Web dizajn

Osnove Interneta i web dizajna

Visoka škola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije

Beograd

Dr Nenad Kojić

Osnovni pojmovi

• Browser

• URL

• Web strana

• Web sajt

• Podele programskih jezika

• HTTP protokol

• Komunikacija

• DNS

• Hosting

• Domen

• Web server

• Web pretraživač

• Page Rank

• Tipovi web sajtova

• Vrste korisnika web sajtova

• Web servisi

• API

• SEO

• CGI

• Statistike

• Navigacija

Web browser

• Web browser (web pregledač) je softver

• Nema nikakve veze sa web serverom niti web pretraživačem

• Funkcije:

1. Komunikaciju i razmenu podatka sa web serverom

2. Grafičku vizuelizaciju klijentskih jezika.

2013.

2011.

Raspodela browsera po kontinentima

2013.

Raspodela browsera po kontinentima

2017.

Struktura web browser-a

• Web browser treba da grafički prikaže HTML kod i dodatne sadržaje: – slike

– audio

– video

– XML fajlove

– Flash

– Java aplete

• Potrebno je da podržava Java Script i Ajax

• CSS

URL

• URL je skraćenica od Uniform Resource Locator.

• Predstavlja mrežnu adresu (proširenje standardnog pojma imena datoteke)

• Ukazuje ne samo na datoteku, nego i na ime računara (servera) gde se ona nalazi i na fajl koji se u njoj nalazi

• Ako postoji dokument koji se zove „dokument.txt” i nalazi se na ftp serveru koji se zove "server.com" u direktorijumu „/files” i postoji mogućnost anonimnog pristupa serveru, URL za tu datoteku bi bio (ftp protokolom):

ftp://server.com/files/dokument.txt

URL

• Ukucavanjem URL adrese u browser, dolazi do

automatske podele adrese u tri dela:

1. Tip protokol (http)

2. Ime servera (www.pera.com)

3. Adresa i ime fajla na serveru kome se pristupa

(dokumenti/strana.html)

http://www.pera.com/dokumenti/strana.html

URL / Ime servera

• Ime servera predstavlja tekstualni ili brojni zapis

po kome se server jedinstveno pronalazi

• U osnovi to je uvek broj, koji se naziva IP adresa

• Domain name servers, ili DNS je jedinstvena IP

adresa, koja je zamena za teksualni deo URL

adrese, i olakšava pamćenje korisnicima

• Npr. DNS za www.ict.edu.rs je 147.91.216.2 , pa

je puna adresa strane kontakt

http://147.91.216.2/kontakt ili

• http://www.ict.edu.rs/kontakt

Dodatne informacije u URL adresi

• URL adresa pored defisanja protokola, servera i

konkretnog fajla, može da definiše i imena promenljivih i njihove vrednosti,koje korisnik

prosleđuje nekoj web strani ili web aplikaciji

• Imena promenljivih i njihovi sadržaji se pišu iza imena fajla (web strane) na kraju URL adrese

http://primer.com/kontakt.php?ime=pera

• U slučaju da se više promenljivih prosleđuje URL-om,

među promenljivima se koristi separator &

http://primer.com/kontakt.php?ime=pera&prezime=peric

Web strana

• Fajl, najčešće pisan u HTML-u ili nekom sličnom ML-u (Markup

Language)

• Namenjen je za WWW (World Wide Web) i prikaz u web browser-u

• Grafičku vizuelizaciju koda realizuje web pregledač (web browser).

Web sajt

• Skup web strana, koje su najčešće međusobno povezane linkovima, predstavljaju jednu logičku celinu i nalaze se na istoj Internet lokaciji.

• Danas postoji veliki broj web sajtova, a još veći broj web stranica.

• Prvi sajt je zvanično pušten u rad 6. avgusta 1991. i bio je jedini u toj godini, dok danas postoji 700 miliona

Podele programskih jezika za web sajtove

• U web programiranju postoji veliki broj markap, skript i

programskih jezika koji se mogu koristiti za izradu celih ili dela

sajtova.

• Zajednička im je podela prema lokaciji gde se ti jezici isvršavaju

• Ova podela izvršena je na klijentske i serverske jezike

• Klijentski jezici se izvršavaju na strani klijenta tj. na korisničkom računaru.

• HTML, CSS, ActionScript, JavaScript, jQuery, ECMAScript,

Jscript, VBScript…

• Serverski jezici se izvršavaju na web serveru. Ovi jezici su po

pravilu kompleksniji i imaju mnogo strožija pravila korišćenja i sintaksu, nego klijentski.

• PHP, ASP, ASP.NET, Java, ColdFusion, Perl, Ruby, Python,

server-side JavaScript...

HTTP

• Protokol je skup tehnika i pravila koja koriste mrežni uređaji da bi preneli sadržaj iz jedne na drugu mrežnu lokaciju

• HTTP-Hypertext Transfer Protocol je protokol namenjen

prenosu informacija na WWW (World Wide Web)

• HTTP je protokol aplikativnog sloja OSI modela

• Namenjen je distribuciji i komunikaciju prilikom prenosa

hypermediaNamenjen je distribuciji i komunikaciju prilikom

prenosa hypermedia. Hypertext je is structured text that uses

logical links (hyperlinksstructured text that uses logical links

(hyperlinks) between nodes containing text.

• Razvoj ovog protokola su koordinirale W3C (World Wide

Web Consortium) i IETF (Internet Engineering Task Force)

• Ovo je protokol između korisnika i servera, i predstavlja

request/response protocol

Komunikacija

Server

OSI referentni model

Korisnik

Primer HTTP

• Datoteka koja se zove „dokument.html” i nalazi se na serveru "www.server.com" u direktorijumu „/files”, prilikom upotrebe HTTP protokola ima URL:

http://www.server.com/files/dokument.html

• Ukoliko korisnik ne definiše protokol u URL adresi, browser će pokušati da uspostavi komunikaciju HTTP-om, kao default-nom protokolu

• Ukoliko ne definiše ime fajla, automatski se traži stranica index.php ili index.html

Komunikacija na Internetu • Komunikacija između browsera i web servera započinje nakon

ispravnog unosa URL adrese i klikom na odgovarajući taster (npr. Enter).

• Kliko a taster započi je postupak sla ja i deljenja URL adrese na njene delove, da bi se znalo kojim protokolom se nastavlja komunikacija, sa kojim serverom (na kojoj IP adresi) i sa kojim fajlom na samom serveru (web strana).

• Ako pretpostavimo da je upisana adresa http://primer.com/, dalja

komunikacija će se nastaviti HTTP protokolom ka serveru primer.com, i

pokušajem da se pristupi strani index.html ili index.php.

Komunikacija na Internetu • Prilikom slanja browser prvo ge eriše http request – Ovaj request u

sebi sadrži HTTP zahtev, HTTP zaglavlje i HTTP sadržaj. • Server browser-u ge eriše http response – Ovaj response u sebi

sadrži HTTP odgovor, HTTP zaglavlje i HTTP sadržaj.

• Kada browser dođe do linije koda, gde se definiše potreba za nekim od

dodatnih fajlova (npr. stil.css), on ponovo generiše http request ka web

serveru, zahtevajući taj fajl.

• Uspešnim pronalaženjem traženog fajla, server generiše http response

sa sadržajem tog fajla.

• Ovo se ponavlja za sve fajlove koji se pozivaju u HTML kodu.

Komunikacija na Internetu • U slučaju da se u postupku request/response komunikacije, bilo koji

od dodatno traženih fajlova ne pronađe, browser će nastaviti sa narednim fajlom i neće prekidati rad. Na kraju, svi fajlovi koji nisu dobijeni se eće prikazati, a svi drugi hoće.

• Ova celokupna komunikacija se odvija u pozadini rada browser-a i bez intervencije korisnika, nakon unosa URL adrese.

• Svaki kasniji klik na neki link unutar web stranice, iz početka započi je proces generisanja request/response komunikacije sa ciljem prikaza nove stranice, slike, teksta ili sl.

Komunikacija

HTML

HTTP

HTML

PHP

HTTP

Domain Name System - DNS

• DNS – Internet servis za prevođenje domain names u IP adrese

• Korisnik u browseru unosi tekstualnu URL adresu

• Browser ovu adresu prosleđuje (najbližem) DNS-u koji se nalazi kod Internet provajdera

• Tada se tekstualna adresa prevodi u IP adresu i saznaje se adresa web servera gde je sajt hostovan

• Ukoliko je tražena web strana kod istog provajdera, gde je i DNS, preko njega se “zatvara” putanja do tražene strane

• Ukoliko nije, lokalni DNS se obraća nadređenom (u hijerarhijskom nivou) dok ne nađe na nekog “ko zna” kako da usmeri zahtev traženom serveru

• U slučaju da u kešu ne postoji neka informacija, stiže se do vrha u hijerarhiji (npr. com domena)

Hosting

• Iznajmljivanje prostora na hrad disku web servera

• Na taj način web sajt se nalazi na web serveru i

postaje dostupan na Internetu

• Cena hosting zavisi od mnogo parametara

(veličina prostora na disku, broj subdomena, broj

baza podataka, broj mail adresa, podršku i sl.)

Domen

• Domain name je jedinstvena adresa koja se koristi da bi se identifikovao računar tj. uređaj na Internetu

• Domain name se formira u skladu sa pravilima DNS-a (Domain Name System). Svako ime registrovano u DNS-u je domain name.

• Domain name se najviše koristi za potrebe adresiranja i predstavlja Internet Protocol resurs. U tom smislu to može biti računar korisnika, web server ili web sajt na nekom web serveru.

• Domain name je deo DNS-a

• domain identifikator definiše tip institucije ili organizacije (.biz, .com, .edu, .org, .net)

Domen

■ Registar nacionalnog Internet domena Srbije

http://www.rnids.rs

Delatnosti

.aero – vazdušni prevoz

.biz – poslovne firme

.com – poslovne organizacije

.coop – kooperacije

.edu – obrazovne institucije

.gov – vladine organizacije

.info – pružaoci informacija

.mil – vojska

.museum – muzeji

.name – pojedinci

.net – mreže računara

.org – neprofitne organizacije i fondacije

.pro – profesionalci

Web server

• Fizički web server može biti softver ili hardver

• Uloga web servera je da se ne njemu hostuju web sajtovi i pokreću različite vrste aplikacija

• Web server treba da ime fiksnu IP adresu, da bude stalno dostupan na mreži i da ume da prihvata i generiše http request i http response

• Glavna funkcionalnost web servera je da na zahtev, dobijen od klijenta, prosledi traženi sadržaj web strane

Web server

• Nakon pronalaženja web servera, browser formira konekciju na definisanoj IP adresi na portu 80

• U skladu sa HTTP protokolom, browser šalje GET zahtev (http request), i cookie opciono, tražeći konkretan fajl od servera

http://www.pera.com/ dokumenti/prva.html

• Server tada šalje tekstualni fajl, HTML kod, i cookie opciono, (http response) koji se u browser-u interpretira i grafički prikazuje korisniku

Web server - komunikacija

• Unosi se URL adresa u browser

http:http://www.primer.com/korisnici/spisak.html

• Izdvaja se ime servera: www.primer.com

• Ime servera se kod Internet provajdera pomoću DNS-a pretvara u IP adresu web servera, i dobija se Host

• Na osnovu poznatog Hosta, generiše se zahtev u dva koraka:

GET / korisnici/spisak.html HTTP/1.1

Host: www.primer.com

• Po dobijanju ovih informacija web server zna na kojoj putanji i koji fajl treba da “prozove” i vrati browser-u

Web server

• Najpopularniji Web server je Apache

- HTTP Server (Apache)

• Sledeći po popularnosti je Microsoft Internet Information Services (IIS) koji se koristi pod Windows operativnim sistemom

2017.

Web pretraživač

• Web pretraživač - Web search engine

• Namenjen pretrazi sadržaja na World Wide Web i FTP serverima

2017.

2010.

Web search engine

• Način rada: – Web crawling (spider-s) – indeksiranje – pretraga

• Postupak pronalaženja sajta od strane spider-a, započinje faza web crawling

• Dolaskom spider-a, prati se ceo sajt počev od index strane, pa ostalih, preko linkova.

• Na bazi podataka sa prve strane, a kasnije iz celog sajta, spider se vraća sa podacima ka web pretraživaču.

• Analiza dobijenih podataka u pretraživaču, klasifikacija stranica i ocenjivanje istih, pa upis u bazu podataka pretraživača sa relevantnim informacijama o sajtu je faza indeksiranja.

• Pretraga je proces koji inicira korisnik unošenjem teksta, kao upita, u formu pretraživača.

• Kao rezultat dobija se HTML kod kojima se ukratko opisuju sajtovi koji treba najviše da odgovaraju upitu

Dolazak stranice u Search Engine sa Robotom

Kako Vas vide pretraživači

• Korisna alatka koja će prikazati rang svih stranica jeste

Google Toolbar koji svakako treba da se nađe u skupu alata

svakog webmastera

toolbar.google.com

• Da biste dobili predstavu o tome koliko spoljašnjih linkova

pokazuje na vaš sajt, treba iskoristiti napredne načine

pretrage Google-a i Yahoo-a

• Kod Google-a treba uneti upit link:www.VašSajt.com i biće

izlistani svi linkovi ka vašem sajtu koje Google smatra

relevantnim

• Kod Yahoo-a, se umesto link unosi links

• Da bi se utvrdilo koje stranice sajta su indeksirane od strane

ova dva pretraživača, koristi se upit site:www.VašSajt.com

Page rank-ing

• Googlov alat za određivanje “bitnosti” web strane

• Opisuje se brojnom vrednošću (0-10)

• Ocena 10 znači da je strana ili sajt vrlo značajan

• Ova ocena omogućava da se na konkretan upit,

određeni sajt nađe u vrhu ponušenih sajtova

• Page rank strane A, PR(A), je suma svih Page rank

strana sa kojima je strana A povezana.

• Pojedinačni PR strana se dele ukupnim brojem

odlaznih linkova ka drugim stranama

• Page rank je jedan od kriterijuma koji se koristi za

definisanje redosleda prikaza odgovora od Google-a

Page rank - primer

• Neka je strana A povezana sa stranama B, C i D

• Neka je strana B povezana sa C i D

• Neka je strana D povezana sa A, B i C

Praćenje PageRank-a

• toolbar.google.com

Tipovi web sajtova

• Pored podela na tipove korišće ih programskih jezika, jedna od osnovnih koncepcijskih podela je i prema ači u kako se sadržaj web stranice ge eriše.

• Statički sajt podrazumeva skup više web stranica, koje programer u nekom trenutku kreira, i nakon toga one postanu dostupne krajnjim korisnicima. Svaki put kada korisnik želi da vidi neku od ovih stranica, njen sadržaj se u originalu prikazuje korisniku, na ači kako je to inicijalno, ranije, napravio programer, za svaku konkretnu stranicu kojoj korisnik pristupa.

• Najčešće su kreira i pri e o HTML-a i CSS-a.

Tipovi web sajtova

• Di a ički sajt podrazumeva da se ceo sadržaj, ili njegov veći deo, preuzima iz baze podataka (ili nekog tipa tekstualnog fajla). Kod di a ičkih sajtova se sadržaj koji se šalje korisniku, a koji predstavlja sadržaj želje e web stranice, formira u trenutku kada to korisnik zahteva od web servera.

• Da i sajt io di a ički, o ora iti delo pisa u eko od pose ih tzv. serverskih jezika PHP, ASP, ... koji i aju oguć ost ko u ika ije sa bazom podataka.

• Ovakvi sajtovi moraju imati integrisane i sve one jezike koji se koriste za statičke sajtove HTML i CSS , pa se s atraju adograd jo , tj. viši ivoo statičkog sajta.

• Podela sajtova na statičke i di a ičke, kao što s o videli, zavisi od trenutka kreiranja korisničkog sadržaja, programskih jezika i tehnologije koja to ože da o ogući.

Tipovi web sajtova

• Interaktivan sajt omogućava korisnicima da se u zavisnosti od određenog događaja (klika mišem na neku oblast, prelaska mišem preko neke slike ili linka, pokušajem napuštanja web strane, ...), trenutka (vreme provedeno od učitavanja strane, vreme od nekog događaja, vreme u odnosu na prethodnu fazu rada, ...) ili na bazi prethodnih statistika tj. aktivnosti korisnika na tom sajtu, sadržaj web strane delimično ili potpuno promeni kao i način prikaza podataka.

• Najčešće se ovakve aktiv osti dešavaju na strani korisnika i za to se koriste klijentski programski jezici

• Javascript, jQuery, Action script, Angular, React...

Vrste korisnika web sajtova

• Korisnici sajta mogu biti lica sa potpuno različitim privilegijama. Tako se može definisati i podela po tipu korisnika, koji pristupaju određenom web sajtu, na neautorizovane i autorizovane korisnike.

• Neautorizovani korisnici su inicijalno ajšira populacija krajnjih korisnika web sajta. Ovi korisnici imaju prava da pristupaju i gledaju sve stranice sajta koji su javno dostupne. Neautorizovani korisnici ajčešće nemaju prava da menjaju ili utiču na promenu sadržaja i obima sajta, pa se defi išu kao korisnici sa aj iži pravima. U praksi, oni ajčešće imaju samo prava čita ja pojedinih sadržaja web sajta.

• Autorizovani korisnici su korisnici koji su uspeš o prošli proces logovanja (autentifikacije i autorizacije).

Vrste korisnika web sajtova

• U praksi se ajčešće defi išu tri tipa autorizovanih korisnika:

• Klasič i autorizovani korisnici – ovi korisnici su posetioci sajta kojima je dato veće pravo pristupa pojedinim zaštiće i stranama sajta, a ponekad i

oguć ost definisanja dela sadržaja web strane, nego što je to slučaj sa neautorizovanim korisnicima.

• Moderatori – stručna lica, koja ne moraju biti programeri, i koja imaju zadatak da se bave strategijom razvoja sajta i definisanjem sadržaja stranica.

• Administratori – struč a lica, po pravilu web programeri, koji se bave fizičko realizacijom zahteva, od strane moderatora ili vlasnika sajta, u smislu proširiva ja ili modifikacije obima sadržaja ili funkcionalnostima sajta.

Web servis

• Web servisi predstavljaju jedno tehnološko rešenje, na bazi softvera, namenjeno za međusobnu komunikaciju i razmenu podataka između različitih softverskih aplikacija, ili uređaja, koje može biti realizovano u različitim programskim jezicima.

• Osnova svake komunikacije je XML jezik (Extensible Markup

Language), ili u poslednje vreme JSON (Java Script Object Notation), i protokol otvorenog tipa (HTTP). Osnovna karakteristika Web servisa je da je to softver koji je logička celina za sebe i koji sam sebe može da opiše (self-describing).

• Ovakvi servisi se mogu posmatrati kao zatvorene kutije, koje umeju da:

– detektuju kada ih neko “prozove”, – razumeju podatke koji im se proslede,

– da na osnovu njih znaju da odrede rezultat neke aktivnosti,

– da taj rezultat pripreme u određenom formatu i

– da ga pošalju onome ko je to od njih zahtevao.

Web servis Elementi web servisa

Osnovni gradivni delovi web servisa su:

SOAP (Simple Object Access Protocol) - U komunikaciji aplikacije sa servisom, neophodno je XML podatke prilagoditi protokolu za slanje. U tu svrhu koristi se SOAP. SOAP je XML bazirani protokol koji se koristi za transport i razmenu informacija putem HTTP-a.

UDDI (Universal Description, Discovery and Integration) - UDDI predstavlja specifičan vid centralnog servisa (registra) gde kompanije mogu registrovati ili pretraživati prijavljene javne Web servise. Ovaj servis treba da omogući skladištenje različitih vrsta informacija koje opisuju pojedine Web servise. U skladu sa opštim pravilima Web servisa, i UDDI komunikaciju ostvaruje putem SOAP-a, dok je interfejs Web servisa opisan pomoću WSDL-a.

WSDL (Web Services Description Language) - Da bi se neki Web servis pronašao u mreži, a nakon toga i ispravno komunicirao sa onim ko je generisao zahtev, neophodno je da servis ima odgovarajući interfejs. Interfejs je opisan u “machine-processable” formatu i kod Web servisa se naziva WSD. Interfejs definiše formate poruka koje se razmenjuju, tipove podataka, protokole i slično. Specifikacija WSD-a je napisana u posebnom jeziku koji je takođe baziran na XML-u i naziva se WSDL.

Web servis

•Pristup Web servisu od strane korisnika je ajčešće upotrebom browser-a i nekog Internet protokola.

•U komunikaciji aplikacije sa servisom, neophodno je XML podatke prilagoditi protokolu za slanje. U tu svrhu koristi se SAOP. SAOP je XML bazirani protokol koji se koristi za transport i razmenu informacija putem HTTP-a

Mogućnosti web servisa

• Web servisi mogu konvertovati postojeću aplikaciju u web aplikaciju

• Mogu biti korišćeni od strane neke druge aplikacije

• Upotreba od strane drugih aplikacija može biti u dva nivoa:

1. Direktan pristup radi dobijanja informacija

(informacije koje se redovno ažuriraju kao što su vremenska prognoza, rečnik i sl.)

2. Indirektan pristup korisnika preko druge mašine koja traži potrebne informacije i prikazuje ih korisniku, ili se vrši razmena podataka između mašina

Application programming interface (API)

• API (Application Programming Interface) je jedan od produkata

Web servisa, koji se pojavio sa Web 2.0. Ključnu ulogu za pojavu API-ja imalo je pojavljivanje REST-a (Representational state

transfer) u toku 2000. godine. REST je način kojim se mogu kreirati, čitati, modifikovati i brisati informacije na serveru jednostavnom upotrebom HTTP i URL adrese. Tada se stekla

mogućnost da se komunikacija sa web servisom realizuje kao REST. Takvi web servisi se nazivaju API.

• Ključna prednost API- ja, u odnosu na web servis, je što ne zahtevaju nužno korišćenje SOAP-a i WSDL-a. Sa druge strane,

odgovor API-ja je takođe najčešće u XML ili (JSON) formatu, pa aplikacija koja zahteva odgovor od servisa ne vidi razliku.

• API se poziva URL adresom, kojoj se prosleđuju određeni parametri za web servis

• Odgovor servisa, nakon obrade, je npr. XML fajl

Primer Google maps API-ja

● Format URL adrese za obraćanje API-ju http://maps.googleapis.com/maps/api/service/output?parameters

● Na primer, ako se pristupa servisu geocode (https://developers.google.com/maps/documentation/geocoding/),

gde se zahteva odgovor u XML formatu, za adresu 1600 Amphitheatre Parkway, Mountain View, CA, format URLa je:

https://maps.googleapis.com/maps/api/geocode/xml?address=1600+Amphitheatre+Parkway,+Mountain+View,+CA&key=API_KEY

Tada je jedan deo odgovora API-ja dat na slici

Grafički prikaz

Ukoliko želi o da API ne vraća samo kod, već da ga konkretizuje u formi grafičkog objekta, onda se poziv API-ju realizuje kroz neki od tagova HTML-a koji mogu da prikažu grafički objekat. Na primer, pozivanje API-ja za Google map (https://developers.google.com/maps/ documentation/imageapis/), koji treba da vrati sliku za traže u geografsku lokaciju bi bio <img src=

"http://maps.googleapis.com/maps/api/staticmap?center=-15.800513,- 47.91378&zoom=11&size=200x200" />

SEO

SEO je akronim od Search Engine Optimization. Predstavlja postupak prilagođavanja web sajta kriterijumima koji su definisani kod web pretraživa, sa ciljem da se poboljša pozicija rangiranja datog sajta u postupku pretrage. Uticaj:

– Dizajn (tekst, meni, slike, video, ...) – Organizacija koda, optimalnost, greške ... – drugi sajtovi, posebno veza sa socijalnom

mrežama – Sitemap

Posebnu pažnju obratiti na:

– dizajn

– tehnički pristup

– kvalitet

SEO - aktivnosti

• Obavezno obratiti pažnju na sadržaj i strukturu sadržaja sajta (tagovi i atributi),

• Tehničke detalje: hosting, redirekcije, error pages,

upotrebu CSSa, upotrebu JavaScript-a itd.,

• Dinamika i obim promena u sadržaju,

• Veza sa drugim sajtovima, baneri, online kampanje i slično,

• Dobra upotreba Keyword-a,

• SEO training.

• Analizu konkretnih i namenskih sajtova u okruženju, govornom području ili o sličnom proizvodu.

Google - preporuke

• Kada je sajt kreiran:

– Submit URL adrese Google-u na

http://www.google.com/addurl.html.

– Submit SitemapSubmit Sitemap upotrebom

Google Webmaster Tools.

Google analytics

Google analytics

Statistike na Web-u

Web ranije

Browser-i

Rezolucije ekrana

Dostupnost JavaScript-a

Operativni sistemi

Web sada

Javascript statistika Statistika korišćenja javascript biblioteka i

funkcija

Web

danas

Toliko o osnovama Interneta i pojmova o web-u