Motocikl je iskrsnuo iza moćnog hrasta, gde je bio zaklonjen visterija

lozom. Laura Nolan, koja je bila obavijena gustim mrakom na senovitoj

verandi, okrenula se na zvuk zaglušujuće buke motora. Pribijajući se u

strahu uz prednja vrata pritisla je na grudi pesnicu u kojoj je držala ključ.

"Da li ste vi gospodja Hajtauer, agent za nekretnine?", upitao je

motorista.

"Ne, nisam agent za nekretnine. Ja sam vlasnica ove kuće." Nešto

otresitijim tonom, dodala je, "Baš Vam hvala što ste me tako uplašili.

Zašto ste se skrivali iza drveta?"

Okrenuo je ključ i motor je prestao da bruji. Sišao je sa sedišta

zastrašujuće mašine i stao kod zadnjeg točka.

"Nisam se krio. Čekao sam. Uopšte nisam imao nameru da Vas

uplašim".

To je bilo ono što je on rekao. Ali Laura se zapitala da li je on zaista to

mislio, gledajući ga kako se lagano, oprezno i oholo penje stepenicama ka

prednjoj verandi.

Bila je sama. Mesto je bilo pusto. Bila je uplašena.

Svako je mogao da vidi istaknut znak za prodaju imovine, koji je bio

postavljen na glavnom drumu i pokazivao put ka kući, pod izgovorom da

je zaintereso-vani kupac. Koliko je kupaca došlo na motociklu? Potrudivši

se da zvuči što strože rekla je: "Ako čekate gospodju Hajtauer, mislim da...

"

"Tako mi Boga, ako to nije gospodjica Laura Nolan lično."

Nekoliko minuta nije bila u stanju da progovori. "Kako, kako to da me

poznajete?"

Njegov prigušen smeh - dubok, grlen, možda ne baš zlokoban, ali isto

tako opasan, izavao joj je žmarce niz kičmu. Popeo se do verande i sada je

stajao na istoj visini kao i ona. Samo što je on bio znatno viši. Mnogo viši.

Nadvio se zastrašujuće nad njom u tom senovitom mraku. "Pa, nema

potrebe da budete tako skromni, gospodjice Laura, Svi poznaju najlepšu

malu bogatašicu u Gregoriju, Džordžiji."

Zasmetalo joj je nekoliko stvari. Kao prvo, njegov ton. Bio je

ofanzivan, bez trunke poštovanja. Njegovo otezanje bilo je drsko i jedva

primetno podrugljivo. Takodje, bila je uvredjena zbog njegove aluzije na

bogatstvo njene porodice. Spominjanje takvih stvari bilo je krajnje nisko i

ukazivalo je na to da nema manire i malo, ili gotovo nimalo, poštovanja za

konvencionalnosti. I na kraju, ono što je bilo najuznemiravajuće, bio je

način na koji joj se približio primoravajući je da ide unazad dok joj se kosti

nisu gotovo usekle u sama prednja vrata.

Čovek je stajao tako blizu da je Laura mogla da oseti vrelinu njegovog

tela i miris njegovog parfema. Samo mali broj ljudi je imao smelosti da joj

preseče put, a još manji da upadne na njen prostor. Ni najmanje joj se nije

svidela njegova drskost. Ovaj stranac kršio je sva pravila lepog ponašanja.

Šta zamišlja, ko je on?

"Vi ste u prednosti", hladno je rekla, "pošto ja Vas ne poznajem."

Ujedno je nagovestila da želi da tako i ostane. "Ukoliko ste zainteresovani

da pogledate kuću, molim Vas da sačekate gospodju Hajtauer ovde na

tremu". Pokazala je prema divanu od pruća. "Ona je vrlo odgovorna kada

su u pitanju sastanci, tako da sam sigurna da će ubrzo doći. Sada bih Vas

molila da me izvinite". Laura se odsečno okrenula ledjima da bi otključala

prednja vrata.

To verovatno nije bio najmudriji način ophodjenja, ali je sada bila

više uznemirena nego uplašena. Ukoliko je imao nešto loše na umu, do

sada bi već nešto preduzeo. Tako je trenutno izgledalo da je neophodno

samo napraviti razmak izmedju tog čoveka i sebe.

Uvukla je ključ u bravu, zahvaljujući bogu što je glatko ušao, tako da

nije morala da u tom mraku pokušava više puta. Otključala je rezu i

gurnula vrata. Čim je ušla unutra, automatski je pritisla prekidač i uključila

svetla na prednjoj verandi. Bilo ih je tri, lepo rasporedjena na mesinganom

lancu koji je visio sa balkona. Obasjali su verandu. Kada se Laura okrenula

da zatvori prednja vrata iznenadjeno je uzdahnula delimično zato što je

čovek pratio sve do praga, ali više zbog toga što ga je prepoznala.

"Džejms Pejden," promuklo je prošaptala.

Polagano je počeo da se ceri. Na kraju su se uglovi njegovih

zlovoljnih, senzualnih usana izvili što mu je dalo jedan preteći

samozadovoljan izraz. Provukao je palčeve kroz zakačaljke na svojim

farmerkama, naslonio se jednim ramenom na dovratnik i rekao: "Sećaš me

se?"

Da li ga se seća? Naravno da ga se seća. Ne zaboravljaju se likovi kao

što je Džejms Pejden. Takav tip ljudi uvek ostaje u nečijem pamćenju, ako

ni zbog čega drugog onda zbog svoje različitosti u odnosu na druge ljude.

I kao niko drugi u Laurinom pamćenju Džejms Pejden se razlikovao

po tome što je bio jedina osoba koju je ona znala da je bio praktično

izbačen iz grada.

"Šta ti radiš ovde?"

"Pozovi me unutra i reći ću ti. Ili mi još uvek nije dozvoljen ulazak u

svete holove Indigo trga broj 22?"

Uvredila se na njegovu primedbu da je snob i da nisu svi dobrodošli u

njenu kuću. Iako je to bila istina. Rendolf i gospodja Nolan bi

svojevremeno, svakako, dobili napad ukoliko bi njihova jedinica pozvala

nekog kao što je bio Džejms Pejden na neku od svojih brojnih zabava.

"Naravno da možeš da udješ," usiljeno je odvratila.

Pomerio se sa praga i razmetljivo prošao pored nje. "Hvala."

Zaškripala je zubima na njegov sarkazam, ali je zatvorila vrata i

stajala sa strane dok je on lagano i temeljno razgledao ulazni hol njene

kuće. Dok je on to činio, Laura ga je proučavala.

Džejms Pejden. Divalj, buntovan, ozloglašen. Bio je zlo za školski

sistem u Gregoriju sve dok nije maturirao nekoliko generacija pre Laure. I

lokalna policija ga je dobro znala. O, nije on bio prestupnik. Upravo tako.

Samo nepopravljiv.

On i grupa dečaka, koji su ga naokolo pratili na svojim motociklima,

kao verni vitezovi svog odbeglog kralja, proglasili su bilijar salu za svoje

sedište. Kada nisu bili tamo, krstarili su ulicama. Izazivali su nevolje i svi

su ih izbegavali ukoliko je to uopšte bilo moguće. Bili su poznati po

teškom napijanju, glasnom psovanju, brzoj vožnji i divljem životu, tako da

je ovaj mali grad predstavljao verziju Paklenih andjela.

Nesudjeni vodja, Džejms Pejden, odrastao je bez discipline, bez vidne

ambicije, bez imalo poštovanja za bilo koga ili bilo šta. Fine mlade momke

su savetovali da ga izbegavaju da ne bi upadali u nevolje. Finim

devojkama je savetovano isto, s tim što je njihovo druženje s njim moglo

da ima daleko sudbonosnije posledice. Dobra reputacija i druženje sa

Džejmsom Pejdenom je bilo nespojivo.

Ironijom sudbine imao je magnetski privlačnu ličnost. I muškarci i

žene bili su opčinjeni njime, kao što bi bili privučeni bilo kojim porokom.

Bio je uzbudljiv i zabavan. I stoga, opasno privlačan. Sve to zahvaljujući

izves-nom pogledu, sugestivno izvijenoj obrvi, jednom pokretu prsta, i

prijemčive žrtve, nesuzdržJjivi ljudi s malo sopstvene volje lepili bi se za

njega.

On je uz svoj dobar izgled imao i privlačnu ličnost.

Mnogo pre nego što su prihvaćeni i pre nego što su postali deo mode

počeo je da nosi modne detalje, kao što su tesne farmerke i T-majice,

kožna jakna sa podignutom kragnom i čizme.

Njegova tamnosmedja kosa uvek je bila dugačka, ali je malo obraćao

pažnju na frizuru. Posmatrao je svet kroz zamišljene zelene oči oivičene

tamnim trepavicama. Njegove usne bile su zaista senzualne, s donjom

usnom punijom od gornje; mogle bi da budu i napućene da mu podrugljiv

osmeh nije podigao jedan kraj usne... kao sada, kada se okrenuo i naleteo

na Lauru koja ga je netremice posmatrala.

Lenjo mu se osmehnula i upitala: "Da li bi sačekao gospodju Hajtauer

u gostinskoj sobi?"

Rugajući se njenoj formalnosti, rekao je: "Posle Vas, gospodjice

Laura."

Laura je strašno želela da mu zbriše to cinično cerenje s lica.

Zasvrbeo je dlan u želji da mu dotakne obraz. Umesto toga okrenula mu je

ledja i povela ga u dnevnu sobu u prednjem delu kuće. Upalila je svetio,

čim je ušla.

Zviznuo je dugo i duboko kada je ušao u sobu. Stojeći u sredim sobe,

gurnuo je šake u zadnje džepove svojih farmerki, sa dlanovima okrenutim

prema spoljnoj strani, i na petama napravio okret od 360 stepeni.

Laura nije mogla a da ne primeti da se kvalitet njegove odeće

promenio, ako već stil oblačenja nije. Čizme su, na primer, bile veoma

skupocene. Bile su izgrebane i prašnjave, ali je videla da su kvalitetne.

Ono što nije želela da primeti, a nije moglo da se ignoriše bilo je da se

njegov fizički izgled vrlo malo promenio otkad ga je poslednji put videla,

pre više od deset godina. Popunio se, poprimio muževan izgled, ali se nije

ugojio. Bio je još uvek vitak i čvrst. Struk mu je bio vitak, stomak ravan,

bedra uzana, a ramena i grudi široki. I još uvek se kretao gipko kao

grabljivica koja vreba žrtvu. Činilo se kao da nikada i nigde ne žuri.

"Ovo je prava soba."

"Hvala."

"Uvek sam želeo da vidim unutrašnjost ove kuće." Bez poziva seo je u

jednu od dražesnih fotelja. "Ali nikada nisam bio pozvan."

"Pretpostavljam da nije bilo prilike." Laura se spustila na stolicu,

sedajući na samu ivicu tapacirane fotelje, kao da će možda morati hitno

negde da ode.

Ošinula ga je pogledom. On baš nije imao nameru da sve ovo olakša,

zar ne? Da li je želeo da joj izleti da takvi kao on nisu nikada bili

dobrodošli na bilo koju zabavu koju je priredjivala njena porodica? Nikada

ne bi mogla da bude tako neuvidjavna, ma u kojoj meri bila izazvana.

Dobri maniri su joj bili duboko usadjeni.

"Bio si stariji. Imali smo različito društvo."

Nalazio je da je njena taktičnost zabavna i glasno se nasmejao.

"Sasvim očigledno, gospodjice Laura."

Nakrivio je glavu na jednu stranu i posmatrao je kroz poluzatvorene

oči. "Pretpostavljam još uvek gospodjica Laura Nolan."

"Da."

"Kako to?"

"Pardon?"

"Kako to još uvek gospodjica?"

"Više mi se svidja da živim sama." Pokazujući svakom svojom porom

neodobravanje zbog njegovog nevaspi-tanog pitanja, uputila mu je hladan

pogled svojih plavih očiju, zabacujući kosu preko ramena.

Nagnuo se preko jastučića na divnoj fotelji, prebacio ruke preko

naslona i prekrstio gležnjeve. "Pa, dobro, gospodjice Laura," otezao je

obraćajući joj se, "oduvek sam tvrdio da je jedina razlika izmedju žene

koja živi sama i usedelice broj njenih ljubavnika. Koliko si ih ti imala?"

Laurino lice je pocrvenclo od besa. Još više se uspravila i uperila mu

je pogled za koji se nadala da ima izraz otvorenog prezira, jer je to bilo

ono što je ona zaista osećala. "Dovoljno."

"Neko koga znam?"

"Moj društveni život te se ne tiče."

"Da vidimo." Zurio je u plafon i imao se utisak da pažljivo razmatra

problem. "Koliko se ja sećam, momci iz ovog grada spadaju u jednu od

dve kategorije. Ili se vraćaju da nastave očev posao ili odlaze i nikada se

više ne vraćaju, ali postižu bolje i značajnije stvari. A medju onima koji su

se vratili ne mogu da se prisetim nekog neženje. Kako sam čuo, svi su

oženjeni i imaju gomilu dece." Pogledao je izazivački. "Baš se pitam gde

sve pronalaziš svoje momke."

Laura je ustala s namerom da ga svakako spusti na zemlju i da ga

postavi na svoje mesto, zahtevajući da napusti njenu kuću. Ali videvši

kako mu trijumf raste u očima, brzo je odustala od te namere. Nije želela

da zna da je uspeo da je uzdrma.

Usne su joj bile toliko stisnute da je jedva uspela da upita, "Da li bi

želeo nešto da popiješ dok čekaš?" Krenula je ka starinskom baru za pića.

Bio je napunjen kristalnim flašama za piće i neprocenjivom staklarijom.

"Ne, hvala."

Njegovo odbijanje primoralo je da se vrati do svoje fotelje, pri čemu je

imala osećaj da je ispala još veća budala. Kruto je sela, pokušavajući da

izbegne njegov pogled. Ćutanje se produžilo. "Da li si imao ugovoren

sastanak sa gospodjom Hajtauer?" Pošto nije ništa izustio, ona je to

prihvatila kao potvrdan odgovor. "Da li zaista želiš da kupiš ovu kuću?"

"Na prodaju je, zar ne?"

"Da, prodaje se. Samo sam... Mislim..." Zastala je kada je njegov

pogled postao uporan i hladan. Nervozno je ovlažila usne. "Ne mogu da

pretpostavim šta je to zadržalo gospodju Hajtauer. Obično je vrlo tačna."

"Nisi se promenila, Laura."

Obrativši joj se samo imenom izazvao je u njoj žmarce. Ne rugajući se

više, njegov glas je postao blag i hrapav, onako kako joj je zvučao kada su

se sreli na ulici i kada je popričao s njom. Uvek je uljudno odgovarala,

skromno povijajući glavu i žureći svojim putem, kako neko ko ih,

eventualno, posmatra ne bi pogrešno shvatio njenu blagonaklonost kao

poziv.

Iz nekog razloga, pozdravljanje sa Džejmsom Pejdenom uvek ju, je

ostavljalo nekako bez daha i izazivalo uznemirenost. Obraćajući joj se

samo imenom izazvao je u njoj osećaj ugroženosti, kao da je dodiruje.

Možda zato što su njegove oči pokazivale više od običnog "zdravo". Ali, iz

nekog razloga, uvek je to na neki način uspevalo da je prožme.

I sada je imala isti osećaj. Nelagodnost. Zavezanost jezika. I osećaj

krivice ni zbog čega. "Starija sam."

"Izgledaš bolje."

"Hvala." Isprepletala je svoje prste na krilu. Dlanovi su joj se toliko

oznojili da su ostavili vlažne mrlje na suknji.

"Sve je još uvek čvrsto i kompaktno." Njegove oči klizile su niz njeno

telo s takvom lakoćom, koja je svojstvena čoveku naviklom da mentalno

razodeva žene. Kada je opet digao oči ka njenom licu, pogledao je ispod

oka.

"Pokušavam da pazim na svoju težinu." Osećala se nespokojno zbog

tako vidnog seksualnog proučavanja, ali nije mogla da mu prebaci zbog

toga. Bilo je sigurnije da se pravi da nije ništa primetila.

"Tvoja kosa još uvek deluje sjajno i meko. Da li se sećaš da sam ti

rekao da me podseća na lane?" Odmahnula je glavom, iako se sećala .

"Ispustila si knjigu iz hernije u hodniku a ja sam ti je podigao. Kosa ti

je pala preko obraza. Tada sam ti rekao da me podseća na lane."

Bila je u pitanju knjiga iz algebre i bili su u školskoj kafeteriji, a ne u

hodniku. Nije ništa na to rekla.

"Još uvek ima istu, meku boju. I još uvek imaš plave pramenove oko

lica. Ili si ih sada ofarbala?"

"Ne, prirodni su."

Nasmejao se na njen brzi odgovor. Laura je posedovala ljupkost da

stidljivo uzvrati osmehom. Dugo je posmatrao. "Kao što sam rekao, ti si

najlepša devojka u gradu."

"Najlepša bogata devojka."

Slegnuo je ramenima. "Zaboga, svako je bio bogat u poredjenju sa

Pejdenovima."

Laura je spustila pogled ka svojim rukama, osećajući se nelagodno

zbog njega. Džejms je odrastao s pogrešne strane šina, doslovce. Odrastao

je u straćari uz raznorazne otpatke koje je njegov otac alkoholičar spašavao

sa djubrišta. Spolja gledano malena kuća ličila je na "pačvork", na smešno

ruglo. Laura se često pitala kako je Džejms uspe-vao da bude čist živeći u

tom ćumezu.

"Zao mi je zbog tvog oca", mimo je rekla. Stari Hektor Pejden umro

je pre nekoliko godina. Njegova smrt prošla je gotovo neopaženo, svakako

bez žaljenja.

Džejms se podrugljivo nasmejao. "Onda si ti bila jedina."

"Kako ti je majka?"

Iznenada je ustao. "Dobro je, pretpostavljam."

Laura je bila zatečena njegovom očiglednom ravnodušnošću. Dok je

Džejms rastao, Leona Pejden se prihvatala raznoraznih poslova da bi

izdržavala sina i muža. Ali zbog hroničnog izostajanja i bolesti stekla je

reputaciju nepouzdane osobe. Ubrzo nakon muževljeve smrti preselila se

iz straćare pored železničkib šina u malu, urednu kuću u pristojan deo

grada. Laura je nakon toga retko vidjala gospodju Pejden. Osamila se.

Pričalo se da je Džejms izdržava, tako da je za Lauru bio šok kada je na

pomen svoje majke samo nehajno slegnuo ramenima.

Prošetao je po sobi, idući od jednog do drugog predmeta, uzimajući i

proučavajući ih. "Zašto prodaješ sve ovo?"

Lauri se nije dopalo što je on preuzeo ulogu islednika ispitujući je, tako da

je i ona ustala i otišla do prozora u nadi da će ugledati kako nailaze kola

gospodje Hajtauer. "Otac mi je umro prošlog leta, tako da sada ovde živim

sama. Smešno je da neko živi sam u ovolikoj kući."

Pomno je posmatrao. Pažljivo se trudila da joj izraz lica ostane

nedostižan. "Da li ste pre njegove smrti, samo ti i tvoj otac živeli ovde?"

"Da. Majka mi je umrla pre nekoliko godina. Naravno, Bo i Gledis

Barton su živeli u svom delu kuće," dodala je, misleći na par koji je radio

za njenu porodicu otkako zna za sebe.

"Više ne žive ta?"

"Ne, pustila sam ih da odu."

"Zašto?"

"Nisu mi više bili potrebni."

"Ne treba ti majstor da ti pomaže oko održavanja ove ogromne kuće?

A zar nije Bo radio sve kućne poslove i održavao dvorište?"

"Svidja mi se da to radim sama."

"Hmm."

Ta prećutna primedba jasno joj je ukazivala na to da joj ne veruje.

Njegova sumnjičavost bila je krajnje iritirajuća. "Vidite, gospodine

Pejden..."

"Ma, hajde, Laura. Znam da je prošlo puno vremena kako se nismo

videli, ali, zaboga, još uvek možeš da me zoveš Džejms."

"U redu, Džejmse. Izgleda da je došlo do nesporazuma izmedju tebe i

gospodje Hajtauer. Zašto joj ne zakažeš sastanak za sutra?"

"Želim da pogledam kuću večeras."

"Žao mi je. Ona nije tu i čini se da neće doći."

"Dugo sam čekao tamo napolju u mraku dok se nisi pojavila. Zaista

mi nije potreban agent za nekretnine, pošto si ti već ovde. Možeš i ti da me

provedeš."

"Mislim da to nije zgodno."

Podigao je jednu obrvu u znak radoznalosti. "Zašto, gospodjice Laura,

da li si imala nešto neprimereno na pameti?"

"Naravno da nisam," obrecnula se. "Samo sam htela da kažem da je

ova kuća na listi gospodje Hajtauer. Upitala me je danas da li bi mogla

večeras da je pokaže klijentu. Složila sam se i obećala da ću se izgubiti.

Jedini razlog što sam došla kući je što sam mislila da ste do sada već otišli.

Sigurna sam da joj se ne bi svidelo da se mešam."

"Meni je potpuno svejedno da li joj se to svidja ili ne. Ja sam klijent.

Mušterija je uvek u pravu i ja bih rado prihvatio tvoje mešanje. Ko bi

mogao bolje da pokaže kuću od onoga ko u njoj živi od dana svog

rodjenja?"

Ove reči su bile ubojite kao krhotine stakla. Zaista, ko bi to mogao?

Ko je poznavao i voleo svaki njen kutak i pucketav pod kuće koju je

sagradio njen pradeda? Ko je čistio nasledjenu srebminu i kada to nije bilo

neophodno, samo iz pukog zadovoljstva? Ko je glačao starinski nameštaj

dok ne bi zasjao na dnevnoj svetlosti koja je prodirala kroz prozorska

okna? Ko je znao priču vezanu za skoro svaki predmet u kući? Čije se srce

slamalo što je bilo primorano da je proda?

Laure Nolan.

Otkako zna za sebe, ova kuća i njena istorija uvek su je očaravale.

Njena baka joj je pričala pričice, koje je

Laura kao devojčica neprestano tražila da joj se ponove i nikada je nije

umaralo da ih sluša. Sada je primoravala sebe da ne zaplače kada bi se

setila da će morati silom prilika da se odvoji od kuće.

"Ja možda i znam više od gospodje Hajtauer o kući, ali ipak smatram

da nije dobra ideja da se mešam. "

"Ili, možda, misliš da klijent ne odgovara?"

Digla je pogled ka njemu. "Ne znam na šta misliš," rekla je

oklevajući. Krenuo je napred, prišavši joj tako blizu da je morala da

povuče glavu unazad da bi ga gledala u lice.

"Smatraš da nisam dovoljno dobar da kupim tvoju kuću?"

Laura je bila zatečena zato što je tako jasno pogodio cilj. "Nisam to

pomislila."

"Jesi. Bez obzira šta misliš o meni, moj novac je zelen i mogu sebi da

je priuštim."

Osećajući se kao da je u klopci, odmakla se od njega. "Čula sam za

tvoje uspešno poslovanje sa tim... tim..."

"Prodavnicama delova za kola."

"Veoma mi je drago zbog tebe."

Nasmejao se kratko, prezrivo. "Da, siguran sam da su svi u gradu

nazdravili mom uspehu. Bili su tako sigurni kada sam pre deset godina

otišao odavde da ću do sada već biti u zatvora."

"Dobro, šta si očekivao da će misliti? Način na koji si... Nije važno."

"Ne, hajde, nastavi," rekao je, opet joj se približivši. "Reci mi. Način

na koji sam šta?"

"Kako si bančio u onim kolima sa kojima si stalno nešto petljao."

"Radio sam u garaži. Na taj način sam zaradjivao."

"Ali si uživao da plašiš druge vozače izbacujući ih iz saobraćaja

šipkama i motociklima. Kao i noćas!" rekla je pokazujući kroz prozor na

travnjak. "Zašto si se skrivao u grmlju čekajući da me na smrt preplašiš?"

Nacerio se. "Nisam tebe čekao. Čekao sam gospodju Hajtauer."

"Pa, i nju bi uplašio. Pomaljajući se iz mraka na toj groznoj, bučnoj

stvari. Ona bi se onesvestila. Treba da se stidiš."

Nagnuo se, blago se osmehujući. "Još uvek možeš da se naljutiš k'o

sam djavo, zar ne, Laura?"

Trgla se. "Izuzetno sam staložena."

Opet se nasmejao. "Sećam se kako si napala Džoe Don Perkinsa kada

je oborio tvoju koka-kolu u dragstoru. Jedna grupa nas je otišla tamo da

kupi... uh... nije važno šta smo išli da kupimo, ali nikada neću zaboraviti

kako je Džoe Don podvukao rep i išunjao se iz dragstora kada si ga na to

naterala s obe boce. Nazvala si ga velikim, nespretnim tikvanom."

Džejms se sada nagnuo nad njom priterujući je uz prozorsku dasku.

Prišao je i igrajući se dohvatio pramen svetloplave kose koji joj je bio na

obrazu i spustio tu svoj dlan. "Sećam se da sam pomislio kako si vraški

uzbudljiva kada se naljutiš." Glas mu se utišao. "Još uvek si uzbudljiva."

Pogladio je po obrazu.

"Nemoj," oštro je uzvratila, okrećući glavu.

Njegov senzualni osmeh poprimio je gorak izraz. Povukao je ruku.

"Ne želiš da te dodirujem? Zašto? Zar ove ruke nisu dovoljno čiste?"

Držao je svoje ruke ispred njenog lica raširivši prste. "Pogledaj, Laura.

Više ne popravljam kola bogataša. Vidiš? Sada više nema masnoća ispod

mojih prstiju." "Nisam mislila ..."

"Vraga nisi. Ali dozvoli da ti nešto kažem. Sada sam dovoljno čist da

prodjem kroz vrata Indigo trga 22. I dovoljno sam čist da te dodirujem."

Njegov dah spuštao se na njene usne u naletima. Uputila mu je pogled

uplašenih plavih očiju. Približio joj se za još jedan korak.

Iznenada su ih obasjali farovi kola koja su u polukrugu ušla ispred

kuće. Laura je instinktivno želela da se skloni i da se što više odmakne od

Džejmsa Pejdena.

Nije mogla da se pomeri dok se on ne skloni, a on se nije odmicao,

činilo se, čitavu večnost. Dok se ispravljao i sklanjao, sve vreme držao je

oči uperene u njeno lice.

Usplahirena, zagladila je kosu i vlažne ruke spustila niz suknju, idući

ka vratima da otvori vrata gospodji Hajtauer.

"Zdravo, draga," Pravi agent za nekretnine ušao je veseo i prijateljski

raspoložen. "Žao mi je što sam zakasnila, ali bila sam iznenada zadržana.

Pokušala sam da nazovem... O, zdravo! Vi mora da ste gospodin Pejden."

Krenula je ka njemu kao Šemianov tenk, s ispraznom rukom. Srdačno se

rukovala.

"Još jednom se izvinjavam zbog zakašnjenja. Zar nije srećna okolnost

što ste Laura zatekli kod kuće? Trebalo je da budem ovde da vas upoznam,

ali Vi ste onda, preko telefona, spomenuli da je već poznajete, zar ne?"

"Da," odvratio je dubokim glasom. "Poznajemo se već godinama." Laura

je izbegla da ga pogleda.

"Pogledali ste kuću?"

"Čekali smo Vas," odgovorio je.

"Dobro, onda Vas neću više zadražavati. Tako je divna. Laura, Vi

dobro poznajete istoriju ove kuće. Hoćete li da nam se pridružite, molim

Vas?"

"Biće mi drago," rekla je Laura ignorišući Džejmsov pogled koji je

govorio "jesam li ti rekao".

U sledećih pola sata obišli su prelepe sobe kuće na Indigo trgu 22.

Iako je kuća već nekoliko generacija pripadala Laurinoj porodici, bila je

pažljivo i s ljubavlju održavana. Bilo je nekih mesta koje je trebalo

pročešljati, ali je kuća uzduž i popreko bila očuvana. Bilo je ukupno

četrnaest soba, kao i ulazni hol i gornje centralno predvorje. Svaka soba

bila je divno nameštena sa oživljenom grčkom arhitekturom.

Laura je pokušavala da zvuči ravnodušno, ali, uvek, kada se govorilo

o Indigo imanju, odmah bi se uzrujala. Njena publika bila je pažljiva.

Džejms je bio šarmantan i uljudan prema agentu, koja je uživala u

njegovoj pažnji. Laura bi stisnula zube svaki put kada bi se gospodja

Hajtauer nasmejala na neku njegovu umesnu primedbu.

Završili su sa razgledanjem u ulaznom holu. Gospodja Hajtauer se

smešila Džejmsu. "Zar nije divna, g. Pejden? Da li sam preterivala preko

telefona?"

"Ne, niste, gospodjo Hajtauer, ali ja sam već znao za ovu adresu.

Uvek sam se izdaleka divio ovoj kući." Laura je osetila žaoku, ali je

ignorisala značajan pogled koji joj je uputio. "Pažljivo ću razmisliti

noćas."

"Odlično. Molim Vas, nazovite me ako budete imali neko pitanje."

Agent se okrenuo prema Lauri. "Hvala Vam što ste nam omogućili da

večeras vidimo Vašu kuću. Čim budem nešto čula od g. Pejdena nazvaću

vas." "Hvala, gospodjo Hajtauer."

"Laku noć, Laura." Laura je pogledala prema njegovoj ispruženoj

ruci. Bila je čista. I osunčana. I jaka. Lepo oblikovana, muževna ruka za

koju je pomislila da je izuzetno snažna i da ženi može da pruži posebno

zadovoljstvo.

"Laku noć, Džejmse." Kratko je stegla njegovu snažnu ruku pre nego

što je pustila. "Dobrodošao ponovo u Gregori."

Osmehnuo joj se na način koji je pokazivao da mu je jasno da je u

Gregori dobrodošao koliko i smrdljivac na izložbi cveća.

Otišao je sa gospodjom Hajtauer i Laura je zatvorila vrata za

njima. I kroz zatvorena vrata mogla je da čuje agenta kako hvali kuću.

Obradjivala je obećavajućeg kupca na vrlo fin način. Imovina koja je

zahtevala visoku cenu kao što je to Indigo imanje bila je ograničena samo

na imućne kupce. Stoga, do sada niko nije ozbiljno gledao ovo imanje.

Džejms Pejden je bio prvi pravi kandidat za novog vlasnika, tako da

gospodja Hajtauer nije želela da izgubi potencijalnog kupca.

Laura se nije pomerala od ulaznih vrata sve dok nije čula da motocikl

sledi kola gospodje Hajtauer. Dok je išla kroz sobe gaseći svetla, grdila je

samu sebe što nije pitala gospodju Hajtauer, kada je to popodne nazvala

telefonom, o kom klijentu je reč. Jedino što je rekla Lauri jeste da se radi o

milioneru iz Atlante, koji traži kuću u koju bi se povukao u ranu penziju.

Laura je očekivala znatno starijeg čoveka. Očekivala je stranca.

Nikada ne bi očekivala Džejmsa Pejdena.

Poslednjih nekoliko godina u lokalnim novinama o njemu su kružila

brojna nagadjanja. Samo nekoliko godina pošto je napustio Gregori postao

je poznat kao vozač trkačkih automobila. Za ljubitelje sporta on je stekao

slavu postavivši značajne brzinske rekorde i izazove u svojim dvadesetim

godinama. U jednim lokalnim novinama izašao je jedan opširan članak o

njegovom povlačenju sa trkačkih staza. Nekoliko meseci kasnije Laura je

pročitala da je otvorio radnju s automobilskim delovima.

Otad je svet iz Gregorija s velikim interesovanjem pratio njegov život

pošto je njihov momak upravo tu sagradio prvu radnju, u fenomenalno

uspešnom lancu prodavnica. Poslednji izveštaj o Džejmsu Pejdenu bio je

da je prodao lanac prodavnica jednom konglomeratu po zapanjujuće

visokoj ceni.

Lauru nije interesovalo koliko je novca zaradio ili u kojoj meri je

postao uspešan, on je za nju još uvek bio neotesan i loše vaspitan. Bilo je

tipično za nižu klasu da se na taj način razmeće kako bi pokazao svoj

uspeh gradu koji ga je otvoreno prezirao.

Koga je to uopšte interesovalo?

Nju, svakako, nije. Zašto nije mogao da se zadovolji sa svim tim

milionima u Atlanti? Nije im bio potreban u Gregoriju.

Na žalost, to nije bila prava istina. Njoj su očajnički trebale pare.

Problem joj je visio nad glavom kao kakav oklop. Pratio je sve dok se

nije popela gore i ušla u svoju sobu, koju je, pomislila je s olakšanjem,

Džejms samo letimično pogledao kada je razgledao kuću.

Dok se svlačila, Laura se s goričinom prisetila dana kada je advokat

njenog oca pozvao da dodje do njega. U svojoj kancelariji ispunjenoj

knjigama saopštio joj je poražavujuće vesti da joj je zaveštana samo lista

ljutitih poverilaca.

Zaprepašćena slušala ga je kako joj objašnjava da joj je otac bio

očajan finansijski rukovodilac i da je proćerdao porodičnu imovinu kroz

loše investicije i pogrešne špekulacije. Ostala je potpuno bez para

nemajući čime da plati nagomilane račune.

"Ali živeli smo ..."

"Veoma dobro. Rendolf nikada ne bi priznao da je u nevolji, a još

manje bi dozvolio da ti i tvoja majka saznate da hrlite u finansijsku

katastrofu."

Laura je brzo pregledala glavne računovodstvene knjige, dok je nije

obuzela čitava sila njenih poteškoća. "Ja čak ne mogu ni da se prehranim."

"Žao mi je, Laura, to je tvoje nasledje."

"Barem imam Indigo imanje," rekla je zamišljeno, poludevši od

gomile računa. Advokatov težak uzdah naterao je da podigne glavu i da

pogleda s rastućim užasom. "Još uvek imam Indigo imanje, zar ne?"

Stavio je svoju ruku preko njene. "Draga moja, stavljeno je pod

hipoteku. Banka me je obavestila da, ako ne budu uspeli u roku od šest

meseci da nadoknade gubitke, neće imati izbora do da ponište pravo na

oslobadjanje od hipoteke."

To je bio poslednji udarac. Spustila je glavu i zajecala. Ipak se

polagano suočila sa realnošću svoje dileme. Bilo je nezamislivo, ali

nedvosmisleno istinito da je ostala bez para.

Sto je mogla neprimetnije dala je na prodaju Indigo imanje. Kada je

vest procurila, kao što je i pretpostavila, izazvala je poražavajuća

ogovaranja izjavljujući da je umorna od održavanja kuće, da mrzi što je

prikovana za nju, da želi slobodu kako bi putovala u čemu je zadržavalo

održavanje imanja.

Naravno da bi odmah, čim bude prodala imovinu, otputovala iz grada

kako bi sebi našla posao.

Otišla je u krevet i ugasila svetio, zureći, kao i obično, u magnoliju na

prozoru u svojoj sobi. Vreme je isticalo. Imala je jedva nedelju dana do

roka koji je dala banka. Bilo je nezamislivo da obelodani bankrotstvo i da

svi u gradu saznaju o propasti njenog oca. Iznad svega, nije želela lošu

reputaciju za svoju porodicu. Mora da proda kuću i to brzo.

Ali nek' je prokleta ako dozvoli da se u nju useli izopačenik kao što je

Džejms Pejden.

Laura se probudila rano sva mamurna, jer nije mogla satima da zaspi.

Osećala je da je imala i uznemirujući san, ali nije želela da ga se priseti.

Instinktivno nije želela da zna o čemu ili bolje rečeno o kome je bio san.

Budjenje, s osećanjem potištenosti, nije predstavljalo ništa novo za

nju. Tokom očeve duge bolesti, nakon njegove smrti i saznanja o

finansijskom krahu, Laura se hrabro držala, ali je sada jedva mogla da se

seti vremena kada je ujutro ustajala ispunjena radošću. Od nedavno, novi

dani su joj nagoveštavali samo probleme.

Ušla je u kupatilo pored svoje sobe i počela da se tušira, najpre

toplom, a onda sve hladnijom vodom dok je bila u stanju da to podnese, u

nadi da će je to osokoliti. Nesreća je učinila letargičnom, ali joj je tuširanje

malo popravilo raspoloženje.

Navukla je par starih isečenih farmerki i majicu na kojoj je bilo

ispisano "Toliko muškaraca, a tako malo vremena". To je bio duhovit

poklon od jednog prijatelja, koji je kupio na svom putu za Nju Orleans.

Bosonoga, s kosom umotanom u peškir, sišla je dole da bi skuvala sebi

kafu, koja joj je bila toliko neophodna.

Zvuk zvona na vratima ju je trgao iz uspavanosti koju je izazvalo

monotono curenje iz automata za kafu. Na putu do ulaznih vrata jedva i da

se čuo njen hod po drvenim podovima prekrivenim starini persijskim

tepisima. Kada je provirila kroz draperije na dnevnoj sobi da vidi ko je

došao tako rano zažmurila je, stisla pesnice i tiho opsovala.

Pogledavši se u ogledalo u ulaznom holu, zaječala je i poželela da se

nije ni pogledala. Bez šminke, bosa i s mokrom kosom uvijenom u peškir.

Odlično. Užasno.

Dodjavola, on je izgledao božanstveno.

Otvorila je vrata, ali ništa nije rekla, samo ga je pozdravila mrzovoljno

ga pogledavši .

Pogledao je u njenu odeću i uzeo sebi za slobodu da se nasmeje.

"Dobro jutro."

"Zdravo."

Morala je da stoji i da ga posmatra kako čita slogan na njenoj majici.

Zatim je morala da otrpi njegovo zlobno skeptično smeškanje. Poželela je

da ga ošamari. Umesto toga, zadržala je blaziran i dosadan izraz lica.

Bacivši pogled preko njegovih impresivnih ramena, videla je da je

motor zamenjen srebrnim sportskim kolima, čiju marku nije ni prepoznala.

Bio je tako nizak da se pitala kako je uspeo onako dugačak da stane.

"Da li ćeš me pozvati da udjem?" "Ne."

"Mogu li da udjcm?"

"Zašto?"

"Zar te nije zvala gospodja Hajtauer?" "Ne."

Čim je to glasno izustila, telefon je zazvonio. Namignuo je. "Kladim

se da je to ona." Laura je samo zurila u njega, još uvek stojeći na vratima.

"Predlažem da odgovoriš na poziv," rekao je, pošto se nije pomerila ni

posle prilično uporne zvonjave.

Uspevajući da zadrži hladnokrvnost, Laura mu je okrenula ledja i

otišla do telefona, uvukavši se u kutić ispod stepeništa.

"Halo... O, dobro jutro, gospodjo Hajtauer." Pogledala je u Džejmsa,

koji je nepozvan ulazio na ulazna vrata. Pošto je zatvorila vrata za njim,

uzvratio je pogled i zadovoljno se nacerio. "Već je ovde, " ljutito je rekla.

"Volela bih da ste... Oh, jeste?... Pretpostavljam da sam se tuširala... Pa...

Ja zaista..." Duboko je uzdahnula, onda je rekla: "U redu... Da, sigurna

sam. Nije važno. Do vidjenja."

Vratila je slušalicu na mesto i polako se okrenula ka neželjenom gostu.

"Rekla mi je da želiš opet da pogledaš kuću. Zašto? Video si je prethodne

večeri."

"Ako odlučim da je kupim, uložiću pozamašnu investiciju. Zar ne

misliš da treba da je pogledam i na dnevnoj svetlosti?"

"Pretpostavljam." Bože, volela bi da ne izgleda tako bedno. Volela bi

da joj majica nije tako stara, tanka i pri-janjajuća. Volela bi da je jutros

navukla brushalter. U stvari, s očima koje su šarale po njoj, volela bi da je

u dugačkoj, tamnoj odori, od glave do pete. Imala je osećaj da su joj noge

obnaženije nego ikada ranije. Čak su joj se i stopala užarila kada je spustio

pogled na njih.

"Dobro," rekla je uputivši se ka trpezariji, "osećaj se kao kod kuće.

Baš sam kuvala kafu..."

"Hvala, prijala bi mi."

Usta su joj se malo otvorila, pošto ga je pogledala. Nije ga pozvala da

popije kafu s njom. Džejms Pejden apsolutno nije imao manire. Svaki

drugi bi osetio njenu nelagodnost i što neprimetnije bi otišao svojini

poslom. Trebalo je da zna da ne može da očekuje takvu vrstu uvidjavnosti

s njegove strane.

"U kuhinji," neljubazno je odgovorila.

"Fino. Ionako je neophodno da je opet pogledam."

Pratio je kroz trpezariju ka sunčanoj kuhinji. Dočekala ih je aroma

sveže kafe. "Zar nećeš da sedneš?" Kruto se nasmešila, ali je to učinila tako

da zvuči obeshrabrujuće.

"Trenutak," odsutno je rekao. Pregledao je kuhinju s temeljitošću

jednog nadzornika. "Da li će ostati svi ovi aparati?"

"Nisam o tome razmišljala." Podigla se do omiara da dohvati šolje i

tacne i odjednom postala svesna da je taj pokret još više zategao majicu

preko njenih grudi, da su joj farmerke kratke i tesne i kako Džejms dobro

miriše. Koža mu se osećala na sapun i prijatan after-shave. Usta su mu

verovatno imala ukus peperminta.

Ko zna da li će ikada imati priliku da ih oseti, mada...

"Pa?"

"Pa, šta?" Veoma se trudila da mimo sipa kalu u šoljice, iako su joj se ruke tresle. Ranije je uvek proklinjala ovu kuhinju zbog njene veličine. U poslednjih nekoliko minuta činilo joj se da se drastično smanjila.

"Aparati. Hvala," rekao je, uzimajući jednu od šolja i tacnu iz njene

ruke.

"Oh, pa, mislim da će ostati. Tu su otkako je kuhinja renovirana i

modernizovana. Svakako mi ne bi mnogo koristili i verovatno ne bih

mnogo dobila ukoliko bih pokušala da ih prodam. Šlag ili šećer?"

"Ne, hvala." Srknuo je svoju kafu. "Gde ideš?"

Pogledom je pratila trag pare koja se dizala iz njegove šolje s kafom,

koja bi mogla da susretne sa parom iz njene šoljice. "Idem? Kada?"

"Kada prodaš kuću?"

"Na neko drugo mesto," odgovorila je okolišući.

Nekoliko sekundi proučavali su jedno drugo. Laura je prva skrenula

pogled. "Kao što možeš da vidiš, svi aparati su odličnom stanju i perfektno

funkcionišu."

Sve je dobro pregledao. Lauri je daleko više odgovaralo da razgleda

njenu kuću i nameštaj nego da proučava nju, ali je njegova minucioznost

činila nervoznom i otežavala je situaciju. Pronašao je udubljenje u malteru

kod pločica i uperio je svoj kažiprst.

"To je samo otpao malter," nestrpljivo je odvratila.

"Znam. To mogu i sam da popravim." Pogledao je nadole prema

njenim grudima i ne pokušavajući da sakrije svoje divljenje. Njegov

pogled ostao je tako fiksiran prilično dugo, dok je opet nije pogledao u

lice. "Imam vrlo spretne ruke."

Bila je zatečena upornim pogledom njegovih zelenih očiju, što joj je

izazvalo ubrzano lupanje srca, a onda se ljutito okrenula. Kladim se da

imaš, jetko je pomislila.

Iako joj je vrela kafa palila jezik, popila je u jednom velikom srku i

spustila svoju šoljicu i tacnu na vrh stalaže prilično bučno. Nije ga želela

pored sebe. Poremetio je i izazvao kod nje nervozu. Ali nije mogla tek tako

da ga izbaci napolje. Bio je klijent gospodje Hajtauer. Jedino rešenje za nju

bilo je da što pre završe posao.

"Šta bi želeo da pogledaš?"

Prekrstivši ruke, naslonio se na stalažu i s uživanjem pio kafu, sve

vreme je gledajući. "Do sada nisam mnogo video. Šta misliš da treba da mi

pokažeš?"

Njegova dvosmislenost joj nije promakla, ali je ignorisala. Da li je

ikada mislio na nešto drugo? Reputacija da je ženskaroš uopšte nije bila

preterivanje. Sve što je o njemu bilo rečeno bila je istina i, po Lauri, bilo je

čudo da je uopšte mogao da drži svoje pantalone zakopčane.

Razmišljajući o tome, spustila je pogled da to proveri. Što je bila

greška. Njegove farmerke su bile uredno zakopčane. Dobro. Vrlo dobro.

Iako su bile dobro zakopčane, nisu mogle da pokriju njegovu muškost.

Ako to ispupčenje nije bilo dovoljno da je uveri da je u pitanju pravi

muškarac, i to savršen muškarac, onda bi to svakako mogle da budu dobro

zategnute butine oko njegove muškosti.

Nije imao ni stomak. Oh, ne. Nonšalantna košulja mu je čak bila

nabrana preko ravnog stomaka, dok je preko grudi lepo prianjala.

Pretvarala se, čak i pred samom sobom, da kroz V-izrez njegove košulje

nije primetila zlatnobraon dlačice.

U svakom slučaju, pošto ga je osmotrila, nije bila u stanju da govori,

tako da je on prekinuo ćutanje. "Šta je sa podrumom?"

"Šta s njim?"

"Pomenula si ga sinoć, ali ga nisam video. Da li ova vrata vode ka

njemu?"

Došao je do vrata preko puta kuhinje i pokušao da ih otvori. "Ključ je

tamo, okačen o ekser," objasnila mu je Laura, primoravajući sebe da krene.

Morala je da stane sasvim uz njega da bi mogla da dohvati ključ, koji je bio

skriven izmedju frižidera i zida.

"Da li je uvek zaključan?"

"Da."

"Zašto? Da li je to ostava za sve porodične skelete?"

Popreko ga je pogledala preko ramena, dok je otključavala vrata. "Ne,

ali je to jedino mesto na Indigo imanju koje nikada nisam volela."

"Zašto?"

"Ne znam," rekla je slegnuvši ramenima. "Deluje aveinjski."

"Onda bi bilo bolje da ja krenem prvi."

Provukao se pored nje. Priljubila se što je više mogla uz dovratnik, ali

je on ionako dodirnuo. Svuda i potpuno. Njegov prednji deo tela dotakao je

njen. Njeno telo je oživelo, kao da je upravo uključena u struju. Ne bi bila

iznenadjena i da je videla kako lete varnice.

Kod drugog koraka se okrenuo. "Dolaziš li?"

Jednom je već čula takav tekst u nekom filmu, kada je izgovorena ta

slatkorečiva rečenica i sugestivan odgovor. Sve što je Laura mogla da učini

je da proklinje sebe što razmišlja o svemu tome i promucala je, "Uh, ne,

samo ti idi. Mislim da ću popiti još kafe, dok ti budeš istraživao."

"Molim te. Malo je sablasnog Osim toga, potrebna si mi da mi malo

pokažeš. Šta ako se izgubim? A ako imam neko pitanje..."

"Oh, u redu," razdražljivo je rekla. Oprezno je stala bosim nogama na

drveno stepenište.

f'Hajde, dozvoli da ti pomognem."

Pre nego što je shvatila šta će da uradi, uhvatio je za ruku. Polagano je

vodio niz mračno stepenište. "Pazi kako ideš," upozorio je.

"]Tu pri dnu, s tvoje desne strane je prekidač za svetio," rekla je dok

joj je glas odjekivao. Pronašao ga je i uključio. Ništa se nije desilo. l'Žao

mi je. Pretpostavljam da je sijalica pregorela."

"U redu je. S otvorenim vratima dovoljno se vidi."

Nadala se da bež sve tla neće više hteti da razgleda podrum. Čak se

delimično okrenula kako bi pošla nagore, ali je on čvrsto držao njenu ruku

zarobljenu u svojoj. Sada nije imala izbora nego da ga sledi, pošto je stupio

u donju prostoriju.

Osećala je vlagu po svojim bosim stopalima. Podrum

se osećao na svfeže zagrebanu prljavštinu. Bilo je plesnivo.

Pričinjavali su joj se pauci i miševi i raznorazne neprijatne

/stvari. /j

"Šta je u sv|im tim teglama na policama?"1

"Slatko i džemovi. Kandirano voće i povrće. Gledis ih je spremila pre

nego što je otišla." ' j

"Da li valjaju?"

"Ukusni su; Ona je odlična kuvaridal",

"Šteta što si morala da je pustiš da ode."

Laura je u momentu žaauzela odbramben stav. "Nisam morala. Tako

sam odluč/ila."

Nije prokomentarisao, ali je postavio još jedno pitanje,

pa još jedno, dok njegova radoznalost nije bila zadovoljena.

Sve vreme je držao njenu ruku, a da nije bila svesna koliko

ga je snažno stiskala dqk se nisu uputili stepenicama

nagore. Obasjalo ih je sveltlo kroz kuhinjska vrata. Znatno

je olabavila svoj stisak. )

"Zaista ne voliš ovaj podrum, zar ne?" blago je upitao, kada su zastali

pri dnu stelpenica.

"Ne, ne volim ga."

"I hladno ti je."

Snažno je počeo da joj trlja gornji deo ruku. Za trenutak Laura je bila

ošamućeina od njegovog dodira. Samo je tako stajala i dopuštala njegovim

rukama da klize od lakata do ramena i nazad, još jednom, pa još jednom,

dok nije počela da se zagreva. Ili se ugrejala zbog zbunjenosti. Možda zato

što je Džejjms nije gledao u lice, ili u smrznute ruke. Gledao je j u njene

grudi . Tako je znao da li joj je bladno.

Brzo je zbacila njegove ruke i popels[ se uz stepenice.

"Mislim da rni je potrebjha još jedna šoljlca kafe." Čim je

prošla kroz vrata, uzela i je opet svoju šoiljicu i dosula još

kafe. "A ffij1 I '

"Meni je dobro, hvala." Pažljivo je zaključao vrata odi podruma i

vratio ključ na njegovo skrovito mesto. "Ali mislim da znam šta bi ti

koristilo mnogo bolje nego što bi to ikada mogla'kafa."

Lagano se Okrenula i isto tako lagano odmakla solju kafe od svojih

usana. Njegov glas bio je utišan i dubok. Osećala se velika intimnost medju

njima. Pogled mu je bio prodoran, a korak siguran dok joj se približavao.

Iako je znala da treba da pobegne, Laura nije mogla da se pomeri. Čak ni

onda kada joj je prišao i podigao ruke.

Polagano je odmotao peškir koji joj je bio na glavi i skinuo ga. Vlažna

kosa joj se rasula oko lica i pala na ramena. Bacivši peškir Džejms je opet

podigao ruke, uzeo svojim prstima njenu kosu i sklonio je s lica. Provukao

je svoje prste kroz vlažne pramenove, raščešljavajući ih dok ih nije

razmrsio. Kada je nekoliko puta pročešljao kroz svilenkaste krajeve

obuhvatio je rukama oko vrata i prstima masirao pršljenove njenog vrata.

"Da li je ovo pomoglo da ti popusti napetost u vratu?"

Svakako da jeste. Oduzelo joj je i snagu u kolenima. Izazvalo je i vatru

duboko u njenoj utrobi. Vrelina se širila njenim telom, žareći joj i butine.

"Da, hvala." Prevashodni cilj bio je da pobegne od njega da ne bi

postala žrtva njegovog neospornog šarma. Sklonila je njegove ruke i uspela

da ga obidje kako bi spustila solju i tacnu pre nego što ih ispusti. "Zašto ne

bismo prvo pogledali donje sobe? A onda, ako budeš želeo da vidiš još

nešto, pokazaću ti."

"U redu. Povedi me."

Iako joj peškir više nije bio na glavi, to nimalo nije povratilo njeno

samopouzdanje. Sveže oprana, vlažna kosa je davala ton intimnosti.

Osetila se suviše izloženom svaki put kada bi je pogledao, ali se ona nadala

da može da se oslani na svoju urodjenu pribranost, tako da su mogli da

podju u razgledanje donjeg sprata.

Naravno, to je sve bila šarada. Nije imala nameru da prihvati ugovor

Džejmsa Pejdena za prodaju kuće, čak i da utrostruči traženu svotu. Činilo

se gotovo profanim da on prolazi kroz sobe. Ježila se na pomisao o njemu i

njegovim sirovim prijateljima kako lumpuju u njenoj kući, kao što su to

nekada činili u bioskopu subotom uveče, izazivajući metež dok ih upravnik

ne bi izbacio.

To bi moglo da se desi samo preko nje mrtve.

"Ovo je tatin kabinet," rekla je uvodeći ga u prostranu, lamperijom

obloženu sobu u zadnjem delu kuće. Bila je sva u koži i hrastovim i još

uvek je mirisala na duvan za lulu. Ispred kamina bila je razasrta prostirka

od medvedjeg krzna, a nekoliko lovačkih trofeja, postavljenih na ivici

kamina, nemo je "režalo". Sobom je dominirao antički bilijar sto sa

starinskom kožnom torbom na njemu.

"Igrao je bilijar?"

"Ponekad," rekla je i nasmejala se, setivši se lepih trenutaka.

"Znači u tome je razlika."

Iznenadjena njegovim podrugljivim tonom, okrenula se. "Razlika?"

"Izmedju džentlmena i neotesanog tipa. Ako visiš u bilijar klubu

prikače ti etiketu šljama, ali ako igraš bilijar u slobodno vreme u

sopstvenoj kući, onda si džentlmen". Još jednom je besno pogledao bilijar

sto, zatim nju i grubo rekao: "Hajdemo gore."

Nije joj se svideo njegov naglašeno zlokoban ton. Bilo je već dovoljno

loše što vodi jednog muškarca, pogotovu muškarca kao što je Džejms

Pejden, prema spavaćim sobama u praznoj kući. Ali kada je izgovorio:

"Hajdemo

gore" s prikrivenom pretnjom, koja je mogla da znači da bi jednom mogao

da je kazni za sva omalovažavanja koja je pretrpeo, osetila je narastajuću

rupu u svom stomaku.

U svakom slučaju, kada su stigli do drugog sprata, njegov neumoljiv

izraz je popustio. Laura mu je najpre pokazala glavni niz soba, misleći da će

to da ga zadovolji. Ali kada su to prošli, on je zastao u holu, gledajući je

upitno, dok mu nije pokazala ostale dve spavaće sobe, koje su delile

kupatilo. Tada je krenula ka vrhu stepenica. "Sada ću ti pokazati..."

"Šta je ono?"

Iako se nije okrenula, znala je na šta misli. Naravno, pokazivao je u

pravcu spavaće sobe u uglu. "To je moja spavaća soba," rekla je odbojno.

"Mogu li da je vidim?"

"Da li je to neophodno?"

"Mislim da jeste."

Zašto nije tu gospodja Hajtauer da obavlja posao za svojih šest

procenata provizije. Laura je prebacila sebi što je pristala da mu pokaže

kuću bez agenta za nekretnine.

"Sigurna sam da će gospodja Hajtauer, ako budeš dao ozbiljnu ponudu,

napraviti raspored..."

"Ali ja sam sada ovde."

Zavukao je ruke duboko u džepove, nakrivio je glavu i delovalo je kao

da će tu da stoji do sudnjeg dana ili dok ne postigne ono što želi. Takva

drskost bila je nepodnošljiva, ali stupanje u raspravu bi samo prolongiralo

njegov odlazak, tako da je Laura popustila.

"U redu." Ne trudeći se da prikrije svoje neprijateljstvo povela ga je

kroz hol i sklonila se u stranu da bi ga propustila da udje u sobu. Njegove

oči odmah su se prikovale za krevet, koji, zbog svoje malaksalosti, nije bila

tog jutra namestila. Na jastuku su bili jasni tragovi njene glave. Caršavi

pastelnih boja bili su zgužvani. Krevet je delovao udobno i pozivajuće.

Izgledao je razvratno.

Odmah je krenuo ka njemu i seo. Prelazio je rukama po čaršavu. "Uvek

sam se pitao kako izgleda krevet Laure Nolan."

Bila je u iskušenju da odvali nešto kao, "Da nisam švorc, umro bi u

neznanju," ali nije. Umesto toga rekla je: "Žao mi je što nije namešten.

Nisam imala jutros vremena."

"U redu je. Više volim kada su kreveti razmešteni."

Progutala je knedlu, suzbijajući uzbudjenje koje je obuzelo kada je

videla kako miluje čaršave na njenom krevetu.

Pošto joj je uputio prilično zamagljen pogled, ustao je s kreveta i prišao

toaletnom stočiću. Pregledao je parfeme, nisku perli koju je zaboravila da

ostavi u somotsku kutiju, kolekciju starinskih igala za šešire i kružnu

kristalnu kutiju koju joj je ostavila njena baka.

Ležaljka u uglu sobe privukla je njegovu pažnju. Dugo je posmatrao

pre nego što je, sa smeškom na licu, opet pogledao u nju. Imala je osećaj da

razmišlja o nečem izuzetno bezobraznom.

Prišao je ogromnim prozorima i dugo gledao napolje, okrenut ledjima.

Njena spavaća soba imala je pogled preko čitavog imanja, na ribarsko

pristanište, na kućicu za čamce i vode Sent Gregori Saunda. "Lep pogled."

"Uvek mi se svidjao."

"Da li je ovo uvek bila tvoja spavaća soba?"

"Izuzimajući četiri godirte koje sam provela na koledžu."

Okrenuo se na petama. "Ovde si spavala kada sam te upoznao?"

Klimnula je glavom.

"Uvek si izgledala tako... savršeno. Nedodirljivo. Kao lutka. Ovo liči

na sobu jedne lutke." Opet je bacio pogled na krevet. "Da li uvek spavaš!

sama?"

Prkosno je podigla bradu. "Ne tiče te se."

Iskezio se. "Mislio sam bez mace, kuce ili mede?"

"Ne," kruto je odvratila, prekrstivši ruke, a onda se pokajala pošto je taj

pokret samo privukao njegov pogled na njene grudi.

"Svidja mi se ova sioba. Tako je ugodna. Intimna." Zadržala je

prisebnost, iako su joj obrazi goreli a srce divljački tuklo. Njegcive reči

zvučale su dovoljno nevino, ali ona je znala da je on smišljeno želeo da

zvuči sugestivno. Poželela je da pobegne iz sobe, da pokrije svoje grudi,

koje su reagovale na njegovo izazovno ponašanje. "Da li je ono kupatilo?"

"Da."

Prišao je delimično otvorenim vratima i ušao unutra. Laura se nije

usudila da ga prati. Stajanje sa njim u spavaćoj sobi bilo je već dovoljno

opasno. Nije želela da se dalje izlaže uznemiravajućim situacijama.

Izašao je nekoliko trenutaka kasnije. "Ovo je visilo na šipci za zavesu.

Suvo je."

Pobledela je od zaprepašćenja što vidi par svojih čarapa, brushalter i

gaćice na dlanu njegove ispružene ruke. "Hva-hvala," rekla je, ispuživši

ruku da dohvati svoje rublje, koje je ©selilo, ruegov dodir. Svila je još uvek

bila topla od njegove ruke. lj3acila je rublje na stolicu kao

da je ono predstavljalo optužujući dokazni materijal u

nekom krivičnoj parnici. /

"Pa, mislim da bi to bile sve za sada." rekao je.

Ispratila ga je iz sobe, jos uvek šokirana i zbunjena da

bi progovorila, jedva uspevajući da se kreće. Čekao je pri

dnu stepenica, a onda je propustio kako bi, mogla da ga

otprati do ulaznih vrata. "Javićo ti se ja ili gospodja

Hajtauer." \

"U redu." IDa ga ne bi naljutila, nije bilo svrhe da mu sada saopšti

da ne bi prihvatila njegovu ponudu za kupovinu kuće bez

obzira koliko ona bila atraktivna.' U stvari sumnjala je da

je on uopšte ozbiljno uzeo u razmatranje kupovinu kuće.

Zašto bi se čovek kao on, raspusnik slobodnog duha,

opterećivao odgovornošću oko održavanja jedne

"istorijske" kuće? ' jNjegov razlog za gledanje kuće; verovatno je ništa drugo do perverzna

radoznalost. Nikada ranije nije bio pozvan u nju. Sada, pošto je imao para i

slavu, mogao je da dodje i ode kad god hoće bez imalo osećaja za klasna

ograničenja. Bez sumnje, uživao je da postupa bezobzirno prema svima, jer,

su se stvari u me'djuvremenu promenile. Budući da nikada nije bio pozvan u

kuću na Indigo imanju došao je da joj natrlja nos svojim uspehom.

Razmišljajući o tome, Laura je podrugljivo rekla, "Nadam se da si

dobio ono što si hteo."

Zažalila je čim je otvorila usta, praktično kada se zaustavio na vratima i

polagano okrenuo. Više nije izgledao kao tridesetogodišnji milioner. Opet je

imao osamnaest godina i bio je divalj, nedisciplinovan i opasan. Nestašni

pramičak pao mu je preko obrve. Sardonski pokret usana koji je prerastao u

osmeh podsetio je na onaj iz godišnjeg albuma njihovog koledža.

Zatvorio je vrata, koja je bio tek otvorio, i rekao, "Ne u potpunosti."

Gipkim pokretom uhvatio je za gornji deo ruku, okrenuo i pritisnuo uz

vrata. Raširivši ruke iznad njene glave, sagao se i nagnuo napred,

istovremeno proguravši "svoja kolena medju njene butine.

Nasrnuo je svojim ustima na njena. Pokušala je da ga izbegne okrećući

glavu s jedne strane na drugu. "Ne. Ne!"

Ali on je bio nepopustljiv i uporan i, premda nije koristio svoje ruke, u

momentu kada je ulovio njena usta u pomamnom, vrućem poljupcu, ona je

bila savladana. Njegov jezik delovao je istovremeno i komandujuće i

milujuće. Vrelina njegovog poljupca dotukla je i poslednji pokušaj njenog

otpora.

To je bio jedan od onih pohotnih poljubaca za koje je mislila da postoje

samo u filmovima. Bio je gladan i nasladjivao se njenim ustima, kao da su

ona bila obilat i ukusan dezert. Ponovio je to više puta, iskušavajući je. Za

sve to vreme nežno je milovao i svojom butinom koja je bila izmeđju

njenih.

Kada je na kraju pustio, usne su joj bile zažarene i vlažne, oči blistave,

a telo toplo i mlitavo. Grudi su joj se dizale i spuštale. On je bacio pogled ka

njima, drsko dodirujući sam centar jedne Od njih i, što je bilo još gore,

načinio tri lenja kruga svojim prstom. "Oh, malena, baš si dobra,"

promrmljao je. A zatim je još jednom poljubio.

Laura je bila ponižena njegovom slobodom, a još više svojom

podatnošću. Uspela je da ga se oslobodi i odgurnula ga je. Pogledala ga je

bez daha, a telo joj se ukrutilo od besa. "Zašto si to uradio?"

Bila je uzdrmana do srži, a on je izgledao kao da ga njena ljutnja

zabavlja. "Ja sam samo pomislio da ti je potrebno dobro ljubljenje."

Pre nego što je stigla da mu jetko odgovori, on je već bio otišao.

"Ne razumem, Laura."

Laura je, masirajući čeoni deo glave u uzaludnoj nadi da će otkloniti

nesnosnu glavobolju, držala slušalicu od telefona. Strahovala je od ovog

poziva gospodje Hajtauer. Sve je ukazivalo na to da će biti težak, kao što je

mogla i da pretpostavi.

"Zao mi je što ću da Vas razočaram, ali ugovor nije prihvatljiv." Mogla

je da zamisli agenta s druge strane žice kako broji do deset.

"Ali on Vam nudi upravo onoliko koliko tražite!" uzviknula je. "Do

poslednje decimale."

"Znam, znam," Laura je rekla, grizući donju usnu. "Nije u pitanju

novac."

"Da li ste se predomislili u pogledu prodaje kuće?"

"Naravno da nisam." Njeno pitanje je bilo sasvim umesno, s obzirom

na to da je znala pozadinu prodaje Indigo imanja.

"Pa, onda?"

Laura se promeškoljila u svojoj fotelji. "Nije u pitanju novac. Radi se o

kupcu," meko je odvratila. "Shvatam."

"Mislim da ne shvatate, gospodjo Hajtauer. Molim Vas, nemojte da

mislite da sam snob. Morate da shvatite da je ta kuća uvek pripadala mojoj

porodici. Za mene ona nije samo parče imovine. U odnosu na ono šta mi

ona znači njena vrednost se ne može iskazati u dolarima i centima.

Posedovati ovakvo imanje predstavlja veliku odgovornost. Želim da budem

sigurna da će osoba koja ga kupi uzeti to u obzir."

"Sumnjam da bi g. Pejden bio neodgovoran vlasnik. Uživa reputaciju

mudrog biznismena."

I ženskaroša, gorko je pomislila Laura. Još uvek je bila zgadjena nad

samom sobom zbog onog što se desilo ranije tog dana. Kako je samo mogla

da stoji i da mu dopušta da je onako iskoristi?

U školi je bila nekoliko generacija iza Džejmsa, ali su i ona i sve

devojke u Gregori koledžu znale za veštinu ljubljenja Džejmsa Pejdena.

Devojke koje su tome podlegle imale su običaj da se hvališu. Ostale su im

tajno zavidele, ali su one prve zauvek dobile etiketu "loših" cura, tako da su

ih devojke koje su držale do svoje reputacije držale podalje od sebe. Šta je

to sada Laura uradila? Nije samo podlegla, već je i učestvovala u tome.

"Nije reč o poslovnim sposobnostima," obrecnula se, iskaljujući svoju

netrpeljivost na agentu za nekretnine. Daleko pomirljivijim tonom je rekla:

"Mislim na osećanja. Privrženost. O osećaju za pemanentnost. Žao mi je

gospodjo Hajtauer, ali mislim da Džejms Pejden nije kupac kome bih želela

da je prodam."

"Imala sam utisak da ste očajni," hladno joj je odvratila.

"I jesam," Laura joj je odgovorila istim tonom. "Ali ako ne poštuješ

poreklo imovine kao što ja to činim, onda postoje drugi..."

"Izvinjavam se," požurila je da kaže gospodja Hajtauer. "Naravno da

razumem Vašu sentimentalnu vezanost za kuću. Samo je nesrećan splet

okolnosti da moramo da budemo tako diskriminirajući. Šta bi trebalo da

kažem gospodinu Pejdenu?"

"Recite mu da nisam pristala na tu ponudu."

"Nije on tip čoveka kome to možete tako lako da saopštite."

Blago rečeno. "Učinite sve što možete."

"Vrlo dobro," rekla je potišteno gospodja Hajtauer.

Laura je zažalila što je toliko muka zadala svom agentu, ali je bila

dosledna u svojim uverenjima. Džejms Pejden nikada neće moći da ima

njenu kuću, ukoliko ona bude tako htela.

Ali kao što je gospodja Hajtauer i predvidela, on nije tek tako prihvatio

Laurino odbijanje. Agent je tog popodneva još dva puta zvao nudeći

amandmane na originalan ugovor. Iako je Džejms oba puta znatno povećao

svoje ponude, Laura je tvrdoglavo odbijala ponude. Konačno, svesna nje-

gove upornosti i veštog nastupa agenta napustila je kuću kako više ne bi

morala da odgovara na telefonske pozive.

Bio je petak popodne i ulice grada.bile su pune kupaca zbog

predstojećeg vikenda, radni ljudi su hrlili u banke da unovče čekove, a

mladi su već počinjali da kruže glavnom ulicom, što je bilo jedna od

primarnih formi rekreacije u malom gradu kao što je Gregori.

Zbog sparnog povetarca iz pravca moreuza vazduh je bio vlažan. Laura

je odbacila pomisao na to da pojede bilo šta toplo za večeru, tako da je

zastala kod tezge sa svežim namirnicama kakao bi uzela sastojke za voćnu

salatu.

Upravo je uzimala najsočnije breskve iz Džordžije, kada je tik iza nje

stao jedan automobil. Otvorila su se suvozačeva vrata, skoro je zakačivši za

listove. Okrenula se i ugledala Džejmsa Pejdena kako zamišljeno zuri u nju,

vireći kroz vrata automobila.

"Ulazi."

Ignorisala ga je, okrenuvši mu ledja. "Rekao

sam da udješ."

I dalje je svu svoju pažnju usmerila na breskve.

"Nemam nameru da pravim scene, Laura, siguran sam da to znaš. A

mislim da ti se ne bi mnogo svidelo da te uhvatim za kosu i uguram u auto.

Sada bi bilo bolje da svoju slatku zadnjicu smestiš u ova prokleta kola,

ukoliko ne želiš da dobrim ljudima u Džordžiji pružiš nešto sočno kao

temu razgovora za vreme večere."

Glas mu je bio mek i tih, ali ipak preteći, tako da je Laura pomislila da

bi bilo mudro da obrati pažnju. Do sada niko nije primetio da joj se obraća,

ali je to moglo da se promeni za tili čas. Sa svim problemima koje je imala

poslednja stvar koja je sad trebalo da se desi jeste da bude dovedeno u

vezu sa njegovim. Možda je sada

bogatiji, ali je još uvek uživao lošu reputaciju. Ljudi iz Gregorija dugo su

pamtili.

Po njegovom mišljenju, bilo bi bolje da podje sa njim tako da on ostane

neotkriven nego da ostvari svoju pretnju i napravi scenu.

"Vratiču se kasnije, gospodine Poti," do\fiknula je Laura vlasniku

radnje. Bio je zauzet s drugom mušterijom i samo joj je površno klimnuo

glavom.

Sela je na suvozačevo sedište sportskih kola i brzo zatvorila vrata.

Džejms je ubacio u prvu brzinu i poleteo kao raketa, zalepivši Lauru o kožni

naslon sedišta, na koje se ona već bila skoro naslonila.

Vozio je brzo, ali vesto. I pored toga, Laura je zadržala dah od brzine

kojom se kretao kroz ulice grada, sve dok nisu izašli van grada na ravan put.

"Hoćeš li mi reći kuda smo krenuli?" zapitala je. Ako je bio ljut, nije to

pokazivao. I on je praktično bio zavaljen u svoje sedište. Kada je menjao

brzine, zglob desne ruke stiskao je kožom oblepljen volan. Levi lakat bio

mu je izbačen kroz otvoren prozor. Izgledalo je da ne primećuje da mu vetar

mrsi kosu, a još manje da je Laurina potpuno zamršena. Bacio je jedan

kratak pogled ka njoj pre nego što je odgovorio. "Da se parkiramo."

"Da". Nije mogla čak ni da izgovori tu reč. Odjednom su joj se usta

osušila. Okrenula je glavu i gledala kroz prozor. Put je vodio levom stranom

do obale Setat Gregori Saunda. U daljini mogla je da vidi vodu kroz drveće.

Put se sužavao da bi konačno završio na močvarnoj plaži u jednom

zalivu. Džejms je ugasio moćnu mašinu. Bili su na pustom rnestu, a drveće

koje ih je okruživalo delovalo je zloslutno. Gusto lišće vinove loze

obavijalo se oko njjh i oko grana okolnog drveća i padalo na zemlju. Borovi'

su se dizali do neba.

Plaža je bila samo uzan pojas peska po kome je bilo rasejano busenje

trave. U sumrak noćne ptice su tek počinjale ida se skupljaju u malim

grupama. Insekti su zujali izn;ad vode koja je zapljuskivala obalu.

Laura je refleksno odskočila kada je Džejms stavio raku na naslon

njenog sedišta. "Opusti se."

"Kladim se da to kažeš svim devojkama koje dovodiš ovamo,"

zajedljivo mu je rekla, povlačeći se prema vratima.

Nasmejao se zavodnički. "U stvari, jesam."

"Da li su uspevale? Da se opuste."

Oči su mu delovale lenjo i sanjivo kada su se spustile prema njenim

ustima. "Većina jeste."

"A ostale?"

"Druge su bile suviše uzbudjene da bi se opustile."

"Uzbudjene?"

"Seksualno uzbudjene."

Baš si morala da pitaš, glupačo?

"Ili jednostavno uzbudjene što su ovde sa mnom."

Njegovfa uobraženost bila je neograničena, tako da se ona podnlgljivo

nakašljala. "Pa ja nisam ni opuštena ni uzbudjena.j Ljuta sam k'o ris. Hoćeš

li me, molim te, vratiti do radnje tako da mogu da uzmem svoja kola i odem

kući?"

"Ne. j|oš ne. Prvo ćemo malo da popričamo."

"Mogli smo da popričamo i preko telefona. Ali, onda bi to bilo1

pristojno i konvencionalno, zar ne? A ti nikad u životu hisi uradio nešto

pristojno i konvencionalno."

"Tačno." Smejući se, još malo se nagnuo. "Znaš šta?

Mislim da ti se to dopada kod mene. I mislim da ti se to mnogo dopada.

Zato tvoje srce udara tako brzo kao kod preplašenog zeca."

Nije želela da komentariše njegova zapažanja, uglavnom zato što je

u oba slučaja bio u pravu, a drugo, bilo je dovoljno da baci pogled na njenu

odeću koja je treperila, pa da vidi kako joj srce snažno kuca. Zbog svoje

bezbed-nosti samo je svoj ledeni pogled usmerila kroz prozor.

"Zašto nisi prihvatila moju ponudu za kuću?"

"Bila je neprihvatljiva."

"Ponudio sam onoliko koliko si tražila."

"Želim više od novca od onog ko kupuje imanje na Indigo trgu."

"Kao na primer?"

"Kao na primer - privrženost."

"Možeš li da obrazložiš?"

"Ne želim da neka noćna ptica samo tako dodje, kupi je i ostavi da

propada." "To mi i nije namera."

"Sigurna sam da bi se je brzo zasitio. Suviše je izolo-vana. Gregori

nema takav noćni život na kakav si ti naviknut. Dosadiće ti ovaj grad, kao i

odgovornost koja je potrebna da bi se održavalo imanje kao što je ovo na

Indigo trgu."

"Želim da se tamo povučem."

"Povučeš?" upitala je s otvorenim skepticizmom. "Sa trideset i dve

godine?"

"Da, da se povučem," rekao je s osmehom koji se postepeno širio. "Sve

dok ne smislim neki interesantan način da zaradim sledeći milion."

Niko od inegriteta ne govori otvoreno o svom finansij-skom uspehu.

Njegov komentar samo je potvrdio kako je u stvari neotesan. Ali ako je on

mogao da bude tako tup, može i ona. "Ne želim da prodam kuću tebi.

Tačka."

"Postoje zakoni protiv diskriminacije," mimo je odvratio.

"Razmisliću o njima."

"Mogu da priuštim sebi to vlasništvo."

"Znam. Ali imanje na Indigo trgu nije trofej koji si zaradio za dobro

obavljen posao."

"A to znači?" Ukrutuo se i Laura je znala da je ga je pogodila u slabu

tačku.

"Znači da ne žudiš toliko za imovinom koliko za poštovanjem koje je

sinonim za adresu. Ono što ti izgleda ne shvataš jeste da čast i plemstvo nisu

na prodaju. Poštovanje je nešto što ne mogu da ti obezbede ni tvoji milioni,

gospodine Pejden."

Vilice su mu se stisle od besa, ali joj nije protivrečio. Konačno je rekao,

"U redu, pročitala si me. Ali i ti si prozirna kao staklo. Znam koji je pravi

razlog što ne želiš da mi prodaš kuću."

"A koji bi to razlog mogao da bude?" slatko je priupitala.

Njena afektiranost ga je isprovocirala. Tako je brzo ščepao za ramena

da je odskočila od straha. "Moj novac nije dovoljno dobar, eto to je u

pitanju."

"Nije to."

"Saslušaj me. Moj novac nije 'stari' novac". Nije se stvarao u trezorima

banke kroz generacije gospodskog staleža. To je zaradjen novac, ne

obradjivanjem drago-cenog imanja, već prodajom proizvoda. Prema tvom

mišljenju, ja nisam bolji od torbara.

Ja čak ni ne znam ime .svog dede1 a još manje koliko

je novca imao. Tragovi mog porodičnog stabla ne dosežu

ni do gradjanskog rata. Ja sam bio nevaspitani pijani

dečko ovog grada, pa što ja, db- vraga, uopšte pokušavam

da kupim kuću na Indigo trgu? To je) ono što ti misliš,

zar ne?" \

Slagala je. "Ne."

Lagano /je prodrmao. "Dozvoli da ti nešto kažem,

gospodjice Laura Nolan. Više nisi tako nedodirljiva i

moćna. Znam sve o tvojim finansijskim problemima.

Tvoja plava krv ne plaća račune, zar ne? Tvoje porodično

ime ne stavlja hleb na sto, zar ne? Kada si ostala bez

novca banka ni dve pare nije dala na to ko je bio tvoj

pradeda. Ti si bankrotirala. Pa dokle te je sve- to nasled-

stvo dovelo?" V ,

Suze poniženja zasjale su u njenim očima. Nije mogla da podnese da on

zna da je bez para i u dugovima. "Kako je podlo od tebe da tci uopšte i

pomeneš." Oslobodila je svoju ruku. "Nisi mi/ potreban ni ti ni tvoj

novac." \

"Vraga ti nismo pptrebni," rekao je vičući. "U nevoM si do guše, kao

što sam i ja uvek bio. Svidelo ti se to ili ne, ja ću spasiti tvoje cjlupe. Nema

ni jednog drugog kupca na vidiku koji bi prefazeo Indigo imanje iz tvojih

aristokratskih ruku. Nemaš (izbora nego da je prodaš ološu kao što sam ja i

to je ono sito te pogadja."

"Vrati me kući," " prošištala je kroz zube.

"Šta te je najviše pogodilo? Što sada ja imam pare, a ti ne? Da je

Džejms Pejden taj koji povlači poteze? Što ću ja živeti u kući na čija vrata

nisam smeo ni da provirim do pre nekoliko godina?" Napravio je pauzu da

bi ostavio još veći utisak. "Ili zatoi što sam te, danas poljubio, a tebi se to

dopalo?"

Pogledala ga je, kipteći ođ besa. "Možeš da imaš kuću, proklet bio.

Samo n^e odbaci do mojih kola. Odmah."

Iznenada se okrenuo i uhvatio njeno lice medju svoje

ruke. Okrenuo joj /je glavAi prema sebi, kada je pokušala

da se otrgne. "To/ nije bilo prvi put i ti to znaš," rekao je

blago. \

Zatvorila je oči,,. "Molim te, odvezi me nazad u grad."

Dugo je zuri$ u nju, mračnog i napetog izraza. Na kraju je pustio i

smestio se u svoje sedište. Motor je proradio kada je pfcrenuo ključ. Ništa

nisu progovarali.

Prodavnica je bila zatvorena kada su stigli. Čim je pritisnuo kočrycu,

Laura je otvorila vrata i izašla. "Zvaću gospodju /H/ajtauer večeras." Hitro

je zatvorila vrata za sobom. Nije se odvezao sve dok se ona nije udaljila sa

1

a koje je pun mesec stvarao u njenoj sobi bile su

;e. Ležala je u krevetu razmišljajući o tome kako

će još malo noći provesti u ovoj sebi. Bol je bio nepod-

nošljiv. Srce joj je bilo slomljeno i slumnjala je da će ikad

zaceliti, Odvajanje od Indigo imanja), za nju je značilo kao

da joj neko otkida srce. Kako je uolpšte mogla da živi bez

njega? i /

2Ali upravo to je čekao, jer je kroz dva dana legalno trebalo da pripadne

nekom drugom. Na dokumentu će stajati ime Džejmsa Pejdena.

Gospodja Hajtauer je, kao što je i pretpostavila, bila ushićena kada je Laura pozvala da joj saopšti da prihvata poslednju ponudu gospodina Pejdena.

Nije pomenula na koje je sve muke stavio pre nego što je kapitulirala. Jedina briga agenta za nekretnine bila je da je prodaja izvesna i da će dobiti

pozamašan procenat od toga.

"Ugovor je spreman/ Ako večeras dobijem Vaš i potpis gospodina

Pejdena rpogli bismo da zaključimo posao prekosutra. Naravno/sutra ću

imati da završim ogroman posao oko papirologije, ali je on bio vrlo

decidiran da se to što pre završi."

"Prekosutra," uspaničeno je uzviknula Laura. "Ali neću imati vremena

da se spakujem."

"Imaćete vremena. Prema ugovoru imate trideset dana za iseljenje."

To je bila neka uteha, ali ne naročito velika. Kroz trideset dana moraće

zauvek da napusti Indigo imanje. Nije mogla da podnese pomisao na to.

Kao što nije mogla da podnese ni pomisao na jutrošnji poljubac Džejmsa

Pejdena.

Ili! na poljubac na koji je on podsetio.

Godinama nakon što se to desilo, Laura je pokušavala da izbriše iz

sećanja taj poseban dogadjaj. Džejms je sada tu epizodu izbacio u prvi plan

i mora da se nosi sa tim. Možda bi kao odrasla taj incident mogla da

posmatra iz druge perspektive. Ali već poznata dvosmislenost nadvila se

nad njom, Ifad se prisetila te noći nakon fudbalske utakmice.

Bila je na prvoj godini u srednjoj školi. Novembar. Bio je petak uveče.

Bilo je hladno. Dah joj se ledio dok je silazila niz betonske stepenice na

putu prema školskoj autobuskoj stanici.

Izduvni gasovi iz nekoliko motocikala, koji su se pojavili, činilo se

niotkud, zamaglili su hladan vazduh, i napravili krug oko nje. Bila je

uhvaćena u klopku izmedju njih i zida zgrade.

"Vidi, vidi, šta to imamo oVde?" uzviknuo je jedan motociklista.

"Verujem da je to ijedna od onih uvijuša. Kako vas zovu, draga?"

"Mažoretkinje, glupane," odgovorio je jedan od njegovih drugara. "To

je ona, u redu? Okretna je baš kao balerina, zar ne?"

Svi su smatrali da je beskrajno smešna i grohotom su se smejali. Ali ne

dovoljno glasno da bi privukli pažnju članova druge grupe koja se penjala u

školskf autobus preko puta parking prostora. Išli su na zabavu posle

završene utakmice. Svi su bili u slavljeničkom raspoloženju posle dobijene

utakmice. Školski autobus ljuljao se od smeha i veselja. Neko je poneo i

doboš, taiko da se širio ritam marša. Laura je bila zaklonjena u mračnoj

senci zgrade i sumnjala da iko može da je vidi. Niko nije išao iza nje, jer je

ona bila poslednja koja je ostala.

"Pusti me da prodjem," rekla je najsnishodljivije; što je mogla. Srce joj

je udaralo divlje i glasno kao doboš. Prepoznala je u motociklistima članove

bande koja je besciljno lunjala ulicama grada tražeći nevolje. Pojedinačno

možda i nisu tako loši, ali zajedno, podstičući jedni druge, mogli bi da budu

opasni. Laura je bila dovoljno osetljiva da bi se plašila.

Jedan od njih, onaj koji joj se prvi obratio, približio joj se još više. "Ne

pre nego što nam izvedeš predstavu, uvijušo. Na fudbalskoj utakmici nisi

nam bila dovoljno blizu. Zar ne, momci?"

Drugari su se nasmejali njegovoj bistrini i zdušno su se složili sa njim.

Ohrabren, svukao joj je žaketić, ostavivši Lauru da stoji u kratkom, sjajnom

kostimu koji su nosile ona i ostale mažoretkinje. Sa fudbalskog terena

šljokice su delovale lepo. Izbliza, izgledale su blješteće i jevtino. Laura je

primetila pohotljive poglede muškaraca oko sebe, tako da joj se steglo grlo.

Okrenula se u nameri da pobegne. Ali upala je u drugi krug, koji do

tada nije ni primetila. Sedeo je na motoru raširenih nogu, sa cigaretom koja

je visila sa njegovih mrzovoljnih usana, Džejms Pejden, priznati vodja

grupe. Laura ga nije videla otkako je, na iznenadjenje svih, diplomirao tri

godine pre toga.

Znala je da radi u garaži u predgradju, ali nikada nije imala priliku da

bude blizu takvog mesta. U njihovoj porodici Bo se brinuo oko popravki

automobila. Vidjala je mladog Pejdena u gradu, ali vrlo retko. S njim je

razgovarala jedino kada bi joj se on prvi obratio.

Jednom je u robnoj kuci "Sejfvej", kada joj je automat progutao novčić

kada nije dobila svoju koka-kolu, naišao on i snažno pesnicom udario po

mašini, tako da je konzerva izašla i on joj je dodao. Zahvalila mu je. Uputio

joj je jedan od onih osmeha 'jasno mi je kako izgledaš naga' i otišao a da

nisu razmenili ni reč.

Sada se suočila licem u lice sa njim, a bili su na njegovom terenu.

Obrve su mu bile nisko spuštene iznad sanjivih, zamišljenih očiju. Vilica

mu je bila zaklonjena podignutim okovratnikom njegove crne kožne jakne.

Butine su mu bile široko razmaknute, jer je tako dokoličareći opkoračio

motocikl. Izgledalo je da prede, baš kao i njegov motor, kao mačka koja je

upravo ulovila svoju večeru.

Duboko je uvukao dim cigarete i oduvao ga u vazduh dok se oko

njegove glave nije napravila dimna zavesa u vidu duha. Onda je otresao

pepeo na asfalt. "Kuda tako žuriš, gospodjice Laura?"

"Na - na zabavu." Nervozno je ovlažila usne, svesna prisustva petorice

motociklista koji su je okruživali blokirajući joj put u bilo kom pravcu.

Jedan od njih je bludno prokomentarisao njene noge.

Džejms je bradom pokazao prema svojim prijateljima. "Momci i ja

možemo da ti priredimo zabavu."

Prigušeno su se nasmejali. "Svakako da možemo," dobacio je jedan od

njih.

Laura je zadrhtala od hladnoće i straha. "Trebalo je da ostanem sa

grapom."

"Da li uvek radiš ono što bi trebalo?" upitao je Pejden.

Nije imala vremena da odgovori, jer im je pažnju privukao autobus.

Pokrenuo se i zatandrkao sa ispražnjenog parking prostora. Užasnuta, Laura

je posmatrala kako se zadnja svetla smanjuju dok nisu potpuno nestala iz

vidokruga.

"Zar to nije stvarno sramno?" rekao joj je iza ledja jedan od momaka.

"Otišli su i ostavili te, uvijušo."

Uspaničena, Laura je pogledala u Džejmsa. "Molim te." Oči su joj se

ispunile suzama.

"Hajde da vidimo jedno od onih podizanja nogu, devojko." Govornik je

šljisnuo po zadnjici.

Plahovito se okrenula. "Prestani! Da se nisi usudio da me opet

dotakneš."

Namrštio se. "Pa, nisam siguran da mi se svidja tvoje oholo ponašanje,

slatkišu. Zašto si tako naduvena?"

"Uznemirena je, jer je zaboravila svoj štapić. Pretpostavljam da ću

morati da joj dam neki drugi dugačak štap kojim će vrteti."

Svi su na to prasnuli u smeh. Poslednji govornik sišao je sa motocikla.

"Da vidimo koliko si dobra sa novim prijateljima." Nagnuo se i zgrabio je

za ramena.

"Ne!"

Laura je vrisnula i počela da udara napadača. Uspela je da ga

udvojenom pesnicom udari po vilici. Razjaren, opsovao je i udvostručio

svoju snagu kako bi je savladao. Prijatelji su prišli da mu pomognu, kada su

shvatili da Laura pruža veći otpor nego što su pretpostavili. Borila se

pomamno, iako je molećivo tražila pomoć.

"Pustite je."

Blago izgovorene reči delovale su kao mač. Svi sem jednog su se

povukli. Uporno je gnječio Laurine usne, dok mu je ruka besno stiskala

njenu zadnjicu.

"Rekao sam da je ostaviš." Ovog puta je bio odsečniji. Nesudjeni

ljubavnik je podigao glavu i preko ramena pogledao u svog vodju.

"Zašto?"

"Zato što ja tako kažem."

"Au, baš se spremala za šou. Ona to želi."

"Neću više da ponavljam."

Motociklista je hteo da se raspravlja, ali je procenio da je bolje da

odustane. Znao je kako je prljav igrač mogao da bude Pejden i nije želeo da

se u to upušta.

Čim je pustio, Džejms je uhvatio Lauru za ruku i povukao tako jako da joj

je skoro slomio vrat. "Penji se," požurivao je, pokazujući joj da sedne na

motocikl.

Nije gubila vreme i popela se iza njega. Hladna koža delovala je

šokantno na njene gole butine, tako da je uzdahnula. Hladan vazduh joj je

dobrodošao ispirajući gorak ukus siledžijskog poljupca.

"Dodaj joj žaket," naredio je Džejms. Jedan od drugara je poslušao.

Džejms je pustio da navuče rukave pre nego što je rekao: "Kasnije," svojoj

grupi vernih sledbenika. Onda je upalio motor i pojurio sa parkinga na

ulicu. Kako su uspeli da se ne prevrnu kada su skretali Lauri nije bilo jasno.

Nije znala ni za šta drugo sem za strah da neće uspeti da se održi na

motoru. Džejms mora da je to shvatio, jer se okrenuo i viknuo, "Obuhvati

me rukama." Oklevajući, uhvatila ga je oko struka. Osetila je njegovo toplo

telo ispod kožne jakne. I muževno. I zastrašujuće. Nikada ni jednog dečka

nije dodirivala sa toliko familijarnosti. Samo što ovo nije bio dečak. Ovo je

bio muškarac.

"Gde je ta žurka?"

"Ne želim da idem," viknula je otpozadi. "Samo me odvedi kući, molim

te."

Nije je pitao za pravac io je da pripada Indigo trgu broj 22.

Pošto je brzo vozio, nije mogao da uoči njen strah. U njoj se nagomilalo

sve ono što je bilo snašlo, tako da je počela da plače. Suze su joj se sli vale

niz lice i ledile na njenoj koži od ledenog vetra.

Da bi se zaštitila, zarila je svoje lice u vrat Džejmsa Pejdena. Mirisao je

na "old spajs" i kožu. Njegova kosa šibala je po licu. Kada su sišli sa

gradskih ulica, a seoski putevi postali džombavi, još više se pribila uz njega,

nesvesno stiskajući njegova bedra svojim butinama.

Znala je kada su skrenuli ka Indigo trgu, ali nije digla glavu sve dok

nije stao na krivini ispred broja dvadeset i dva. Kuća je bila u mraku. Njeni

roditelji su bili izašli s prijateljima nakon utakmice misleći da će ona biti

bezbedna na zabavi.

Motocikl se potpuno zaustavio, ali ona nije odmah sišla. Ostala je tako,

zakačena za najsurovijeg momka koji se ikad pojavio na ulicama Gregorija.

Polagano je olabavila stisak svojih ruku.

"Da li si dobro?", upitao je Džejms, okrenuvši se. Susrela se s njegovim

očima, pomislila kako ima lepe trepavice i klimnula glavom. "Sigurno?"

Pridržavajući se svojim rukama za njegova ramena sišla je sa motocikla.

"Da. Hvala." Glas joj je podrhtavao. Mesečeva svetlost otkrila je mokre

tragove na njenim obrazima. Oči su joj delovale prestrašeno. Svetlucale su.

Džejms je prebacio svoju dugačku nogu preko motocikla i stao ispred

nje. Proučavao je njeno lice. Ugao usana mu se nakrivio i kratko se

osmehnuo. "Karmin ti se razmazao."

Podigao je ruku prema njenom obrazu i nežno prešao svojim prstom

preko njenih usana skidajući umrljan crveni karmin koji je stavljala samo za

utakmice. Nekoliko puta je prešao preko njenih usta, prateći očima svaki

usporeni pokret svog prsta.

Bio je čudesno dirnut njenom ranjivošću. Nikada nije osetio tako meke

usne. Pogledao je u oči. Bile u širom otvorene, nevine, zbunjene i pune

svetlucavih suza.

Reagujući potpuno instinktivno, sagao se i poljubio je. Bio je to lagan

poljubac, pun nežnosti i saosećajnosti. Ali bio je pravi. Utisnuo je svoja

delimično otvorena usta na njena.

Bio je to najintimniji i najprovokativniji poljubac koji je Laura ikad

iskusila. Uzbudjenje se proširilo svuda po telu i našlo svoj cilj u kolevci

njene ženskosti. Grudi su joj ustreptale. Reagovala je tako što se naglo

povukla, pre nego što mu se obesila oko vrata. Iznenadna navala želje ju je

prestrašila i odjednom je osetila mržnju prema čoveku koji je naterao da se

oseti tako nesigurno i nebezbedno.

"Da li si me spasao od svojih prijatelja da bi mogao da me imaš za

sebe?"

Džejms je izgledao iznenadjen njenim osvetničkim držanjem. Čak se

povukao korak unazad. Onda se iskrivio usne na već poznat način i još

jednom je uvredio. "Suviše si beskrvna za mene, gospodjice Laura."

Opkoračio je motocikl, okrenuo ključ i, kada je motor proradio, izleteo

je na put, bacivši šljunak na njene bele mažoretske čizme.

Laura ga nije više vidjala sve do prethodne večeri, kada je izleteo is

mraka koji je prekrio verandu njene kuće. Kao i obično, Džejms Pejden je

doneo nevolje. Opet se ponašao kao njen spasilac, ali, baš kao i prvi put,

nije blagonaklono gledala na njegovo uplitanje.

Obukla je haljinu koju je imala na sahrani svog oca, što je upravo

odgovaralo njenom raspoloženju. Ušla je u prostorije kompanije "Georgia

Land and Title" uspravna i podignute glave. Samo oni koji su je izuzetno

dobro poznavali mogli bi da pogode u kakvom je duševnom raspoloženju.

"Dobro jutro, Laura," rekao joj je Džejms Pejden nekoliko trenutaka

nakon njenog ulaska u privatnu kancelariju.

Kruto mu se nasmejala. "Džejmse."

"Nadam se da ti je ovaj termin odgovarao."

Stisla je zube da mu ne bi odvratila da joj ni jedno vreme ne odgovara

za prodaju njene porodične kuće, ponajmanje njemu. Samo je rekla, "Želim

da sa ovim završimo što je moguće pre."

Zauzeo je stolicu do nje. Bila je razoružana time kako on "normalno"

deluje. Normalno, u smislu toga da je obučen kao pravi poslovan čovek, u

savršeno sašivenom trodelnom braon odelu, sa besprekorno čistom

košuljom boje slonove kosti i ukusno odabranom kravatom. Manžetne su

bile oivičene zlatnim nitima, kao i ivice okovratnika ispod uštirkane kragne.

Braon cipele bile su maksimalno uglačane. Izgledao je kao prototip japija,

koga ni Medison avenija ne bi mogla bolje da napravi. Laura se ne seća da

ga je ikad videla u nečem drugom sem u farmerkama.

Njegovo odelo moglo bi da odgovara nekom rukovodiocu, ali, kada ga

je pogledala u oči, njegovo lice i izraz bili su kao i uvek mrzovoljni i

buntovnički.

Gospodja Hajtauer je završila razgovor sa predstavnikom kompanije i

sa lažnim izrazom važnosti užurbano je prišla stolu za kojim su sedeli Laura

i Džejms. "Sve je u redu i spremno za vaše potpise."

Laura je pogledala brdo dokumenata i brzo je potpisala svaki od njih.

Gospodja Hajtauer ih je onda dodala Džejmsu koji je stavio svoj potpis na

sva obeležena mesta.

Laura se nije unosila u ovu proceduru. Ako bi razmišljala o tome šta

radi ne bi izdržala do kraja. O ovom sastanku je mislila samo kao o ritualu,

kao o odlasku kod zubara koji treba da prebrodi što bezbolnije može,

imajući u vidu da će ishod biti koristan.

Na kraju joj je predstavnik kompanije uručio ček. Dok je gospodja

Hajtauer bučno čestitala Džejmsu na njegovom novom domu, Laura je

bacila pogled na ček. \

"Potkrala se neka greška," iznenada je rekla.. Tri para očiju pogledala

su iznenadjeno. "Ček," rekla je, pruživši ga,1 "iznos je suviše veliki."

"Siguran sam da nema greške," rekao je predstavnik kompanije

stavljajući svoje naočari za čitanje.

"Procenat gospodje Hajtauer i porez koji plaća prodavač nisu oduzeti,"

objasnila je Laura. Za imovinu kao što je Indigo imanje to je bila

pozamašna suma.

"Oh, gospodin Pejden se postarao o svemu," rekla

je gospodja Hajtauer s osmehom olakšanja.' "To je

bilo regulisano u ugovoru." ij

Laura je zanemela. Zurila je u Džejmsa, koji je, osećajući se krivim,

proučavao kapnu na cipelama. "Moraću da pogledam tu klauzulu,"

promrmljala je.

Izdržala je njihove poglede. Kada je bila slobodna da podje, prišla je

Džejmsu i obratila mu se jednim krajem usana. "Mogu li privatno da

popričam sa tobom?"

Nasmejao joj se. "Svakako, malena. Baš sam i ja to hteo da te

priupitam."

Zbog radoznalih pogleda , Laura mu je dozvolila da je uhvati za lakat i

da je otprati iz kancelarija napolje. "Hoćemo li na ručak?" upitao je čim su

izašli na vrata.

"Nije mi potrebna tvoja milostinja," prosiktala je. Nasmejala se za

svaku sigurnost u slučaju da ih neko još posmatra, ali su njene reči zvučale

dovoljno britko.

Naslonio se na zid zgrade. "Poziv na ručak teško da bi mogao da se

okvalifikuje kao davanje milostinje."

"Nemoj da izigravaš prepredenjaka." Bila je razjarena i osetila kako su

joj obrazi buknuli. Samo se nadala da to niko nije primetio. "Govorim o

ekstra novcu koji sam dobila od prodaje. Procenat gospodje Hajtauer trebalo

je da se odbije od mog profita. Trebalo je ja da platim..."

"Smatrao sam da ti to dugujem."

"Ništa ti meni ne duguješ."

"Naterao sam te da mi prodaš imanje. Želeo sam da ti se odužim."

"Ne trebaju mi nikakve usluge. Ovo je bio samo poslovni aranžman,

ništa drugo. Kao što si to pre neki dan naglasio, nisam imala drugog izbora

nego da ga prodam. Ali neka sam prokleta ako uzmem neki ekstra cent od

tebe."

"To je završeno, Laura. Već imaš taj ček. A ti od sada pažljivije čitaj

ugovore."

"Predlažem da se nosiš pravo u pakao." Obrnula se na petama svojih

teget salonki i sišla na trotoar.

"Da li to znači da ručak otpada?"

Bio je nesnosan.

Stigla je kući ljuta. Skidajući se, spustila je svoju odeću i

sklonila je na stranu kao da je zaražena. Ručak. Kako se usudjuje da bude

tako uljudan?

Kada se malo primirila, telefonirala je svom advokatu da mu kaže da je

dobila ček i da je on spreman za depozit. "Dobro, to bi bilo za početak,"

rekao je sa primetnim pomanjkanjem entuzijazma.

"Početak? Mislila sam da su time uslišene naše molbe."

"Time će naravno biti otplaćena hipoteka kojom je Vaš otac založio

imanje, ali to ne može da pokrije sve što treba." Počeo je da čita listu svih

obaveza.

"U redu, u redu," rekla je snuždeno Laura kada je konačno stigao do

kraja liste. "Pretpostavljam da moja zaduženja nisu isparila. Ali kuća je moj

jedini izvor sredstava. Ja nemam ništa drugo."

"Imate nameštaj," mimo je podsetio.

"Ali on je moj," protestovala je. "To je nasledstvo."

"Nasledstvo koje nema cenu, Laura." Pustio je za momenat da to

shvati. "Uostalom, šta Vam on sad vredi? Gde ćete ga staviti?"

Imao je pravo. Već je bila podnela molbe u nekoliko privatnih škola na

Jugu za mesto nastavnika. Nije bila kvalifikovana niti obučena za nešto

drugo i svidela joj se ideja da prezimi u smeštaju koje obezbedjuje neka

ekskluzivna privatna škola. Ali ne bi mogla da joj se priušti tako velika i

fina kuća u kojoj bi se smestio nameštaj, koji se nalazi u velikim

prostorijama na Indigo trgu. Skladištenje stvari bi joj bio samo dodatni

trošak.

"Pretpostavljam da ste u pravu," saglasila se. Kuća je za nju bila

izgubljena. Zašto ne bi prodala i nameštaj? Suze su joj navrele na oči, ali je

uspela da ih zadrži. "Kako bih mogla da prodam te komade nameštaja?"

"Prepustite to meni."

"Ne želim da se svima u gradu to razglasi."

"Shvatam. Predlažem diskretnu aukciju van grada. Možda, Atlanta. Ili

Savana, mada bi to moglo da bude suviše blizu kuće."

"Atlanta. Nešto dostojno, molim Vas." Imala je nekakvu viziju

karnevalskog tipa aukcione prodaje. "Šta ja mogu da dobijem za ovaj

Šeraton sto za posudje?"

Advokat je uveravao da će se on o svemu pobrinuti tako da njoj to

odgovara. Spustio je slušalicu, pošto je podsetio da ima samo mesec dana da

isprazni prostorije.

Te noći Laura je plakala dok nije zaspala.

Kada se probudila rano ujutru, pomislila je da je pritisak u glavi

posledica plakanja i neispavanosti. Ali je ubrzo shvatila da taj pritisak ne

potiče od toga, već da više liči na zakucavanje eksera.

Odbacivši pokrivače, prišla je prozoru i razmakla zavese. Vilica joj je

pala kada je ugledala Džejmsa Pejdena kako čekićem nešto ukucava u

baštenskoj kući, koju je njen otac bio sagradio kao poklon za njen dvanaesti

rodjendan.

Obrnula se i izletela iz sobe niz stepenice. Bilo je tako rano da su

prostorije u kući bile još uvek hladne i u sumaglici. U rekordnom vremenu

se našla na zadnjoj verandi, brzo je otključala vrata i otvorila ih.

"Šta to, do djavola, radiš?" upitala je, izašavši na popločanu terasu.

Čekić se zaustavio na pola puta izmedju njegovih ramena i eksera.

Pogledao je prema njoj i nasmejao se. "Dobro jutro. Da li te je udaranje

čekića probudilo?"

"Šta to radiš?", ponovila je.

"Zaštićujem svoju investiciju," mimo je odgovorio. Spustio je čekić na

zemlju i došetao do terase, brišući oznojeno lice o rukav. "Biće toplo

danas."

"Gospodine Pejden," viknula je. "Hoću da znam zašto si u ovo doba

dana ovde, praveći takvu paklenu buku. Mislila sam da imam trideset dana

za iseljenje." Trideset dana mira. Trideset dana bez njega. Nadala se da neće

imati potrebe da ga uopšte više vidi.

"Imaš, ali u medjuvremenu imam nameru da popravim neke stvari na

imanju. Tu je nekoliko stvari na koje moram da obratim pažnju. Ne želim da

imanje još više propada."

Osetila je olakšanje kada je shvatila da ne ruši divnu baštensku kuću, ali

je njegov kriticizam pogodio. Naravno, letnjikovac je zahtevao nek zamene,

ali ona nije imala novac za prepravke. Nije bila nemarna svojom voljom.

"Ne možeš da vršiš opravke dok sam ja još tu," tvrdoglavo mu je rekla.

Podupreo se jednom nogom o zidić na terasi i naslonio ruke na butinu.

Nagnuvši se napred, pogledao je nagore prema njoj i meko upitao: "Ko će

da mi kaže da ne mogu? To je moj posed."

Duboko je uzdahnula, shvativši da je u pravu. Teško da je bila u

poziciji da zahteva od njega da ode. A pošto je bilo neophodno da izvrši

inventar nameštaja za aukciju, nije mogla da napravi plan za iseljenje pre

roka koji joj je ostavljen.

Stisla je zube besna zbog podredjenog položaja, a još više zbog

činjenice da je on toga svestan i da to u potpunosti koristi.

"Onda pretpostavljam da moja reč nije važna, mada mislim da je to

neuvidjavno s tvoje strane."

"Nikad me niko nije optužio da sam uvidjavan."

"Budi ljubazan pa me obavesti kada budeš morao da ulaziš u kuću,"

nadmeno je rekla. "Ne želim da me uhodiš."

"Zašto? Da li se bojiš da ću te zateći samo u spavaćici i zarumenjenu od

stida?"

Vrisnula je kada se pogledala. Vrlo je lepo opisao. Pojurila je iz

kreveta, zaboravivši da se obuče.

Poletela je bosonoga preko terase kroz zadnja vrata. Ispratio je njegov

dubok, hrapav smeh.

Ako je mislio da se šepuri oko njene kuće - ispravka, njegove kuće -

mogao je barem da navuče košulju, ozlojedjeno je razmišljala Laura,

gledajući kroz prozor na kuhinji, dok je pripremala doručak.

Ovo je bilo već drugo jutro kako se budi i zatiče Džejmsa Pejdena,

majstora za rušenje dobre reputacije i velikog boema, kako već vredno radi

na Indigo imanju. Tog jutra radio je na pristaništu koje se protezalo uz

vode moreuza.

S odobrenjem usredsredio se na stvari koje je ona mogla samo da

posmatra, a bila je ozlojedjena što je bio u mogućnosti da fmansira

popravke i što sada poseduje ovu kuću, što mu je davalo za pravo da

paradira svuda naokolo.

Izgledao je vruće i oznojeno i djavolski privlačno kad

se pojavio na terasi, idući prema istim vratima kroz koja je ona kradom

virila. Laura se povukla iz vidokruga i izbrojala do deset pre nego što mu je

otvorila vrata. "Zdravo."

"Zdravo." Njen odgovor je bio znatno uzdržaniji od njegovog. Danas

je stigla da se obuče pre nego što je sišla,-jer nije želela da je opet zatekne u

spavaćici. Farmerke su joj bile stare, a košulja komotna. Kosu je uvezala

ešarpom.

"Da li si dobro spavala?" Osmeh mu je bio prijatan u onoj meri u kojoj

mu je i ton bio uljudan. Samo su ga njegove oči odavale. Napadno i bez

pardona, klizio je pogledom niz njeno telo.

"Da, odlično. Da li ti nešto treba?"

"Čašu ledene vode, molim te. Imao sam nameru da ponesem termos,

ali sam zaboravio."

Bez preterane gostoljubivosti, donela mu je čašu ledene vode. "Hvala.

Nešto baš dobro miriše," rekao je uzimajući čašu. Ispio je hladnu vodu.

"Slanina. Mislim da je zagorela." Požurila je do špreta, isključila ga i

štipaljkama izvadila iz tiganja hrskavu slaninu.

"Nisam imao vremena da doručkujem jutros," čežnjivo je rekao

Džejms sa vrata. Laura je stisla zube, znajući da on hoće da iznudi poziv za

doručak. "Mislim da ću kasnije morati da skoknem do grada da uzmem

krofne. Verovatno će dotle već biti bajate. Počinju da ih spremaju oko

četiri".

"Oh, molim te." Frknula je, okrenuvši se. "Kakava jaja voliš?"

Široko se iscerio i navukao košulju koju je držao u rukama. "Mislio

sam da me nikada nećeš pitati. I jedem jaja kako god ih spremiš."

"U frižideru ima soka od pomorandže. Posluži se." Ruke su joj

podrhtavale dok je doda vala još jaja u činiju. Upalo je parče ljuske i

morala je da izvadi sluzavo, klizavo parčence vrhom svog prsta.

Nemilosrdno je lupala jaja, iskaljujući svoje uzbudjenje na njima.

Barem je navukao košulju. Pre toga, sa skrovitog mesta iza zavese na

prozoru u kuhinji, posmatrala je kako izlaže svoje telo suncu, naginjući se

nad daskama koje je premeštao na mol. Njegova ledja bila su bronzane boje

i isprepletana gipkim mišićima.

Pogledavši ga, primetila je da je većinu dugmadi ostavio otkopčane.

Njegove grudi izazivale su joj veće zazubice od zanosnog mirisa doručka.

Čvrsti mišići i meke braon kovrdže, u kojima bi prsti jedne žene mogli da

se izgube, delovali su inspirativno.

Verovatno je navukao stare, meke farmerke, kako bi joj otežao,

pomislila je Laura. Bile su uflekane od masnoće i farbe, pune masnica i

nepristojno tesne. Pupak mu je iznad pojasa, koji mu je stajao nisko na

bedrima, bio potpuno otkriven. Nije želela ni da pomisli ni na šta što je bilo

ispod struka.

" Da li ti se svidja kada je čvrsta?"

Laura je ispustila kašiku. "Šta?"

"Kajgana. Ne volim kada je žitka."

"Oh, da, čvrsta. Takvu volim."

Bez pitanja dodao joj je dva tanjira i ona ih je napunila toplim, mekanim

jajima koja je rasejano mešala u tiganju. Kada je na stolu sve bilo

postavljeno i kafa sipana, seli su i počeli da jedu. "Baš je dobro," mrmljao

je Džejms izmedju zalogaja.

"Hvala. Pre nego što bi Gledis došla da radi imala sam običaj da

svakog jutra tati spremim doručak."

"I još nekome?" Upitno je pogledala. "Da li si ikada spremala doručak

još nekom muškarcu?". Srknuo je kafu.

"Moj privatni život te se ne tiče, gospodine Pejden, kao što sam ti već

nekoliko puta pomenula."

"Dobro kuvaš. Dobro izgledaš." Drsko je pogledao svojim zelenim

očima. "Bila bi dobra žena nekom muškarcu."

"Hvala."

"Zašto se nikada nisi udavala?" "A zašto

nisi ti?" "Ko kaže da nisam?"

Bacila je brz pogled ka njemu. "Jesi li oženjen?" "Nisam."

Laura se trudila da se ne primeti njeno olakšanje. Zašto bi je

interesovalo njegovo bračno stanje, sem što bi je užasnula misao da se

ljubila sa oženjenim čovekom. Naravno, on je poljubio nju, a ne obrnuto.

Ipak, iako joj je bilo teško da čak i samoj sebi to prizna, svidelo joj se što je

samac.

"Ali mi ne govorimo o meni. O tebi je reč," rekao je. "Reci mi zašto se

tako lepa devojka kao ti nikad nije udala."

"Ja sam žena," usiljeno je rekla. "I nisam poželela da se udam."

"Hmm. Svidja ti se da isprobavaš razne mogućnosti," "Tako nekako,"

odvratila je, bez želje da nastavi razgovor na tu temu. "Još tosta?"

"Izvini, ali ne mislim da nisi tip devojke koja ide s jedne na drugu

zabavu."

"Žena," ponovila je, naglasivši tu reč. "Možemo li da razgovaramo o

nečem drugom sem o mom ljubavnom životu?"

"Naravno," odvratio je, nasmcjavši se blago. "Hoćeš li da govorimo o

mom?" "Ne!"

Nasmejao se njenom nedvosmislenom odgovoru. Da bi prikrila svoju

uznemirenost odnela je njihovo prazno posudje do sudopere. "Izvini me

sada, ali imam puno posla."

"Zašto ne uzmeš slobodan dan?"

"Da uzmem slobodan dan?" Prišao joj je i ona ga je pogledala s

nevericom. "Ne mogu. Ima milion stvari koje treba da uradim."

"Zašto ne dodješ do mola da mi praviš društvo?" Vratio joj je pramen

kose pod maramu, a onda je prstom prešao po njenom obrazu.

"Da čitav dan sedim na tom vrelom molu i da posma-tram kako ti

radiš? Ne, hvala."

"Možeš da se sunčaš. A zbog fer pleja, ja ću te pos-matrati dok se ti

sunčaš." Vrh njegovog prsta milovao joj je uvo.

"Ne verujem."

"Ili bi mogla da plivaš. Onda, pošto ja završim, mogao bih da ti se

pridružim. Zar ne zvuči zabavno?"

Zvučalo je opasno. Bilo koja žena sa imalo mozga bolje bi bilo da u

njegovom prisustvu nosi oklop nego kupaći kostim. "Rekla sam ti da imam

posla. Hoćeš li biti

tako nesnosan i sledečih trideset dana?" "Dvadeset i

devet."

Strgla je sa sebe njegovu ruku i okrenula se, ljuta na njega zbog

surovog podsećanja na to da kroz manje od mesec dana treba zauvek da

napusti svoj dom.

"Hej, žao mi je, " rekao je, hvatajući je za ramena i okrenuvši ka sebi.

"Nije trebalo to da kažem. To nije bilo lepo s moje strane."

Ramena su joj se opustila zbog utučenosti i njene borbenosti je nestalo.

"Možeš slobodono da govoriš o tome. Nema nikakve ljutnje."

Za momenat su gledali jedno u drugo. Digao je pogled do vrha njene

glave. "Čemu marama? Šta to treba da uradiš danas?"

"Treba da napravim inventar nameštaja za aukciju."

"Aukciju?" Smrknuto je klimnula glavom. "Svega?"

"Većine. Mogla bih da zadržim ono što najviše volim, ali ću rasprodati

što više budem mogla."

Nešto je mrmljao, pošto se okrenuo. Lauri se učinilo da spominje ime

njenog oca i nekakva prebacivanja, ali nije mogla sasvim da pohvata vezu

izmedju toga.

Džejms je izašao iz kuhinje. Zbunjena, Laura ga je pratila kroz

trpezariju i zatekla ga kako stoji u ulaznom holu, posmatrajući dnevnu

sobu. Ruke su mu bile na bedrima i grizao je donju usnu.

"Čuj," rekao je, iznenada se okrenuvši, "umesto da ideš na aukciju,

zašto meni sve ne prodaš?"

"Ja..." Za momenat nije mogla da dodje do reči. "Nikada nisi pitao za

nameštaj."

"Sada te pitam. Trebalo je na to da mislim ranije. Gde bih mogao da

pronadjem nameštaj koji bi bolje odgovarao od ovog koji je već tu?

Čak i kada bih mogao, za to bi trebalo djavolski mnogo vremena i

truda. I na kraju, ne bi dobio najbolje."

"To je tačno, samo..."

"Ponudiću ti fer cenu. Možemo da napravimo pojedinačni popis ako

želiš."

Na osnovu diskusije koju je imala sa advokatom, Laura je znala da

može da zaradi više novca ukoliko nameštaj na aukciji prodaje komad po

komad nego da zaključi blanko prodaju sa kupcem. "U redu," rekla je,

spontano donoseći odluku. Bolje će se osećati znajući da Indigo imanje

ostaje netaknuto, čak iako ona više ne bude tu živela.

"Dobro." Snažno je protrljao svoje ruke. "Odakle da počnemo?"

"Misliš odmah?"

"Zašto da ne? Ionako si to danas imala u planu, zar ne?"

"Da, ali..." Pravljenje popisa i cenovnika moglo bi da traje satima,

danima. Ideja da provede topliko vremena u društvu Džejmsa Pejdena bila

je uznemirujuća. "A šta je sa molom?"

"To mogu da uradim bilo kada."

"Nema razloga da se zbog ovoga remetiš," rekla je u trenutku

inspiracije. Ja ću da sačinim listu i cenpvnik onako kako ja mislim da je fer.

Ti možeš da je pregledaš kada ja budem završila. Ukoliko bude bilo nekog

pogadjanja, uradićemo i to."

Zakačio je prste za rupice na pojasu i još jednom je lagano, zamišljeno

osmotrio. "Kako da znam da mogu da

ti verujem?"

"Šta!"

"Ja se nisam obogatio tako što sam kupovao rogove u vreći."

"Rogove... "

"Ne," rekao je nehajno, ignorišući njenu očiglednu uvredjenost,

"Osećao bih se mnogo bolje ako bismo listu zajedno sačinili."

"Sumnjaš u moj integritet?", upitala je u neverici. "Ti si bio taj koji je

krao kolačiće iz školskog kafea, ne ja!"

"Sećaš se toga?"

"Naravno da se sećam."

"Nisam ih krao. Dama koja je radila na odeljenju za dezert mi ih je davala.

Kasnije to nije htela da prizna." "Ne verujem ti."

Lenjo se nasmejao. "Poverovala bi kada bi znala šta sam joj davao

zauzvrat."

Tada mu je Laura poverovala. Obrazi su joj se užarili. Da bi se vratili

na temu, rekla mu je, "Ja sam bespogovorno poštena."

"Onda ti neće smetati ako gledam preko tvojih ramena dok budeš

pravila tu listu."

Duboko je uzdahnula i odmahnula u znak dosade. "Nabaviću tabelu i

dve olovke." Otišla je do sekretera kraljice Ane u dnevnoj sobi.

"Zar nećemo napraviti pauzu za ručak?" Laura je spustila svoju tabelu

pored sebe i ogorčeno pogledala svog "pomoćnika". "Doručkovao si."

"Da, pre oko pet sati. Gladan sam."

Gledao je u njena usta. Jedva ih je otvorila. I njen želudac se grčio, ali

ne od gladi.

Počeli su sa popisom u trpezariji. Nakon spiska nameštaja, dali su se

na kineski porculan i srebrninu. To je bio marljiv i dugotrajan posao,

prekidan Džejmsovim šalama i neobaveznim razgovorima. Pokazao je

neuobičajeno interesovanje za epizode iz njenog života otkada je poslednji

put video, pre više od deset godina.

"Potrebno mi je nešto što će mi pomoći," rekao je tužno.

"Šta si imao na umu?" Kada ga je pogledala, poželela je da mu nije ni

postavila to pitanje. Sudeći po njegovom izrazu, obrok nije bila njihova

jedina opcija.

"Misliš na hranu?"

"Naravno."

"Piknik."

"Piknik?"

"Ostani ovde." Odgurnuo je stolicu koju je bio opkoračio, tako da mu

je brada bila oslonjena na naslon. "Idem da nabavim nešto i da to

donesem."

"Da li mi sada veruješ?" upitala ga je trepćući i izigravajući nevinašce.

"Otprilike onoliko koliko ti veruješ meni," odvratio je preko ramena,

izlazeći. Laura je napravila grimasu, ali on to nije video.

Vratio se nekoliko minuta kasnije noseći plastični poslužavnik

napunjen voćem i sirom, raznim vrstama krekera i sa dve velike čaše

ledenog čaja. Spustio je poslužavnik pored velikog prozora i seo pored

njega.

"Dodji ovamo."

"Zaista si mislio na piknik, zar ne?"

"Da. Ali ovo je još bolje. Nema mrava."

"Majka, otac i ja smo imali običaj da leti, nedeljom popodne idemo na

izlete," rekla je sedeći iza njega, oslanjajući se ledjima na prozorski ram.

On je uzeo kreker, premazao ga sirom i dodao joj ga. "Padenovi nisu

bili poznati po svojim izletima nedeljom". Njegov komentar nije bio gorak.

"Pretpostavljam da sada nadoknadjujem ono što sam propustio kada sam

bio dete".

Ona je grickala kreker žaleći što je, ne razmišljajući, spomenula

svoju porodicu. Uporedjivanje njihovih socijalnih statusa se nametalo samo

po sebi. Laura je potvrdila da je rodjena sa već poslovičnom srebrnom

kašičicom u ustima.

Bilo je pravo čudo da je Džejms ne mrzi. Ili je ipak mrzi? Da li je zato

želeo Indigo trg br. 22? Da li je znao da će prodaja njene porodične kuće za

nju predstavljati najgorču pilulu koju je ikada morala da proguta? Da li je

on kažnjavao zato što je ona bila prototip onih koji su ga odbacivali?

"Sigurna sam da je tvojoj majci sad drago što možete da idete zajedno

na piknik." Pogledala ga je lukavo. Vilica mu se stegla.

"Ne bih znao."

"Zar je nisi video?"

"Ne."

"Uopšte nisi?"

"Ne."

"Da li zna da si se vratio?" Slegnuo

je ramenima.

"Možda joj je samo prohujalo kroz uši."

Laura je bila šokirana i pomalo razočarana u njega, jer nije kontaktirao

sa svojom majku. Poslednji put kada je videla gospodju Pejden bila je

svakako bolje odevena nego nekada, ali je još uvek imala onaj umoran,

utučen, nesrećan izraz koji je ostao urezan u Laurinom sećanju. Kako je

mogao da tako zanemari svoj jedini rod?

Iznenada je prišao i skinuo maramu sa Laurine glave. Zlatnobraon

kosa joj se rasula po ramenima. "Tako je bolje."

"Zašto si to uradio?" upitala je, iziritirana.

"Zašto si vezala to na svojoj glavi?" odvratio joj je.

"Htela sam..."

"Želela si da izgledaš što je moguće neprivlačnije."

"To je smešno. Zašto bih to uradila?"

"Da ne bih žudeo za tvojim telom." Zaškripala je zubima. "Zar nije

tako?" Zagrizao je sočno parče jabuke. Prošlo je nekoliko trenutaka. Nije

joj ništa padalo na pamet što bi mogla da kaže. "Da li ti je maca odgrizla

jezik?"

"Nikad nisam čula nešto tako besmisleno."

Nasmejao se grleno i duboko. "Skroz te čitam, gospodjice Laura. Kao

što sam mogao da vidim sve kroz onu spavaćicu koju si juče ujutro imala

na sebi. Zar si mislila da ću da zaboravim kako si čarobno i razbarušeno

delo-vala šetajući tako odevena?"

"Volela bih kada bi to zaboravio."

"Ni slučajno. Još dugo ću pamtiti kako izgledaš ujutro čim ustaneš."

Drsko je pogledao u grudi. "Kako sve na tebi izgleda."

"Dosta mi je." Vratila je parče sira na poslužavnik. Ispružio je ruku i

uhvatio je za zglob pre nego što je uspela da se digne na noge. "Još uvek

nisam završio." "Ali ja ne želim više." "Kuda si krenula?" "Nazad na

posao." "Ostani sa mnom." "Ne želim." "Plašiš se?" "Šta?"

"Čula si me."

"Naravno da se ne plašim."

"Nekada jesi. Da li si još uvek onaj mali uplašeni zeka, Laura?"

"Ne znam o čemu govoriš."

"Da li se plašiš mene? Ili muškog roda uopšte?"

"Nikoga se ne plašim. A sigurno ne tebe."

"Dobro. Onda ćeš ostati ovde sa mnom dok ne završim sa ručkom,"

učtivo je rekao, oslobodivši joj ruku. Podupro se kolenom o pod i

pridržavao obraz šakom. Nastavio je da jede, ali je očima pratio šta se

dešava. One su efikasno, kao i njegov malopredjašnji stisak ruke, prikovale

Lauru pokraj njega.

Spolja gledano delovala je hladnokrvno, ali je iznutra ključala. "Zašto

misliš da te se bojim?" upitala je ne mogavši da se uzdrži.

"Ili je to u pitanju ili si snob."

"Zašto to misliš?"

"Zato što uvek pobegneš kada vidiš da dolazim." "Uvek si donosio

nevolje. Što se mene tiče i dalje je tako."

Glasno se nasmejao na to. "Do djavola, baš mi se dopadaš! Uvek si mi se

svidjala." "Nisi me ni poznavao."

"Nisam, ali ono što sam znao, svidjalo mi se. Stidljiva, mala Laura

Nolan mogla je da bude vrlo opaka ukoliko neko pretera." Svoju slobodnu

ruku stavio je na njenu ruku i gladio je prstima. "Uvek sam se pitao dokle

bih mogao da idem kod tebe."

"Saznao si one noći kada si me dovezao na motociklu do kuće. Kada ti

nisam dozvolila da me ljubiš rekao si da sam beskrvna."

Pogled mu je bio prikovan na njena usta. "To je bilo tada. A ovako je

sada." Uvukao je svoju ruku ispod njenog rukava i milovao joj lakat.

"Koliko se uspališ dok ne bukneš?"

Otrgla je svoju ruku i odmakla se kako mu ne bi bila nadohvat. Nije

znala da joj je unutrašnja strana lakta u toj meri supersenzitivna. "Kad je

već reč o vatri," rekla je onako usput, "gledala sam te jednom na televiziji.

Tvoj automobil se bio oteo kontroli i zapalio se."

Nacerio se njenoj veštoj promeni teme, ali nije proko-mentarisao. "

Moraćeš da budeš odredjenija. To se desilo nekoliko puta."

"Da li si ikada bio povredjen?"

"Nisu to bile ozbiljne povrede."

"Da li si nekad osetio strah?"

"Ne." Ubacio je još jedan kreker.

"Nikada?"

Odmahnuo je glavom. "Možda strepnju. Uzbudjenje. Nikad strah.

Nema razloga da se bojiš ako ti nije važno da li si živ ili mrtav."

Laura je zurila u njega bez reči, odmeravajući njegovu iskrenost. Oči

koje su je posmatrale bile su iskrene. Nije se šalio. Stvarno je to mislio. "I

nikada ti nije bilo važno?"

"Nekoliko godina nije bilo važno."

"Ali sada jeste?"

"Da, sada jeste."

Nije izgledao kao da želi da to obrazloži, tako da nije vršila pritisak.

"Kako sam razumela, bio si veoma dobar reli vozač. Mora da si uživao."

"Svidjalo mi se."

"Kakav je to osećaj?"

"Kao seks."

Iscerio se njenom zapanjenom izrazu lica. Legavši na ledja, stavio je

ruke ispod glave i zurio u tavanicu dok je pričao.

"Sva ta strahovita snaga narasta, dok oko tebe sve podrhtava. Vrelina.

Poverenje u mašinu. Klipovi. Trenje. A onda dolazi momenat, sekund, kada

treba da daš sve od sebe. Nije ti važno šta je sa druge strane linije cilja; u

tom trenutku rizikovaćeš sve da bi dospeo do te tačke. Otvaraš sve ventile

do daske i puštaš da eksplodira. Nemaš izbora. Kao vrhunac u seksu."

Kada je prestao sa pričom, tišina je postala skoro opipljiva. Lagano se

okrenuo i pogledao u Lauru. Oči su joj bile staklaste. Bila je opčinjena

njegovim recima i promuklim šapatom kojim ih je izrekao.

Lagano je spustio svoju ruku na njenu butinu, blago je stiskajući. "Da

li razumeš šta hoću da kažem?"

"Pretpostavljam."

Zauzeo je sedeći položaj. Bio je blizu. Poluzatvorene zelene oči

pozivale su je da uroni u njih.

Bila je u iskušenju. Privlačnost koju je Džejms Pejden emitovao kao

mlad nije se mogla uporediti sa magnetiz-mom koji je sad posedovao. Kao

srednjoškolka, Laura je osećala njegovu privlačnost, ali nije bila u stanju da

je u potpunosti definiše. Sada jeste. Bila je to požuda. Oreol opasnosti

kojim je bio obavijen i njegov mrzovoljan izraz obećavali su neotkrivena

zadovoljstva samo ako je žena bila dovoljno hrabra da se uhvati u koštac sa

njegovim posledicama.

Kazne za takvu nesmotrenost bile su visoke. Laura je poznavala

bezbroj devojaka koje su godinama pokušavale da pobiju lošu reputaciju za

koju je bio zaslužan Džejms Pejden. Da li je ona normalna? Zašto uopšte

sedi tu i razgovara o seksualnom vrhuncu sa jednim takvim čovekom?

Odlučno odbacivši te misli, ustala je i rekla: "Mislim da treba da se

vratimo poslu."

Ustao je zajedno sa njom i obuhvatio svojim čvrstim prstima njene

zglobove. "Da li si sigurna u to? Znaš šta se kaže za to - samo rad bez igre."

Preleteo je svojim usnama preko njenog obraza. "Voleo bih da se igram s

tobom."

Laura je oslobodila svoje ruke. "Mislila sam da si ovde da radiš. Ako

nećeš, onda odlazi. Ja sam zauzeta." Okrenula se, ali ne pre nego što je

uočila podmukao osmeh koji se širio njegovim licem. Daleko od toga da je

bio obeshrabren, to ga je samo zabavljalo.

Projekat im je uzeo tri dana i ta tri dana proveli su skoro potpuno i

isključivo u društvu jedno drugog. Jutro nakon piknika stigao je sa vrećama

namirnica, objasnivši

Lauri, koja se ljutila, da će i on, ukoliko bude jeo sa njom, donositi nešto

hrane.

Lauri se nije dopadalo da deli bilo šta sa njim - vreme, hranu, prostor,

ali nije vredelo da se protivi kao ni u situacijama kada je dodirivao, što se

dešavalo često.

Pronalazio je načine da je često dotiče svojim rukama. Niko, a posebno

ne neko agilan kao što je on, nije bio toliko nespretan. Često bi se spoticao

u stilu lošeg komičara. Kako bi sprečio pad, čvrsto bi se hvatao za nju.

Znala je da nisu u pitanju maniri kada je trebalo da joj pomogne pri

silaženju niz stepenice ili prilikom prolaska kroz vrata ili izmedju

nameštaja, ali je u takvim situacijama uvek bio kavaljerski raspoložen. Ono

što je najviše brinulo bilo je to što je počela da uživa u njegovom

ophodjenju.

Tokom ta tri dana počeo je da joj se dopada i više nego što je ikad

mogla i da zamisli. Bio je zabavan sagovornik i još bolji slušalac. Podsticao

je da priča o dogadjajima iz istorije Indigo trga broj 22, koje je ona slušala

na kolenima svoje bake. Na njeno iznenadjenje, bio je stvarno zain-

tresovan za istoriju ove kuće. Otkrila je da ima izoštren, mada pomalo

zajedljiv, smisao za humor i da u njemu ima osećajnosti.

Dok su pravili popis velikog apartmana, prešli su preko mnogobrojnih

srebrnih ramova u kojima su bile slike nekoliko generacija Nolanovih.

Laura je metodično unosila ramove na spisak u svojoj tabeli.

Nekoliko momenata kasnije, Džejms joj je uzeo tabelu i precrtao

poslednji deo liste.

"Šta to radiš?"upitala je kada joj je bez reči vratio tabelu.

"Te slike ti puno znače, zar ne?" "Mogu da ih izvadim iz ramova." "Ah

ramovi su napravljeni za njih. Zadrži te ramove." "Poklon od mene," brzo

je dodao kada je video da namerava da stavi primedbu. "Hvala."

"Nema na čemu."

Podigao je jedan od ramova i počeo da proučava fotografiju. "Ko je

ovo?".

"Roditelji mog oca. Frenklin i Mejdel Nolan." Osetila je veliku

nežnost prema njemu, dok je gledao tu stara fotografiju. "Džejmse, rekao si

mi pre neki dan da i ne znaš ime svog dede. Da li je to istina?"

Spustio je ram i uzeo dragi. "Sa očeve strane ne znam. Bio je kopile...

više nego u pravom smislu te reči. Pejden je bilo devojačko prezime moje

bake. Umrla je kada je on bio tek dete, negde u vreme recesije. To je sve

što o tome znam."

Nije pronalazila reči saosećanja koje ne bi zvučale banalno, tako da je

odlučila da ništa ne kaže. Opet je uzeo dragi ram i nasmejao se. "Da li si to

ti?"

Nagnula se preko njegove rake da bi pogledala fotografiju. "Da, to sam

ja. Mršava i bezuba. Deda je upravo bio okačio ljuljašku za mene na

velikom hrastu."

"Na onaj koji je još uvek tu?".

"Da. Mama je otrčala u kuću da uzme kameru. Drago mi je što nas je

zajedno slikala. Mislim da je to jedina... Sta je bilo?" iznenada je upitala

kada je pogledala prema njemu. Pažljivo je proučavao.

"Razmišljam o tome kako si bila slatko malo dete."

"Izgledam grozno! Pogledaj te kike. "Smejala se, pokazujući

fotografiju. "Kolena su mi bila tako kvrgava i stalno poderana."

Opet je pogledao fotografiju i nasmejao se. "Kada bolje promislim,

bila si stvarno mršava. Valjda mi se male devojčice svidjaju bez obzira

kako izgledaju."

"I velike."

Grudi su joj bile naslonjene na njegove snažne podlaktice. Pogledao je

u njih pre nego što se sreo sa njenim pogledom. "Da. Svidjaju mi se i velike

devojčice."

Laura se odmakla od njega, buknuvši u licu. "Kada ovde završimo,

bićemo gotovi."

Radili su još sat vremena pre nego što je taj monotoni posao bio

konačno kompletiran. Laura ga je povela nadole. "Ako se slažeš," rekao je,

"otišao bih da još jednom pogledam mol pre nego što odem. Hoću da vidim

koliko će mi još gradje biti potrebno."

"U redu. Dok ti to budeš radio, ja ću još jednom proveriti sve stavke

kroz računsku mašinu." Pokazala je na tabelu sa dugačkim spiskom. "Hoću

ovo da sredim što je moguće pre."

"Daj mi račun danas po podne i ja ću ti ujutru doneti ček."

Laura je otišla u radnu sobu svog oca i nekoliko puta prekontrolisala

cenovnik na računskoj mašini, dok nije utvrdila konačan iznos. Bio je

pozamašan, tako da će moći da otplati dugove. Nadala se da će nešto i

ostati ako se Džejms ne bude mnogo cenjkao.

Kada se vratio iz inspekcije mola, nervozno mu jc pokazala ukupan

iznos.

Izašla je na verandu da ga sačeka, kada je videla da prelazi preko

dvorišta. Sada se spremila za borbu. Ali do nje nije ni došlo. Jedva da je

pogledao traku koju je tako brižljivo proveravala.

"Odlično. Kako god da je ispalo." Savio je traku i stavio je u džep na

košulji.

Osećala se kao da je proćerdala dan u sudu. "Odlično? Kako god da je

ispalo? Da li je to sve što imaš da kažeš?"

"Da."

Pokazala je prema njegovom džepu. "Ali nisi ni prove-rio listu!"

"Verujem ti. Samo sam se šalio kada sam rekao da ti ne verujem."

Zagolicao je ispod brade. "Sve ću kupiti po punoj ceni, ali želim da se

osetiš slobodnom i da uzmeš sve što poželiš kao ličnu uspomenu."

"Sačekaj minut," viknula je za njim, pošto se okrenuo i krenuo niz

stepenice. "Ako si nameravao da kupiš sve, zašto smo proveli dane praveći

popis svakog predmeta koji se nalazi pod krovom ove kuće? Zašto si me,

pre svega, naterao da napravim taj prokleti cenovnik?"

Ramenom se naslonio na stub i prekrstio ruke na grudima. "Jesi li

sigurna da želiš da znaš?"

Ne, bila je potpuno sigurna da ne želi. Ne dok na licu ima taj razvratan

osmeh i poziv u očima. "To je bilo potpuno gubljenje vremena,"

progundjala je ljutito.

"Mene izuzmi, gospodjice Laura. Sada znam gde se sve nalazi, čak i

božični ukrasi. Znam sve priče vezane za kuću, što u uobičajenim

okolnostima ne bih znao. I", naglasio je, "lepo sam se proveo."

"Dobro, ja nisam. Mogla sam da..."

"Šta?"

Grozničavo je prebirala po glavi ne bi li smislila šta je to mogla da

radi. "Pa, nešto. Kao prodavač mislim da sam se trudila i mnogo više od

uobičajenog, pa ako me izvineš, oprostila bih se." Pojurila je prema

ulaznim vratima.

"Pretpostavljani da nije pravi momenat da te zamolim za uslugu, zar

ne?"

Došla je do mrtve tačke. Uspevši da postigne svoj najautokratskiji

izraz, usiljeno se okrenula na peti da bi se opet suočila sa njim. "Šta?",

hladno je priupitala.

"Da li bi imala nešto protiv ako bih doveo svoju devojčicu da vidi

kuću?"

Proteklo je nekoliko dugih momenata dok je Laura nemo zurila u

njega. Ako bi daske s poda na verandi sada odmah izvadili, misli da ne bi

mogla da padne još dublje. Potpuno je dotakla dno. Bila je uzdrmana.

"Svoju devojčicu?"

Sklonio se od stuba i nasmejao. "Da, svoju devojčicu. Ja je zovem

Triks." Namignuo je. "Umire da vidi ovo mesto otkad sam ga kupio.

Mislim da treba da ga vidi pre nego što se uselimo."

Preko mene mrtve, poželela je da kaže.

"Da li bi sutra bilo zgodno?"

Ujela se za jezik da ga ne bi poslala do djavola a i Triks zajedno sa

njim. Ali on je bio vlasnik kuće. I nije se cenjkao oko cene nameštaja. Imao

je pravo da dovede bilo koga da pogleda kuću. Šta bi mogla da mu kaže da

ga spreči u tome? Njegov užasan ukus nije bio dovoljan razlog da ga

odbije. Ionako je sumnjala da bi njeno odbijanje imalo nekog uticaja.

Ali njegov zahtev ostavio je snažan utisak na nju.

Uvreda ju je pogodila i fizički i iznutra. Ne samo da je bila ljuta, već nije

mogla ni da se pomeri ni da progovori. Mislila je da će da povrati po

čitavoj verandi.

Napad ljubomore koji je bio uzrok njenoj iznenadnoj ljubonori bio je

nezamisliv, ali emocija koja ju je prožimala veoma je ličila na ljubomoru.

"U koliko sati?" Primorala je sebe da progovori.

"Sredinom prepodneva. Voli da spava dugo."

Laura je klimnula. "Fino."

Budalo, budalo! Laura je proklinjala sebe sledećeg jutra dok se

oblačila. Zašto je bila tako predusretljiva? Zašto mu, kada je zatražio za

"uslugu", nije rekla šta misli o njemu? Za vreme neprospavane noći

nazivala ga je svakojakim nipodaštavajućim imenima. Zašto mu nije u lice

sručila sva ta imena? Želela je da može da mu pokaže sav svoj prezir što joj

je upriličio takav susret.

Triksi! "Kladim se," Mrmljala je navlačeći preko glave pamučni

džemper bez rukava.

Zamišljala je Triksi kao razmaženu stereotipnu ljubavnicu bogataša, sa

negližeom oivičenim perjem i gomilom čipkanih jastuka na kojima se

izležava. Spavala bi do podne, ustajući samo da bi odgledala sapunske

opere kroz oči natekle od raskalašnosti, dok bi gurala čokoladice u

mrzovoljna usta.

Laura je osvetnički češljala svoju kosu, razmišljajući o tome da Triksi

mora da bude neka razmetljiva plavuša. Prsnula je najlaganiji, najsuptilniji

cvetni miris koji je imala misleći kako će se Indigo trgom 22 uskoro širiti

težak miris mošusa.

Nova gospodarica plemićkog imanja zove se Triksi!

Bilo je nepodnošljivo misliti o tome. Njeni preci mora da se prevrću u

svojim grobovima. Da je njen otac znao za posledice svoje nesmotrenosti,

bio bi oprezniji s rukovanjem novca. Da li je neko ikad mogao da zamisli

da će porodična imovina Nolanovih pasti tako nisko?

Ono što je Lauru najviše pogadjalo bilo je to što je Džejms Pejden

počinjao da joj se svidja. "Ha," uzvikivala je silazeći u maršu niz stepenice.

"Ne možeš da napraviš svilene uši... svilenu tašnu... oh, bilo šta," zaključila

je u očajanju, pošto nije mogla da se seti kako ide izreka. Sve što je znala

jeste to da izreka odgovara ovoj situaciju.

Čak je juče, dok su gledali slike njenih pradedova, osetila grizu savesti

zbog njega. Izgledao je tako ranjivo, s kosom koja mu je padala preko

obrve kao u ono vreme kada su devojke u koledžu Gregori padale u

nesvest zbog toga. Donja usna mu je izgledala još punija nego obično, a

oči su mu bile zamišljenije. Čak je u jednom momentu bila u iskušenju da

mu začešlja kosu unazad, da mu pruži utehu, da mu ponudi...

"Nije važno," promrljala je. Ali njen razum nije slušao. U njenoj svesti

bila je živa slika njihovih isprepletanih tela na tepihu glavnog salona. Ona

mu je darivala tako potrebnu nežnost, a on joj je pružao strast kakvu nije

imala u svom života.

Isuviše često je mislila na njegov poljubac. To je bilo tako uvredljivo.

Izlazila je sa muškarcima, sa nekima i više meseci, ali ni jedan se nije

usudio da je ljubi na tako izazovan način. To je bio najpohotljiviji poljubac

koji je iskusila i volela bi da može da ga zaboravi.

U svakom slučaju, imala je uznemiravajući utisak da će ga se sećati

sve dok je živa. Kao što se sećala i noći kada je dovezao kući na motoru

pre mnogo godina. Bilo je nešto u dodiru Džejmsa Pejdena što žena nije

mogla da spere. To je ostalo u njoj zauvek, kao neizbrisiv trag tetovaže.

Kako je za nju taj poljubac ostao urezan u sećanju, tako je za njega bio

rutinski i beznačajan. Verovatno ga je već zaboravio, s gorčinom je

pomislila Laura. Pitala se da li je poljubio zato što mu Triks nije bila pri

ruci te noći.

Dok je o tome razmišljala, začula je prepoznatljiv zvuk sportskih kola.

Stajala je iza draperija u gostinskoj sobi odakle je mogla da vidi Džejmsa i

Triksi a da ne bude primećena.

Auto se zaustavio. Stakla su bila zatamnjena, tako da Laura nije mogla

da vidi unutra. Džejms je prvi izašao. Obišao je oko zadnje strane kola,

ponosno gledajući na kuću.

"Pokaži se," zaustila je Laura sa svog skrovitog mesta. Zar baš nikada

nije izgledao loše? Jutrošnje farmerke bile su u nešto boljem stanju od onih

u kojima je bio čitave nedelje dok je radio. Bile su u flekama i izmašćene s

prednje strane. Imao je polo majicu, ali je kragna bila podignuta.

Sagao se i otvorio suvozačeva vrata, uvukavši ruku unutra. Laura je

zagrizla donju usnu zubima i zatvorila na momenat oči pre nego što ih je

opet otvorila.

Pošto je to uradila, smirila se i trepćući posmatrala par koji se s rukom

u ruci penjao uz stepenice. Imala je nameru da ih ostavi da beskrajno dugo

čekaju na verandi pre nego što im bude odgovorila na zvono na vratima.

Ali čim se zvono oglasilo u kući, požurila je prema ulaznim vratima i

otvorila ih.

"Dobro jutro, Laura."

"Dobro jutro," odgovorila je promuklo, misleći da joj se glas možda

uopšte neće čuti.

"Želeo bih da upoznaš Triksi," rekao je Džejms, gurajući napred svoju

pratilju. "Moja ćerka."

Laura i Džejms zurili su jedno u drago na kratko pre nego Što su

pogledah nadole prema devojčici koja je stajala izmedju njih.

"Zdravo, gospodjice Nolan." Ovo je izgovorila pažljivo i jasno, kao da

je uvežbavala.

Laurino srce se topilo, a grlo joj se stezalo. Kleknula je ispred deteta.

"Zdravo. I molim te, zovi me Laura."

"Moje pravo ime je Mendi. Sem što me tata zove Triksi." Okrenula je

glavu unazad da mu se nasmeši.

"Reci joj zašto," predložio je, uzvraćajući joj osmeh.

Laura je primetila da ima širom otvorene zelene oči prošarane zlatnim

iskricama. "Izvodio mi je magične trikove. Toliko su mi se svidjali da je

počeo tako da me zove. Ali to je bilo kada sam bila mala, a sada sam

velika."

"Suviše je pametna za mene," rekao je Džejms, smejući se. "Mogla je

da otkrije svaki moj najskriveniji pokret ruku."

"Da li se i tebi svidjaju magični trikovi?" ozbiljno je

zapitala Mendi Lauru. "Veoma."

"Možda će ti moj tata ponekad izvesti neki. Zaista je dobar u tome."

Laura je pogledala u predmet Mendinog divljenja. Smejao se gledajući

u svoju ćerku s neskrivenom ljubavlju i obožavanjem. "Uverena sam da

jeste." Laura je ustala. "Baš sam htela da uzmem kafene kolačiće. Da li bi

još neko hteo?"

"Ja bih," izustila je veselo Mendi. Onda se trgla i pogledala prema

ocu. "Da li je u redu, tata?"

"Ako te je Laura ponudila, u redu je."

"Hajde, Mendi, pokazaću ti kuhinju."

Laura je pružila ruku devojčici i Mendi je prihvatila bez oklevanja.

Izgledalo je kao dobro vaspitano dete koje nije stidljivo prema strancima.

Njena duga kosa, iste tamno-braon boje kao u oca, bila je uredno očešljana

i sa strane pričvršćena ukosnicama. Njena letnja haljinica bila je čista, bez

mrlja s ispeglanim čipkanim naborima. Imala je par sandala na punačkim

nogicama.

"Ovo je baš velika kuća." Rekla je sa strahopoštovanjem kada su

prošli kroz trpezariju.

"Začas ćeš naučiti raspored u njoj," uveravala je Laura s osmehom.

"Evo, tu je već kuhinja."

Ušle su u sunčanu prostoriju i Laura je ponudila Mendi stolicu za

stolom. Nije bila planirala da Triksi ponudi bilo šta sem da joj se nabusito

stavi na raspolaganje, ali zahvaljujući Sari Li stvorila je obećani kafeni

kolač i isekla je Mendi izdašnu porciju. Stavila je i veliku čašu mleka

pored tanjira i servirala joj salvetu i viljušku. Džejms je odbio kolač, ali im

je Laura sipala kafu i pridružili su se njegovoj ćerki za stolom.

Mendi je jela sa uobičajenom dečjom razdraganošću zbog ponudjenih

slatkiša, ali se lepo ponašala za stolom. Kada je parče kolača palo s

viljuške u njeno krilo, pogledala je skrušeno u Džejmsa. "U redu je, Triks,"

rekao je blago. "To je bilo slučajno. Samo ga vrati u tanjir."

"Koliko ti je godina, Mendi?" upitala je Laura da bi ublažila nezgodu.

"Pet i po. Da li imaš Kebidž Peč (krpenu cvetnu lutku)?"

"O, ne."rekla je Laura, smešeći se. "A ti?"

"A-ha."

"Reci 'Da, gospodjo'"

Prekrila je usta bucmastom ručicom. "Zaboravila sam."

Džejms joj je namignuo, pokazujući joj da je podseća, a ne da joj

prigovara. Osmehnula mu se i okrenula ka Lauri.

"Moja lutka se zove Anmari. Donela sam je, ali mi je tata rekao da

mora da sačeka u kolima. Da li misliš da može kasnije da pogleda našu

novu sobu?"

"Naravno."

"Mislim da si lepa."

"Hvala, Mendi. Mislim da si i ti lepa."

"Tata je rekao da si lepa, ali ja sam se bojala da si stara ili tako nešto."

Dete je delovalo vrlo raspoloženo za istraživanje, iako je u prvom

momentu bila zaplašena zbog velikog broja soba. Kada su stigli do drugog

sprata prevazišla je svoj strah i oči su joj sada sijale.

"Da li će ovo biti moja soba?", upitala je popevši se u

Laurinu sobu. Jumula je prema prozoru, zatim prema ogledalu u uglu,

potom prema garderoberu i onda ka krevetu. "Izgleda kao soba jedne

princeze. Da li ću tu spavati, tata?"

"Videćemo," rekao je, zapazivši tužan izraz na Laurinom licu. "Sada

bih želeo da ti pokažem okruženje kuće."

"Pusti me da vidim da li znam put do ulaznih vrata," rekla je Mendi,

trčeći izmedju Džejmsa i Laure.

"Uživaj u svojoj šetnji. Videću te kasnije," tiho je rekla Laura dok je

Džejms izlazio za ćerkom iz spavaće sobe.

"Zar ne ideš i ti?" Laura je odmahnula glavom.

Mendi je zastala na vrhu stepeništa. "Oh, molim te, Laura. Molim te.

Tata mi je rekao da ti znaš sve o In -Indi - o ovoj kući."

Džejmsove prodorne oči uslišile su molbu njegove ćerke. Jednom paru

zelenih očiju Laura bi mogla da odoli, ali ne i jednom i drugom. "U redu."

Sve troje su izašli napolje. Mendi je krenula stazom prema obali

moreuza, ali je poslušno, premda nestrpljivo, čekala kada je Džejms

viknuo da ne ide daleko bez njega. Pošto su prešli čitavu dužinu pristaništa

i vratili se, obišli su prazne staje (kada je Laura shvatila u kakvoj se finan-

sijskoj situaciji nalazi, prvo su morali da odu konji).

"Mogu li da dobijem ponija, tata?"

"Oni traže veliku pažnju. Da li bi se ti brinula o jednom od njih?".

Mendi je svečano klimnula. "Obećavam."

"Onda ću da potražim nekog ponija kome je potrebna kuća."

Vrisnuvši od oduševljenja, Mendi se ustremila ka ljuljašci koja je bila

okačena o hrast. Džejms je gurnuo. Njeno kikotanje bilo je zarazno.

Laura se oslonila na stablo drveta osmehujući se.

"Čestitam ti na njoj, Džejmse. Divna je."

"Jeste, zar ne?" Osećao je da ima pravo da bude hvalisav. Na

momenat Laura i on su pogledali Mendi kako se obraća pužu koji polako

napreduje.

"Volela bih da si mi rekao za nju." Primetila je blago Laura. "Bila bih

poštedjena šoka."

Njegovu pažnju s deteta odvukla je žena koja ja stajala pored njega.

Zbunjeno je kidala lišće sa najdonjih grana hrasta. "Šokiralo te je što si

otkrila da imam ćerku?"

"Iskreno, da."

Nagnuo se napred i zavodnički prošaputao. "Da li sumnjaš u moju

potenciju?"

Pocrvenela je i pokušala da se nasmeje na njegovo pitanje. "Naravno

da ne."

"Bilo bi mi drago da mogu da ti to i pokažem."

"Džejmse!" Prekorila ga je. "Samo ne mogu da te zamislim kao

roditelja koji može da razmazi svoje dete."

Delovao je razočarano. "To je razumljivo. U mojoj buntovničkoj

mladosti zakleo sam se da se nikada neću okovati u lance."

"Očigledno da nisi."

"Šta nisam? Okovao?"

"Rekao si da nisi oženjen."

"Nisam."

"Oh."

Zabavljala ga je njena diskrecija. "Ako želiš da saznaš nešto o

Mendinoj majci, zašto odmah ne pitaš?"

"Šta je sa Mendinom n^ajkom?"

Njeno tupo pitanje ga je1 iznenadilo i on se nasmejao. Ali mu je izraz

postao ozbiljan kada je počeo da priča. "Nisam želeo da ti ih poipinjeni da

ne bi ništa unapred znala."

Mendi je očigledno bila nezakonito dete, ali Laura nikada ne bi

okrutno obeležila de\te. Uvredila se što je on to pomislio. "Nisam! tako

ograničena." Bila je kriva samo zbog svoje velike [radoznalosti u pogledu

žene koja je Džejmsu Pejdenu radila dete i da li je bila udata za njega ili

ne. "Da li je ona s tobom?"

"Ko? Mendina majka? Bog s tobom,"

"Misliš..." Laura pije znala*šta da kaže, "Ne razumem."

Naslonio se ramenom o drvo i pogledao je. "Vidi, Laura, ona je bila

kurva> razumeš? Devojka koja prati vozače trkačkih automobila. Visila je

po barovima gde smo provodili noći. Bila je na raspolaganju. Obično sam

probirljiviji, ali jedne; noći bio sam neoprezan, malo pijan, i ona je završila

u rnom krevetu."

Laura, ne mogavši da izdrži pogled, spustila je oči ka njegovom vratu.

Zaista je živeo van; dozvoljenih granica. Kretao se u krugovima koje nije

niogla (ni da zamisli. Njegov način života! u poredjenju sa njenim bio je

kao život Eskima u odnosu na život beduina. Koliko li je žena završilo u

njegovom krevetu, neoprezno ili ne? A ona je toliko polagala na jedan

jedini poljubac!

"U svakom slučaju," rekao je, zaokupivši opet njenu pažnju, "Uspela

je da se prikači i ja \ sam bio suviše nezainteresovan da je se otarasim.

Kada rili je rekla da je trudna, reagovao sam na uobičajen način. Bio sam

besan.

Prvo sam želeo da znam da li/ je dete moje. Kada mi se zaklela da je moje,

prihvatio slam tu odgovornost. Ali sve što je od mene tražila bio je 4ovac

za abortus."

Pogledao je prema Mendi.I odsutno. "I onda me je nešto iznenada

obuzelo." Uzdphnuo je i provukao prste kroz kosu. "Znaš, počeo sam da

razmišljam. To je bilo moje dete. A mi smo ptaniralij da ga. ubijemo i pre

nego što bi dobilo šansu da živi. Semi Bog zna kako život može da bude

surov, ali svako treba da biUde zahvalan što je dobio šansu da je iskoristi."

Nije čekao da Laura odgovori. Još uvek je razmišljao o svojoj

neuobičajenoj odluci da zadrži dete.

"Tako sam rekao Mendinoj majci da želim da rodi to dete. Kučka je,

bila uporna nekoliko! nedelja, govoreći da ona ona ne želi da bude trudna.

Na kraju je popustila pred mojom tvrdoglavošću. Da bih je ućutkao,

obećao sam joj pozamašnu/sumu ndvca, kao i slobodu čim se beba rodi.

Čak sam j,e ubedio i da se uda za mene kako bi dete bilo zakonito."

Pogledao je nadole u vrh Laurine glave. Stajala je mirno povijene

glave, slušajući ga. "To je bilo najdužih devet meseci u monji životu. Puno

puta sam zažalio zbog svoje odluke. Želeo sam da ta kučka ode iz mog

života. A onda bih pomislio na bebu i to bi mi dalo snagu da trpim njenu

majku još jedan dan. Onda još jedan, sve dok se Mendi nije rodili« "

Nezadrživ osmeh pojavio mu se na licu kada je okrenuo glavu kako bi

opet pogledao svoju ćerku. "Zavredela je to. Bože, kako je bila lepa."

"Šta se desilo s njenom majkom?" Promuklo je upitala

Laura, neverovatno ganuta tom pričom.

Slegnuo je ramenima. "Čim je bila u mogućnosti, nestala je i dobila

brz, neosporavan razvod, prepustivši mi potpuno starateljstvo nad Mendi.

Posle toga, video sam je nekoliko puta kako se mota oko staza trkačkih

automobila. Ali to je bilo pre nekoliko godina. Ne želi da ima bilo šta sa

nama. To mi vrlo odgovara."

"Ali Mendi je njeno dete!" Laura nije mogla da poveruje u ženinu

potpunu nebrigu za sopstveno dete.

"Neko tvojih, kvaliteta ne može da shvati tu vrstu napuštanja, ali ona

je bila bezvredna. Nisam preterao kada sam rekao da je ona bludnica."

"A kada si postigao uspeh u poslu..." "Oh, pokušala je da izvuče novac od

mene. Jednom. Sasekao sam to u korenu."

Bes na njegovom licu ukazivao je Lauri na to da je bolje da ne pita

kako je to sasekao. "Da li je bilo teško da sam brineš o bebi?"

"U vreme kada je Mendi ostala sama, već sam mogao da unajmim

dadilju. Ali seljakanje nije bilo dobro. Zato sam odustao od trka. Sem toga,

bilo je isuviše opasno."

Laura ga je pogledala puna razumevanja. "Tada si počeo da brineš o

svom životu."

"Da," blago je odvratio. "Tada sam počeo da osećam strah. Nisam

želeo da Mendi bude siroče. Stoga sam ušao u posao. Ostalo znaš."

"Nikada nisi pomišljao da je daš na usvajanje? Mislim, shvatam tvoju

želju da joj podariš život. Ali si preuzeo izuzetnu odgovornost."

Nasmejao se, podrugujući se sam sebi. "Znam da zvuči blesavo, ali sam

strašno želeo svoju bebu, bez obzira ko joj je majka."

"Zašto, Džejmse?"

"Mislim," počeo je lagano, "da je to zato što kada sam bio dete, ja

nikada nisam imao ništa potpuno novo. Sve što sam ikada imao bilo je

polovno. Pripadalo je nekom drugom pre nego što bi bilo meni dato."

Stisnuo je pesnicu. " Ona je bila moja. Pripadala je meni. I volela bi me."

Povukao se, zauzevši odbrambeni stav, pošto je suviše toga otkrio o

sebi. "Pretpostavljam da je nekom kao što si ti teško da to shvati."

Laura je otkrila onu stranu Džejmsa Pejdena koju je malo ko

poznavao, a možda niko i nije. Nije bio ni približno težak i grub kao što je

želeo da svi u to vemju. Činilo se da mu je život podelio loše karte, a on je

kroz njega prolazio blefirajući. Grubost je predstavljala njegov odbrambeni

mehanizam. Bio je ranjiv kao i svaka draga osoba, pogotovo kada se radilo

o njegovoj ćerki.

"Razumem." Nije imala priliku da mu to objasni, jer je u tom

momentu dotrčala Mendi i uhvatila ih za rake. "Pokaži mi onu belu kućicu

s otvorima." Pokazala je na baštensku kuću. "Molim vas, Laura, tata."

Sledeći sat proveli su bazajući po imanju, uglavnom jureći Mendi, čija

je energija bila neiscrpna. Kada su opet ušli u kuću, Laura je bila zadihana.

"Kako uspevaš da je pratiš?" Stavila je raku ispod brade. Završili su tura

tako što su se trkali do kuće. Ona se plasirala na treće mesto.

"Nije lako," priznao je Džejms uz osmeh dok je brisao obrvu

rukavom. "Žao mi je zbog nametanja."

"Nije mi smetalo. Uživala sam."

Približio joj se i spustio pogled na njeno orošeno lice. "Zaista?"

Glasovi su im se utišali dok su bili tu u senovitom ulaznom holu. "Da."

"Laura..."

"Laura, ovo je Anmari," rekla je Mendi, upadajući kroz ulazna vrata.

Uzela je lutku iz kola i ponosno je držala podignutu.

Laura je skrenula pogled sa Džejmsovih zamagljenih očiju i kleknula

da bi se formalno upoznala sa Anmari. Kada se uspravila, predjašnji naboj

je bio iščezao i nije mogao da se vrati. Istovremeno je osetila veliko

olakšanje, ali je bila i duboko razočarana. Šta li je to hteo da joj kaže pre

nego što ih je Mendi prekinula?

"Idemo na jedan malo okasneli ručak, Laura. Da li bi pošla sa nama?",

upitao je.

"Zao mi je, ali ne mogu." Laura je pogladila Mendinu sjajnu kosu.

"Imam jedan sastanak u gradu." Džejms joj je nonšalantno spustio ček za

nameštaj. Sada kada ga je dobila nameravala je da ga odmah uloži u banku

i da obavesti svog advokata da može da počne da plaća njene račune.

Nikakvo ubedjivanje ili rasprava bilo sa Džejmsom ili Mendi ne bi

mogli da promene njenu odluku. Konačno su odustali i oprostili se. Laura

se sagla i osmehnula Mendi. "Nadam se da ćeš uživati na ovom imanju kao

i ja kada sam bila mala."

"Da li si spavala u mojoj sobi?"

"Da. Da li ćete ti i Anmari, za moju ljubav, uvek voditi računa o

njoj?" Mendino, obično živahno lice, poprimilo je ozbiljan izraz kada je

klimnula glavom. "Dobro. Hvala." Kada je bila već na ivici suza, Laura je

uspela da se uzdrži.

Džejms je rekao: "Doći ću ujutro da nešto obavim. Tada ću te videti."

Ne mogavši da progovori samo je klimnula glavom. Mahnula je

Mendi, kojoj se veselost povratila kada su se odvezli.

Vraćala se u kuću dok je sunce zalazilo. Suton je za nju uvek bio

tužan. Kada je ušla u kuću, sobe su bile okupane roze bojom sumraka.

Nepodnošljiva tuga se nadvila nad njom.

Popela se gore i upalila lampu u svojoj spavaćoj sobi. Duge senke na

zidovima samo su pojačale samoću koja je sve više obuzimala. Jedva čujni

zvuči koje je stvarala dok se svlačila teško su ublažavali setnu tišinu u

kući.

Bilo je neophodno da kuća na Indigo imanju bude ispunjena ljudima.

Porodicom. Džejms i Mendi bili su porodica. Detetov smeh ispunio je

novim životom sobe u kući. Laura je bila sebična što ostaje u kući,

kada je porodici Pejden neophodan dom.

Koje opravdanje ima za to da ostane u kući sve vreme koje joj je bilo

odredjeno? Sada kada je nameštaj prodat nije bilo razloga da odloži svoj

odlazak. Primila je nekoliko odgovora na prijave za mesto nastavnice.

Trebaće joj samo nekoliko dana da spakuje ono malo stvari koje je

ostavila, da ih ubaci u svoja kola i da ode. Mogla bi da putuje sa skromnim

sredstvima na razgovore sve dok ne dobije posao i nadje novo mesto za

stanovanje.

Pored praktičnih razloga, postojali su i oni emotivni. Džejms joj je

nedostajao kada nije bio u blizini.

Njegovo mrzovoljno lice i zamagljene oči postali su joj tako bliski, dolazili

su jjbj i u snove. Njegov glas, drzak i pun nagoveštaja, nije joj više bio

dosadan, već drag. Način na koji se kretao, kako/je mirisao i kako se

oblačio predstavljali su sada standarde kojima je procenjivala druge

muškarce.

Njen život više nije bio isti otkako je izronio iz mraka na svom

motociklu. Naterao je da razmišlja. Naterao je da se smeje. Naterao je da

podbada.

Kako može da blude tako glupa? Kako je smešna i patetična. Zaljubiti

sej u čoveka kao što je on je kobno. A upravo se to dogodilci. Kao i mnoge

pre nje i ona je postala žrtva njegovog šarma!, pri čemu se on uopšte nije

trudio. To je ono što ga je činiljo neodoljivim. Njegov stav "ni za šta me

nije briga" predstavljao je izazov za sve žene koje je sretao.

Ali kruta i pristojna gospodjica Laura Nolan ne bi mogla da namami

E>žejmsa Padena. Maštanje da bi mogla da zaokupi njegovu pažnju, ili čak

da utoli njegovu žudnju, bilo je besmisleno. Mora da ode pre nego što učini

nešto zaista glupo i od sebe ne napravi pravu budalu.

Reći će mu sutra. Boleće, ali bi kasnije još više bolelo, pošto bi ga

svakim danom sve više volela.

Sutra.

Kada je sišla da bi popila kafu, njegova kola već su bila na parkingu.

Pogledala je kroz prozore iz nekoliko soba, ali ga nigde nije ugledala.

Nakon što je ispila nekoliko šoljica kafe kako bi se pripremila za

neminovan susret, napolju je postalo neugodno. Ranije to nije primetila, ali

nebo se bilo naoblačilo. Niski oblaci su najavljivali kišu, a Laura se

naježila od jakog vetra.

Pristanište je bilo prvo mesto] na kome je potražila Džejmsa, pošto ga

nigde okolo pije ugledala. Pošla je nazad prema kući, kada je kiša pibčela

da pada. To nije bila lagana kiša koja postepeno prelazi u pljusak, već

prava bujica. Jednog trenutka je bilfi suva, a već sledećeg išibala je teška

kiša. Pobegla je u p|vo sklonište, u štalu.

Bilo je mračno unutar ove zgrade koja je podsećala na pećinu.

Mirisalo je na seno, konje i ktpžu, nimalo neprijatno za onoga koji je

odrastao uživajući da] jaše na konjima.

Laura je otresla kosu od kišnih kapi. Stojeći na samim vratima gledala

je u srebrnu zavesu od kiše koja se stvorila izmedju nje i kuće.

" Uhvatio sam te!"

Vrisnula je od straha i iznenadjenj^, jer su joj ruke bile

uhvaćene otpozadi. Okrenula se i našla licem u lice sa

Džejmsom. "Uplašio sam te?" j

"Znaš da jesi!" rekla je, malo preterujući. U stvari

njeno srce počelo je snažnije da kuca kada ga je ugledala.

"Nisam znala da si ovde." I

"Ah, šteta. Ja sam mislio da si zato uletela ovde."

"Uletela samo da bih se sklonila od kiše."

Pogledao je preko njenih ramena. "Zaista se spustila." Onda je

pogledao pravo u oči. "Moglo bi da se desi da budemo dugo ovde."

Laura je bila sigurna da je zmija nešto slično rekla Evi.

Džejms je nije ispuštao. Njegove rake bile su obavijene oko gornjeg

dela njenih ruku. Gradi su joj bile pripijene uz njegova prsa. Gledao je

nadole ka njoj. Nervozno je ovlažila usne.

"Šta isi radio ovde?"

"Hmm?" odsutno je upitao. Njegove oči posmatrale su kišne kapi koje

su prekrivale njenu kosu kao blistajuća mreža. "Oh, ja sam, uh..."

Pošao1 je nekoliko koraka unazad, vukući je sa sobom. "Džejms?1"

"Hmm?" nastavio je da proučava njeno lice. "Hteo si nešto da kažeš,"

prošaputala je kratko kada je ledjima dodirnula zid. "Jesam li?" "Da."

Gurnuo je prema zidu uhvativši je za ramena, sagao se i čvrsto je

spustio svoje usne na njene. Bilo kakav protest koji bi možda Laura

pokušala da izgovori bio je zapečaćen. Njene usne odgovarale su na topao

pri tisak njegovih, mada je još uvek bila uzdržana.

"Hajde, mala, uzvrati mi poljubac."

"Ne želim,"rekla je i zaječala.

"Da, želiš. I znaš kako to želim. Tako me poljubi."

Kada je njegov jezik potražio njene usne, otvorile su se kao nežne

latice cveta. Mrmljajući od zadovoljstva, uvukao je jezik medju njih.

Prošao je kroz sladak, vlažan otvor njenih usta, riežno istražujući, paleći ih

veštim pokretima.

Ruke su mu se spuštale niz njene ruke, dok nije slobodno obuhvatio

njene zglobove. Podigao je njene ruke na svoja ramena i ostavio ih tamo, a

onda je svoje otvorene ruke spustio na nju. Šetao je rukama gore dole po

njenim rebrima, njišući se u pravcu njenog struka. Krajevima svojih

dlanova nežno je sa strane dirao njene grudi.

Prišao je korak bliže, ali kako mu ni to riije bilo dovoljno, obuhvatio je

rukama njen struk, priljubio ih uz njenu kičmu i privukao je priprijajući

svoje telo uz njeno.

Iznenadjeno je kriknula kada je osetila njegovo čvrsto ispupčenje na

svom najmekšem i najosetljivijem đelu tela. Nekontrolisano joj se zavrtelo

u glavi. Instinktivno ga je obuhvatila svojim butinama.

Kada je još dublje prodro svojim jezikom uunutar njenih usta, začuo

se prigušen zvuk iz njegovih grudi. Istovremeno je milovao pozadi, pri

čemu se ona sve jače i više pribijala uz njega.

Odmakao je svoja usta i strasno ih spustio na njen izvijen vrat.

"Gorim," hrapavo je izustio. "A i ti. Hajde da ugasimo tu vatru."

Povukao je njenu bluzu i izvukao. Kada je spustio ruku na njen

obnažen stomak, učinilo joj se da je to znak koji je upozorava koliko je sve

uzelo maha. "Džejmse, ne," slabašno se pobunila.

"O, da, malena." Otkopčao je najdonje dugme na njenoj košulji.

Laura se uspaničila. "Ne." Dovoljno jako ga je odgurnula da on shvati

poruku. Zatreptao je, ali je prošlo nekoliko minuta pre nego što su mu se

oči, koje su bile zamagljene od želje, razbistrile.

"Zašto?" Izvio je obrve. "Ti to želiš."

Žestoko je odmahnula glavom. "Ne. Želim da razgovaram s tobom."

"Da razgovaraš?" Uhvatio je jedan pramičak njene kose i obmotao ga oko prsta. Upio je njime vlagu njihovog poljupca sa njenih usana. "Svidja mi se način na koji... vodiš razgovor."

"Ne, Džejmse, saslušaj me. Danas sam htela da ti kažem da odlazim.

Ako bude moguće, prekosutra." Ignorisala je njegov začudjen pogled i

žurno nastavila. Sada kada je započela, želela je da završi, da sve izrekne

pre nego što je odvrati. "Nema razloga da ostanem sada kada sam sredila

sve oko nameštaja. Mogu da se spakujem i spremim za par dana."

"Gde ideš?" Lice mu je bilo tamno i napeto.

"Ja... ja još uvek nisam sigurna. Ali ti i Mendi možete odmah da se

useljavate. Uzgred, gde je ona?"

"Angažovao sam jednu ženu u gradu da je čuva dok sam ja odsutan."

Laura je smatrala da gospodja Pejd treba da se stara o svojoj unuci, ali

nije insistirala na tom problemu. Nije imala vremena. Jer sve o čemu bi pre

ili kasnije razmišljala bilo je izbačeno iz njene glave, kada je on rekao:

"Želim da ostaneš."

"Da ostanem?" Glas joj nije imao više snage od samog tela.

"Da, kao domaćica kuće."

Ledja su joj se ukočila, a brada se podigla za koji stepen. "Nisam spala

na to, gospodine Pejden." Zaobišla bi ga, ali je uhvatio za ruku i pritisnuo

uza zid.

"Saslušaj šta imam da li kažem pre nego što se naljutiš. Ne mislim

domaćica u smislu čišćenja i kuvanja. Oko toga sam se već dogovorio."

"Održavanje kuće je častan posao. Samo sam htela da kažem da ne želim

da radim za tebe."

"Kako znaš? Nisam ti rekao šta sam imao na umu." Tek kada ga je

udostojila hladnim pogledom, nastavio je. "Potrebna si mi da čuvaš Indigo

imanje. Vrsta domaćice. Upravnica će znati šta da očisti, ali da li će znati

da promeni cvetne aranžmane po sobama i koju vrstu cveća da stavi?

Potreban mi je neko ko će znati da odabere porcelan za večere i da planira

meni i slične stvari. Da li sada razumeš?"

"Da, razumem, ali ideja je smešna. Teško da bi takav posao

mogao da me zadovolji. Na stranu bilo kakvi izgovori, meni je potreban

plaćen posao sa punim radnim vremenom."

"Ja i imam nameru da ti plaćam."

"Koliko?" Rekao joj je i ona se zapanjila sumom koju joj je ponudio.

"Samo za aranžiranje cveća i biranje porce-lanskog posudja za večere?"

"I za vodjenje prepiske i pomoć oko Mendi. Mogao bih da smislim

hiljadu stvari."

"Pa, ne mogu. Ne bih nikad imala dovoljno posla da bih mogla da

opravdam toliku zaradu."

Sklonio je neposlušan pramen kose nestrpljivim pokretom ruke. "Čuj,

nudim ti posao, posao u kome bi ti bila djavolski dobra. Bilo bi dobro za

nas oboje. Trebam te, a znam da je i tebi potreban posao."

Lagano je uzdahnula. Zatvorila je oči. U njoj su se borili bes i

poniženje, ali ovo poslednje je prevršilo svaku meru. Želela je da ga išiba.

Umesto toga, kada je konačno otvorila oči i progovorila, reči su joj bile

kontrolisane, ali ispunjene gnušanjem.

"Da se nisi usudio da me sažaljevaš." Iz nje je pokuljao sav ponos

njenih predaka. "Nije mi potrebna darežljivost ni od tebe niti od bilo kog

drugog. Ja svakako ne želim da radim za jednog Pejdena niti da primam

milostinju od Pejdena."

Zadenuo je prste u pojas svojih farmerki i posmatrao je očima u

kojima je tinjala vatra. Izvukao je donju usnu koja mu je bila medju

zubima. "U redu. Kako bi se osećala ako bi se udala?"

"Da se udam? Za tebe?"

Klimnuo je glavom. "Da, udaj se za mene."

"Ali to je apsurdno."

"Zašto?"

"Iz milion razloga!" Laura je raširila ruke, kako bi ih sve obuhvatila.

"Mi smo dvoje samaca, pristalih odraslih ljudi. Dovoljno za dvoje

ljudi da se venčaju."

Ma kako razumno zvučalo, ideja je bila tako smešna da je ostala bez

teksta. On je, pak, bio naoružan čitavim arsenalom argumenata.

"Saslušaj me, Laura, molim te, pre nego što daš konačan odgovor."

Napravio je pauzu, da bi se sredio svoje misli. Prvi put Laura je mogla da

ga zamisli u ulozi poslovnog čoveka. U toj ulozi, prosto je nametao

pažnju.

"Ne zavaravam se time kako sam dočekan ovde u Gregpriju. Vratio

sam se s džepovima punim para, ali ima puno/stvari koje se ne mogu kupiti,

na koje si mi nabusito skrenula pažnju pre nekoliko dana." Kratko se

nacerio. "Napustio sam grad kao crna ovca, kao nesposobnjaković. Ostao

sam tako zapamćen. Biće potrebno da prodje mnogo godina da bi se to

promenilo, ukoliko se to uopšte bude desilo."

Htela je da ga prekine, ali je on podigao obe ruke moleći za tišinu.

"Kao što verovatno znaš, uopšte me nije briga šta bilo ko o meni misli, ali

im svakako neću dopustiti da budu hladni prema Mendi samo zato što je

moja ćerka. Ne mogu da joj garantujem položaj u društvu dostojan

poštovanja, ali ti možeš. Imajući Lauru Nolan za maćehu, Mendi će imati

prolaz u svim krugovima. Prezirem te krugove, ali to je način života u ovom

gradu."

"Zašto se onda nisi opredelio da živiš u nekom drugom mestu?"

Kiselo se nasmejao i slegnuo ramenima. "Ovo je dom." Uzeo je obe

njene ruke i stisnuo ih svojim. "Ako je razbijanje tih grupica jedini način da

se Mendi obezbedi društveni status, onda je upravo to ono što ću da uradim.

Ne želim da ona bude izostavljena sa tih zabava, kao što sam ja to morao da

budem."

Laura je posedovala tu osobinu da lako poprimi izgled krivca. "Ako je

to ono što ti želiš, mogla bih da pomognem tako što bih je upoznala..."

I Nedvosmisleno je odmahnuo glavom. "Mojoj ćerki je potrebna majka,

Laura. Ne mogu više da izigravam oba roditelja. Nikada nisam imao

počasnu ulogu, ali sam

dovoljno pametan da to znam. Potrebna joj je briga; žene. I što bude bila

starija, to će biti sve važnije."

"Mogao bi da unajmiš nekoga, kao što si i pre to učinio."

Odbacio je njenu mlaku sugestiju nemarnim odmahivanjem rake. "To

nije dobro." Primakao joj se. "Da li misliš da bi mogla da ti se vremenom

dopadne?" j

"Da mi se Mendi dopadne? Džejmse, ona je božanstvena. Naravno da

mi se svidja i sigurna sam da bih je ubrzo strahovito zavolela. Ali tu je u igri

mnogo više toga."

"Šta, na primer?"

Zurila je u njega s očajanjem. "Kao, na primer, da pas dvoje nemamo

ništa zajedničko. Mogao bi i da se zaljubiš u nekog dragog, kao što bih i ja

mogla."

Namrgodio se. "Nisi zaljubljena u nekog drugog, zar ne?"

"Ne." Zaljubljena sam u tebe, pomislila je. I srce mi se slama što mi

predlažeš brak kao da se radi o kakvoj poslovnoj transakciji. "Samo to ne bi

funkcionisalo, to je sve."

"Zar zadržati Indigo imanje nije vređno nekoliko žrtava?"

Jedan nula za tebe, pomislila je. Ali još uvek nije bila spremna da

popusti. "Tražeći da provedem ostatak svog života s tobom teško da bi se

moglo okarakterisati 'kao nekoliko žrtava'."

Naslonio je svoju raku iza njene glave i nagnuo se. "Zar sam tako

strašan?"

Ne. Upravo je to bila poenta svega. Želela je da joj obeća večnu ljubav i

žudnju, ali je on govorio o guvernanti i domaćici s društvenim ugledom

koja bi tu živela. On je želeo da mu ona poboljša status u društvu, a c>na je

želela da mu ugreje postelju. "Ovim brakom Mendi bi dobila majku i

društveno priznanje zahvaljujući) mojoj porodici."

"A ti bi mogla da zadržiš Indigo imanje. Mislim da je to vrlo

poštena razmena. "Daću dovoljno novca da isplatim preostale dugove tvog

oca."

"Ja nisam kurva koju možeš da kupiš, Džejmse Pejdenu."

Izgledao je uistinu pokajnički. "Žao mi je. To je bilo neoprostivo

netaktično. Nisam imao nameru da dokažem da si za prodaju. Vidiš, Laura,

meni je. kao i mojoj ćerki, potrebno tutorstvo. Postigao sam uspeh u poslu.

Naučio sam da se borim sa velikim momcima. Uglavnom sam doterao svoj

govor, kao i manire za stolom. Ali sam još uvek neznalica kada su u pitanju

društveni dogadjaji. Nauči me."

"Ne mogu da mislim." Stenjući, pritisla je slepoočnice prstima. "To je

tako... "

"Iznenada? Znam. Barem za tebe jeste. Ja sam o tome razmišljao

danima."

"Danima! Zašto nam ne ostaviš nekoliko nedelja, meseci?"

"Ne mogu da gubim vreme," rekao je, odmahujući glavom. "Mendi

kreće na jesen u obdanište. Želim da do tada bude sve sredjeno."

Laura je delovala izgubljeno. "Ne znam zašto o tome uopšte

razgovaram. To nema nikakvog smisla."

"Apsolutno ima. Kaži da."

"Mi smo praktično stranci."

"Poznajemo se godinama."

"Ali bez imalo..."

"Intimnosti." Izgovorio je reč sa kojom je ona imala toliko poteškoća.

"Da." Sagla se tako dok joj je brada gotovo dotakla grudi. "Da li će to

biti samo "dogovor" ili očekuješ da ti budem žena u punom smislu reči?"

Srce joj je tako snažno lupalo da su je grudi bolele.

Uhvatio je za bradu i podigao joj je glavu da bi ga pogledala u lice. "Da

li misliš da bih se oženio sa bilo kojom ženom a da ne očekujem da sa njom

delim postelju?"

Usne su joj toliko podrhtavale da nije bila u stanju da odgovori. Samo

je odmahnula glavom. Pogled mu je pao na njene vlažne, podrhtavajuće

usne. "Ne mogu da dočekam dan kada ću te imati u krevetu," hrapavo je

šapnuo. "A kada se to bude desilo, doživećeš nešto što nikada nisi imala,

gospodjice Laura." Jedva je disala. "Kaži da."

"Ja..."

Spustio je vreo, žestok, kratak poljubac na njene usne i odmakao se.

"Ne prihvatam ne kao odgovor. Reci da."

Onda je ozbiljno poljubio. Dubok, istražujući poljubac oduzeo joj je

snagu. Predala se njegovim diktatorskim usnama.

Ljubio je bez zadrške, kao da je poslednja žena na ovom svetu i kao da

im ističe rok. Usne su joj bridele kada ih je konačno oslobodio.

"Pa?"

"Da."

"Lepo reci."

"Da, ja... udaću se za tebe, Džejmse." "I postaćeš

Pejden?"

Klimnula je glavom, a njene su usne već žudno tražile njegove moleći

za još jedan poljubac. Nije bila razočarana. Ako je malopre njegov jezik bio

nedisciplinovan, sada je bio divalj. Topila se uz njega, osećajući se kao da

uopšte nema kostiju i potpuno mlitavo, i ženstveno više nego ikada.

Njegova muževnost izazivala je njenu ženstvenost. Izmamljivao je to iz

svake njene pore.

Dok su se njene usne u pptpunosti podavale tom putenom poljupcu,

otkopčao joj je bluzu. Podvukavši ruku ispod, otkopčao joj je i brushalter.

Onda je svojim rukama ispod otkopčane odepe obuhvatio njene pune, tople

grudi.

"O, Bože, umirao sam za ovim," šapnuo joj je uz uzdah. Njegove

otvorene usne polagano su šetale niz njen vrat, dok su ruke milovale njene

grudi. "Izludjuješ me." Stenjao je dok se nežno poigravao svojim prstima.

Laura je zacvilela od žudnje i stida,, kada su joj se bra-

davice naježile pod njegovim nežnim prstima. Osetila je

da je vlažna, ispunjena i topla. Prvi put u životu poželela

je da je muškarac u njoj. \

"Tako je, malena. Pevuši mi sada. Jer kackd budem u

tebi, tela će nam pevati. To je obećanje." Džejms je malo

spustio kolena i priljubio svcpje usne na njenf grudi.

Njegove ruke su milovale zapnje delove njeiaih butina,

lagano ih razdvajajući, tako da je,, kada se uspravio, prodro

u nju, meku i pokornu. \

"Džejmse!" Laura je bila uzbujdjena, ali se uznemirila zbog

ošamućujućeg dodira.

Njegova vatrenost odmah je smekšala u nežnost. Blago je umirivao.

"Sš, šš." Prošao joj je rukom kroz kosu i poljubio u obraz, teško dišući, (dok

oboje nisu povratili ravnotežu. "Ne brini. Ne želim da^ nam se to prvi put

desi u ambaru. Želim krevet. Venčai>i krevet. Sa tobom u njemu."

Odmakao se od nje i než'no joj je navukao bluzu preko grudi. "Imao sam

ženu, ali samo na papiru." Obuhvatio je njeno lice svojim prstima i spustio

pogled ka njoj. "Ti ćeš biti moja nevesta."

Pošto je već stavio točkove u pogon, za Džejmsa, koji je imao impuls

parnog viljka, više nije bilo zaustavljanja. Očigledno je mnogo više polagao

na njihovo venčanje nego što je to hteo/da prizna.

Isto popodne nazvao je Lauru da joj saopšti da će se venčanje održati u

subotu u opštinskoj većnici. To joj je ostavljalo manje od nedelju dana za

pripremu.

Sledećeg dana, rano ujutro, na okružnici ispred kuće zaklepetao je

porodični kamionet. Pre nego što je njen muž Bo uspeo da joj pomogni

prilikom izlaska iz kamioneta, Gledis je izašla i hukteći se popela uz

stepenice prema prednjem tremu i zagrlila Lauru koja je začudjeno,

otvorenih usta, pos-matrala njihov nenajavljeni dolazak.

"Oh, tako mi je drago što vas vidim." uzviknula je. "Ali šta radite ovde

tako fanp ujutro?"

"Vratili spio se na posao,|ćto šta radimo," rekla je Gledis.

"Vratili/.."

"Gospodin Pejden nas je angažovao i, koliko vidim, nije ni minut

poranio," odvratila je navodno ljutito Gledis. "Nemoj da mi govoriš k/ako

izgleda kuhinja"." Izvukla je kecelju iz svoje ogromne,' torbe i Vezala je

preko svog pozamašnog struka.

"Bo, hoćeš li ti da stojiš tu cereći se čitavog dana kao oposum ili ćeš da

izvadiš stvari i da ih vratiš u kuću gde su i bile i da počneš daduredjuješ

dvorište? Bože, bože, vidi taj krevet."

"Hajdemo unutra, jkgnješce." Posesivno je obgrlila Lauru. "Sklonimo

se sa ove vrućine. Spremiću ti nešto za doručak. Mršavija si od mlade

žalosne vrbe. Kladim se da nisi pojela ništa pošteno otkad je Otišla tvoja

Gledis."

S uobičajenim komandujućim stavom Gledis je ponovo preuzela ulogu

domaćice. Kada je primetila suze u Laurinim očima, odmah se zabrinula i

uzela u naručje mladu ženu. "Sve je redu," uveravala je Laura. "To je samo

zato što ste se ti i Bo vratili."

"Hajde, jagnješce, sad prestani da plačeš. Staraćemo se o tebi, baš kao

što smo obećali tvom tati. Sada imam još jednu devojčicu koju ću da

razmazim, Mendi Pejden. Podseća me na tebe kada si bila u tom uzrastu."

Pošto su se Bartonovi vratili Laura je bila oslobodjena od odgovornosti

vodjenja kuće. Negativna strana toga bila je što joj je to dalo više vremena

da razmišlja o predstojećem braku sa Džejmsom Pejdenom.

U narednim danim?/ to je bilo i objavljeno. Laura se nadala da će na

strani o društevnim dogadjajima biti samo diskretno pomenuto najavljeno

venčanje. Kada je obelo-danjeno novine su fia čitavom stupcu objavile

članak o njima. Bila je predstavljena ni manje ni više nego kao kraljica

lepote društva u Gregoriju, dok je Džejms opisan kao pobednički heroj

povratnik.

On se nasmejao ovoj uzvišenoj priči, prisetivši se kako je neko nekad

napisao članak o "vandalizmu" u srednjoj školi. "To je bilo kada smo ja i

nekoliko mojih prijatelja onako pijani doneli odluku o tome da bi

konfederacijski top, postavljen ispred suda, izgledao bolje ako bi se obojio u

ružičasto."

"Da li ste to zaista uradili?" upitala je Laura, smejući se na pomisao na

gradjansku uvredu koju je taj incident prouzrokovao. Sedeli su u stolicama

od pruća na tremu

Indigo imanja. Mendi je (bila sa Gledis u kuhinji "pomažući" joj da peče

čajne kolačiće. "Bio si osumnjičen da si to uradio, ali ja sam mislila da je to

samo ogovaranje."

"Koristili smo farbu koja se ispira vodom." Zvučao je pokajnički, ali je

onda namignuo, tako da je Laura pomislila da bi ponovio tu obest.

"Baš si nevaljao."

"Naravno da jesam."

Privukao je da bi je sočno poljubio. "I tebe ću da iskvarim," obećao je,

glumeći rezanje.

To je bilo ono čega se plašila. Otkako je prihvatila njegovu ponudu,

nikada nije propustio priliku da je poljubi ili pomiluje. Svaki od ovih

poljubaca ispunio bi je željom. Iako joj se svidjao taj osećaj, istovremeno je

i strepela od njega.

Javno, grad je oberučke prihvatao ovaj dogadjaj, ali , Laura nije živela

u zabludi da se riišta nije promenilo. U glavama Gregorijanaca Džejms će

uvek biti divlji Pejdenov dečak. Sada će ona postati žena tog divljeg

Pejdenovog sina, i predmet sumnjičavih pogleda sa strane, tip devojaka koje

su nekada sa njim išle u drive-in bioskop.

Laura je ponosno držala uzdignutu glavu i hladnokrvno

prihvatala čestitke povodom venčanja. Unutrašnji: komešajući impuls želeo

je da kaže, "Da, njegovi poljupci su zaista bili onakvi kako se tvrdilo a i više

od toga. Mora da si zaista srećna."

S jedne strane društveni krugovi u gradu bili su znatiželjni u pogledu

odnosa mlade i mladoženje, a s druge su bili gotovo besno ali pozitivno

ljubomorni na dijamanlski prsten od šest i po karata koji je krasio Laurinu

levu ruku.

"Ali, Džejmse, to je - ja ne mogu - Zašto..." Kada joj je stavio prsten na

treći prst leve ruke samo je uspela da se zagrcne.

"Podsetio me je na tebe," rekao je gledajući je ravno u oči. "Hladan je i

gladak spolja, ali je pun vatre iznutra."

"Ali tako je... veliki." Poslednja reč izgovorena je sasvim tiho. Saputao

joj je na uvo.

"Malena, jedva čekam da zapalim tu vatru."

Njene ruke slobodno su obuhvatile njegov vrat da bi se prepustila

njegovom žestokom poljupcu. "Gde ćeš da spavaš?" Promumlao je kada se

malo odmakao.

"Kada?" upitala je omamljena, nadajući se da on odmah želi da

je,uvuče u krevet.

Prigušeno se nasmejao. "Kada se budemo venčali."

"Oh!" Vidno pocrvenevši, odmakla se od njega i pokušala da sredi

kosu.

"Ne znam na šta sam mislila."

"Kladim se da znam." Lenjo se osmehujući, prelazio je svojim

zglavkovima preko njenih grudi. "I ta ideja mi se dopada. Veoma. Ali želim

da sačekam do subote uveče. Želim da se nasladjujem misleći na tebe. Osim

toga, mislim da bi me Gledis išibala kada bih učinio pogrešan korak prema

njenom jagnješcetu."

Laura je uzdrhtala od njegovog milovanja, ali je primorala sebe da se

usredsredi na ono o čemu je on pričao. "Mendi će uzeti moju sobu, zar ne?"

"Mislim da je to pošteno. Ona je zove princezina soba," rekao je sa

osmehom misleći na ćerku. "U svakom slučaju, suviše je mala za nas oboje,

zar ne misliš?"

"Pretpostavljam. A u glavnom apartmanu je i kamin.

To bi moglo da bude lepo u hladnim zimskim noćima."

"Za pravljenje atmosfere. Neće nam biti potreban zbog toplote."

"Ne, u kući je postavljen sistem za hladjenje i grejanje."

"Nije to ono što sam hteo da kažem." Zagrlio je i privukao da bi joj

spustio još jedan dugačak poljubac.

Laura se trudila da sutradan, kada je sa Gledis počela da priprema

veliku sobu za mladence, ne razmišlja o tom poljupcu. Od smili njene

majke, spavaća soba, sa garderob-nim delom i kupatilom, poprimila je

izgled sobe jednog neženje. Rendolf Nolan ostavio je svoj trag u

prostorijama.

Ne uzimajući ništa iz svoje stare spavaće sobe što bi joj oduzelo od

šanna, Laura je preselila samo neke lične stvari u veliki apartman. Stavila je

novu posteljinu na krevet i peškire u kupatilu. Ona i Gledis su bile

zadovoljne postignutim rezultatom. Apartman je sada delovao udobnije.

Laura je pomislila da je romantičan, ali je potisnula tu misao.

Dan uoči venčanja, Džejms i Mendi su se zvanično uselili donevši vrlo

malo stvari, sem odeće, knjiga, ploča i Mendinih igračaka. Zajedno sa

kućom u Atlanti, prodao je i sav njihov nameštaj.

Do večeri svi su bili ugodno umorni. Mendi se žalila što će morati da

provede još jednu noć u hotelu, ali joj je Džejms obećao da će to biti

poslednji put. Njegov poljubac za laku noć ostavio je Lauru bez daha i

snage*.

"Kasnije," rekao je promuklo, kada je konačno pustio.

Sledećeg jutra mlada jc imala vrlo malo posla, sem da sa strahom

iščekuje ceremoniju venčanja i da se "ulepšava", kao što je rekla Gledis.

U stvari, Gledisino prisustvo na vrhu stepenica ulivalo joj je

ohrabrenje, koje možda ne bi imala, dok je silazila niz stepenice kako bi

dočekala Džejmsa koji je došao da je odveze u grad.

"Šta sam to uradila?" stalno se pitala.

Ali kada su stupili kod matičara i počeli da izgovaraju svoje bračne

zavete shvatila je zašto je prihvatila njegov predlog. Volela ga je. Želela je

da živi sa njim. To što je želela da živi sa njim u kući na Indigo imanju bio

je dodatni bonus, gotovo beznačajan bonus, shvatila je kada se okrenula ka

njemu na kraju kratke ceremonije.

"Zdravo, malena," šapnuo je. Njegovo odelo bilo je korektno, a

ponašanje iznad očekivanja. Ali ispod dekora za svečanu priliku, ona je

videla muškarca, divljeg, nedis-ciplinovanog i opasnog, primamljivo

iskušenje za "dobre devojke" kao Laura Nolan. Poljubac koji je spustio na

njena usta svakako nije bio oličenje konvencionalnog ponašanja. Trajao je

sve dok se sudija nije nakašljao.

Samo su Gledis, Bo i Mendi bili svedoci na venčanju. Laura je

namerno početkom nedelje upitala Džejmsa da li će prisustvovati i njegova

majka, ali on je samo odsečno odgovorio da neće. Mudro je odustala od

daljeg ispitivanja.

Pošto su napustili sudnicu, Džejms je insistirao da ih povede na večeru

i šampanjac u privatnom separeu u najpopularnijem restoranu u gradu.

Kada su stigli na Indigo imanje, Laura je osetila strašnu glavobolju.

Nervi su joj bili napeti. Džejms mora da je to osetio. Prišao joj je otpozadi

dok je pomagala Mendi da raspakuje svoj poslednji kofer. Nežno je spustio

ruke na Laurina ramena i rekao, "Ja plaćam Gledis da uradi

takve stvari. Idi u našu sobu i opusti se. Ubrzo ću doći." "Ali Mendi..."

"Postaraću se da ode u krevet." Poljubio je zadnji deo Laurinog vrata.

"Svući tu haljinu. Divna je i ti u njoj izgledaš sjajno, ali sam siguran da

možeš da pronadješ nešto... udobnije... da obučeš. Ako dozvoljavaš taj

kliše."

Poljubila je svoju novu ćerku za laku noć, zahvalila Gledis i Bou koji

su doneli preostale Džejmsove torbe i svima poželela laku noć.

Pošto je progutala dva aspirina, okupala se u nadi da će umirujuća topla

voda smiriti njene napete nerve. Provela je dugo ispred ogledala u

garderobi, četkajući kosu, nanoseći losion dok joj koža nije postala nežna

kao svila i nanoseći miris na tako skandalozna mesta da je pocrvenela. U

čast prve bračne noći, išla je uokolo paleći mirišljave svece i, konačno,

namestila krevet.

Njen trud je bio nagradjen. Kada je Džejms ušao u sobu, stajao je

nepomično na pragu nekoliko momenata, pre nego što je lagano zatvorio

vrata. Izgledao je izne-nadjen i zadovoljan.

Laura je, stojeći nasred sobe i nervozno stiskajući ruke, upitala, "Da li

je Mendi dobro?"

"Zaspala je. Ubedila je Gledis da joj peva uspavanku. Gledis je umalo

zaspala pre Mendi." Prigušeno se nasmejao pošto je skinuo svoj tamni sako.

Izgledao je divno u prsluku. Isticao je njegov lepo izvajan torzo, koji se

sužavao prema struku.

Spustio je svoj žaket na ležaljku, koju je Laura prebacila u spavaću

sobu. Podigla ga je i odnela u garde-robni deo. Pratio je, otkopčavajući

uredno zakopčan prsluk. Obesila je njegov sako i posegla za prslukom kada

ga je spustio na stolicu.

"Šta to radiš?" Uhvatio je za ruku kada je posegla za vešalicom.

"Kačim tvoju odeću."

Istrgao je prsluk iz njene ruke i nehajno ga spustio na pod. "Baš

zadivljujuće da obavljaš te supružanske dužnosti, ali", sagao se da bi

priljubio svoj nos uz njen vrat: "ja razmišljam o nekim drugim bračnim

dužnostima kojima bih se radije pozabavio."

Podigao je u svoje naručje. Uhvatila se za njegovu košulju zbog

ravnoteže dok je nosio do spavaće sobe. Intenzivno je gledao u njene oči.

Spustio je na kraj kreveta.

"Da li sam ti rekao kako si divna mlada?" Odmahnula je glavom, tako

da je njena raščešljana kosa prekrila prste koji su onilovali njen vrat.

Prebacio je sebi. "Sram me bilo. Bila si - veoma si lepa. Haljina ti stoji

savršeno." Pogled mu se spuštao niz liniju njenog tela. Bila je u pastelno

plavom čipkano-svilenom negližeu. "Ali mi se više svidjaš ovako," pro-

muklo je rekao.

Pritisnuo je svoja usta uz njena. Usne su im se razdvojile. Jezici su se

dodirnuli. Kako je poljubac postajao intenzivniji, tako joj je on skidao

odeću sa ramena. Pala je na prostirku pored njihovih nogu. Laura se naježila

od zadovoljstva, dok su njegove ruke lagano klizile preko njenog tela, često

se zaustavljajući da istraže skrovita mesta.

Kada je podigao glavu, pogledao je u njene grudi u prozirnom

brushalteru. Oči su mu se suzile i on je zastenjao. "Bože, baš me..."

Stisnuo je zube i zatvorio oči. Pronašao je njenu ruku i pritisnuo je u

predelu prednjeg dela pantalona.

Laura je pobledela i užareno pocrvenela. Ali Džejms to nije video, jer

su mu oči još uvek bile zatvorene i predano se koncentrisao na užitak koji

su mu priuštili njeni prsti. Izgovarao je reči, rečenice koje su je šokirale,

izazvale podrhtavanje. "To - to je tako dobro," mrmljao je recima

uzbudjujući svoju ženu.

Posle nekoliko minuta, otvorio je oči i duboko uzdahnuo, uputivši joj

ražalošćen osmeh. Pustio joj je ruku. "Želim da idemo lagano. I neću moći

da se uzdržim ako suviše požurimo."

Klimnula je bez reči, uverena da više nikada neće imati snage da

ponovo progovori. Bila je mirna kao statua kada je posegao za dugmadima

na njenoj odeći i počeo da je otkopčava. Brzo je skinuo i položio njene

stvari. Ostavljajući je da stoji, seo je na krevet da bi skinuo cipele i čarape.

Činilo se da Laura nije u stanju da učini bilo šta dok je neko ne poduči. Bilo

je kao da je izgubila moć da samostalno misli ili čak da svojevoljno nešto

preduzme.

Džejms je olabavio svoj kaiš i skinuo pantalone, ali samo je dotle

stigao. Njegove oči, koje se gotovo uopšte nisu skidale sa njenih grudi ispod

provokativnog negližea, podigle su se ka njenom licu. "Ne uspevam čak ni

da se svučem od želje da te dodirujem," primetio je uz lagan osmeh.

Nežno je obuhvatio njen struk i privukao je uz ivicu kreveta izmedju

svojih raširenih butina. Zavukao je svoje lice medju njene grudi. Onda su

njegove otvorene usne počele da prelaze po njima. Njegov jezik ih je

dodirivao kroz čipku. Ruke su mu skliznule sa njenog struka ka bedrima,

zatim pozadi, milujući je i privlačeći sve bliže sebi.

"Lepo mirišeš. Sećam se kada sam želeo da ti se približim tako da bih

mogao da te osetim. Mislio sam da niko ne može da bude tako čist i svež

kao što je izgledala gospodjica Laura Nolan. Ali ti jesi." Uz uzdah duboke

želje, zario je svoju glavu u udubljenje koje je bilo naglašeno dobro

priljubljenom spavaćicom.

Na prednjem delu spavaćice bio je niz bisernih dugmadi. Bili su više

dekorativni nego funkcionalni, tako da bi mogla lako da se navuče i svuče.

Ali Džejms se odlučio da ih otkopčava jedno po jedno. Radio je to tako

lagano, praveći pauzu posle svakog da bi osmotrio šta se nazire. Dok ih je

otkopčavao, kroz razmaknutu čipku polako su se pomaljale njene nabrekle

grudi, dok se nisu potpuno otkrile.

Laura nije imala predstavu kakvu moć mogu da imaju usne jednog

muškarca. Posmatrala je Džejmsove kako idu od jedne dojke do druge.

Gledala je istraživački pohod njegovih usana, pomeranje njegovih obraza i

živahne pokrete njegovog jezika. Zadovoljstvo koje joj je pričinjavao

postalo je neizdržljivo i ona je sklopila oči. Uspeo je da vrlo ovlaži.

Rashladio je zamah koji je učinio kada je spustio glavu naniže. Ljubio joj je

stomak i svako rebro ponaosob.

Njegovi spretni prsti otkopčali su još dugmadi. Povukao je bratele

njene spavaćice niz ramena i pomagao svojim rukama da sklizne nadole.

Pala je kod njenih nogu, ali joj on nije dao priliku ni da se izvuče.

Poljubio je u pupak. Niže. Ljubio je i po mestima za koje je Laura

mislila da su nedostupna.

Bila je uvučena u okean osećaja, novih, neisprobanih, fantastičnih. Prsti

su mu bili upleteni u njenu kosu, nesvesno uvijajući svilenkaste pramenove.

Kada je rukama privukao još bliže i počeo da mazi ustima, podatno je izvila

ledja a da nije ni bila svesna toga.

Tek kada je nežno spustio na krevet i deliinično pokrio svojim telom,

trgla se. Podigla je sanjive plave oči ka intenzivnom pogledu njegovih

zelenih očiju. Jedva je uspevao da kontroliše svoje disanje.

"Želim te." Ne ispuštajući je iz vida, spustio je ruku da bi otkopčao

pantalone. Laura je zurila u njega s divljenjem srne koju je opazio lovac.

Skinuo je pantalone i oslobodio ih se. Prebacio je svoju snažnu butinu preko

njenih.

"Spremi se. Ljubicu te onako kako sam oduvek želeo." Glas mu je bio

promukao, dubok, agresivan.

Snažno i divlje spustio je svoja usta na njena, ali ona je bila spremna.

Njegov jezik žestoko je razdvojio njene usne, a kada ga je uvukao, njene

usne su se zatvorile i sisale ga iznutra. Nokti su joj se ukopali u gipke

mišiće njegovih ledja.

Uvukao je koleno medju njene butine i nagnuo svoje telo na jednu

stranu njenog kako bi u potpunosti mogla da oseti njegovo uzbudjenje.

Trljao je svojim pokretima njene butine. Iz njegovih grudi širili su se

požudni, gladni glasovi.

Ostavio je njene crvene i vlažne usne i svoja usta spustio do njenih

grudi. Obuzdavao je svoje divlje poljupce samo da bi joj pružio onoliko

zadovoljstva koliko je i on osećao. Njegov jezik je bio vest i razigran. To je

zadovoljavalo svaki njegov kapric i ispunjavalo sve njene fantazije.

Jedna od njegovih ruku meko se spuštala sa spoljne strane njene butine do

kolena. Obuhvatio je, a potom pomerio do osetljivog unutrašnjeg dela njene

butine. Gore, gore, do izvora vreline koja se u njoj stvarala.

Reakcija na njegov dodir bila je vrlo snažna i divna. Ledja su joj se

izvila i uzviknula je u ekstazi. On je, dišući teško i hrapavo kako bi se

uzdržao od toga da je odmah ne uzme, kružio svojim prstom po njenim

usminama. Laura je ječeći izgovarala njegovo ime i grčevito se hvatala za

njegova ramena. Džejms je istraživao, gladeći i pipajući po mekom i

vlažnom otvoru. Sve dublje.

Samo tren kasnije, seo je na ivicu kreveta, sa glavom u rukama i

laktovima na kolenima. Disanje mu je bilo teško i ispunjavalo je romantično

lepu spavaću sobu neskladnim zvukom.

Laura,,sa jednom rukom preko očiju i dlanom druge okrenutim nagore,

bespomoćna i ranjiva, zagrizla je donju usnu kako ne' bi čuo da plače.

"Zašto mi nisi rekla?"

"Ne razumem. Šta da ti kažem?"

"Da mi kažeš da si devica."

"Ja..." Pokušala je da ovlaži usta, ali nije uspela. "Mislila sam da znaš." "Pa,

nisam znao."

Ljutito je ustao s kreveta i prelazio sobu krupnim koracima. Zapanjena

njegovim iznenadnim pokretima, Laura je skočila. Prišao je starinskom

stočiću za čaj, koji je služio kao bar. Laura je smatrala da će on uneti

domaćinsku atmosferu u sobu i nije uopšte pomislila da će biti u funkciji.

Ali Džejms je skinuo poklopac sa kristalne boce i usuo dobru količinu

burbona u čašu. Ispio je viski u dva gutljaja.

Zabrinuta zbog njegovog temperamenta, navukla je čaršave sve do

obraza, skrivajući svoju nagotu. Njene grudi još uvek su nosile tragove

njegove brade i bila je sigurna da se primećivalo da su joj usta dobro

ljubljena. Tako se barem osećala. Što se njenog tela tiče, još uvek je

pulsiralo od neutoljenog uzbudjenja.

"Da li moja nevinost nešto menja?" bojažljivo je upitala.

"Da li menja?" Kružio je po sobi. "Do vraga, naravno da menja."

Laura se momentalno hipnotisala kada je bacila pogled na njega. Bio bi

potpuno nag da nije imao slip gaćice na sebi i izgledao je žestoko, muški i

izuzetno muževno. Primetila je da mu uzbudjenje nije potpuno splaslo,

bacivši pogled nadole prema gaćicama koje su spreda bile zategnute.

Svuda po telu koža mu je bila tamnobraon. Dlake po telu dobile su

svetlobraon nijansu od letnjeg sunca. Jedino su bile tamnije u predelu

pupka.

"Zašto?" Pitala je iskreno zbunjena njegovom iznenadnom i žestokom

pramenom raspoloženja i očiglednim razlogom koji je stajao iza toga.

Provukao je ruku kroz svoju kosu, pojačavajući razbarušenost koju su

stvorile njene ruke. Izgledao je napadno nepristupačan tako neodeven, što je

kod njegove žene izazivalo pometnju.

"Zar ne shvataš koliku odgovornost preuzima muškarac kada oduzima

ženi nevinost?"

Laura je podigla širom otvorene oči ispunjene ner-azumevanjem i

odmahnula je. Sočno je opsovao i dosuo još dva prsta burbona. Ispio je

piće, sasuvši ga niz grlo i spustio čašu na sto tako da je zazveckala i ostala

staklarija.

Prošao je kroz sobu gaseći svece, a onda krenuo ka krevetu vidno se

šepureći. Obrve su mu bile nabrane od duboke namrgodjenosti. Usta su mu

imala zlovoljan izraz kao u dečaka kome se omiljena igračka upetljala na

drvetu.

Zadenuo je prste o svoje gaćice. "Da li si ikada videla nagog

muškarca?"

Laura je teško uzdahnula i odmahnula glavom. "Samo u časopisima."

Opet je opsovao nešto tiše, ali sočnije. "Pa, pripremi se."

Pokušala je, ali joj on nije ostavio dovoljno vremena. Nije ni bilo

važno. Ništa nije moglo da je pripremi za Džejmsa. Još uvek je bio

delimično uzbudjen. Ali umesto da bude uplašena ili zgadjena, kao što je on

mislio da će biti, bila je zaintrigirana, uzbudjena i radoznala - očajnički

razočarana kada je isključio svetio.

Osetila je kako se madrac ulegao kada je legao pored nje. Prekrio se

čaršavom i okrenuo joj ledja.

Nikada se Laura nije osetila tako odbačenom. Kruto je ležala u mraku,

trudeći se da ne zatrese krevet, pošto je plakala. Suze su joj se slivale niz

obraze u potocima. Ne mogavši da ih kontroliše, zašmrktala je.

Džejms se okrenuo. "Laura?" Kada je odgovorila tiho jecajući, još

jednom je opsovao, ali joj se primakao i obgrlio je oko ramena. "Nemoj.

Nemoj da plačeš. Nisam ljut na tebe."

"Mislila sam da muževi žele da im žene budu nevine. Nikada mi nije

palo na pamet da će te to odbiti."

Bilo je daleko od toga da ga to odbija, ali joj nije to rekao. "To nema

nikakve veze sa tobom," rekao je, uzimajući njenu kosu medju svoje

prste. "Nikada nisam računao na to da ću ja biti taj momak koji će

oduzeti nevinost gospodjici Lauri Nolan, to je sve."

"Gospodjica Laura Nolan," prošaputala je u mraku.

Osmehnuo se. Rizikujući da izgubi kontrolu nad sobom, nagnuo se i

nežno je poljubio u slepoočnicu.

Sedeći na doku, sa bosim nogama kojima je njihao iznad vode, Džejms

je sebe nazivao svim mogućim pogrdnim imenima kojih je mogao da se

seti. Kada je iscrpeo tu listu, opet je krenuo sa izmišljanjem novih imena.

Kada mu je mašta zatajila, počeo je da nabraja sve vrste ludosti koje je

mogao sebi da pripiše.

Prošle noći je imao predivnu ženu u svom krevetu. Nagu i podatnu.

Lepu, nagu i podatnu, koja je, uz to, bila i njegova žena. I, kao kakav idiot,

nije vodio ljubav s njom. Otkako je izgubio nevinost u uzrastu od svega

trinaest godina sa jednom iskusnom osamnaestogodišnjakinjom koja je

prva načinila korak, Džejms Pejden nije bio sposoban da oduzme ženi

nevinost.

Ne da nije bio sposoban fizički. Do vraga, naravno ne fizički. Fizički

je još uvek bio sposoban. Nekoliko puta u

toku noći se budio, žudeći do bola. Pored njega Laura je ležala spavajući.

Mogao je da je namiriše, da ose ti njenu toplotu i da čuje njeno lagano

disanje.

Kada je svanulo, zgadjen i besan na samog sebe, odbacio je prekrivač

i iskrao se iz sobe ne budeći svoju ženu. Navukavši samo bermude, koje je

sasvim tiho uzeo iz fioke, izašao je napolje.

Jutro je bilo vlažno i mimo. Kroz sparinu širio se težak miris gardenije

i orlovih noktiju koji su divlje rasli u šumama koje su opkoljavale Indigo

imanje. Sunce se tek pomaljalo kroz izmaglicu iznad Sent Gregori Saunda.

Zašto? - pitao je sam sebe. Zašto je nalazio da je to što je netaknuta

tako ošamućujuće strašno? Razmišljao je o tom pitanju i na kraju doneo

neke zaključke.

Prvo, nikada ranije nije imao devicu, što je i bio pravi razlog koji je

prethodne noći bio rekao Lauri. Nije želeo da preuzme odgovornost.

Čudno je da ženskaroš kao što je on ima takav osećaj nesigurnosti zbog

toga, ali oduvek ga je imao.

Nikada nije oklevao da pogorša lošu ili sumnjivu reputaciju neke žene,

ali imao je skrupula u pogledu kompromito-vanja kada je u pitanju prvi

put. Takodje bi postajao gadljiv na pomisao o nanošenju bola. Seks je za

njega bio ništa drugo do čisto zadovoljstvo... uvek. Mrzeo je i samu

pomisao na to da njegova partnerka ne uživa barem malo u tome.

Ali ona je tvoja žena! Raspravljao je sam sa sobom.

Ipak, biti prvi ljubavnik Laure Nolan nosilo je sa sobom i neke

obaveze. Nije bio siguran da može da se nosi sa njima. Pogadjalo ga je što

se osećao inferiornim, a morao je da prizna da je to predstavljalo vrhunac

njegovog oklevanja.

Ukoliko ljudi dovoljno dugo pripisuju epitet "ološa", ukoliko počinješ

pomalo da veruješ da su verovatno u pravu. On i Laura ne bi mogli da

budu u većoj meri dijametralno različiti. U očima sveta, oni su bili potpuno

nepodesni jedno za drugo. Ona je bila iz jedne od naj-aristokratskijih

porodica u Džordžiji. On je bio propalica. Duboko u njemu bilo je

usadjeno saznanje da on zaista nije dovoljno dobar za nju.

Opsovao je, prsnuo je vodom i podigao se na noge. Povijenih ramena

špartao je po doku prema obali.

Zar nije do sada pokazao svetu da neko može da pre-vazidje svoje

poreklo ukoliko se na to usredsredi? Zar mu nisu njegova slava i bogatstvo

obezbedili pozive u domove najčuvenijih porodica na Jugu? Šta je, do

vraga, pokušavao da dokaže svim tim ljudima u Gregoriju?

Živeo je daleko od prošlosti, zametnuvši je negde, rastavši se od nje.

Nije potražio čak ni sopstvenu majku, sem što joj je svakog meseca slao

pozamašnu svotu novca. Zašto bi se osećao inferiorno u odnosu na bilo

koga?

Ipak, ludo se uplašio kada ga je Laura pogledala s onoliko poverenja.

Njegov put dotle, pomešan s kompleksom inferiornosti, izazivao je u

njemu osećaj krivice. Ne bi voleo da ona sazna da se on vratio u Gregori s

namerom ne samo da kupi kuću na Indigo trgu 22, već i da se s njom

venča. Njegov tobože spontani predlog bio je pažljivo isplaniran.

Ona je predstavljala Indigo trg. Oni su bili jedno te isto. Želeo je i

jedno i drugo, čitav paket. Laura i ta adresa predstavljali su sve ono što je

on oduvek želeo, a nikada nije mogao da ima... do sada.

Kada su ga njegovi unajmljeni izvidnici informisali da je Indigo trg 22

na prodaju, odmah je počeo da sprovodi svoj plan preseljenja. Vremenski

sve se poklapalo. Mendi je trebalo da podje u obdanište po završetku

letnjeg raspusta. Što je brže mogao prodao je kuću i nameštaj u Atlanti,

priveo kraju prodaju svoje firme i pripremio se da pusti korenje u

Gregoriju. Život na Indigo trgu, sa Laurom Nolan kao ženom, otvorio bi

mu vrata koja su ranije bila zatvorena za njega.

Ali, mislio je sada, usporivši svoj odlučan marš prema kući, Laura

Nolan nije bila ono što je on očekivao da jeste. Bila je još uvek lepa na

jedan miran i rafiniran način. Njena doteranost i maniri bih su i dalje

besprekorni. I dalje je bila elokventna. Ona je bez sumnje bila dama.

Ali bila je i žena, a on nije računao na to. Očekivao je da joj se

udvara, ali bez emocija, kako bi je naveo da se venčaju, s tim da to preraste

u dostojanstven i popustljiv odnos koji bi oboma odgovarao, ali koji ne bi

mnogo remetio njihove privatne živote. Zamišljao je da nadje sebi

ljubavnicu van grada, neku predusretljivu ženu koja bi utoljavala njegovu

žudnju, koju je njegova supruga smatrala niskom i odbojnom.

Najveći šok za Džejmsa bio je kada je otkrio da je i ova doterana i

pristojna devojka, kakva mu je ostala u sećanju, imala svoje sopstvene

žudnje. Ispod njene hladne spoljašnosti, tinjala je vatra i čekala pravog

čoveka koji će je zapaliti. Laura je iz njegove glave istisnula sve planove u

pogledu ljubavnice ili bilo kakve vanbračne afere. Ako je iko trebalo mu

utoli žudnju, želeo je da to bude njegova žena.

U onih nekoliko dana pre venčanja mislio je daleko više o prvoj

bračnoj noći nego o svom zacrtanom cilju. Postalo mu je važnije da ima

Lauru u svom životu nego da mu ona pruži društveni status. Uznemiravalo

ga je uzbudjenje koje ga je obuzimalo zbog njihovog braka. Bilo je

potpuno zastrašujuće shvatiti da je ona žena koja zaslužuje pažnju i da nije

samo dekorativni ukras koji predstavlja njegov uspeh.

Izuzimajući Mendi, nikada mu nije bilo stalo do toga da li ga neko voli

ili ne. Ali je želeo da ga Laura voli.

"Tata!" uzviknula Mendi sa zadnjih vrata, "Gledis je rekla ako ne

budeš došao u roku od dve sekunde, da će ti se doručak ohladiti."

Mahnuo je svojoj ćerki i trčeći prešao put do kuće. Dok je bio dole na

doku, Gledis i Bo su započeli svoje jutarnje obaveze. Bo je već prekopao

zemlju u lejama sa azalejama. Džejms je mogao da oseti miris pržene

slanine.

Čim je ušao na zadnja vrata, Mendi mu je dodala čistu T majicu da

obuče. Poželeo joj je dobro jutro i poljubio, a onda su zajedno seli za sto za

doručak, na kome je Gledis bila poredjala hranu.

"Kada završite sa doručkom pripremiću Vam poslužavnik da ga

odnesete Lauri," rekla mu je, pošto mu je nasula još kafe. "Pretpostavljam

da je suviše umorna da bi sišla dole." Gledis mu je uputila značajan mig.

Kiselo se nasmejao nad svojim tanjirom sa palačinkama.

Kako je i obećala, Gledis je pripremila poslužavnik za Lauru. "Mogu

li i ja da se popnem da je probudim, tata?" upitala ga je Mendi kada je uzeo

poslužavnik iz kuhinje.

"Ne, dušice, ti ostani ovde sa mnom. Možda će mi biti potrebna

pomoć," rekla je Gledis.

"U redu je, Gledis." U stvari Džejms je rado prihvatio da Mendi bude

tampon izmedju njega i njegove čedne žene. "Laura juče nije uspela da

bude mnogo vremena sa Mendi. Siguran sam da neće imati ništa protiv."

Mendi se popela pre njega uz stepenice, ali je zastala ispred vrata

velikog apartmana. "Pusti me da ja prvi udjem," predložio je, setivši se da

Laura nema spavaćicu na sebi. Kada je bio izašao iz sobe, jedna noga joj je

bila potpuno otkrivena, a jedna dojka je virila ispod čaršava. "Ti ostani

ovde i pazi na poslužavnik dok te ne pozovem."

Mendi je delovala razočarano, ali ga je poslušala, pošto je spustio

težak poslužavnik na sto u holu. Oprezno je otvorio vrata i ušao u

zamračenu sobu. Otišao je prvo do prozora i otvorio salone kako bi

propustio sunčeve zrake.

Digao je Laurinu odeću, koja je u«'njegovim rukama delovala tako

majušno, i odneo u garderobu. Zamenio je za neku skromniju varijantu i

prineo do kreveta.

Sagao se. Tako usnula, Laura je delovala nedužno i izuzetno mlado.

Njena smedja kosa, prošarana zlatnim pramenovima bila je rasuta oko

njenog lica. Tako na jastuku, delovala je privlačno. Nije mogao da odoli da

je ne takne i uzme pramen medju svoje prste. Njegove oči propratile su

njeno vitko telo ispod čaršava. Ramena su joj bila raz-golićena, meka i

glatka kao latice magnolije, a znao je iz iskustva da su bila isto tako i

krhka.

Čipkani porub čaršava još uvek se poigravao sa jednom od bradavica,

rumenom, užarenom i sanjivo toplom, pri svakom njenom udisaju. To

poigravanje je nadraživalo njenu bradavicu. Slabine su mu se zategle i,

iako je tek bio jeo, osetio je u sebi nešto nalik na glad.

"Laura." Njeno ime zvučalo je tako prijatno. Do tada nije ni znao da

mu je Laura jedno od omiljenih imena. "Laura." Ponovio je njeno ime

glasno i u želji da ga izgovori i da bi je probudio.

Otvorila je oči dremljivo. "Hmm?"

"Imaš vrlo nestrpljivu pastorku koja te čeka ispred vrata da bi ti

poželela dobro jutro.

Malo je više otvorila oči. Ono što joj je poželelo dobro jutro još više

joj je otvorilo oči. Džejmsov šlic. Pod tesnim, mekim teksasom koji je

prekrivao njegov organ.

Sklonivši kosu sa lica, sela je, usplahirena, povlačeći čaršav sa sobom.

"Dobro jutro."

"Zdravo."

Laura se pitala da li je seksepil kojim je odisao bio tendenciozan ili je

to dolazilo prirodno. Da li je to bilo deo njega, kao što su to bile njegove

zelene oči i senzualna donja usna?

Uvek je odisao sirovom muževnošću, koja je nagoveštavala da misli

na seks, da mu je u planu ili da ga se priseća. Bilo je nevažno da li je u

odelu s kravatom, u šortsu sa T-majicom ili je nag. Podsećao je na

krvoločnu zver koja se šunja u potragu za plenom, a pritom vrlo uverenu

da će uhvatiti i ugušiti svoju žrtvu. Postojalo je nešto uznemirujuće u

njemu što je privlačilo svaku ženu i nagonilo je da poželi da upravo ona

bude ta koja će konačno utoliti njegovu glad.

"Gladna?"

Laura ga je brzo pogledala. Da li je on to čitao njene misli? "Da,

mislim da jesam."

"Dobro. Gledis ti je spremila doručak kao za drvoseču. Da li imaš

nešto protiv da Mendi i ja budemo pored tebe dok jedeš?"

"Bilo bi mi drago."

"Pozvaću je da udje. Možda bi želela da se prvo obučeš." Pružio joj je

odeću koju joj je doneo iz garderobe. Pošto nije imala gde, Laura je pustila

čaršav. Pao joj je do struka, tako da su joj grudi ostale obnažene.

Džejms joj je pomogao da uvuče ruke u rukave, ali kada je automatski

krenula ka dugmićima, on ih je sklonio.

Lagano je zakopčavao dugmad i pažljivo zavezao tračice koje su se

provlačile ispod njenih grudi. Prsti su mu upadali u meke obline. Oboje su

se pravili da to ne primećuju.

Kada je završio, opet je seo i zadovoljno je pogledao. Sklonio je

nestašni pramen kose iza njenog uveta. "Tako, odlično."

A onda, jednostavno ne mogavši da odoli, uhvatio je za grudi i

podigao dok nisu iskipele iz izreza na vratu. Sagao se i spustio usta na

meku kožu, ljubeći je.

Laura je bila tako iznenadjena ovim nežnim gestom, da je jedva

uspela da dodje do glasa kada je Džejms otvorio vrata da bi Mendi uletela

unutra. Skočila je nasred kreveta i oduševljeno poljubila Lauru.

"Da li je tata ovde spavao?" upitala je, bacivši uvis jastuk koji se

nalazio pored Laure. "Da," rekla je Laura, nervozno podigavši oči ka

Džejmsu, koji joj je stavljao poslužavnik na krilo.

"Kao na TV-u," rekla je Mendi, smejući se zadovoljno.

"TV-u?" Laura je pila katu koju joj je Džejms pažljivo sipao pre nego

što je opet seo na ivicu kreveta. Bedra su mu bila pripijena uz njena.

"Na TV-u su uvek mama i tata, koji zajedno spavaju u istom krevetu.

Ali ja nisam imala mamu, tako da je tata uvek morao da spava sam. Sada

više ne. Drago mi je da si mi ti sada mama."

Laura je spustila svoju solju. Emocije su tako snažno navirale da nije

bila u stanju da guta. "I meni je, Mendi." Ispružila je ruke ka detetu. Mendi

se bacila ka Lauri i čvrsto je uhvatila.

Pogledala je u Džejmsa preko Mendine glave. Poljubio je prst i

spustio poljubac na Laurine meke usne.

Dani su proticali rutinski. Džejms je često bio na telefonu ujutro i rano

popodne. Laura je sumnjala da on radi upravo ono što je rekao da će

preduzeti: da pronadje način da zaradi svoj sledeći milion. Iako je u svojoj

mladosti bio divalj, nikad nije bio lenj i nepreduzimljiv.

Diskutovao je s Laurom o nekim idejama za investicione poslove. Bila

je zapanjena njegovom ambicioznošću. Ništa ga nije plašilo. Prelazio je

preko prepreka. I naj-neobičnije ideje u njegovoj režiji postajale bi

izvodljive. Pošta koju je primao od uglednih industrijalaca ukazivala je na

to da ona nije jedina koja je smatrala da su njegove ideje praktične i

upotrebljive.

Često su odlazili u grad. Nalazila je uzbudljivim to što je vidjaju sa

Džejmsom. Uživela se i u ulogu Mendine majke. Pričinjavalo joj je

zadovoljstvo da bude deo porodice. Nisu joj promakli pogledi puni

poštovanja upućeni Džejmsu i ona je tajno, skoro samozadovoljno, uživala

u tome da upravo ona bude ta žena koja ide ruku pod ruku sa njim.

Ljudi su srdačno razgovarali sa njima, ali društveno Džejms još uvek

nije bio u potpunosti prihvaćen. Svi su imali poštovanja prema njegovom

bogatstvu, ali niko nije bio potpuno voljan da ga prihvati u zajednicu.

Nikada to nije pomenuo, ali je Laura znala da ga to duboko pogadja više

zbog Mendi nego zbog njega samog.

"Džejmse," usudila se da započne jedne večeri. Sedeli su u prednjem

salonu. Mendi je bila zaspala u Laurinom krilu, dok joj je čitala priču.

Džejms je prelistavao časopis Wall Street Journal.

"Hmm?"

"Zašto ne bismo priredili prijem?" Spustio je kraj novina. "Prijem?"

"Prošlo je puno vremena otkako je priredjen prijem na Indigo trgu 22 -

mnogo pre nego što je tata umro." "Šta si imala na umu?"

Postavio je pitanje sa skoro neprijateljskom nabusi-tošću, ali moglo se

reći da je bio zainteresovan. "Oh, nešto neobavezno, s puno ljudi i živom

muzikom. Dok je još uvek toplo. Mogli bismo da otvorimo vrata tako da

svi gosti mogu da cirkulišu i napolju. Možda da obesimo fenjere po drveću

i napolju na doku. Gledis i Bo bi bili uzbudjeni da pokažu imanje pošto si

mnogo toga uradio na njemu. Šta misliš o tome?"

Savio je novine, odložio ih sa strane i zurio je u nju jedno kratko

vreme. "Da li bi to bio prijem radi zabave ili imaš neki prikriven motiv?"

"Kakav bih to motiv mogla da imam?"

"To ne bi bio promotivni prijem za Mendi i mene, zar ne?"

Laura je smireno izdržala pogled svog muža. Bilu su venčani već

nekoliko nedelja, ali mu je ona još uvek bila žena samo na papiru. Znala je

da je on želi. Cesto bi ga uhvatila kako je posmatra čežnjivo ili s

otvorenom žudnjom. Zelja, koju nije mogao da sakrije, bila je obostrana.

Preko dana lepo su se slagali. Nikada im nisu nedostajale interesantne ili

zabavne teme. Smeh je bio deo svih njihovih razgovora.

Ali kada bi svake večeri ušli u spavaću sobu, postali bi dva sveta, koja

su teško išli jedno uz drugo. Tenzija je bila tako gusta kao melasa. Svlačili

bi se u tišini. U krevetu bi se našli licem u lice. Uvek u tami. Milovao bi je,

ali nikad po erpgenim zonama. Ponekad bi je poljubio, ali nikada dugo i

nikada strasno.

Laurini nervi bili su konstantno na ivici. Ispod same površine koža je

svrbela, ali nikakvo češanje joj ne bi olakšalo stvar. Bila je konstantno

oprezna da se ne otrgne kontroli.

Želela je da je njen muž poseduje. To je bilo tako jednostavno. Želela

je da upozna snažnu, zahtevnu snagu njegovog tela u sebi. Zašto se odlučio

da ne vodi ljubav sa njom ostala je za nju misterija. Svakako da nije imao

nameru da je ostavi netaknutu zauvek. Do sada je već trebalo da se

navikne na tu ideju i da se odluči. Možda je čekao na neki ohrabrujući

znak s njene strane. Da li je sada bila prilika na koju je čekala da bi otkrila

svoje želje?

Zabacujući kosu i pogledavši ga značajno rekla je:

"Ponosna sam na tebe i Mendi. Želim da vas predstavim svojim

prijateljima. Želim svima u gradu da pokažem kako mi je drago što sam

tvoja žena."

Pre nego što je uspela da vidi kako je njena izjava delovala na njega,

Džejms je iznenada ustao i prišao prozoru, okrenut ledjima. Želeo je da

kaže: "To bi učinila za mene? Zašto?" I zamišljao je kako mu ona

odgovara: "Zato što te volim."

Medjutim, on je pre svega bio realan. Život ga je tome naučio. Bojao

se da insistira na toj temi sa Laurom, pošto se još uvek kolebao u pogledu

svojih osećanja prema njoj.

A šta ako je, ne daj bože, pogrešno tumačio njene reči? Možda joj je

drago što mu je žena, jer sada ima neograničen bankovni račun?

Ona svakako nije rasipala novac, čak je odbijala da primi čekovnu

knjižicu koju joj je nudio. Činjenica je da je on izvukao Lauru Nolan iz

nevolje. To što je video u njenim plavim očima svaki put kada bi ga

pogledala moglo je da bude ništa drago do zahvalnost.

Poslednja stvar koju je od nje želeo bila je zahvalnost. Koji

inteligentan muškarac želi zahvalnost od divne, seksi i privlačne žene? Ja

ne! Stoga, kada je odgovorio u njegovom glasu je bilo više dosade nego

što je to nameravao. "Lepo. Radi šta god želiš."

Potištena zbog nedostatka njegovog entuzijazma za njenu ideju, Laura

se izvinila i povela Mendi gore. Kada joj se te noći Džejms pridražio u

krevetu, okrenuo joj je ledja.

Nije bilo milovanja. Nije bilo poljubaca. Čak ni u mraku.

Laura je tvrdoglavo sprovodila svoje planove u delo.

Sledećeg jutra je poručila pozivnice. Nedeiju dana kasnije, kada je

sela za sekreter u dnevnoj sobi da razmisli o listi gostiju, ušao je Džejms

krupnim koracima, tupo udarajući petama svojih čizama po drvenom podu.

Naslonivši se na njenu stolicu, sagao se i pročitao listu porudžbina. Na

drugoj strani kolone uredno je napisala koliko koja stavka košta. "Nemoj

ni na čemu da štediš. Napravimo to kako treba, pokažimo ovim oholim

Gregorijancima kako se to radi."

"Da li si siguran da mi daješ otvoren račun? " zadirkujući ga je upitala

i pogledala prema njemu. "Imam skupocen ukus."

Lagano joj je poljubio vrh nosa, a onda i usne. "Tvoj skupocen ukus je

nešto što ja kod tebe najviše volim." Kada se tako tendenciozno nasmejao,

ona se raznežila. Srce joj je žestoko udaralo. "Imaš li malo vremena?"

"Da." Bilo je nečeg promuklog u njegovom glasu. Ponadala se da bi

mogao da preloži da se popnu gore u krevet.

Umesto toga, uzeo je za ruku. "Hajdemo napolje. Imam nešto da ti

pokažem."

Skrivajući svoje razočarenje, dopustila mu je da je povede ka ulaznim

vratima, koja je on pompezno otvorio. Njegove zelene oči djavolasto su

poigravale.

Kada je Laura kročila preko praga, usta su joj se otvorila od

iznenadjenja. Tri konjske prikolice bile su parkirane pored puta.

Prepoznala je konje koji su bili vraćeni u njih.

"To su... to su..." Oči su joj se napunile suzama.

"Pomislio sam da bi mogla da ih prepoznaš."

"Oh, Džejmse! "Okrenula se prema njemu. "Kako si ih pronašao?"

"Veze," rekao je, nasmejavši se lenjo i uobraženo.

"Džejmse." Bacila se na njega i obgrlila ga oko vrata. Pripivši svoje

licu u udubljenje na njegovom vratu, snažno ga je zagrlila. "Hvala,"

prošaputala je uzbudjeno pre nego što ga je pustila i potrčala stepenicama

nadole kako bi poželela dobrodošlicu konjima, koji su bili prodati nekoliko

meseci pre toga.

Teško da bi se moglo definisati ko je bio najuzbudjeniji tog jutra,

Laura ili Mendi, koja je postala vlasnica ponija. Konji su uterani u štale,

koje je Bo tajno pripremao za njih. Mendi je dobila sedlo i svoju prvu

lekciju jahanja od Laure. Samo Laurino obećanje da će sutradan opet jahati

uspelo je da je izbaci iz sedla kako bi se okupala pre večere.

L:aura joj je pokazivala omiljen način uzjahivanja, kada joj se Džejms

pridružio u senovitom ambaru. "Još jednom hvala."

"Više mi se dopalo kako si mi malopre zahvalila."

Naslonio se na jedan stub, s jednim savijenim kolenom i stopalom na

kojem se podupirao. Pogled mu je i dalje bio drzak, ali je u očima mogla

da mu pročita izazov. Bacivši češagiju, izašla je iz štale i stala direktno

ispred njega izmedju njegovih butina. "Misliš ovako?" Obgrlila mu je vrat.

"O-ho." Uhvatio je svojim rukama njene i spustio do njenog struka.

"Zašto si to uradio?"

"Šta? Misliš opet otkupio konje?" Kada je klimnula, rekao je, "Iz dva

razloga. Mislio sam da ću pokupiti neki poen kod tebe."

"Uspeo si. A koji je drugi razlog?"

"Svidja mi se kako tvojoj slatkoj maloj zadnjici pristaje par običnih

plavih farmerki."Uvukao je svoje ruke u zadnje džepove njenih farmerki i

privukao je dok joj se telo nije prijatno pripilo uz njegovo.

"Puno Vam hvala, gospodine, ali ne vidim kakve to veze ima..."

"Kada jašeš, nosiš farmerke."

"Hmm, jasno mi je na šta ciljaš."

"Još jednom mi tako pridji, malena, i dobićeš više od ciljanja."

Jedva je uspeo da izgovori ove reči pre nego što se nagnuo da je sočno

poljubi. Ali, na nesreću, pre nego što je bilo šanse da poljubac preraste u

nešto više, bili su prekinuti.

"Izvinite, Džejmse, ali imate medjugradski poziv." Sa šeširom u ruci,

Bo je oklevajući stajao na svetlosti vrata na ulazu u štalu.

Dok je izlazio iz štale, Džejms je mrmljao opsceno.

Posle toga, stvari su postale znatno napetije izmedju njih dvoje,

umesto da bude obrnuto.

Laura je s pravom očekivala da te noći vode ljubav. Bila se pripremila

i mentalno i emocionalno. Doterivala se jedan sat u garderobi pre nego što

se uvukla medju mirišljave čaršave velikog kreveta.

Pošto je Džejms ostao dole da govori poslovno telefonom, dugo pošto

se ona bila povukla, osetila se poniženom i odbačenom. Kada se konačno

popeo gore, njeno dobro raspoloženje je bilo iščezlo.

"Moraš li da praviš toliku buku dok se penješ?" Obrecnula se na njega

čim je zatvorio vrata od njihove spavaće sobe. "Ni Sermanove trupe nisu

toliko tutnjale u svom maršu preko Džordžije."

Džejms je telefonirao svima iz svog imenika, dok je pokušavao da

odluči da li poseduje dovoljno finoće i nežne tehnike, neophodne da bi se

vodila ljubav sa jednom devicom. Znao je da Laura gaji velika iščekivanja

bazirana na njegovoj reputaciji ljubavnika bez premca. Bio je, blago

rečeno, preosetljiv. Očekivao je blistav pogled i mek dodir, ali, umesto

toga, sačekale su ga kandže i ubodi. Odmah je zauzeo odbrambeni stav.

"Jako mi je žao, gospodjo, što sam prekinuo vaš prijatan odmor."

Laura se skljokala na jastuk. Kada je došao u krevet izmedju njih se

isprečila zlovolja. Ne samo da se nisu mazili i ljubili, nego nisu čak ni laku

noć jedno drugom poželeli, iako su oboje bili do duboko u noć budni.

Sledećeg dana nekoliko puta su izbijale varnice medju njima. Kada bi

se ona i Džejms našli zajedno u istoj prostoriji, atmosfera u kući bi

postajala uzburkana, tako da je Laura odlučila da bi bilo pametno da se se

izvesno vreme razdvoje. Dobrovoljno se ponudila da izvrši neke

narudžbine za Gledis i povela je Mendi sa sobom.

Radnja s tehničkom robom bila je poslednja na njihovoj listi. Da bi

tamo stigle, trebalo je da prodju kuću u kojoj stanuje Leona Pejden.

Impulsivno Laura je skrenula u suženi deo puta i parkirala se iza skromnih

kola.

"Gde idemo, mama?" zapitala je Mendi.

Način na koji joj se Mendi tako prirodno obraćala uvek je

izmamljivao osmeh zadovoljstva na Laurinom licu. "Da posetimo jednu

gospodju. Lepo se ponašaj, u redu?"

Laura je osetila nervozu u stomaku kada su izašle iz kola. Ono što je

nameravala da uradi bilo je riskantno. Igrala se sa nečim što nije bilo njena

briga, ali je užasno pogadjalo to što Džejms ignoriše postojanje svoje

majke. Nameravala je da ispravi ono što je bilo pogrešno, ukoliko je to

uopšte moguće.

Kuća od cigli bila je mala, ali uredna. Prilaz je bio oivičen šimširom.

Držeći Mendi za ruku Laura je zazvonila. Trentak kasnije vrata je otvorila

Džejmsova majka. Njen šok nije mogao da bude odglumljen. Nakon

trenutka zbunjujuće tišine, rekla je: "Laura Nolan, zar ne?"

"Dobar dan, gospodjo Pejden. Nisam znala da li ćete me se setiti ili

ne."

"Sada ste udati za Džejmsa."

"Da."

"O tome sam čitala u novinama. Da li biste želeli da udjete?" Njena

gostoprimljivost bila je skoro pomirljiva i Laurino srce se otvorilo prema

ženi za koju je znala da mora da je strašno propatila u svom životu.

"Volela bih da udjemo na minut, ako ne smetamo."

"Zaboga, ne." Gospodja Pejden je otvorila vrata i pomerila se u stranu

tako da su Laura i Mendi mogle da udju u urednu dnevnu sobu. Pogledala

je prema Mendi i pružila ruku prema detetu pre nego što je takla. "Da li je

to...?" Zadrhtala je i nije uspela da dovrši pitanje.

Laura je odgovorila umesto nje. "Ovo je Mendi." Gurnula je malo

napred Mendi.

To i nije bilo neophodno. Ljupkost male devojčice došla je do

izražaja. "Zdravo. Zovem se Mendi Pejden, a ovo je Anmari." Pokazala je

lutku koja je uvek bila uz nju. "Anmari je moja najbolja drugarica. Sem

mame i tate. Da li znate mog tatu?"

Ono što je usledilo bilo je jedno od emotivno najdirljivijih trenutaka

koje je Laura imala u svom životu. Nije znala da li da se smeje otvorenom

Mendinom brbljanju ili da plače zbog očajničke želje gospodje Pejden da

to čuje. Na odlasku, zagrlila je stariju ženu i obećala. "Uskoro ćemo opet

doći."

Mendi je sve vreme na puto do kuće pričala o svojoj novoj prijateljici.

Kada su se uparkirali, Laura je rekla, "Mendi, što se tiče ovog popodneva,

hajde da sačuvamo... "

"Eno ga tata!"

Pre nego što je Laura uspela da upozori Mendi da posetu gospodji

Pejden sačuvaju kao zajedničku tajnu, Mendi je otvorila vrata na kolima i

potrčala u susret Džejmsu, koji je silazio niz stepenice. Podigao je i držao

iznad svoje glave, dok je ona skičala od oduševljenja.

Kada je Laura stigla do njih, Mendi je već brbljala. "I ona živi u lepoj

kući, samo što nije tako velika i lepa kao ova na Indigo trgu. Ima kosu koja

je malo bela, malo smedja i oči su joj zelene kao tvoje i moje, samo nabo-

ranije. Rekla mi je da mogu da je zovem baka ako želim i dala mi je

kolače. Bili su iz kutije, ali je rekla da će mi, kada sledeći put budem došla

da je posetim, sama ispeći. I ima tvoju sliku na televizoru-na njoj izgledaš

stvarno smešno. Mislim da je to bilo pre nego što su ti porasli brkovi i

brada. Bila je stvarno fina, samo mislim da je nekako tužna, jer je, čini mi

se, ponekad kada bi me pogledala htela da zaplače. I rekla mi je da zna da

šije, pa će meni i Anmari da sašije iste haljine. I..."

Mendi je zastala kada je, oštroumnošću svojstvenj detetu, shvatila da

njen tata ne deli njeno oduševljenje u pogledu nove prijateljice. U stvari,

poprimio je izraz lica njoj potpuno nepoznat. Podsetilo je na loše momke

sa televizije.

"Gledis ti je spremila dobar ručak," rekao joj je, noseći je unutra.

"Naljutiće se ako pustimo da se tvoja pileća supa s knedlama ohladi."

Spustio je svoju ćerku za sto u kuhinji, gde su bila nameštena tri

mesta. Gledisin osmeh dobrodošlice je iščezao kada je primetila Laurin

napet izraz lica.

Ubrzo je postalo očigledno da je Džejmsovo raspoloženje bilo pred

erupcijom. "Gledis kada Mendi završi sa ručkom," rekao je odsečno,

"predlažem da je smestite da malo odspava. Imala je naporno jutro."

"Zar nećete da jedete?" Gledis je upitala sa više hrabrosti nego što je

Laura u tom momentu imala.

"Ne. Laura, voleo bih da odemo gore."

Da ne bi bilo rasprave oko toga, prstima je uhvatio za zglob, gurnuo je

napred i praktično odvukao do velikog apartmana.

Čim su ušli u spavaću sobu besno joj se obratio. Hoću da znam šta si

kog vraga želela da postigneš vodeći moju ćerku da je vidi."

"Ne viči na mene."

"Odgovori mi", viknuo je.

"Ona je tvoja majka, Džejmse."

"Jedna od najokrutnijih šala prirode."

Laura se stresla. "Tvoje držanje prema njoj je žalosno. Treba da se

stidiš samog sebe."

"Šaljem joj novac svakog meseca." Usta su mu bila ružno iskrivljena.

"Tačno," ljutito je uzvratila Laura. "Videla sam novu kuću, nov

nameštaj i kola. Njena odeća je takodje bolja nego ona koju je morala da

nosi pre mnogo godina. Dobro je uhranjena i čini se da je zdrava. Ali sam

shvatila i da je usamljena i očajna. Žudela je za nekim s kim bi popričala.

Trebalo je da je vidiš sa Mendi. Ona..."

"Nisi imala pravo da moju ćerku odvedeš bez mog dopuštenja,

Laura."

Ignorisala ga je. "Ne mogu da ti opišem kako je bila ispunjena

ljubavlju prema tvom detetu. Prosto je htela da smrvi Mendi, čvrsto je

držeći."

"Ne želim to da čujem." Odmahivao je rukama.

"I svaki put kada bi se tvoje ime izgovorilo, gutala je svaku reč. Na

jednom kraju stola u dnevnoj sobi nalazi se novinski članak o našem

venčanju. Tu je i gomila članaka o tebi. Savijani su i presavijani ko zna

koliko puta."

Potekle su joj suze, setivši se kolekcije novinskih članaka. Bio je to

žalostan prizor. Nestrpljivo je obrisala suze, više ljuta nego tužna.

"Kako možeš da budeš tako okrutan, Džejmse? Kako možeš tako

bezosećajno da izbaciš sopstvenu majku iz svog života?"

"To je moja stvar." Viknuo je.

"Ne znam šta je to uradila da nisi u stanju da joj oprostiš, ali

svakako..."

"Ne mešaj se. To se tebe ne tiče." "Tiče me se.

Ja sam ti žena."

"Ne u potpunosti." Zalupio je vrata za sobom. "Ali ćemo to odmah da

sredimo."

"Šta si to naumio?" Laura se oprezno povukla jedan korak unazad.

"Imam nameru da te načinim svojom ženom. Da od tebe napravim

ženu." Naglo joj se približio i zgrabio za ramena.

"Ne!" Pokušala je da oslobodi svoje ruke, ali on je bio suviše snažan.

"Hoćeš da se mešaš tamo gde ti nije mesto?" Podrugljivo se nasmejao.

"Pa, mesto kome ti najviše pripadaš je moj krevet."

Gurnuo je na krevet. Pala je na ledja i pokušala da se otkotrlja, ali se

on spustio nad njom i uhvatio je u klopku. "Pre nego što budeš počela da

sredjuješ moj život, gospodjo Pejden, moraćeš da naučiš kako da središ

mene."

"Grub si." Oči su joj iskrile od besa dok je ljutito izgovarala

ove reči. "Pusti me."

"Nema šanse, malena."

"I prestani da me tako zoveš. Ja nisam jedna od tvojih usputnih veza."

"Do vraga, naravno da nisi," rekao je brzo se osmehnuvši. "Da li

misliš da bih se ja u tom slučaju petljao sa tobom? Jedno od mesta gde se

ne treba praviti važan je upravo krevet. Do sada baš nisam bio

impresioniran tobom, Laura."

To je izgovorio tik uz njena usta. Brutalno je priljubio svoja uz njena.

Provlačio je prste kroz njenu kosu. Kao mengele obuhvatio je svojim

rukama njenu glavu i držao je tako dok je nasrtao jezikom.

Uvredjena, Laura se migoljila ispod njega i udarala ga pesnicama po

ramenima i ledjima. Udarci nisu imali efekta, ali se ubrzo umorio od njih i

jednom svojom rukom uhvatio je za oba zgloba. Podigavši joj ruke iznad

njene glave, položio ih je na krevet svojim snažnim prstima. Dugmad sa

njene bluze razletela su se kada joj je povukao bluzu. Na isti, neobazirući

način otkopčao joj je i brushalter. Slobodnom rukom obuhvatio joj je

grudi.

Pod dlanom, osetio je otkucaje njenog srca. To mu je telegrafski

signaliziralo poruku u mozgu. Naglo je podigao glavu. Nadnoseći se nad

njom, pogledao je u lice. Njeno otežano disanje pratilo je njegovo i ono što

je video na njenom licu nije bila ni odbojnost ni strah, već želja.

Opet je svojim ustima poklopio njena. Ali ovoga puta njegov poljubac

je bio drugačiji. Bio je isto tako gladan i divalj, ali daleko manje grub.

Jezik mu je bio ispitivački i nedisciplinovan, ali ne preteći. Izazivao je

zadovoljstvo i nikako nije ličio na kaznu.

Laura više nije bila uvredjena, preplavilo je jedno drukčije osećanje. U

dubini njenog tela počela je da se širi toplota u sve većim i većim talasima.

Borila se da oslobodi svoje ruke, ali ne da bi ga odgurnula, već da bi

učestvovala u ovim žestokim poljupcima. Kada joj je oslobodio ruke,

zagnjurila ih je u njegovu kosu i uplela kako bi prislonila njegove usne uz

svoje.

Ječeći, spustio je glavu i ljubio joj vrat tako vatreno da je ostavio lake

modrice na njenoj nežnoj koži. "Ne mogu više da čekam, malena. Moram

da te imam. Odmah."

Provukao je svoju ruku izmedju njihovih tela i skinuo joj suknju.

Pomogla mu je, podižući svoja bedra, tako da su joj gaćice skliznule

nadole. Fanatično je otkopčavao rajsfešlus kako bi se oslobodio svojih

farmerki. Bio je topao i krut. Smestio je plišani vrh svoje muškosti u nju.

"Da li ću te povrediti?"

"Ne znam."

"Da li ti smeta?"

Odmahivala je glavom s jedne na drugu stranu. "Ne."

Obazrivo je ulazio. Onda je, ohrabren pokretima njenog tela, jednim

brzim potezom potpuno prodro.

Skrgućući zubima od kulminirajućeg osećaja koji ga je obuzimao,

Džejms je zario svoju glavu u udubljenje njenog ramena. Omogućio je

njenom telu da se prilagodi njegovom, ali i pored snažnog pokušaja da se

suzdrži, nije mogao da zaustavi ono što je priroda odredila. Ritam njegovih

pokreta se ubrazao, dok ga nije zahvatila eksplozija vrhunca.

Smestio se na Lauri, teško dišući i upitao, "Laura, da li te boli?"

"Ne," iskreno je odgovorila. Nije bilo bola, samo krajnjeg nezadovoljstva.

Telo joj je još uvek bilo ustreptalo. "Žao mi je." Poljubio je u uvo. "Zbog

čega?"

Blago se smešeći, podigao je glavu i pogledao u njene začudjene oči.

Ona još uvek nije znala šta je propustila. "Moja draga, nevina, prefinjena

devojčica."Oči ispunjene ljubavlju zasjale su mu kada je spustio svoje usne

na njene. Usta su mu bila beskrajno nežna dok je ljubio. Ublažavao je

svoje silovite poljupce i činilo se da se radi o nekom drugom životu.

Laura je odgovarala na njegove poljupce sa mnogo više strasti nego

što je očekivao. "Laura? Laura? Malena?" Ljubio je s više žara. Njegov

jezik tražio je najtoplije kutke njenih usta. Obuhvatila ga je oko ledja.

Zakačila je svoje noge o njegove. Progurala je njegova bedra izmedju

svojih butina.

"Opet nadolazi." Zaječao je.

"Da li ćeš još jednom to uraditi?"

"Možemo li?"

"Zar ne možemo?"

"Želiš li?" Začudjeno je pogledao.

Snažno je klimnula glavom.

Na momenat je ostavio i sišao s kreveta. Nemamo se svukao i zbacio

sa sebe odeću. Još uvek ležeći na krevetu, Laura se svukla s istom

mahnitošću.

"Šta to, do djavola, radim?" glasno se upitao Džejms. Stojeći tako nag

pored kreveta, provukao je ruku kroz kosu i začudjeno odmahnuo glavom.

Njegova žena ovlažila je usne. "Mislila sam da ćemo..."

"Oh, da, malena, da. Ali čemu žurba?" Laura je tendenciozno

pogledala u njegovo telo, što je uverilo u hitnost. Zadovoljno se nasmejao

kada se spustio i nežno je poljubio u usta. "Izdržaće."

"Obećavaš?"

"Obećavam," hrapavo je odvratio. Podigao je na jastuk i vratio

prekrivače pre nego što joj se pridružio na krevetu.

Onda je nežno uzeo u svoje ruke. "Divna si. Svidjaš mi se naga."

Razvratno je ljubio njena usta. U početku stidljivo, Laura se predala

osećanjima koja su je obuzimala dok je on usnama istraživao njeno telo.

Svaki njen deo osetio je njegovo slatko milovanje, i grudi i pupak i

butine. I izmedju njih. Prošaptao joj je koliko voli da je tamo oseti.

I nastavio je da je miluje dok joj nije postalo jasno zašto se izvinjavao

nekoliko momenata pre toga.

I nakon te orgazmičke inicijative, pocrvenela je na njegov dodir i reči

koje joj je pritom izgovarao. Ne zbog stida. Već iz čistog, blaženog

zadovoljstva. Bila je otkrivena, a ne ponižena, milovanjem njegovih ruku i

usana. Kroz njegovu ljubav, otkrila je sebe.

I njega. Nije mogla ni da zamisli da telo jednog muškarca može da

bude takva senzualna zver. Kada je prevazišla stidljivost, ispoljila je

uživanje u njemu.

"Stavi svoja usta ovde." Nežno je obuhvatio njenu glavu svojim

rukama i vodio je do mesta gde su njeni prsti znatiželjno milovali.

Uzdahnuo je kada je otišla i korak dalje i kapriciozno jezikom doticala

njegovu kožu. "Do djavola." Zaječao je. "Znao sam da ćeš biti dobra. Znao

sam to."

Čitavo popodne proveli su u krevetu, vodeći ljubav toliko puta i tako

često da je u sobi postalo sparno. Tela su im postala klizeća od znoja.

Sunčeva svetlost prodirala je kroz delimično zatvorene salone i belasala se

na njihovim nagim telima praveći privlačne senke. Postepeno senke su se

izdužile i proširile nas zidove i pod. Ipak su i dalje ležali usred izgužvanih,

vlažnih čaršava istražujući i uživajući u svojini otkrićima.

Džejms je predložio da se ohlade mlakom vodom. Laura je sela

izmedju njegovih butina, s ledjima naslonjenim na njegove grudi, kad se

on spustio u kadu. Lenjo je usmerio vodu na njene grudi posmatrajući kako

se sliva niz njeno telo i izmedju njenih butina.

"Još uvek ne mogu da verujem da radim ovo sa tobom," zamišljeno je

govorila Laura. Njene ruke stiskale su njegove butine, proveravajući jačinu

mišića.

"Mi smo venčani."

"Ni u to ne mogu da poverujem," rekla je, blago se osmehujući. "Zašto?"

Slegnula je ramenima, a on se oduševio kako je ovaj neočekivani

pokret pokrenuo njene grudi. "Ne znam. Ti uopšle ne predstavljaš nekog za

koga sam mislila da ću se udati."

"Planirala si da se udaš za nekog plašljivca, koji ne bi znao ni kako da

ti pruži zadovoljstvo u krevetu."

Povukla ga je za dlaku na butini i on je zaječao. "Nemoj da si tako

samozadovoljan. Zašto si tako siguran da me zadovoljavaš u krevetu?"

"Imam i ožiljke koji mogu to da dokažu." Pokazao je blage tragove na

svom ramenu.

"Tako, ja sam učtiva," rekla je, još jednom slegnuvši ramenima, što je

njemu izgledalo očaravajuće.

"Učtiva! " Njegov glasni smeh odjekivao je u kupatilu. "Malena, ni

Emili Post nije išla tako daleko s dobrim manirima."

"Sš!" zašištala je. "I molim te, poštedi me svojih hvalisanja svojim

seksualnim iskustvima. To me samo podseća na to koliko si ljubavnica

imao. Nikad nisam volela da slušam o tvojim osvajačkim uspesima, čak ni

u srednjoj školi."

Ispisao je svoje inicijale na njenom golom ramenu vlažnim prstom.

"Jasno mi je kako bi se osećala sada. Ali zašto se vraćaš toliko vremena

unazad?"

"Mislim da sam bila ljubomorna."

"Ljubomorna?" Iznenadjen, ustao je, poprskavši vodu po podu. "Ali

nikada nisi flertovala sa mnom."

"Nisam se usudjivala. Bio si suviše opasan da bih flertovala. Da si

odgovorio, ponašala bih se upravo suprotno." Stidljivo je spustila oči. "To

nije značilo da nisam bila zaintrigirana. Intrigiraju me i tigrovi, ali nikada

ne bih volela da ostanem nasamo sa nekim od njih."

"Znači ja sam kao tigar?" Spustio je ruke oko njenog struka, podigao

je do svog krila i zarežao joj je na uvo.

"Da," promnuljala je zatvarajući oči od zadovoljstva. "Samo gladniji. I

divlji."

"I rogatiji."

Okrenuo je da bi ga pogledala u lice. Poslušala ga je. Kada su izašli da

bi obrisali jedno drugo, na podu je ostalo više vode nego u kadi.

"Da li misliš da bi trebalo da se pojavimo na večeri?" upitala je Laura.

"Da li moramo?" Držao je njene grudi svojim dlanovima i igrao se

prstima sa njenim bradavicama.

"Mislim da bi trebalo, da."

"Sigurno?"

Pao je na kolena.

"Hmm... uh... da."

"Sigurno?"

S uzdahom je izgovorila njegovo ime.

Mnogo kasnije, obučeni i s rukom u ruci, sišli su niz stepenice i ušli u

trpezariju. Sto je bio postavljen najfinijim kineskim porculanom i

srebrninom. U kristalu se video odsjaj svetla sa sveca, koje su gorele u

centralnom cvet-nom aranžmanu.

"Mama, tata," viknula je Mendi, skliznuvši sa stolice kada ih je

ugledala. Potrčala je prema njima i oboje ih je obgrlila oko nogu. "Mislila

sam da nikada nećete sići. Gledis mi je rekla da moram lepo i mimo da

sedim dok ne sidjete. Nije htela da mi dozvoli da idem u vašu sobu i da vas

budim i nije htela da mi da da jedem, jer bi to, kako je rekla, pokvarilo

moju večeru. Gladna sam. Šta vas je toliko zadržalo? Sigurno ste dugo

spavali."

"Izvini što si nas čekala, Triks," rekao je Džejms bez i trunke žaljenja.

Podigao je Mendi jednom rukom i dalje držeći Laurinu u drugoj. "Šta je

sve ovo?" upitao je, pokazujući prema formalno nameštenom

trpezarijskom stolu.

Kao odgovor, Gledis je požurila ka vratima kuhinje. Božanski mirisi

širili su se za njom. "Ovo je specijalna večera, pošto mislim da svi imamo

nešto da proslavimo." Uputila je paru otvoren, sveznajući osmeh.

"Svakako da imamo," rekao je Džejms, tajno spustivši svoju ruku niz

Laurina ledja i lagano je štipnivši.

"Sedite dok se večera ne ohladi. Znam da ste gladni," Domaćica je

sugestivno zakolutala očima. Kada je Laura pocrvenela, zadovoljno je

gaknula.

Jelo je bilo raskošno. To je bila jedna od najsrećnijih epizoda koje je

Laura pamtila. Ranije je mislila da je zaljubljena u Džejmsa. Ali ljubav

koja se u njoj sada radjala nije mogla da se zaustavi. Cesto je izvirala u

obliku suza, koje bi, obasjane svetlošću sveca, zasjale u njenim očima

svaki put kada bi pogledala u njega.

"Srećna?" pitao je, stegnuvši joj ruku koja je počivala na prastarom

stolnjaku.

"Veoma."

"I ja sam na putu," otezao je izazivački. Njegove oči, delimično

zatvorene i zavodljive, bile su uperene ka njenim ustima.

Zajedno su poveli Mendi u njenu sobu, gde je skidanje njene odeće i

oblačenje pižame preraslo u rvanje. Kada je konačno klonula, videli su da

je legla u krevet, da se umotala i da izgovara molitve. Molila se za sve koje

poznaje i za neke koje i ne poznaje. Kada je počela da nabraja rok zvezde,

Džejms je prekinuo molitvu jednim odsečnim "amin" i isključio svetio.

"Zašto si tako zamišljena?"

Prišao je Lauri i spustio ruke na njena ramena. Sedela je za svojim

toaletnim stočićem, prazno gledajući u ogledalo. Čim su se vratili u svoj

apartman, svukla se i

navukla svileni ogrtač. Džejms je spustio svoje pantalone. "Samo sam

razmišljala." "O čemu?" lagano je upitao.

"O..." Stidljivo je spustila pogled. "Ne uzimam ni pilule ni bilo šta

drugo. A| ti nisi... uh... "

"Ne brini, ja ču o tome da vodim računa." Masirao joj je vrat. "Nije ti

samo to na pameti, zar ne?"

"Imam zaista mnogo \ razloga da budem srećna." Posegla je za

njegovom rukbm i prekrila je svojom.

"Da li ja to osećam jedrjo neizgovoreno 'ali'?"

Slabašno se osmehnula. "Samo sam oklevala da iznesem nešto što bi

moglo da pokvari današnji dan."

Njegove oči uhvatile su njene u ogledalu. Povukao je svoje ruke| s

njenih ramena i bez reči je napustio garderobu. Laura je Uzdahnula, ustala

i ugasila svetio. Kada je ušla u spavaću sfoou, Džejms je stajao na prozoru

sa rukama duboko uvučenim u j džepove na paitalonama.

"U pravu si, Džejmse. To me se ne tiče."

Polako se okrenuo. "Dozvoli mi da nešto razjasnim." Pripremila se za

njegovu ljutnju i bi a je šokirana kada je rekao: "Nifeam bio ljut na tebe

danas po podne. Bio sam ljut na samog sebe zato što si ti bija potpuno u

pravu."

Brzo je prešla sobu, uzela ga Iza ruku i povela do kreveta, gcle ga je

smestila da sedne na čistu posteljinu, koju je Gledis diskretno zamenilaj

dok su bili na večeri. "Znam da ti to neće biti lako, ali) pokušaj da

razgovaraš o tome sa mnom." Laura ga je ohrabrivala blago mu se

obraćajuć^ i stiskajući mu ruke. \

"O torbe nema šta da se priča,! zaista. Kada je moja majka u pitanju

stvarno sam se ppneo kao kučkin sin.

Priznajem. Sem što brinem da ima sve što joj treba od stvari, ne želim da

imam ništa drugo sa njom." "Zašto?"

"Zato što ona predstavlja sve ono od čega sam bežao, kada sam

odlazio pre deset godina. Siromaštvo. Preživljavanje. Reputaciju

najtužnije, najsiromašnije porodice u gradu."

"Izdigao si se iznad toga."

"Ali ona nije!" Ustao je /i počeo nervozno da korača.

"Molio sam je da podje sa rjnnom, ali je ona odabrala da

ostane sa njim." l \"Sa njim? Tvojim ocem?"

"Ocem!" prezrivo je rekao. "Ta pijana, zardzana osoba nije ni znala

značenje; te reči." Bol, ogoljena i turobna, ispunila je njegove zelene oči.

"Kada sam bio jmali, želeo sam da ga volim. Zifista sam to želeo. Želeo'

sam da se hvalim svojim ocem kao što su se i drugi detčaci hvalili svojim

očevima."

Kada sam shvatito kakva je on ništarija, pojsramio sam se. Druga deca

su rjnu se smejala, zabavljajući se na naš račun. Tako sam s<fc pravio da

on nije moj pravi otac. Sanjao sam o nekorln imaginarnom čoveku kolji je

bio sa mojom majkom, takib da nisam morao da pri2j',nam da mi je rod

čovek koji je zaista bio moj otac."

Laura je pritisla ijjegove usne svojim prstima da ga ućutka, a oči su joj

jse ispunile suzama. Njegov bol je duboko dirnuo. Nijej ni čudo što je bio

tijikav vrag. Njegovo buntovništvo bilo je poziv da privujče pažnju,

zamena za nedostatak ljubavi u životu. Postavio je sebi cilj da dokaže da

je vredan nečije pažnje.

"Imao je običaj da nas tuče. Da li si to znalai?" Jedva je to izgovorio i

prodrmusao je. "Pa, jeste. Živeo sam u stalnom strahu da ga ne izazovem.

A onda, kada sam dovoljno porastao, počeo sam da mu uzvraćam. Ali to ga

je samo još više razjarivalo i kada nije bilo mene da je zaštitim, on bi

navalio na majku."

Laurina ramena su se opustila i pokrila je lice rukama. "O, bože."

Džejms je ljutitio šetao naokolo. "Da, možeš to da ponoviš. Gde je On

bio? Zašto On dozvoljava da se takve stvari dešavaju nevinim ljudima?"

"Ne znam, Džejmse, ne znam." Suze su joj se slivale niz lice, dok je

odmahivala glavom.

"Bio sam odlučan u nameri da završim studije, da ne bih bio takva

neznalica kao moj stari. Tada sam radio u smrdljivoj garaži kako bih

zaradio dovoljno novca da bih odmaglio. Ali ne pre nego što sam

preklinjao majku da podje i ona. Odbila je da ga napusti."

I dalje je bio zbunjen njenom odlukom i odmahivao je glavom u čudu.

"Nisam mogao da razumem zašto ostaje. Kada je umro, nisam bio ni na

sahrani. Poslao sam joj novac da ne bi osiromašila, ali sam se zavetovao da

je nikad neću žaliti. Ona je napravila svoj izbor."

Pao je nazad na krevet i držao je glavu medju svojim rukama, dišući

teško zbog ljutnje i naprezanja. Njegova utučenost činila ga je

dodirljivijim.

Spustivši raku na njegovu razbarušenu kosu, Laura je pažljivo

odabrala reči i prošaptala, "Možda joj suviše strogo sudiš, Džejmse.

Moguće je da postoji mnogo razloga zbog kojih ona nije pošla s tobom."

"Kojih? Šta je to moglo da natera nekog da ostane sa nasilnim, pijanim

djavolom kao što je bio on?"

"Na primer, strah od osvete," rekla je. "Ili ljubav."

"Ljubav?" upitao je s nevericom.

"Možda. Ne postoji objašnjenje za ljubav. Možda ga je volela uprkos

njegovoj nasilnoj prirodi. Ili je možda bila suviše ponosna da bi ga

napustila. Razumem da je jednoj ženi vrlo teško da prizna da je njen muž

tako malo zavredjuje, da je čak i zlostavlja."

Laura mu je dotakla lice s puno ljubavi. "Ili je možda ostala da bi te

zaštitila, Džejmse. Sigurna sam da je želela da imaš bolji život nego što je

bio njen. Možda se bojala da bi on pošao za vama, ukoliko barem ona ne

ostane. Mislim da se ona veoma žrtvovala zbog tebe. Čak i po cenu svog

života."

Laura je primećivala njegovo dvoumljenje dok je pos-matrao svoje

ruke, prevrćući ih s jedne strane na drugu i dok je duboko razmišljao.

Osetila je da razmatra Leoninu odluku u sasvim drugom svetlu. Njegova

ranija uverenja nisu više bila tako čvrsta.

"Džejmse," tiho je upitala, "da li se stidiš svoje majke? Da li misliš da

bi zajednica sa njom podsetila ljude odakle potičeš? Da li je to razlog što

ne želiš da je vidiš ili da te vide sa njom?"

Za momenat nije ništa odgovorio, a onda je okrenuo glavu. "Uau!

Boriš se na prljav način, zar ne? Udaraš ispod pupka." Opet je ustao s

kreveta i besciljno špartao po sobi. "Ako je to istina, onda sam pravo

kopile, zar ne?" Nije očekivao odgovor i nije ga ni dobio. "Pretpostavljam

da mi je to bilo negde duboko u podsvesti." Uzdahnuvši, prešao je rukom

po svom licu. "Kakava sam ja to osoba, Laura?"

"Humana." Pružila je tuku ka njemu. Prihvatio je zahvalno i pustio da

ga povuče nadole da legne pored nje. Uronila je njegovu glavu medju svoje

grudi, milujući ga po glavi.

"Tvoja majka je prava dama, Džejmse. Veoma mi se dopada."

"Zaista?"

"Da. Vrlo je učtiva i ljubazna. Spremna da udovolji." "Da li zaista

ima moju sliku?"

"U srebrnom ramu. Postavljena na najuočljivijem mestu u kući."

"To mora da je moja jedina fotografija koja je načinjena pre nego što

sam otišao od kuće." U njegovom glasu bilo je tragova nekadašnje gorčine.

"Verovatno je zato toliko ceni." Njen miran odgovor ugušio je

ponovno oživljavanje njegove odbojnosti.

"Pretpostavljam da ne bi bolelo pozvati je."

Pošto nije mogao da vidi njeno lice, Laura je stiskala donju usnu

zubima i zatvorila oči u olakšanju. Trenutak kasnije rekla je, "Ona neće

učiniti prvi korak u znak pomirenja. Isuviše te poštuje. Mislim da oseća

strahopoštovanje prema tebi."

"Ne znam , Laura, " skeptično je odgovorio. "Prošla je decenija otada.

Proteklo je mnogo vode ispod mosta. Verovatno da ja nisam ono što ona

želi ili treba, čak ni ono što ona očekuje."

"Ne bih se u to kladila. Ti si njen sin. Njeno dete. Ona te voli i sve bi

ti oprostila. Siguran sam da nedoumice koje ti osećaš ne mogu da se

uporede sa njenim osećajem inferiornosti. "

Laura ga je još dugo tako držala pružajući mu materinsko maženje

kojeg je bio lišen kao mali. Leona Pejden je volela svog sina. Ali

preživljavanje, njeno i Džejmsovo, bilo je dnevni izazov. Nije mogla da

dozvoli taj luksuz da ga i duhovno hrani.

U svojoj trideset i trećoj godini tražio je to u rukama svoje voljene

žene.

Laura je provlačila prste kroz njegovu kosu i češkala ga po ledjima,

šapćući mu nadimke iz milošte. Bila je sigurna da će izgladiti svoje odnose

s majkom, ali je nešto drugo uznemiravalo.

"Džejmse?"

"Hmm?"

"Da li si još uvek ljut na Boga?" Nakon izvesnog vremena rekao je: "Sve

mi je to priredio i onda smo došli do kraja." "Kako?"

Jednostavno je rekao: "Podario mi je Mendi."

Skoro da je dodao, "I tebe." Ali nije. Uskoro su zaspali.

Već je bio sišao dole, kada se Laura sledećeg jutra probudila. Sa

stalnim osmehom, koji joj se jednostavno nije skidao sa lica, istuširala se,

brzo obukla i pridružila njemu i Mendi u trpezariji. Mendi se kikotala.

"Šta je tako smešno?", upitala je Laura s vrata.

Džejms se okrenuo da bi je pogledao, a njeno srce je poskočilo od

užarenog pogleda njegovih očiju. Setila se svakog njegovog dosezanja te

noći. U njegovom dodiru bilo je dečačkog očajanja, kao da je mogla da

nestane ukoliko bi izgubio fizički kontakt sa njom. Bila je tamo, spremna

da mu pruži utešnu reč, nežno milovanje, poljubac.

"Tata me golica. Uradi to mami," uzvikivala je Mendi, poskakujući hi

svojoj stolici.

"Vrlo radio." Džejms je ustao sa svog mesta za stolom i krenuo ka

Ljauri. Po Mendinoj želji, rukama je šetao gore-dole po njenjim rebrima

kao da je golica. A po svojoj želji, ljubio je u usta. lisne su mu šetale od

mesta ispod kose do njenog uveta. "Šteta što ne mogu da te golicam kao

juče. Baš sam te/ naterao da se koprcaš. Sećaš li se?"

Laura je pocrvenela do korena svoje kose. Smejao se, zadovoljari na

svoj posesivan, muževan način. Nakon još jednog žestokog, brzog

poljupca, odveo je do stola. Čim su doručkovali, izvinio se, kazavši da ima

da završi neka posla. Laura je , rekla Mendi da pomogne Gledis oko

sudova u sudoperi i. pošla je za njim. Stigla je do ulaznog hola upravo u

momentu kada je navlačio svoju sportsku jaknu.

"Ideš li na neko posebno mesto?" upitala je tobože nonšalantno. <

Nasmejao joj se i izvadio iz džepa na grudima četvrtastu kovertu krem

boje. Prepoznala je jednu od pozivnica za prijem. Na njoj je bilo ispisano

ime Leone Pejden.

"Zar ti nije potrebna marka?"

"Ova će biti uručena lično."

"Oh, Džejmse, ja..." Umalo da mu kaže da ga voli. Uspevši da se

uzdrži da joj spontano ne izlete te reči, zadovoljila se da mu padne u

naručje i da mu uzvrati srdačan zagrljaj. "Da li bi želeo da podjem sa

tobom?"

"Da," priznao je, čvršće je stisnuvši. Ali odmahnuo je i odmakao je od

sebe. "Voleo bih da si tamo sa mnom zbog moralne podrške, ali to je nešto

što treba da obavim sam". U njegovom kratkom osmehu nije bilo humora.

"Nervozniji sam pre susreta sa sopstvenom majkom licem i u lice nego što

sam ikada bio pred auto trku."

Prešla je svojim rukama po njegovim reverima. "Ona

1 I

će biti mnogo nervoznija od tebe." \

Nakrivio je glavu na jednu stranu i iskosa pogledao u

svoju ženu. "Znaš, za jednu seksi ženu, ti imaš puno

ljudske dobrote." I

"Zašto, gospodine Pejden," nasmešila se i južnjačkim

stilom rekla: "Zaklinjem se! Nisam znala da lipeš tako

spretno da barataš recima." I

Zahvalno se nasmejao njenom šegačenju, ali se odmah uozbiljio.

"Laura, hvala ti što si me naterala da ovo učinim."

Odmahnula je glavom. "To bi učinio sam pre ili kasnije.

Ja sam samo pogurala." \

"Ipak..." /

Imao je nameru da je poljubi nežno u znak zahvalnosti. Obgrlio je

njeno savitljivo telo i poljubac se produžio i postajao sve vreliji, tako da se

već bio uzbudio. Odmakao je od sebe. "Kasnije, malena."

Pre nego što je popustio svojim impulsima, izašao je na prednja vrata,

koja su se zalupila za njim.

Sledećih par dana bili su posvećeni pripremi za prijem. Lista gostiju

stalno se dopunjavala i pozivnice su žurno odnete u pošta kako bi bile

poslate popodnevnom pošiljkom.

"Zašto jednostavno nismo dali oglas u novinama i izdali blanko

pozivnicu za sve u gradu?" upitao je Džejms kada mu je Laura gurnula još

jednu gomilu koverata koje je trebalo poslati poštom. "Samo se šalim,"

rekao je kada ga je pogledala užasnuta njegovim predlogom.

Na Gledisino uporno insistiranje, Laura je unajmila firmu za

ugostiteljske usluge da bi pomogli oko hrane za prijem. Snabdevači

domaćica imali su bumu raspravu, ali su se konačno usaglasili oko menija.

Planirano je da to bude tipičan južnjački obed, s barenim krabama i

rakovima, prženom pohovanom ribom, prženom piletinom, kukuruzom,

kuvanim pasuljem, čorbom sa gumbo mahunama, salatama, začinima i

dinjom i Gledisinim famoznim hiko-rija tartom za dezert.

Džejms je unajmio grupu momaka, koji su još bili na let-njem

raspustu, da pomognu Bou oko uredjenja ogromnih travnjaka oko kuće.

Donje granje drveća bilo je ukrašeno majušnim božičnim sijalicama kako

bi čitavo dvorište bilo osvetljeno, što je očaravalo Mendi. Svetiljke su bile

postavljene duž nevidljive žice koja se provlačila od drveta do drveta, a na

molu su bile baklje zabodene u pesak.

"Samo me jedna stvar brine", razmišljala je glasno Laura to popodne.

Vodili su konje nazad prema štali posle jahanja sa Mendi.

"Šta je to?" Džejms je sjahao da bi pomogao Lauri da i ona sidje sa

svog konja. Bo je već bio pomogao Mendi. "Šta je to moglo da krene

naopako? Laura, ni osoblje Bele kuće ne planira toliko oko večere u čast

posete premijera Kine. Šta je to što je ostalo nedovršeno?'

"Vreme." Brinući se, pogledala je u nebo. "Na Karibima besni

nevreme, a meteorolozi predvidjaju moguću kišu za vikend." Grizla je

svoju donju usnu. "To bi sve pokvarilo."

"Ja ne mislim tako." Džejms je uhvatio oko struka i podigao. "Poslali

bismo ih ranije svojim kućama i priredili svoju privatnu zabavu u spavaćoj

sobi." Zagnjurio je svoju glavu u njen izrez, koji je bio u visini njegovog

nosa. "Samo nas dvoje. Nagi i nevaljali. PSSBU." "PSSBU?"

"Ponesi samo svoje bebi ulje." Nasmejala se, ali zabrinutost nije

nestala s njenog lica. "Čuj, malena," rekao je Džejms uz dubok uzdali,

"neće padati kiša. U redu? U redu?" ponovio je, lagano je drmusajući dok

se nije složila sa njim.

"U redu," promrmljala je. Imitirao je njeno pućenje. Samo. On je to

radio mnogo bolje. Izgledao je očaravajuće. "U redu." Konačno je podlegla

i nasmejala se.

Dan pre zabave, oko podne, Džejms je sišao niz stepenice prema podrumu.

"Ju-hu!" "Ovde dole."

"Znam, ali gde?" upitao je, došavši do dna.

"Ovamo. Gledis me je poslala da još jednom prekon-trolišem. Danas

ide u konačnu, konačnu, konačnu nabavku u prodavnicu." Laura je stajala

ispred police, dopunjujući listu. "Šta radiš kod kuće? Mislila sam da imaš

posla u gradu. Da li je već vreme za ručak?" Gledajući u listu, odsutno je

pritisla olovku na obraz. "Da li si video Leonu? Zamolila sam je da

pomogne Gledis oko aranžiranja cveća."

"Da, imao sam posla u gradu, ali sam završio ranije nego što sam

mislio." Džejms je uhvatio svoju ženu oko struka i okrenuo je prema sebi.

Uzeo je beležnicu i olovku iz njenih ruku i spustio ih na radni sto, koji je

jedan od predaka slučajno tu stavio.

"Da, već je vreme za ručak. Da, video sam majku, Gledis i Triksi na

terasi kako aranžiraju cveće. U stvari, one su mi i rekle gde bih mogao da

te pronadjem i sada pošto sam privukao Vašu pažnju, gospodjo Pejden,

kako bi bilo da poljubite svog muža u znak dobrodošlice?"

Pre nego što je stigla da odgovori, priljubio je svoja usta uz njena,

razmakao ih još više i proturio svoj jezik. "Tako," promrljao je nešto

kasnije, "to je i više nego što sam imao na umu kada je dobrodošlica u

pitanju."

"U svako doba," rekla je bez daha Laura.

"Stvarno?" Jedan ugao njegovih usana nagovestio je seksi osmeh. "Ne

mogu da ti opišem koliko mi je drago da to čujem, draga, pošto u ovom

momentu strašno žudim za tobom."

"Baš sada?"

Pomerio se unapred, pritiskujući je uz stop. "Uhhh. Želim da probam."

Posegao je za dugmićima na njenoj bluzi i otkopčao ih je pre nego što je

Laura i znala šta joj se desilo. Ispod bluze napipao je ukrašeno pastelno

rublje i zadivljeno promrmljao.

"Želim da vidim tvoj donji veš."

"Šta? Kada?" Ruke su mu prelazile preko njenih grudi, tako da je ona

počela da priča skoro nepovezano.

"Uvek. Kada sam te vidjao u šetnji po gradu ili po hodnicima škole.

Umirao sam da saznam kakvo donje rublje nose bogate devojke. Kakvo je

nosila Laura Nolan. Svakako bih poludeo da sam mogao da zamislim

ovako nešto." Smakao je čipkane korpice i uvukao glavu da bi dohvatio

vrh jedne dojke izmedju svojih usana.

Uhvatila se za njegovu kosu zbog ravnoteže. "Džejmse," zacvilela je,

dok se njegov jezik zabavljao.

"Kako si ukusna." Usne su obuhvatile puteno meso i blago počele da

Sisaju.

Zastenjala je. "Neko bi mogao..." Pogledala je prema vrhu stepenica,

odakle je kroz otvorena vrata podruma prodirala svetlost. Ali jedva da je to

uspela da registruje u svom uskomešanom umu, pre nego što su joj se oči

dragovoljno sklopile.

Ruke su mu klizile do njenih butina ispod suknje. Milovale su je sve

do njenog struka, a onda je podigao na sto. Zakoračio je medju njene

butine.

"Vidi šta mi radiš." Priljubio je njenu raku uz prednji deo svojih

pantalona.

"Tek je podne." Nijedan protest nikada nije zazvučao tako slabašno.

Prislonio se uz njen dlan. "Ovakav sam još od jutros."

"Čak i nakon prošle noći?"

"Svaki put kad te vidim, mislim na tebe."

Kratko i neočekivano je zaječala kada joj je skinuo gaćice i pomazio

tamo gde je već bila vlažna i topla. Zvuk rajsfešlusa jedva da je mogao da

se čuje od njihovog ubrzanog disanja.

"Uvek tako slatka i mala."

To je bilo poslednje što je promumlao. Nakon toga, reči da se gotovo

nisu ni čule.

Posle nekoliko minuta, podigao se sa nje i pomogao joj da se smesti

na kraj stola. "Šta sad misliš o podrumu?" nežno je upitao, prelazivši

prstom do njenog obraza.

"Pa, ako ovo nije uklonilo moje strahove, onda ništa neće." Uputila mu je

stidljiv osmeh, koji je imao tako malo zajedničkog sa sladostranošću od

pre nekoliko minuta.

Dodao joj je maramicu. Kada je bila gotova, stavila je u džep od

suknje i namestila svoju odeću. Izmedju poljubaca, Džejms joj je pomagao.

On je zakopčao posled-nje dugme na bluzi i to tek pošto je bacio poslednji

pogled na njene grudi.

"Džejmse, nisi koristio..."

"Stalno zaboravljam da odem do prodavnice."

"Svestan si rizika u koji se upuštamo."

"Da li zaista želiš da o tome sada pričamo?" Spustio je sa stola.

Osetila je slabost u kolenima, kada je pokušala da stane na noge. Prislonila

se na njega, obuhvatila ga rukama oko vrata kako bi se pridržala i priljubila

svoj obraz uz njegove grudi. "Ne, pretpostavljam da ne."

Blago joj je trljao ledja. "O čemu bi želela da pričaš?"

"O tome kako sam postala dekadentna." Iz njegovih grudi dopirao je

prigušen smeh. "Zar ne postoji zakon protiv onih koji korumpiraju moral

vrlo finih dama?"

"Mislim da ti uopšte i nisi bila tako fina," šapnuo joj je direktno na

uvo.

"Mislim da si ti bila dekadentna razvratnica, koja je kao paravan imala

bogatstvo i imanje. Bila si kao zrelo voće za zlog priplodnog pastuva kao

što sam ja, koji je samo trebalo da dodje i da te obori s nogu."

Uzdahnula je rezignirano. "Pretpostavljam da je tako. Inače ne bih

mogla tako lako da se iskvarim."

"Pokretač si bila ti."

Umesto da zauzme odbramben stav, samo se osmehnula upijajući

njegov poznati miris. "Da li je istina ono što se priča, da muškarac za ženu

želi damu u gostinskoj sobi, a kurvu u spavaćoj sobi?"

"Odakle ti to?" Zabacio je glavu da bi pogledao dole prema njoj.

"Da li je tačno?"

"Pretpostavljam da se na to svodi." "Sećaš li se one noći kada si uključio

erkondišn do daske i upalio vatru u kaminu?" "Da? Pa?"

"Pretvorila sam se u kurvu i u gostinskoj sobi."

Zabrinut izraz na njenom licu bio je tako očigledan, da je on pukao od

smeha. Snažno je zagrlivši, ljuljao je napred-nazad. "Baš si neka žena,

gospodjice Laura. Dragi Bože, tako mi prijaš."

Opet je poljubio sa puno osećajnosti, a onda je odvojio svoje usne od

njenih da bi rekao, "Imam jedno pitanje za tebe, malena."

"Koje?" upitala je puna iščekivanja.

Nasmejao se na onaj svoj lenj, arogantan način koji je ona tako dobro

poznavala i volela. "Šta ima za ručak?"

Osvanuo je dan prijema, siv i oblačan. Nizak pritisak zbog koga je

Laura brinula, prema zvaničnoj prognozi, trebalo je da preraste u tropsku

oluju, sa vetrom od preko pedeset milja na sat.

"Siguran sam da neće dopreti do nas." uveravao je Džejms kada je to

ona opet pomenula, nakon vremenske prognoze koju je čula na televiziji.

"Još uvek je to miljama daleko od obale. Ako bude krenulo ka obali,

verovatno će se raspršiti i pre nego što stigne do nas. To je prva nepogoda

ove godine, a ona retko mnogo naudi."

Laura je potisnula svoju brigu i primorala sebe da bude raspoložena u

skladu sa zabavom. Bilo je sparno, ali kako je dan odmicao, činilo se da se

vlažnost smanjuje, kao i njena napetost. Kasno popodne na Indigo imanju

vladalo je praznično raspoloženje.

Mendi je bila stvarno uzbudjena. Kao kakvo nestašno kuče, motala se

oko nogu i bila svima na puta, tako da je sve dovodila do ludila.

"Majko, možeš li, molim te, da zabaviš Mendi, kako bismo Laura i ja

mogli da se obučemo?" zamolio je Džejms Leonu kada je pristigla u haljini

koju joj je on kupio za ta priliku.

Bila je u salonu lepote kako bi sredila kosu i nokte. Daleko od toga da

je bila sujetna, samo je znala da je Džejmsu ovo veče puno znači i nije

želela da se on postidi zbog nje. Linije urezane od briga, koje su već dugi

niz godina bile uočljive na njenom licu, sada su se izgubile od osmeha.

Izgledala je neobično lepo.

Leona je bila čest gost u kući od pomirenja sa svojim sinom. Laura

nije pitala Džejmsa za detalje njihovog pomirenja, ali kada se tog dana

vratio kući, dugo je držao pre nego što je rekao: "Bila si u pravu. Moja

majka je prava dama."

Sada mu se Leona Pejden osmehnula puna ljubavi i uhvatila je svoju

unuku za ruku. "Ne brini za Mendi i mene. Vodićemo računa jedna o

drugoj, zar ne, Mendi?"

"Sigurno, bako! Hajde da obučemo Anmari za prijem."

Leona je odvela dete, a Džejms je požurio da završi sa oblačenjem.

"Kako izgledam?" zabrinuto je upitao Lauru, kada se našao pred

ogledalom. "Da li bi trebalo da obučem nešto drugo?"

"Izgledaš nemarno elegantan. Jednom rečju, perfektno." Imao je

mahovina zelene lanene pantalone, košulju iste boje, ali finijeg tkanja i

sportski laneni sako krem boje.

Boje su se uklapale uz njegove oči i kosu. Nikad nije lepše izgledao.

Laura mu je obavila ruke oko vrata i nežno ga poljubila. "Ne brini,

Džejmse. Svi će biti ugodno iznenadjeni. A ako ne budu, šta nas briga. Oni

nisu važni." Medjutim, znala je koliko mu znači šta ljudi o njemu misle.

Uostalom, to je bio osnovni razlog što se priredjuje ovaj prijem.

"Ne želim da izgledam kao šljam koji se samo lepo oblači."

Srce joj se ispunilo ljubavlju prema njemu. Zabolelo bi je svaki put

kada bi ga neko omalovažavao. Držeći njegovo lice medju svojim rukama,

prošaputala je, "Izgledaš upravo onako kakav u stvari jesi, uspešan

poslovan čovek, veliki zemljoposednik koji ima divan dom, otac koga

ćerka obožava i muž čija žena..."

"Nemoj da staješ. I žena koja šta?" Koja te voli svim svojim srcem, želela

je da kaže. Umesto toga, koketno je nakrivila glavu i rekla, "Koja ne bi

imala ništa protiv da bude i poslednja na listi komplimenata koje budeš

dobio, čak i da su neiskreni."

Počeo je da je ispitivački osmatra. Haljina je bila žive,

purpurnocrvene boje, koja većini žena nije pristajala. Ali je ova jaka boja

pojačavala plavetnilo njenih očiju, rumenu obojenost njenih obraza i zlatni

odsjaj u njenoj kosi. Haljina bez rukava bila je nabrana oko vrata, koso

zasečena preko ključne kosti i s izrezom koji se pozadi spuštao sve do

struka. Široka suknja lepršala je oko njenih listova, skoro dodirujući

kaišiće na belim sandalama. Kosa joj je bila skupljena na vrhu glave i

pričvršćena belim kamelijama.

"Izgledaš zanosno. I ozbiljno mi se mota po glavi da te otmem. Ako

sumnjaš u moju iskrenost, onda..." Uhvatio je za bokove i povukao

napreci, priljubivši je uz svoje telo. "Ovo je iskreno."

Usta su mu bila otvorena i topla, dok je lenjo prelazio preko njenih,

lagano dodirijući vrhom jezika njene usne. Ruke su mu bile na njenim

nagim ledjima i gladile meku kožu. Onda je jedna skrenula do njenih grudi

i pomilovala ih.

"Hmm, Džejmse, prestani," rekla je dahćući i oslobodila svoja usta.

"Ne smemo."

Pustio je bez borbe. "Kao što sam ti već rekao, to ne može da

pobegne."

Njegovo namigivanje bilo je sugestivno, izraz zavodnički i u Laurinoj

glavi nije bilo sumnje kako će proslavljati nakon završetka zabave. Jedva

je čekala.

Sva Džejmsova zebnja bila je bezrazložna. Ne samo da je bio

prihvaćen, već su mu se ulagivali svi koje je upoznao ili sa kojima je

obnovio poznanstvo. Ljudi su se zbijali oko njega. Bilo mu je naporno da

obidje sve i da sa svima popriča tokom večeri.

Laura ga je često hvatala za ruku, u nastupu posesivne ljubomore,

kada bi ženske gošće postale preterano otvorene izražavajući mu

dobrodošlicu, odnosno povratak u grad. Uvek je bila zahvalna kada bi

Džejms prihvatio njenu ruku i toplo je stisnuo. Bez obzira koliko neka

žena bila atraktivna i odlučna u nameri da je on primeti, njegova žena je

uvek mogla da privuče njegovu pažnju.

Samo da joj je rekao da je voli, barem jednom, Laura bi sebe smatrala

najsrećnijom ženom. Ali ni jednom, ni tokom najstrasnijih momenata

vodjenja ljubavi, nije izgovorio te tri reči.

Gledajući u njegov profil dok se rukovao sa gradonačelnikom

Gregorija i ugovarao partiju golfa, Laura je znala da je ono što već ima

dovoljno. Pružila mu je uvažavanje koje je tražio. Zaslužila je barem

zahvalnost, kad već nije ljubav. To je bilo dovoljno.

Ponosno je predstavio gostima svoju majku i ćerku. Teško da je neko

u gradu mogao da poveže naboranu udovicu gradskog pijanca sa tihom,

ljubaznom ženom, koja je uživala u uspehu svoga sina i ljubavi svoje

unuke.

Gosti su se siti napričali o svojoj domaćici i domaćinu i njihovoj

očiglednoj obostranoj naklonosti. Jeli su i pili, po čemu je Indigo trg 22

uvek i bio poznat.

Bila je skoro ponoć kada su poslednji gosti silazili prema svojim

parkiranim kolima, komentarišući medju sobom kako je to bila najbolja

zabava tokom letnje sezone i da će proći dosta vremena pre nego što neko

bude nadmašio Pejdenove.

"Ah, sad se dobro osećam," rekla je Laura, olabavivši sandale. Već je

satima bila na nogama. Sedeći na kuhinjskom stolu, masirala je svoje prste.

"Evo, draga, posluži se." Džejms je stavio tanjir pun hrane ispred nje.

"Nisam primetio da su uzela i jedan zalogaj tokom čitave večeri." Napunio

je tanjir i za sebe i počeli su halapljivo da jedu. "Majko, ostaćeš da spavaš

ovde, zar ne?" upitao je Leonu izmedju zalogaja.

"Ako tako želiš."

"Želim. Gledis ti je već namestila jednu od soba. Zašto ti i Mendi ne

odete gore? Obe delujete iscrpljeno."

Mendi se sanjivo pozdravila poželevši svima laku noć i pustila da je

baka povede gore u krevet. Gledis je prekorevala Džejmsa i Lauru što nisu

ništa jeli na sopstvenoj zabavi. Kada su otišli da pospreme lom u kuhinji,

napunila im je tanjire.

Zadnja vrata su zaškripala kada je Bo ušao, pošto je prokontrolisao da

li su ugašene sve svetiljke i baklje i da li je sve osigurano za tu noć.

"Laura, Džejmse, čuo sam na radiju da je nevreme preraslo u uragan."

Iznenada izgubivši apetit, Laura je odgurnula svoj tanjir. Pozvala je

muža po imenu glasom koji je zazvučao očajnički.

"Upali TV." Gledis je dohvatila daljinski za portabl televizor, koji je

držala u kuhinji da bi mogla da gleda svoje omiljene sapunske serije u

popodnevnim časovima dok radi.

U poslednjim ponoćnim veslima, udarna vest je bila Beti,

novoimenovana oluja. Već nekoliko sati divljao je ovaj uragan. Mornarica

je izveštavala da vetar dostiže brzinu od preko sto milja na sat. Čak i na

satelitskim snimcima oluja je delovala zastrašujuće i uništavajuće. Obale

Džordžije i Karoline nalazile su se na toj putanji.

"Indigo imanje." Prebledela, Laura se glasom, oslabljenim od užasa,

obratila Džejmsu. "Šta da radimo?"

"Noćas ništa ne možemo da uradimo, sem da se lepo ispavamo."

Rekao je uzevrši je u naručje. Milovao joj je ledja, a usnama prelazio po

njenoj kosi. "A ujutru ćemo da razmotrimo situaciju. Oluja bi mogla u

roku od nekoliko časova da promeni pravac."

Bartonovi su otišli u svoj deo kuće iz glavne zgrade, sa ramenima

pognutim od brige. Džejms je pokušao da izvede Lauru iz kuhinje, ali se

ona ukopala. "Ne, idi ti. Ja nisam pospana."

"Ne možeš da ostaneš tu dole sa ušima prilepljenim uz radio, Laura."

"Zašto ne? Zabrinuta sam."

"I ja sam, ali kakva je korist od toga da sediš ovde i da iščekuješ tu

oluju? Mi tu ništa ne možemo da učinimo."

Grizla je donju usnu i kršila ruke. "Ne mogu tek tako da odem gore u

krevet kao da je u pitanju bilo koja druga noć. To je kao da okrećem ledja

Indigo imanju. Kao da ga napuštam."

Pogledao je u nju kao u neposlušno dete i nežno joj obuhvatio ramena.

"Kakvo ćeš to dobro doneti Indigo imanju ako budeš sebe iscrpljivala?

Hajde sad. Dosta je bilo priča."

Krenula je nevoljno, ali poslušno. Kada je zatvorio vrata spavaće sobe,

prepustila mu se i kretala zaneseno. Ruke su joj nevoljno visile pored tela.

Pošto nije bila u stanju da se svuče, on je to uradio umesto nje. Kada je

skinuo njenu odeću, brzo se i on skinuo i poveo je u krevet. Laura je

drhtala ispod prekrivača, iako je bilo toplo.

Zagrlio je i privukao uz sebe tako jako da medju njima nije ostalo

nimalo prostora. A onda je mazio. Ali to nije imalo nikakve veze sa

seksom.

Mrseći prstima po njenoj kosi, koju je raspleo, šaputao joj je utešne,

umirujuće reči, dok nije prestala da drhti.

Usne su mu bile uz njenu slepoočnicu i često je lagano ljubio govoreći

joj koliko mu je značila zabava koju je priredila u njegovu čast i kakav je

uspeh postigla. Konačno je, sa licem zagnjurenim u njegove grudi, pala u

san.

Sledećeg jutra vesti su bile užasne.

Laura i Džejms su sedeli jedno uz drugo na kožnoj sofi u očevoj

radnoj sobi i gledali televiziju. Svi programi bili su zatrpani vestima o

uraganu Beti.

Bila su zaboravljena Džejmsova uveravanja koja joj je šaputao

prethodne noći. Laura je bila neutešna na pomisao o životu bez Indigo trga

22, jer bi to značilo i život bez Džejmsa. Uništavanje kuće značilo bi i kraj

njihovog braka. Venčanje je bilo sklopljeno upravo zahvaljujući kući. Ako

nema kuće, nema ni braka.

Gledis je stalno držala spremnu toplu kafu, iako ni jedno od njih nije

želelo ništa ni da jede ni da pije. Leonu su zamolili da ostane i da zabavlja

Mendi. Dete nije moglo da se igra napolju, jer je počela da pada kiša. Bilo

joj je dosadno u sumornoj kući, što joj je smetalo, tako da je još više

pojačavala nervozu kod svih.

Nadležni iz civilne zaštite vršili su pritisak na ljude da se evakuišu

kada je postalo jasno da će obalu Džordžije najverovatnije zahvatiti

nevreme. Sent Gregori Saund je već bio uzburkan.

"Ja ne odlazim," izjavila je Laura, tvrdoglavo odmahujući glavom.

"Nikada neću da napustim Indigo trg."

Džejmsova usta su se iskrivila od besa zbog njene iracionalnosti, ali

ništa nije govorio. Navukao je duboke ribarske čizme i zaštićivao neke

objekte napolju. Ploče od iverice, koje su Bo i on zakovali iznad prozora,

nisu mogle da zaštite od nepogode, ali je Džejms osećao da mora nešto da

preduzme ili će poludeti. Nije mogao samo tako da sedi kao da bdi nad

samrtničkom posteljom. Mrzeo je što ne vlada situacijom. Bilo je

frustrirajuće što nepogoda ima prevlast.

I pored toga što je egzodus iz priobalnih gradova već počeo i što je

saobraćaj bio zakrčen na svim autoputevima prema zapadu, Džejms je

uspeo da se probije sa nekoliko konjskih prikolica. Laura je sva očajna

posmatrala sa prednje verande kako po toj provali oblaka uvezuju

uznemirene konje u prikolice i odlaze.

Njeno očajanje bilo je ravno toj vremenskoj katastrofi.

"Hoćeš li da pomogneš Mendi oko pakovanja torbe? Majka bi mogla

da zaboravi nešto što joj je neophodno."

Džejms je pronašao svoju ženu kako sedi sama u gostinskoj sobi. Svi

prozori bili su pokriveni i vladala je pogrebna atmosfera. Pomislio je da ga

Laura nije čula i taman je hteo da ponovi pitanje, kada se ona okrenula i

odsutno ga pogledala.

"Pakovanja?"

"Šaljem Mendi i majku sa Bartonovima. Pronašao sam u telefonskom

imeniku motel u Mejkonu koji još uvek nije popunjen. Rezervisao sam za

njih, ali ako ne budu tamo u odredjeno vreme, izdaće sobu nekom

drugom."

Neodredjeno je klimnula i popela se da pomogne Leoni da stavi

Mendine stvari u kofer. Kada su bile spremne da podju, Laura se sagla da u

znak odlaska poljubi Mendi.

"Ja nisam uplašena, ali Anmari jeste," reklo je dete, dok su joj usne

podrhtavale. "Rekla sam joj da se ne plaši."

"Obe ste vrlo hrabre." Laura je obema rukama pogladila

Mendi po glavi.

"Ne želim da ostavim tebe i tatu, ali je on rekao da ćete voditi računa

jedno o drugom. Hoćete li?"

"Naravno."

"Nećeš da se plašiš?"

"Ne. Nećemo da se plašimo."

"Volim te, mama."

Laura je privukla njeno toplo, vitalno telo, crpeći snagu iz njega i

želeći da i nju može da prožme Mendina nada. "I ja tebe volim, mila moja.

Budi dobra sa bakom, Gledis i Boom."

"Hajde, Triks," nežno je rekao Džejms, razdvajajući ih. Ne želiš da

momak iz motela da nekom drugom vašu sobu, zar ne?"

Mendina usta su nekontrolisano podrhtavala dok je Bo nosio prema

kolima po šibajućoj kiši, da bi je smestio na zadnje sedište u Leonino

naručje. Tužno je gledala kroz prozor i mahala Džejmsu i Lauri dok su

kola išla prema krivini sve dok nisu nestala iz vidokruga.

Lauru je srce bolelo zbog rastanka i znala je da preživljava isto

iskustvo, odnosno bol koji bi osetila i da Džejms i Mendi zauvek odlaze iz

njenog života.

"Voleo bih kada bi opet razmislila, Laura. Trebalo bi da ih sledimo."

Tvrdoglavo je stegla bradu kada ga je pogledala i odmahnula je

glavom. Ipak, odluka je doneta nekoliko sati kasnije kada je zamenik šerifa

zakucao na ulazna vrata.

Čitavo popodne kiša je nastavila da pada. Brzina vetra se povećavala.

Nije bilo nagoveštaja za prestanak oluje. U stvari, stručnjaci u oblasti

meteorologije, koji su motrili na Beti, predvidjali su da će to biti najgori

uragan u novijoj istoriji.

"Zao mi je, gospodine Pejden," nadvikivao se zamenik šerifa sa

hukom vetra. Potoci kiše slivali su mu se niz širok obod šešira. Od glave

do pete bio je prekriven žutom kabanicom. "Izgleda da ćemo izdržati

glavni udar. Svi moraju da krenu. Imate još pola sata dok se ne vratim."

"Krenućemo," smrknuto je obećao.

Zatvorivši vrata, okrenuo se prema Lauri, koja je stajala iza njega u

ulaznom holu. "Da li želiš da poneseš nešto sa sobom?"

Bila je spremna da žrtvuje svoj život, ne da bi spasla Indigo trg 22,

već svoj brak. Vreme! Zašto nema još vremena na raspolaganju? Kada bi

imala još barem jedan dan, jednu nedelju, jedan mesec, mogla bi da privoli

Džejmsa da je zavoli. Ali kao što to biva, bila je primorana da sve baci pre

poslednjeg zvona. Bitka je bila završena.

Ukrućenosti je nestalo i čitavo njeno telo je omlitavelo od poraza. "Ne,

ne želim da ponesem ništa sa sobom."

Ništa više nije bilo važno. Bože, kakva je ona budala bila kada je

toliko značaja pridavala stvarima. Poreklo. Još od kolevke je bila učena da

sve to vrednuje, ali je trebalo da bude dovoljno pametna da odavno shvati

da su ljudi mnogo vredniji od stvari. Onda ponos. Pa ugled.

Zato se ona nikada nije udavala i nikada nije stvarno volela. Nikada

nikom nije davala prednost u odnosu na komad zemlje ili u odnosu na

kuću. Dok se nije pojavio Džejms. Savladavala je lekciju na težak način,

žrtvujući onoga koga najviše voli.

Zadržali su se tek toliko da pokupe kozmetiku i da stave rezervni veš u

nočnu torbu. Džejms je dovezao kola blizu verande. Laura je zatvorila

ulazna vrata i položila svoj dlan na hladno drvo. Bilo je to kao da stavlja

ruku na srce voljene osobe, u strahu da će svakog časa prestati da kuca.

Na kraju, otirući suze, okrenula se i potrčala prema kolima.

Staklo je krčkalo pod petama Džejmsovih čizama. "Gore je nego što

sam mislio," rekao je, savivši se da pokupi parče neprocenjivog lustera,

koji je nekada visio iznad trpezarijskog stola.

Činilo se da je ljut. Bacio je parče kristala, koje se rasprštalo u

krhotinama oko njegovih nogu. Posmatrajući ga, Laura je uzdahnula u

očajanju i okrenula se.

Prethodnih četrdeset i osam časova bili su noćna mora. Vožnja do

Mejkona predstavljala je najgore iskustvo u njenom živom. Vožnja po

džombavom putu bila je dodatno pogoršana i kišom. Zaplašeni ljudi su,

kao i ona, napuštali svoje domove, pitajući se da li će i dalje imati kuću

kada Beti bude uzela svoj danak.

Zatekli su ostale, koji su se već sigurno smestili u maloj sobi motela.

Više nije bilo praznih soba u Mejkonu. Džejms i Bo su se džentlmenski

ponudili da spavaju u kolima, ostavljajući sobu damama. Prve noći Laura

je vrlo malo spavala. Mendi, koja je delila krevet sa njom, ritala se kao

malo ždrebe; Gledis je hrkala; Leona je ječala. Ali ono zbog čega Laura

nije mogla oči da sklopi bila je pre svega briga.

Njene najgore strepnje bile su realizovane sledećeg jutra, kada su novine i

televizija objavile da je Gregori opustošen uraganom. Oluja je pokazala

svoje pravo lice; dva puta su se nad gradom sručili vetrovi i kiša.

Protutnjalo je nekoliko tornada koji su ostavili pstoš za sobom. Tokom tog

beskonačnog dana stalno su to emito-vali na vestima.

I u naredna dvadeset i četiri časa, dok se vode nisu povukle i dok nije

ocenjeno da je sitacija bezbedna, nije im bilo dozvoljeno da se vrate u

Gregori. Džejms je odlučio da, sem njega, ostali ostanu u Mejkonu. Da bi

im bilo udobnije uzeo je još jednu sobu u motelu, čim je bila slobodna.

"Dok ne budem utvrdio kakvo je stanje kod kuće bolje je da ostanete

ovde," rekao im je. "Zvaćemo vas, čim budemo nešto saznali." Pre nego

što su on i Laura otišli za Gregori, stavio je u Boovu ruku pare, poljubio

majku i Mendi i ovlastio Gledis da vodi računa o njima.

Njihov povratak protekao je u izuzetnoj tišini. Bilo je besmisleno

nagadjati kolika je šteta na Indigo imanju. Kako su se bližili obali, znaci

pustošenja pripremali su ih na ono najgore.

Laurino srce ispunilo se radošću kada je videla, pošto su prošli kroz

kapiju, da su spoljni zidovi kuće ostali čitavi. Naravno, po belo obojenoj

cigli fasade ostali su tragovi ružne linije, koja je pokazivala dokle se bio

popeo nivo blatnjave vode. Deo krova je odleteo i prozori su bili polupani,

ali je konstrukcija bila na mestu.

Džejmsove psovke su samo pogoršavale stanje njenog klonulog duha.

Pošto je procenio oštećenja izazvana nevre-menom, nema sumnje, da je

sada mislio kako je ušao u lošu investiciju. Prokockao je čitavo malo

bogatstvo na Indigo imanje, a nije mu se isplatilo. Biće mu potrebno još

jedno da bi mogao da očisti i popravi kuću, ne uzimajući u obzir nasledjen

nameštaj koji će morati da premešta. Osiguranje će pokriti samo deo

nanete štete.

A uostalom, zašto bi to njega uopšte uzbudjivalo? Zašto bi se sada

upuštao u sve te probleme i troškove, kada to ionako više nije neophodno?

Postigao je svoj cilj. Sada je imao u šaci čitav grad koji ga je nekad

smatrao nedostojim. Postigao je ono što je sebi postavio kao zadatak.

Dokazao je da je vredan njihovog poštovanja. Ukoliko je trebalo da

proćerda bogatstvo na neku kuću, onda bi to moglo da bude u Atlanti ili na

nekom drugom mestu bilo gde u svem. To više nije morao da bude

Gregori.

Laura se pitala da li će joj ponuditi da podje sa njim, kada bude

odlazio? To pitanje joj je stalno bilo na pameti. Ona je odigrala svoju

ulogu. Oženio se njome zbog njenog imena i mesta stanovanja. Nisu mu

više bili potrebni, a posebno ne van Gregorija. Ono što su imali u krevetu

mogao je da pronadje kod bezbroj drugih žena.

"Idem da proverim staje." Požurila je da ode što pre da ne bi video

suze u njenim očima ili da ne bi osetio promuklost u njenom glasu.

Gacala je po moru blata ne pazeći na čizme i na rubove svojih

farmerki. Srce joj se cepalo kada je videla da su polomljene glavne grane

najvećeg debla starog hrasta, što je bilo posledica najstrašnijeg nevremena

koje ga je pogodilo tokom ovog veka. Nije više bilo ni mola, koji je

Džejms popravljao satima. Ali sve to nije je bolelo toliko koliko je

pogadjalo to da će ostati bez Džejmsa i Mendi.

Indigo trg broj dvadeset i dva nije bio neuništiv. Dokazi njegove

nepostojanosti bili su prisutni svuda naokolo. Ali njena ljubav prema

Džejmsu neće nikada umreti. Indigo trg je bio njena prošlost. On je bio

njena budućnost.

Ušla je u senovite staje, koje su čudom ostale netaknute. Voda je

napravila ogromnu rupu, ali se ona popela preko merdevina do tavana, koji

je bio suv i mirisan. Legla je na staro ćebe, ušuškala se i počela da plače.

"Laura?"

Nije znala koliko dugo je plakala, ali je naglo ustala na zvuk njegovog

glasa. Rukama je obrisala uplakano lice. "Gore sam," viknula je.

Slabašno, popodnevno sunce prodiralo je kroz krov od šindre. Čestice

prašine lebdele su kroz bledo zlatno svetio. Staja se osećala na budj i

vlagu, ali nije bilo neugodno.

"Nigde nisam mogao da te pronadjem," s olakšanjem je rekao Džejms,

prošavši kroz horizontalno postavljena vrata.

"Nekada, kada sam imala potrebu da na miru razmislim o nečemu,

dolazila sam ovde."

"Ili da se isplačeš," rekao je nabusito, smestivši se pored nje.

Spustila je pogled. "Zar nemam prava? Samo malo?" "Pretpostavljam

da imaš."

Zvučao je distantno, neprijateljski i Laura je ćutala. Kada više nije

mogla da izdrži tenziju, upitala je: "Koji su ti planovi?"

Bespomoćno je spustio ruke preko podignutih kolena. Grickao je

slamu, pomerajući je s jednog kraja usne na drugi. "Mislim da počnemo od

krova kako bismo se branili od nevremena. Mislim da će nam trebati čitava

posada da očisti... šta je bilo?" Prtimetio je njen izraz lica. Bila je

iznenadjena.

"Imaš nameru da obnoviš Indigo imanje?"

"Do djavola, naravno. Šta drugo? Misliš da bismo mogli tu da živimo

ako ostane u ovakvom stanju?"

Brzo je udahnula. "Znači planiraš da nastaviš da živiš ovde?"

"Moraćemo da iznajmimo nešto u gradu, pre nego što ovde završimo s

popravkama." Koristio je množinu. Laurino srce počela je da preplavljuje

nada. Opet je primetio njen iznenadjen izraz lica i odmah je zauzeo

odbrambeni stav. "Šta se dešava? Nemaš poverenja u mene što se popravki

tiče? Misliš li da ću napraviti h'aos od tvog porodičnog imanja?"

U očima su joj zasjale suze. Odmahnula je glavom. "Ne. Nije to.

Mislila sam da se uopšte nećeš upuštati u popravke."

Za momenat je proučavao. "Da li bi mogla da mi objasniš zašto tako

misliš?"

"Oženio si se sa mnom zbog Indigo imanja. Sada pošto je uništeno i

više ti nisam neophodna..."

Nikada nije uspela da završi. Snažno je prodrmusao i privukao u svoje

krilo približivši svoje lice njenom i nagnuvši se nad njom. "Nisi mi

neophodna? Malena, potrebna si mi toliko da nisam mislio da će mi iko

ikada biti toliko potreban, posebno ne žena."

Uhvatio je jednom rukom za vilicu, zabacio joj glavu i spustio na

njena usta jedan žestok poljubac. Nisu se dodirivali još od one noći nakon

zabave i već su bili pomalo ludi od nedostatka seksa. Laurino telo odmah

je reagovalo na vrelinu njegovog. Željno mu je uzvratila poljubac i uzela

njegovu glavu medju svoje ruke.

Kada su se konačno odvojili, ostali su bez daha. "Šta time hoćeš da

kažeš, da mi nisi potrebna?" Tražio je odgovor. "Zar ne osećaš to? Zar mi

ne vidiš to u očima svaki put kad me pogledaš? Stalno žudim za tobom."

"Želeo si moje ime, moj položaj u društvu."

"U početku, da. Došao sam u grad rešen da kupim Indigo imanje i da

te uvučem u brak upravo iz razloga koji si sad izrekla. Ali mi sad nije bitno

da li si mi se ulagivala kako bi preživela. Želim te." Čvrsto joj je držao

glavu medju svojim rukama, tako da je skoro bolelo i prodorno je gledao u

oči. "Zašto si plakala čitavo popodne? Zato što si mislila da si izgubila

Indigo imanje?"

Jedva da je od njegovog stiska mogla da odmahne glavom. "Zato što

sam mislila da ću izgubivši imanje izgubiti i tebe. Ono od čega nisam

mogla da se odvojim bio si ti. Kuća je nebitna. A ti nisi."

Tavan se zaorio od njegovih kletvi. Mogle bi da prodju i kao molitve.

"Nije bilo nikakve šanse da me izgubiš, gospodjice Laura." Sagao je glavu

do njenih grudi i obasuo ih vrelim, vlažnim poljupcima kroz bluzu. "Zašto

misliš da sam se onako djavolski trudio da ostaneš trudna? Malena, nadao

sam se da ću ti napraviti bebu. Želeo sam garancije kako ne bi otišla od

mene."

Ječala je od njegovih slatkih poljubaca i uzvraćala mu žestinom koju

je pobudio u njoj. "Zašto si onda bio onako ljut? Bojala sam se da si Indigo

imanje i mene smatrao svojom promašenom investicijom."

"Ne, ne." Izgovarao je ove reči prelazeći svojim usnama po njenom vratu.

"Bio sam ljut što si ti bila onako zabrinuta zbog nevremena i kuće. Želeo

sam da više brineš zbog Mendi i mene nego zbog toga."

"Oh, Džejmse, kako da ne brinem! Zar nisi to shvatio?" Povukla ga je

za kosu i podigla mu glavu. "Baš sam luda što ti nisam rekla ono što već

dugo znam." Oklevala je.

"Pa?"

"Volim te."

Potpuno se umirio. "Zaista?"

"Oduvek sam bila zaludjena tobom. Čak i pre nego što si me spasao

od onih momaka one noći i doveo me kući na motociklu. Privlačio si me

zato što sam znala da si ti nešto što nikada ne bih mogla da imam. A onda,

kada si se vratio u grad... pa, opet je sve počelo. Postala sam uznemirena i

mislila sam da me samo opet obuzima zaludjenost. Ali sam pre nekoliko

nedelja shvatila da se zaludjenost pretvara u ljubav."

Sklonio je pramenove kose sa njenog lica. "I ja tebe volim, Laura.

Pokvaren sam do srži. Nema smisla pretvarati se. Ti si takva dama,

aristokratkinja. Mislio sam da ćeš mi se rugati kada ti budem rekao šta

osećam prema tebi, tako da nisam rizikovao. Ali ti sada kažem. Volim te."

Dotakla mu je lice, ispunjena ljubavlju prema mekoći njegovih usta,

prema drskosti u njegovim očima, a ponajviše prema njegovoj ranjivosti.

Razotkrio je taj deo sebe samo njoj i to je bio pravi testament ljubavi. "Ti

nisi ni blizu onako loš momak kakvim se praviš da jesi, Džejmse Pejdenu."

"Hoćeš li da mi sačuvaš tu tajnu?"

"Obećavam."

Prekrila ih je tišina kada su lagano počeli da se svlače.

Sunce je zalazilo. Senke su se probijale na tavanu, mada je nekoliko

užarenih zraka plamtelo kroz krov kao majušni reflektori. Staja je bila

ispunjena mirisom sena i zemlje, kiše i tela.

Nagi, klečali su na ćebetu okrenuti jedno prema drugom, dodirujući se

samo usnama. Onda su njegove ruke poklopile njene grudi i počele da ih

miluju, pune ljubavi.

"Želiš li moju bebu?"

"Da, da."

"Kada dodje, mogu li da probam tvoje mleko?"

Sagao se. Dah mu je bio mek, ali ubrzan. Usta su mu bila nežna, ali

erotična.

Uzdišući od zadovoljstva, razdvojila je svoja kolena. "Dodiruj me."

Otvorenom šakom pritiskao je po njenom uzvišenju, a onda je polako

uvukao medju njene butine. Kažiprst je znalački pronalazio svoj put.

Posegla je za njim. Bio je čvrst i gladak i vreo i već potpuno obuzet

strašću.

Pomamno su milovali jedno drugo.

Nekoliko sekundi pre vrhunca, podigao je kako bi ga opkoračila i

posadio je na sebe.

Mnogo kasnije, sa telima orošenim od znoja, ležali se okrenuti jedno

prema drugom, ispunjeni i malaksali. "Volim te," prošaptala je, prelazeći

prstom preko njegove mrzovoljne donje usne.

"Volim te."

Uputila mu je jedan suv, brz, leteći poljubac i krenula da ustane.

Uhvatio je za zglob ruke. "Kuda si se uputila?"

svuaa u kosi joj je bilo seno. Usne su joj bile crvene od njegovih

žestokih poljubaca. Pogledala ga je plavim očima žene ošamućene

umećem ljubavnika. Čitavo njeno telo bilo je rumeno od zadovoljstva

nakon vodjenja ljubavi.

"Ja... mislila sam da ćemo se obući i otići u grad... da pron-adjemo

mesto gde ćemo da prenoćimo... da potražimo..."

Glas je izdao. Ugao njegovih usana iskrivio se u izazovan osmeh.

Pogledao je svojim sanjalačkim, polusklo-pljenim očima. Njegov požudan

izgled mogao je da obori i krila jednog andjela. I više od toga.

"Ne dolazi u obzir, malena. Otkrio sam da ću najbolji posao odraditi

upravo u senu."

Onda je, nežno obuhvativši rukom oko vrata, opet povukao nadole.