~u opredstavi „Dervi{ i smrt“ koju je u Na -rodnom pozori{tu postavio Egon Savin?Tome {to je Me{in ìvot najta~nije obja -{njenje onoga {to ose}amo (a mo`da namje te{ko da artikuli{emo) kada gledamoovu predstavu u kojoj je vreme romanaizme{teno u vreme u kome je Me{a ìveoi radio. Aveti koje proganjaju samo ljudekoji imaju savest i ~iji li~ni udes nije kapu moru, ve} putokaz vremenu, katar -zi~no tumaraju scenskim prostoromome|enim prvom i poslednjom replikomadaptacije Mihizove dramatizacije, kojuje ve{to i provokativno uradio reditelj.Na~in na koji odzvoni ti{ina kada seupali svetlo, pa ta scenografija (~iji jeidejni tvorac Egon Savin) koja nas, usvojoj perspektivi, poput crne rupe usi -sava u svoju oholu metalnu hladno}ukoja je svojstvena neuni{tivom ljudskompragmatizmu, i taj ples dervi{a u po lu -mraku, kao simbol neprestanog vrtenjau krug svojstvenog kasabi koju ~ine ljudia ne prostor, pa ona ~arobna gluma~kaigra ansambla koji je razumeo i pove -rovao reditelju i, najzad, uzbudljiva rolaNikole Ristanovskog ovu predstavu jeu~inilo nesvakida{njom u na{em teatru.

„DERVI[ I SMRT“

¤e l jko Huba÷

„BOG MASAKRA“Aleksandar N iko l i¯

Gorak ukus sopstvenog nali~ja

[ta se krije iza „zadate“ politi~ke ko -rektnosti i napete blaziranosti malo-gra|anske klase u postmodernom

evropskom dru{tvenom obrascu, naubedljiv na~in otkriva predstava „Bogmasakra“ francuske spisateljice JasmineReze, u reìji Alise Stojanovi} koja se igrana sceni Ateljea 212. Premijera je bilapolovinom decembra pro{le godine, apredstava je, {to bi se reklo, preko no}iosvojila poklonike teatra i ne samo njih.Kroz „Boga masakra“ se resko i duhovito,i nadasve prijem~ivo, progovara o su{tin -ski bolnim ta~kama ve}ine ljudi, ako ne isvakog od nas, danas i ovde.

A u predstavi, naizgled svakodnevnoi trivijalno ko{kanje dva de~aka u parku,dovelo je njihove roditelje u raspravu kojaje osvetlila sve identitetske konstrukte, ilinagomilane frustracije kojima robuju.Aristotelovsko jedinstvo vremena mesta iradnje, kojim je uokvirena predstava,prema re~ima rediteljke Alise Stojanovi},predstavlja izrazito klasi~an koncept gra -|anskog pozori{ta.

„Takvim odrednicama svog komadaJasmina Reza sarkasti~no razotkrivaporoznost stubova modernog dru{tva idirektno se podsmeva teoreti~arima tea -tra koji termin ‘gra|ansko’ koriste isklju -~ivo sa pejorativnim predznakom“, po -ja{njava Alisa Stojanovi}, koja, posle„Arta“ i „Tri verzije ìvota“, po tre}i putreìra komad francuske spisateljice.

„Jasmina je sama reìrala svoj ko -mad u Francuskoj. Izabel Iper je za tu -ma~enje jedne od glavnih uloga u pred-stavi dobila sve najve}e pozori{ne na -grade u Francuskoj. U izvedbi u Londonudominira lako}a igre Ralfa Fajnsa.Menad`ment koji se bavi plasiranjemdela Jasmine Reze insistira da pregledabiografije glumaca koji }e eventualnoigrati ‘Bog masakra’. Sloìli su sa na{imizborom jer su imali odli~no iskustvo saAteljeom 212 kod postavljanja Jasmini -nog ‘Arta‘, kada se zapravo Balkan pre -mijerno sreo sa njenim delom. SvetozarCvetkovi}, Du{anka Stojanovi}, TihomirStani} i Jelena \oki} su umetnici koji su

se uklopili u visoke zahteve produkcije da‘Bog masakra’ igraju priznati i poznatiglumci“, kaè rediteljka i dodaje da jejedno od tematskih teìsta komada oprav-danost egzistencije sektora koji se baviza{titom ljudskih prava.

„Sve ve}i broj ljudi u svetu ne ra -zume paradoks utro{enog vremena, para,organizacione logistike i socijalne energi-je u neprofitne sisteme koji se bave civil-nim dru{tvom kada u svetu i dalje domi -nira princip ratne sile i mo} krupnog ka -pitala. I dalje je konflikt op{te prihva}eniobrazac komunikacije {to su na svommikro planu pokazali i junaci predstave‘Bog masakra’. Oni poku~avaju da sakri-ju svoje strasti i pravu prirodu iza malo-gra|anskog insistiranja na tolerantnomdijalogu i po{tovanju mi{ljenja drugog i

druga~ijeg. Kada padnu maske socijalnihkonstrukta, sukob se name}e kao jedinina~in za re{avanje banalnog de~jeg spo -ra“, obja{njava Alisa Stojanovi}.

Svetozar Cvetkovi}, upravnik Ateljea212 i jedan od ~etvoro protagonista pred-stave „Bog masakra“, kaè da je tokompriprema video izvo|enja u Londonu,Parizu i Ljubljani. „To su tri potpunorazli~ita de{ifrovanja Rezinog komadajer je mentalitet ljudi u zemljama gde jepostavljen potpuno razli~it. U osnovi´Bog masakra´ se prema zapletu na -stavlja na predstavu Árt´, jer je pred-met iracionalnog sukoba naizgled bezna -~ajni doga|aj. Kako je rasprava o belojslici na belom platnu jednako besmislenakao i utvr|ivanje krivice u ko{kanju dvamali{ana, pred glumcima je bio ne ba{

lak zadatak da pokazu kakve sve za blu -de, strahove i nepromi{ljenosti kriju da -nas malogra|ani ispod maski pristojnostiu razvijenim dru{tvima“, kaè Cvetkovi}i dodaje da pozori{te samo moè daukazuje na odre|ene dru{tvene anomali-je. „Otu|enje, zaklanjanje iza ‘udobne’izolacije koju pruàju moderna sredstvakomunikacija, mrak u porodi~nim odno -sima, pojave su na koje pozori{te moè daskrene pa`nju, ali i ne i da ih elimini{e.Kod nas je ‘Bog masakra’ aktuelna pred-stava, jer problematizuje licemerje ‘pris-tojnih ljudi’. Istih onih koji se kod nas,primerice, sude oko o~evine kao da imosim materijalnih dobara ni{ta drugo nijeostavljeno u amanet. Lepo pona{anje isolidarnost na primer“, zaklju~ujeCvet kovi}.

BELE[KA SA PROBE

„Gasi svetla u gledali{tu. Kre}emo“, odjekuje praznom salom glas EgonaSavina, koji daje znak za po~etak generalne probe predstave „Dervi{ i smrt“,ra|ene po romanu Me{e Selimovi}a u dramatizaciji Borislava Mihajlovi}a –Mihiza i adaptaciji reditelja, a koja je premijerno izvedena 27. decembra 2008. NaVelikoj sceni, u polutami, nazire se Dervi{ki dom. Spolja, pod okriljem prigu{enogsvetla, u jednu od prostorija, uska~e izvesni ~ovek srednjih godina. Begunac. Dokrazgleda prostoriju, na vratima se pojavljuje Ahmed Nurudin (N. Ristanovski),{ejh tekije mevlevijskog reda dervi{a. Pa`ljivo ga posmatra nekoliko trenutaka...

Dok traje scena, koja se zove „Tekija“, saznajemo od Milana Markovi}a –Markonija, tehni~kog direktora nacionalnog teatra, da scena ukupno ima 18, da jenaziv, svakoj od njih ostao isti kao u Mihizovoj dramatizaciji, ali da je, za razlikuod romana, u kojem se radnja de{ava tokom perioda Osmanlijske vladavine,predstava izme{tena u 50-te godine pro{log veka kada je uhap{en i streljan Me{inbrat, [ehija Selimovi}.

Predano{}u i koncentracijom odi{e kompletna gluma~ka ekipa: NikolaRistanovski (Ahmed Nurudin), Nenad Stojmenovi} (Mula Jusuf), Aleksandar\urica (Begunac), Nata{a Ninkovi} (Sudinica), Ljubomir Bandovi} (HasanDèlebdìja), Boris Pingovi} (Inspektor), Zoran ]osi} (Milicajac), Slobodan Be{ti}(Sudija), Marko Nikoli} (Sinanudin), Neboj{a Kunda~ina (Tamni~ar), TanasijeUzunovi} (Kara Zaim), Darko Tomovi} (Pukovnik Osman), Miodrag Krivokapi}(Sekretar) i Marko Janketi} (Mladi}).

Ina~e, tog prohladnog decembarskog prepodneva, sedam dana uo~i premijere,glumci su po prvi put imali priliku da „usko~e“ u kostime koje je kreirala JelenaStoku}a. Svi su, uglavnom, delovali zadovoljno, a neki su bili spremni i na {ale.

„Ne vredi, pravoslavna mistika izbija iz tebe“, dobacuje Nenad Stojmenovi}inspicijentu Milo{u Obrenovi}u, koji u predstavi obavlja i zadatak statiste ({ejh), ana njegove re~i, u istom duhovitom tonu, nadovezao se i Nikola Ristanovski: „Nemoè{ to ni kostimom da prikrije{!“

Uo~i poslednje, 18. scene, „Katul ferman“, ~iji su akteri Nurudin, Sinanudin imladi}, Ristanovski nam govori o svojoj o~aranosti Me{inim delom, njegovomlepotom jezika, misli, snagom jednostavnosti...

Ne{to kasnije, dok se odvija poslednja scena, Tanasije Uzunovi} nam pri~a daje negde ~uo da je na{ nobelovac Ivo Andri}, na izvestan na~in, bio zasluàn zanastanak romana „Dervi{ i smrt“. „Jednom prilikom, Me{a se àlio Andri}u:´Lako je vama. Vi svoje junake zavijete u ~alme, prebacite u ono tursko vreme...Ándri} ga je posavetovao: ´Pa, {to i vi ne uradite tako.´ Me{a ga je poslu{ao inapisao pri~u u kojoj je stvarnu radnju sa li~nosti partizana i komuniste pomeriona li~nost dervi{a i {ejha, odnosno problem sa politi~ko-ideolo{kog, izmestio je naversko-ideolo{ki teren i na taj na~in izbegao politi~ku aktuelnost“, kaè gospodinUzunovi}.

Mikojan Bezbradica

Vreme u Me{inom i Egonovom „Dervi{u“

A kada se ugasi svetlo, ta bomba savremenskom zadr{kom eksplodira ugledaocu, kome postaje jasno da je vreme„Dervi{a“ univerzalno, zato {to su ljud -ske slabosti i prisila sistema ve~ne. Jerista pravila vaè i za vreme u kome seradnja romana doga|a, i za vreme ukome se radnja predstave doga|a, ali i zavreme u kome se ta predstava odi grava.A da li smo u stanju da se izbo rimo sa

dana{njicom, svako na svoj na~in i nasvom metafizi~kom nivou, na to pitanjeova predstava ne}e dati odgo vor. Ona }evas, mo`da, samo ponukati da svoj ìvot,koji je Egon Savin savr{eno definisao kaobljesak u boànskom svemiru, barem natrenutak prestanete dapodre|ujete utili taristi~kimnago ni ma.

Bog masakra Jasmine Reze u reìji Alise Stojanovi}, Atelje 212

Dervi{ i smrt Me{e Selimovi}a u reìji Egona Savina na sceni Narodnog pozori{ta

14

Intervju: Dejan Mija~

LUDUS 150Lu

Reditelja Dejana Mija~a, ~ije sepredstave gledaju „na kartu vi{e“,a kritika za njih ne {tedi re~i

hvale, ne retko „optuùju“ da je korakispred i da rediteljskim rukopisom za -seca bespo{tedno i duboko u samu sr`bolnih mesta na{ih nasu{nih ìvota. Onsam pak kaè da je zadatak pozori{ta das vremena na vreme ukazuje na para -dokse, dileme, te da teatarskim jezikompri~a o problemima koji nas ti{te.

Ovaj intervju je nastao nakon probepredstave „Prevodi“ Brajana Frila ~ija }epremijera biti krajem februara. Privukaoga, kaè, taj komad temom koja je, na -pominje, va`na nama (i ne samo nama)danas i ovde. Radnja se odvija u mestu uIrskoj gde dolaze engleski vojnici kojiname}u druga~ije standarde i pravilaigre. Pri~a se prelama i kroz pitanjejezika. Svedoci smo, naime, da je engle -ski jezik u ekspanziji, da se name}e kaoglobalno sredstvo sporazumevanja. Kaoda su ostali jezici manje-vi{e na izdisaju.Fril je to odli~no pokazao. Akteri komada

govore irski, genk, ali po~inju da pri -hvataju engleski. Neki s vi{e otpora, nekis manje... Tako postepeno nestaje jezikirske poezije, knjièvnosti. U komadu sepominju mrtvi jezici – latinski, sta -rogr~ki, koji su, iako nekada zna~ajni zanastanak i razvoj civilizacije, definitivnonestali tokom istorije. Ostaje velikopitanje da li s nestankom jezika nestaju ivrednosti koje su na njemu stvorene, da lise gubi nacionalni identitet...

Odnos jezika i identiteta?I pisac se to pita. U svakom slu~aju

trenutak kada se to previranje de{ava jetranzicija, a na mene je uzbu|uju}e de -lovala tema o bolnom nestajanju nekihvrlo zna~ajnih vrednosti i te{kom pri -hvatanju novog.

Nisu malobrojni oni koji smatraju daje to novo svojevrsna ispraznost, ima ionih koji govore o nastanku novih vred-nosti?

Mo`da je ipak re~ o novim vred no -stima. Jer, re~ je o ne~emu {to omogu}avaìvot, pre svega kao egzistenciju, op -stanak. Ono {to (o~igledno) prolazi je svedalje od, pre svega, prakti~nog ìvota.Istorija Irske nam mnogo govori. Recimo,to je zemlja koja je preìvela periodekatastrofalne gladi, u kojoj je prinudnouveden engleski, koja je imperijalno bilabukvalno porobljena, koja je imalaèstoki otpor pri sticanju nezavisnosti...

Aludirate na sli~nost?Ima sli~nosti ne samo s nama nego

sa svima koji do|u u manje-vi{e sli~nusituaciju. U predstavi koju radimo re~ je ovremenu imperijalizma, ali i imperi -jalizam je bio vid globalizma. Vidite, neporobljava se samo pu{kom. (Poroblja -vanje je teàk izraz, no...) Postoji i upraksi osvedo~enih, perfidnijih, mo`da iuspe{nijih, metoda. No, bez obzira nametod, oni koji donose, uvode ne{to novo,da kaèmo porobljavaju, ne retko suuvereni da donose nove civilizacijskevrednosti i napredak, dok oni koji krozpromenu treba da pro|u i prihvate novo,ne misle ba{ tako. Sve {to se de{avadoga|a se u velikoj meri uz odre|enu vr -stu nasilja, negde vrlo brutalno, nekadaperfidno ali... to je jedan proces.

Pisac je radnju smestio u XVIII vek,a vi ste je izmestili na kraj XIX?

Mi smo u predstavi stvari pomerilibliè XX veku. Zato {to je to eliza be tan -ska epoha, period koji mi u nekoj na{ojsvesti imamo kao najja~i oblik imperi -jalizma, ~iji vrhunac je najzad doveo i doPrvog svetskog rata, pa do Drugog. Prvisvetski rat je zapravo produèn u Drugi.Izme|u je bio (omanji) interegnum tek dase ljudi prestroje, bolje naoruàju, na -prave bolju tehnologiju kako bi rat biosveobuhvatniji. A posle Drugog svetskograta nastupa globalizam koji je prvo bioizraèn u dualizmu sila, a zapravo je bilare~ o bezmalo istom cilju u razli~itimvarijantama, odnosno na~inima postiza -nja; po~ev od ameri~kog do kineskog.Principijelno je sve to isto; ovladava -vanje, nametanje. I, ko pre shvati da je toneminovnost, taj }e brè, pre svega, eko -nomski napredovati.

[ta to zna~i sa kulturolo{kog, socio -lo{kog stanovi{ta? Da li se i kako bra -niti?

Pre svega kulturom. Ona je naje fi -kasnije, najplodotvornije upori{te. Mislimda Irci pokazuju da su ta opredeljenja, to{to je bitno za nacionalni identitet, prak -ti~no, neuni{tivo, osim ako narod nijesklon asimilaciji. Srbi se pla{e jer sunarod sklon asimilaciji. Srpski narod semasovno i katoli~io i tur~io i komu ni -sti~io.

Nije li to (bilo) pitanje opstanka?Ne, to je pre svega pitanje konfora.

Zarad sopstvenog konfora Srbin je spre -man da prizna i prihvati {ta god treba.Irci, pou~eni te{kim iskustvima, raciona -lizovali su borbu za opstanak i ~uvanjesvog nacinalnog bi}a. Vidite, ima ljudikoji u~e iz knjiga, to prakti~no zna~i dau~e na tu|im gre{kama, ima ljudi kojiu~e na svojim gre{kama, to su glupi ljudi,i postoje ljude koji ne u~e ~ak ni na

@IVOT U BOLNOM RASKORAKU I MAGLOVITOM BESPU]U

Ta t j a n a N j e ¦i ¯

„Na mene je, u komadu Prevodi, uzbu|uju}e

delovala ta tema o bolnom nestajanju nekih

vrlo zna~ajnih vrednosti i te{kom prihvatan-

ju novog. Ono {to u tome jeste va`no je

sudbina ~oveka u tom velikom previranju.

Pri~a o ljudima koji stradaju od zate~enosti,

delimi~no zarobljeni pro{lo{}u, delimi~no

zbog toga {to nemaju budu}nosti, pritisnuti

teìnom sada{njosti. A valja sa~uvati li~ni

integritet u tom pomeranju, i na}i svoje

mesto u novom toku, opstati“, kaè Dejan

Mija~

svojim gre{kama. To su Srbi. Oni se spravom pla{e da }e nestati. Jevreji, naprimer, ne mogu nestati, makar bili u makakvom rasejanju. A Srbi nemaju tajzajedni~ki imenitelj. Nemaju vrednostkoja ih objedinjuje. Gromoglasno se go -vori o }irilici, pravoslavlju, ali se izdaleka vidi da je i tu primarna stvar(li~ni) konfor. Niko me ne moè ubeditida su Srbi veruju}i pravoslavni narod.Nisu. Nema vrednosti koja je ukorenjenau njihovo bi}e.

Kako onda vidite razvoj situacije?Polako }e to sve da legne. Ljudi }e se

navi}i. Ali, suvi{e smo zaronili upolitiku, a ja tu ne mogu biti od nekepomo}i.

U intervju koji ste dali Ludusu 1994.godine rekli ste da smo u devetom kruguDanteovog pakla. Gde smo sada?

Tu smo gde smo. I dalje u devetom krugu?Nismo, kao onda, u fritezi. Sad smo u

perfidnijoj spravi. Izbegli smo kuvanje uulju i sad smo u aparatu koji nas ani -mira, a zapravo nas dezintegri{e vibra -cijama za koje nam se u~ine da su pri -jatne, a u stvari nas rasturaju.

Gde je mesto pozori{ta u takvoj(ne)prilici?

Da s vremena na vreme ukazuje naparadoksalnost te situacije, da pri~a o timproblemima na malo interesantniji na~innego {to to pri~aju politi~ari (i daleko bilomediji). Politi~ari imaju uzan vidik. Nesamo na{i. A nemaju ni potrebe dapogledaju malo dalje. Recimo, Ame ri -kanci vole da kaù: problem trebare{avati kada se pojavi. [ta sad unapredda se tu ne{to...

S prole}a 2008. u „Ateljeu 212“ steradili „Nevinost“, predstavu koja je

pobrala brojne pohvale i publike ikritike, a bavila se ljudima s margine...

Interesantno, ti junaci kao marginal-ci nisu skloni (socijalnom) buntu, iako bise to dalo o~ekivati. Rezignirani su. Ali,postoji ne{to mnogo zna~ajnije, a to jeljudski impuls koji pulsira u njima. Imau komadu jedan lik – mrtvozornik, dakle~ovek koji pere i priprema le{eve zaposlednje obla~enje, a radi uglavnom spokojnicima koji nemaju nikoga. Ujednom trenutku konstatuje da {to nambolje ide sve se vi{e ubijamo. U bedi,kaè, nismo imali tu tendenciju. I nije tosamo pitanje samoodrànja. ôvek ute{kim uslovima nema vremena darazmi{lja o sebi, svojoj okolini, da se staviu odnos prema svemu {to ga okruùje,nego reaguje instinktom samoodrànja ibori se za ìvot. îm ne{to po~ne da teodvaja od te primarne snage, na|e{ se ubezvazdu{nom prostoru. Po~inje{, bezpitanja o smislu svog ìvota, da prihvata{besmisao kao sudbinu. To je teàk prob-lem. U razvijenim zemljama ima vi{ebezrazlo`nih ubistava i samoubistavanego u siroma{nim dru{tvima. Ali, nijetu re~ o standardu, ve} o sistemu i proce-su u kojem se ~ovek nalazi.

Ozbiljno pitanje koje vas je, kako semoglo, ~uti i videti i u va{im izjavamainspirisalo na traganje?

Traganje za ne~im {to bi, uslovno,spaslo ljude. Ne samo od (samo)ubila~kihrazmi{ljanja, nego uop{te, traganje zane~im {to bi im pomoglo da relativizujuono {to ih je sna{lo. A sna{la ih je mondi-jalizacija, globalizacija, pad morala ivrednosti. Tu se gubi i personalno i uni -verzalno. ôvek u tom sistemu, koji bivasve ja~i, ne samo da je opredme}en, kao uvreme nadiru}eg kapitalizma, nego je iobesmi{ljen.

U jednom od intervjua povodom tepredstave govorili ste o novoj ose}ajno -sti?

U poslednje vreme stalno sam negdena tragu koji ne umem precizno re~imada defini{em, ali recimo da je to neki novikoncept ose}ajnosti, zovimo je ljubav. Nemoèmo re}i romanti~arska ni pla to -novska ljubav. Drugi su uslovi, ~ovek jekvalitativno izmenjen. Oduzeto mu jemnogo od sadràja. Ni mozak mu vi{e nesluì za razmi{ljanje, tek mo`da zabolesti (smeh). Naro~ito kod novih spi -sateljki je uo~ljivo izraèna ~e`nja, i apel,za tim ne~im – opet to nazovimo ljubav.

Sekretarijat zakulturu

Skupštine gradaBeograda

usrdno darivasvoje jedinepozorišnenovine. „Ludus“

uzvra}a sblagodarnoš}u.

Ludus nemoè bez

Ministarstvaza kulturuRepublike

Srbije,a verujemo

da niMinistarstvone moè bez

Ludusa

(Foto: Jelena Vu~eti})

LUDUS 15015

Intervju: Dejan Mija~

One se vi{e ne bore samo za ènskaili bilo koja prava, za demokratiju. To jepotpuno devalvirano. Recimo, borba zavladavinu prava ne zna~i ni{ta. Nasiljezna~i sve. Na pijedestalu su interesi iprosperitet koji se meri profitom. A smi -sla i ose}anja sre}e i puno}e – ni navidiku. Dakle, preostaje nam vapaj zaspas makar i najmanje ose}ajnosti; akose ikako moè.

Vapaj za preìvljavanje? Nije daleko od toga. Preìveti u

ovome u ~emu smo kao {to se preìvelo,recimo u gulagu. Prosto, poziv da sepreìvi ova nevolja koju ~ini ogromanpritisak obezlju|enosti. [to se ti~e „Nevi-nosti“, mo`da je bilo malo iznena|enje{to to dolazi iz razvijene evropske zemlje,a pri~a o nekim stvarima koje mo`da kodnas i nisu na dnevnom redu. Nisu, jer miimamo pre~a i gluplja pitanja.

Na primer? Setite se predizbornih kampanja i

pogledajte neke politi~are. Prostota iglupost do gluposti. Koliko se tu trabunja.A ljudi koji su izgubili smisao i kompaspodlo`ni su histeriji.

„Nevinost“ je crna komedija...To je, reklo bi se, i ànr u kojem se

odvijaju na{i ìvoti. Jer ovo {to ìvimo danije odvratno, bilo bi sme{no. Moè ~ovektome i da se smeje, ali ako prethodnonadvlada odvratnost.

Predstavom „Banat“ u Jugosloven-skom dramskom pozori{tu, ~ija je premi-jera bila po~etkom 2007. godine ste se...

„Banat“ je svojevrsna balada o izgu -bljenoj ti{ini, slutnja o nemogu}oj lju -bavi, drama o ljubavi i smrti. Radnja je,prisetimo se, sme{tena u banatskom selutokom Drugog svetskog rata, od njegovogpo~etka do kraja. Ofanzive su miljamadaleko od tog mesta i od junaka, ali jesmrt uàsno blizu. Psiholo{ki i kontek-stualno, i ne samo tako, prepoznatljiva

PORUD@BENICANeopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanjaSaveza dramskih umetnika Srbije:

Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanja

Naru~ilac:

Adresa:

Telefon:

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 2631 464, 2631 522, 2631 592;

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 500 dinara

MATA MILOŠEVI]Priredile:

mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}cena: 500 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 500 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 500 dinara

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 500 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 500 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 500 dinara

BORA TODOROVI]Autor monografije Dragana Bo{kovi}Saradnik Marko Misira~acena: 800 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

PETAR BANI]EVI]Priredio Ra{ko V. Jovanovi}

cena: 500 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

IVAN BEKJAREVPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

KSENIJA JOVANOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

M O N O G R A F I J E

SVETLANA BOJKOVI]Priredila Ksenija [ukuljevi}

Markovi}cena: 800 dinara

situacija. Vreme u kome je zaborav jednaod dominanti, vreme u kome smo prekotelevizije i medija saznavali da tamonegde gine na hiljade ljudi i (ne)svesnostda to {to gleda{ izdaleka moè za ~as da tibane za vrat i {~epa te. „Banat“ je pri~a osusretu ljubavi i umiranja, idejnimmatricama ta dva dijametralna, alifundamentalna ìvotna plana.

Svet ima svoje apsurde koji nisusamo unutar ~oveka nego ~esto dolazespolja, kao sudbina koja te zadesi. [tapojedinac moè u datom trenutku? Moè.Ako ìvi iole budno, otvorenih ~ula i imaiole pameti – da ne propu{ta simptome,da prepozna zlo u nastajanju i odupre muse.

S tom predstavom na izvestan na~inpoigravali ste se ànrom melodrame?

Osim su~eljavanja i pretapanja tadva plana, ljubavi i smrti, za tu pred-stavu je bitno i {to se na neki na~inpoigravamo s melodramom protresaju}ije. Mnogo toga oko nas je u tom, manje ilivi{e otkrivenom, mejnstrimu (holivud -ske) melodrame. Naime, ono {to doìv -ljavamo, percipiramo kao svet prepunki~a, a melodrama, u svom negativnomvidu, jeste jedan od najizrazitijih oblikaki~a, zamena za pravu emociju, zaduhovni ìvot. Surogat. Mnogo toga ima{to je ~ak direktno i otvoreno glupo, adoìvljava se kao senzacija prvog reda.Za{to su ljudi pomamno gledali „Velikogbrata“? Zato {to je re~ o pomami za suro-gatima ìvota. Dovode}i melodramu upoziciju da dezavui{e samu sebe otva -ramo mogu}nost da ona samu sebe do -vede u pitanje, da izazove otpor i dazaljulja temelje pomame za surogatima.

Govore}i svojevremeno o radu napredstavi „Skakavci“, koju ste po tekstuBiljane Srbljanovi} reìrali 2005. godine,tako|e ste skretali pa`nju na emocije, arekli ste, izme|u ostalog, da se bavite

starenjem kao svojevrsnom (unutarn-jom) metaforom, da izme|u ra|anja iumiranja postoji taj proces – starenje, teda i deca, naro~ito u nekim okolnostima,mogu biti stara...

Tranzicija se ubraja u te okolnosti. „Skakavci“ su komad koji me uhva-

tio svojom vibracijom. Razumevao samna kojoj emociji on vibrira, razumevao iveliku ~e`nju kojom je komad proèt.„Skakavci“ su jako emotivan i veomaiskren tekst. On diskutuje s pojavamakoje su u toku. To je komad o nama.

U kom smislu?Pre ili kasnije valja upitati sebe je -

sam li za ìvot ili za smrt. Ho}u li daìvim ili da umirem. To je vrlo jednos-tavno pitanje; ho}e li ovaj narod da ìviili da umre za ra~un nekih biv{ih ideala.Svako vreme nosi svoje ideale. Treba ihprepoznati, uklju~iti se pa makar to tra -ìlo korenite promene. A mislim da smo,hteli – ne hteli, na tom putu. Primerice,ne tako davno, jednom de~aku od {est-sedam godina rekao sam da ga zovevaspita~ica, a on mi na engleskom kaèkako to nije vaspita~ica ve} njegovamama. Kaèm mu potom kako on nijeSrbin. A on mi odgovara da jeste Srbin.„Pa odgovorio si mi na engleskom“,rekoh mu. Na to mi on kaè: „Nisamprimetio“. Dakle, ide se ka tome. Neumit-no.

„Prevodi“ su, kako rekosmo, i pri~ao jeziku, a {ta je to {to }ete vi u toj pred-stavi, ~ija je premijera uskoro, rediteljskiizvu}i u prvi plan?

Ono {to i jeste va`no, sudbina ~ovekau tom velikom previranju. Pri~a o lju -dima koji stradaju od zate~enosti, deli -mi~no zarobljeni pro{lo{}u, delimi~nozbog toga {to nemaju budu}nosti, priti -snuti teìnom sada{njosti...

Daju}i na probi Ki~i}u indikaciju uodnosu na lik koji tuma~i rekli ste „mitreba da vidimo kako je on moralnounakaèn“?

Da, treba da vidimo koliko je be -zose}ajan i koliko ga je ìvot u~iniomoralnom nakazom.

@ivot, ta~nije odre|ene okolnosti,prave od ~oveka moralnu nakazu?

Da.Da li su svi ljudi podlo`ni tome?Manje-vi{e da. To je kao da me pitate

da li postoji nekorumpirani politi~ar. Nepostoji. îm po~ne da vodi politiku, koja jenajve}im delom prljava trgovina i na -godba, pa jo{ ako se uspne na toj lestvici...automatski je to – to. Ali, pi tanje moralnenakaznosti je vrlo klizavo.

Na koji na~in?Mo`da je to {to mi mislimo da je mo -

ralna nakaza samo predrasuda, jer se toodnosi na davno prevazi|eni moral. Re -cimo ako kaè{ „to je ~ovek koji juri samoza profitom“, da li govori{ o njemu ne -gativno ili mu ~ak komplimentira{, sobzirom na to da postoje ~itave generacijeu savremenom svetu kojima je profitzvezda vodilja. Mnogo je onih koji seklanja pred ~ovekom koji ume da zaradiogromne para.

Mi kukamo nad devalvacijom vred -nosti... Zamislite, recimo, kuknjavu nadtime {to su prezrene i prevazi|ene taljige.Bile su tako romanti~ne, dugove~ne,ekolo{ki ~iste... Al’ ne kukamo nego sevozimo brzim automobilima.

Dakle?Sa~uvati svoj li~ni integritet u celom

tom pomeranju i na}i svoje mesto u no -vom toku, to je zadatak. Da se ne strada.Najveli~anstveniji moral je ipak moralopstanka – cenili gami ili ne.

(Foto: Jelena Vu~eti})

16

Gostovanja

LUDUS 150Lu

Pocetkom novembra protekle go -dine, u Ateljeu 212 gostovale sudve predstave iz Zagreba, „Metas-

taze“ i „San ivanjske no}i“, i bile veomadobro primljene od strane Beogra|ana.Mesec dana kasnije, Atelje 212 uzvratioje posetu Zagrebu sa svojim dvema pred-stavama. U Zagreba~kom kazali{tu mla -dih sredinom decembra sa velikim uspe-hom izvedeno je „Putuju}e pozori{te [o -palovi}“, a „Posetilac“ je u svoju posetuZagrebu po{ao pet dana pred Novugodinu, i njegova 70-ta predstava odi -grana je 27. decembra u DK Gavella.

Svi smo se radovali i smatrali poseb-nim ovo gostovanje. U~iniv{i nam radosti ~ast, sa nama je putovala i Branka Se -kulovi`, pruàju}i nam svesrdnu po -dr{ku u ime Sekretarijata za kulturuGrada Beograda. A zajedno sa {armant-nim i predusretljivim upravnikom DKGavella, u Zagrebu su nas do~ekali i„na{“ upravnik Svetozar Cvetkovi}, Dra -gan Nikoli} i Voja Brajovi}. Oni su tu danranije promovisali film „Turneja“, kojikrajem januara po~inje da se prikazuje iu Hrvatskoj. No, najlep{u sliku do~ekapriredio je vlasnik pozori{nog bifea, kojinas je – budu}i da stizemo na tre}i danBoì}a – do~ekao sa prepunim ogromn-im ~inijama bo{i}nih kola~a i maju{nihslasnih mandarina sa obliznjeg ostrva.

I na ulicama Zagreba isijavala jespecifi~na „me|uprazni~na“ atmosfera:prednovogodi{nja usplahirenost upravose pripremala da odmeni tihu tromost isitost s kraja Boì}a... lepi Zagreb saotmenim gra|evinama i finim ljudima...Doma}in koji se nije razdvajao od nas zasve vreme boravka bio je na{ ambasadoru Hrvatskoj, gospodin Rade Cveti~anin.Za po~etak, organizovao je ru~ak u ne -zaboravnom restoranu „Kor~ula“... jelisu se plodovi mora, crna rià, i piloizvrsno vino...

Orhidea Gaura u uvodu za intervjusa Draganom Nikoli}em, objavljenim u

Nacionalu od 6.1.’09. pod naslovom„Trajni sjaj zvezde Otpisanih“, opisuje:„Dragan Nikoli} zasigurno je jedan odnajzna~ajnijih glumaca srpskog i jugo -slovenskog filma. Da ga Zagrep~ani idanas poznaju, uverili smo se kad smo snjim pro{etali od Jela~i}-placa do Cvet -nog trga, mnogi su ga prolaznici htelisamo pozdraviti, a neki su se i foto gra -fisali s njim, govore}i kako su bili malidok im je on kao Prle bio idol. DraganaNikoli}a i Voju Brajovi}a, nekada{njetelevizijske junake Prleta i Tihog, publi-

O predstavi – Zagrep~ani su napisalii rekli:

Pod naslovom „Kau~ za bolesnogboga“, Nata{a Govedi} pi{e u Novom listuod 29.12.’08. „Brajovi}ev je Frojddpostavljen kao neka vrsta bradatog rim -skog imperatora s velikim, smirenim iodmerenim gestovima te zna~ajnim pau -zama u operno sve~anom govoru (nijenimalo „neuroti~an“: ni pribli`no naliktemperamentnoj i eksplozivnoj zvezdisavremene psihoanaliti~ke scene SlavojuZizeku), dok je Nepoznati u interpretacijiDragana Nikoli}a duhovito zaigran(sklon nesta{no zaplesati ili za~ikavatisagovornika) neposredan i zatvoren do -datnoj teatralizaciji svoje uloge.

Brajovi} i Nikoli} odli~no funkcio -ni{u na pozornici upravo zato {to suposve druga~iji; dok jedan svakim svojimpokretom priziva neku meru ´veli~an -stvenosti´, drugi je sklon ~ak i bogovimaoduzeti preteranu samodopadnost (Niko -li}). U solidnim epizodnim ulogamapojavljuju se i An|elika Simi} i Brani -slav Trifunovi}.

Ovakva je podela posve na tragu[mitove drame, uverene da bogovimnogo toga znaju, ali nisu nadle`ni za

NADMETANJE LEGENDI NA POZORNICI GAVELLE

P i še L j i l j a n a T o d o r o v i ¯

Gostovanje Ateljeove predstave „Posetilac“

u Zagrebu, kako se moè uvideti i iz brojnih

napisa u tamo{njim medijima, bilo je

pra}eno velikim interesovanjem i jo{ ve}im

re~ima hvale. „Ludus“ je zamolio rediteljku

Ljiljanu Todorovi} da nam prenese deo

atmosfere

kao potpuno ljudski izum, nad kojim iFrojd i Bog o~ajno kr{e ruke.

(...) Zagreba~ka publika upravo je usrodnoj, gotovo bratskoj slomljenosti ljud-skog i bo|anskog protagonista prepoz-nala i srodni antifa{isti~ki sentimentuprizorenja, zbog toga zdu{no pristav{iuz predstavu. Atelje 212 ispra}en jetoplim, duga~kim aplauzom odobrava -nja.“

Iva Grui} u Jutarnjem listu – ve~er -nje izdanje od 29.12.’08. pod naslovom„Nadmetanje legendi na pozornici Ga -velle“, i podnaslovima „Nadahnuto nadi-gravanje“ i „Miljenici Zagreba“, pi{e:„Beogradski Atelje 212 gostovao je (...) spredstavom koja na lagan, duhovit ipopularan na~in propituje mogu}nostverovanja u Boga (...) A budu}i da ipakblago ´dr|i stranu´ poziciji íma Bo -ga´, idealan je prazni~ki naslov.

Posetioca i Frojda igraju legendebeogradskog glumi{ta (...) obojica dobropoznati i na{oj publici. Njihova me|uigrai nadigravanje nadahnuto je i precizno.Oni nose predstavu (...) tako da ih je pra -vi uìtak gledati.

Na isti na~in pridonose i mla|i ~la -novi ansambla. An|elika Simi} igra ne -pomirljivu i nepokornu Frojdovu k}i, aBranislav Trifunovi} oficira gestapa, odpo~etne brutalnosti do slomljene poko-rnosti sluge.

Zagreba~ka publika, uvek brojna nabeogradskim gostovanjima, ponekad ~aki nekriti~no zadovoljna jedva osrednjim

predstavama, ovaj je put imala prilikuvideti vrlo solidnu, zabavnu (...) i odli~noodigranu predstavu.“

Nakon predstave, gospodin Cveti~a -nin i Igor Gallo su neumorno i ìvo ana -lizirali sa nama li~nost Sigmunda Frojdai promi{ljali odnos prema Bogu... U tomeih nimalo nije ometala ogromna gu`va usvim prostorijama Gavelle otvorenim zagoste, posebno u krcatom bifeu... Razdra-gani su bili svi: Relja Ba{ic, Vojo [iljak,Gordana Gadìc, Ivica Vidovi}, SanjaVejnovi}, ata{e za kulturu hrvatske am -basade u Beogradu Ines Vidovi}-Pacek...ali, i jo{ mnogo radosnih i uzbu|enihZagrep~ana koji su pohrlili da pozdraveprijatelje iz Beograda.

Uz odli~nu viljamovku, hit poslu -ènje na koktelu bile su strukle...

Reko{e nam jo{ da u Zagrebu, odsko-ra, nave~e i nedeljom – sve zamre, sveprodavnice i lokali su zatvoreni, posle 23sata se nigde vi{e ne moè jesti van ku}e– ka|u, to je novo, evropsko lice njihovoggrada... Na tu temu bilo je i ~e`njivihuzdaha pri pomisli na beogradski no}niprovod. Uvi|am, postao je definitivno na{brend – prepoznavali ga mi kao takvogili ne – o provodu po Beogradu svetom seve} uveliko proneo glas...

(Napomena: izvode iz kritika zagre-ba~ke {tampe dobila sam zahvaljuju}iljubaznosti Jasne Novakov,umetni~kog sekretaraAteljea 212)

„Posetilac“ u Zagrebu

Zagreba~ka publika je pravim ova -cijama nagradila predstavu Kandidili Optimizam Jugosloven skog

dramskog pozori{ta koja je 4. februaraizvedena u dvorani Gradskog kazali{ta„Gavella“. Karte su bile rasprodate jo{ predve nedelje. Reditelj ove predstave poVolterovom delu, Aleksandar Popovski,omiljen je u Zagrebu posebno zbog izvrs -ne inscenacije [ekspirovog Sna letnjeno}i, koja je progla{ena i najboljom pred -stavom Jugoslovenskog pozori{nog fe -stivala u Uìcu 2008. godine.

U predstavi Kandid ili Optimizam

naslovnu ulogu igra Nikola \uri~ko, a ubrojnoj gluma~koj ekipi su i: BogdanDikli}, Nata{a Tapu{kovi}, Goran [u{ljik,Gordana \ur|evi}, Mihailo Janketi},Milena Vasi}-Ra`natovi}, Sr|an Tima -rov, Dragan Jovanovi}, Marko Ba}ovi},Vojin ]etkovi}, Marinko Mad`galj, Du -bravko Jovanovi}, Nikola Simi}, IgorFilipovi}, Tijana ûrovi}, Vlasta Veli -savljevi} i operska peva~ica OliveraKrljevi}.

Jugoslovensko dramsko pozori{te jedo sada s velikim uspehom gostovalo u

„Kandid“ u Zagrebu

Zagrebu sa predstavama [ine, Hader -sfild, Skakavci, Tako je moralo biti, apredstava Tartif u~estvovala je na festi -valu Dani satire satiri~nog kazali{ta„Kerempuh“ kada je glumica SlobodaMi}alovi} dobila nagradu za najboljegluma~ko ostvarenje. Tartif, u reìjiEgona Savina, gostova}e i na XV Fe -stivalu malih scena u Rijeci 3. maja2009.

MarinaMilivojevi} – Ma|arev

ka u Gavelli ispratila je gromkim aplau-zom...“

„Zanimanje za predstavu je biloizuzetno veliko, u prvom redu zboggluma~ke podele...“ – komentar je Hele -ne Braut u Vjesnikovom ve~ernjem iz -danju od 29.12.08. To smo na svojoj koìnajbolje osetili Branka, Cvele i ja, budu}ida smo na jedvite jade uspeli da zauz -memo mesta – za stajanje. Sala DKGavella bila je krcata, ljudi su stajali i uparteru i na balkonu...

odluke koje donose ljudska bi}a. Premdaljudski ímbecili´ – kako veli pisac – odbo gova o~ekuju va{arska ~udesa i baj -kovite intervencije, opstanak pojedinacai ~itavih naroda svodi se na otporzlostavljanju koji nalazimo (ili ne nalaz-imo) u samima sebi. Frojd se pokazujemajstorom otpora, ne samo kada su upitanju ljudi u nacisti~kim uniformama(...) nego i kada je re~ o prozivanju onos-tranog Gosta za gubitak kontrole nadvlastitom kreacijom. Zlo je protuma~eno

Scena iz predstave Posetilac Ateljea 212

Dragan Nikoli}, Ljiljana Todorovi} i Voja Brajovi}

Scena iz predstave Kandid ili Optimizam JDP-a

(Foto: Emma Szabo)

PREDSTAVA PRA]ENA OVACIJAMA

LUDUS 15017

Gostovanja

NEMORALNO JE BITI NESRE]AN, SRE]A JE IMPERATIV DANA[NJICE

Kao tre}a premijera u aktuelnojsezoni, i kao prva u 2009. godini, uSlovenskom narodnom gledali{ ~u

u Mariboru prikazana je predstavaKandid, ili Optimizam u reìji Ivane \i -las, a po znamenitom romanu francuskogpisca i filozofa Voltera. Predstava poistom predlo{ku premijerno je izvedena iu Beogradu, u Jugoslovenskom dram -skom pozori{tu, novembra pro{le godine,u reìji Aleksandra Popovskog. Razum -ljivo je da se neka vrsta znatièlje ineizbe`nih pore|enja name}e svakomeko je gledao obe postavke. Premijeri uSNG-u, osim potpisnika i nekih drugihzvanica iz regiona biv{e Jugoslavije(Branislav Mi}unovi}, ministar kulture imedija Crne Gore, Nenad [egvi}, direktorFestivala malih scena u Rijeci...) prisu -stvovao je i Branko Cveji}, upranik JDP-a. Mo`da je (ili verovatno) njegova zna -tièlja i potreba za pore|enjem bila izra -ènija, kao uostalom i na{ih ljubaznihdoma}ina, direktora SNG-a Danila Ro{ -kera i umetni~kog vo|e Drame VilijaRavnjaka.

Za potrebe inscenacije Volterovogromana Ivana \ilas je u saradnji s dra -maturgom Tatjanom Doma sa~inila dra -matizaciju koja se ne zasniva na pred -lo{ku ~e{kih dramaturga koji je adap -tiran za predstavu JDP-a. Ipak, osim popo~etnoj sceni i po nekoliko unutar samepredstave, osnovni tok radnje se bitno ne

razlikuje. Dve predstave se razlikuju pone~em drugom. Dok Popovski zbivanjasme{ta u prostor nalik Vavilonskoj kuli,kod \ilasove se radnja odvija na nekojvrsti pokretne, filmske trake. Za tupriliku, scenografija (Branko Hojnik) jeorganizovana na tri nivoa koje povezujubrojne merdevine u neku vrstu lavirintakoji valja savladati na putu kroz „najboljiod svih svetova“. Naravno da se svi ovipojmovi, od po~etnog optimizma, prekoEldorada do teodikeje, relativizuju krozstilizovanu ironiju. Pri~i o izgubljenomRaju kontrapunkt je i video rad (NejcSaje) u kojem, kako se predstava bliìkraju, idili~ne slike vaskolikog sveta iegzoti~nih krajeva smenjuju projekcijenajve}ih po{asti ~ove~anstva – od kuge,zemljotresa i ekolo{kih katastrofa doratova i masovne pogibelji. Uop{te, vi -zuelni deo predstave je vrlo efektan, iakoje ponekad samo puka ilustracija.

Kandid (Vladimir Vla{kali}) je po -stavljen vi{e kao naivko u susretu sastvarnim svetom, a manje kao optimista~emu ga je u~io Panglos (Peter Bo{ tjan -~i}), koji je u ovoj postavci dobio i ulogunaratora i ceremonijal majstora. Kandi -dova voljena Kunigunda (Mateja Pucko)je kudikamo visprenija, snala`ljivija istamenija od njega. Ono {to mi se ~ini kaonajbitnija razlika izme|u dve predstave(osim razli~itih stilova glume, reìje iscenografije) jeste cini~na teza maribor -

ske (preuzeta od Paskala Bruknera) da jebiti nesre}an – nemoralno, jer je sre}aneka vrsta imperativa dana{njice. Uop{te,mariborska predstava insistira nalicemerju, kritici la`nog morala, po -tro{a~kog dru{tva, merkantilizma, me -hanicizma... itd., svesna i bez iluzija osvetu u kojem ìvimo.

Optimizam Beograda i Maribora

Ipak, ~ini mi se da je od kompa ra -tivnog pogleda na obe predstave koje nisuli{ene izvesnih sli~nosti – na planu pri~e,odnosno dramatur{ke (fragmentarne,pikarske) kompozicije – u ovom trenutkuva`nije ne{to drugo. Naime, {ta rediteljesa ovih prostora privla~i Volterovomtekstu ~ija je jedna od osnovnih premisa,tragom Lajbnicove teodikeje i „filozofijeoptimizma“, da je ovo najbolji od svihmogu}ih svetova? Ukoliko tome dodamo irazli~ite dru{tvene, socijalne i, naravno,politi~ke kontekste u kojima se igraju ovedve ipak razli~ite predstave: jedna u Beo -gradu, a druga u Mariboru, dakle jedna udràvi ~ija politi~ka elita (ni~im iza -zvana) seje optimizam me|u obesebljene i

dezorijentisane gra|ane o skorom ulaskuu „najbolji od svih mogu}ih svetova“ sva -komalo poturaju}i pri~u o „izvesnoj“Kandida-turi za Kandida-ta u EU, adruga u Sloveniji, deèli koja je prva odex-YU republika pristupila porodicievrop skih naroda, dakle u sredini koja je,kako onomad re~e Svetozar Cvetkovi},„izglo bljena iz ove na{e, i u kojoj cvetaneko drugo cve}e, zaliva ga neko drugi inije uprljan recidivima pro{losti“... ondaje neka vrsta intrige ili (fenomenolo{ke)radoznalosti i zapitanosti tim ve}a.

Ako je beogradska (srpska) pred -stava subverzija u odnosu na realnostsveta u kojem ìvimo, onda je mari -borska (slo vena~ka) cinizam, ironija, imelanholi~no razo~aranje u roman -ti~arske ideale. Obe, me|utim, zavr{a -vaju istom iluzijom, verom ili nadom,makar se to razumelo i kao svojevrstan(estetski, dru{tveni...) eskapizam: svakood nas bi trebalo da obra|uje sopstvenivrt, u sred vaskolike svetske ba{te,izbrazdane mukama, nevoljama, nesre -}ama, prirodnim i ne prirodnim po{asti -ma i katastrofama. Od govornost je dakle

Piše Slobodan Sav i¯

Ako je beogradska predstava „Kandid ili

Optimizam“ subverzija u odnosu na real-

nost sveta u kojem ìvimo, onda je mari-

borska cinizam, ironija i melanholi~no

razo~aranje u romanti~arske ideale

@IVOT JE IPAK JAÎ SAMO MI TO NE ZNAMO

Ta t j a n a N j e ¦i ¯

„Mala triologija smrti“ u Marseju

pojedina~na, a Raj treba traìti u sebi.Jedino jo{ na taj na ~in postoji mogu}nostda se jednog lepog dana obremo unajboljem od svih mo gu}ih svetova,makar on bio satkan od pozori{ne istinekao od najtvr|e gra|e od koje se tvoresnovi.

U svetu za koji je odavno ve} re~enoda je najgori od svih mogu}ih, da je li{enBo`je promisli i milosti, to svakao zvu~i ikao iluzija, i kao cinizam i ironija.Izgleda, me|utim, da je to jedino {to jo{preostaje onima koji vi{e i radije veruju umo} umetnosti nego u saldo na ban kov -nom ra~unu i vesti na televiziji. Istina jei to da je takvih sve manje ili ih uop{te, asva je prilika, vi{e nema. Makar neki odnjih i{li i u pozori{te ili u – i od pozori{taìveli. Najzad, o tome (mnogo vi{e od re~ii mrtvih slova na papiru) svedo~e ra -zli~iti standardi ìvota u Sloveniji i Srbiji.Ali, i ukoliko je za utehu, i E(U)ldoradoima svoje nali~je, a to se i{~itava iz obepredstave. Samo {to je pozicija iz koje segovori bitno razli~ita. Samo to,i ni{ta vi{e.

„Kandid ili Optimizam“ Slovenskog mladinskog gledali{~a

Gromoglasan aplauz te ve~eri bio jenajbolji pokazatelj kako je fran -cuska publika ispratila i prihvatila

predstavu „Mala triologija smrti“ Beo -gradskog dramskog pozori{ta (ElfrideJelinek/Neboj{a Bradi}) koja je, u okvirumanifestacije „Dani kulture Srbije“,izvedena 3. februara u pozori{tu „Tur -ski“ u Marseju.

Sala od 700 mesta bila je puna, apublika je s posebnim zanimanjem is -pratila i svojevrstan dodatak, petomi -nutni dokumentarni film o ubistvu kraljaAleksandra Kara|or|evi}a koji je (usaradnji sa Jugoslovenskom kinotekom)Neboj{a Bradi}, reditelj predstave i mi -nistar kulture Republike Srbije, priu{tiotamo{njoj publici i jednu kopiju ostavio.Dokumentarac je delovao upe~atljivo kaosvojevrstan prolog. Jer, zadnji kadroviprikazuju tugu, uzbu|enje, odno{enjetela ubijenog srpskog kralja brodom uotad`binu, o~aj njegove majke koja seipak drì dostojanstveno... A, nakonkratkog zatamnjenja na proscenijumtajanstvenim, sna`nim korakom, igraju -}i se pri tom i sa reflektorskim snopom,stupa Smrt (Dragan Petrovi} – Pele)govore}i: „Smrt ne moè da bude tako

stra{na jer joj ìvot sluì kao predloàk.“ Aplauzima i kasnijim komentarima

i pohvalama, publika je pozdravila igruglumaca (\ur|ija Cveti}, Dragan Petro -vi}, Neboj{a Dugali}, Milica Zari}),muziku Zorana Eri}a („Ona kao da tisignalizira da je ìvot ipak uvek tu, i kadmisli{ da je najgore“, prokomentarisla jelepa Francuskinja srednjih godina) ipokazala naro~ito interesovanje za tekstkoji preispituje arhetipove, mitske si -tuacije, dileme i opsesijhe vezane zafenomen smrti i njeno mesto u ìvotu(„@ivot je ipak ja~i samo mi to neznamo“, komentar je mla|eg mu{karca).

Te ve~eri, pred po~etak, francuskupubliku i nekolicinu gostiju iz Beogradapozdravili su Ri{ar Marten, vlasnik iupravnik uglednog pozori{ta „Turski“(teatar je dobio ime po preminulompesniku A. Turskom koji mu je bio jedanod osniva~a) i Neboj{a Bradi}. U nekolikore~inica govorili su o tome kako je sa -radnja zapo~eta jo{ bijenalnim projektom„Odiseja“ Me|unarodnog instituta zamediteransko pozori{te 2007. godine ka -da je dogovoreno i ovo gostovanje, kulturikao krhkom, a naj~vr{}em mostu me|uljudima, a nakon {to se Neboj{a Bradi}

kao reditelj osvrnuo na predstavu, go -spodin Ri{ar se na{alio rekva{i „gospo -din Bradi} je i ministar kulture, ali tonije va`no“ {to je, naravno, ispra}enosmehom i aplauzom.

Predstava „Mala trilogija smrti“,podsetimo se, premijerno je izvedenaavgusta 2005, a u me|uvremenu je go -stovala u raznim gradovima i na fe -stivalima (Turska, Albanija, Rumunija,u~esnik dunavske „Odiseje“...)

Svako od tih izvo|enja bilo je speci-fi~no na svoj na~in, predstava za sebe.Kada je o “Maloj triologiji smrti” u Mar -seju re~, \ur|ija Cveti} (koja je dobilaaplauz na otvorenoj sceni) kaè da joj jebilo vrlo zanimljivo, i drago, kako jepublika reagovala i fokusirala neka me -sta u predstavi koja na ranijim gostovan-jima nisu bila “u glavnoj ulozi”. Pore~ima Neboj{e Dugali}a,

“Ono {to mi se prilikom svakog igra -nja ove predstave iznova potvr|uje, aovde u pozori{tu ‘Turski’ posebno, jeste toda upravo precizno{}u igre, tanano{}upodteksta i dejstva, ma koliko neki sa -dràj bio hermeti~an, dopire do publike iotvora neke nove prostore doìvljaja.”

Milica Zari} napominje da ju je toizvo|enje, odnosno reakcija publike, iz -nova vratila na njen li~ni odnos prema“Maloj triologiji smrti”, formiran jo{tokom proba: “Tu se ide od ose}anja karazumevanju, a ne od razumevanja kaose}anju, {to je uobi~ajenije.”

Dragan Petrovi} – Pele koji je igra-ju}i Smrt i nasmejao publiku veli: “Ima

neke energije koju ova predstava uspo -stavlja, mogu re}i razli~ito na razli~itimmestima, a ovde, izme|u ostalog, reagov-anjem na potpuno novim delovima. A to{to je publika na smrt reagovala osme-hom...? Uvek je pitanje kako odigratifenomen. Moèmo ga tuma~ito na raznena~ine. Ako personifikujemo smrt... za -{to bi ona bila zastra{ujuca prikaza. [tagod da je ne verujem da ona o sebi mislilo{e, da je strasna... pre }e biti da smatrakako je normalna, prirodna.”

A ~itava pri~a o ovom gostovanjupo~inje, moè se pretpostaviti, tehni~kimproblemom na beogradskom aerodromu

kada je Ma{i Mihajlovi}, v.d. upravnikuBeogradskog dramskog pozori{ta, i ènikoja je bila spiritus movens ~itavog pu -te{estvija, saop{teno da scenska rekvizita(odnosno kov~eg) nikako i ni po kojucenu ne moè avionom biti preveèn,uprkos ranijim preciznim dogovorima.Iziskivalo bi i vremena i prostora da bi seopisalo {ta se sve tim (i ne samo tim)povodom izdoga|alo. No, u pozori{tu“Tur ski” napravljen je novi kov~eg, sce -ne sa tom rekvizitom prilago|ene su, a~itav niz duhovitih situacija i komentarakoje je ta neprilika iznedrilaostavimo za drugu priliku.

Scena iz predstave Mala trilogija smrti Beogradskog dramskog pozori{ta

Kandid ili optimizam u reìji Ivane \ilas u Slovenskom narodnom gledali{~u, Maribor

18LUDUS 150Lu

Reprint „Ludus“

Kaù u pozori{tu: „Od Soje do Soje“.Tako vi sastaviste krug od polaveka reìje, umesto da budete

hemi~er ili muzi~ar...U stvari sam arhitekturu volela. Ali,

nisam ni poku{avala, moj izbor se kretaoizme|u klavira i hemije. Moj otac je biohemi~ar, a ja sam oca stra{no volela itako me je rat zatekao kao bruco{kinjuhemije. Hemija je za mene bila ~arolija,jer me je otac ~esto vodio u laboratoriju ija sam u epruvetama ~uda doìvljavala.Kane jednom i pukne ne{to! Pa one boje,od crne odjednom postane bela... Taj svetje mene o~aravao, ali sam isto tako volelamatematiku i fiziku. A recimo, istoriju ikjnièvnost... uop{te nisam imala intere -sovanje za to. Posle je i{lo obrnuto – kadsam zaokrenula ovamo, onda su miknjièvnost i istorija postale ~arobne, ahemija ostala, kako da kaèm...

Odsanjana?Odsanjana, ta~no. Nikad u javu pre -

tvorena. Jedan san je ostao san, u njegasam stavljala sve ono {to sam usputèlela, a nikad nisam imala vremena zato. I eto, ostala je i dan-danas u meniznatièlja za ~udo. Ja jo{ i televiziju takogledam, iako radim za televiziju, stva -ram to. ârobna kutija, pa to je! Isto ionaj radio. Kako to? Upalimo, pa ~ujemoono {to ne~ujno promi~e pored nas. Ili,upalimo televizor, a slika tu, dosad bilanevidljiva, otkud je stigla? Istinski totako gledam, iako znam {ta je emitovan-je, {ta zra~enje, {ta prijem, ali to je sveostalo s onu stranu reke. Ako gledamakcioni film, ne mogu sama da ga gle -dam; ako je ne{to stra{no, ja se sklonimiza stakla, pa otuda virim, iz druge sobe.Sramota je da to kaèm u ovim godina-ma, ali tako je. âk i svoj film takogledam.

To do|e kao neka hemija u slikama,ili alhemija?

Mog dede stric, Paja Jovanovi}, sli -kar, pisao je memoare, imam ih ja, osvom ocu. Njegov otac je bio fotograf.Imao je {estoricu sinova – dvojica su bilislikari: Paja i Svetislav. Svi su ostali bilifotografi. Deda mi je bio fotograf, dvostru-ki fotograf, evo ovo je njegov portret, to jePaja radio... Ho}u da kaèm, taj mojpradeda je bio prvi fotograf u Vr{cu, alion je hteo vi{e. U Pragu je bio. Posle uTemi{varu – vi{e da zaradi. A u Pragu jebio zato {to je to bilo doba kada se mnogogovorilo o alhemiji i on je hteo da budealhemi~ar. Sve pare je dao na to, pri -premao se da bude alhemi~ar. Posle je uTemi{varu upoznao moju prababu, oè -nio se i ostao samo fotograf. Ali, on je ulaboratoriji sve sam radio i isprobavao,pa je i on, u stvari, bio hemi~ar, kao i mojdeda, i kasnije, moj otac. A ~ika Paja jedve godine prestao da slika, hteo je dare{i perpetuum mobile. Hemija i slika,fotografija apsolutno su nerazlu~iv deona{e porodice, to je ta ~arolija – re{itinemogu}e. Ja mislim da u tome leì itajna mog istraìva~kog duha. I ta radostkoju nose svi u familiji Jovanovi}, radostigranja i preobraàja...

Zna~i, kad na|ete delo i kaète „Evo,to }u da radim“, po~nu da se me{ajuhemikalije?

Pa, kako da ne! Po~inje da me gric-ka, da se useljava, javljaju mi se nekidelovi kao projekcija, mada ne ba{istovetna, ali ne{to me podseti na nekozbivanje i to po~inje potpuno da me obuz-ima i budi sve vi{e asocijacija. Ja samuvek birala komade koji su meni delovaliasocijativno na ovaj ìvot. Tako sam radi-la, bez obzira na ànr ili vek, samo akoima asocijaciju sa ovim trenutkom. De -

Mi}ko, Boè, kako divno imitira Tita!Pitala sam se {ta je to tako ~arobno da sviljudi sa njim zaigraju. To je ovo o ~emupri~amo uop{te, sada. [ta ima tu da prih-vatamo uslovnost, igru? I za{to, kadimitira [e{elja – ja ga ~ujem, on ta~novokalno radi, uhvati gest, sve – nemasmeha, niti mi se dopada. Za{to? Zato {toje [e{elj sam sobom groteska. On samoako ga okrene – ne postiè ni{ta, Mi}konije satiri~ar, nego pravi komediju. KaoNu{i}, to je toplo, ljudski... Tito je tolikodaleko sada, da on moè da bude figurakao iz Diznija a [e{elj ne moè. Akopo~nete od njega da pravite komediju, odzar|alih ka{ika i va|enja o~iju, ne moèto... Vreme je groteskno, vreme je pre -grubo da bismo pravili jaganjce u vu~jojkoì, nego su to vukovi u jagnje}oj. Zatoje potrebna ~ista komedija, zato tolikoni~u kao pe~urke posle ki{e u pozori{tupredstave lakog ànra. Idu ljudi da serazgale, na razbibrigu... Ja sad raz -mi{ljam unatrag, o Aci Cvetkovi} i oonima koji su stradali posle rata, a koji subili nadomestak, ve{ta~ki hleb za narod...U }eliji smrti! Do|e Gita Predi} kod mene

NAPRED, MAKAR I U PROPASTIntervju sa Sojom Jovanovi} koji je juna 1994. radila Slavica Vu~kovi} lep{e ìvi. To jeste gorko, ali je Kabare

ipak opomena koja nosi i ne{to lepo.U pismu, koje vam je uputila po -

vodom Nagrade „Bojan Stupica“, MiraStupica kaè: „Uvek si bila prva...“ Kakoje to biti prvi, evo ve} pola veka?

Ja tek sada, unazad, vidim da sambila prva ~esto. A kada sam to bila, tonisam shvatala. Ja sam gurala kao noj.Napred, stalno napred. Nisam uop{temislila da se bavim pozori{tem, ali samga zavolela. Jo{ u Akademskom pozori{tukoje smo mi, sa Dramskog odseka Mu -zi~ke akademije, osnovali za vreme rata,ja sam za dva meseca savladala ruski dabih mogla da ~itam rusku literaturu iprevodim stvari za predstave. [kolovalasam se za glumicu, ali je trebalo naprav-iti program, i ja sam ga pravila. Nisamni primetila da sam postala reditelj, izvr -{avaju}i zadatke koji su se tada namet-ali, a ispalo je da sam ja te zadatakepostavila svima nama... A onda, u tovreme me je pratila sre}a. A sre}a me jepratila, jer smo ìveli u sre}no doba.Neka mi niko ne pri~a o slobodama, {to jedanas vrlo moderno. Za mene je sloboda– poznavanje ograni~enja. @elim daletim, pa ne}u zbog toga da ska~em sapetog sprata! Ja moram da budem slo -bodna, ali da znam granice svoje slobode.Nikada nisam ose}ala ogra ni~enje, a akoga je bilo, ja sam ga probijala sve doksam ose}ala svoje snage. Jednom sam

ju. I dobijem odgovor od njega: ni da~uje! Kaè da, ako bi Dva ponedeljnikabila interesantna za nas, onda bi on biorazo~aran, jer on je kritikovao modernodru{tvo i verovao da nas nije zahvatilo.

Radili ste to u Beogradskom dram-skom pozori{tu za ~ije ste „zlatno doba“tako|e zaslu`ni. Koje su to okolnosti~inile to „zlatno doba“?

Grunuli smo kada je sve bilo prazno,do{li smo na pustu zemlju i sve je bilomogu}e. Kule su postajale stvarnost.Nastao je jedan generacijski krug, koji jebio na raznim mestima u kulturi, ali kaojato, koje se postepeno {irilo, sa jakimjezgrom. Mi smo prvo bili omladinskopozori{te vezano za Mladi borac, na{idrugovi sa kojima sam ja, recimo, bilaveza, vratili su se iz partizana, StevaMajstorovi}, Zira... Ako je bila proba, onisu dolazili, ne kao na kontrolnu probu,nego kao prijatelji, kao gledaoci, poma-gali su nam. Govorili su nam {ta valja,{ta nije zanimljivo ili razumljivo... Takoje ostala do danas ta, da kaèm, formulaorganskog jedinjenja, kao neko stablo sa~vrstim korenom, na kome su rasle mla -de grane.

Ja duboko verujem da u umetnostinema slu~ajnih susreta. Sretnete mnogoljudi, a zapamtite samo neke, prirodno seveète. Tako je sa nama bilo. Svi mi –glumci, reditelji, sufleri, elektri~ari, scen-ski radnici, ceo taj voz na koji se stalnododaju vagoni – pripadamo takvim jati-ma... Ja sam, na primer, od prvog danapa, evo jo{ povezana sa Batom Paskalje-vi}em koji bdi nad na{im prijateljstvima.Ako nema probu, Bata }e obavezno dasvrati na moju, on brine moje brige, janjegove. Bata, ve~ito prisutan u pozo -ri{tu, u stvari je pravi predstavnik, stubte na{e, ne ja. Nikada ru`no o nekomenije rekao, a uvek poùri da prvi kaè ilijavi lepo. I najstra{nije je kad se onrazboli, ili je u depresiji, pa to je propastsveta! I kad nema uloge za njega, ja jestvorim, na|em je, pa onda njega grdim ikad grdim druge... Takve su to naizgledmale vrednosti na{eg postojanja, nakojima je logi~an bio nastanak Beo -gradskog dramskog sa svojim „zlatom“.

Da li su vam i va{i drugovi za -branjivali komade?

Ne, ne oni. Ne volim da pri~am pri~edanas, jer meni su zabranjivali i ko -made, i televizijske drame su mi stajale ubunkerima, ali dalje smo i{li. [ezdesetegodine su prelomne bile. Kriti~ne godine,kao jedna raskrsnica do koje je dru{tvoguralo u jednom smeru, pa se prebo -gatilo. Kao kad se mala firma pretvori ufabriku, tako je bilo i sa nama. Nije biloglumca bez „fi}e“, tada smo se okolili ijedva ~ekali da po|emo na izlet. Po desetkola u koloni, Guta, ^kalja... Pa te pri~epozori{ne, pa se nadra|uju, rastu, svedok nisu prerasle po~etak. Postajali smobogati, televizija je krenula punom sna -gom, film, koji je dotle bio samo malakonkurencija, sada ve} uveliko gruva...Prema tome, razlike koje su se pokazale iu kulturi morale su da se odraze i naìvot pozori{ta koje je postajalo – svesiroma{nije! Zapu{talo se sve {to je bilozajedni~ko dobro, sve do travnjaka ijavnog prevoza. Ja sam jednom, ~ekaju}ina Slaviji trolejbus za Crveni krst,smislila ceo ~in predstave!

Imate ~ak i Majstorsko pismo zasmeh, koje ste dobili od redakcije „Jeà“.Kako se va{e, hroni~no dobro raspo -loènje, prenosilo na glumce sa kojimaste proizvodili smeh? Pretpostavljam datu ipak mora da postoji neka tajna veza.Da li im bacate ~ini?

Tu je ceo vic! Mi smo tako krenuli –zaljubljeni u pozori{te, jedan bez drugogne bismo mogli. Ja sam uvek radila ono{to sam volela, birala sam komade,birala saradnike, tako da je moralo dabude i povratnog efekta.

Znate {ta? Imam jednu slabost –uvek sam uìvala da budem voljena. Toje po~elo od najranijeg detinjstva, jer sam

Neka mi niko ne pri~a o slobodama, {to je

danas vrlo moderno. Za mene je sloboda –

poznavanje ograni~enja. @elim da letim, pa

ne}u zbog toga da ska~em sa petog sprata!

Ja moram da budem slobodna, ali da znam

granice svoje slobode

{avalo se da su mi traìli da traìm ne{to,na primer Anujev Bal lopova.

„Bal“ je 1952. bio zabranjen!Da, malo je to i{lo, ali ja nisam htela

da ga radim ponovo. Ne volim da sevra}am na ono {to sam ve} radila. Nisamose}ala vi{e ni{ta, nikakav eho u meni tajBal nije budio.

Ve} je uveliko bilo lopova oko vas?Pa, jeste, ve} ta ideja nije bila za -

nimljiva i shvatila sam tada za{to su tozabranili. Znate, oni su rekli da su tiAnujevi lopovi toliko simpati~ni, ti malilopovi, da }e ljudi da ih zavole. A u stvari,cela ta ideja Anujeva je bila da malilopovi gube prostor rada zato {to imavelikih lopova koji ih ne pu{taju da ìve.Ta tema traje i danas, samo nikoga vi{ene bi nasmejala, danas je to tragi~natema. To bi ve} bila groteskna, satira.

Zar nije vreme za grotesku?Ne, vreme je groteskno. Jako mi se

dopada ovaj de~ko, ovaj glumac {to imiti-ra...

Mi}ko?

da me moli da napravimo komad od toga.U jednoj }eliji smrti, dilema, biv{a malaglumica – ona se se}ala Nu{i}evog Sum -njivog lica i oni su pred streljanje naBanjici pravili predstavu... Ja sam posle,~etrdeset osme, radila Sumnjivo lice,uspe{na predstava je bila... Svako vremename}e neki ànr. Vidite kako su sadapuna pozori{ta. Ima tu sva~ega, i sva -{tarija i pozori{tarija, ali neka ima, gdedrugo mogu ljudi da sanjaju? O putovan-jima? Nema ni manevarske mogu} nosti...

Ne}e biti da je i va{ „Kabare“ raz -bibriga?

Ta~no, on ima drugu funkciju. Sre}aje kad se u jednom zabavnom komaduna|e i ta, druga sadrìna. To delo nerazgaljuje kao Neki to vole vru}e, kojesam tako|e radila u Teatru T. Vru}e jeradost za gledaoce i za glumce – ispraznese do daske... E, sad, Kabare. Ja samhtela da kaèm kroz tu predstavu ono {toje mene mu~ilo, a i da sluìm toj publici,da joj priredim jedno ve~e da se okupa, dase oplemeni. Da do|e laka srca ku}i, da

stvarno htela glavom zid da probijem, ali,kad me je i fakti~ki zabolela glava, nakraju sam htela da razbijem glavu o zid.Kad kaù „prva“... ja se nikada nisamsnebivala. Se}am se, toliko sam bilazaljubljena u komad Uspomena na dvaponedeljnika Artura Milera. To je zamene jedan ~udan, fantasti~an komad idanas. Dva dana, dva ponedeljnika, ujednom preduze}u ni{ta se ne razlikuju, aogromno se razlikuju. Jedan umire, nemaveze – dolazi drugi, to je otprilike ideja.Svakog jutra, po dva sata ljudi putuju naposao, ~itaju ne{to u vozu, rade uvek isto,pakovanje neko... Najednom je tako po~eoda izgleda ìvot i ovde. Po~ela je meha-nizacija, dehumanizacija, ja sam tovidela kao prvi po~etak kraja ove na{ecivilizacije. To je, moram da kaèm,fenomenalno bilo ura|eno i na sceni1958. Ljuba Tadi}, Pepi, Deba, Lukjano-va, Bata Paskaljevi}, Bata @ivojinovi},Mi}a Tomi}, Ruà Soki}, Baja Ba~i}...jedna jaka, velika ekipa, ali je to {ilo k’ojedan! Tada sam pisala Arturu Mileru,htela sam da radim i film po tom scenari-

(Foto: Vesna Pavlovi})

LUDUS 15019

Reprint „Ludus“

bila ba{ voljeno dete. Babi i dedi samzamenila rano preminulu }erku, po njojsam dobila ime. A to je, vi{e nego da stenajvoljeniji od oca i majke. I tako, ja idanas volim ljude i èlim da oni menevole, to me odràva i podràva, hranimse time. To je stvarno moja slabost.

Nije valjda da se ba{ nikad nenaljutite? Ili da se glumci ne pobuneprotiv vas?

Kako da ne! Ali, ja sam suvi{e ranopostala ènski lukava. Nije to pravolukavstvo, vi{e sumnja da oni mo`daose}aju... Ja sam bila glumica i s pa` -njom ih pratim. Recimo, pitaju me kakone{to da urade. Ja kaèm: Ne znam,hajde da vidimo {ta se tu moè, je ligre{ka pisca, ili ne{to drugo, a kako biti? Nemoj da obja{njava{, nego uradikako misli{ da treba... Najva`nije je, iuvek sam se toga dràla – ljudima trebapokloniti poverenje. Ako glumca pozo -vem u igru, a on se odazove, nemamrazloga da sumnjam da je ne{to drugo,nego da mu se igra. Naravno, ako samkobajagi tukla ili grdila glumce, to jeuvek bilo u krajnjem delu, kad ne moèda se provali ne{to. Izbacim ih iz takta,da ih revoltiram, da ih dovedem dousijanosti, do|e im da me biju. Tako serazbije ~aura i naravno, u tom gr~enjuuvek ispri~am neki vic, neku {alu, daublaìm.

A da li je bilo glumaca sa kojim nipo koju cenu ne biste radili?

Nikada nisam o tome razmi{ljala ipre }u re}i da je tu jedna naklonostobostrana. Recimo, glumac koga obo -àvam, Baja Ba~i}, do ogromne mere jeu stanju da se razigra, toliko je duhovit.Baja je jedna bogata priroda, ali je kaorak, brzo se uvla~i u lju{turu. Jednogdana, radili smo Slatku Irmu, on meninapi{e pisamce na probi. Moram dakaèm, tu je bila jedna petorka pozori{nemanguparije visokog kova – Baja, \uza,Deba... – jedan drugom pravili su name -{taljke, ne mogu da produìm probukoliko se smeju. Kao deca su se igrali, aja moram da uradim ne{to. Ili da idemodalje, ili da prekidamo... I onda, pi{emeni Baja: „Ja te volim, moè{ i da metu~e{, sve moè{, samo nemoj da vi~e{na mene, polude}u. Svakog dana }u tido nositi bombone, samo nemoj davi~e{...“

Koje biste, me|u osamdesetak va{ihpredstava, izdvojili?

Te{ko }e mi biti da odgovorim. Imapredstava koje smatram gotovo svojomdecom. Na primer, Sumnjivo lice, Dobri~ovek iz Se~uana, mislim da je to jednaod mojih najboljih predstava na Cr -venom krstu... Pozaboravljala sam {tasam sve radila. Sadrìnu sam zabora -vila, mnogo {to{ta, ne znam da li je vi{edeo stvarnosti, ili predstava. Toliko togaima, pa moram da ra~unam predstavekoje su mi sveè u pam}enju. Aha, iFri{ova Andora – Cica Perovi}, ZoranRad milovi} i onaj popularni {lager „AveMarija“... Uvek sam radila ono {to samvolela, zbog toga sam bila i partijskika`njena...

Kako?Rekli su da sam suvi{e, ovaj... sa -

movoljna. To je bilo na Crvenom krstu,

{ezdesetih godina. Ja sam posle iza{la izpozori{ta, dosta mi je bilo tog rada.Najve}a moja sre}a je to {to sam moglaslobodno da radim ono {to volim.

Posle mjuzikala, glamura, pedesetgodina reìje obeleàvate dramom. Da lije i to ono {to volite?

Katarinu Felisjena Marsoa sam pre -vela pre nekoliko godina, da se za bav -ljam. Nema tu mnogo rediteljskog posla,samo re~... Htela sam posle svih ovihspektakala da vidim da li smem ponovodramu da radim. Vi{e volim spektakle,da izmi{ljam {ale, lagarije, da kitim.ovaj tekst se nigde nije igrao, ima samo{est ljudi u podeli, ja sam ga dalaAteljeu, a glumci su kod mene dolazili,~itali smo ga, da njih u pozori{tu nezamaramo. Bule Gonci}, koji je jedandivan de~ko, ne zna{ koliko talenata unjemu ima – a jo{ nije ni po~eo slavineda otvara, mo`da tek u Neki to volevru}e – predloì da mi to igramo. U prvimah ~inilo se da ne ko{ta mnogo, ali je todvanaest kostima, 250 metara zavese...Nema dekora, a skupo za pozori{te.Znate li koliko ko{ta samo jedne cipeleda se naprave? Bule, koji ima prijateljena sve strane, na|e Viktora Joci}a izValjeva, to je onaj {to }e sada osnovatiRadio Patak, da ~ovek bude mecena.Pazite, ne sponzor, nego mecena! To jeza mene ~udo jedno nevi|eno... Valjda jei to deo kontrasta u kojem ìvimo, kao urenesansi. Ne traì nikakvu reklamu,samo da se premijera izvede u Valjevu...Mecena moè da vrati pozori{tu njegovokraljevstvo. U pravi ~as, jer se pozori{tedanas zloupo treb ljava. Ono u ovomtrenutku mora da bude protiv zao sta -losti, stub kulture, kao u vreme Dositeja.Danas kulturni radnici izmi{ljaju posela– sa~uvaj boè! Televizija stalno nudineke nove vra~are, vidovnjake, vrad` -bine, gledanje u karte... aman, zaman!Taj svet koji nam dovode, da li je to na{akultura? U embargu, kada smo ovakozatvoreni, oni jo{ zamra~uju. E, to ej ono~ega se bojim. Bojim se, u toj propastikulturne politike, sitnih lopova koji sume unesre}ili (Soji Jovanovi} su u stan,dok je primala Nagradu „Bojan Stu -pica“, provalili lo povi – Sl. V.). Bojim setog malog i velikog lopovluka,kriminala. Sve snage treba uperiti,

momenat je u ovoj odvo jenosti od sveta,da se na|u nosioci lu~a svetlosti, daosvetle narod. I vo}ka mora da se |ubri,da bi lepo rodila.

Zna~i, moè biti i koristi od embar -ga?

Moram da kaèm, ma koliko samo~ajna {to ne postoji mogu}nost ko -municiranja, uz sve zlo, moèmo i da se

malo vratimo sebi i prirodnim zako nima.Ponovo u~imo da pe{a~imo, da idemo uprirodu. Vra}amo se dovit ljivosti, spret -nosti, opet postajemo sta novnici oveplanete Zemlje... To je, recimo, dobrastrana, a sa~uvaj me boà uàsa ostalog!Za{to da se vra}amo u pro{lost? Krenimonapred, pa makar i u propast,zajedno sa civilizacijom!

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za Srbiju:

1000,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:Savez dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92(Privredna banka Beograd A.D.)

Godi{nja pretplata za inostranstvo:30,00 EVRA

Devizni ìro ra~un:5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

Tako su govorili...Milenko Zabla}anski:O ULOZI @ANA I KOINCIDENCIJI

I da nisam dobio nagradu uloga @ana (u pred-stavi ”Gospo|ica Julija„ Narodnog pozori{ta za kojuje dobio nagradu „Zlatni vitez” u Moskvi, prim.urednika) mi je donela veliko zadovoljstvo. Zato {tosam se na{ao na jednom takvom pozori{nomdoga|aju, bio u Moskvi, sreo se sa kolegama kojesam upoznao na festivalu u Edinburgu...

U svemu ima koincidencije. Ni{ta nije slu~ajno.Svoj tok-{ou „MMLDS” zavr{avam pesmom Vi -

sockog „Sve je mogu}e i nemogu}e”, a nastupali smoupravo u njegovom teatru, „Na Taganjke”, ~ija seslava vezuje za ime ovog velikog umetnika. Bilo jelepo videti da pored slike Visockog u pozori{tu,ljubitelji umetnosti i dan-danas donose cve}e i palesve}e. Tako ne{to kod nas ne postoji. Nemamopo{tovanja ni prema ~emu.

(Iz knjige „Svedo~anstva neponovljivog ìvota” oMilenku Zabla}anskom, izdava~: „Prometej”)

O POLITICI I UMETNOSTINa prostoru gde ìvimo, gde se stalno menja ime

i obim zemlje, do dana dana{njeg – nije se definisaoni nacionalni plan, ni interes, ni zakoni... Onda nemoèmo ni o~ekivati da }e kulturna politika imatisvoja pravila i smisao. Moje poverenje u politiku biloje vezano za pokojnog premijera \in|i}a. Bio sam snjim u DOS-ovim karavanima, pre 5. oktobra 2000.godine, podràvaju}i njegovo vi|enje reformi. S\in|i}evom smr}u umrla je u meni svaka nada da }enam za neki skoriji period biti bolje i smislenije. Ovosad {to se doga|a na politi~koj sceni daleko je odsvake pameti, a posledica je nemo}i ljudi koji su dalisebi pravo da budu bogomdani i neprikosnoveni.Definitivno, na{a sudbina je Nu{i}: Kada se ~ovekpopne na sto, to jest „na vlast” i pogleda – ne vidinikog dole.

(Iz knjige „Svedo~anstva neponovljivog ìvota” oMilenku Zabla}anskom, izdava~: „Prometej”)

LUDUS citat

(Foto: Vesna Pavlovi})

20

Pozori{te i knjige

LUDUS 150Lu

PET DECENIJA NI[KIH LUTKARA

Povodom obeleàvanja zna~ajnogjubileja – pedeset godina od osni -vanja Pozori{ta lutaka u Ni{u –

Slobodan Krsti} je priredio monografiju(izdava~ Pozori{te lutaka Ni{) koja obu -hvata rad prvog profesionalnog lutkar -skog pozori{ta ju`no od Beograda, odnjegovog osnivanja pa do sada{njih da -na. Autor je periodizovao minulih polaveka u {est vremenski nejednakih seg -menata, zasnivaju}i svoju podelu naperiodima uspona ili promena koje su sede{avale u ni{kom Pozori{tu lutaka.

Prvi period pripada vremenu prvo -bitnih lutkarskih predstava izvan insti -tucije, i zahvata vreme od 1951. do 1958.godine. Drugi period zapo~inje 1958. ka -da se odlukom Narodnog odbora op{tineNi{ osniva De~je pozori{te sa lutkarskomi ìvom scenom i traje do 1982. Tre}edoba, po Krsti}u, nastaje 1983. i trajejednu deceniju; to je vreme zrenja an -sambla i prvih velikih me|unarodnihuspeha. êtvrti period posve}en je peto -godi{njem vremenu, od 1995. do 2000.kada lutkarski teatar doìvljava naj{iruafirmaciju, a peti obuhvata doba od 2001.do 2005. godine kada je izvr{ena obnovagluma~kog ansambla, da bi Krsti} svojuperiodizaciju zaklju~io najnovijim dobomod 2005. godine do danas, kada pozori{tenekolikim predstavama obnavlja ranijeste~en visok renome i kada dobija aka -demski obrazovane glumce-lutkare kojisu zavr{ili {kolovanje u Bugarskoj.

Ako prihvatimo periodizaciju koju jena~inio Slobodan Krsti}, uo~i}emo da jekao okosnicu svakog vremenskog seg -menta autor uzimao nekoliko uspe{nihpredstava koje su sticale priznanja nadoma}im i me|unarodnim pozori{nimfestivalima; ono {to Krsti}, me|utim,diskretno sugeri{e ~itaocu monografije,jeste, u stvari, podela ili periodizacija porediteljskim kreacijama koje su obeleìlepet decenija rada lutkarskog pozori{ta u

Roman Me{e Selimovi}a „Dervi{ ismrt“ objavljen je 1966. („Svje -tlost“, Sarajevo), prvu dramatiza -

ciju uradio je Jovan Putnik 1968. zaNarodno pozori{te u Zenici, a prvi film -ski scenario na osnovu romana napisaoje Borislav Mihajlovi} – Mihiz 1974. zafilm Zdravka Velimirovi}a. Nova izdanjai scenska izvo|enja nizala su se iz godineu godinu i nije ih lako prebrojati, jer„Dervi{ i smrt“ je samo u beogradskimizdava~kim ku}ama {tampan 40-ak pu -ta. Nepromenjeno interesovanje za pri~uAhmeda Nurudina (glavni junak roma -na je ispisuje u no}i pred sopstvenopogubljenje) svedo~i o tome da je, bez ob -zira na daleku pro{lost u koju je pisactransponuje, ta pri~a ìva i bolna i za nasdanas.

Izvo|enjem „Dervi{a i smrti“ u vi -|enju Egona Savina, Narodno pozori{teje pokazalo da moè da bude dru{tvenoveoma angaòvan teatar i to u najboljemsmislu re~i. Zasluga za to, pre svega,pripada reditelju koji je usmerio radnjuromana/Mihizovu dramatizaciju ka vre -menu u kojem je Selimovi} pisao svoje

najbolje delo, naglasio da je re~ o auto -biografskom, da je re~ o samom Me{i Se -limovi}u i tako predstavu u~inio dir lji -vijom i uverljivijom. Savin se opredelioza najva`niju dramatur{ku liniju ro -mana – za odnos intelektualca i vlasti,time pove}ao mogu}nost identifikacijeljudi koji sede u publici (Savin u tre -nutku dok Nudrudin/Ristanovski izgo -vara klju~ni monolog pali svetla u sali),on je markirao, ne op{te mesto da jesvaka totalitarna vlast lo{a, ve} eti~kudilemu da li cilj (osveta) opravdavasredstvo (ulazak u vlast).

Sa stanovi{ta ne samo filologa ve} iljubitelja knjièvnosti, dakle ~italacauop{te, pravi red stvari bio bi: ponovopro~itati Selimovi}ev roman i „Sje}anja“(detaljno pi{e o streljanju svog brata[efkije 1944. u Tuzli), pa oti}i u Narodnopozori{te i videti predstavu, ili, moè iobrnuto, prvo videti Savinovu predstavupa ponovo pro~itati Selimovi}ev roman i„Sje}anja“, ali svakako ponovo ~itati„Dervi{ i smrt“. I nije re~ o tome da jereditelj bilo {ta izostavio, od adaptacijeromana za pozori{nu predstavu se ne

moè o~ekivati da bude bukvalno vernaoriginalu, re~ je o tome da za razliku odpoplave „umetni~kih“ dela ni o ~emu,predstava Narodnog pozori{ta nudi mno -go. Ona je i podsticaj za povratak vr hun -skom knjièvnom tekstu koji je u for -malnom smislu anticipirao omiljenipostmodernisti~ki postupak „prona|enogrukopisa“, a u sadràjnom opisao uzbud -ljiv duhovni i emotivni ìvotopis.

Fascinantno je kako Me{a Selimovi}delikatno „ubija“ glavnog junaka/nara -tora svog romana. Ne umire Ahmed Nu -rudin na kraju pri~e kad stigne katul-ferman, on umire lagano, iz stranice ustranicu rukopisa: „êtrdeset mi je go -dina, ru`no doba: ~ovjek je jo{ mlad da biimao èlja a ve} star da ih ostvaruje.“Nurudin odumire kao porodi~no bi}e –zato {to slaè oca i izneveri brata; gasi sekao erotsko bi}e – divi se lepoti kadijineène a ne èli da je dodirne, se}a se lepe

Ni{u. Re~ je, dakle, o autorima koji suostavili neizbrisiv trag u umetnosti lut -karstva, odnosno o rediteljima koji suunapre|ivali koliko rad samog glu -ma~kog ansambla, toliko i tehnologijuanimacije i estetiku marionetskog po -zori{ta. Otuda se u monorafiji neizbe`nosusre}u imena reditelja-stvaralaca kao{to su Srboljub – Lule Stankovi}, @ivo -mir Jokovi}, Miroslav Ujevi}, JovanPutnik, Borislav Mrk{i}, Voja Stankov -ski i drugih. Posebno poglavlje u mono -grafiji Krsti} je posvetio teoriji i esteticilutkarskog teatra objavljuju}i autorskepriloge Henrika Jurkovskog, RadoslavaLazi}a, Milenka Misailovi}a, Edija Ma -jarona, Viktora Klim~uka, Dejana Pen -~i}a Poljanskog i drugih teoreti~ara iprakti~ara. Du`nu pa`nju Krsti} posve -}uje nagradama i drugim priznanjimakoje su osvojili ni{ki umetnici. Mono -grafija je opremljena velikim brojemodli~nih fotografija koje upotpunjuju ipo dràvaju brojne tekstove (likovnaopre ma Slobodan Radojkovi} i Du{anMiti}). Ova, veoma dobra, monografijaima, na ̀ alost, i jednu manjkavost:lekturu, Ve seli Kati} promakle su gre{keu imenima autora i naslova, ~ime sepomu}uje zadovoljstvo ~itanjaknjige.

Ra d o m i r P u t n i k

Autor Slobodan Krsti} je u monografiji„ârobnjaci iz Ni{a, Pozori{te lutaka Ni{1958–2008.“ periodizovao minulih polaveka u {est vremenski nejednakih segme-nata, zasnivaju}i svoju podelu na periodimauspona ili promena koje su se de{avale uni{kom Pozori{tu lutaka

DERVI[ I SMRT

Sa n j a M i l i ¯

Predstava „Dervi{ i smrt“ je i podsticaj zapovratak vrhunskom knjièvnom tekstu kojije u formalnom smislu anticipirao omiljenipostmodernisti~ki postupak „prona|enogrukopisa“, a u sadràjnom opisao uzbudljivduhovni i emotivni ìvotopis

kr~marice, Mula Jusufove majke, padevojke koju je trebalo da oèni, majkemladi}a koji mu dolazi u tekiju i koji muje mo`da sin; umire kao eti~ko i reli -giozno bi}e – ulazi u vlast da bi seosvetio za bratovljevu smrt, izdajeprijatelja... Kad stigne naredba da gaubiju, on ionako vi{e nije ìv... Ko -munikativnost Selimovi}evog romana sa~itaocima sadràna je upravo u ovimNurudinovim „umiranjima“, svako moèda prepozna bar jedno koje je i sampro{ao.

Ostali junaci Selimovi}evog romanaoblikovani su kao posebni, svoji, ìvotni,a ipak nose univerzalne, tipi~ne ljudskeosobine, to je izuzetna studija karaktera.

Svaki posve}eni ~italac Selimovi -}evog romana moè da na|e sopstveniklju~ za razumevanje su{tine ovogremek-dela, jedan mogu}i je Nurudinovorazmi{ljanje dok je bio vojnik „Tada mi jepadala na um ~udna, obeshrabruju}amisao da je u te{kom poloàju ~ovjek kojije duhovno razvijeniji od drugih, ukolikoga ne {titi poloàj, i strah koji taj poloàjdaje. Postaje usamljenik: njegova su

mjerila druk~ija, i nikome ne koriste anjega izdvajaju.“ I svaki pozori{ni gle -dalac moè da odabere znak za pam}enjeSavinove predstave, na primer na~in nakoji je reditelj re{io prostor – taman,teskoban i tvrd, kao totalitarizam – nesamo u dru{tvu o kojem je u predstavire~, ve} i u mnogim glavama.

Pozori{ne predstave koje nastaju povelikim delima iz istorije knjièvnosti suvi{estruko va`ne: iz estetskih razloga –odmeravanja, ali i uìvanja radi, i izeti~kih razloga – testiraju nas i na{evreme, postavljaju pitanje da li smo odprethodnih generacija ne{to nau~ili.

I na kraju, podatak koji moè bitishva}en i kao kuriozitet, ali koji svedo~i oìvotnosti „Dervi{a i smrti“; roman jesedamdesetih godina 20. veka prevedenna nekoliko svetskih jezika, francuskoizdanje objavio je Galimar, 1977. (prevodSimon Meri, obnovljeno 2004), i ono mo ̀ eda se kupi posredstvom interneta po ceniod pet do 28 evra – u zavisnosti od togada li je re~ o tvrdom ili o bro{iranompovezu, o polovnoj ilio novoj knjizi.

STUDIJA DELA BILJANE SRBLJANOVI]

Nedavno je u izdanju Knjaèvsko-srpskog teatra iz Kragujevca ob -javljena knjiga Slobodana Savi}a

– prva studija posve}ena delu BiljaneSrbljanovi}. Knjiga je vrlo dragocenazato {to njen autor pokriva niz razli~itihaspekata anga`mana Srbljanovi}eve.Naravno, najve}i prostor je posve}enanalizi njenog dramskog pisanja, koje je,sa jedne strane, u po~etku, bilo okrenutodru{tveno-politi~koj problematici, dok je,sa druge, u drugoj fazi njenog rada, treti-ralo krajnje individualna, intimna pitan-ja. Knjiga pokriva i njen anga`man napolju dru{tveno-politi~kog kriticizma,kao i pedagogije.

U poglavlju „Prolog“, Savi} uvodi ufenomen svetskog uspeha njenih drama,defini{u}i i va`no pitanje recepcije nje -nog dela u Srbiji. Kada je re~ o prih-vatanju njenih dramskih tekstova kodnas, autor ta~no isti~e postojanje dvasuprotna stava, odnosno dve „{kole mi{ -ljenja“, kako ih on defini{e. Prva verujeda je Srbljanovi}eva osrednji talenat kojise prodao Zapadu, dok druga smatra daje re~ o autenti~nom piscu, ~iji je uspehatak na palana~ku svest. Savi} zatimpoja{njava kontekst svetskog uspeha

drama. Uk lju~eni su i delovi iz njenihdnevnika, u poglavlju naslovljenom„Glas prkosne Srpkinje“, koje je onapisala tokom NATO bombardovanjaJugoslavije, za italijanski list „Republi-ka“, zatim njen govor prilikom uru~enjanagrade „Ernst Toler“ (1999), niz frag-menata iz njenih intervjua razli~itimmedijima (Blic, TV No vosti, Dnevnik,Vreme, Nin, Teatron, Ludus, Scena, Poli-tika, podgori~ki Monitor i Pobjeda,berlinski Teatar Hojte) itd. Tako|e, nave-den je i ceo govor reditelja Tomasa Oster-majera, na sve~anosti uru ~enja nagrade„Nova pozori{na realnost“, koju jeBiljana dobila u Solunu, 29. aprila 2007.godine, zatim kra}i tekstovi njenog profe-sora Filipa Davida i njenog studenta Fili-pa Vujo{evi}a, kao i teatrolo{ka analizanjene drame Barbelo, o psima i deciIvana Medenice.

Knjiga Biljana Srbljanovi} – poro-di~ne i druge pri~e Slobodana Savi}a vrloanaliti~no, slojevito i sveobuhvatno pred-stavlja lik i delo ove spisateljice. Savi}postavlja veliki broj pitanja koja podsti~una dalju analizu, ~ine}i ovu knjigu iodli~nom bazom za nekadalja istraìvanja.

Srbljanovi}eve, diskutuju}i o fenomenunove evropske drame, grupe tekstova ukoju su uklju~eni i njeni komadi. Uknjizi se zatim niù poglavlja „Dida -skalije“, gde Savi} pi{e o Biljaninomodrastanju, uticaju popularne kulturena njeno sazrevanje, studijama naFakultetu dramskih umetnosti, prvomuspehu sa komadom Beogradska trilogi-ja. U delu „Otvorena vrata“, Savi} na -stavlja da hronolo{ki prati liniju njenoguspeha, sa dramama Porodi~ne pri~e,Pad, Supermarket, navode}i relevantnekritike o ovim tekstovima. U poglavlju„Izneverena o~ekivanja“, Savi} pi{e ookretanju njenih interesovanja na li~nijeteme, u komadima Amerika, drugi deo iSkakavci, analiziraju}i i same tekstove,ali i njihovu recepciju u nizu produkcijavan Srbije. I ove analize su potkrepljenekriti~kim tekstovima iz nema~kih, fran-cuskih, hrvatskih medija, zahvaljuju}i~emu dobijamo vrlo dragocen i bogatuvid u uspeh Srbljanovi}kinih drama.

Knjiga ima osam poglavlja, kojimaje dodat i „epilog“ Slobodana Savi}a,zatim neka vrsta pogovora DraganeBo{kovi}, kao i opse`na bibliografija ispisak izvo|enja Strbljanovi}kinih

A n a Ta si ¯

Knjiga Biljana Srbljanovi} – porodi~ne i

druge pri~e Slobodana Savi}a, prva studija

posve}ena delu poznate dramske spisa -

teljice, vrlo je dragocena i zato {to njen

autor pokriva niz razli~itih aspekata

anga`mana Srbljanovi}eve

LUDUS 15021

Pozori{te i knjige

KLOPKA ZA PROLAZNOST

Biti ili ne biti je izazov koji pozori{tesvake ve~eri iznova upu}uje samosebi, svojoj publici – ìvotu. Jed -

nostavno, u pozori{tu jesi ovde i sada ilite uop{te nema“, kaè Marina Milivoje-vi}-Ma|arev u uvodu svoje knjige „Biti upozori{tu“ u izdanju biblioteke Ars Poet-ika, koje je Jugoslovensko dramsko po -zori{te pokrenulo 1978. godine sa na -merom da pruì detaljniji uvid u reper-toar, dramska dela, pisce, reditelje stva -raoce, kao i sve ostalo {to je vezano zanastajanje predstave kao umetni~kog~ina.

Pozori{te postoji izme|u reflektora itame. Ono je kobno zbog svoje prolaznos-ti, zato {to postoji ovde i sada, u okvirusopstvenog diskursa, u pogledima gle da -oca ili stvaraoca. Taj pogled po Laka -novoj teoriji funkcije „Pogleda i oka“,ozna~en je kao „malo a“. U postmodern-im teorijama, uklju~uju}i ovde i Laka -novu, pogled se vra}a telu, gleda objekat,i time kao da biva gledano (telo publike)od strane objekta; publika biva gledanaod strane gledaoca ili od strane samesebe. I publika i izvo|a~i na sceni, bezobzira ko preuzima ulogu objekta, uzrocisu èlje pogleda.

Marina Milivojevi}-Ma|arev po ku -{ava da uhvati „{etaju}i pogled“ vode}ise re~ju koja je nastajala u toku pravljen-ja predstave. Podnaslov knjige je„Rediteljski stilovi u Jugoslovenskomdramskom pozori{tu; Dejan Mija~, Slo -bodan Unkovski i Du{an Jovanovi}.“Neku vrstu forme neuhvatljivosti pozo -ri{ta autorka uspeva da prikaè zbognjene privilegovane uloge dramaturgana predstavama koje su reìrali tri gorepomenuta reditelja (autora predstave).Osim gr~evite borbe za pronalaènjeforme „trena“ u kome predstava postoji,moèmo (pr)oìvljavati ovu knjigu (dok -torsku tezu Marine Milivojevi}-Ma|a rev)kao istraìvanje delatnosti JDP-a uokviru kulturno-politi~kog aspekta ukome jedna institucija poku{ava da nastarim osnovama gradi novo ~itanjesopstvenog diskursa (od 2003. kada jenova zgrada, nakon poàra 1997, izgra -|ena).

Nakon detaljnog uvoda, prelazi se nakonkretnu analizu rada pojedinih redi -telja. Po odre|enoj strukturi prati seproces nastajanja predstave. MarinaMilivojevi}-Ma|arev analizira slede}eizvedbe u novoj zgradi Jugoslovenskogdramskog pozori{ta: u reìji Dejana Mi -ja~a (Rodoljupci po tekstu Jovana SterijePopovi}a, Pse}i valcer po drami Leonida

Andrejeva i Skakavci po drami BiljaneSrbljanovi}); u reìji Slobodana Unkov -skog ([ine i Brod za lutke po dramskomtekstu Milene Markovi}, Galeb po A. P.êhovu), u reìji Du{ana Jovanovi}a(Molijer jo{ jedan ìvot po drami MihailaBulgakova i Hamlet po drami Viljema[ekspira). Uz razgovore, intervjue sarediteljima ili glumcima, pominju sedileme i preispitivanja glumaca tokomproba. îtava struktura knjige se dekon-strui{e i forma poprima atmosferu revi-talizacije predstava, vezivanje predstavaza odre|eni zna~ajni (ako ga ima) poli-ti~ki diskurs ~ime se tekstovima dajeoblik pulsiraju}eg tela u procesa stva -ranja nove predstave. Paradoksalno,poku {avaju}i da uhvati trenutak samogna stajanja izvedbi, autorka zalazi upolje (ne)mogu}nosti odràvanje utv r -|ene forme.

Sva tri reditelja koje analizira, raz -vili su specifi~an prilaz dramskom tek -stu. Mija~ kao neuhvatljiv hodaju}imislilac po sceni, Unkovski koji glu -ma~kom improvizacijom dekonstrui{etekstove, i Du{an Jovanovi} kroz tekstformira novo bi}e. Marina Milivojevi}-Ma|arev pi{u}i sau~estvuje, pravi novijezik, formu i pogled. Uhvatiti prolazantren pozori{ta je nemogu}e.

Te{ko je u srpskoj literaturi o pozo -ri{tu na}i tako iscrpan i, na mahove,uzbudljiv tekst u kome se predstave nesamo analiziraju nego, takore}i, ìvepred ~itaocem u svom, ponekadparadoksalnom i neizvesnom nastajan-ju. Dileme koje se pojavljuju i kodreditelja i kod glumaca, i re{enja kojimase taj proces zavr{ava na sceni, ne osta-ju zatvorene u jednoj predstavi, ve}, {toje vidljivo u knjizi, proìmaju i drugepredstave, i omogu}uju da se pozori{niìvot jedne sredine doìvi kaojedinstven tok i celina.

A n a I sa k o v i ¯

U knjizi „Biti u pozori{tu“ autorka Marina

Milivojevi}-Ma|arev daje i neku vrstu forme

neuhvatljivosti pozori{ta kroz prizmu pred-

stava koje su reìrali doajeni Dejan Mija~,

Slobodan Unkovski i Du{an Jovanovi}

Ubiblioteci Dramske umetnostiizdava~ke ku}e „Altera“ iza{la jenova knjiga 12 No-drama –

Japanski klasi~ni teatar – koju je kaoantologiju priredio Radoslav Lazi}.Knjiga obuhvata 12 No-drama iz bogateba{tine od 300 sa~uvanih drama Kana -mija, Zeamija, oca japanskog klasi~nogNo-teatra, Nobumicija i drugih autora.

Re~ je o izdanju koje, po re~imateatrologa prof. dr Tvrtka Kulenovi}a,predstavlja kapitalno delo izvorne ja -panske dramaturgije i estetike klasi~nogteatra.

Ako je pozori{te preobraàvanje,pretvaranje jednog ljudskog bi}a u nekodrugo, ili, na Istoku, i u ne{to drugo,onda No-drama tu ~injenicu ovaplo}uje usvojoj dramskoj strukturi, smatra naj -bolji poznavalac azijskog teatra na ovimprostorima.

Pojam No-drama ozna~ava umetnostteatra i predstavlja „najneobi~niji inajfascinantniji oblik umetnosti koju jesvet ikada upoznao“. Jer, umetnost No-drame i teatra su totalno pozori{te. Kla -si~na japanska No-drama pra}ena pes -mom i plesom sjedinjuje zajedni~ko delosvih reprezentativnihumetnosti.

DVANAEST NO-DRAMAAntologija „Japanski klasi~ni teatar“

Radoslav LAZI]

POSTANAK GLUME(Po Zeamiju)

Gluma je staza,Put ~ovekovogostvarenja.Gluma jeUzdizanje ptice navetru.Ako se radi o igriI pevanjuNjihov koren izrastaIz ve~ne riznice duha – Iz glum~evog tela.Ritam je trzajCeline glum~evog tela.Ritam jeumetnost teatra.

Pred kraj 2008. godine, 21. decem-bra u podne, u Ateljeu 212, pred-stavljena je zbirka ljubavne poezi-

je „37 prstenova“ Milana – Cacija Mihai -lovi}a, poznatog glumca i dugogodi{njeg~lana pomenutog teatra.

Posle zbirke za decu „Srce i drugepesme“ (2002) i „Uspomenara 212“(2007), ovo je njegova tre}a knjiga, astihove iz nje su toga dana kazivalenjegove kolege i prijatelji: Ruìca Soki},Petar Kralj, Dejan âvi}, Ivan Jagodi},Tihomir Stani}, Rade Miljani}, GoranSultanovi}, Aljo{a Vu~kovi}... Program jevodila mlada glumica Ana Frani}. Oknjizi je veoma nadahnuto govorio pisacZoran @ivkovi}. Naravno, svoju poezijuprepunom foajeu Ateljea 212 nadahnutoje govorio i autor.

Recenzenti zbirke pesama „37 pr ste -nova“ su istaknuti srpski pesnici Dra -gomir Brajkovi} i Bratislav Mila no vi}.

Ve} prvi uvid u pesme ove zbirkesvedo~i da Mihailovi} kazuje svakupesmu kao kovanicu, ili godinama ~u -vani souvenir, i da injegova nteresantna idinami~na poezija ima dramaturgijustvorenu kroz zvu~ne obrte poezije kojutreba izgovarati i glumiti. Stihovi nose{umove mladala~kih èlja i glasove kojise susre}u i govore da ljubav traje uprkospromenama i nastupanju razli~itih doba.Mladost i ljubav u Cacijevim stihovimagovore o snazi li~nosti i ve~nom na dah -nu}u za novu pri~u.

Izme|u ostalog Brajkovi} je zapisao:„... Ljubavnu pesmu iznedre i noseose}anje i ~e`nja, slutnje i privrènost.Pesni~ka knjiga Trideset sedam prste -nova Milana – Cacija Mihailovi}a od oveje vrste. Nisu ove pesme od velikih igromadnih re~i, ve} od obi~nih, iskrenih,ne`nih. Pesnik nastoji da kroz pesme,

LJUBAVNA POEZIJA DRAMSKOG NABOJA„37 prstenova“ Milana – Cacija Mihailovi}a

M r M i r j a n a Si so j e v i ¯-Ra d o j i ÷ i ¯

godove i prstenove napravi neku vrstulirske hronike tananih i suptilnih odnosaiz me|u dva bliska bi}a...“

Pi{u}i o iskrenosti i ose}anjima odiskona Milana – Cacija Mihailovi}a,Bratislav Milanovi} isti~e da je knjiga„sva u znaku ljubavi, snai melanholije“.

LUDUS citat

Miki Manojlovi}: O GLUMI I SMRTI

Glumac ima tri sata da bude Jago, Fedra, Gloster... U tom kratkom vremenu on ihoìvljava i usmr}uje na pedeset kvadratnih metara dasaka... On }e umreti za trisata pred likom koji je sada njegov. Potrebno je da on u ta tri sata oseti i izrazicelu jednu izuzetnu sudbinu. To se zove izgubiti se da bi se ponovo na{ao... Ne igrati za glumca zna~i stotinu puta umreti sa svim bi}ima koja bi kao glumacoìveo ili vaskrsao...(Iz monografije „Miki Manojlovi}, igra~ na lete}em }ilimu“ Ranka Muniti}a. Izda-va~: Udruènje filmskih glumaca Srbije)

Tako su govorili...

Mira Banjac: O ULOGAMA

Ja sam, u stvari, igrala taj neki mali svet, male sudbine. Male ljude s velikim povodom.Kad igra{ velike dramske uloge, pogotovo iz svetske literature, ve} postoje neki para-metri. Ali, kad igra{ nekog koga }e{ sutra sresti na ulici, to je i odgovorno i vrlo te{ko.Uvek je te{ko da sagleda{ nekog ko ti je jako blizu. S distance uvek bolje vidi{.(Iz knjige „Glumci govore“ Feliksa Pa{i}a. Izdava~i „Prometej“ i „Sterijino pozorje“)

Promocija „37 prstenova“ u Ateljeu 212

Glumac Damjan Kecojevi}, koga {irapublika zna kao Ivana u predstavi„Hadersfild“ i istoimenom filmu,

nedavno je za svoj rad u de~jem pozori{tudobio nekoliko zna~ajnih gluma~kihnagrada, me|u kojima su Godi{nja na -grada Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}„za najbolje umetni~ko ostvarenje u pro -tekloj sezoni, za uloge u predstavama„Konac delo krasi“, „Stepa“ i „Knjigalutanja“, glavna gluma~ka nagrada na14. „Festi}u“, za vi{e uloga odigranih upredstavi „Stepa“, i nagrada na 40. Lut -karskim susretima u Ni{u, za ulogu upredstavi „Konac delo krasi“. U sva triobrazloènja ìrija jednoglasno se kon -statuje izuzetna ve{tina u transformaciji,raznolikost talenta koji se s lako}omprebacuje s klasi~nih gluma~kih zada -taka na lutkarski ili plesni teatar, kao iistinska gluma~ka posve}enost. Zanim -

ljivo je da se Damjan bavi i scenskimpokretom, a pored „Radovi}a“ i drugihde~jih pozori{ta, od skoro ga moètegledati u predstavi „Rugoba“ u JDP-u, ukojoj igra glavnu ulogu, kao i u komadu„Slu~aj Vojcek–Hinkeman“ u reìji AneTomovi}, koji je krajem januara imaopremijeru u Bitef teatru.

S obzirom na veliki broj nagrada zarad u „Du{ku Radovi}u“, zna~i li to da jede~je pozori{te ono {to ti gluma~kinajbolje leì?

U „Radovi}u“ radim bar dve-tripredstave godi{nje, tu postoji neki kon -tinuitet i zato me ljudi najvi{e vezuju zaovo pozori{te. Pro{le godine sam radioprvi put u „Puì}u“, a igram dve-tripredstave i u „Pan teatru“. Ipak, nemamutisak da sam pre svega glumac za decu,ve} stvari koje sam radio za odrasle nisukomercijalnog karaktera i igraju se na

raznim stranama pa ne postoji ta vrstakontinuiteta. S druge strane, Radovi}„mi je uàsno bitan zato {to sam tamodo{ao u momentu kada i Anja Su{a, kojaje promenila repertoarsku politiku. Onaje revitalizovala ve~ernju scenu zamlade, gde smo prvo radili predstavu„Por{a Koklan“, a onda i komad „Lju -lja{ka“ izraelske spisateljice Edne Mazie,koji se bavio temom silovanja i agresijenad decom, pet godina pre nego {to je tokod nas postalo aktuelno.

Tvoja poslednja predstava, „Slu~ajVojcek–Hinkeman“ u Bitef teatru, opi sa -na je kao „poku{aj sagledavanja srpskeposleratne stvarnosti iz perspektivegeneracije koja je potpuno nesvesnopro{la kroz devedesete“. [ta to ta~nozna~i i kako je ta tema prelomljena kroztekst Bihnerovog „Vojceka“ i Tolerovog„Hinkemana“?

Oba teksta su negde sli~na, a glavnijunaci su vojnici. U „Hinkemanu“ junakdolazi iz rata, gde je pogo|en i ostao bezpenisa, dok Bihnerov Vojcek zbog po -niàvaju}eg siroma{tva pristaje da budepodvrgnut medicinskim eksperimentima.Ono ~ime se mi zapravo bavimo jesuposledice ratova na mu{ku populaciju uSrbiji, koja je u manjku i izgubljena je sobzirom na to kroz {ta je pro{la. Tako|e,problematizujemo i odnos s o~evima kojisu pro{li kroz te ratne godine, a sad sepona{aju u stilu „puj pike ne vaì, ni{tanam se nije desilo“. @eleli smo da pod -staknemo publiku da malo razmisli otome za{to se stvari cikli~no ponavljaju,gde ljudi pakuju sve to {to se desiloproteklih deset-dvadeset godina, {ta sede{ava sa vojnicima koji imaju post -traumatski sindrom? Kod nas se o tomene pri~a, kod nas ljudi to „nemaju“, toimaju samo neki koji su do{li iz Vijet -nama i sli~no. Pored scena iz „Vojceka“ i„Hinkemana“, u predstavi iznosimo ina{a li~na iskustva vezana za ’92. i ’93.

Nadoveìmo se na pro{li broj „Lu -dusa“, u kom je jedna od tema bila statusslobodnih umetnika. S obzirom da pri -pada{ toj grupi, kakva su tvoja isku -stva?

Sa mnom je specifi~an slu~aj jer se idalje vodim na Bosnu, gde sam ro|en, {tozna~i da se na mene pla}a porez kao na

zaposlene. Ali imao sam jedan drugiproblem – kada sam hteo da izvadimdozvolu boravka u Srbiji, ljudi u SUP-uza strance nisu znali kako da me prijave,jer ne postoji definicija slobodnog umet -nika. Postoji definicija Kineza koji drìradnju u bloku 70, ali ne i slobodnogumetnika. U svetu na konto toga {to siumetnik uz dozvolu boravka dobije{ irazne olak{ice, dok u Srbiji ne znaju {ta}e s tobom.

Na ~emu trenutno radi{, gde }emo tejo{ gledati tokom ove sezone?

U „Radovi}u“ su po~ele probe zapredstavu „Oliver Tvist“ Stevana Bod -roè, koja }e iza}i 15. marta. To je dra -matizacija koja je ra|ena u „Buhi“ prenekih deset godina, ali ovo }e biti ne{tosasvim novo, Olivera Tvista na primerigra balerina. Pro{ao sam audiciju i uNarodnom pozori{tu za novi tekst MajePelevi}, „Mo`da smo mi Miki Maus“, kojije dobio Sterijinu nagradu pro{le godine.

22

Intervju: Damjan Kecojevi}

LUDUS 150Lu

ZA[TO SE STVARI CIKLI^NO PONAVLJAJU

T i j a n a Sp a si ¯

„Ono ~ime se mi zapravo bavimo u pred-stavi Slu~aj Vojcek–Hinkeman jesu poslediceratova na mu{ku populaciju u Srbiji. Tako|e,problematizujemo i odnos s o~evima koji supro{li kroz te ratne godine, a sad se po -na{aju u stilu ´puj pike ne vaì, ni{ta nam senije desilo´“, kaè Damjan Kecojevi}

Pozorju

Kada me je Ivan M. Lali} pozvao daselektujem inostrani program Sterijinogpozorja bio sam iznena|en, uzbu|en iinspirisan. Hteo sam da nastavim putemkojim je krenuo moj prethodnik IvanMedenica koga veoma cenim kao ~ovekakoji je dao novu smernicu umornomkonceptu na{eg najstarijeg festivala. Sadruge strane, hteo sam da idem svojimputem i ukaèm doma}oj publici na jed -no novo bu|enje (ne bu|anje!) evropskog

i svetskog teatra. Svestan da ovo moè dazvu~i pretenciozno, ostavljam publici daproceni moj rad.

Ono {to za sada mogu da kaèm jesteda se moja selekcija ne}e zvati „Krugovi“nego „Drugovi“. Za to imam vi{e razloga,ali iskreno me mrzi da to na{iroko obra-zlaèm. Razlozi su kako konceptualnetako i su{tinske prirode i to neka za sadabude sve {to }u o tome re}i.

S obzirom da ovogodi{nje Pozorjestartuje ta~no na Dan mladosti, to jeste25. maja, mislim da je u najmanju ruku

prikladno da se okupe biv{i i sada{njiDrugovi i podele biv{a i sada{nja iskust-va na temu biv{eg i sada{njeg sub ver -zivnog pogleda na najnovija politi~ka isocijalna de{avanja u Evropi i svetu(konkretno SAD-u).

Bi}e tu pozori{ta iz Hrvatske, ê{ke,[vedske, Holandije, SAD-a, Nema~ke,Litvanije, Tadìkistana, i DemokratskeRepublike Sao Tome i Prinsipe (poslednjetri zemlje sam izmislio, ali mislim dazvu~i egzoti~no. To je zamka za one kojine ~itaju pa`ljivo nego samo prele}upogledom ovakve tekstove!!).

Toliko za sada o mojoj selekciji naSterijinom pozorju 2009.

Sanjanju i doga|anju

Ekonomska kriza? Ja ne znam zave}u i dublju krizu od one koja nas jezasko~ila 1992. Ali, moje pozori{te nemaveze sa ekonomskim uslovima. Jeste da

„Komad Bli Jelene Mijovi}, koji radimo u

Ateljeu, a ~ija je premijera u martu, tekst je

koji zaista ima sna`nu emociju, ne beì od

nje i ne stidi je se“, kaè Zavi{i}

POZORI[TE ZA DECU JE U SENCI

U relativno kratkom vremenskom periodu Malo pozori{te „Du{koRadovi}„ je izraslo u zna~ajnu instituciju, koja je podigla shvatanje de~jekulture kod nas na jedan vi{i nivo...

Kad ljudi pri~aju o de~jem pozori{tu onda kaù: de~je predstave se radejednako ozbiljno kao teatar za odrasle, {to ~esto uop{te nije ta~no. U„Radovi}u“ se zaista traè ne samo nove forme, nego i novi na~inikomunikacije sa decom, i to nije samo floskula. Deci nije sve servirano, {to je~est slu~aj u drugim de~jim pozori{tima, predstave su vizuelno jake, prili~norade na ma{ti, ne ide se na to da decu treba samo zabavljati i dràti im pa`nju.îni mi se i da su neki zahvati koji postoje u Malom pozori{tu „Du{ko Radovi}„radikalniji i u nekom smislu eksperimentalniji od ve}ine doma}ih pozori{ta, izato je dragoceno raditi tamo. Mogu da eksperimenti{em kao glumac i saformom i sa na~inom na koji }u ne{to odigrati, bez obzira {to je re~ o de~jempozori{tu.

Name}e se pitanje odnosa pozori{ta za decu i pozori{ta za odrasle?Istina je da se veliki posao koji se radi u „Radovi}u“, „Buhi“, „Pan

teatru“..., zapravo nipoda{tava, odnosno o njemu se gotovo ne pri~a. Sve vremekukamo da pozori{ta imaju problema sa publikom, a niko ne razmi{lja o tomeda se publika edukuje. „Radovi}„ je dragocen jer zaista obrazuje mladenara{taje, ne samo kroz predstave, ve} i kroz razgovore sa decom posleizvo|enja. Jer, na primer, Austrija nije imala jaku savremenu plesnu scenu, pasu napravili petogodi{nji projekat koji je podrazumevao ne samo pravljenjepredstava za odrasle, nego i pravljenje plesnih predstava za decu, primerenihodre|enom uzrastu. Oni su svoju publiku edukovali i vi danas kad odete u„Museumsquertier“ na predstavu savremenog plesa, krcato je.

U „Radovi}u“ postoji veoma precizna repertoarska politika, {to jediskutabilno ~ak i za neke velike pozori{ne ku}e. Radili smo êhova za decu(„Stepu“, prim.nov.), {to nigde nije postavljeno kao „big deal“, a ja mislim dajeste. A „Stra{ne pri~e bra}e Grim“ su mi ubedljivo najbolja predstava kojusam gledao u Beogradu pro{le godine.

R e d i t e l j N i ko l a Z a v i { i } o . . .naj~e{}e radim unutar toplih (naj~e{}e)institucija, ali u Pragu sam radio sasvojom trupom. Ne kaèm da i ovde nebih radio ne{to sli~no. No, za sada nemapotrebe. Moram da kaèm da imam sre}uda se bavim svojim pozori{tem, to jestautorskim pozori{tem – gde god daradim. To je retka okolnost kod rediteljamla|e generacije. Naj~e{}e su mladireditelji dugo samo „izvo|a~i radova“ pase u autore pretvore tek kada vi{e nisumladi. Ako ikad. Ja od starta radim ono{to èlim, i to me duboko zanima, zabavl-ja i gura dalje. Svakako }u u tom pravcuda nastavim, pa dokle stignem. Meneveoma zanima igra sa formom, sa scen-skim oblicima, sa svetlom pre svega, sainterakcijom gluma~kog bi}a i svetla, salutkama i multimedijom... Ima tolikostvari koje jo{ èlim i ho}u da probam.Ne vidim kraj. I sre}an sam zato.

Predstavi „Bli“ u Ateljeu 212

Komad „Bli“ spisateljice Jelene Mijo -vi} duboka je i emotivna, duhovita pri~ao imaginarnim prijateljima koji se po -

B r a n k o D i m i t r i j e v i ¯

To reìra Slovenac Matija` Pokrajc i radsa njim me uàsno raduje jer je todruga~iji pristup, znamo u kom pravcuSlovenci idu kada je pozori{te u pitanju.Premijera }e biti na Sterijinom pozorju,ili bar je tako planirano, madase ovde nikad ne zna.

Nikola Zavi{i}

Damjan Kecojevi}

Damjan Kecojevi} u predstavi Konac delo krasi

OD STARTA RADIM ONO [TO ME DUBOKO ZANIMA

LUDUS 15023

Biografija

Ro|en u Beloj Crkvi 1976. Studirao reìju u Pragu i Beogradu. Magistriraou Pragu gde je sa Isla|ankom Stefi Tors osnovao trupu sa kojom je radio i puto-vao po raznim festivalima u ê{koj i po Evropi. Od 2004. u Srbiji uradio vi{epredstava za decu me|u kojima su „Kiki i Bozo“ Andree Valean (nagraduìrija na festivalu TIBA) i „Skoro svako moè da padne (osim ~aplje)„ pokratkim pri~ama Tona Telehena u „Radovi}u“, zatim „Trtica rajske ptice“Branka Dimitrijevi}a u NP u Uìcu (nagradu za reìju na Festivalu pozori{taza decu u Kotoru 2007), „Aladinova ~arobna lampa“ Aleksandra Novakovi}a(Grand prix za reìju i predstavu u celini na lutkarskim susretima u NovomSadu 2007) i „Bastijen i Bastijena“ V. A. Mocarta u „Pinokiju“ (nagrada zapredstavu na lutkarskim susretima u Ni{u 2008).

Kada je re~ o predstavama za odrasle to su: „1984“ Dòrdà Orvela, kopro-dukcija Bitef teatra i „Grand Theater“-a iz Groningena (Holandija). „Plastelin“Vasilija Sigarjeva u Ateljeu 212, „Zamak“ Franca Kafke u JDP-u, „Godo nausijanom limenom krovu“ u SNP-u Novi Sad, „RazBOYnicI“ Fridriha [ilera uNP Subotica.

Selektor inostranog programa Sterijinog pozorja 2009.

javljuju ponovo posle mnogo vremena,kada smo ve} zaboravili da su ikada bilisa nama. Radim ga sa izvanrednomgluma~kom ekipom na velikoj sceni Atel-jea 212. To mi je prvi put da radim nanekoj velikoj sceni u Beogradu i vrlo samuzbu|en zbog toga. Mo`da me samo vi{euzbu|uje ~injenica da radim sa fanta -sti~nim glumcima (Svetlana Bojkovi},Tihomir Stani}, Isidora Mini}, Katarina@uti}, Vladislava \or|evi}, Branka [eli}-Ili}, Dragana \uki}, Bojan @irovi}) isaradnicima (Maja Vidakovi}, Mirna Ili},Sonja Lon~ar, Goran Simonoski)... Sve usvemu, jedna mo}na ekipa koja moèmnogo. I posle dugog vremena doma}itekst koji zaista ima emociju, ne beì od

Sedmog decembra 2008. godine, za -putila sam se na jednu staru, menitako dragu i poznatu adresu, na

kojoj ve} 86 godina stanuje beogradskoAkademsko pozori{te. Njegovi osniva~isu bili Mata Milo{evi}, Milan Dedinac,Boìdar Kova~evi}, Branimir ]osi}, Sta{aBeloànski i mnogi drugi tada{nji stu -denti, a kasnije zna~ajni stvaraoci nana{em kulturnom podneblju. Nije minamera da ovom prilikom prebiram poistorijatu tog pozori{ta, sve je to sa ve -likom ljubavlju i trudom sabrao i ispisaoMirko Todorovi} – Era u knjizi od preko400 stranica, niti da nabrajam imenaonih koji su decenijama upravo odavdekrenuli krupnim koracima u svet umet -nosti, nauke i drugih dru{tvenih de -latnosti. Ve~eras, ja èlim da pogledampredstavu Hamlet, svesrdno preporu~enuod nekih mojih pozori{nih prijatelja.Premijerno je izvedena u okviru BitefPolifonije, a ovo je sada njeno devetoizvo|enje. Ulazim u predsoblje na prvomspratu (zbog male kvadrature ne moguga nazvati ni predvorjem ni holom), gdese kupuju ulaznice i odlaù kaputi. Ulogebiletara, garderobera i drugog pomo}nogosoblja preuzimaju na sebe studenti-glumci koji te ve~eri nisu angaòvani upredstavi. Dobijam i lepo ure|en pro -gram gde su na ~etiri stranice sloènesve neophodne informacije o pozori{tu i opredstavi, sa kolor fotografijama maskiza Hamleta, kao i udenutim listi}em sarepertoarom za taj mesec. Vidim da jo{uvek igraju êhovljevog Galeba, gledalasam tu predstavu pre godinu dana uveoma inventivnoj postavci VladimiraCveji}a, sadràjno i emotivno zgusnutoj,sa impresivnim detaljima koje su mladiglumci pronosili i prenosili kao neko

novo i njima blisko poimanje umetnosti.A tu su, naravno, i savremene opser va -cije nove dramaturgije: Za{to Balkannije seksi Gorana Stefanovskog, ili Samoza ljubavnike u plja~ki Kralja~i}a i[ajtinskog, ili Bre – kabare V. \ur|evi}ai V. Cveji}a. Ove predstave posebno pri -vla~e mladu publiku, ponekad se, kaù,na ~etrdesetak postoje}ih mesta u gle -dali{tu, stisne i sedamdesetak gledalaca.Kako – te{ko je odgovoriti, ali izgleda daovde i nemogu}e postaje mogu}e.

To se dogodilo i sa predstavom Ha -mlet. Cela sloèna radnja komada, svilikovi i njihovi me|usobni sukobi, svefilozofi~ne reminiscencije – sve je tu i svese to odigralo u sat i po izvo|enja. Idejareditelja i direktora teatra VladimiraCveji}a da se za Hamleta koriste elementikabuki pozori{ta, pokazala se veoma de -lotvornom: tri reda zavesa u tri razli~iteboje, koje se po potrebi razmi~u i nami~u,jedan oltar u dubini za pojavu duha Ha -mletovog oca, drvene udaraljke kaojedini muzi~ki zvuk, i savr{eno postav -ljene i znala~ki o{minkana lica glumaca(stru~ni masker ih je samo jednom po -stavio, a za sve ostale predstave glumci torade sami) – omogu}avaju da ène igra -ju mu{ke, a mu{karci ènske uloge. Ha -mleta igra Jadranka Gr~e koju bi svakobeogradsko pozori{te moglo poèleti nasvojoj sceni: ekspresivna, emotivna, sasavr{enom govornom i fizi~kom radnjomi inteligencijom neophodnom za tuma -~enje ovog lika. Kad je konkurisala naFDU – nisu je primili. Sada studiranema~ki i {panski, predaje povremeno ujednoj {koli. Ali, kako je pozori{te njenavelika ljubav, ona joj se u Krsmancu po -sve}uje svim svojim bi}em. To vaì i zaostale studente, uglavnom dru{tvenih

nauka. U ovaj mali prostor steklo se to -liko mlade, pozitivne energije i ljubavi –a ispod njih zvrji prazan, ve} ubu|aliprostor nekada{njeg bioskopa u koji sejo{ niko nije uselio.

Kada je, pre godinu dana, Krsmanachteo da proslavi 85 godina svog rada,FDU im je samo za to ve~e pozajmiosvoju salu (koja nosi ime Mate Milo {e -vi}a, osniva~a Akademskog). Deljene su izlatne plakete sa njegovim likom. Og -njenka Mili}evi}, ve} tada u bolesti,primaju}i ovu plaketu, rekla je: „Moralasam da do|em. U Akademskom sam1956. reìrala [arenu loptu Igora Tor -kara. Ta predstava je na Me|unarodnomstudentskom festivalu u Istanbulu dobilaprvu nagradu. Bilo je to, pri~ali su mi,veliko slavlje. Na Festival je oti{lo samo~etvoro glumaca, za reditelja nije bilopara – tako da ovo priznanje, posle tolikogodina, delim ve~eras zajedno sa svima.“

E pa, eto. Ni{ta se nije promenilo.Para ni danas za najstarije studentskopozori{te u Evropi – nema. Snalaze setako {to pronalaze stru~ne ljude iz raz -nih pozori{nih oblasti, koji su spremni daim pomognu i bez materijalne naknade. Itako {to im Ministarstvo prosvete obez -bedi minibus sa tridesetak mesta, kojimse prevoze do raznih destinacija u na{imbiv{im republikama i evropskim grado -vima gde se odràvaju me|unarodnistudentski pozori{ni festivali. A zovu ihsvuda: jesenas je u Pe~uju (Ma|arska)njihova predstava odnela prvu nagradu;za nekoliko dana putuju u Zagreb, a umaju u Vilnus – evropsku prestonicukulture za 2009. godinu. Me|utim, aprilameseca ~eka ih najve}i zadatak i najve}eisku{enje: tada Krsmanac organizujeovde u Beogradu Festival studenstkih po -zori{ta iz svih krajeva biv{e Jugoslavije.Nije li to dobar povod da se Skup{tinagrada zainteresuje i za njih kao i zaDadov? Njena podr{ka bi mnogozna~ila i doma}inu i gostima.

„KRSMANAC“ U SJAJU I TAMILepote, vrednosti i ve~ite muke najstarijeg

studentskog pozori{ta u Evropi

P i še O l g a Sa v i ¯

nje i ne stidi je se. Jako dobar materijalza rad. Vrlo sam radoznao da vidimrezultat, ali }u pre toga da izgustiram dokraja svaki sekund proba koje su prednama (tek smo po~eli da radimo). Premi-jera je po~etkom marta.

Vanpozori{nim (z)animacijama

Ogroman sam fan „Saut Parka“. Is -kre no mislim da nema ni{ta bolje u bilokom obliku do sada napravljeno. MatStoun i Trej Parker su genijalni! To sujedini ljudi koji uspevaju da se najsurovi-je mogu}e èstoko sprdaju sa ~im godèle i da zara|uju ogromne koli~inenovca ba{ zbog toga {to su takvi kakvi su

i rade to {to rade. A sve to prati minimal-ni izraz u crteù i animaciji. Oni su miodgovori na sva pitanja percepcije savre-menog sveta. Veoma sam sre}an {to samupoznat sa njihovim radom. Od kada ihgledam, ìvot mi pada mnogo lak{e.

U poslednje vreme slu{am dostaFrenka Zapu. Skidam njegove tekstovesa interneta, pa gledam ìva izvo|enjana Jutjubu. Nisam se ranije bavio Zapomi sada otkrivam njegovu neverovatnulucidnost. Ponovo sam sre}an {to mitakav genije nije izmakao. Upoznao samnjegov rad kasno, ali sada po{to gaznam, shvatam koliko bih izgubio danisam uzeo da ga prou~avam. Novirazlog za sre}u.

Gledam nastupe komi~ara Bila Hiksai Dòrdà Karlina na Jutjubu. Obojica sugenijalni, a Hiks mi je neka vrsta idola,koji je uticao i na Karlina, ali i na autore„Saut Parka“. Ko to jo{ nije video, nijete{ko na}i. Samo vam treba brz internet.

Generalno, Jutjub mi je ne{to najbol-je {to se do sada pojavilo. Ikada. Od svihstvari. Na svetu. Celom. Eto.

îtam Erlenda Lua i svima, alisvima ga najtoplije preporu~ujem!„Dopler“ i „Volvo kamioni“ su mi osveìliìvot kao kada skinete usirene tapeteposle 17 godina i udarite sasvim novikre~ na vla`ni pa osu{eni zid i onda sveizgleda kao da je sasvim novo i ~isto. E toErlend radi sa va{im duhom. îtajte ga.

Fejsbuku

Fejsbuk je }ao! Ne volim ga. Imamprofil na Majspejsu, ali i njega ne prover-avam ~esto. Malo mi je sve to dosadno ibesmisleno. Na Fejsbuku sam u~lanjensamo u grupu „Na{ fudbal – spoj starostii neiskustva“ koji je pokrenuo jedan mojdrugar sa kojim igram fudbal dva putanedeljno u jednom balonu na Adi. Uklju -

~ilo se sada tu ve} dosta ljudi i pi{u seizve{taji sa odigranih utakmica. To mi jezabavno da ~itam. Ali, to radim inkogni-to, pod pseudonimom i imam samo trojeprijatelja. Mrzi me da se bavim time.Osim u slu~aju fudbala. A ìvo me zani-ma koliko }e i to da me drì. Mo`da neduè od izlaska ovog brojaLudusa koji upravo ~itate..RazBOYnicI Fridriha [ilera u reìji Nikole Zavi{i}a, Narodno pozori{te Subotica

Za razgovor s Nandan Kirko povod jebio objavljivanje srpskog prevodaknjige Tomasa Ri~ardsa Rad sa

Grotovskim na fizi~kim radnjama izda -va~ke ku}e Clio. To retko iskreno i minu -ciozno pisano delo ne samo da svedo~i oposlednjoj i najtajanstvenijoj fazi radaJeìja Grotovskog, u kojoj je Ri~ards u~e -stvovao kao neposredni i glavni saradnikpoljskog reditelja, nego je i neposrednalekcija iz glume, timskog rada, nego -vanja ve{tina i kreativnosti. U knjizi Radsa Grotovskim na fizi~kim radnjamaRi~ards donosi paralelu izme|u rada dvesna`ne rediteljske figure, Stanislavskog iGrotovskog i, na osnovu svog prakti~nograda, on uspostavlja zanimljivu razvojnuliniju u XX-vekovnoj teoriji glume.

Nandan Kirko (Nhandan Chirco),italijanska glumica i plesa~ iz Milana, u~etvorogodi{njem periodu, od 1994. do1998, neposredno je radila sa JeìjemGrotovskim i Tomasom Ri~ardsom kao~lanica Radnog centra Jeìja Grotovskogu toskanskom gradu Pontederi. Danasìvi na relaciji Novi Sad–]ezena. Zapetnaestak godina rada stekla je bogatume|unarodnu umetni~ku i pedago{kubiografiju; sara|ivala je s pozori{nimku}ama i nezavisnim grupama iz An -kone, Torina, Rima, Milana, teatara uFrancuskoj, Britaniji, Singapuru, Slo -veniji (En-knap, Tomi Janeì~), Hrvat -skoj, Gr~koj, Bosni i Hercegovini, kao i saakademijama u Urbinu, Osijeku, te sAkademijom umetnosti u Novom Sadu iSrpskim narodnim pozori{tem. Stru~ -njak je za rad sa telom i glasom.

Koliko se uop{te u Italiji 1994. znaloda se Grotovski nastanio u gradi}uPontederi?

Pro~itala sam knjigu o Siroma{nompozori{tu i bila njome pogo|ena, tako dasam stalno govorila i raspitivala se oGrotovskom. Razgovarala sam s jednimprijateljem iz Milana koji je studiraoreìju. Rekao mi je da Grotovski jo{ uvekradi, da je u Pontederi formirao centar ida povremeno organizuje selekcije. Za{tose ne prijavi{... Kada sam stigla uWorkcenter nisam imala predstavu ostvarnom radu. Za vreme selekcije ose -}ala sam da me rad privla~i i nisammogla da zamislim da se vratim u Mi -lano. Verovatno da je Grotovski biopoznat u izvesnim krugovima, i da jedosta ljudi bilo u dodiru s njima, ali sdruge strane, o njima niste mogli ~uti umedijima...

Koliko si u radu bila upu}ena naGrotovskog? U ~emu se sastojala va{asaradnja? Moè{ li je opisati?

Grotovski je bio neverovatna li~nost.Iako zvu~i kao obi~na fraza, ovo je ~i -njenica. Bio je upravo takav. Vi|ala samga u razli~itim situacijama i uvek je to zamene bio veliki doga|aj. Ostavljao je sna -àn utisak i, istovremeno, ose}anje ne -verovatne topline, da upravo èlite dabudete blizu njega. Izgledalo je da sveoko njega ima smisao; kao da pred njimpadaju maske.

êsto smo slu{ali njegove analize igovore. Govorio je na poseban na~in,sna`no i istovremeno zadivljuju}e. To jenaj~e{}e bilo tokom programa razmena sdrugim trupama. Kasnije je javno na -

stupao, kad smo odlazili na gostovanja ikad je drào konferencije od izuzetnogzna~aja.

Knjiga Tomasa Ri~ardsa opisuje iobja{njava gluma~ko ovladavanje fizi~ -kim radnjama tako da je znanje pri -menljivo za svakog studenta glume imladog izvo|a~a uop{te. U vreme kadasi postala ~lanica Radnog centra, Gro -tovski je ve} uveliko razvijao svoju novui slabo poznatu fazu rada – Umetnostkao sredstvo prenosa. Jesu li fizi~keradnje, koje su osnova glume prema Sta -nislavskom, bile neophodne i za ~lanoveRadnog centra?

Na po~etku smo svi dobili zadatak odGrotovskog i Tomasa da radimo na vla -stitim gluma~kim partiturama. Rad jebio povezan s radom na pesmama, tako{to mu je bio osnova. êsto smo radili nadrevnim tekstovima i povremeno impristupali s razli~itih polazi{ta, kao da susnovi ili uspomene. Rekla bih da im jecilj bio da dodirnu i probude odnos saodre|enim arhetipovima. Svi ovi delovi~esto su postajali partitura ~iji je rezultatpevanje odre|ene pesme. Dok smo radili,Tomas i Grotovski su traìli da usposta -vimo duboko li~nu i imaginativnu vezu sna{im materijalom. De{avalo se da radduboko uti~e na telo, ma{tu i emocionalniìvot osobe. Radnje i asocijacije su po -vezivane u partituru krajnje precizno irazvijene do najsitnijih detalja. Da, mogure}i da je rad na fizi~kim radnjama biokao priprema i za rad na pesmama.

I, {ta je umetnost kao sredstvoprenosa u praksi?

U umetnosti kao sredstvu prenosacilj nije ne{to {to se de{ava u percep -ciji/o~ekivanju gledaoca, ve} ne{to {to sede{ava u osobi koja izvodi. Rad je za -snovan na drevnim pesmama koje ve}i -nom poti~u iz afri~ke tradicije, kao i ka -ripske, od pesama koje su doneli robovi izAfrike a za koje je Grotovski smatrao daimaju daleke korene u kolevci zapadnekulture (stari Egipat, Sirija i Gr~ka). Na{rad je bio istraìvanje i ponovno otkri va -nje mogu}eg unutra{njeg procesa pomo -}u ovih pesama. Jedan od ciljeva rada bioje da se su{tinski uklju~e svi aspekti bi}a,mentalni, fizi~ki, emocionalni. Performa -tivni opus Akciju, koji je nastao iz togistraìvanja, izvodili smo mnogo puta ada niko nije gledao. I to ne u smislu probei pripreme za prikazivanje. Rad nije bio

za to da se vidi, ve} za to da se izvede, agosti – ponekad mogu da budu prisutni imogu da podele to vreme s nama.

Kako je nastajala „Akcija“ i kako sise uklju~ila u nju?

Zapravo, kad sam do{la u Radnicentar, bilo nas je pet novih ~lanova kojismo pro{li selekciju. Svakodnevno smoradili sa Tomasom Ri~ardsom. MarioBja|ini mu je pomagao. Tokom prvihmeseci, trebalo nam je vremena da svakorazvije svoj rad, bilo rade}i samostalnoili u malom timu. Posle toga je Tomas uzpomo} Grotovskog po~eo sa nama darazvija osnovnu strukturu budu}e Ak -cije, tako je nakon vi{e razli~itih verzijauspostavljen dati sled pesama, i pojavilisu se odre|eni elementi radnje. îni mi seda je dosta vremena pro{lo pre no {to jeneko do{ao da gleda na{ rad. Poslenekoliko godina, Akciju je videlo mnogoljudi u Italiji i inostranstvu, u Sao Paolu,Moskvi, Var{avi, Marseju i drugde.

Kako i za{to se zavr{io tvoj periodsaradnje s Radnim centrom?

Stigla sam u Radni centar u tre nut -ku kada se otvarao novi luk u radu. Kadsam zavr{ila rad u Centru, to je bilo, naodre|eni na~in, zatvaranje luka i ceo timizuzev Tomasa i Marija se izmenio, atokom narednih meseci brojni novi ljudiu{li su u tim. Otvarao se novi luk u radu.

Na koji na~in iskustvo ste~eno uRadnom centru pomaè izvo|a~u uop -

{te? Na primer, da li ga i kako prime -njuje{ u sada{njem radu?

Bilo je to veliko iskustvo. Mogu re}ida je ono izazvalo u meni revoluciju iprotreslo me. Ono {to je ostalo, na nekina~in, povezano je s dubljom i intim -nijom stranom tog iskustva, nekomvrstom samootkri}a. Za mene je tajperiod bio vaàn i kao doba formiranja,ovladavanja fizi~kim i vokalnim ve{tina -ma, pozori{nim zanatom va`nim zaizvo|a~a. Odre|ene elemente danas ko -ristim u pedago{kom radu, kao na pri -mer elemente ste~ene kroz fizi~kitrening. Smatram da je va`no da zadr -ìm odnos prema ovom iskustvu, kaoprema nekoj vrsti li~ne i umetni~ke riz -nice, ali istovremeno i da sam otvorenaza nove podsticaje, susrete, estetike i datako razvijem svoj li~ni umetni~ki put.

Godine 2006. u Be~u sam videla Ak -ciju u nastajanju (Action in creation),rad koji Tomas danas stvara i u kome jeprisutan kao delatnik. Osetila sam da serad razvija i napreduje na neverovatanna~in. Ni{ta se nije izgubilo od su{tine, astvari se dalje razvijvaju. Fantasti~nokako je postignut cilj ka kome su stremiliGrotovski i Tomas u svojoj saradnji: da seovo istraìvanje moè dalje razvijati inapredovati i po smrti Grotovskog. Ri -~ards je poseban umetnikna{eg doba.

24

Intervju: Nadan Kirko

LUDUS 150Lu

REVOLUCIJA U MENI

Je l e n a K o v a ÷e v i ¯

„Grotovski je bio neverovatna li~nost.Ostavljao je snaàn utisak i, istovremeno,ose}anje neverovatne topline. Izgledalo jeda sve oko njega ima smisao; kao da prednjim padaju maske“, kaè italijanskaglumica Nadan Kirko

Pozori{te mladih osnovano je 1931.godine kao Lutkarsko pozori{te,pri Sokolskom dru{tvu u Novom

Sadu. Na pozornici montiranoj u zgradiMatice srpske, u ve`baonici Sokolskogdru{tva, izvedena je prva marionetskapredstava – „Kraljevi} iz podzemlja“.Svoju salu Pozori{te lutaka dobilo je1936. izgradnjom Spomen-doma „KraljAleksandar I“, u velelepnom i modernomzdanju izra|enom po projektu uglednogarhitekte \or|a Tabakovi}a. Sala je ima -la 166 mesta, a napravljena je i novapozornica.

Tokom Drugog svetskog rata, Po -zori{te nije radilo i pretrpelo je veliku{tetu – lutke, scenografija, kostimi suuni{teni ili ukradeni.

Pod imenom Vojvo|ansko pozori{telutaka po~elo je da radi odmah pozavr{etku rata, ali uz velike te{ko}e. Upomo} je pritekao @arko Vasiljevi}, tadaupravnik Vojvo|anskog narodnog pozo -ri{ta. Usledila je promena imena u Grad-sko pozori{te lutaka, zatim Pozori{telutaka, da bi 1968. Pozori{te mladihdobilo svoj dana{nji naziv.

Ve~ernja, kasnije Dramska scena,po~inje da funkcioni{e 1991. godine. Odtada u Pozori{tu mladih funkcioni{u dvescene: Scena za decu i Dramska scena, apredstave se igraju u Velikoj i Maloj sali.

Za bezmalo osam decenija postojanjana scenu je postavljeno vi{e od 300 naslo-va, odigrano vi{e od 20 000 predstava, avidelo ih je blizu 3 miliona gledalaca.

MLADOST I[TE POZORI[TE

Z o r a n Ðe r i ¯

Za bezmalo osam decenija postojanjanovosadsko Pozori{te mladih je na scenupostavilo vi{e od 300 naslova, odigrano jevi{e od 20 000 predstava, a videlo ih je blizu3 miliona gledalaca

Pri~a o Pozori{tu mladih, Novi Sad

Za svoj rad Pozori{te mladih dobiloje niz priznanja i nagrada, kako nadoma}im, vojvo|anskim i republi~kim,tako i me|unarodnim festivalima.

Prve tri decenije svog postojanja,Pozori{te je bilo posve}eno isklju~ivo lut -karskim predstavama. Na repertoaru subila dela namenjena najmla|oj publici,pisana ili prilago|avana za marionetskuscenu. Uglavnom je re~ o prevedenimkomadima ruskih, ~ehoslova~kih i ma -|arskih autora. Potom se javljaju doma}ipisci, koji, naj~e{}e, adaptiraju bajke ipri~e za decu, ali, sve vi{e, pi{u i origi-nalne tekstove za lutkarsko pozori{te,gde marionete po~inju da potiskuju gi -njoli, javajke, crni teatar i pojava glu -maca na sceni. Poslednje dve decenijedominirala je tzv. bugarska {kola: pre -vode se dela bugarskih pisaca, izra|ujulutke i scenografija u Bugarskoj, a pred-stave reìraju gostuju}i reditelji iz Sofije.I pored toga, pojedini mla|i reditelji, kao{to je Emilija Ma~kovi}, kasnije Mrda -kovi}, izgra|uju svoj, prepoznatljiv stil, ito je ono {to, pored ostalog, karakteri{elutkarsku scenu Pozori{ta mladih uNovom Sadu, koja na svom repertoaruima 25 lutkarskih predstava, me|u koji-ma su: Dina i oblak, Puk!, ârobnica izulice Bonùr, Uspavana lepotica, izposlednjih sezona, ali i Vuk i jari}i, Ra -doznalo slon~e i neke druge, koje trajuve} tre}u deceniju.

Dramska scena se postepeno, s ve}imili manjim uspesima, formirala na Ve -likoj sceni Pozori{ta mladih, gde su, odsamog po~etka do danas, radili svojediplomske predstave studenti Akademijeumetnosti u Novom Sadu, a potom i sa -mostalne predstave. Najuspe{nije su biledve, koje je reìrala Olivera \or|evi},Momci iz benda M. Kroulija i Bombar-dovali smo Nju Hejven D`. Helera. Narepertoaru Pozori{ta mladih je desetdramskih predstava, od kojih je sedampremijerno izvedeno tokom 2008, a dve2007. godine. Me|u njima su najgledani-je Backstage K. Varge, u reìji @ankaTomi}a, ôrba od kanarinca M. Ra do -

vi}a, u reìji Nenada Gvozdenovi}a iTestosteron A. Saramonovi~a, u reìjiRadoja ûpi}a.

Tokom ove sezone premijerno }e bitiizvedene dve predstave: Jare u mleku J.Poljakova, u reìji Borisa Lije{evi}a iLuda lokomotiva St. I. Vitkjevi~a, u reìjiAleksandra Davi}a.

Akcenat je na mladim i mla|imrediteljima, na intrigantnim dramskimpiscima i tekstovima koji su namenjeniprevashodno mla|oj publici (srednjo{kol -skoj i studentskoj). Tako da se intereso-vanja Pozori{ta mladih kre}u od klasike,preko avangarde do savremenihdramskih pisaca.

Nadan Kirko

Uspavana lepotica, Pozori{te mladih iz Novog Sada

LUDUS 15025

Upozori{tu „Suno e Rromengo“ uNovim Karlovcima krajem de -cembra premijerno je izvedena

predstava „Romokaust“. Ansambl prvogromskog pozori{ta sa sopstvenim pro -storom i zvani~nom institucionalnompodr{kom ovaj put pozabavio se retkoobra|ivanom, i samim tim, zna~ajnomtemom, stradanjem Roma u nacisti~kimlogorima u Drugom svetskom ratu. Pore~ima osniva~a ovog pozori{ta ZoranaJovanovi}a, koji potpisuje reìju i tuma~iglavnu ulogu, kao inspiracija i fakto -grafska osnova za ovaj komad posluìlaje nedavno objavljena studija „Istorijaholokausta Roma“ dr Rajka \uri}a i mrAntuna Mileti}a („Politika“, 2008).

U maloj, ali prijatno ure|enoj salipozori{ta „Suno e Rromengo“ scena je,za ovaj komad, postavljena u sredini i

opasana bodljikavom ìcom, dok gledaocisede s obe strane. Kroz devet scena kojenose nazive: Boì} u ciganskoj ku}i,Hap{enje, Logor, Logorska zabava, Ste -rilizacija devoj~ica, Odluka, @ivot u lo -goru, Patnja i rad, Sterilizacija de~aka,Gasna komora i Stradanje, Jovanovi} jeprikazao sudbinu jedne romske porodicekoja je u logoru doìvela mu~enja, poni -àvanja i na kraju smrt. Kao i u ostalimpredstavama ove trupe, muzika i ples~ine najva`niji deo scenskog izraza, aposebno se izdvaja efektna zavr{nica ukojoj svi u~esnici pevaju pesmu Roma izlogora na Banjici, koja je u usmenoj tra -diciji sa~uvana iz tog vremena.

Predstava „Romokaust“ ima}e svojubeogradsku premijeru u drugoj polovinifebruara u Centru za kulturnu dekon -taminaciju, nakon ~ega }egostovati i u Novom Sadu.

PLESNA PRIÂ O TE[KOJ SUDBINI

T i j a n a Sp a si ¯

„Predstava Romokaust posve}ena je svimakoji su stradali u koncentracionim logorimaza vreme Drugog svetskog rata“, kaè njenautor Zoran Jovanovi}

Po ocenama kritike ni protekla godi-na nije u pozori{tu ponudila novetrendove, niti ucrtane smernice, ali

je ponovno potvrdila neke autorske poe -tike reditelja koji promi{ljaju teatar izose}anja svoga vremena i zadatosti pros-tora u kom ìve. Izdvojili su se: „î -stili{te“, „Galeb“, „Hamlet“, „[tifterovestvari“ i „Dvostruka ljubavna nevera“,kao predstave koje sadrè scensku~isto}u misli i ideja.

Reditelj Romeo Kastelu~i je zapo~eoputovanje kroz Danteovu „Boànstvenukomediju“, ali i kroz vreme savremenogpozori{ta, u produkciji nekada alterna-tivne grupe, a danas presti`ne teatarskeinstitucije „Societas Raffaelo Sanzio“ izAvinjona. Petoro izvo|a~a njegovogîstili{ta je zato~eno u prostoru kuhinje idnevne sobe. Prevode}i drugi deo Dan -teove trilogije u na{e vreme, reditelj ~i -stili{te predstavlja kao ljudski ìvot unjegovom svakodnevnom ponavljanju,uhva}enom u zamku rutine. Kazna jeovde ìvljenje, ose}anje sveta, a mogu} -nost povratka na po~etak, u trenutakro|enja, jo{ je stra{nija. Poigravaju}i se

formom, koja je istovremeno i apstraktnai hiperrealisti~na, Kastelu~i vodi svojeglumce kroz ~udesno scensko putovanjeod spava}e sobe do zastra{uju}ih apo -kalipti~nih prostora uàrenog neba isprènih biljaka, a gledaocima dopu{tada prate zbivanja, te da se odmaknu, dabudu i protagonisti i voajeri, ispred scenei iza nje.

Sedamdesetogodi{nji nema~ki redi -telj Jurgen Gosch postavio je êhovljevogGaleba u „Deutsches Theater“ kao glu -ma~ku ispovest bez dekorativnih poma-gala, bez scenografije, opetere}uju}ihkostima i bez muzike. Svi glumci sede napozornici i izlaze na proscenijum da biizgovorili svoje replike ili uprizoriliscene. U Goschovoj predstavi nema pa -tetike i o~ekivane ~ehovljanske „atmo -sfere“. Ima povi{enih tonova i savremenesvakodnevne histerije. Najnoviji berlins-ki „Galeb“ je ta~an jer na izgled ne nudini{ta osim zapisanih re~enica i suge -stivne gluma~ke interpretacije, koja pakpo tonu poga|a ovo vreme i u potpunostiulazi u okvire na{ih svakodnevnih kon -

TEATARSKA DE[AVANJANA INOSTRANIM SCENAMA

A l e k sa n d r a Ja k š i ¯

verzacija na teme ljubavi, prijateljstva,umetnosti, ìvota ili smrti.

Na berlinskoj sceni u 2008. publikuje osvojio i [ekspirov Hamlet u reìjiTomasa Ostermajera. Kroz danski dvorreditelj oslikava dana{nje politi~ke sa -stave svode}i dvadesetak likova na {estprotagonista koji neprestano iska~u izjedne uloge u drugu i dramu neodlu~nogprinca prevode u igru beskrajnih mani -pulacija. Dramaturg Marijus fon Majen-berg i reditelj tako tragediju prenose uvreme u kojem je demokratija ostala bezsvoje supstancije, a umetnost li{ena po -slednjih tragova duhovne transcendenci-je.

O kvalitetu Gebelsove predstave[tifterove stvari svedo~i i Gran pri Bite-fa...

Luk Bondi potvrdio je jo{ jednomume}e scenske dekonstrukcije velikihdela klasi~ne literature. Marivoov tekst iz1727. godine Dvostruka ljubavna neverapredstavio je u produkciji (Theatre Vidy,Lozana) koja je obi{la velike evropskefestivale, kao ljubavnu dramu na{egavremena. Predstava savremenog narci -zma s junacima zapla{enim vlastitimose}ajima i vlastitim slabostima koji sedanas prepoznaju u gledali{tu ili na uli -ci, sa sjajno vo|enim glumcima, li{ena jepretencioznog rediteljskog koncepta.

Jedna od predstava koja je obeleìlalondonsku pozori{nu 2008. godinu jekomi~no remek-delo Alana Akburna TheNorman Conquests u teatru Old Vic.Komad triptih (Table Manners, LivingTogether, Round and Round the Garden)izveden je u britanskoj prestonici prviput posle 34 godine, u reìji Metjua Vor -

kusa. Predstava je igrana u dvorani „TheCQS Space“ da bi se stvorila intimnaatmosfera gde auditorijum sedi u krugoko pozornice. Povezani komadi prika -zuju {est likova, Normana i njegovurodbinu tokom letnjeg vikenda u engle -skoj seoskoj ku}i. Iako veoma sme{na,drama se zapravo bavi usamljeno{}u,frustracijama, porodi~nim tenzijama ineispunjenim te`njama. Kritika je izdvo-jila prvi deo predstave u kojem se najbo -lje vidi pi{~ev talenat da spoji smeh i bol,kao i izuzetan gluma~ki ansambl.

Prvo dramsko pozori{te koje je odlu -~ilo da sledi primer Metropoliten opere isvoje predstave direktno prenosi u bio -skopske dvorane, u potrazi za novompublikom, londonski je „National Thea -tre“. Za prvu predstavu koja }e se u HDprenosu uìvo prikazivati u 50 bioskopau Velikoj Britaniji, ali i u stotinak {iromsveta, odabrana je „Fedra“ sa HelenMiren u naslovnoj ulozi. Za razliku odpozori{ne publike, ona u bioskopima }emo}i videti i {ta se doga|a npr. za vremepromena.

Direktor kompanije RUG, osnovane1977. radi za{tite autorskih pravaVeberovih mjuzikla („Jesus Christ Super-star“, „Ma~ke“, „Fatom iz opera“...), te sepretvorila u jednu od najmo}nijih po -zori{nih produkcijskih ku}a u svetu kojaje i vlasnik 7 teatara na Vest Endu,najavio je kako je pokrenuo proces izda-vanja RUG-ovih hitova u vidu ra~u nar -skih, video-igara i igara za mobilne tele-fone.

Austrijski teatar zanimaju pri~e omonstruoznim li~nostima. Ovoga putare~ je o postavci satiri~ne sapunske opera

The Norman Conquests u Londonu

„Romokaust“ teatra „Suno e Rromengo“

„KRU[KA“ SAZRELA U JANUARU

Ta m a r a G o ÷m a n a c

Uspeh festivala „Kru{ka“ pokazao je da je uKru{evcu vreme za osnivanje pozori{ta zadecu

Pozori{ni festival za decu u Kru{evcu

Redovi i gu`va pred blagajnom,vesela, zajapurena i nasmejanapublika koja jedva ~eka slede}u

predstavu, aplauzi i uzvici odu{ev lje -nja... I tako danima; a moglo je i u ne -dogled, jer su kru{eva~ki mali{ani, njihoko ~etiri hiljade, koliko ih je od 9. do 15.januara posetilo prvi Boì}ni festivalpozori{ta za decu „Kru{ka“, ostvarilisnove svih koji pozori{te vole i o njemubrinu – da danima slu{aju: „Molim vas,imate li bar pomo}na sedi{ta? Ma mo -èmo i da stojimo, samo da gledamopredstavu.“

Predstave Kru{eva~kog pozori{ta:„ârobnjak iz Oza“, „Lepotica i zver“ i„Ljubavne avanture vinogradarskogpuà \ure“, te Pozori{ta za decu iz Kra -gujevca: „Radoznalo slon~e“ i „Put posvetu na trotinetu“, i Pozori{ta lutakaNi{: „Car àbac“ i „Carev zato~nik“, tak -mi~ile su se na ovom revijalnom festivaluisklju~ivo za naklonost publike. Va`no jepomenuti da su tokom trajanja Festivalanajmla|oj publici ponu|ene predstave zadecu koje su u~estvovale ili osvajale na -grade na festivalima u zemlji i ino stran -stvu, kao i forme, poput lutkarske, koje dosada nisu imali prilike da vide. Osim {toje postigao svoju svrhu – da popuni

prazninu u ponudi za najmla|e kojatokom januarskog raspusta i praznikapostoji u Kru{evcu, uspeh festivala „Kru -{ka“ pokazao je da je u Kru{evcu de -finitivno sazrelo za osnivanje pozori{taza decu, i da se negovanje repertoarskepolitike ~iji zna~ajan segment zauzimaprogram namenjen najmla|ima i „odga -janje“ publike koja }e u pozori{te ulazitikao u svoju ku}u i kada odraste, i dovo -diti i svoju decu, dugoro~no isplati kaoulaganje u, kako sada{nju tako i nekubudu}u, vernu publiku. Kalendarska go -dina je tako, za Kru{eva~ko pozori{te,otpo~ela na najlep{i mogu}i na~in.

A tako se i nastavlja: u toku su pri -preme nove predstave za decu, „Tri pra -seta“ u reìji Zorana Lozan~i}a. Na Malojsceni „Jovan Putnik“ po~inju pripremekomada „Jelena Bal{i}“, po tekstu kru{e -va~kog autora Ljubi{e – Bate \idi}a ureìji Branislava Stefanovi}a, a glavnauloga poverena jeLjiljani \okovi}.

o Jozefu Fritzlu, ~oveku koji je dràosvoju }erku zato~enu 24 godine i napra -vio joj sedmoro dece. Komad PansionFritzl u Be~u postavlja poznati austrijskistand-up komi~ar Hubsi Kramar.

Potreba pozori{nih umetnika da uti -~u na de{avanja u svetu vidna je u reper-toraskom potezu londonskog „RoyalCourt Theatre“ koje }e tokom februaraizvoditi desetominutnu istoriju Izraela,koja se zavr{ava bombardovanjem Gaze.Komad koji }e se izvoditi na velikoj sceniposle predstave Marijusa fon Mejenberga„The Stone“, zove se Seven Jewish Chil-dren. Autorka je Keril êr~il, a reìjupotpisuje Dominik Kuk. Predstava sene}e napla}ivati, odnosno skuplja}e sedobrovoljni prilozi namenjeni medicin -skoj pomo}i narodu Gaze.

Edinbur{ki festival traì hitnu po -mo} od vi{e od pola milliona funti oddràve ne bi li pokrio tro{kove, koji surezultat pada prodaje ulaznica, i ublaìonadolaze}u recesiju, zbog koje }e najve}ifestivalski doga|aj „Fringe Sunday“ bitiotkazan posle skoro 30 godina postojanja.

Kao posledica ekonomske krize naBrodveju je tokom januara otkazanodevet novih predstava, a bi}e ih jo{ tokomsezone. Me|u onima koje su imale premi-jeru, no na Off-Brodveju, êhovljev jekomad Ujka Vanja u produkciji „ClassicStage Company“, teatra koji prikazujedrame iz pro{losti koje direktno ko mu -niciraju sa problemima sada{njice. Re -ditelj je Ostin Pendelton, a glavne ulogetuma~e Megi Dìlenhal, Piter Sargard iDenis O´Her u ulozi Vanje... Ali, da i ukriznim vremenima ljubitelji teatra idu upozori{te pokazao je porast broja pro -datih ulaznica na Brodvejutokom decembra 2008.

Radoznalo slon~e, Pozori{te za decu iz Kragujevca

26

EX YU scena

LUDUS 150Lu

Ujanuaru je u Sloveniji raspisanpoziv za internacionalnu konfer-enciju „Performing Arts Training

Today“ koja }e biti odràna od 21. do 24.aprila u Bovecu. Poziv je otvoren za sveumetnike zainteresovane za istraìvanjeklju~nih momenata i procesa u modernojizvo|a~koj umetnosti. To je prilika zaizvo|a~e, edukatore i nastavnike da de -monstriraju svoje metode i tehnike. Vi{einformacija na adresi : http://www.iu g -te.com/projects/PerformingArts.php.

Beogradsko dramsko pozori{te gosto-valo je u Mladinskom gledali{~u ljubljan-skom i Slovenskom ljudskom gledali{~uCelje sa predstavom „Mobilni“ autoraSergia Belbela i reìji Katarine Vraàli}.

Nova premijera u Slovenskom mla -dinskom gledali{~u je vragolija IztokaLovri}a, Za {aku [ekspira u reìji Ma -tjaà Pograjca. Komad spaja [ekspirovejunake sa savremenim likovima. Na

Divljem zapadu, u zapu{tenom mestu naobodima pustinje u Arizoni sre}u seHilari Klinton, Vladimir Putin, dalajlama, Karla Bruni i Nikola Sarkozi, aoko njih su duhovi Romea i Julije, Mle -ta~kog trgovca, Otela i Dezdemone... Utom mestu sve je mogu}e: {pageti ves -terni, Kurosava, Veliki brat. Teatarskiispis te komedije ljudske naravi je hibrid-na predstava, igrokaz me{anih tehnika imedija, reditelj je zdruìo kabare, strip,lutke, video-animaciju, pun je asocijaci-ja, misli i ose}anja. Svet duhova se ukr -{ta sa svetom politike i medija – obasveta su piscu posluìla za cini~no vred-novanje dru{tvene realnosti. Lovri} jezapisao: „Pitanje je {ta je novo na Div -ljem zapadu. Kaù ni{ta. Kauboje i Indi-jance su zamenile posebne policijskesnage i antiglobalisti, vojnici i teroristi.Dobri imaju pravo da biju slabe... Naja-traktivnije vojne akcije se preko satelita

prenose na CNN-u, te je tako ceo svetpostao Divlji zapad.“

U mariborskom SNG-u Ivana \ilasje postavila Volterov komad Kandid iliOptimizam. „Umorili smo se od gledanjanasilja, ubistava, saka}enja tela, ni{tanas vi{e ne dira. Stvorili smo blokade, nereagujemo na tu|u patnju. Ube|eni smoda nam sre}a i materijalna dobra pri -padaju. I zato {to verujemo da nemadovoljno svega da bismo delili, imamopravo da brinemo samo o sebi. Sre}a jena{e pravo. [tavi{e, mislimo da je sre}adu`nost. Ne samo da ova pri~a, napisanapre 350 godina otvara neka osnovna filo-zofska pitanja o zna~enju i uzroku zla usvetu, ljudskoj prirodi, postojanju Boga,ona tako|e daje recept kako doprti do~ita~evih emocija. Volter nudi opasan alat– smeh“, rekla je rediteljka.

Na velikoj sceni Drame SNG Ljubl-jana premijerno je izvedena EshilovaOrestija u reìji Jerneja Lorencija. Trebapomenuti da se novo vi|enje ove anti~ketragedije igra u novom prevodu MarkaMarin~i~a. Eshilova trilogija, aktuelna i

posle dve i po hiljade godina, lako bi semogla povezati sa tipi~nom dra ma tur -gijom Holivuda. Pri~a o tragi~nim po sle -dicama velikog rata koji je uni{tio Tro -jance, na kraju je uni{tio i dom pobed -nika, otvaraju}i vrata novim civiliza -cijskim mogu}nostima.

O za~aranim vilju{kama i ka{ikamaje nova predstava za decu Gledali{~a Glej.Komad Mihaela Endea je adaptirala i

reìrala Ajda Rus. Pri~u o dva kaljevstvazaplete zlobna vila koja se na ro|enjuprinca i princeze pojavi sa darovima.Jednim kraljevstvu pokloni ~udesnuka{iku, a drugom vilju{ku. Ova humo -risti~ka, lutkarska predstava je nalik nadramu „Romeo i Julija“ samo sa sre}nimkrajem. A glavni prostor odigravanjapri~e je kuhinja u kojoj oìve predmeti, tesve preraste u asocijativnufantaziju.

NOVITETI SLOVENA^KOG GLEDALI[Â

Osvr}u}i se na pro{logodi{nju tea -tarsku produkciju, kritika zagre-ba~kog Vjesnika izdvojila je komad

„Kauboji“ Teatra Exit kao predstavu kojaje obeleìla 2008. Taj autorski projekatreditelja Sa{e Ano~i}a ~udesni je spojkomi~nog i tragi~nog, zapakovanog uformu mjuzikla. Dalje, reditelj koji jeìveo proteklu godinu punim plu}ima jeOliver Frlji}. Evo niza njegovih uspe{nihprojekata, od onih u kojima se poigrava soperom – „Didona i Eneja/Smrt u Ve -neciji“ u Teatru ITD i pou~ne predstaveza decu „Strah u Ulici Lipa“ u GK „@arptica“ do beskrajno duhovitih „Guliv-erovih putovanja“ u ZKM-u. Predstavakoju je radio sa sve zanimljivijim glu -ma~kim ansamblom HNK Ivana pl.Zajca u Rijeci, „Turbo folk“, pripadaonim dru{tveno vrednim i angaòvanim,uslovno re~eno eksperimentalnim pred-stavama. Frlji} je kroz analizu pojmaturbo folka secirao hrvatsko dru{tvo donajmanjih sitnica. Uspe{na je bila ipostavka Renea Medve{eka komada„Najbolja juha! Najbolja juha!“ u ZKM-u, gde se bavio umetnikom Vladom Krist-lom i njegovim krajnje drasti~nim pogle-dom na svet. Zanimljiv je bio teatarskiprojekat Renate Carole Gatice i HaneVe~ek „Argentina“ u Teatru ITD... Va`noje u sumiranju protekle godine spomenu-ti i inscenaciju doma}eg dramskog klasi-ka, drame „Sve~ana ve~era u pogrebnompreduze}u“ Ive Bre{ana u reìji ZoranaMuì}a u GK „Komedija“, dok je sjajanposao obavio i francuski reditelj @an-Klod Beruti s predstavom „Polet“ u ZKM-u. DK Gavella dobilo je vredne nagradena stranim festivalima za svoj velikipro{logodi{nji hit „San ivanjske no}i“ ureìji Aleksandra Popovskog. Zaklju~no,godina za nama bila je najmanje uspe -{na za velike i skupe teatre, odnosnoHNK-ove, koji u dramskom programunisu ponudili, osim „Turbo folka“, ni -jedan va`niji projekat, pa tako i ne za -~u|uje {to su najvi{e esnafskih nagradadobili nezavisna pozori{ta i manji pro -jekti nastali izvan institucija.

Prvih dana 2009. godine u Grad-skom pozori{tu „@ar ptica“ ve} tradi-cionalno odràvaju se besplatne pred-stave za decu – ove godine to su bilikomadi „ûdesni svet brojeva“, „Mudropile“ i „Vesela bajkovnica“.

Scena Gorica izvela je premijerudrame Ljubavna pisma ameri~kogdramskog pisca Alberta Ramsdela Gar -neja u Velikoj Gorici. Drama je prvi putizvedena 1988. na Brodveju, dobila je iPulicerovu nagradu. Radnja je usred-sre|ena na samo dva lika. îtaju}i pismakoja su jedno drugome slali od detinjstvapa sve do poodmaklog ìvotnog doba,opisuju}i u njima sve svoje strahove,razmi{ljanja i nade, sve pobede i razo -~aranja, oni tek na kraju shvataju da suta pisma u stvari bila ljubavna.

Iskusni autorski dvojac Darko Japelji Silvia Mar~ig predstavili su se novimprojektom Karusel - tamo gde tu je uTeatru ITD. Njihovo idejno, sasvimopravdano i tehni~ki uredno plesno raz -mi{ljanje o iluziji kretanja i pri tomesvojevrsne smislenosti ostajanja na jed -nom mestu, {armantno je i vrlo zabavno.Izvo|a~i, spremni za dobru dosetku,kre}u od sasvim laganih pokreta, pomalovojni~kih pomeranja tela oko svoje ose,da bi odjednom postali sasvim opu{teniputnici kroz vreme i plesne tehnike.

Bertolt Breht se u poslednje dve go -dine odoma}io na hrvatskim pozo ri{nimdaskama. Posle Ma|elijevog „Pira malo-gra|ana“ i Dolen~i}eve „Opere za trigro{a“, u zagreba~kom Satiri~kom kaza-li{tu „Kerempuh“ premijerno je izvedenadrama [vejk u Drugom svetskom ratu ureìji Diega de Bree. U pitanju je na -stavak „Doìvljaja dobrog vojaka [vejkau svetskom ratu“ ~e{kog satiri~ara Ja -roslava Ha{eka, koji je „otac epskog tea -tra“ napisao tokom svog izgnanstva uSAD-u. Ha{ekov roman je u po~etku za -branjivan, nacisti su ga ~ak i spalili, dokse danas smatra remek-delom svetskesatire i prvim antiratnim romanom uop -{te. „Breht je aktuelan jer obra|uje temu~oveka koji je stavljen u krajnju poziciju,poziciju pukog preìvljavanja u kojoj jese sve svodi na pitanje ìvota ili smrti.Breht u slagalici svojih ideja o politi~komteatru nudi mogu}nost reditelju zastvaranje stra{nog cirkusa, u kojem ~o -vek vi{e ne sli~i sebi, te ga njegovi po -stupci i te kako iznena|uju jer radi protivsebe“, obja{njava reditelj.

Jesti, bludni~iti, mlatiti i pijan~iti,~etiri su osnovne funkcije ~oveka premaBrehtu koje su prikazane u najnovijojpredstavi gluma~ke druìne „Histrioni“.Komediju Legenda o sv. Muhli ili al’ suje(b)li stari vlaji Mate Mati{i} ispisao je

kazna“ Dostojevskog u scenske slike }epreto~iti ruski reditelj Aleksandar Ogar-jov. Rene Medve{ek postavlja Kalderonov„@ivot je san“. Dramsko kazali{te „Gavel-la“ pozori{nim eksperimentom Filipa

[ovagovi}a otpo~inje svoj premijerni niz.U „Ilijadi 2001 – Zub vremena“, me -{avini teatarske i filmske umetnosti,samoga sebe }e glumitiRobert Prosine~ki...

KAZALI[NI DOGA\AJI U HRVATSKOJ

Mostarski teatar mladih objavio jeosnovni program majstorskog dela na -redne, 25. Me|unarodne alternativneakademije (od 24. do 30. avgusta 2009).Re~ je o ~etiri radionice: „Klovnovi“ vo -diteljke Li Delong, „Strujanje: Radionicaizvo|a~ke umetnosti“ voditeljke Nandanîrko, „Poetski svet êhovljevih dela“voditelja Viktora V. Golt~enka, „Kreativnopisanje: Vreme je da prestanete da ma -{tate i po~nete da pi{ete“ voditeljke MajeVolk. Sve radionice odvija}e se u istovreme, a poslednja tri dana i u vreme 30.Me|unarodnog teatarskog festivala au -torske poetike, te 3. Festivala stu dentskogteatra BiH, {to }e u~esnicima omogu}itipra}enje dela tih festivala. Tako|e, uprogram pomenutih smotri bi}e ukom-ponovane prezentacije rezultata radioni-ca. Prijave se primaju do 30. juna 2009, aprednost imaju oni koji se prijave prvi.

Produkcijska ku}a „East West Cen -tar“ premijerno je izvela komad Nora,koji je prema tekstu Henrika Ibzenareìrao Haris Pa{ovi}. „Ovo je prvi putnakon 30 godina da je ovo zna~ajno Ibze -novo delo postavljeno na bh. pozori{nojsceni. Pri~a o mladom bra~nom paru koji

ìvi naizgled uspe{an ìvot, prerasta udramu u ~ijem centru je mlada supruga,koja odlu~uje da se suprotstavi svimdru{tvenim pritiscima, konvencijama, dakrene vlastitim putem i osvoji svojuslobodu“, kaè reditelj.

Klasni neprijatelj Najdèla Vilijam-sa, u reìji Harisa Pa{ovi}a, komad po -menute producentske ku}e, progla{en jepredstavom 2008. godine u u Singapuru,po mi{ljenju dnevnih novina „Strait Ti -mes“ i teatarskog portala „The FlyingInkpot“. Nakon velikog uspeha na „Sin -gapore Arts Festivalu“, kritika je pisala o„udarnoj, rasprodatoj predstavi“, koja jeuzbudljiva kao napeti sportski doga|aj,puna energije, provokativna i anga ̀ o -vana i u kojoj je „uloga Pegle koju tuma~iAmar Selimovi} – trijumf!“.

Da Dje~ije pozori{te RS danas imajedan od najboljih gluma~kih ansambalau regiji potvrdile su mnogobrojne nagra -de, rekao je Predrag Bjelo{evi}, direktorteatra, govore}i o fantasti~nom uspehuove pozori{ne ku}e u 2008. godini. U2009-oj pripremaju ~etiri predstave zanajmla|e, me|u kojima upravnik isti~e„Petra Pana“ u dramatizaciji Igora Bo -

[TA SE DOGA\AU POZORI[TIMA BIH

A l e k sa n d r a Ja k š i ¯

tragom novele iz Boka~evog „Dekame -rona“ o licemernom fratru koji obmanju-je gospe radi putenih uìtaka. Radnju jesmestio u srednjovjekovnu Dalmatinskuzagoru, a svoju viziju bluda, prevare,otima~ine i nemorala 17. veka publici jepredstavio reditelj Zoran Muì}. „S jednestrane imamo la`nog proroka sa svimnjegovim silnim doktrinama, s drugestrane je narod koji tog proroka treba.Legenda je satiri~na sa stanovi{ta anga -òvanosti, obiluje apsurdom, ironijom,dok je formalno to komedija s duhovitimdijalozima, izvrsnim karakterizacijamalikova“, kaè Muì}.

Na retku praksu izvo|enja doma}ihpredstava s titlovima ili u potpunosti nastranom jeziku, u januaru su se odlu~iladva zagreba~ka teatra, ZKM i TeatarITD. Zagreba~ko kazali{te mladih na -stavilo je praksu zapo~etu pro{le godine– izvedbe predstava uz engleski titl –komadom „S druge strane“, a u TeatruITD je odigrana predstava na engleskomjeziku „1 siroma{an i jedna 0“.

Krleìno „Kraljevo“ i Bihnerova„Dantonova smrt“ u zagreba~koj Drami– neke su od klasi~nih drama u mno{tvupredstava lak{ega ànra koje }emo to -kom godine videti u hrvatskim teatrima.Osje~ani nastavljaju humoristi~ki niz –Ivica [imi} na scenu dovodi dramu„Dusa, Fish, Stas & Vi“ britanske femi-nisti~ke dramati~arke Pam Gems –komad prati ìvot ~etiri mlade ène izrazli~itih dru{tvenih miljea, koje povezu-je to {to nemaju ìvotnog partnera. Bule-varska farsa „Pidàma za {estoro“ fran-cuskoga dramati~ara Marka Kamoletijaprivukla je komedijama sklonog rediteljaRoberta Raponju. Rije~ani „melodra-mati~no“ idu u nastavak sezone insce-nacijom autobiografski intoniranog ro -manesknog prvenca „Crnca“ TatjaneGroma~e u reìji Tomija Janeì~a. DrugiSlovenac na radu u Rijeci, Matja` Latin,postavkom komedije, dobitnice nagrade„Lorens Olivije“, „Glorious!“ savreme -noga britanskog dramati~ara PiteraKveltera uvodi nas u svet Florens FosterDènkins, dame sa nimalo laskavomtitulom „najgore peva~ice svih vremena“.Novo vi|enje Vilijamsovog „Tramvajazvanog èlja“ prikaza}e Dino Mustafi}.Prva premijera splitskog NHK-a u svomeàri{tu ima nerazre{ive sukobe vere ilogike i posledice istih na ljudsko bi}e.Vajdinu interpretaciju romana „Zlo~in i

Za {aku [ekspira u Mariboru (Foto: Ziga Koritnik)

Najbolja predstava u 2008: Kauboji

LUDUS 15027

EX YU scena

Nova predstava Turskog pozori{tau Skoplju je adaptacija drameLilika Dragoslava Mihailovi}a

koju potpisuje Ana Ristoska, a rediteljpostavke je Jovan Ristovski. Ristoska jeodabrala tekst jer je u njemu na{la temuo kojoj je htela da pi{e i o kojoj ~estoslu{amo u svakodnevnom ìvotu. O decikoja rastu bez roditeljske ljubavi, odras-taju}i na ulici izloèni su nasilju, testasavaju u opasnu omladinu. Takva je iLilika. Mada, iako misli da je niko nevoli, ona èli da bude dobar ~ovek.

Glumac Petar Mir~evski, ~ije je ma -ti~no pozori{te Narodni teatar iz Bitolja,dobitnik je Nagrade za ìvotno delo„Petar Prli~ko“ 2008. Mir~evski u kon -tinuitetu igra tri decenije tokom kojih jeostvario mnoge zapaène uloge, bilo uklasi~nim bilo u savremenim komadima.

Makedonski reditelj Aleksandar Po -povski imao je premijeru [ekspirovog

Hamleta na Dràvnom univerzitetu zadramu i umetnost u Gracu. „Moto pred -stave je da u savremenom svetu ~ovekkoji ho}e da bude dobar mora da bude isurov. Postavio sam komad iz prizme ukojoj se Hamlet ne mu~i da donese od -luku, ve} da razbudi na{u svest“, kaèreditelj koji sada priprema premijeru„Broda za lutke“ Milene Markovi} uSlovenskom narodnom gledali{~u uLjubljani.

Iza{ao je najnoviji broj ~asopisa zapozori{nu umetnost „Teatarski glasnik“u kom je predstavljen presek pro{lo go -di{njih de{avanja u pozori{tu i oko njega.Pored predstavljanja premijera, tu su itekstovi o svim makedonskim festiva -lima, po~ev od Ohridskog leta, kao iteatrolo{ki napisi poznatih pisaca, dra -maturga i kriti~ara.

Komad @ena kao bojno polje rumun -skog autora Mateja Visnieka u reìji

POZORI[NE NOVOSTI IZ CRNE GOREjovi}a i reìji Juga Radivojevi}a. NaVe~ernjoj sceni „Atelje 333“ planirajupostavku manjeg mjuzikla u jesenjemdelu sezone, a u februaru poja~avaju sce -nu obnovama predstava „Majstor i Mar -garita“ i opere s lutkama „ârobna fru -la“.

@aba, drama Dubravka Mihanovi}a,nagra|ena Nagradom „Marin Drì}“ zanajbolji dramski tekst 2004, nova je hitpredstava Kamernog teatra 55. Drama jesme{tena u ambijent frizerskog i bri -ja~kog salona, ima ~etiri lika, od kojihsvaki, na ovaj ili onaj na~in, nosi sa so -bom ratne posledice i nesnalaènje uovim tranzicionim vremenima. Rat, iakozavr{en, jo{ odjekuje u njihovim malimìvotima.

Kamerni teatar 55 je pod svoje okril-je primio autorski projekat EnisaBe{lagi}a i Zlatana Zuhri}a Od E do Z.„Na{u predstavu zovemo akciona ko -medija. Re~ je o dva glumca koji su ujednom danu zavr{ili u zatvorskoj }eliji,te smo premijeru imali Kazneno-po prav -nom zavodu Lepoglava u Hrvatskoj. Pra -vi zatvorenici su imali i prave komen -tare. U gradovima gde smo dalje gosto -vali, ljudi su nam govorili da èle malo

smeha, te da im je pun kofer crne hro -nike i dnevno-politi~kih problem“, rekaoje Be{lagi}.

Nova premijera Narodnog pozori{taSarajevo je komad koji prati odnose,sukobe dve uli~ne bande, kao i raspadporodice, Mortal kombajn poljskog piscaPavela Sale, napisan 2004. godine, ureìji Dine Mustafi}a. „Predstava je tran -sponirana u ovda{nje prilike, jer je za -dràla svoju vanprostornu odrednicu,mada je bila vrlo jasno situirana u polj -skom dru{tvenom ambijentu, kao jednomtranzicionom dru{tvu integriranom uEvropsku uniju. To je pri~a o velikimporeme}ajima na dru{tvenom planu kojise reflektiraju i na porodicu i na moral,kroz nekoliko fenomena savremene civi -lizacije, izme|u ostalog, fenomena bez -razlo`nog nasilja i ubijanja. To je kara -kteristika svih postkomunisti~kih sre -dina, u kojima se iz jednog kolektivitetapre{lo, vrlo brzo, u etno, koji je dobrimdelom bio poduprt verskim fanatizmom.Mislim da predstava na neki na~inotvara teme koje su nam vrlo bliske, avrlo uznemiruju}e“, kazao jeredatelj Mustafi}.

Nova predstava Bjelopoljskog pozo -ri{ta (2008. postalo je profesional-no) je Nu{i}eva Gospo|a mini -

starka. Uz adaptaciju teksta, rediteljDragan Koprivica je pristupio „novom~itanju“, polaze}i od teze da je uz istodramsko {tivo mogu}e druga~ije oslikatiporuke velikog komediografa. Odre|eniklju~evi inovativnih re{enja zacrtani suu aneksu naziva komada: „Sve~ano izvo -|enje“. „@eleo sam da ispratim univer -zalne poruke velikog dramskog pisca, alii da pokaèm kako svako novo vremeiziskuje stvaranje novih pe~ata na posto-je}e tekstualne predlo{ke, u traganjimaza odgovorima kuda se kre}e savremeniteatar, a u novi scenski senzibilitet“, re -kao je Koprivica. U Crnoj Gori „Gospo|aministarka“ do sada je dva puta postav -ljana na scenu. Narodno pozori{te Zetskebanovine, sada{nje Kraljevsko pozori{teZetski dom na Cetinju, igralo je taj ko -mad premijerno 1931. godine u reìjiJovana Geca. Krajem Drugog svetskograta crnogorsko Narodno pozori{te, u se -zoni 1945/46. izvodi tu komediju u reìji

Balkan i Evropa: Kinegonda in Carlaland

Du{ana Popovi}a. Dakle, bjelopoljskapostavka usledila je nakon vi{e od {est ipo decenija otkad je poslednji put nekiansambl iz Crne Gore igrao najatrak-tivniji Nu{i}ev tekst, koji odoleva vre -menu.

Po~etak 2009. u Crnoj Gori obeleìlasu gostovanja teatara obli`njih zemalja.Narodno pozori{te iz Banja Luke u pod -gori~kom CNP-u izvelo je „Narodnogposlanika“, Srpsko narodno pozori{te izNovog Sada u KIC-u „Budo Tomovi}“ uPodgorici predstavilo se „Brodom zalutke“, a predstava „]eif“ Beogradskogdramskog pozori{ta izvedena je u Tivtu.

Premijera predstave Op{ta bolnica,koju je po tekstu Hrista Boj~eva postaviocrnogorski reditelj Goran Bulaji}, odr -àna je na Velikoj sceni Bosanskog naro-dnog pozori{ta u Zenici. „Komad Óp{tabolnica´ je scenska metafora o savreme -nom ìvotu, tranziciji, otu|enju“, kazaoje reditelj Bulaji}. Prema re~ima NezadaFejzi}a, direktora zeni~kog teatra, re -ditelj je „napravio predstavu koja moèkomunicirati i sa sofisticiranom teatar -

San o svetom Petru Cetinjskom u CNP-u

Propadanje svih vrednosti: Mortal kombajn

skom publikom, ali i sa onima koji tekotkrivaju ´~udo´ pozori{ne umetnosti.Re~ je o predstavi koja, s jedne strane,svojim rafiniranim teatarskim pismomispunjava zadatu meru pozori{nog artiz-ma, ali i, s druge strane, zadatak kojiteatar uvek mora da postavlja pred sebe:kriti~ki dijalog sa stvarno{}u.“

Crnogorsko narodno pozori{te po~eloje novu godinu izvedbom predstave „Sano svetom Petru Cetinjskom“. Ovu epskudramu Mirjane Drljevi} pre nekolikogodina reìrao je i adaptirao aktuelnicrnogorski ministar za kulturu, prosvetui sport, gospodin Branislav Mi}unovi}.Komad se ti~e i sada{njeg dru{tva, ovogprostora i ljudi. Govori o zakonodavstvubez tamnica. O svecu. O nedosanjanomsnu. O ljubavi, dobroti i nekom lep{emsvetu. Komad je nastao na literarnojtradiciji Crne Gore – inspirisan je knjiga-ma: „Poslanice svetog Petra Cetinjskog“,„Ljetopis popa Dukljanina“ i„Monigreni“ Jevrema Brkovi}a.

Bugarina Vladlena Aleksandrova pripre -ma se u Dramskom teatru. Komad je oèni kao centralnoj figure posleratnogperioda. A u teatru „Jordan Hadì Kon -stantinov – Dìnot“ sprema se premijeraRuzanteove komedije Muva u reìji mla -dog Nikole Ristova.

Krajem januara otvoreno je novoGradsko pozori{te u Skoplju. Po re~imaBorisa Momirovskog, inicijatora projektai direktora Omladinskog kulturnogcentra, nova scena zna~i prihvatanjeevropskog savremenog i alternativnogteatra kroz koji }e se stvoriti sopstveniidentitet. Pozori{te }e biti otvoreno zaeksperimente, traganje za novim forma-ma i novim teatarskim jezikom, novomdramaturgijom. Tokom godine planiranoje sedam premijera, koje }e uglavnompotpisivati mladi reditelji iz zemlje i inos-transtva, a prva je komad „R“ Jordana

Plevne{a u reìji Dejana Projkovskogkoja }e biti odràna u martu.

Kako Makedonci i ostali na Balkanuvide Evropu i svet, osnovna je idejanovog komada Venka AndonovskogKinegonda in Carlaland u skopskomDramskom teatru. Reìju potpisuje Sa{oMilenkovski. Drama je svojevrsni na -stavak teksta hit-predstave iz 2000.godine istog tandema, „Kandid u zemlju~uda“. „Kako je Kandid bio komad o tomekako Zapad gleda na nas, sada je obrnu-to“, rekao je pisac Andonovski. Reditelj jedodao da ako je prethodni tekst bio odli -~an, da je ovaj genijalan. To je drama oljubavi ovda{njeg podneblja prema Evro -pi i njegovog razo~aranja kada uvidikoliko je Zapad zapravo idealizovan.Predstava je publiku nasmejalado suza.

TEATARSKE VESTI IZ MAKEDONIJE

Beograd–Beograd,11. januar 2009.Ne, nije gre{ka. Iz Beograda, sa beo -

gradskog aerodroma, vratio sam se uBeograd. U Lufthansinom avionu uprvim sekundama rulanja po pisti radipoletanja na minhenski aerodrom, ne{toje puklo, kao slamanje metalne {ipke,avion se zaustavio u mestu. Profesio -nalno vedre stjuardese i profesionalnopribrani piloti sme{ili su se i izlazili iulazili u avion. A onda smo ~uli glas~lana posade da je otkazao jedan deo namotoru na{e letilice i da }emo morati~ekati da deo stigne iz Nema~ke, i za -meni se na na{em avionu, pa da kre -nemo. „To }e dosta potrajati“, javljala jestjurdesa bez mnogo nade.

Me|utim, iskrcali su nas i na {aletruLufthanse su mi ponudli da me, kako onito u svom slengu zovu, „vuku“ do Lon -dona, ako „British Airways“ pristane daim ustupi jedno mesto. Odmah samprihvatio drugo re{enje da letim prekoMinhena sutra u isto vreme istim letom.

êkam da svane u Njujorku i jav -ljam Radovanu – Laletu \uri}u, momprijatelju, slikaru i budu}em doma}inu uNjujorku, {ta se dogodilo. „Smesta

Lale i ja idemo na predstavu u Pa -blik teatar. On bi vi{e voleo da je ostao daslika svoja ogromna platna u svomateljeu u Kvinsu. Lale je kupio jedno na -pu{teno pozori{te gra|eno 20-ih godinaXX veka u ampir stilu. Salu ukra{enazlatnim figurama grifona i rasko{nihvaza na plavoj pozadini pretvorio je uslikarski atelje. Moj pozori{ni impuls ve}je proradio. Zami{ljam u prostoru ovedvorane, ve}e od na{eg Narodnog po -zori{ta, neke lude predstave. Ali, sli -karski pribor, boje, ~etkice, {pahtle idrugi alati, pripremljena platna koje~ekaju Laletovo temperamentno slikanje,mislim da su stavili ovaj prostor u slu`buslikarstva.

Nas dvojica smo pre nekoliko godinaobnovili staro prijateljstvo iz mladosti.Otisnuo se u Njujork i tu napravio imekao slikar. Negde na njegovim ranimkoracima, oktobra 1979, bio sam mu gostdok je jo{ bio na Menhetnu. Se}am senjegovih slika u obliku paravana ta mno -plave game. Jedan od razloga {to samdo{ao u Njujork bila je èlja da vidim {tasad slika, {ta to vole ameri~ki ljubiteljislikarstva koji mogu da plate njegovaskupa platna.

gest, a reperski pokret je ublaìo, samokao aluziju na njegovu sudbinu i pri -padnost, a ne kao posebnu ve{tinu. Ta -kvu raznolikost gestova koji se neponavljaju video sam jo{ jednom nadrugom kraju sveta, u Moskvi, kad jeJev genij Mironov (43) igrao [ekspirovog„Hamleta“ i Pimena u „Borisu Godu no -vu“.

Njujork, 14. januar 2009.Pre podne proveo sam ~etiri sata u

najboljoj knjiàri na Petoj aveniji „Bar -nes and Noble“.

Pred predstavu sa Anom Miljani}.Priprema doktorat na Kolumbija uni -verzitetu. Ne{to ~udno i komplikovanona temu tranzicije, prostora i na{ihprimera. Ne shvatam Anu, tu van -serijsku rediteljku, koja se sprema naakademski put sa èstokom teorijom.Sada i predaje i u~i, drì predavanja islu{a ih, i kao da se igra nekon ven -cionalnim metodama u univerzitetskojpedagodiji. Na primer – studentimanalaù da za pola sata stvore ne{to {toho}e i mogu i onda to da brane. Mo`dasam sve pome{ao, ali sam {okiran.

Predstava „Tranzicija“ na festivalu„Pod radarom“ tako je prazna i glupa dasam je zaboravio ~im sam iza{ao sapredstave. Ana, koja je, naàlost, bila`rtva da sa mnom gleda predstavu, kaèda se izme|u ostalog komad bavi kli -{eima iz ovda{njih televizijkih serija izomladinskog ìvota.

Njujork, 15. januar 2009.Kod Hara{i}evih u stanu. Jelena mi

pokazuje gde stanuje. Nedaleko samuje uku}nom zatvoru, prevarant ameri~kevarijante Dafine sa rasko{nom pirami -dom. Donose mu bukete cve}e, a on predsvojim vratima paradira pred kameramakad ga odvode na saslu{anje.

Uve~e na festivalu „Pod radarom“korejska predstava „Vojceka“. Gotovo sveevropske predstave ovog Bihnerovog ko -

mada su bile prvorazredne, od Licaovedo Na|ove. Ali kad ga se poduhvatiDaleki istok ispada da nemaju klju~ zaovaj genijalni dramski torzo s po~etkaXIX veka. Japanci su pre desetak godinapropali na Bitefu. Korejci su napravilijednu ipak bolju, visoko estetizovanupredstavu sa ma{tovitom upotrebomstolica, ali bez èstine koju zahteva ovajkomad o amblemta~noj represiji.

Njujork, 16. januar 2009.Lale me „uhvatio“ da re{avam neki

te{ki sudoku. Zadirkuje me: „A ja mislioda tebe samo zanima pozori{te!“

On se bori sa svojom najnovijomslikom. Meni i Doroti, mladolikoj Polj -kinji koja radi kod njega ve} nekolikogodina, ~ini se da je slika gotova, a on jeiznenada premaè novim slojem neketamne boje na na{ uàs!

Na „mom“ Radar-festivalu ovog putaHolan|ani. Predstava „Liga, 50% na -grada, 50% kazna“. Mora se priznati ho -landska eksperimentalna scena je skororedovno veoma tragala~ka. Katkada ne -{to ubodu, a, naravno, katkada i pro ma -{e. Ne znam da li je „Liga“ proma{aj iliuspeh. Nekoliko glumaca se benave kaopred{kolska deca. Upotrebljavaju de~jurekvizitu na neo~ekivani na~in, rekaobih ~ak kao retardi – „obla~e“ stolicu,ja{u palmu...

Sa Laletom i Penom iz „Filip Mo -risa“ na ve~eri. Najvi{e pri~amo o pilotukoji je ~udom spasao „airbas“ sa 155putnika na povr{inu Hadson reke. Po{aoje sa aerodroma La Gvardija, nedaleko odmesta gde stanujem u Kvinsu. Mogao jepasti i na na{u glavu. I tada ode i sudukui teatar.(Nastavak njujor{kogdnevnika u slede}embroju „Ludusa“).

28

Dnevnik

LUDUS 150Lu

PUTUJEM, MISLIM, OSE]AMNjujor{kih deset dana (prvi deo)

Piše Jovan ¬ir i lov

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983Izlaze jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primeraka

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.sdus.org.yue-mail: [email protected] 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikLjiljana \uri}

Glavni i odgovorni urednikTatjana Njeì}

Savet LudusaSvetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, GoranMarkovi}, Dejan Mija~, Gorica Mojovi},Ljubomir Simovi}

RedakcijaBranko Dimitrijevi}, Petar Gruji~i},@eljko Huba~, Aleksandra Jak{i},Aleksandar Milosavljevi}, OliveraMilo{evi}, Miroslav – Miki Radonji},Ana Tasi}

Lektura i korekturaAleksandra Jak{i}

Sekretar redakcijeRadmila Sandi}

Tekstove i fotografije slati na:[email protected]

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: [email protected]

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformi sanja pod brojem 1459

Ljubomir – Muci Dra{ki} postavio 1992.renesansnu komediju „Sve}ar“ \ordana Bruna.Atelje 212 putuje u Bar da predstavu odigra na„Barskom ljetopisu“ u scenskom prostoru ubedemima starog grada.

Tanja Bo{kovi} je zanosna Karubina.Slikar \ovani Bernardo je Milan – Caci

Mihailovi}.Muci im izreìrao jurnjavu po trgu, „jahanje

i kr{enje“, no{enje ène koje ima!Novinarka intervjui{e slikara iz „Sve}ara“ i

postavlja jedno od „genijalnih“ novinarskihpitanja:

Kakva je uloga koju igrate?Nose}a! Stalno nosam Tanju Bo{kovi}! –

odgovara Milan – Caci Mihailovi}.

Milan Mihailovi} - Caci

Iz „Uspomenara 212“

NOSILAC

M. Bobi}-Mojsilovi} „Suze su OK“, Zvezdara teatar, 2007.Milan – Caci Mihailovi} (Stratimirovi}, korepetitor) i TanjaBo{kovi} (Marija Kali})

vra}am patku u friìder i pe~em je su -tra.“ „Peci danas, a sutra podgrej.“ „Nedolazi u obzir!“

Vra}am se u stan i sre|ujem svojefotografije i nikom se ne javljam. Malo dase odmorim od telefona.

Beograd–Minhen–Njujork,12. januar 2009.Retko razgovaram sa saputnicima u

avionu. Negde na polovini puta, za vre meobroka, upu{tam se u razgovor. Ispo -stavilo se da mi je saputnik Albanac izPe}i koji radi u Nema~koj. Ide prvi putbratu u SAD koji je tamo ve} nekolikogodina. Obojica imamo stari jugoslo ven -ski paso{, a pri~amo na engleskom.

Lale me je do~ekao. Vozi sigurno.Kaèm da jo{ od 1991. godine, zna~i ve}sedamnaest godina nisam bio u Njujorkuzbog nekog svog neobja{njivog otpora dadolazim u grad toliko neobuhvatan,nesavladiv. Iz sli~nih razloga ne volimmora i okeana. Pre toga sam, po~ev od1968, usred hipi vrenja, bio ve} {est putau tom megapolisu, jedinom velikomgradu koji se sastoji od bezbroj sela, kakopi{e Vladimir Pi{talo u svom romanu„Tesla, portret me|u maskama“.

Njujork, 13. januar 2009.

Lale, kao i ve}ina slikara, ne volisistematizovanje svog slikarstva. Na prvipogled to slikarstvo spada u apstraktno,ali pa`ljiviji pogled otkriva da je re~ opejzaù u kom se naziru nage ènskefigure. U jednom katalogu jasno se vidikolo nagih igra~ica, u kojima jedan kom -petentni tuma~ njegove umetnosti vidivarijaciju na sli~an Matisov motiv. Sadsu mu figure daleko vi{e samo u na -gove{taju, ali uo~ava ih onaj ko ume iho}e da ih vidi. Biva da zvu~i uvredljivokad kaè{ da te je delo prijateljaiznenadilo, ali iznena|en sam snagomLaletovih slika u dana{njem okeanusvetskog slikarstva.

Moja prva predstava na festivalu„Pod radarom“, festivala u poznatomprostoru Pablik teatra u Lafajet ulici kodJunion skvera. Od ove nekada{nje bi -blioteka iz XIX veka slavni animatormodernog ameri~kog teatra, pokojniDòzef Pap, napravio je atraktivan pro -stor, koji je svojim repertoarom u{ao uistoriju svetskog teatra XX veka.

Hip-hop igra~ Lemon Anderson odi -grao je sat svoga uzbudljivog teksta.Njegovi fanovi pozdravili su ovacijamazvezdu koja se ra|a ili se ve} rodila. Sarazlogom. Odigrao je monolog koji je sami reìrao tako da nije ponovio nijedan

Jovan ]irilov i slikar Lale \uri} u umetnikovom ateljeu u Njujorku

Korejska predstava Bihnerovog Vojceka

broj 150 pozori[ne novine broj 150 februar 2009. … · boris milivojevi} tema broja: putevi i...

Documents