Brojni autori koji su se bavili teorijom sindikata i istraivanjem, gotovo 170 godina duge, istorije sindikalnog pokreta u svojim radovima polaze od injenice da su rodno mesto sindikata procesi koncentracije proizvodnje i podela rada u epohi industrijske revolucije. Sistematski i relativno trajni odnosi nejednakosti, zasnovani na podeli na vlasnike i nevlasnike, odnosno upravljae i izvrioce, predstavljaju osnovni razlog organizovanja radnitva u sindikate. Dok god opstaje ovakav karakter i osnov podele rada postoji i potreba zaposlenih da organizovanjem u sindikate zatite svoje interese.Prve oblike sindikalnog organizovanja predstavljaju udruenja radnika za uzajamnu pomo i osiguranje u sluajevima nezaposlenosti, bolesti i smrti. Sindikati su dugo ilegalna i konspirativna udruenja, jer dominantna liberalistika doktrina insistira na strogo individualnom karakteru radno-ugovornih odnosa. Ova udruenja se bore za porodinu najamninu, nastoje da ouvaju kontrolu nad radnom obukom i uticaj i kontrolu svojih lanova nad radnim procesom. U SAD e recimo tek Vitezovi rada, 70-tih godina 19 veka, okupljati (na teritorijalnoj osnovi) i neobuene (nekvalifikovane) radnike i postavljati ire socijalne i politike zahteve. Saglasno ciljevima i strukturi lanstva, u prvim decenijama razvoja, u sindikatima preovlauju uticaji Ovenove socijalne utopije i reformskog artistikog pokreta. Istovremeno, rairen je i ludistiki pokret koji uzroke radnikih nevolja vidi u mainskoj proizvodnji i izlaz trai u razbijanju maina. Od ezdesetih godina, sa osnivanjem Meunarodnog radnikog udruenja (Prve internacionale), sindikati su u sve veoj meri, deo ireg socijalnog i politikog pokreta, odnosno, u njima raste uticaj socijalistikih ideja. Na svom kongresu u Parizu 1889. godine, Internacionala, u znak spomena na rtve demonstracija u ikagu (1886. godine), proglaava 1. maj za meunarodni praznik rada, a borbu za ograniavanje radnog vremena, odnosno za popularne tri osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati slobodnog vremena, za jedan od svojih osnovnih ciljeva. Kraj ovog perioda karakteriu nastojanja vladajuih snaga, poput Bizmarkovog reima u Nemakoj, da, nakon krvavih okraja sa radnicima, legalizacijom sindikata i merama delimine radne i socijalne zatite deradikalizuju sindikalni i radniki pokret.Osnovne dileme i problemi sa kojima je jo od 80-ih godina 20 veka suoen sindikalni pokret vezani su za odreenje konkretnih sadraja, i operacionalizaciju pravaca i sredstava, sindikalne akcije u tehnoloki i ekonomski i politiki radikalno promenjenom svetu. Njegovu osnovnu karakteristiku predstavlja poodmakli proces, sadrajno viedimenzionalne i po svojim dosadanjim efektima kompleksne i protivrene, globalizacije.1 Ekonomski aspekti globalizacije Globalizacija ekonomije je rezultat nekoliko dogaaja i procesa koji su meusobno povezani. U njih se ubrajaju: Rast i relativna vanost direktnih stranih investicija, to obezbeuje veu ulogumultinacionalnim preduzeima Internacionalizacija trita Deregulacija i liberalizacija Privatizacija javnog sektora Direktne strane investicije Meunarodna ekonomska meuzavisnost u proteklih 30 godina nastala je velikim delom zbog dramatinog rasta direktnih stranih investicija (FDI Foreign Direct Investment, podrazumevaju proizvodnju dobara od strane stranaca ili iznajmljivanje dobara od strane stranaca). Glavnu ulogu u ovom preokretu odigrale su upravo multinacionalne kompanije, institucije koje su pokrenule talas direktnih stranih ulaganja. Shodno tome, pri odreenju multinacionalne kompanije, treba imati u vidu da ona taj epitet ne dobija zato to prodaje svoje proizvode u inostranstvu, ve zato to je prenela deo svojih operacija u drugu zemlju putem investicija. Vano je istai da su direktna strana ulaganja danas mnogo moniji i vidljiviji aspekt globalizacije nego to je svetska trgovina. Podatak da je krajem 20. veka, meunarodna trgovina imala dva puta vei rast od rasta bruto nacionalnog prihoda (BNP), a da je vrednost direktnih stranih ulaganja, opet dva puta vea od iznosa rasta trgovine, dovoljan je pokazatelj rastue uloge multinacionalnih preduzea u svetskoj ekonomiji (ICFTU, 2001:10) U tom okviru dominantnu neoliberalnu logiku najbolje ilustruje uveni izvetaj Svetske banke "Doing business" koji jedanput godinje daje pregled zemalja sa najpovoljnijim uslovima za pokretanje biznisa i zapoljavanje. Kljune kriterije pri izboru ine pogodno poslovno okruenje, odsustvo administrativnih prepreka za pokretanje posla, ali I rastegljivo radno zakonodavstvo i faktika mogunost krenja prava radnika, ukljuiv prava na minimalnu zaradu i pravo na otpusni rok i otpremninu u sluaju gubitka posla.