broj 25 / godina xi / avgust 2011. / issn 1452-3272 · 2019. 5. 29. · avgust 2011 3 poštovani...

Broj 25 / godina XI / Avgust 2011. / ISSN 1452-3272

KaKo što duže i što bolje živeti na dijalizi

veštačKi bubreg: laK, prenosan i efiKasan

nutriciona terapija daje životu Kvalitet

KaKo do socijalne pomoći i nege

eduKacijom do boljeg života

Avgust 2011

3

Poštovani prijatelji!

rećni smo što možemo sa radošću da Vam se obra-

timo, u proteklom periodu smo naišli na veliko

razumevanje od strane menadžmenta ‘’Fresenius

Medical Care’’ sa kojima smo sklopili ugovor o sarad-

nji na projektu časopisa ‘’Nefro’’ i dobili obećanje da će

se ta saradnja i ubuduće nastaviti. Na osnovu konkret-

nog projekta omogućeno nam je da nastavimo sa izda-

vanje ovog časopisa, za sada i dalje pokrivamo samo

teritoriju AP Vojvodine, a nadamo se i velika nam je

želja da već od narednog broja ovaj časopis bude dis-

tribuiran u celoj Republici Srbiji. Da bi ostvarili ovu

ideju očekujemo ozbiljnu saradnju našeg članstva

naročito na nosioca upravljačkih funkcija Udruženja,

kako u Pokrajini tako i u Republici Srbiji. Svesni smo

naše ozbiljne i komplikovane bolesti, svesni smo nivoa

mortaliteta ali sam i dalje ubeđen da sa minimumom

ulaganja ličnih , intelektualnih sposobnosti možemo

doprineti kvalitetnijem informisanju.

Nije skromno da u tom kontekstu pomenemo neko-

liko aktivnosti:

- DILS učešće naših članova na seminaru koje je

organizovalo i održalo Ministarstvo rada i socijalne

politike a na kojem smo imali priliku da se upozna-

mo sa tehnikama pisanja projekata. Pohvalno je što je

ovakav seminar organizovan ali smatram da bez ra-

dionica na kojima bi se vežbalo pisanje projekata ni

jedna organizacija ne može sačiniti kvalitetan proje-

kat, a naročito da na njemu angažuje plaćene saradni-

ke jer se favorizuju postojeće institucije finansirane iz

Budžeta. To nije smisao razvijanja slobodne kreativne

i kritičke misli u NGO koje treba da budu pokretač i

korektor državnih mera. Na ovaj način ne osporavamo

dosadašnji vid finansiranja već pokušavamo da uka-

žemo da se moraju ponašati primereno finansijskoj i

intelektualnoj snazi naših članova

- Savez je u zajedničkoj akciji sa Crvenim Krstom

Subotica i Opštinskim Udruženjem Subotica orga-

nizovao niz veoma uspešnih akcija na kojima smo

promovisali donorstvo i transplantaciju organa, ve-

oma smo zadovoljni uspešnošću i odzivom na ovim

akcijama kao i samim brojem potpisanih donorskih

kartica, posebno naglašavamo da je aktivno učešće

uzela i mr.sci. Tatjana Stojšić koja aktivno kroz sistem

edukacije pomaže rad Savezu nismo zadovoljni nivom

komunikacije sa zaduženim osobama iz Kliničkog

centra Vojvodine iz sektora za promovisanje i zavešta-

nje organa, jer smatramo da njihov nivo obrazovanja i

intelektualnih mogućnosti uz minimum angažova-

nja slobodnog vremena nije dovoljno iskorišćeno da bi

se podjednako informisali pacijenti, medicinsko oso-

blje, građanstvo naročito u onim gradovima koji imaju

centre za Hemodijalizu.

- Takođe smo na manifestaciji ‘’Noć muzeja’’ orga-

nizovali izložbu svih kategorija invalida o čemu ćete

moći pročitati više u ovom broju.

Koristim priliku da upozorim predsednike da po-

štuju statut organizacija i funkcije na koje su izabra-

ni i da aktivnosti za koje su dobili sredstva održe i

sprovedu primereno onako kako su i planirali, uzevši

u obzir zdravstveno stanje i mogućnosti nadam se da

će svi ovome pristupiti sa ličnom željom da pomognu

svojim članovima, a ne sa motivom za sticanje mate-

rijalnih dobara je ru budućnosti Savez neće biti samo

gola transmisija sredstava neg i prva odgovorna star

aprema ministravstvu kao što je i navedeno u ugovoru

koji sa Ministrastvom potpisan kao i do sada i ubu-

duće ćemo se truditi da uradimo što više u okvirima

mogućnosti i da i dalje obezbeđujemo sredstva za rad

Saveza.

Predsedik Zoran Mišković

uvodnik

s

Zoran Mišković

ImpreSSum

UdrUženje dijaliziranih, transplantiranih bUbrežnih invalida vojvodine

21000 Novi SadBulevar oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/ 333 866

Žiro račun: 340-2437-88

za izdavača:Radoslav Jovičić

Glavni i odgovorni urednik:Petar Klaić

adresa redakcije:21000 Novi Sad,Bulevar oslobođenja 6-8.Tel/Faks: 021/ 333 866

[email protected]

Tiraž - 1500 primeraka

Štampa: Štamparija SIMBOL, Petrovaradin

List izlazi četiri puta godišnje i besplatan je. Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.

List je upisan u registar Ministarstva za pravosuđe i lokalnu samoupravu pod brojem 3144 od 20. avgusta 2001. godine.

Na osnovu mišljenja Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj broj 413-00-281/2002-01 od 19. 06. 2002. ovaj časopis je olobođen plaćanja poreza jer „je publikacija od posebnog interesa za nauku”.

pIB: 100454425

Broj 25 / Avgust 2011.

SAdRŽAJ

parametri dijalizeKaKo što duže i što bolje živeti na dijalizidijalizni centar u bačkoj palanci aktivan duže od decenijeleti mesta ima i za gosteUdruženja invalida u noći muzejaumetnost Koja se rađa iz nadesednica skupštine saveza bubrežnih invalida vojvodineoformljena radna telasaradnja subotičkog Udruženja bubrežnih invalida i Crvenog krstatribina o donorstvudobili smo novog člana porodicesremsKa mitrovica dobila udruženjepromocija donorstva u staroj pazovinajveći odraz humanostipredavanje u novosadskom Udruženju bubrežnih invalidaeduKacijom do boljeg životazobnatica domaćin okruglog stolaudahni novi životveštački bubreg produžava životlaK, prenosan i efiKasanFrezenius i savez potpisali ugovor o saradnjisnižene cene za članovepokrenuta inicijativa za osnivanje Udruženja transplantiranih osoba“pan transplant” oKuplja sve brojnije transplantirane osobeosnovne smernice za ishranu osoba na hemodijalizinutriciona terapija daje životu Kvalitetna transplantaciju u srbiji čeka oko 1000 ljudisnovi o eurotransplantuoboleli od dijabetesa pokrenuli kampanju za bolji položajvratiti savetovališta i uvesti modernu terapijupodnošenje prijava za putovanje u inostranstvoprava osoba sa invaliditetom u oblasti socijalne zaštiteKaKo do socijalne pomoći i nege

4-5

6-7

8

8

9

9

9

10

10

10

11

11

12-14

15

16

17

18-19

Nefro 25 Avgust 2011

4 5

eška hronična bubrežna oboljenja vrlo često dovo-de do totalne bubrežne insuficijencije, odnosno do otkazivanja rada bubrega. Kod hroničnih bolesnika

se to ne dešava naglo, već se funkcija bubrega tokom vremena postepeno smanjuje, sve do trenutka kada rad bubrega dostigne takav nivo da je nedovoljan za normalan život (klirens kreatinina suviše nizak, viso-ke vrednosti uree i kreatinina u krvi, disbalans natri-juma, kalijuma, fosfora, i kalcijuma itd).

Pacijent može još da mokri, ali je često koli-čina izlučene mokraće manja od količine unete tečno-sti, a specifična težina mokraće je mala. Nakupljanje toksina i otpadaka u krvi (urea, kreatinin, mokraćna kiselina, fosfati, kalijum itd.) imaju kao propratne po-jave mučninu, gađenje, svrab po čitavom telu, opštu slabost, grčeve u mišićima, neprijatan ukus u ustima, neprijatan zadah iz usta itd.

Usled smanjenja količine mokraće koju pacijent iz-mokri u toku dana u organizmu se zadržavaju pored toksina i otpadaka, voda i so. Javlja se visok krvni pri-tisak, glavobolja, srce radi otežano (često sa vodom u srčanoj maramici), pluća su puna vode, dolazi do za-kiseljavanja organizma (acidoza), pacijent teško diše, zamara se, javljaju se otoci na nogama. U ovoj fazi bubrežne insuficijencije ni terapija diureticima nema efekata. Laboratorijski nalazi pokazuju smanjenje specifične težine mokraće i povećane vrednosti uree, kreatinina, kalijuma i fosfata u krvi. Ovi simptomi su praćeni anemijom koja pogoršava ukupno stanje.

Do pre oko trideset godina ovo je za svakog paci-jenta koji boluje od bubrežne insuficijencije (uremije) bio kraj života. Danas savremena medicina pouzda-no produžava život ovim bolesnicima. Metoda koja omogučava eliminaciju otpadaka i viška vode i soli iz organizma u slučaju insuficijencije (nesposobnosti) bubrega zove se dijaliza.

Ova metoda lečenja omogučava kod bubrežne insu-ficijencije: snižavanje arterijskog pritiska, otklanjanje manifestacija intoksikacije organizma, poboljšava se stanje srca, krvnih sudova, mozga, pluća i td.

U slučaju primene hemodijalize, sve ovo se postiže koriščenjem aparata koji se zove veštački bubreg koji radi na principu razmene materija izmedju krvi i dija-lizne tečnosti i filtriranja tečnosti kroz polupropustlji-vu membranu. U svetu, a i kod nas, ovaj način lečenja se koristi preko četrdeset godina.

Iz godine u godinu hemodijaliza dobija na kvalite-tu, kako razvojem elektronike i usavršavanjem samih aparata za dijalizu, tako i razvojem novih sve kvalitet-nijih materijala za izradu membrana za prečišćavanje krvi (dijalizatora) i korišćenjem novih iskustava i sa-znanja iz oblasti medicine.

Svakako da saznanje o neminovnost lečenja he-modijalizom za svakog pacijenta predstavlja veliki šok. Pravi trenutak otpočinjanja tretmana dijalizom odrediće lekar. Iako se način života znatno menja, blagovremenim upoznavanjem sa lečenjem hemodi-jalizom, hemodijaliza kao vid lečenja se u principu dobro prihvata. Pogotovu što uz dijalizu dolazi do popravljanja opšteg kvaliteta života u odnosu na pe-riod pre dijalize, slobodnije ishrane, poboljšanja opšte kondicije što vodi skoro normalnom životu, sa izuzet-kom vremena provedenog na dijalizi (tri puta nedelj-no 4-5 sati). Važno je da bolesnik nauči da na dijalizi ima određena ograničenja: potrebno je korigovati unos tečnosti (naročito kod pacijenata koji ne mokre), ograničiti unos natrijuma (slana hrana povećava žeđ i povečava pritisak), izbegavati namirnice koje sadrže visoki procenat kalijuma (dijalizom se kalijum nedo-voljno eliminiše iz krvi) i smanjiti količine namirni-

ca koje sadrže fosfate. Za većinu pacijenata problem predstavlja i ograničenost kretanja. Naime bolesnici su vezani za gradove u kojima se nalaze centri u koji-ma se dijaliziraju. Kod nas još uvek ima malo moguć-nosti da pacijenti radi putovanja koriste usluge dija-liznih centara iz drugih gradova (najveći problem je refundiranje troškova), ali na rešavanju tog problema Udruženje zajedno sa Nefrološkom sekcijom već radi. Ono što nam u većini centara za dijalizu nedostaje je i neuropsihijatar čiji je zadatak da pacijenta upozna sa neophodnošću lečenja dijalizom, kao i da ga za to lečenje psihički pripremi.

Da bi lečenje bolesnika na hemodijalizi bilo kvali-tetno, potrebno je, na početku ili na kraju dijalize, uzi-mati odredjene analize (parametre dijalize). Da bi i vi, kao pacijent, mogli da pratite rezultate i kvalitet vašeg lečenja u nastavku ćemo pokušati da na najjednostav-niji način objasnimo neke od najvažnijih parametara dijalize.

parametri dijalize

HEMATOKRIT je test koji vam omogućava da procenite koliko ste anemični. Pacijenti na dijalizi su

uglavnom svi, manje ili više, anemični. Kod zdrave osobe hematokrit iznosi oko 45%, a kod vas će biti pro-menljiv, između 20- 30% na početku dijalize, a nešto će se povećati na kraju tretmana.

Ako je sve u redu, nivo hematokrita će se lagano podizati kako odmiće vaš program dijalize. Uz dobru, kvalitetnu ishranu i dobru dijalizu kao i uz primenu vitamina (folna kiselina, OHB12, vitamn B komplek-sa) i gvoždja, hematokrit bi trebao da bude veći od 30%. Naravno, kod žena je nivo hematokrita uvek niži nego kod muškaraca.

Ako uspete da samo kvalitetnom ishranom i dija-lizom izlečite anemiju u roku od godinu dana, vaše generalno stanje je zadovoljavajuće. Ukoliko u tome ne uspete neophodno je radikalnije lečenje anemije (naj-češće upotrebom eritropoetina).

Hematokrit je izuzetno dobar parametar za određi-vanje kvaliteta dijalize.

UREA se penje na vrednosti oko 25 do 30 milimola pre dijalize, a na kraju pada na 8 do 12 milimola. To znači da se za vreme dijalize smanji za 2,5 do 3 puta. Moguće je da vi raspolažete sa drugačijim brojkama od ovih. To ne treba da vas čudi. Naime, nivo uree di-rektno zavisi od unosa proteina ishranom. Ukoliko ste ishranom pre dijalize uneli više proteina, nivo uree će biti viši, što nije ništa strašno. Nasuprot tome, nizak nivo uree pre dijalize može da ukazuje na problem loše ishrane. Naravno, ako svaku dijalizu započinjete sa ni-voom uree iznad 50 milimola i ako dijalizu završavate sa ureom na nivou oko 30 tu već postoji problem (loš režim ishrane, loša ili nedovoljna dijaliza itd).

KREATININ omogućava kao i urea da se proceni količina nagomilanih otpadaka u organizmu. Određe-nije se može reći da je to odraz metabolizma mišića. Što je osoba krupnija i teža to više stvara keatinina.

Pre dijalize vrednosti kreatinina u krvi se kreću, u zavisnosti od osobe, od 500 do 1000 mikromola, a po-sle dijalize trebalo bi da vrednost bude otprilike 2 puta manja. I tu se javljaju varijacije od osobe do osobe, ali ukoliko posle dijalize nivo kreatinina ostaje visok si-gurno se radi o lošoj ili nedovoljnoj dijalizi.

KALIJUM Pre dijalize nivo kalijuma u krvi se kre-će između 4,5 i 6 milimola, a posle dijalize između 3,5 i 4. Ove vrednosti su važeće samo ukoliko se la-

boratorijski test obavi neposredno po uzimanju krvi, u suprotnom može dati lažnu sliku (veće vrednosti). Uprkos tome nivo kalijuma u krvi je veoma važan. Vi-sok nivo kalijuma je jako opasan za osobu na dijalizi i može čak da bude smrtonosan. P a ž n j a !!! Ukoliko se nivo kalijuma brzo povećava između dijaliza, ukoli-ko propustite neku dijalizu ili su dijalize loše (slab pro-tok krvi, skraćena dijaliza....) nivo kalijuma će dostići alarmantnu vrednost između 7 i 8 milimola i bićete u velikoj opasnosti.

To ne bi trebalo da se dogodi ukoliko pazite na ishra-nu, ukoliko su vam dijalize dobre i ako u kući imate jonske smole za oralnu upotrebu (rezonijum).

Morate da znate simptome koji ukazuju na visok nivo kalijuma u krvi: osećaj trnjenja ili bockanja na tabanima, dlanovima i još više na jeziku, usnama i oko usta, neuobičajena zamorenost, gušenje, promene u radu srca ređe se javlja osećaj paralize koja poćinje u stopalima i penje se uz noge, osećaj ukusa metala u ustima karakteristicno, bolesnik kaze da ne može »ni rukama, ni nogama«.

U svakom slučaju, čim nešto posumnjate, ako ste ne-što menjali u ishrani ili je dijaliza bila loša, a naročito ako ste iz nekog razloga preskočili dijalizu, uzmite 2-3 supene kašike rezonijuma u malo vode. To će vas za-štititi od eventualnih komplikacija do dijalize koja sle-di. U svakom slučaju sa narednom dijalizom ne treba dugo čekati.

KALCIJUM Treba da se kreće oko 2,5 milimola pre dijalize i da bude nešto viši nakon dijalize. Ukoliko je suviše nizak, potrebno je u lečenje uvesti tablete kal-cijuma i D vitamina. Ukoliko je kalcijum u krvi suviše visok potrebno je uraditi dodatna ispitivanja da bi se utvrdio uzrok (najčešće prekomeran rad paratireoidne žlezde).

FOSFOR nivo mora da bude niži od 1,6 mmol/l. Ukoliko su vrednosti povišene mogu se korigovati upotrebom određenih lekova (kalcijum karbonat, kal-cijum acetat, renagel).

MAGNEZIJUM Ukoliko se nivo kreće u granica-ma od 0,80 do 1,25 mmol/l, problema nema. Pazite da ne uzimate lekove koji sadrže mnogo magnezijuma i nemojte ih uzimati bez konsultacija sa vašim dokto-rom.

ALKALNE FOSFATAZE odražavaju aktivnost pa-ratireoidnih žlezda. Normalna vrednost je niža od 200 međunarodnih milijedinica. Ova vrednost se nažalost menja tokom dužeg perioda lečenja dijalizom, tako da bi, u slučaju nenormalnog povećanja, trebalo izvršiti kompleksnije preglede.

ALKALNA REZERVA određuje sposobnost vašeg organizma da se bori protiv acidoze (povećanja kiselo-sti krvi). Normalan nivo je oko 22 mmol/l.

Napisao: Nikola Gruber

parametri dijalize

KaKo što duže i što bolje živeti na dijalizi

MedicinA MedicinA

t

U narednih nekoliko brojeva u našem časopi-su »Nefro« imaćete priliku da čitate izvode iz priručnika Nikole Grubera »Kako što duže i što bolje živeti na dijalizi«. U narednom broju čućete šta priručnik kaže o mogućim komplikacijama i problemima pri lečenju dijalizom.


6 7

ronična bubrežna isuficijenci-ja (slabost) je klinički sindrom koji označava postepeno i

trajno propadanje bubrežnog tkiva što dovodi do insuficijencije svih bubrežnih funkcija. Predstavlja zdravstveni problem širom sveta. U svetu pa i kod nas postoji stalni porast broja bolesnika kod kojih su različite bolesti uzrokovale gubitak funkcija bubrega pa je moralo da se započne lečenje dijalizama ili tran-splantacijom. U Srbiji se dijalizom leči oko 4000 bolesnika u 47 dijali-znih centara.

U Vojvodini ima 11 dijaliznih centara.

Hemodijaliza je postupak koji omogućava odstranjivanje sup-stitancija koje se nagomilavaju u organizmu. Među supstancijama koje se odstranjuju su brojni tok-sini i višak tečnosti. Lečenje he-modijalizom omogućava dug vek bolesnicima koji su izgubili funk-ciju bubrega. Jedno od glavnih ci-ljeva ovog lečenja jeste postizanje što boljeg stepena rehabilitacije i kvalitet života. U celom svetu pa i kod nas se nastoji da hemodijaliza bude samo privremeni metod leče-nja bolesnika do transplantacije jer transplantacija predstavlja najefi-kasniji metod za zamenu funkcije bubrega.

Ideja da se izgradi centar za he-modijalizu u Bačkoj Palanci traje od 80-ih godina prošlog veka. Tada su postojale velike teškoće u zbri-njavanju bolesnika sa hroničnom bubrežnom slabošću. Pre otvara-nja našeg centra bolesnici su puto-vali u Novi Sad, Vrbas i Sremsku Mitrovicu. U proseku su se vozili oko 1620 km mesečno, maximum 2800 km, a dan na dijalizi je trajao od 5 sati ujutro do 18 časova posle podne. Ideja o otvaranju centra je dobila okvire 1997. godine zaslu-gom tadašnjeg direktora prim.dr.

Dušana Ugrice, njegovog pomoćni-ka prim.dr.Borislava Jovića i prim.dr. Jožefe Jetić načelnice centra za hemodijalizu i našeg sugrađanina Mihalja Kertesa. Podršku su dale i kolege iz Doma zdravlja i profe-sori iz Kliničko bolničkog centra Zvezdara Beograd i sa Klinike za nefrologiju i kliničku imunologiju u Novom Sadu. Svečano otvaranje je bilo 22.05.1999.godine, a prvi bo-lesnik je primljen dva dana kasnije. Međutim hemodijaliza u Bačkoj Palanci je počela 23.05.1997.god. i bila je to kućna hemodijaliza. Naš Centar je prvi dijalizni centar koji je otvoren u Srbiji pri Domu zdravlja.

Centar je otvoren za potrebe op-štine Bač, Bačka Palanka i Bački Petrovac, a tokom ovih 10 godina

smo pružili usluge i bolesnicima iz Vrbasa, Subotice i Novog Sada. U toku 2000. god je bilo 30 bolesni-ka a sada imamo ukupno 45 bo-lesnika, i pet predijaliznih. U toku letnjeg perioda radimo i “turistič-ke” dijalize. Dolaze nam naši ljudi iz Nemačke, Slovenije, Austrije, Švajcarske. Svake godine za vreme godišnjih odmora se ponovo vraća-ju kod nas što je pokazatelj našeg kvaliteta rada

Centar je opremljen aparatima firme Fresenius 4008 B, 4008H, 4008S, 5008 i rezervnom osmo-zom Culligan. U toku 2008.god. zbog povećanog broja bolesnika smo vršili proširenje kapaciteta re-zervne osmoze. Imamo ukupno 16 dijaliznih mesta , 14 mesta u nega-tivnoj sali , i dva mesta u pozitivnoj sali. Imamo dve potpuno odvojene sale od kojih je jedna namenjena bolesnici sa pozitivnim markeri-ma za hepatitis C i hepatitis B. U našem centru nema bolesnika sa pozitivnim markerima.

Bolesnici se dijaliziraju tri puta nedeljno po četri sata i to u dve smene. Kod svih bolesnika se pri-menjuje bikarbonatna hemodija-liza, i to obično, visoko efikasna i postdilucijska hemodijafiltracija. U toku 2010.godine smo imali uku-pno 7500 dijaliza i od toga 1500 hemodijafiltracija , a za deset go-dina našeg rada smo imali ukupno 65.000 dijaliza. Imamo savremene laboratorijske aparate i jednom me-sečno radimo laboratorijske pretra-ge i izračunavamo kvalitet hemo-dijalize i na osnovu tih parametara ocenjujemo kvalitet našeg rada

Od ukupno 50 bolesnika 60% je iz Bačke Palanke, 17% Bački Petro-vac i 13% iz Bača. Odnos muškara-ca i žena je 60:40. Prosečna godina dijaliziranja iznosi 4,75 god. do 2 godine imamo 16 bolesnika , 2 do 5 godina 14 bolesnika, preko 5 go-dina 15 bolesnika, preko 10 godi-na 5 bolesnika Starosna struktura bolesnika od 20-30 godina je 2 bo-lesnika, 30-39 godina 2, 40-49 go-dina 8, 50-59 15 bolesnika, a preko

60 godina 23 bolesnika. Etiologija sadašnjih bolesnika se razlikuje u odnosu na 2000. godinu. Tada je osnovni uzrok bubrežne insufici-jencije bio glomerulonephritis sa 35% nephroangiosleriza sa 24%, i nefrolitijaza sa 11%. Sada, 2009 god. Osnovni uzrok u 40% bolesni-ka je nephroangiosloraza, a u 23% slučajeva prisutna dijabetesna nep-hropatija.

Zahvaljujući dobroj saradnji sa Kliničkim centrom Vojvodine Kli-nici za nefrologiju i imunologiju u Novom Sadu u toku 10 godina je transplantirano ukupno 10 bo-lesnika. Od toga 5 transplantacija od živih davalaca i 5 kadaveričnih transplantacija. Pre mesec dana je jedna bolesnica iz našeg centra uspešno transplantirana. Na listi čekanja za transplantaciju se nala-zi ukupno 10 bolesnika. U Bačkoj Palanci postoji i Udruženje dijali-ziranih i transplantiranih invalida koje je aktivno i organizuje obično nedeljom predavanja, sportske ak-tivnosti i druženja sa bolesnicima iz ostalih dijaliznih centara.

U centru je zaposleno 4 lekara, 12 medicinskih sestara, 2 elektro-ničara i četri spremačice. Od osni-vanja centra do danas svi članovi kolektiva bili su aktivni učesnici stručnih skupova i udruženja ne-frologa, udruženja medicinskih

sestara i tehničara nefrologije i hemodijalize što je rezultiralo da je centar za hemodijalizu od Udru-ženja nefrologa i stručne komisije je 2006.godine dobio nagradu za najbolji centar. U decembru 2008-e godine.Komisija za kontrolu kva-liteta sprovođenja dijalize, koju je formirao direktor Republičkog za-voda za zdravstveno osiguranje, je obišla naš centar i ocenila naš rad sa visokom ocenom. Naš cilj je da i dalje pratimo sve značajne skupove vezana za savremena medicinska dešavanja i da sprovodimo eduka-ciju kadrova i u svojoj kući jer je cilj primarna prevencija, lečenje

obolelih osoba i njihova rehabilita-cija što je uslov kvalitetnog života. Sve godine iza nas su ispunjene svakodnevnom borbom sa bolešću, ali i stručnim usavršavanjem kako bi se što kvalitetnije odgovorilo na izazove koje ono predstavlja za nas. Sve što smo do sada ostvarili do-življavamo kao podstrek za dalje i više ciljeve. A naš cilj je što se više bolesnika sa transplantiranim bu-bregom, bolju prevenciju rizičnih grupa i kvalitetnu rehabilitaciju bolesnika koji su na hroničnom programu hemodijalize.

Načelnik centra za dijalizu Dr. Dragana Pilipović

dijalizni centar u bačkoj palanci aktivan duže od decenije

leti mesta ima i za goste

h

sA svih strAnA sA svih strAnA


8 9

oć muzeja, jedna od manifestacija koja u Novom Sadu i širom zemlje ima na stotine hiljada poklo-nika bila je ove godine obogaćena i radovima na-

šeg Saveza bubrežnih invalida Vojvodine. U dogovoru sa Društvom multiple skleroze, Udruženjem distrofi-čara južnobačkog okruga i savezom invalida Vojvodi-ne organizovali smo u Zmaj Jovinoj 3 izložbu slika, fotografija, stripova, ručnih radova, interaktivnog sa-držaja, a upriličili smo i projekcije.

Ideja je bila da šira publika poseti prostor u kojem članovi brojnih invalidskih udruženja stvaraju i svetu prezentuju poseban pogled na umetnost i svet koji ih okružuje. Radove su priložili autori invalidi svih kate-gorija: neafirmisani umetnici kao i akademski slikari i profesionalci.

Galerija je bila ispunjena akvarelima, uljima na plat-nu, crtežima, a bilo je i članova koji su pravili zanimlji-ve magnete za frižidere i druge ručne radove.

Posetioci su imali priliku da kupe neke od radova kako bi pomogli dalji rad invalidskih udruženja. Našu

malu galeriju u Udruženju distrofičara posrtilo je sto-tine i stotine zadovoljnih Novosađana koji su imali pri-liku da vide kako nastaje umetnost koja se rađa iz nade.

Kako se moglo videti ljudi su bili veoma zaintereso-vani za radove, pitali su za cene i bilo je jasno da žele da pomognu. Posle takvog iskustva, rodila se i ideja da se organizuje i posebna prodajna izložba.

Noć muzeja svake godine sve više raste, a mi ćemo se potruditi da rastemo sa njim jer ovakve manifesta-cije najbolje pokazuju kako inkluzija invalida u druš-tvo može biti dostižna.

druženje dijaliziranih i tran-splantiranih bubrežnih inva-lida Subotice upriličila je u

aprilu, u saradnji sa Crvenim kr-stom tribinu na temu: “Donorstvo i zaveštanje organa”. Tribina je uz za-vidan broj posetilaca održana u su-botičkom ogranku Crvenog krsta. Okupljenima na tribini obratili su se predsednik Udruženja bubrežnih invalida Vojvodine Zoran Mišković, i predsednik opštinske organizacije Crvenog krsta Mihalj Pece.

Učestvovala je i Jelena Jurišin, portparolka Kliničkog Centra Voj-vodine koja je promovisala akciju “Šansa za novi život”.

Ona je opisala nastanak projekta Kliničkog centra Vojvodine obja-snivši da je u pitanju informisanje

građanstva i uklanjanje predrasu-da kada su donorstvo i transplanta-cija u pitanju.

- Podariti život nekome, darujući mu organ, odraz je humanosti. Biti donor može svako od nas i to je ve-lika ljudska plemenitost. – rekla je Jurišin.

Portparolka kliničkog centra Vojvodine objasnila je srednjoš-kolcima kako funkcioniše uzima-nje donorske kartice i šta nosioci mogu od tog čina očekivati.

O problematici transplantacije govorio je Zoran Mišković, a oku-pljeni su imali priliku i da pogle-daju jedan od filmova, iz arhive Udruženja bubrežnih invalida, koji o transplantaciji govori na jedan emotivan način.

druženje dijaliziranih i tran-splantiranih bubrežnih inva-lida Subotice upriličila je u

aprilu, u saradnji sa Crvenim kr-stom tribinu na temu: “Donorstvo i zaveštanje organa”. Tribina je uz za-vidan broj posetilaca održana u su-botičkom ogranku Crvenog krsta. Okupljenima na tribini obratili su se predsednik Udruženja bubrežnih invalida Vojvodine Zoran Mišković, i predsednik opštinske organizacije Crvenog krsta Mihalj Pece.

Učestvovala je i Jelena Jurišin, portparolka Kliničkog Centra Voj-vodine koja je promovisala akciju “Šansa za novi život”.

Ona je opisala nastanak projekta Kliničkog centra Vojvodine obja-snivši da je u pitanju informisanje građanstva i uklanjanje predrasu-da kada su donorstvo i transplanta-cija u pitanju.

- Podariti život nekome, darujući

mu organ, odraz je humanosti. Biti donor može svako od nas i to je ve-lika ljudska plemenitost. – rekla je Jurišin.

Portparolka kliničkog centra Vojvodine objasnila je srednjoš-kolcima kako funkcioniše uzima-nje donorske kartice i šta nosioci

mogu od tog čina očekivati. O problematici transplantacije

govorio je Zoran Mišković, a oku-pljeni su imali priliku i da pogle-daju jedan od filmova, iz arhive Udruženja bubrežnih invalida, koji o transplantaciji govori na jedan emotivan način.

avez bubrežnih invalida Vojvo-dine primio je u svoju porodicu novog člana. Zvaničnom regi-

stracijom, sa nama je od ove godi-ne i Udruženje bubrežnih invalida Sremska Mitrovica. Nakon podno-šenja zahteva za registraciju, Repu-blička agencija za privredne registre odobrila je delovanje našem novom članu.

Za predsednika Udruženja iza-bran je Vladimir Srbljanin, a za se-dište je odabrana kancelarija u ulici Stevana Sremca bb u Sremskoj Mi-trovici. Pozdravljamo kolege iz naj-starijeg sremskog grada i nadamo se da će u dogledno vreme, svojim aktivnostima, uspeti da poboljša kvalitet života svojim članovima.

ednica Skupštine Saveza bu-brežnih invalida Vojvodine održana je 12. juna ove go-

dine i njome je predsedavao pred-sednik Saveza Zoran Mišković. Kako je i planirano Skupština je raspravljala o izboru radnih tela Skupštine.

Oformljeno je Radno predsedniš-

tvo od tri člana, dvočlana Verifika-ciona komisija, izabran je zapisni-čar i dva overivača zapisnika.

Predstavljen je izveštaj Verifi-kacione komisije, usvojen je zapi-snik sa sednice Skupštine održane 8.8.2010. godine te usvojen izve-štaj o radu saveza u 2010. godini. Skupština je razmotrila i usvojila

izveštaj Komisije za popis novča-nih sredstava, potraživanja i oba-veza u 2010. godini, kao i izveštaj Komisije za popis osnovnih sred-stava i sitnog inventara za isti pe-riod.

Usvojen je i izveštaj Nadzornog odbora, a reazmotren je finansijski plan za ovu godinu.

Udruženja invalida u noći muzeja

umetnost Koja se rađa iz nade

saradnja subotičkog Udruženja bubrežnih invalida i Crvenog krsta

tribina o donorstvu

promocija donorstva u staroj pazovi

najveći odraz humanosti

dobili smo novog člana porodicesremsKa mitrovica dobila udruženje

sednica skupštine saveza bubrežnih invalida vojvodine

oformljena radna tela

n u

u

s


s


10 11

ovosadsko Udruženje dijaliziranih i transplantira-nih bubrežnih invalida, organizovalo je u februa-ru mesecu, a po redovnim programskim aktivno-

stima, stručno medicinsko-edukativno predavanje za svoje članove i ostale zainteresovane, na temu „Eduka-cijom do dužeg života“. Tom prilikom predavači, Načel-nik dilaliznog Centra „Fresenius“ dr Vasilije Tomanov-ski i Prof. dr. Pavle Pantelinac prisutnima su uz video prezentaciju, tumačili značaj pravilne ishrane pacijena-ta na dijalizi kao i posledice nepravilne ishrane koje se mogu završiti i pogubno za dijalizirane pacijente.

Nakon predavanja prisutni su imali priliku da po-stavljaju pitanja na temu predavanja kao i o svim as-pektima iz oblasti njihove bolesti.

Kao i do sada Udruženje će i dalje davati poseban značaj organizovanom medicinskom predavanju za svoje članove i ostale zainteresovane gde će biti anga-žovani stručni predavači iz kliničkog centra iz raznih oblasti.

Na tim predavanjima posetioci će moći da čuju o: di-jabetesu i bubrežnoj insuficijenciji, psihološkim aspek-

tima pacijenata na dijalizi, dijetetskom režimu ishrane, kako živeti na aparatu za dijalizu i mnogim drugim pitanjima, a sve u cilju unapređenja svesti dijaliziranih pacijenata i njihovog dužeg života.

Borivoj Odadžić

ilioni ljudi širom sveta koji boluju od hronične upale bubrega i svakoga

dana moraju da idu na dijalizu u bu-dućnosti možda više neć morati da odlaze u bolnice. Moguću zamenu naporne dijalize ponudila je američ-ka kompanija „Xcorporeal Inc“.

Stručnjaci ove male, ali veoma uspešne kompanije, proizveli su pre-nosni „veštački bubreg“ koji će paci-jente osloboditi višesatnih lečanja po bolnicama i korišćenja fiksnih aparata za dijalizu.

U prvoj fazi ispitivanja, u kojoj je korišćen pilot-projekat novog pro-izvoda, učestvovalo je osam muš-karaca koji su u proseku imali 52 godine. Oni su izabrani iz različitih socijalnih grupa, a probleme s bu-brezima imaju više od pet godina.

Novi uređaj pokreće baterija, pot-puno je automatizovan, lagan za no-šenje i potpuno vodootporan. Nauč-nici koji su izradili proizvod nadaju se da će njegovo korišćenje smanjiti smrtnost i produžiti život najtežim

bolesnicima. Najbolje rezultate veštački bu-

breg je pokazao kada su ga korisnici neprestano nosili od četiri do osam sati dnevno, jer su se tada ostvarili najpovoljniji efekti. Cena ovih ure-đaja neće biti veća od 300 dolara.

Dugoročan cilj veštačkog bubre-ga je da se koristi 24 sata dnevno. U svetu trenutno 1,3 miliona ljudi svakodnevno ide na dijalizu.

druženje bubrežnih invalida Subotice i savez bubrežnih invalida Vojvodine organizo-

vali su okrugli sto u sklopu projek-ta »Udahni novi život« u Zobnatici kraj Bačke Topole. Okupljenima se obratio predsednik saveza bu-brežnih invalida Vojvodine Zoran Mišković koji je govorio o tran-splantaciji kao kampanji koja je od nacionalnog značaja za Srbiju.

Kao i ranijih prilika i ovo se oku-pljanje završilo druženjem uz pe-smu i igru.

predavanje u novosadskom Udruženju bubrežnih invalida

eduKacijom do boljeg života

veštački bubreg produžava život

laK, prenosan i efiKasan

zobnatica domaćin okruglog stola

udahni novi život

n

m

pecijalna bolnica za hemodijalizu “Frezenius medical care” i Savez bubrežnih invalida Voj-vodine potpisali su nedavno ugovor o saradnji,

koji će našim članovima olakšati tretmane. Ugovor-ne strane usaglasile su se da poslovnom saradnjom doprinesu unapređenju kvaliteta usluga oboloelim licima koji se leče hemodijalizom.

Bolnica “Frezenius” obavezala se da će članovima Saveza omogućiti korišćenje zdravstvenih usluga po beneficiranim cenama. Sa druge strane Savez je preuzeo obavezu da će svoje članove obaveštavati o popustima koji su na raspolaganju u partnerskoj bolnici. Članovi Saveza dužni su da prilikom kori-šćenja aktuelnih popusta nadležnima u bolnici po-kažu člansku kartu za tekuću godinu.

“Fresenius medical care” nudi 21 tretman, od ko-jih je većina sa sniženom cenom za članove Saveza bubrežnih invalida Vojvodine. U Tabeli se nalaze primeri nekih od sniženih usluga. Cene su izražene u dinarima.

ransplantacija, kao najbolji vid lečenja hroničnih bolesti bubrega, jetre i srca, uzimaju zamah u Sr-biji. Poslednjih nekoliko godina urađeno je mnogo

više transplantacija i broj transplantiranih sve više raste. Stoga je došlo do trenutka kada se rađa potreba za stvaranjem Udruže-nja transplantiranih.

Grupa transplantiranih pokrenula je inicijativu za osnivanje ovakvog udruženja. Kao glavni ciljevi udru-živanja istaknuti su: edukacija tran-splantiranih osoba, njihova socijaliza-cija, promocija donorstva u saradnji sa KCV u okviru donorske mreže Vojvodine “Šansa za novi život”. Udruženje će se tako-đe baviti inkluzijom transplantiranih u društvo, boriti se za priključivanje u “Eurotransplant”, orga-nizovaće sportske i kulturne događaje.

Udruženje koje je dobilo ime “Pan transplant” u svoje redove pozvalo je sve koji su transplantirani, predtransplantirane invalide, donore sa donorskim karticama i njihove porodice, počasne članove.

Inicijativni odbor za osnivanje udruženja podneo je zahtev Koordinacionom odboru Saveza invalid-skih organizacija Vojvodine za registraciju i dodelu prostorija.

“Pan transplant” je dobio i svoj zvaničan simbol, a zastupa ga Marinko Divjak.

UslugaPregled nefrologa ili subspecijaliste

Pregled interniste

Ultrazvučni pregled abdomena

Ehokardiografija

Ultrazvuk štitne i paraštitnih žlezda

BCM merenje sa interpretacijom rezultata

Neferološki pregled i ultrazvuk bubrega

Kardiološki pregled i ehokardiografija

Holter krvnog pritiska sa tumačenjem rezultata

BCM sa interpretacijom i savetima o ishrani

Kontrolni internistički pregled

stara cena3000,00

2500,00

3000,00

3500,00

2000,00

2000,00

4000,00

4000,00

3000,00

4000,00

1200,00

nova cena1500,00

1250,00

1500,00

1750,00

1000,00

1000,00

2000,00

2000,00

1500,00

2000,00

600,00

Frezenius i savez potpisali ugovor o saradnji

snižene cene za članove

pokrenuta inicijativa za osnivanje Udruženja transplantiranih osoba“pan transplant” oKuplja sve brojnije transplantirane osobe

s

t


u


12 13

ishrAnA ishrAnA

Uvodne napomene Pravilna ishrana i zdrav način

života, veoma su važni i za zdrave osobe, jer predstavaljaju preventiv-ne mere za sprečavanje nastanka raznih bolesti i poremećaja. Osobe koje su zbog oštećene funkcije bu-brega podvrgnute tretmanu hemo-dijalizom, treba da se pridržavaju i određenog načina ishrane, jer je to sastavni deo njihovog lečenja. Ovaj vid ishrane naziva se nutriciona te-rapija ili dijetoterapija, a njen zada-tak je da obezbedi duži i kvalitetni-ji život. U protivnom, neadekvatna odnosno pogrešna ishrana dovodi do ozbiljnih poremećaja u organiz-mu, koje hemodijaliza ne može u potpunosti korigovati.

nUtriCiona terapijaProcena trenutnog stanja uhra-

njenosti osobe je prvi postupak u kreiranju nutricione terapije. Ako je osoba normalno uhranjena, ta-kvo stanje treba i dalje održavati. Međutim, ako je osoba pothranje-na ili gojazna, treba najpre postići normalnu uhranjenost, a potom je takvom dalje održavati uz odgo-varajuće kontrole i praćenje. Treba napomenuti da je pothranjenost veoma opasna za osobe na hemodi-jalizi jer je ona povezana sa raznim komplikacijama, među kojima su i bolesti srca i krvnih sudova, sma-njenje imuniteta i drugi poreme-ćaji koji povećavaju smrtnost kod ovih osoba. Gojaznost, naročito ona velikog stepena, takođe je opa-sna, kako za zdrave, tako i za osobe sa oštećenjem funkcije bubrega. Međutim, pothranjenost je ipak, u celini uzevši, opasnija od pothra-njenosti kod osoba na hemodijalizi. Zbog svega ovoga je veoma važno kontrolisati i pratiti stanje uhranje-nosti kod osoba na hemodijalizi.

Prilikom određivanja nutrici-one terapije treba uzeti u obzir, pre svega, potrebe organizma za hranljivim i drugim sastojcima

hrane, ali treba, sa druge strane, voditi računa i o ograničenjima koja se odnose na unos tečnosti, kuhinjske soli i pojedinih životnih namirnica. Da bi se ovi zahtevi u svakodnevnom životu ispoštovali i adekvatno sprovodili i da bi se odr-žavala ravnoteža između potreba i ograničenja, osoba kojoj se propi-suje nutriciona terapija mora biti edukovana, kooperabilna i aktivno uključena u ishranu, a time i u sop-stveno lečenje.

Uloga nutricioniste (dijetetičara) je veoma važna u procenjivanju potreba i ograničenja u ishrani kod osoba na hemodijalizi, a on takođe procenjuje i stanje uhranjenosti osobe. Pri ovoj proceni se mogu koristiti standardni metodi, koji se zasnivaju na merenju telesne visine i telesne težine i izračunavanju tzv. indeksa telesne mase. Međutim, ovakav metod procene stanja uhra-njenosti, kod osoba na hemodijali-zi, nije sasvim precizan jer se uzi-ma u obzir ukupna telesna težina, koju grubo gledano čini tečnost, odnosno voda u telu, nemasna te-lesna masa i masna masa. Ovi sa-stojci, kod osoba iste telesne teži-ne, mogu da učestvuju u telesnom sastavu u različitom procentu. Npr. različite osobe mogu da imaju istu telesnu visinu i težinu, ali ne mo-raju da imaju isto stanje uhranje-nosti jer jedna ima više masnog tkiva, druga više mišićnog tkiva, a treća veći sadržaj vode u telu. Da bi se ove dileme otklonile, danas se koriste odgovarajuće savremene metode, među kojima i tzv. BCM, pri čemu se može proceniti tačan telesni sastav i udeo pojedinih po-menutih komponenti u građi tela. Na ovaj način se dobija precizan uvid u telesni sastav, odnosno sta-nje uhranjenosti. Nutricionista, na osnovu ovih podataka, procenivši stanje uhranjenosti i stepen fizičke aktivnosti osobe, odnosno potrebe organizma, propisuje odgovaraju-

ću nutricionu terapiju (dijetotera-piju), daje jelovnik (napismeno) uz objašnjenje o njegovom korišćenju, motiviše pacijenta da ga prihvati i da ga se pridržava, prati efekat pro-pisane dijetoterapije i po potrebi vrši korekcije.

Koje zahteve treba da ispU-ni jelovniK ?

Jelovnik, u okviru nutricione te-rapije, treba da ispuni više zahteva da bi ispunio postavljene ciljeve. Pregledno, u glavnim crtama, to je prikazano na tebeli 1.

tabela 1. Dnevni jelovnik treba da obezbedi:1. Najmanje 3 obroka (3 glavna i 1-2 užine) 2. Energetske potrebe3. Makronutriente -belančevine -ugljene hidrate -masti 4. Mikronutriente (zaštitne materije) -vitamine -minerale -oligoelemente

Kod osoba na tretmanu hemodi-jalizom treba posebno voditi raču-na o unosu tečnosti i soli, a pored bubrežne bolesti i oštećenja njiho-ve funkcije treba uzeti u obzir i sve prisutne bolesti koje sa svoje stra-ne zahtevaju modifikaciju ishrane. Ovo nije lako, jer postoje brojna ograničenja i ponekad kontradik-tornosti oko upotrebe pojedinih životnih namirnica.

Broj dnevnih obroka podrazume-va da treba uzeti najmanje 3 obro-ka, a još je bolje ako mogu da se još ubace 1-2 užine. Oboleli od šećerne bolesti teba da imaju 6 obroka na dan (3 glavna + 3 užine).

Dnevne energetske potrebe, tj. „ka-lorijski unos“ osoba na hemodijalizi zavise od nekoliko činilaca. Među

njima su trenutno stanje uhra-njenosti, životna dob, pol, fizička aktivnost i drugo. Za osobe do 60 g. životne dobi, koje su normalno uhranjene, preporučuje se oko 35 kcal/kg/dan, za pothranjene oko 40 kcal/kg idealne, tj. poželjne te-lesne težine na dan, a za gojazne 30-35 kcal/kg idealne telesne te-žine na dan. Za osobe koje su sta-rije od 60 godina preporučuje se oko 30 – 35 kcal/kg/dan. Osobama muškog pola daje se veći kalorijski unos nego osobama ženskog pola, a energetski unos je takođe veći za osobe koje su fizički aktivne, nego za one koje su neaktivne.

Od makronutrienata, kao gradiv-nih i energetskih sastojaka hrane, veoma je važan unos belančevina (proteina) koji su prvenstveno važni kao gradivni materijal (za mišiće, organe, krvna zrnca,..). Proteini ta-

kođe treba da obezbede i oko 10 – 20 % energetskih potreba. Za osobe na hemodijalizi proteini se daju u količini 1,1 – 1,4 g / kg / dan, dok se kod osoba sa oštećenom bubrežnom funkcijom, koje još nisu na tretma-nu hemodijalizom (u predijaliznom periodu) unosi oko 0,8 g/kg/dan ili manje. Treba imati u vidu da se manja količina proteina gubi tokom hemodijalize i da to treba nadokna-diti. Manjak, odnosno nedovoljan unos proteina putem hrane, može da dovede do pojave pothranjenosti organizma, a ova vrsta pothranje-nosti je kod osoba na hemodijalizi veoma opasna. Naravno, u unosu proteina ne treba preterivati, jer je preterani unos hrane bogate protei-nima takođe štetan.

UGljeni hidratiU ishrani osoba na hemodijalizi,

služe prvenstveno kao izvor ener-gije i oni treba da obezbeđuju oko 50 % energetskih potreba. Njih ima najviše u namirnicama koje su bogate skrobom (hleb, testenine, pirinač, krompir,...) u slatkišima i u voću. Vrsta, količina i raspored ugljenohidratne hrane po obro-cima veoma je važna za osobe sa šećernom bolešću, uz napomenu da je za njih upotreba slatkiša prak-tično zabranjena. Manja količina ugljenih hidrata se gubi tokom he-modijalize.

mastiSluže prvenstveno kao izvor i re-

zerva energije, a u ishrani osoba na hemodijalizi one obezbeđuju oko 30% energetskih potreba. Masti mogu biti biljnog ili životinjskog

porekla. Izvori masti životinjskog porekla su životinjska mast i loj, masno meso, kajmak, buter, a izvor masti biljnog porekla su ulje i mar-garin. Prednost u ishrani treba dati tzv. nezasićenim mastima (ulje, margarin), a restrikcija unosa živo-tinjskih masnoća je potrebna kod gojaznih osoba i osoba koje imaju povišene masnoće u krvi (hiperli-pidemiju).

Kod osoba na hemodijalizi mora se voditi računa i o unosu pojedi-nih mineralnih materija, među kojima su posebno važni kalijum i fosfor.

Kalijum u krvi, kod osoba na he-modijalizi, važan je za normalnu funkciju srca, nerava i mišića. Pri tome je važno da kalijum u krvi

bude određene koncentracije, jer su njegovi i višak i manjak štetni. Bubrezi imaju zadatak da iz orga-nizma eliminišu višak kalijuma, a u slučaju njihovog oštećenja može doći do nagomilavanja kalijuma i pojave jedne vrste „trovanja“ orga-nizma. Hemodijaliza, pored ostalih zadataka, treba da eliminiše iz or-ganizma i višak kalijuma, među-tim, ako je njegov unos preteran, hemodijaliza neće moći da u do-voljnoj meri osolobodi organizam viška kalijuma. Zato osoba sa ošte-ćenim bubrezima, kada ima pro-blem sa nagomilavanjem kalijuma u organizmu, mora smanjiti unos kalijuma.

Kontrola unosa kalijuma u orga-nizam se može obezbediti na dva načina: izbegavanjem upotrebe namirnica koje su veoma bogate kalijumom ili „dijaliziranjem“ onih namirnica koje sadrže u sebi dosta kalijuma.

Prvi korak u regulisanju unosa kalijuma u organizam je izbegava-nje namirnica koje su veoma bo-gate kalijumom. Od voća i voćnih proizvoda ovde spadaju: banane, urme, kivi, smokve, ananas, nar, kajsije, grožđe, suvo voće, voćni sokovi i džemovi. U povrća koja su veoma bogata kalijumom spadaju: spanać, kelj, keleraba, brokoli, pa-sulj, grašak, sočivo, soja, šargare-pa, pečurke, krompir, paradajz i na-ročito sok od paradajza. Od ostalih namirnica koje su veoma bogate kalijumom treba pomenuti. koštu-ničave plodove (orasi, bademi, leš-nik, kesten), kakao, čokolada, meki-nje, a pošto tu spadaju i kafa i čaj i njihovu upotrebu treba ograničiti.

“Dijaliziranje“ povrća za kuvanje, kao što su npr. krompir, šargarepa, karfiol, pečurke, zelen, zelje itd., sa ciljem eliminisanja dela kalijuma iz njega, podrazumeva primenu sledećih postupaka: povrće najpre oljuštiti i iseći na manje i tanje li-stiće, isprati ga pod mlazom tople vode i zatim ga potopiti u mlaku vodu da odstoji 2 sata (količina vode da bude 10 puta veća od ko-ličine povrća). Posle toga povrće ponovo isprati pod mlazom tople vode i zatim ga kuvati u dosta vode (5 puta veća količina vode od povrća). Ukoliko će se povrće kori-stiti presno (npr. kao salata) tada

osnovne smernice za ishranu osoba na hemodijalizi

nutriciona terapija daje životu Kvalitet


14 15

trAnsplAntAcijAishrAnA

se može primenti druga varijanta „dijaliziranja“ što znači da povrće treba iseckati i potopiti da jedno vreme stoji u vodi, pri čemu vodu treba par puta promeniti.

U cilju kontrole unosa kalijuma u organizam preporučuje se uzima-nje namirnica sa manjim sadrža-jem kalijuma, gde spadaju od voća: jabuke, višnje, mandarine, breskve i kruške. Od povrća manju količi-nu kalijuma sadrže: kupus, karfiol, zelena salata, paprika, patlidžan, tikvice i krastavci, a od ostalih na-mirnica koje u sebi nemaju puno kalijuma preporučuju se pirinač, testenine, kolači (bez oraha, bade-ma, kakaoa i čokolade). Važno je napomenuti da se ni ove namirnice ne smeju koristiti u velikim količi-nama.

Fosfor i njegov unos u organi-zam je takođe od velikog značaja za osobe koje su na programu he-modijalize. Fosfor utiče i na nivo kalcijuma u organizmu, jer su fos-for i kalcijum u međusobnoj rav-noteži i kada koncentracija jednog raste, nivo drugog opada. Zdravi

bubrezi imaju zadatak da uklanjaju višak fosfora iz krvi, a kod ošteće-ne funkcije bubrega nagomilava se fosfor u organizmu, što posledično dovodi do pada koncentracije kal-cijuma. Da bi se manjak kalcijuma korigovao, paratireoidne žlezde pojačano luče svoj hormon (parat-hormon) koji izvlači kalcijum iz kostiju i ubacuje ga u krv. Među-tim, tom prilikom se kosti razre-đuju, omekšavaju i postaju krte i lomljive, a kalcijum i fosfor, koji su u krvotoku, počinju da se talože u krvne sudove, srce i druge organe

i oštećuje njihovu građu i funkciju. Pri tome se javljaju i odgovarajuće tegobe kao što su bolovi u kostima, svrab kože, srčana slabost i drugi problemi.

Kontrola sadržaja fosfora u or-ganizmu obavlja se na tri načina: putem hemodijalize, primenom le-kova koji vezuju fosfor i smanjuju njegovu apsorpciju u organima za varenje i nutricionom terapijom, tj. dijetom kojom se izbegava unos hrane bogate fosforom. Među na-mirnice namirnice koje su veoma bogate fosforom, te ih zbog toga treba izbegavati, spadaju sledeće: riba (naročito konzervisana: sar-dine, tunjevina), morski plodovi, iznutrice i njihove prerađevine, konzervisano i salamureno meso i mesne prerađevine i dodaci u njima. Od povrća mnogo fosfo-ra sadrže pasulj, grašak, peršun, kelj, integralni pirinač, a od proi-zvoda žitarica ovde spadaju crni i integralni hleb, proizvoidi od in-tegralnih žitarica (keks, bonžita i slično). Bogati su fosforom takođe i koštuničavi plodovi (orasi, bademi,

lešnik, kesten). Treba takođe ogra-ničiti korišćenje mleka i mlečnih proizvoda (pre svega zrele sireve, a donekle i jogurt, kiselo mleko i pavlaku) i ne treba piti gaziranu vodu i druga gazirana pića.

Od namirnica koje sadrže manju količinu fosfora u sebi preporučuje se korišćenje proizvoda od belog brašna (beli hleb, pecivo i teste-nine), beli pirinač (ne integralni), sveže meso (juneće, teleće, pileće, svinjsko) koje treba pripremati bez kostiju. Takođe se mogu koristi-ti kokice, lizalice i žele bombone.

Međutim, ni sve ovde pomeute namirnice, sa manjim sadržajem fosfora, ne treba uzimati u velikim količinama.

Unos tečnosti i soli Kod osoba koje odlaze na he-

modijalizu treba voditi računa i o unosu tečnosti. On zavisi pre svega od toga kakva je diureza, odnosno izlučivanje mokraće. Dozvoljeni unos tečnosti se obračunava po principu: količina izlučene mokra-će prethodnog dana + 500 do 800 ml na dan.

Kuhinjska so (natrijum hlorid) uneta u većoj količini deluje štetno jer izaziva povećano zadržavanje vode u organizmu i porast krvnog pritiska. U principu ne bi trebalo uzimati više od 2 - 2,5 grama (do pola kafene kašike) na dan.

Pored bolesti bubrega osobe koje su na programu hemodijalize mogu imati i neke druge boilesti koje zahtevaju, sa svoje strane, pri-menu nutricione terapije. Ovde spa-daju pre svega metaboličke bolesti i stanja kao što su šećerna bolest, povišena koncentracija masnoća u krvi (hiperlipidemija), gojaznost i pothranjenost. Dodatna primena dijeta za ove bolesti, uz bubrežnu dijetu, dosta komplikuje ceo proces ishrane i zahteva veću edukova-nost i motivisanost korisnika dijete i veće angažovanje nutricioniste.

Vitamini i oligoelementi se u ve-ćini slučajeva, putem pravilne i ra-znovrsne ishrane, unose u organi-zam u dovoljnoj količini. Međutim, ako je njihov unos nedovoljan zbog nedovoljne ili jednolične ishrane ili ako je potrebno sprovođenja terapi-je određenih bolesti ili poremećaja, oni se onda uzimaju dodatno, kao terapijsko sredstvo, u vidu farma-ceutskih preparata. U tom slučaju njihovu primenu određuje i kontro-liše nadležni lekar.

U zaključku se može istaći da je nutriciona terapija sastavni deo lečenja kod osoba na hemodijalizi. Pacijent treba da bude edukovan i kooperabilan i aktivno uključen u sopstveno lečenje, a nepridržava-nje nutricione terapije umanjuje celokupni terapijski efekat.

Prof. dr Pavle Pantelinac

Srbiji na transplantaciju ne-kog organa čeka između 600 i 1.000 pacijenata, godišnje

se obavi stotinak takvih opera-cija, a cilj je da ih bude bar tri ili četiri puta više, navode medicinski stručnjaci. Saradnik Uprave za bi-omedicinu dr Radmila Blagojević Lazić je Tanjugu rekla da se u Sr-biji između 3.000 i 4.000 pacijena-ta nalazi na dijalizi koja je veoma skupa, pa bi transplatacija organa u velikoj meri mogla da utiče na smanjenje troškova lečenja onih koji su na dijalizi.

Prema njenim rečima, građani ne bi trebalo da zaziru od donator-stva organa, jer se srce, pluća, jetra i bubrezi drugoj osobi mogu dati samo kada se utvrdi da je davalac moždano mrtav. Ona je navela da i osoba koja nije zaveštala organe može biti donator ukoliko se sa tim saglasi porodica.

Pozivajući se na statističke po-

datke, Blagojević Lazić je kazala da u Srbiji još nije razvijeno donator-stvo, i navela da je kod nas odnos pet donatora na milion stanovnika, dok je u Sloveniji taj odnos četiri puta veći, a u Hrvatskoj čak više od pet puta veći nego u Srbiji.

U Srbiji je do sada oko 60.000 građana zaveštalo svoje organe i veoma je važno, smatra ona, to što, zahvaljujući brojnim kampanjama, taj broj iz godine u godinu raste. Lekari ističu da bi uključivanjem Srbije u mrežu „Eurotransplanta” došlo do poboljšanja dostupnosti organa neophodnih našim pacijen-tima sa oboljenjima koja se na dru-gi način ne mogu izlečiti, a lekari iz Srbije otići će na usavršavanja i steći će nova iskustva koja će una-prediti ovu oblast.

Ipak, mnogi očekuju organizo-vanu ulogu države u stvaranju centara za donore organa i da će se u narednoj godini jedino organizo-

vanjem raznih akcija i boljom koor-dinacijom zdravstvenih ustanova nešto pomeriti sa mrtve tačke.

Ono što bi mogla da bude novost u ovoj oblasti jeste prva transplan-tacija materice na ovim prostorima sa živih donora, koju bi, prema naja-vama, mogli da urade lekari Gine-kološko-akušerske klinike „Narod-ni front”. Transplantacija materice je teži poduhvat, ali je jedina nada ženama koje su rođene bez materice ili su ostale bez nje. Medicinari ne sumnjaju da će ova operacija uspeti, a jedino ostaje pitanje da li će dame moći da iznesu trudnoću. Četiri pa-cijentkinje već su pronašle donore i u braku su, što je uslov za ovakav zahvat. Inače, transplantacija mate-rice sprovodi se kod žena koje pate od takozvanog rokitanskog sindro-ma, odnosno koje su rođene bez ma-terice i vagine. Statistika kaže da se na 4.000 novorođenih devojčica jedna rodi bez materice i vagine.

na transplantaciju u srbiji čeka oko 1000 ljudi

snovi o eurotransplantu

u


16 17

MedicinA prAvo nA...

ijabetes je peti uzročnik smrti u Srbiji, u kojoj je trenutno registrovano oko 650.000 dijabetičara. Broj tih bolesika je daleko veći, ali mnogi od njih

ne znaju da imaju povećane vrednsti šećera u krvi pa se i ne leče. Najveći broj obolelih ima preko 40 godina, a u proseku većina dijabetes otkrije u 61. godini. Stati-stički podaci pokazuju da od te bolesti godišnje u našoj zemlji umre oko 2.600 osoba. Iako je poslednjih godina mnogo urađeno na kvalitetnijem lečenju dijabetičara, problema i dalje ima.

Dijabetološki savez Srbije i Udruženje za borbu protiv dijabetesa grada Beograda “Plavi krug” ukazuju na pet gorućih problema s kojima se svakodnevno suočavaju obolele osobe: nepostojanje savetovališta za dijabetes, isključenost osoba s dijabetesom iz donošenja odluka, nedovoljna zastupljenost modernih terapijskih opcija, nedostupnost potrošnog materijala i medicinskih sred-stava i loš položaj osoba s dijabetesom u društvu.

– Zbog nedovoljne zastupljenosti modernih terapij-skih opcija, 83 odsto osoba s dijabetesom tip 2, koje su na postojećoj terapiji, nema regulisan šećer u krvi, što

dovodi do pogoršanja zdravstvenog stanja dijabetičara i komplikacija dijabetesa koje državu koštaju mnogo – kaže potpredsednica Dijabetološkog saveza Srbije Stela Prgomelja. – Savremene terapije u kontroli dijabetesa koje odlažu prelazak na insulin nisu pokrivene zdrav-stvenim osiguranjem u Srbiji, za razliku od mnogih zemalja, čak i onih manje razvijenih od naše zemlje. Takođe, neophodno je da trakice za merenje šećera u krvi budu dostupne ravnopravno za sve osobe s dija-betesom.

Kako kažu u udruženjima, od kada su ukinuta sa-vetovališta za dijabetes, osobe s dijabetesom izgubljne su u sistemu zdravstvene zaštite. Izabrani lekar često nema vremena da se detaljno posveti osobi s dijabe-tesom u toku svog radnog vremena. Ukidanjem save-tovališta, broj komplikacija izazvanih dijabetesom se povećava pa je neophodno da Ministarstvo zdravlja na-stavi i završi aktivnosti u vezi s ponovnim uvođenjem savetovališta. Definisanje problema i poziv na dijalog s nadležnima u Republici i Pokrajini početak su kampa-nje za bolji položaj osoba s dijabetesom u Srbiji.

oboleli od dijabetesa pokrenuli kampanju za bolji položaj

vratiti savetovališta i uvesti modernu terapiju

d

Nefro 25 deceMbAr 2010

18

prAvo nA... prAvo nA...

rava osoba sa invaliditetom u našoj zemlji uređena su mno-gobrojnim zakonskim i pod-

zakonskim aktima u okviru našeg pravnog sistema, počevši od Ustava Republike Srbije koji sadrži odredbe vezane za prava i položaj osoba sa invaliditetom, pa preko međunarod-nih konvencija koje je i naša zemlja ratifikovala. Prema Ustavu Republi-ke Srbije građani su jednaki u pra-vima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripad-nost, veroispovest, političko ili dru-go uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili neko od ličnih svojstava.

Socijalna sigurnost se obezbeđu-je građanima koji su nesposobni za rad, a nemaju sredstva za izdrža-vanje i građanima i porodici koji svojim radom ili na drugi način ne mogu da obezbede dovoljna sred-stva za zadovoljavanje osnovnih životnih otreba.

Radi obezbeđivanja prava utvr-đenih Zakonom osnivaju se usta-nove socijalne zaštite i to:centri za socijalni rad koje osniva opština, ustanove za smeštaj korisnika osni-va Vlada Republike Srbije, ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući koje osniva opština i zavodi za so-cijalnu zaštitu koje osniva Vlada Republike Srbije.

Radi ostvarivanja prava iz soci-jalne zaštite, sva zainteresovana lica treba da se obrate Centru za socijalni rad opštine na kojoj žive, podnoseći zahtev za ostvarivanje prava, i to uživalac prava ili zakon-ski zastupnik, odnosno bračni drug ili lica koja u zajedničkom doma-ćinstvu imaju to pravo.

Materijalnu podršku korisnik ostvaruje putem novčane socijalne pomoći, dodatka za pomoć i negu drugog lica, uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, pomoći za osposobljavanje za rad, jedno-

kratne novčane pomoći, pomoći u naturi i drugih vrsta materijalne podrške u skladu sa Zakonom.

U Centrima za socijalni rad u okvi-ru tima sastavljenog od socijalnog radnika, pravnika, psihologa i peda-goga odlučuje se o podnetom zahte-vu. Na dobijeno rešenje nezadovolj-na stranka ima pravo da podnese žalbu Ministarstvu rada i socijalne politike ukoliko je u pitanju ostva-rivanje prava koje se obezbeđuju na nivou Republike Srbije, a ukoliko su u pitanju prava koja obezbeđuje opština ili grad prema prebivalištu korisnika, tada o žalbi odlučuje nad-ležni organ lokalne samouprave.

Pravo na materijalno obezbeđe-nje ostvaruje pojedinac odnosno porodica koja nema prihode, ili je prihod manji od nivoa socijalne si-gurnosti koji je utvrđen zakonom u iznosu za celu teritoriju Republike Srbije prema broju članova poro-dice, i ovaj iznos se usklađuje me-sečno sa indeksom rasta troškova života. Uslov za ostvarivanje ovog prava je da se sredstva za egzisten-ciju ne mogu obezbediti po osnovu rada, imovine ili od srodnika koji su u obavezi da ih izdržavaju. Pod-nosilac uz zahtev podnosi dokaze vezane za radni status (zaposlen, nesposoban za rad, nezaposlen) kao i za imovinu svakog člana porodice.

Pravo na dodatak za negu i po-moć drugog lica imaju lica u stanju socijalne potrebe, a koja su zbog te-žeg psihičkog ili fizičkog oštećenja u zadovoljavanju svojih životnih potreba u potpunosti upućena na pomoć drugih lica, kome je je zbog prirode i stanja povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega za obav-ljanje odnosno zadovoljenje osnov-nih životnih potreba, pod uslovom da se ovo pravo ne može ostvariti po drugom pravnom osnovu. Nado-knada za tuđu negu i pomoć je me-dicinska a ne socijalna kategorija. Uvećani dodatak za pomoć i negu utvrđen od 01.07.2006. godine se

ostvaruje putem Centra za socijalni rad opštine na kojoj osoba ima pri-javljeno prebivalište.

Pravo na pomoć za osposoblja-vanje za rad odnosno obrazovanje i osposobljavanje za rad imaju deca i omladina u razvoju i odrasla inva-lidna lica koja se prema psiho-fi-zičkim sposobnostima i godinama života mogu osposobiti za određen rad i to pravo ne mogu da ostvare po drugom pravnom osnovu.

Pravo na smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ima dete bez rodi-teljskog staranja i dete čiji je razvoj ometen porodičnim prilikama (dete koje nema žive roditelje, čiji su rodi-telji nepoznati ili su nestali i dete čiji roditelji iz bilo kog razloga privre-meno ili trajno ne izvršavaju svoja roditeljska prava i dužnosti), dete ometeno u mentalnom razvoju ume-rene, teže i teške mentalne omete-nosti, višestruko ometeno u razvoju, dete obolelo od autizma, kao i dete sa smetnjama u telesnom razvoju koje nema uslova da ostane u svojoj porodici (slepo dete, gluvo dete, dete sa teškim telesnim smetnjama u ra-zvoju-paraliza, cerebralna paraliza, distrofija, plegija, paraplegija, kva-driplegija, multiple skleroza i ostale urođene i stečene telesne smetnje, dete sa smetnjama u mentalnom ra-zvoju-stepena umerene, teže i teške mentalne ometenosti, dete obolelo od autizma, dete višestruko omete-no u razvoju sa dve ili više omete-nosti), zatim dete sa poremećajima u društvenom ponašanju (dete koje čini krivična i prekršajna dela, ili koje bežanjem od kuće, skitnjom ili sličnim ponašanjem ) narušava opšteprihvaćena društvena pravila ponašanja, zatim trudnice i samo-hrane majke sa detetom do godine dana života deteta, zatim odraslo invalidno lice sa telesnim i čulnim oštećenjima, teško hronično obole-lo lice i lice ometeno u mentalnom razvoju, penzioner i drugo staro lice koje nije u mogućnosti da živi u po-

rodici odnosno domaćinstvu i lice koje se nađe u skitnji ili mu je zbog drugih razloga potrebno privreme-no zbrinjavanje i nadzor.

Da bi se ostvarilo pravo smeštaja u ustanove socijalne zaštite, prvo treba otići u Centar za socijalni rad opštine u kojoj korisnik ima prijav-ljeno prebivalište odnosno gde živi, kako bi se dobile informacije o po-trebnoj dokumentaciji neophodnoj za ostvarenje ovog prava. Onda se tako kompletna dokumentacija na-kon saglasnosti stručnog tima Cen-tra za socijalni rad može proslediti u dom gde bi se moglo ostvariti ovo pravo. Smeštaj se isključivo pokre-će na lični zahtev onoga ko želi da se smesti u ustanovu, odnosno na zahtev staratelja. Troškove smešta-ja u ustanovu snose same osobe ko-risnici, iz uslov da imaju sopstvene prihode odnosno penziju. Ako nisu u takvoj mogućnosti, onda njihovi srodnici preuzimaju obavezu izdr-žavanja. U slučaju da ni korisnik ni srodnik nisu u mogućnosti da sno-se troškove smeštaja, onda obavezu preuzima Republika. Tada, ukoliko korisnik poseduje nepokretnu imo-vinu onda se na tu imovinu stavlja hipoteka kako bi se po prestanku smeštaja refundirali troškovi iz imovine korisnika. Osobe koje su ostvarile pravo na tuđu negu i po-moć po osnovu invalidsko penzio-nog osiguranja ili preko Centra za socijalni rad, smeštajem u ustano-vu socijalne zaštite ne gube ovo pravo već samo pravo na isplatu, jer se smatra da im domovi ostvaruju ovo pravo i u domovima imaju or-ganizovanu brigu i staranje.

Pravo na smeštaj u drugu poro-dicu imaju lica koja imaju pravo na smeštaj u ustanovu socijalne zašti-te. Prilikom izbora porodice u koju se smešta korisnik, ustanova koja vrši smeštaj rukovodiće se ličnim svojstvima korisnika, članova po-rodice u koju se korisnik smešta, stambenim i drugim mogućno-stima porodice u koju se korisnik smešta, stambenim i drugim mo-gućnostima porodice i potrebama korisnika. U drugu porodicu može se smestiti najviše troje dece, odno-sno dvoje dece ometene u razvoju, odnosno najviše tri odrasla ili tri stara lica. I ovde važe isti uslovi kao

i u vezi plaćanja troškova smeštaja u ustanovu socijalne zaštite.

Prava koja obezbeđuje opština odnosno grad su pravo na pomoć u kući, dnevni boravak, oprema ko-risnika za smeštaj u ustanovu soci-jalne zaštite ili drugu porodicu, jed-nokratne pomoći, pravo na usluge socijalnog rada i privremeni smeštaj u prihvatilište i prihvatnu stanicu.

Pravo na pomoć u kući pored sta-rih i hronično obolelih lica, imaju i druga lica koja nisu u stanju da se o sebi staraju a imaju više od 60 godina života. Ona obuhvata obav-ljanje neophodnih kućnih poslova (održavanje čistoće stana, nabavka hrane i drugih potrebnih stvari, održavanje lične higijene i slično).

Zahtev za pomoć u kući obuhvata pored ostalih dokumenata i medi-cinsku dokumentaciju. Stručni tim Centra donosi rešenje o pomoći u kući, kao i visinu cene koštanja po-moći a koja zavisi od visine prihoda osobe koja je podnela zahtev.

Pravo na dnevni boravak se ostvaruje po proceni stručnog tima Centra za socijalni rad opštine u kojoj živi korisnik, i on se upućuje u odgovarajuću ustanovu socijalne zaštite koja vrši usluge dnevnog zbrinjavanja ili u vaspitno-obra-zovnu ustanovu koja pruža takve usluge. Pravo na dnevni boravak ima dete ometeno u fizičkom ili psihičkom razvoju, dete obolelo od autizma, dete sa poremećajima u društvenom ponašanju i odraslo

lice ako mu je ovakav oblik zaštite najcelishodniji.

Oprema korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu obuhvata odeću, obuću i troškove za prevoz korisnika do ustanove odnosno porodice. Ovo pravo imaju lica koja se upućuju na smeštaj u ustanovu socijalne zašti-te ili u drugu porodicu.

Zahtev za jednokratnu pomoć se podnosi nadležnom Centru za so-cijalni rad radi procene stručnog tima. Ova pomoć se obezbeđuje licu koje se iznenada ili trenutno našlo u stanju da mu je ta vrsta pomoći ne-ophodna usled nepogoda, nesreća i nezgoda. Jednokratne pomoći mogu biti novčane ili u naturi ( hrani, hi-gijenskim artiklima, lekovima), i njihov iznos ne može biti veći od prosečne zarade zaposlenog u Repu-blici u mesecu za koji se vrši isplata.

Postoji i mogućnost dobijanja uvećane jednokratne novčane na-doknade u određenim slučajevima, kada to situacija zahteva a stručni tim Centra proceni kao neophodno.

Pravo na usluge socijalnog rada imaju svi građani bez plaćanja, sem u slučaju donošenja rešenja o sme-štaju u ustanovu za stare i penzione-re i to ako podnosilac zahteva sme-štaj u ustanovu visokog standarda. Uslugama se smatraju i preventivna delatnost, dijagnostika, tretman i savetodavno-terapijski rad u cilju pružanja stručne pomoći pojedin-cima, porodicama i društvenim grupama da rešavaju svoje životne teškoće ili pomoć u organizovanju lokalnih i drugih zajednica da spre-čavaju socijalne probleme i ublaža-vaju posledice.

Pravo na privremeni smeštaj u prihvatilište i prihvatnu stanicu obezbeđuje privremeno zbrinjava-nje dece i omladine koju uputi nad-ležni centar za zdravstvenu zaštitu, vaspitanje i obrazovanje. Prihvatne stanice vrše prihvat i kratkotrajan asmeštaj dece i omladine koja se nađu u skitnji, prosjačenju ili dru-gim slučajevima kojima je hitno po-treban kratkotrajan smeštaj.

Uslovi koji su potrebni da bi se koristila napred navedena prava regulisani su odlukama opština odnosno gradova.

Nada Abramović

prava osoba sa invaliditetom u oblasti socijalne zaštite

KaKo do socijalne pomoći i nege

p

broj 25 / godina xi / avgust 2011. / issn 1452-3272 · 2019. 5. 29. · avgust 2011 3 poštovani...

Documents