www.gradjevinarstvo.rs www.build.rs

broj 25 godina VII arhitekturaIskustva iz prolosti

za budunost

3D tampanalunarna stanica

fokusMost izgraen

da se ljulja kada sezemlja trese

transmaterijali

PCM materijaliMaterijali koji menjaju

agregatno stanje

green build

Kritiki osvrt na LEED20 godina kasnije

da li je LEED istinski lider?

Nijanse sive

arhitekturaIskustva iz prolosti

za budunost

3D tampanalunarna stanica

fokusMost izgraen

da se ljulja kada sezemlja trese

transmaterijali

PCM materijaliMaterijali koji menjaju

agregatno stanje

green build

Kritiki osvrt na LEED20 godina kasnije

da li je LEED istinski lider?

Nijanse sive

brza i sigurna vrata

Besplatni poslovni magazingraevinske industrijeBesplatni poslovni magazingraevinske industrije

Luke Vojvodia 30, Beogradtel: 011 2562 004 www.build.rs

fasade/tema broja 26/

Topic for the next issue:FACADES /build 26/

Free business constructionindustry magazine

fasade/tema broja 26/

Topic for the next issue:FACADES /build 26/

Free business constructionindustry magazine

t1PHPEOP[B[BHSFWBOKFPorodinih kua, stanova, terasa, prilaza za peake i vozila, garaa, restorana i hotela, industrijskih hala, kontejnera za smetaj ljudi i robe, krovova /otapanje snega/ i sportskih terena /otapanje i suenje/, cevi /spreavanje zamrzavanja/, cisterni za prevoz fluida osetljivih na niske temperature...

t1PHPEOP[BLMBTJOVJTVWVHSBEOKV

t4USVOJTBWFUJPregled prostora, nain montae, izbor materijala...

t4JTUFNQPEOPHHSFKBOKBWJTPLPH TUFQFOBJTLPSJFOKB

Za sve informacije kontaktirajte nae predstavnike:

dragan@ecomaxx.rs | +381 63 527 673miroslavkarisik@yahoo.com | +381 60 0350 110

Beograd:beograd@ecomaxx.rs | +381 64 0438 010Evropa:jole@ecomaxx.rs | +381 63 7464 136

Tehnika podrka:aleksandar.rosic@gmail.com | +381 64 9551 499

www.ecomaxx.rs

otporno na vlagu 100% bezbedno

Sistem podnog grejanjaniske potronje+FEOPTUBWOBNPOUBBSBEOJOBQPO7[BOFNBSMKJWJUSPLPWJPESBWBOKB

...opirnije na www.Gradjevinarstvo.rs

fokus Most izgraen da se ljulja kada se zemlja trese 55promo BRAMAC Va krov budunosti:

Uz Bramac inovaciju budite jedinstveni, sigurni i kreirajte va krov sutranjice! 58Onduvilla, laki bitumenski crep ONDULINE 59Prozor s pogledom BRABO 60Sistemi Tobler-skela za sigurnost na visini TOBLER-SKELE 62Peri sistemi za infrastrukturne projekte PERI-OPLATE 63Industrija obezbeenja G4S SECURE SOLUTIONS 64Ultrabrza detekcija poara ak i u agresivnim sredinama: SecuriSens MHD 535 temperaturni senzorski kabl SECURITON 65

transmaterijali PCM materijali: Materijali koji menjaju agregatno stanje 66

promo Va pouzdan partner u gradnji PUT INENJERING 70Castolin: Svet reparaturnog zavarivanja MESSER TEHNOGAS AD CASTOLIN 71BENTOPRODUCT savremena tehnologija, strunost i znanje 72XYPEX tehnologija kristalizacije: Alternativno reenje zatite i vodonepropusnosti betona 73Da li vi svake godine farbate? Dugorona, trajna i najuspenija antikorozivna zatita METAL CINKARA 74Nije sve u sivom, ima neto i u bojama IMPOL SEVAL 75

arhitektura Novi talas. Ili: Zato plutamo ka obalama pojednostavljenja? 76zanimljivosti 78

green build Kritiki osvrt na LEED. 20 godina kasnije da li je LEED istinski lider? 81Nijanse sive. Projektovanje zgrada da iste i ponovo koriste otpadnu vodu 86narudbenica 94

Kompletan sadraj i sve prethodne

brojevepronai ete na adresi

www.build.rs

Sadrajinfo www.gradjevinarstvo.rs 8

promo Od projekta do realizacije uz BETA UNION. Rekonstrukcija i nadgradnja hotela Grand na Kopaoniku 24SINIAT sistemi suve gradnje 26RAVAGO LAMDA SR 27Sauvajte toplinu vaeg doma HENKEL SRBIJA 28TABA potkonstrukcija 30AUSTROTHERM & MUREXIN, dva brenda u jednoj kui 31Znanje staro, tehnologije nove ATTOS KLIMA 32Da bude toplo po nogama... ECOMAXX sistem podnog grejanja niske potronje 33Podno grejanje rasko koju i vi zasluujete ROVEX INENJERING 34

arhitektura Iskustva iz prolosti za budunost 36Ako globalni odnosi izgledaju kao arhitektonski stil, koji stil bi to bio? 403D tampana lunarna stanica 41

promo UTVA SILOSI primer poslovanja 42STATIK Svi poinju od temelja, mi poinjemo od krova 44MP INENJERING Strategija kvalitetne izgradnje 45Industrijska segmentna vrata: HRMANN-ova serija 50 sa novim izgledom vrata i jedinstvenom irinom peakih vrata 46Brza, snana i sasvim sigurna industrijska vrata REFAFLEX 48Automatski sistemi za navodnjavanje zelenih povrina IRING 62 50LEGI sistem ograda 51Leister na dohvat ruke MARCOM-PLAST 52Hidroizolacije za potrebe modernog doba ICOPAL 53Hidroizolacija podruma, terasa, kupatila ili bazena polimercementnim hidroizolacionim premazom DRACOMERX 54

Iskustva iz prolosti Iskustva iz prolosti za budunostza budunost

3636

PCM materijaliPCM materijali

6666

Novi talas...Novi talas...

7676

3D tampana3D tampanalunarna stanicalunarna stanica

4141

w...opirnije na www.Gradjevinarstvo.rs...opirnije na www.Gradjevinarstvo.rsINDEX OGLASAAluplast BGD www.aluplast.co.rs 23 Obo Bettermann www.obo.rs 76Austrotherm www.austrotherm.rs 9 Pyroland www.pyroland.rs 87Azma www.azma.rs 36 Refafl ex www.refafl ex.rs 49Alto-imi www.simsic.rs 77 Rovex Inenjering www.rovex.co.rs 35BBG Construction www.bbg.co.rs 79 SDD Information Technology Group www.sdditg.com 85Beogradski Sajam www.beogradskisajamtehnike.rs 21 Solvent Rating www.boniteti.rs 18Bramac Krovni Sistemi www.bramac.rs 1 Struja www.struja.rs 83Build magazin www.build.rs 2, 80 Systemair www.systemair.com 10Ciglana Todorovi www.ciglane-todorovic.com 39 Tecon Sistem www.tecon.rs 15, 17, 19Cim Gas www.cimgas.rs 12, 37 Termoplasting www.termoplasting.com 68Damiba Trade www.damiba.rs 90 Tinis Company www.tinisco.com 66Distron www.distron.net 55 Topeko Hvac&Firestop Systems www.topeko.co.rs 38Ecomaxx www.ecomaxx.rs 3 Trnii-Invest www.trniciinvest.co.rs 22Electronic Design www.ed.rs 86 Utva Silosi www.utva.rs 43EX BC www.exbc.rs 14 Vadel www.vadel.rs 82FFA Technoport www.iwea.eu 67 Waterproofi ng www.waterproofing.rs 88Gates www.gates.co.rs 8 Rubrika OGLASIGradient www.gradient.rs 95 Akvaterm www.akvaterm.co.rs 93Gradjevinarstvo.rs www.gradjevinarstvo.rs 7, 96 Cementni Proizvodi www.cementni.co.rs 91Henkel Srbija www.ceresit.co.rs 29 Corect 2 www.corect2.rs 91Hesty www.hesty.rs 84 Dekor-Mont www.dekormont.weebly.com 92Hidrokomerc www.hidrokomerc.co.rs 89 Durvim www.durvim-pvc.rs 92HL Hutterer & Lechner +381 64 615 91 21 41 Fox Electronics www.fox.rs 91Hrmann www.hormann.rs 47 Frigoremont frigoremont@gmail.com 91Instalacija Inenjering www.instainz.co.rs 16 Kolubara-Gas kolubaragas@gmail.com 92Jofi -Komerc jofi komerc@open.telekom.rs 20 Mareko www.mareko.co.rs 92Kan-Com www.kan-com.co.rs 57 Matel www.matel.rs 92Kiesel Austria www.kiesel.net 61 Mojra www.mojra.co.rs 93Lafarge BFC www.lafarge.rs 11 SAX saxmermer@gmail.com 93LSG Building Solutions www.lsg.rs 13 Tehnikom-S www.tehnikoms.rs 91MG Kaarevi www.mgkacarevic.com 56 Termobiro www.termobiro.rs 93Noveco www.noveco.co.rs 40 Ultra-Stop-Aloha www.folijezastakla.com 92Novotehna www.novotehna.co.rs 69 VB Leasing www.vbleasing.rs 93

Kritiki osvrt Kritiki osvrt na LEEDna LEED

8181Ako globalni odnosi izgledaju Ako globalni odnosi izgledaju kao arhitektonski stil, koji stil kao arhitektonski stil, koji stil bi to bio?bi to bio?

4040

Most izgraen daMost izgraen dase ljulja kada se se ljulja kada se zemlja tresezemlja trese

Nijanse siveNijanse sive

5555

8686

REDAKCIJA

GLAVNI UREDNIKTomislav Stameni

UREDNIKBranislav Savi

DIZAJN I PRIPREMAIvan Anelovski

DIREKTOR MARKETINGADunja Filipovi

MARKETINGJelena Boi

Tanja VientijeviKatarina uri

Monika IlomanoskiMirjana Simovi

OBRADA I UNOS PODATAKAEmilija Miti

FINANSIJEJelena Hajdukovi

Stana Arseni

IZDAVA

Luke Vojvodia 3011090 Beograd

tel/fax: +381 11 25 62 004 +381 11 25 62 005

e-mail: info@infonetgroup.comwww.infonetgroup.com

Izdava ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa

i promotivnih tekstova

TAMPARotografi ka d.o.o.Segedinski put 7224000 Subotica

ISSN 1452-8495CIP

Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije

Beograd 624

COBISS.SR-ID 139422220

Ovo pitanje predstavlja poetak reavanja mnogih drutvenih i linih problema. Koliko smo puta svi mi odreda postavili ovo pitanje sebi i drugima?! Ruiti ili spaavati? Truditi se ili odustati?

Nakon najavljene zainteresovanosti investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ponovo se javila debata u javnosti oko spornosti kompleksa Gene-raltaba u Beogradu. Jedni bi da ga rue, drugi bi da ga brane, trei su indiferentni. Kako odrediti vre-dnost jedne zgrade? Kako odrediti vrednost jednog oveka? Koja su merila? Koji etaloni vrednosti? Arhitekte imaju svoje alate, merila i ablone, jav-nost svoje, dok politiari, pak, imaju svoje.

Svako delo arhitekture sa sobom nosi istoriju doba, kulture i drutva u kome je nastajalo. Ruiti jer nam se ne dopada ovaj ili onaj period istorije podjedna-ko je lo razlog kao i sanirati zato to nam se dopa-da. Arhitektura nastaje u sadanjosti, a procenjuje se u budunosti. Nepoznanica koju budunost sva-kog dela nosi sa sobom predstavlja izazov stvarala-tva i ista ta budunost nosi nepobitnu klasifikaciju svakog dela.

Kao arhitekta, vi projektujete za sadanjost sa sveu o prolosti za budunost koja je u sutini nepoznata. Ser Norman Foster

ak i ako preemo preko injenica, miljenja i sudova o arhitekturi zgrade Generaltaba, ostaje nam ona nepobitna istina, a to je da je ta zgra-da pod zatitom ove drave, proglaeno kulturno dobro. Ne moemo biti ozbiljna drava, drutvo i pojedinci ako neto ve klasifikovano kao kulturno

dobro, sutra izbriemo iz tog registra jer su se po-javili interesi odreenih grupa kojoj ta klasifikacija ne odgovara. Ova drava mora da stoji iza svojih odluka. Mada, kada se setimo nedavne afere aflato-ksin, kada je jedna klasifikacija zamenjena drugom sa sve parolom problema nije ni bilo, nije teko zamisliti da tu istu sudbinu oekuje i zgrada Ge-neraltaba.

Ali, gde povui granicu? ta je ono to titimo, ta to vrednujemo i gde su mogui izuzeci? Ta zami-ljena linija, naizgled, deluje jednostavna za povui. Samo je pitanje ko je povlai. Politiari, sa svojim interesima? Javnost, sa svojim ogranienjima? Ar-hitekte, sa svojim ubeenjima? Drava i njene in-stitucije bi trebalo da budu jedini merodavni sud ovih grupa aktera. One moraju da odrede vrednosti i dela koja su vredna ouvanja u ovom drutvu. Na-ravno, uz pomo javnosti i vaganjem svih miljenja. Za budunost koja je uvek neizvesna, ali jedino odr-iva uz ouvanje istorije, dela i principa koji stoje iza njih.

Dakle, da se razumemo. Ovde se ne radi o zgradi... ovde se radi o principu. Stajati iza svojih rei i dela sa svom odgovornou koja ona nose. Ruenjem dela istorije odstranjuju se elementi koji ine sva-ko drutvo. Pitanje koje se ovde postavlje nije da li rekonstruisati ili ruiti, ve da li je vrednost sama po sebi dovoljno vredna. Na to pitanje moramo svi dati odgovor, prvo sebi, a potom i jedni drugima.

Urednik,Branislav Savi d.i.a.

DIR

OBRAOvo pitanje predstavlja poetak reavanja mnogih drutvenih i linih problema. Koliko smo puta svi mi odreda postavili ovo pitanje sebi i drugima?!

dobro, sutra izbriemo iz tog registra jer su se po-javili interesi odreenih grupa kojoj ta klasifikacijane odgovara. Ova drava mora da stoji iza svojih

DestrukcijaDestrukcijaili rekonstrukcija?!ili rekonstrukcija?!

Naslovna strana:BRAMAC KROVNI SISTEMI

U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzeima nudimo oglaavanje putem paketa koji obuhvataju tampano izdanje

i internet portal

Infonet Group | Luke Vojvodia 30, Beograd | tel: 011 2562 004

i obuhvataju tampano izdanje et portal

Na ovaj nain omogueno je pokrivanje oba medija po veoma povoljnim cenama

Build magazin ve 6 godina, etiri puta godinje, potpuno besplatno stie na adre-se svih proizvoaa, distributera, uvoznika, predstavnitava, ustanova, organizacija, strukovnih udruenja, lokalnih vlasti, biroa i pojedinaca u Srbiji koji su profesionalno vezani za graevinsku industriju.

Build magazin je izuzetno sredstvo za promociju vae kompanije, proizvoda, usluge ili tehnologije.

Gradjevinarstvo.rs u poslednjih 11 godina objedinjuje informacije o preduzeima i nji-hovim proizvodima i uslugama, kao i vesti, strune tekstove, zanimljivosti i ostale sadraje vezane za graevinarstvo. Gradjevinarstvo.rs predstavlja nezaobilazno on-line marketinko sredstvo graevinskih kompanija i svih koji su na bilo koji nain ve-zani za graevinarstvo.

www.build.rs

8infoKina postaje najvee svetsko trite solarne energije u 2013. godini

Tokom protekle decenije, videli smo pre-uzimanje dominacije Kine u proizvodnji solarnih tehnologija zahvaljujui ogromnim kapitalnim investicijama (pravljenje solar-nih elija zahteva vie tehnoloke fabrike nego jeftinu radnu snagu). Dok su neke so-larne kompanije propale jer nisu mogli da uestvuju u trci, sveukupni efekat je bio do-bar, zahvaljujui niim trokovima i veem ukupnom kapacitetu (cene su se smanjile za 20% samo prole godine, dok se predvia da e ukupan kapacitet proizvodnje biti 34,1 gigavat u 2013, to je poveanje od 14% u odnosu na 2012. godinu). Druga velika promena ove godine jeste ta da se oekuje ne samo da e Kina biti najvei solarni pro-izvoa, ve i najvei kupac.

Prema izvetaju kue Bloomberg, Kina, koja je najvei emiter ugljen dioksida, e preva-zii Nemaku kao najvee solarno trite u 2013. godini, a prema miljenju analitiara u BNEF-u. Projekti se umnoavaju kako nacija prua finansijsku podrku svojim so-larnim preduzeima u pokuaju da diversifi-kuju energetsku indistriju zavisnu od uglja. Ne samo da oni trebaju da prestanu da budu toliko zavisni od uglja, ve moraju da presta-nu da grade nove elektrane i zatvore stare.

Kineska vlada oekuje do 10 gigavata novih solarnih projekata u 2013. godini, to je vie nego duplo od njenog prolog cilja i tri puta vie od prologodinjeg proirenja. Kina plani-ra da instalira 35 gigavata do 2015. godine, u poreenju sa prethodnim ciljem od 21 gigavat, rekao je vladin savetnik i Dinghuan. Rast od 300% godinje! Dakle, to je svakako progres.

Lani arhitekta 30 godina projektovao zgrade u Francuskoj

Francuska policija uhapsila je 58-godinjeg mukarca koji je 30 godina ilegalno radio kao arhitekta, izgradivi nekoliko kola i je-dnu bolnicu.

Lani arhitekta uhapen je u Mant-la-oli-ju, nadomak Pariza, gde je nadgledao izgra-dnju jedne kue.

udne odluke ovog nadri graditelja, pod-stakle su vlasnika kue da se o njemu raspita u komori arhitekata.

Konstatujui da ga nema ni u jednom regi-stru, prijavio je sluaj policiji. Prema pisanju lista Parizijen, prevarant je priznao policiji da se lano predstavljao kao arhitekta od 1983.

Ispostavilo se da je izmeu 2009. i 2013. zakljuio nekoliko poslova vrednih 926.000 za koje e sada morati da odgovara na sudu. Za dela poinjenja u prethodnom periodu, nee biti gonjen, jer su, u meuvremenu, zastarela.

Oporavak graevinarstva u SAD podsticaj za trite rada

U februaru je u SAD u graevinskom sek-toru zaposleno najvie radnika u poslednjih est godina, to pokazuje da amerika pri-vreda ima koristi od oporavka trita stano-va. Graevinski sektor zaposlio je prolog meseca 48.000 ljudi, najvie od marta 2007, pokazali su zvanini podaci u Vaingtonu. Rast porudbina u graevinskim preduzei-ma podstie tranju radnika, od elektriara

i vodinstalatera, do zidara. Industrija koja je bila u sreditu finansijske krize postala je svetla taka u ekonomiji, budui da Ame-rikanci koriste niske trokove zaduivanja i veu dostupnost kredita, navodi Blumberg.

Napredak graevinskog sektora je veoma pozitivan znak, ocenio je Don Silva, glav-ni ekonomista Vels Fargo sekjurutiz (Wells Fargo Securities) iz arlota, Severna Karoli-na. Silva procenjuje da e u narednih godinu dana oko 30.000 graevinskih radnika me-seno pronalaziti posao.

Industrija koja ukljuuje izgradnju domova, komercijalnu gradnju i celokupno graevi-narstvo, zaposlila je 154.000 ljudi od sep-tembra prole do februara ove godine, to je najvei polugodinji rast zaposlenosti od est meseci zakljuno sa aprilom 2006.

D. R. Horton, najvea graevinska firma u SAD po obimu posla, navela je u januaru da su prihodi od izgradnje domova u posle-dnjem kvartalu 2012. porasli za 39 odsto na 1,23 milijarde dolara na godinjem nivou. Porudbine su istovremeno uveane za 39 odsto na 5.259 domova.

Kupovina novih domova skoila je u ja-nuaru na 437.000, najvie od 2008, navodi ameriko Ministarstvo trgovine. Dobri re-zultati u graevinskom sektoru doprinose rastu zaposlenosti i van te industrije, recimo u oblasti kreditiranja, arhitekture i proizvo-dnje nametaja i ostalih kunih potreptina.

10

infoDobitnik Prickerove nagra-de za arhitekturu za 2013. godinu - Tojo Ito

Japanski arhitekta Tojo Ito je dobitnik ovogodinje nagrade Pricker (Pritzker Ar-chitecture Prize) - najvanijeg priznanja za arhitekturu u svetu.

29. maja ove godine, u Bostonu u predse-dnikoj biblioteci i muzeju Don F. Kenedi, Tojo Ito e postati esti japanski arhitekta kojem e biti uruena nagrada Pricker. Kan-zo Tange (1987. godine), Fumihiko Maki (1993. godine), Tadao Ando (1995. godine) i tim Kazujo Seima i Rjue Niizava (2010. godine) su velikani japanske arhitekture uz koje e se od sada svrstati i 71-godinji Tojo Ito, objavio je Tomas J. Pricker, predsednik Hyatt Fondacije, sponzora nagrade.

Svrha nagrade Pricker utemeljene 1979. go-dine od strane Dej A. Prickera i njegove su-pruge Sindi je odati godinje priznanje ivom arhitektu iji rad i delo pokazuje kombinaciju talenta, vizije i predanosti arhitekturi. Laure-at je nagraen i sa novanom nagradom od 100.000 dolara i bronzanom medaljom. Polje arhitekture je izabrano za dodelu nagrade od strane Fondacije zbog umeanosti porodice u izgradnju lanaca Hajat hotela, kao i iskljue-nosti arhitekture, kao kreativnog poduhvata pri dodeli Nobelove nagrade, prema kojoj su stvorene procedure samog izbora.

Tojo Ito je poeo svoju karijeru u firmi Kiyo-nori Kikutake & Associates nakon to je di-plomirao na Univerzitetu u Tokiju 1965. godi-ne. est godina kasnije osniva sopstveni biro u Tokiju. Primio je mnogobrojna meunarodna

priznanja i nagrade ukljuujui 22. Praemium Imperiale, Royal Gold Medal RIBA-e 2006. godine i Zlatnog lava za ivotno delo na Ve-necijanskom Bijenalu 2002. godine.

Meunarodni iri nazvao je Ita stvaraocem bezvremenskih graevina zbog svog dizajna koji spaja duhovnom dimenzijom i poetiku koja transcenduje iz njegovih radova.

Meu radovima Tojo Ita potrebno je ista-knuti: Aluminijsku kuu iz 1971. godine, White U iz 1976. godine, Tod's Omote-sando zgradu, gradsko groblje u Gifu pre-fekturi, tokijsku Tama Art University bi-blioteku i verovatno njegovo kapitalno delo Sendaj Medijateku.

Tojo Ito je po proglaenju izjavio: Arhitek-tura je vezana mnogim socijalnim ogranie-njima. Projektovao sam imajui na umu mo-gunost stvaranja udobnijih prostora ako bi se uspeli osloboditi ogranienja barem malo. Meutim, kada je zgrada zavrena, postanem bolno svestan mog vlastitog nezadovoljstva koje pretvorim u energiju za prihvaanje iza-zova novog projekta. Ovaj proces e se ve-rovatno ponavljati u budunosti. Stoga nikad neu uspeti popraviti svoj arhitektonski stil i biti zadovoljan svojim radom.

Korozivni beton zaustavlja gradnju najvie zgrade u Kini

Beton napravljen od neobraenog peska iz mora je pronaen u najmanje 15 objekata trenutno u izgradnju u enenu, ukljuujui i u zgradi koja e po zavretku biti druga naj-via zgrada na svetu, to ih dovodi u opasnost od ruenja.

Preduzeta istraga koja je objavljena krajem marta je otkrila da su 15 objekata u gradu delom izgraena od betona napravljenog sa morskim peskom umesto sa renim peskom, ukljuujui i Ping'an meunarodni finansij-ski centar od 660 metara, za koga se oekuje da e biti druga najvia zgrada na svetu.

Iako je jeftini pesak iz mora isplativ i nudi utedu izvoaima, soli i hidrati koji su pri-sutni u njemu mogu da korodiraju armaturu tokom vremena, to na kraju moe dovesti do slabljenja konstrukcije i ruenja zgrade.

Zavod za izgradnju grada enen je utvrdio da je 31 preduzee prekrilo pravila industri-je i naredilo je obustavu poslovanja za osam kompanija na godinu dana u gradu, izvetava Blumberg.

Izgradnja je sada zaustavljena na Ping'an meunarodnom finansijskom centru, koji je projektovan od strane amerikog arhitekton-skog biroa Kohn Pedersen Fox i koji se gradi od 2009. godine.

Poput mnogih kineskih gradova, enen prolazi kroz pomamu graevinske aktivnosti, sa mnotovom poznatih arhitektonskih fir-mi, poput OMA i Mecanoo koji rade u gradu. OMA je nedavno osvojila konkurs za projek-tovanje poslovnog nebodera, to e biti drugi projekat ove firme posle zgrade enen ber-ze. Biro Mecanoo radi na kulturnom komple-ksu u okrugu Longang, dok se okrug Futian (okrug vei od Menhetna) preprojektuje od strane biroa SWA Group kako bi se stvorile peake i zelene povrine.

www.systemair.com

PA vazdune zavese

Simple installation Intelligent Calendar function

Proactive Eco mode Adaptive BMS solutions

Jedan model, velike mogunosti

11

infoPoinje izgradnja najvee solarne elektrane u svetu

Kompanija Masdar sa seditem u emiratu Abu Dabi, zajedno sa svojim evropskim par-tnerima Total i Abengoa Solar, najavila je poetak izgradnje najvee solarne elektra-ne u svetu Shams 1, u istonom delu Uje-dinjenih Arapskih Emirata (UAE).

Elektrana, koja e imati kapacitet od 100MV i snabdevae hiljade domainstava u UAE, omoguie da se izbegne emisija oko 175.000 tona ugljen-dioksida godinje, prenosi francuski asopis Kapital.

Izgradnja solarne elektrane trajae tri godi-ne, a kotae oko 600 miliona dolara. Udeo firme Masdar u ukupnoj investiciji je 60%, dok njegovi panski partneri, Total i Abengoa Solar, imaju po 20% uea.

Japan gradi najveu na svetu vetroelektranu na moru

Japanska Agencija za prirodne resurse i energetiku je najavila planove za izgradnju najvee na svetu vetroelektrane na moru u blizini Fukaime kao deo plana rekonstruk-cije podruja pogoenog nuklearnom kata-strofom 2011. godine. Projekat ima za cilj da se obrati pitanjima nestaica elektrine energije koju su nastale nakon zatvaranja oteene Daii nuklearne elektrane i 54 drugih nuklearnih reaktora u celoj zemlji. Plan je da se izgradi 143 turbina do 2020. godine sa kapacitetom generacije do 1 GW energije, to e pomoi da Fukaima postane energetski samodovoljna do 2040. godine.

Nuklearna katastrofa u Fukaimi 2011. go-dine je izazvala snani javni anti-nuklearni zanos u Japanu, i prvobitno je doveo do plana zatvaranja svih nuklearnih elektrana - plan koji je nova vlada povukla. Fukai-ma vetroelektrana, meutim, dolazi kao podsticaj drugih investicija u obnovljive izvore energije, kao to je solarna elektrana od 7.000 kW izgraena prolog meseca od strane kompanije TEPCO.

Projekat bi trebalo biti naruen 2015. godi-ne sa ukupno 143 vetroturbine predviene da budu podignute 16 kilometara od Fuka-

ime do 2020. godine. Predvianja kau da e japanska nova vetroelektrana generisati vie energije nego trenutno najvea vetro-elektrana na svetu - Greated Gobbard blizu Sufolka u Velikoj Britaniji.

Turbine visine od 200 metara e biti iz-graene na plutajuim elinim ramovima stabilizovanim sa balastom i usidrenim na epikontinetalni pojas oko japanske obale. Prema projekt menaderu, Takei Iihari sa Univerziteta u Tokiju, este seizmike aktivnosti sa kojima se Japan susree nee predstavljati problem za projekat. Rane kompjuterske simulacije su pokazale da e turbine biti bezbedne u ekstremnim vre-menskim uslovima.

12

infoZa evropske puteve 300 milijardi evra

Ove godine, samo u Evropi, planirano je ulaganje u infrastrukturu od 300 milijardi evra. ak 70 odsto projekata gradie se na severu, u Nemakoj i skandinavskim ze-mljama. Jug Evrope panija, Italija, Por-tugalija i Francuska, gledae da zavre ono to je zapoeto pre pet-est godina.

U nemakoj Privrednoj komori i Udrue-nju graevinara kau da je dolo vreme za kapitalne objekte, a da je prolo vreme za stanogradnju i izgradnju poslovnih zgrada.

Ako je investitor 2008. godine uloio jedan evro u infrastrukturu, posle samo godinu dana zaradio je sedam do osam evra. Da-nas, kau nemaki graevinari, tolika za-rada moe da se oekuje tek za pet do est godina.

Van Evrope, kapital u infrastrukturi moe brzo da se okrene jedino u Indiji, Kini i Brazilu, dok je Rusija jo u recesiji, naro-ito u stanogradnji. Dan Rosegarde, tvorac pametnih puteva u Holandiji kae da e narednih godina sever Evrope ulagati u

obnovljive izvore energije, vetro-parkove, hidrocentrale, a obale e se ureivati kori-enjem energije plime i oseke.

Potrebna je jo monija mrea autoputeva i izmetanje saobraaja iz gradova, kae Dan Rosegarde.

Evropa trai kvalitetnije i dugovenije graevinske maine. U Kini je drugaiji trend, maine se brzo menjaju i vek trajanja im je manji.

Kineski proizvoai prave kopije zapadnih maina, koje su mnogo jeftinije. Koriste svoju tehnologiju, tako da se kinesko trite moe osvojiti samo podizanjem licencnih fabrika na njihovoj teritoriji, kae Andre-as Lersner iz Nemake privredne komore. Kvalitet evropskih fabrika daleko je iznad kineskih, kau eksperti.

Stevan Busner iz Mercedes kamiona kae da graevinske maine i kamioni mogu da se otplate za dve do pet godina.

Posle toga, ako su dobro odravani, mogu da se prodaju u Africi i Junoj Americi za 30 odsto vrednosti, gde mogu da se koriste jo najmanje pet godina, kae Busner.

Poslovi u treem svetu ne mogu se naplatiti u novcu, ve samo u sirovinama, poruuju ne-maki graevinari. Tako velike evropske kom-panije za infrastrukturu postaju i trgovake, to smanjuje profit i poveava trokove.

Istanbul dobija najvei aerodrom na svetu

Turska planira da u Istanbulu napravi najvei aerodrom na svetu, koji bi mogao da primi 150 miliona putnika, a vrednost projekta je sedam milijardi evra. Tender je raspisan za lizing od 25 godina, a izgradnja je planirana u etiri faze. Krajnji rok za dostavljanje po-nuda je 3. maj ove godine.

Zavretak radova u prvoj fazi planiran je za 2017. godinu, i tada e kapacitet aerodroma biti 90 miliona putnika.

Novi aerodrom e znaajno poveati uku-pan kapacitet saobraaja u regionu, a osna-ie i ulogu Istanbula gde se nalazi sedite turskog nacionalnog avio-prevoznika Tur-kish Airlines.

Beogradski Planum poeo izgradnju vojne bolnice u Angoli

Prvi potpredsednik Vlade i ministar od-brane Aleksandar Vui, prisustvovao je 27. februara u Angoli, u drutvu zvaninika te drave, polaganju kamena temeljca za izgra-dnju nove vojne bolnice, koju e firma Pla-num iz Beograda, u saradnji sa angolskim partnerima, izgraditi u periodu od etiri godine.

Luna DUO-TEC MP

Digitalni kontrolni panel sa LCD displejom i pozadinskim

Veliki modulacioni raspon (1:9) bolja efikasnost zahvaljujui smanjenom ukljuivanju i iskljuivanju kotlaCirkulaciona pumpa sa modulacijom

Potpuno bezuman rad

Pristup sa prednje strane kotla za potpunu dijagnostiku

Mogunost povezivanja sa solarnim sistemom

osvetljenjemGeneralni distributer za Srbiju

24

Nova generacija gasnih kondenzacionih kotlova

CIM GAS DOOPut Jovana Mikia 56.24000 SuboticaTel:024/621-000 e-mail:cimgas@open.telekom.rswww.cimgas.rs

14

infoAgrokor Energija gradi est solarnih elektrana u Hrvatskoj

Kompanija Ivice Todoria Agrokor Energi-ja, ija je glavna delatnost trgovina strujom, planira da izgradi est novih solarnih elek-trana. Za njih pet lokacije su Konzum u Metkoviu, farme Topolik i Mitrovac u Belju, kao i sirana i vinarija Agrolaguna u Poreu.

Todori je pred potpisivanjem ugovora s HROTE-om za otkup struje, dok je esta, Agrofructus u Opuzenu, na ekanju. Iz Agrokora su pojasnili kako je pet elektra-na ulo u predvienu HROTE-ovu kvotu od 15,01MW za integrisane sisteme (po-stavljaju se na krovove) za 2013. godinu. Ukupna investicija e iznositi oko 2 miliona evra.

Odluka Todorievog koncerna da se sad ozbiljnije posveti solarnoj energiji sigurno je motivisana visokim cenama otkupa.

Solarna postrojenja u Dalmaciji do 10kW isplate se ve nakon etiri do est godina, dok se na kopnu uloeno vrati u razdoblju od est do sedam-osam godina. Za elektra-ne vee snage to razdoblje je za otprilike godinu i due.

Pruga od Pljevalja prema Kosovu ubrzae razvoj severa Crne Gore

Na okruglom stolu odranom u organizaciji Rudnika uglja Pljevlja predstavljena je stu-dija opravdanosti i idejno reenje nove e-leznike pruge Pljevlja-Bijelo Polje-Berane granica sa Kosovom sa osvrtom povezanosti sa postojeim prunim pravcima. Pruga bi se naslanjala na prugu Beograd-Bar, pred-viena je dominantno za teretni, ali i za me-oviti saobraaj i omoguila bi povezanost Pljevalja ka Baru i Kosovu.

Prema reima dekana Graevinskog fakul-teta iz Podgorice Miloa Kneevia, koji je prezentovao studiju, koridori trase predvie-ne pruge razraeni su u dve deonice: Pljevlja Bijelo Polje i Bijelo Polje Berane granica sa Kosovom. Svaka od deonica je razraena u pet varijanti u saglasnosti sa uslovima iz projektnog zadatka.

Duina trase od Pljevalja do Bijelog Polja, zavisno od varijanti, iznosila bi od 59 do 68km. Duina tunela iznosila bi priblino 20km, to ini 29 do 35% duine trase.

Imamo i nekih devet do 14% mostova na trasi, to ukupno podrazumjeva od 43 do 45% objekata na trasi, to znaajno posku-

pljuje investiciju. Meutim, eleznica je mnogo drugaiji sistem od npr. autoputa, jer imamo diktirane maksimalne nagibe od 25 promila, koji ne smemo prekoraiti, rekao je Milo Kneevi, dekan Graevinskog fa-kulteta u Podgorici.

Na osnovu prvih procena, ukupna vrednost investicije trase od Pljevalja do Bijelog Polja iznosila bi od 728 do 790 miliona evra.

Izgradnju pruge Pljevlja Bijelo Polje Berane granica Kosova, Read Nuhodi, predse-dnik Odbora direktora eljeznike infra-strukture Crne Gore, ocenio je kao priori-tetan i jedan od najvanijih zadataka koji e omoguiti ravnomerniji razvoj severa i juga zemlje.

EX BC doo Beogradtel/fax +381 11 2284 200projektni biro:Bulevar Jovana Duia 33 /Novi Sad/tel/fax +381 21 6319 780e-mail: office@exbc.rs | www.exbc.rs

ProjektovanjeDugogodinje iskustvo inenjera projektanata EX BC-aobezbeuje kvalitetna, pouzdana i ekonominareenja primenjujui savremene evropske standarde(EUROCODE) jednako kao i aktuelne domaestandarde i tehnike normative.

ProizvodnjaProizvodnja elinih konstrukcija zasnovana je naprocesima i postupcima obrade koji se izvode naCNC mainama ime se obezbeuje visok kvaliteti preciznost. Proizvodni procesi se realizuju i kontroliuu skladu sa standardom EN 1090-1:2009.

MontaaKoristei prednosti detaljne projektantske pripremei kontrolisane proizvodnje, montaa elinihkonstrukcija EX BC-a je brza i efikasna ime se postiuveoma kratki rokovi izgradnje.

EX BC d.o.o. Beogradje preduzee specijalizovano zaprojektovanje, proizvodnju i montauELINIH KONSTRUKCIJA

EX BC d.o.o. Beogradje preduzee specijalizovano zaprojektovanje, proizvodnju i montauELINIH KONSTRUKCIJA

15

infoNemci ele da grade autoput Bar-Boljari

Nemaka kompanija Herrenknecht, ija je specijalnost izgradnja tunela, zantereso-vana je za deonicu auto-puta Bar-Boljari od Smokovca do Mateeva, saopteno je iz Ministarstva pomorstva i saobraaja Crne Gore. Sa predstavnicima te kompanije raz-govarao je krajem marta ministar pomorstva i saobraaja Ivan Brajovi.

Zakljuak je da Ministarstvo saobraaja i pomorstva nemakoj kompaniji dostavi idejno reenje za projekat autoputa Bar-Boljari, kako bi u narednom periodu dobili njihove sugestije i predloge, navedeno je u saoptenju.

Nemaka kompanija Herrenknecht tre-nutno realizuje projekte izgradnje metroa i drugih infrastrukturnih projekata u Junoj Americi, Australiji i na Bliskom istoku. U seditu kompanije zaposleno je oko 5.000 ljudi, a godinji obrt je vie 1,1 milijardi evra.

Zavala gotova do kraja godine

Kompleks luksuznih vila na rtu Zavala, koji deli Slovensku od beike plae i ija izgradnja, pored zastoja, traje ve est godi-na, a koji je uveliko bio gost sudnica vie crnogorskih sudova, bie zavren do kraja godine. Radovi na ukletom naselju, kako su neki nazvali apartmanski kompleks, ula-ze u fini.

Obeanje da se blii kraj dugake prie sa Zavale stie iz preduzea Montera, koje je zajedno sa Udruenjem kupaca vila AMIA, posle bankrota kompanije Miraks ruskog milijardera Sergeja Polonskog, koja je zapo-ela gradnju na ovom prelepom rtu, preuze-lo radove u jesen 2011. godine nakon duge pauze.

Nita od Jedra - U novom naselju, koje je dobilo ime Dukljanski vrtovi, nee biti hotela koji je buno najavljen kada je po-ela gradnja na Zavali. Od tog objekta koji je trebalo da ima 27 spratova i da podsea na uveno Jedro iz Dubaija, ostala je samo kompjuterska animacija.

Na gradilitu je svakodnevno angaovano oko stotinu radnika graevinske struke iz Montere i tridesetak strunjaka raznih pro-fila iz podizvoakih firmi, kao i sva neopho-dna mehanizacija, podeljena u 25 jedinica.

Vile su pod krovom, izvode se zanatski rado-vi u enterijeru, grade se saobraajnice unutar naselja, terase i stepenita, potporni zidovi, peake staze. Kompleks e imati malu mari-nu za amce i jahte, otvoreni bazen, spa-cen-tar, restorane i otvorenu binu za koncerte.

Na vrhu naselja bie atraktivna staklena ga-lerija, jedinstveni vidikovac koji e omoguiti vlasnicima vila i gostima uivanje u pano-ramskom pogledu na obalu ispred Budve.

Zbog enormnog kanjenja pokrenuto je i vie sudskih sporova, jer je mnogo vila i apartmana prodato jo dok su bili u projek-tima, iako je kvadratni metar kotao izmeu est i osam hiljada evra.

Jo se trae kupci za neke apartmane, a nove gazde koje su ozbiljno prionule na posao, kau da e sve biti zavreno prema dinamici koju su odredili. Kupci najskupljih vila na junoj obali bili su uglavnom bogati Rusi.

Izdata graevinska dozvola za prvu fazu turistikog naselja Lutica Bay

Ministarstvo odrivog razvoja i turizma Crne Gore izdalo je preduzeu Lutica Develo-pment graevinsku dozvolu za izgradnju objekata faze D turistikog naselja Lutica Bay. Projektom je predviena izgradnja osam hotela sa 2.200 soba, zatim 1.600 apartmana, 750 vila, dve marine, konferencijski centar, golf tereni i drugi objekti. Iz Ministarstva je objanjeno da su objekti faze D deo prve faze realizacije turistikog naselja.

Lutica Development osnovana je 2008. godine. Preduzee je joint venture vajcar-ske kompanije Orascom Development i crnogorske Vlade, koja ima 10% vlasnitva.

16

infoSrpske kue i za socijalno stanovanje

Ministarstvo graevine i urbanizma finansi-rae gradnju tradicionalnih srpskih kua za potrebe socijalnog stanovanja, izjavio je mi-nistar Velimir Ili. Optine e uskoro moi besplatno da dobiju kompletnu projektnu dokumentaciju, kao i graani koji privatno hoe da sagrade prave srpske kue, ija e gradnja kotati oko 300 evra po kvadratu.

Ili je rekao da je Ministarstvo graevine ve objavilo konkurs za lokalne samouprave i poelo da finansira projekte za gradnju na-menjenu socijalnom stanovanju, kao i da e u okviru tog programa biti finansijski podr-ana i gradnja autentinih srpskih kua.

Meni je drago da su pojedini akademici i razna udruenja podrali ovu akciju. Oni su napravili svoj katalog i ele da nam pomo-gnu, rekao je ministar graevine.

Ministarstvu su se, prema njegovim reima, javile i neke meunarodne organizacije koje ele da uestvuju u finansiranju projek-ta gradnje srpskih kua. Ili je istakao da i UNESKO eli da podri gradnju tradicio-nalnih srpskih kua, koje su sline objekti-ma koji su ve pod zatitom te meunaro-dne organizacije.

Mi moramo da vratimo na identitet i ima-mo prepoznatljivu gradnju, da imamo srpski stil gradnje i zadrimo moravsku, vranjan-sku, vojvoansku, sremsku kuu, uvene salae..., ali i da vratimo duu selu kroz te objekte, naglasio je Ili.

Srbija ima, kako je rekao, prelepe manastir-ske konake kojima se divi ceo svet i zato bi tu gradnju trebalo preneti i na privatne objekte.

Imamo, ak, projekat i za kole i optine, obdanita i druge dravne objekte, kako bi mogli da izgledaju da bi predstavljali duh srpske arhitekture, naveo je Ili.

On je istakao da e se u realizaciji tog pro-jekta iskljuivo koristiti domai graevinski materijali, a vodie se rauna i o savremenoj energetskoj efikasnosti.

Sekretar odbora za gradevinarstvo u PKS Goran Rodi je ranije izjavio da je sasvim izvodljivo da se prave vrlo kvalitetne takve kue ako je re o projektima tipske gradnje, koji podrazumevaju velike serije proizvo-dnje potrebnog materijala. PKS, prema rei-ma Rodia, podrava Ilievu akciju projek-tovanja i gradnje autentinih srpskih kua, kao i svaku drugu inicijativu koja e oiveti graevinsku industriju i pomoi graanima da po pristupanim cenama dou do svog krova nad glavom.

Inenjerska komora Srbije je ranije pokre-nula projekat Lepa Srbija da bi se pobolj-ao nain gradnje kua u duhu stare srpske arhitekture.

Investitorima koji su varali bie oduzete dozvole za rad

Doao je trenutak da drava presee lanac bespravne gradnje, da kazni investitore koji su nelegalno prodavali stanove i podizali zgrade loeg kvaliteta, izjavio je ministar graevine Velimir Ii.

On je poruio da e graevinske firme za koje je sudski dokazano da su radile protiv-zakonito izgubiti licencu za rad.

Postoje sudski sporovi na osnovu kojih smo uli u trag firmama koje su isti stan prodava-le nekoliko puta ili su nekvalitetno izvodile radove. Svi koji su varali trajno e izgubiti

licencu za rad. Svi do jednog. Nikada nee moi da se bave graevinarstvom jer e im sva vrata biti zatvorena, najavio je Ili.

Upitan kako e se stati na put kriminalu u graevinarstvu, on je rekao da je za loe puteve i mostove kriv nadzor. Ne moe drava da plaa nadzor, a da taj posao rade privatne firme. To emo promeniti. Nije normalno da u Srbiji imamo stotine nad-zornih organa.

Ministar podsea i da legalizacija mora da se okona do 2014. godine, a 1,3 miliona nelegal-nih objekata mora biti zavedeno u katastar.

Srbija je jedina zemlja u Evropi s tolikim bro-jem objekata izgraenih na crno. Drava je morala da pritegne kai, jer je to jedan od uslo-va za ulazak u EU. ak su nam i Svetska banka i amerika privredna komora uloile dopis da se to rei po hitnom postupku, navodi Ili.

Novim zakonom do graevinske dozvole za 30 dana

Ministar graevinarstva i urbanizma Velimir Ili najavio je 11. marta da e uskoro poeti rad na izradi zakona o izgradnji i planiranju kojim e biti predvieno da se graevinska dozvola dobije za najvie 30 dana, a svi po-trebni dokumenti na jednom alteru.

On je ukazao da to trai i Evropska unija i podsetio da je Srbija jedna od zemalja u vrhu po ekanju na dobijanje graevinske dozvole. Ministar Ili je pozvao sve posla-nike grupe, strunjake i zainteresovane da pomognu u izradi zakona koji e trajati mi-nimum 20-30 godina.

17

infoTunel kree kroz Fruku goru u junu?

Direktor Zavoda za urbanizam Vojvodine Vladimir Zelenovi izjavio je da bi izgradnja novog autoputa od Novog Sada do Rume i tunela kroz Fruku goru mogla poeti u junu ove godine, ako se na vreme krene s projektovanjem. On kae da je za izradu idejnog projekta dovoljno etiri meseca, ali problem je u tome to jo nije raspisan ni tender za projektanta i to posao nije niko-me dodeljen.

Zelenovi kae da je izmenama republikog budeta za ovu godinu Vojvodini namenjeno 12 milijardi dinara za realizaciju tog projek-ta i im se pare obezbede, treba prionuti na posao. Ministarstvo za kapitalne investicije je jo 2006. godine poruilo izradu general-nog projekta infrastrukturnog koridora puta Loznica-abac-Ruma-Irig-Novi Sad-most preko Dunava-spajanje s Koridorom 10, koji je bio osnov za izradu Prostornog plana podruja posebne namene, to je Zavod za urbanizam Vojvodine uradio i Vlada Srbije ga je usvojila. Sagovornik objanjava da je taj prostorni plan osnov za izradu idejnog i glavnog projekta, to znai da svi preduslovi za kompletiranje neophodne dokumentacije postoje da bi radovi poeli na prolee.

Krajem decembra prole godine s Kine-skom korporacijom za puteve i mostove CRBC potpisan je predugovor za izgra-dnju tog autoputa kroz Fruku goru dugog 24 kilometra na deonici Novi Sad-Ruma i tunela. Radove e finansirati Eksim banka Kine pod povoljnim uslovima rok otpla-te je 20 godina, grejs-period pet godina, a maksimalna kamata iznosie dva i po posto. Rok za izgradnju je 30 meseci. Predvieno je da domae firme uestvuju u realizaciji projekta sa 45 odsto, a prosena izgradnja po kilometru kotae 4,72 miliona evra.

Autoput od Novog Sada do Rume deo je budue nove saobraajnice od mesta Mea na granici s Rumunijom do Rume, odnosno autoputa Zagreb-Beograd, preko Zrenja-nina i Novog Sada, duine 162 kilometra, ime bi se omoguilo spajanje dva putna ko-ridora Koridora 10 kroz Srbiju i Koridora 4 kroz Rumuniju, koji je od rumunsko-srp-ske granice udaljen 39 kilometara.

I projektovanje i kopanje

Zelenovi kae da je realizacija ovog veli-kog i za Vojvodinu znaajnog projekta mo-gua po principu paralelne izrade glavnog projekta i otpoinjanja radova da bi se pare opredeljene za ovu godinu na vreme utro-ile. Izgradnja je planirana u vie lotova po manjim deonicama, na primer Ruma-Irig, radovi na tunelu i tako dalje. Pokrajina i Republika moraju da definiu ko e biti ko-risnik kineskog kredita iz kojeg e se finan-sirati radovi na izgradnji ovog autoputa da bi se znalo u ijoj je nadlenosti raspisivanje tendera za projektovanje i za izgradnju.

Brza pruga Beograd- Budimpeta?!

Izgradnja brze pruge na Koridoru 10 iz-meu Beograda i Budimpete, u duini od 350 kilometara, kotala bi izmeu milijardu i po i dve milijarde evra, reeno je u Mini-starstvu saobraaja. Kinezi su zainteresovani za realizaciju tog projekta, koji bi se finansi-rao putem kredita te zemlje, ali su isto tako zainteresovani i za druge vidove uea, na primer koncesionu gradnju, kau u Mini-starstvu. Kamate kineskih kredita se kreu izmeu 1,5 i tri odsto.

Pruga kroz Srbiju bi bila dugaka 184 ki-lometara i 166 kilometara kroz Maarsku.Ministarstvo sabraaja je najavilo da e uskoro biti formirana radna grupa za izradu projekta izgradnje pruge Beograd-Budim-peta za brzine vee od 200 kilometara. U radnoj grupi e biti predstavnici Ministar-stva saobraaja, Ministarstva finansija i pri-vrede, eleznica Srbije i eksperti.

Za putovanje od Beograda do Budimpete je sada potrebno vie od osam sati, sa prosenom komercijalnom brzinom od 43 kilometara na as, a sa izgradnjom pruge brzina bi bila 130 kilometara i putovalo bi se oko tri sata.

U Ministarstvu saobraaja kau da je bi brza pruga izmeu Beograda i Subotice mogla da bude izgraena za etiri do pet godina, a izrada glavnog projekata bi kotala 5,8 miliona evra. Predviena je rekonstrukcija i modernizacija pruge, koja bi bila dvoko-losena na potezu Stara Pazova-Novi Sad-Subotica-Kelebija. Ti radovi bi kotali, ako se rauna bez novog mosta na Dunavu, oko 885 miliona evra.

18

infoDom legalan uz sto evra

Skuptina Srbije usvojila je 15. marta 2013. Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez grae-vinske dozvole, koji je stupio na snagu 16. marta 2013. Oni, koji po ranije vaeim za-konima nisu podneli zahtev za legalizaciju, a izgradili su objekte do 11. septembra ima-ju rok od godinu dana da podnesu prijavu nadlenoj slubi za katastar.

U Srbiji, prema reima ministra Velimira Ilia, ima oko 1,3 miliona objekata za koje nije iz-data graevinska, odnosno upotrebna dozvola. Pravo upisa u katastar imaju oni koji su izgra-dili kue do 300 kvadratnih metara, stanove i vikendice do 200, poslovni prostor i zanatske radnje do 100 i garae do 30 kvadrata.

Oni koji su zidali kue na tuem zemljitu upisuju pravo svojine na objektu, bez stica-nja prava na parceli. Pravo svojine nad ze-mljitem moe biti upisano u korist vlasni-ka objekta tek kada nadlenoj slubi dostavi dokaz da je kupio parcelu. Ukoliko se u roku od dve godine ne ree imovinsko-pravni od-nosi na parceli, vlasnik objekta je duan da o svom troku utvrdi zemljite za redovnu upotrebu objekta i vlasniku zemljita isplati trinu cenu.

Ako posle katastarske legalizacije vlasnik eli da proda objekat da bi u sudu overio ku-poprodajni ugovor, mora da dostavi dokaz da je lokalnoj samoupravi isplatio naknadu za ureenje zemljita.

Oni koji su po do sada vaeim zakonima podneli zahtev za legalizaciju nisu u oba-vezi da se prijave katastru, ve e to uraditi nadlene slube lokalnih samouprava. Upis objekata u katastar kota u proseku oko 100 evra. Toliko staje i izrada geodetskog snim-ka, koji je obavezan dokument koji se uz zahtev podnosi katastru.

Besmislen zakon

Zakon o upisu bespravnih objekata u kata-star potpuno je obesmiljen usvajanjem po-jedinih amandmana i nee imati znaajne posledice, izjavio je Saa Paunovi, predse-dnik Stalne konferencije gradova i optina. Bitne mane zakona su ispravljene, ali ne postoji obrazloenje Ministarstva graevi-

ne da e objekti katastarskom legalizacijom stei ista prava kao i legalni, jer i dalje nee imati graevinsku i upotrebnu dozvolu.

Pravilnik o uslovima, nainu i postupku sticanja svojine na zemljitu i bespravno iz-graenim objektima u petak (5. april 2013.) je stupio na snagu. Ministar graevinarstva, Velimir Ili, potpisao je 4. aprila ovaj podza-konski akt, kojim se blie ureuje takozvana katastarska legalizacija.

Koridor 10 broji metreNajvaniji putni pravac u Srbiji bie zavren tek krajem 2015. godine, a u najgorem slua-ju, kako kau u Koridorima Srbije, moda to bude i poetak 2016. Lane je na drum-skom Koridoru 10 zavreno svega devet kilo-metara, a ove godine, ako austrijska Alpina ne zakae, plan je dvadesetak kilometara. Nadleni u javnost izlaze sa cifrom od 220 zavrenih kilometara u protekle etiri godine, ali nema tu nijednog kilometara auto-puta u punom profilu (est traka), ve su samo iz-graeni poluauto-putevi (tri trake). Ostalo je da se posao zavri na jo 110 kilometara, ali mahom u punom profilu, jer deo ka bugar-skoj granici ima potpuno novu trasu, to vai i za auto-put kroz Grdeliku klisuru.

Najvie posla u proteklom periodu odrae-no je na severu Koridora, gde je ostalo da se uradi jo samo takozvani ipsilon krak, od Subotice do Kelebije, u duini od 22,3 kilometra. Tu je problem novac i radovi su obustavljeni dok se iz budeta ne obezbede potrebna sredstva.

Trenutno na Koridorima 10 i 11 radimo na ukupno 117 kilometara i za nekoliko dana, kada to vremenski uslovi dozvole, imaemo ukupno 21 aktivno gradilite, kae Dmitar urovi, direktor Koridora. Za sve deo-nice Koridora 10 zavrena je eksproprijacija, ostao je samo deo obilaznice oko Beograda od Orlovae do Bubanj potoka. Tu je ve isplaeno 109 miliona dinara, ali nije za-vren posao do kraja. Za taj deo obilaznice trenutno pregovaramo sa kineskim, ekim i izraelskim kompanijama da finansijski i iz-voaki zatvorimo i taj deo prie.

Kada je re o istonom kraku Koridora 10, a to je deo od Proseka do Dimitrovgrada, zavrena je tenderska procedura za kom-pletnu trasu, zakljueni ugovori i zapoeti

Da liznatekakoposluje

kojomste danas imali sastanak?Mi znamo! www.boniteti.rsSve informacije o pravnim licima i

preduzetnicima na jednom mestu

rma sa

19

inforadovi. Alpina na svojim deonicama kasni sa zavretkom posla 18 meseci. Nastavili su radove i obeali da e zavriti posao u novim dogovorenim rokovima. Ipak, Koridori Sr-bije budno prate situaciju na terenu i bude li kanjenja, sa austrijskom kompanijom bie raskinut ugovor.

Zbog tehnikih problema obustavljeni su radovi na tunelu Bancarevo, ali e eka fir-ma Suptera, kako kae urovi, uskoro nastaviti posao.

Formirali smo tim koji proverava kom-pletnu projektnu dokumentaciju, kae urovi. Izrada projekata bila je poverena Saobraajnom institutu CIP i Institutu za puteve. Kada uoimo greke u projektima, traimo od projektanata da to isprave i ti problemi se brzo reavaju.

Na junom delu Koridora 10 od Grabov-nice do Levosoja radovi su u toku na delu od Grabovnice do Grdelice i od Vladiinog Hana do Srpske kue. U toku je ugovaranje posla sa izvoaima na pet od ukupno est deonica kroz Grdelicu.

Srbija mora to pre da zavri Koridor 10 i ubrza granine procedure, inae e je tere-tnjaci obilaziti. Naime, svi leperi iz Turske za centralnu, severnu i zapadnu Evropu, na-kon izgradnje mosta na Dunavu, bie preu-smereni na Koridor 4, pravcem koji je dui za stotinak kilometara i nieg je stepena iz-graenosti od Koridora 10. Prema kalkula-cijama auto-prevoznika, raunajui putarine kroz Maarsku i Rumuniju, korienje Ko-ridora 4 sigurno e biti jeftinije za 100 evra po kamionu u poreenju sa Koridorom 10.

RS e se povezati sa Koridorom 11

Ministar graevinarstva i urbanizma Srbi-je Velimir Ili izjavio je da e se Republika Srpska sa Koridorom 11 u Srbiji povezati preko mosta koji e se graditi izmeu Lju-bovije i Bratunca.

im se zavre projekti krajem aprila, raspi-saemo tender za izvoaa radova i u dru-goj polovini godine ui u fazu izvoenja, a nadam se da e do kraja idue godine sve biti zavreno. Moja elja je da imamo jedan zajedniki prelaz. Poto takav imamo sa Bu-garima, zato ne bismo mogli da imamo i sa RS, rekao je Ili.

Ili je naveo da bi most mogao da kota oko 10 miliona evra, dodajui da taj obje-kat mora da bude dobro opremljen da slui iduih stotinu godina.

Govorei o znaaju tog mosta za regionalnu saradnju, Ili je rekao da je elja da se to vie saobraaja povue na Koridor 11.

Imaemo jo jedan izlaz kod Viegrada. Republika Srpska e dalje nastaviti prema Sarajevu i to je isto vaan koridor koji e se povezati sa Srbijom, odnosno Koridorom 11, koji e biti i najblia veza sa jugoistonom Evropom. Imaemo spoj RS sa Koridorima 10 i 11 preko ovog mosta koji e se graditi, precizirao je Ili.

Ili je rekao da je sa vlastima RS razgovara-no i o izgradnji zajednikog graninog pre-laza na Rai, navodei da su svi tehniki de-talji zavreni, ali da dve carine treba da daju saglasnost da se pree na zajedniki prelaz.

alosno je da imamo dva prelaza i da ka-mioni ekaju i sa jedne i sa druge strane, kada to moe zajedniki da se obavlja i da se duplo ubrza saobraaj. Ne vidim razlog da se to ne dogodi, ocenio je Ili.

On je dodao da se zajedniki granini prelaz planira i na mostu izmeu Bratunca i Ljubovije.

Vrednost izvedenih graevinskih radova opala za 25,7%

Vrednost izvedenih graevinskih radova izvoaa iz Srbije u poslednjem kvartalu prole godine opala je za 25,7% u odnosu na isti period godinu dana ranije, objavio je Republiki zavod za statistiku. Od ukupne vrednosti izvedenih radova u etvrtom, ue-e graevinskih radova na teritoriji Srbije iznosi 88,1%, a u inostranstvu 11,9%.

Posmatrano prema oblastima, najveu grae-vinsku aktivnost zabeleili su izvoai iz Be-ograda, koji su ostvarili ak 47,9% od ukupne vrednosti izvedenih radova. Slede Zlatibor-ska oblast sa 10,9%, Junobaka oblast sa 7% i Mavanska oblast sa 4,3%, dok se uea ostalih oblasti kreu od 0,2 do 3,3%.

Vrednost ugovorenih radova izvoaa iz Sr-bije, u etvrtom kvartalu, porasla je 21,4% u odnosu na isti period 2011. godine.

20

infoOdvojen novac za izradu projekata ruenja ili sanacije zdanja Generaltaba

Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije u bu-detu za ovu godinu obezbedilo je sredstva za izradu glavnih projekata koji e definisati da li e se ruiti ili sanirati oteeni delo-vi zgrada Generaltaba, spomenika kulture u Ulici kneza Miloa u Beogradu koji je razoren u bombardovanju NATO-a 1999. godine.

Procenjuje se, kau u ministarstvu, da bi ruenje na zgradi A (objekat levo od raskr-snice Nemanjine i Kneza Miloa, gledano iz pravca od Glavne eleznike stanice ka Slaviji) koja je vie oteena, kotalo od 340.000 do 620.000 evra, zavisno od toga da li bi se ruio objekat do druge etae oko 4.400 kvadratnih metara ili sve do devetog sprata (9.341 kvadrat). Uklanjanje 2.100 nestabilnih kvadrata zgrade B, ija se kula i dalje koristi, stajalo bi oko 140.000 evra. U Ministarstvu odbrane nemaju izriit odgovor na pitanje da li e oni zaista radi-ti projekat ruenja ili sanacije ili e saekati ishod pregovora sa eikom Muhamedom bin Zajedom, koji je zainteresovan da kupi kompleks, i prepustiti novom vlasniku (ko god da to bude) odluku o tome ta e da radi sa zdanjem.

Republika graevinska inspekcija zahte-va da se uklone nestabilni delovi zgrada A

i B, pri emu se insistira na delovima koji su okrenuti Nemanjinoj ulici, radi bezbe-dnosti saobraaja i prolaznika. Mere koje e se preduzeti na ruenju i raiavanju zgrada, odnosno u kojoj meri i do kog ni-voa e se naloiti ruenje, znae se tek po izradi i usvajanju projektne dokumentacije. Aktivnosti na realizaciji radova vezanih za raiavanje i ruenje zapoete su sredinom 2012. godine. Sredstva za izvrenje radova po usvojenim glavnim projektima za ruenje i raiavanje oba objekta nisu obezbee-na, navedeno je u Ministarstvu odbrane, uz preciziranje da e o daljem raspolaganju Generaltabom odluiti njegov vlasnik, Re-publika Srbija, odnosno Republika direk-cija za imovinu.

Arhitekte izriito za ouvanje autentinog izgleda

Rasprava u javnosti oko sudbine Gene-raltaba, dela arhitekte Nikole Dobrovia, poele su poetkom februara, kada je Mini-starstvo graevinarstva i urbanizma uputilo inicijativu da se to zdanje izbrie iz registra kulturnih dobara, u kojem se nalazi od 2005. godine. To bi omoguilo novom vlasniku da preureuje kompleks, bez obaveze da ouva njegov autentian spoljni izgled, pa i da ga sravni sa zemljom.

Republika direkcija za imovinu 2006. prva je pokrenula inicijativu da se sa kompleksa skine zatita, jer su se za gradnju na tom pla-cu interesovali investitori iz Italije. Godinu kasnije Republiki zavod za zatitu spome-nika kulture konstatovao je da nije dolo do promena koje bi opravdale ukidanje statusa kulturnog dobra.

Udruenja arhitekata i danas, kao i pre sedam godina, protive se ideji da se, kako kau, jedno od najvrednijih arhitektonskih dostignua u Srbiji u poslednjih 200 godina ostavi bez zatite.

Procedura brisanja nekog zdanja iz registra kulturnih dobara ista je kao i za upisivanje u taj spisak, to znai da bi mogla da potraje i dve godine. Konanu re daje Vlada Srbije.

Radovi na mostu Zemun-Bora teku po planu

Izgradnja mosta Zemun-Bora odvija se po planu i oekuje se da bude zavren najka-snije do oktobra idue godine, tvrde kineski izvoai radova.

Mislim da bi, ako ne bude nepredvienih problema, posao mogao da se zavri u roku. Ugovoreni rok istie 27. oktobra 2014. go-dine, izjavio je menader projekta, pred-stavnik kineske firme CRBS Kang i Fej, prilikom obilaska gradilita na prilazu mo-stu kod Bore.

On je istakao da se radovi na mostu obavljaju prema najviim bezbednosnim standardima, a potuju se propisi i regulativa Kine i Srbije.

Bitni su nam zatita radnika i zatita i-votne sredine. Nama je ovo prvi posao u Evropi i stalo nam je da se sve lepo odvija i zavri, istakao je Fej.

Radovi na mostu se ne zaustavljaju ni po loim vremenskim prilikama, pa je Vladina Uprava za bezbednost i zdravlje na radu po snegu i vetru obila gradilite i uverila se da se potuju bezbednosni standardi.

Radovi traju ve 18 meseci i za to vreme dogodila se jedna tea i tri lake povrede. Takva satistika dokaz je visokih bezbedno-snih standarada, rekla je dravna sekretarka u Ministarstvu rada, zapoljavanja i socijal-ne politike Stana Boovi prilikom obilaska gradilita 25. marta.

Boovi je podsetila da na izgradnji mosta Zemun-Bora radi oko 500 radnika, a meu njima 280 iz Kine.

Poginuo radnik Radnik iz Kine pogi-nuo je 31. marta oko 10 sati na gradilitu mosta Zemun - Bora. Prema saznanjima, na nesrenog oveka je pala elina ploa, i on je sa unutranjim povredama preve-zen u Urgentni centar, gde je preminuo.

20 GODINASIGURAN I POUZDAN PARTNER

#*56.&/4,"&.6-;*+"t)*%30*;0-"$*+"/"'5"t/"'5/*%&3*7"5*t670;*;70;

/Jt5SH1BWMB4UPKLPWJBUFMGBYtUFMGBYtNPC

KPLPNFSD!PQFOUFMFLPNST

22

infoUskoro nove kompanije na obilaznici oko Beograda

Ministarstvo saobraaja i preduzee Korido-ri Srbije vode intenzivne pregovore s mno-gobrojnim zainteresovanim kompanijama za zavretak obilaznice oko Beograda, reeno je poetkom aprila u Koridorima Srbije.

U tom preduzeu oekuju da uskoro bude izabran izvoa radova. Razgovori se vode s kompanijama iz Kine, eke, Azerbejdana i Italije, a zainteresovanost je pokazala i je-dna palestinska graevinska firma.

Planirano je da obilaznica oko Beograda, koja je vaan deo putnog Koridora 10, bude zavrena za godinu i po dana.

Posao e dobiti firma s najpovoljnijom po-nudom, ali e morati da uradi posao u naj-kraem moguem roku.

Iako e se ugovor sklopiti na dve godine, insistiraemo da se radovi izvode u tri sme-ne kako bi bili zavreni u roku od godinu i po dana, istiu u Koridorima Srbije.

Zavretkom radova na obilaznici, kao i na mostu Zemun-Bora preko Dunava, stvo-rie se uslovi da se tranzitni saobraaj izme-sti iz Beograda.

Na obilaznici se trenutno radi gradnja pu-nog profila autoputa est traka na deonici od Dobanovca do Batajnice u duini oko tri kilometara, a radovi treba da ponu i na levoj traci od Batajnice do Ostrunice, od-nosno mosta preko Save.

Radove finansira Evropska investiciona banka, a investitor je Javno preduzee Pu-tevi Srbije.

Takoe, Putevi Srbije su raspisali tender za petlju Orlovaa i petlju Bubanj potok. Preostala je izgradnja 20km polu-autopu-ta od mosta na Savi do tunela Straevica, i 10km punog profila autoputa sa est traka, na deonici od tunela Straevica do petlje Bubanj potok.

Intenzivni pregovori se vode oko zavretka deonica: Sektora 3 koji obuhvata most preko Save i deo petlje Ostrunica u dui-ni oko tri kilometra, Sektora 4 od petlje

Ostrunica do petlje Orlovaa u duini oko est kilometra, i Sektora 5 od Orlovae do Straevice, koji ine 1,5km trase leve trake autoputa, tri mosta i leva cev tunela Strae-vica, kao i za poslednji Sektor 6 do Bubanj potoka, gde e se u duini oko sedam kilo-metara graditi pun profil autoputa.

Obilaznica oko Begrada bie dugaka oko 47km i imae pun profil autoputa. Ranije je bilo predvieno da se izgradi jo jedna deo-nica od Bubanj potoka do Paneva u duini oko 22km.

Najvie zgrade u Beogradu imae 150 metara

Najbitniji projekti kojima se urbanisti Beo-grada bave jesu izmetanje glavne autobuske stanice u Novi Beograd, i otvaranje novih pri-vrednih zona. Odreeno je i da najvia zgrada u prestonici nee moi da pree visinu od 150 metara, saoptio je Neboja Stefanovi, direk-tor Zavoda za urbanizam grada Beograda.

Usvojenom Studijom visokih objekata, gradnja je u prestonici ograniena na ma-ksimalnih 150 metara. Sada je detaljnije razraen nain sprovoenja studije, kao i kriterijumi i zone gde je mogua izgradnja visokih objekata. Zona sa dozvoljenom naj-viom visinom je samo jedna - kod budue

23

infoautobuske stanice u Novom Beogradu, ob-jasnio je Stefanovi, komentariui ranije planove za gradnju nebodera visokih i vie od 200 metara.

On je objasnio da e autobuska stanica u Novom Beogradu, na mestu Buvljaka, biti namenjena i za meugradski i za meuna-rodni saobraaj. Stefanovi je naveo da e u 2013, verovatno prioritet biti izrada urbani-stikog plana detaljne regulacije.

Izvoa radova ureenja Slavije bie uskoro poznat

Izloba konkursnih radova za ureenje Slavije odrana je poetkom februara u Ju-goslovenskom dramskom pozoritu. Posle otvaranja, odrana je i diskusija o radovima pristiglim na konkurs za izradu urbanisti-ko-arhitektonskog reenja ureenja nepo-sredne zone Trga Slavija sa fontanom.

Predstavljeno je 70 takvih reenja, a grad-ski arhitekta, Dejan Vasovi, kae da je iri odabrao dva najbolja rada, dok su etiri na-graena kao drugoplasirana. Cilj konkursa je bio dobijanje reenja koje unapreuje postojee stanje delom zaputenog i ne-izgraenog Trga Slavija. Situaciju na trgu treba popraviti dizajniranjem postojee morfologije, a posebna panja posveuje se fontani u centru ovog prostora.

Inae, u toku su analize izvodljivosti ovih projekata i nakon toga e se zapoeti razra-da moguih predloga, uz saradnju sa njiho-vim autorima, kau u Gradskoj upravi.

Ve za nekoliko meseci bie izabran izvoa radova, a jedan od uslova je da se obnova Trga obavlja bez zaustavljanja saobraaja koji e biti prilagoen fazama radova.

Rekonstrukcija Trga Slavija treba da se radi sinhronizovano sa rekonstrukcijom ulice Bulevar osloboenja, u delu od Slavije do Autokomande. U zavisnosti od predloene tehnologije i vremenskih prilika bie defini-sana dinamika radova. U ovom trenutku jo nisu potpuno definisane trase podzemnih prolaza ija izgradnja bitno utie na tehno-logiju i vreme izvoenja radova. Idealno bi bilo da to bude u letnjim mesecima, kada nema guve u saobraaju, a vremenske pri-

like odgovarajue za ovu vrstu radova, kau u Gradskoj upravi. Radovi na Slaviji, prema projektantskim procenama, trebalo bi da traju od etiri do est meseci.

Prema nekim saobraajnim analizama, po-sle rekonstrukcije, vozila bi Slaviju trebalo da prolaze do dva i po puta bre nego danas. Takoe, autobuski, trolejbuski i tramvajski saobraaj imae svoje nezavisne saobraajne trake, to e, kako oekuju u Gradu, znaaj-no popraviti i protonost javnog prevoza.

U saradnji sa autorima pokuaemo da podzemne prolaze uinimo to privlanijim i zanimljivijim za peake, a moda na Slaviji uspemo i da uspostavimo malu podzemnu (underground) scenu ulinih umetnika, do-daju u Gradskoj upravi.

Beograd dobija etiri oping centra

Beograd e dobiti oping-molove na Palilu-li, Autokomandi, u Zemunu i na Vodovcu, ali e mu na leima ostati teret tei od svih kamiona, bagera i buduih finansija goto-vo dvostruko vie trnih centara koji su na ivici opstanka ili jedva diu.

Ako sve bude po planu, za dve godine u pro-lasku s jednog na drugi kraj grada drugaije nee moi, nego kroz komiluk trgovinskog centra. Jedan, drugi, trei... I Ue i Delta siti koji danas predstavljaju repere, dobie ozbiljnu konkurenciju.

Vinjika plaza prostirae se na povrini od 48.000 metara kvadratnih uz parking na pet nivoa. Osim prizemlja imae i dva spra-ta prodavnica i jedan nivo za razonodu. Bi-oskop e se sastojati od osam sala, a centar e sadrati i slot klub, fantazi park i fitnes centar kao i fast fud kort na poslednjem spratu sa pogledom na Dunav.

Najavljeni zemunski trni centar, izmeu Metroa i OMV pumpe, jeste investicija vredna 25,5 miliona evra. Za sada nije po-znato mnogo o ovom objektu, ali zgrada po-vrine 15.309 metara kvadratnih verovatno e imati sve to je potroaima potrebno.

Prvi koji bi trebalo da bude zavren je o-ping-centar Stadion, gde se nekada nala-zilo igralite FK Vodovac, ije se otvaranje oekuje ve u martu. On e biti jedinstven u ovom delu Evrope po tome to e imati fudbalski teren na krovu sa 5.000 sedita, odeljak za hranu, butike i fitnes centar

energeto 8000 | foam insideUf-vrednost od 0,79 W/mKUw-vrednost od 0,60 W/mK

energetoVrhunski prozor

www.aluplast.netili 011 30 70 328

24 www.build.rs

Od 2009. godine je krenula rekonstrukcija hotela Grand i apartmanskog naselja Kraljevi Konaci na Kopaoniku. Preduzee Beta Union je do tada veinom radila izgradnje i adapta-cije poslovnih objekata u Beogradu i Srbiji, a tada im se ukazala prilika da se oprobaju u sa-svim novoj oblasti kompletnom projektova-nju, rekonstrukciji i opremanju ekskluzivnog hotela. Nakon ove rekonstrukcije preduzee se izdvojilo svojim kvalitetom u odnosu na kon-kurenciju, i ve 2010. godine su ostali jedini izvoai na itavom kompleksu.

Kruna celokupnog projekta na Kopaoni-ku bila je nadogradnja hotela Grand i re-konstrukcija apartmanskog naselja kona-

ci Magli, koja je zavrena u rekordnom roku. Radovi su poeli krajem jula 2012. godine, a ceo posao zavren je polovinom decembra 2012. godine. Ovakvim roko-vima ne mogu se pohvaliti ni mnogo vee kompanije od njihove.

Kompletno je renovirana recepcija, restora-ni, aperitiv bar, zapadno smetajno krilo ho-tela i obavljeni su radovi u sklopu wellness i spa centra. Spoljni bazen i hidromasani deo bazena dobili su toplu vezu sa zatvo-renim bazenom, poput modernih evropskih spa centara. Hotel je doekao zimsku sezo-nu u punom sjaju, sa potpuno renoviranim smetajnim kapacitetima i sadrajima u skladu sa najviim hotelskim standardima, to je investitoru bilo posebno vano.

Preduzee Beta Union je uspelo da za ne-punih pet meseci kompletno rekonstruie 7.500 metara kvadratnih hotela i izgradi 1.500 metara kvadratnih prostora u cilju proirenja smetajnog kapaciteta.

U toku 2012. godine izvreno je projekto-vanje i realizacija graevinskih, zavrnih za-natskih i instalaterskih radova na sledeim poslovima/objektima:

1. Objekat hotela Grand na KopaonikuZapadno kriloTotalna adaptacija, rekonstrukcija i oprema-nje smetajnog aneksa Zapadno krilo.Kapacitet: 60 smetajnih jedinica, ukupna BRGP 1.450 metara kvadratnih.Na predmetnom objektu je izvrena kom-pletna demontaa i ponovna izrada svih za-vrnih i enterijerskih obloga, svih instalacija, kao i kompletno opremanje u skladu sa no-voprojektovanim reenjem.Nadgradnja sredinjeg aneksaNadgradnja sredinjeg aneksa objekta u ci-lju proirenja smetajnih kapaciteta.Kapacitet: 14 smetajnih jedinica, ukupna BRGP 1.500m2, spratnost P+2+Pk. Novoizgraeni kapacitet je dimenzionisan u vidu apartmanskih jedinica visoke klase za potrebe VIP klijenata. U cilju dogradnje iz-vrena je sanacija postojeih etaa sredinjeg aneksa (P, -1 i -2 etae) u ukupnoj povrini od cca. 1.875 metara kvadratnih. Rekonstrukcija i sanacija sredinjeg aneksaRekonstrukcija i sanacija postojeih etaa sredinjeg aneksa.Kapacitet: etae (-1 i -2 etae), ukupna BRGP 2.650 metara kvadratnih.

OD PROJEKTA DO REALIZACIJE UZ OD PROJEKTA DO REALIZACIJE UZ

BETA UNIONBETA UNION

Preduzee za inenjering, trgovinu i usluge BETA UNION d.o.o. osnovano je 12. juna 2006. godine, i to nakon dugogodinjeg iskustva osnivaa u rukovoenju, kao i neprestane elje za usavravanjem i dostizanjem najviih standarda.

Pretena delatnost drutva su inenjering poslovi to je opredelilo i strateki pristup fi rme ka ugovaranju, planiranju, projektovanju i kooperativnom nastupu svih subjekata u toku izvoenja graevinskih, elektro i mainskih radova prilikom izgradnje i rekonstrukcije vie objekata u Beogradu i ire u regionu.

Za kratko vreme uz podrku stalnih kooperanata preduzee Beta Union je postalo prepoznatljivo po izuzetnoj organizacionoj sposobnosti da delikatne projekte izvedu u kratkim rokovima, na fl eksibilan i kvalitetan nain, ime su pridobili poverenje brojnih investitora. Od znaajnijih investitora sa kojima sarauju izdvojili bismo MK grupu, Republiki fond za penziono i invalidsko osiguranje, Delta sport, Savez Samostalnih Sindikata Srbije, kao i mnoge druge.

Sedite fi rme je u Beogradu, u ulici Olge Jovii 11, kao i u poslovnoj jedinici na Novom Beogradu, u ulici panskih boraca 24/8. Od osnivanja u fi rmi Beta Union je prisutna tendencija skokovitog rasta u svim segmentima poslovanja, od broja zaposlenih, do veliine, znaaja i vrednosti objekata koje su izvodili. BETA UNION d.o.o. je optimistina kompanija u brzom razvoju koja je za kratko vreme izgradila prepoznatljiv imid, gde se poslovni ciljevi ne ostvaruju samo kroz zadovoljstvo vlasnika ve kroz zadovoljenje potreba svih uesnika u projektima investitora, partnera i zaposlenih.

Rekonstrukcija i nadgradnja hotela Grand na Kopaoniku

promo

promo

25www.build.rs

Radovi su realizovani u cilju sanacije otee-nja na objektu. Realizacija je vrena na kom-pletnoj povrini predmetnih etaa, ime su obuhvaeni sledei prostori:

Pansionski restoran, etaa -1; Kuhinja pansionskog restorana, etaa -1; Prostor picerije, etaa -2; Kuhinja, etaa -2; Kongresni prostor, etaa -2; Prijemni prostor spa centra, etaa -2;Kao i svi komunikacioni koridori (stepe- nita i hodnici) i pratei servisni prostori.

Rekonstrukcija prijemnog i javnog pro-stora na prizemljuRekonstrukcija i sanacija prostora recepcije i aperitiv bara na prizemnoj etai objekta.Kapacitet: ukupna BRGP 980m2.Realizovani su kompletno svi zavrni zanat-ski i instalaterski radovi, kao i kompletno opremanje enterijera. Sanacija i adaptacija dela aneksa Istono kriloSanacija i adaptacija oteenih delova objek-ta. Kapacitet: ukupna BRGP 1.150m2.

2. Objekat hotela Koznik na KopaonikuTotalna adaptacija, rekonstrukcija i opre-manje smetajnog kapaciteta objekta hotela Koznik. Kapacitet: 100 smetajnih jedi-nica, ukupna BRGP je 3.440 kvadratnih metara.

Nakon ovog slobodno moemo rei po-duhvata, i ostalih projekata u kojima je preduzee Beta Union uestvovalo i sa-raivalo sa uvenim inostranim hotelskim lancima poput Falkensteiner i Radisson Blu, moemo slobodno rei da su u poslu izgradnje i rekonstrukcije hotela jedna od vodeih kompanija u Srbiji, ije je is-kustvo i profesionalizam vie puta doka-

zano. Kompanija Beta Union planira da u narednom periodu pored niza ve ugovo-renih poslova, pokrene sopstvene investi-cije i tako ue u jo jedan oblik poslovnog izazova i zaokrui uspeno poslovanje od osnivanja pa do danas.

Referenc lista Republiki fond za PIO zaposlenih - Fi- lijala Zajear;Republiki fond za PIO zaposlenih - Fi- lijala Panevo;Republiki fond za PIO zaposlenih - Fi- lijala Pirot;Projekat Terazije Korisnik McCann Ericsson;

Projekat Terazije Korisnik Delta Sport; Rekonstrukcija ciglane Kubrnica, Aran- elovac;Rekonstrukcija ciglane Kubrnica, Inija; Beogradelektro - Maki; Beogradelektro Knez Mihailova; MPC Ue lokali Mango, Nike, Mexx i Aldo;Hotel Grand, Kopaonik, investitor MK Mountain Resort;Hotel Konaci Brvenik - investitor MK Mountain Resort;Hotel Konaci Magli - investitor MK Mountain Resort; Republiki fond za PIO zaposlenih - Novi Sad; Savez samostalnih sindikata Srbije; Hotel Angella Spa & Wellness, Kopao- nik, investitor MK Mountain Resort;Ogledna soba Hotel Falkensteiner u Beogradu, investitor TEHNOBETON;Ogledna soba Hotel Radisson Blu u Beogradu, investitor Prigan Holding;Hotel Grand Istono krilo, Kopaonik, investitor MK Mountain Resort

OD PROJEKTA DO REALIZACIJE UZ

BETA UNION

BETA UNION

panskih boraca 24/811070 Novi Beograd

tel/fax: +381 11 3132 976tel: +381 11 3133 049

offi ce@betaunion.comwww.betaunion.com

26 www.build.rs

Novonastali brend, ujedno naslednik svima dobro poznatog LAFARGE GIPSA, nastao je kao proizvod zajednikog nastupa dva gi-ganta iz industrije graevinskog materijala Lafarge i Etex group. Ovo ne predstavlja iznenaenje, imajui u vidu injenicu da su Lafarge i Etex group na razliitim svetskim tritima dugogodinji partneri i tako ostva-rivali lidersku poziciju. Isprobani recept e u narednim godinama biti primenjen i na sta-rom kontinentu sa istim oekivanjem.

Prelaskom u Etex grupaciju, oslobodili su razvojne potencijale u svim oblastima i to je klju njihovog razvoja. Zajedno imaju vie proizvoda, vie tehnikih sistema, ira znanja, vei inovativni potencijal, zajednika istra-ivanja i tehnolokih partnerstava. Uli smo u novo poglavlje Suve gradnje SINIAT izraz njihovog shvatanja za stvaranje no-vih vrednosti, njihove ambicije za otvaranje novih dinaminih mogunosti u graevi-narstvu, njihove misije za revolucionarnu promenu nainu ivljenja. Cilj SINIAT-a je stvaranje novih standarda, ime e doprime-ti razvoju Suve gradnje i graevinarstva.

Investiranje u nova proizvodnja postrojenja, od kojih su neka nama u neposrednoj blizini, inoviranje i plasiranje revolucionarnih ree-nja i proizvoda, politika kvalitet na prvom

mestu, edukacija kadrova i trita odabrani su kao put ka liderstvu. SINIAT e biti pre-poznatljiv po svojoj zatitnoj ljubiastoj boji i simbolu kristala gipsa.

Proizvodni program SINIAT-a ine: gips kartonske ploe za razliite namene (stan-dardne, vlagootporne, vatrootporne, akusti-ne, vodootporne, poveane vrstoe, irok spektar tehnikih ploa...), elina pocinko-vana podkonstrukcija (CW, UW, CD, UD, AU...), prakasti materijali (ispunjivai spo-jeva, lepkovi, glet mase, elektriarski gips...) i kompletni pratei pribor za montau.

SINIAT nudi najracionalnija tehnika re-enja za zatitu od poara. U primeni su sistemska tehnika reenja za izradu pro-tivpoarnih pregradnih gipsanih zidova,

sputenih plafona, obloga i zatitu elinih konstruktivnih elemenata. Postiu se razli-ite klase otpornosti prema poaru od EI30 do EI180 (od 30 minuta do 180 minuta).Vredi napomenuti da su proizvodi Etex grupe dobro poznati naem tritu (Eternit se proizvodio i u bivoj Jugoslaviji). Danas, osim putem SINIAT-a, Etex group je pri-sutan u Srbiji i putem veoma poznatih i pri-znatih brendova PROMAT i CREATON.

Dozvolite da vas uverimo da SINIAT moe biti va najbolji profesionalni partner u realiza-ciji projekata, od konsultacija u izradi projekata do tehnike pomoi u izvoenju radova

SINIAT d.o.o.

Trg BFC 1, 21300 Beoin

tel: +381 21 87 44 07fax: +381 21 87 46 55

www.siniat.com

SINIATSINIATSISTEMI SUVE GRADNJESISTEMI SUVE GRADNJEPotrebe klijenata u graevinarstvu se menjaju, a trite se kontinuirano razvija u skladu sa tehnolokim razvojem i promenom naina ivljenja. Od nedavno se na evropskom i domaem tritu pojavilo novo ime u oblasti Suve gradnje - SINIAT.

postaje

promo

27www.build.rs

U Srbiji, u okviru Ravago grupe 2001. osni-va se firma Resinex d.o.o. sa posebnim sektorom Resinex Construction Products koji se bavi zastupanjem i distribucijom graevinskih materijala.

U 2007. god. sektor se izdvaja osnivanjem nove sestrinske firme Polykem Sr d.o.o. Firma iri asortiman proizvoda u svojoj ponudi, predstavlja zastupnika i dilera A kategorije za savremene, zapadnoevropske graevinske materijale.Kroz novu razvojnu strategiju, kvalitet pro-izvoda i usluga, kao i potovanje interesa kupaca, kompanija je brzo zadobila pove-renje trita i kroz kratak period ostvarila znaajnu referentnu listu sa brojnim objek-tima infrastrukture, trnih centara, izlobe-nih salona, sportskih objekata, hotela, kao i veliki broj stambenih objekata socijalnog i rezidencijalnog karaktera.U cilju pruanja kvalitetnijih usluga svojim klijentima i u elji da na jednom mestu obje-dini prodajni prostor, distribuciju, logistiku i tehniku podrku svojih inenjera, 2011.godine Polykem Sr je u saradnji sa Lambda Systeme Ltd otvorio svoj prvi Lambda cen-tar graevinskih materijala i tehnologija sa showroom-om. itav koncept se zasniva na elji da njihovim velikim i malim kup-cima pored prodaje prue i mogunost da

se detaljno upoznaju sa materijalima raznih proizvoaa iz oblasti termoizolacije, hidro-izolacije, tehnike izolacije, geosintetike, fa-sadnih obloga i suve gradnje, kao i moguim nainima ugradnje i odravanja. Od 2012. godine, firma zvanino poslu-je pod imenom Ravago Lambda Sr, koje predstavlja sinonim poverenja i sigurnosti u skladu sa evropskim standardima kvaliteta.Njihov cilj je da prate svetske trendove. Pru-aju svu potrebnu edukaciju inenjera i po-tencijalnih korisnika kroz seminare i trenin-ge, jer ono to ele je da omogue ostvarenje njihovih vizija i pomognu naoj arhitekturi da ne pravi kompromise, da se realizuje na nain na koji je zamiljena pruajui joj po-drku kroz beskrajne tehnoloke moguno-sti njihovih materijala.

Meu poznatim svetskim brendovima, sa kojima je RAVAGO LAMBDA SR u par-tnerskim odnosima, izdvajamo: TERMIKA I ZVUNA IZOLACIJA

DOW CHEMICAL S xps za graevi- narstvo i autoindustriju;ROCKWOOL kamena vuna za graevi- narstvo i mainske instalacije;KNAUF INSULATION kamena vuna; FIMA eps; URSA staklena vuna; SEALED AIR zvuna izolacija za pli- vajue podove.

HIDROIZOLACIJA SOPREMA, STOPER bitumenske membrane;FLAG PVC,TPO membrane: temeljne, krovne, tunelske ;FIRESTONE EPDM membrane; TEMA HDPE membrane; ALCHIMICA poliuretanski premazi.

GEOSINTETIKA GEOFELT geosintetika i geomree; PLASTIKA KRITIS HDPE membrane;

AGRU HDPE membrane; GEOFELT bentonit glinene membrane; TESSILBRENTA geotextil; TENCATE POLYFELT geosintetika i geomree.

SUVA GRADNJA SINIAT (LAFARGE), KNAUF sistemi suve gradnje; ARMSTRONG, AMF sputeni plafoni; KOELNER rafovi i accessories za suvu gradnju; METAL TRADE COMAX potkon- strukcija za gipsane zidove.

FASADE ETICS / DEMIT fasade; TRESPA HPL fasadni paneli od drvenih vlakana; KERABEN obloga od keramike za ven- tilisane fasade; RIEDER betonski paneli za oblaganje ventilisane fasade;ALCOA aluminijumske kompozitivne obloge REYNOBOND;TERREAL terakota, brisoleji, parete

Za sve informacije o proizvodima kontak-tirajte:

RAVAGO LAMDA SRRAVAGO LAMDA SRRAVAGO S/A, sa seditem u Arendonku, Belgija, matina je fi rma kompanije Ravago Lambda Sr d.o.o., osnovana je 1961. godine kao malo trgovako preduzee koje je kroz kontinuiran razvoj preraslo u multinacionalnu kompaniju - grupaciju od stotinak erki fi rmi, sa sopstvenom proizvodnjom i trgovinom graevinskim materijalima i sirovinama.

RAVAGO LAMBDA SR d.o.o.

Cara Duana 207a 11070 Zemun Beograd

tel: +381 11 71 51 250fax: +381 11 316 49 49

a.seferovic@ravago.rswww.ravago.rs

promo

promo

28 www.build.rs

tedite kvalitetno

Kvalitet izolacije utie i na mesene troko-ve. Ceresit sistemi vam garantovano tede i do 40 odsto energije, samim tim i vie od 40 odsto trokova. Investicija u Ceresit fasadne sisteme sama sebe isplauje u roku od 3-5 godina!

Dom kakav ste oduvek sanjali

Najkvalitetnija termoizolacija vam prua trajnu i kompletnu zatitu i obezbeuje sa-vrenu sredinu za ivot. Ugradnjom Ceresit Fasadnog Sistema obezbeujete do 25 go-dina dugotrajnu fasadu!

Toplotni gubici na objektu

Gasovi i isparenja, od kojih se 30-35 odsto troi na grejanje i hlaenje objekata u kojima ivimo, glavni su uzronik stvaranja efekta staklene bate. Ceresit fasadni sistem uma-njuje potronju energije i pomae nam da sauvamo kuu u kojoj ivimo svi zajedno.

Leti hladi, zimi greje!

Ukoliko ivite u neizolovanim prostorima suoavate se sa problemom konstantno hladnih zidova, kondezacijom i strujanjem vazduha, ak i ako su prozori zatvoreni. Da bi va dom bio topao, potrebno je da ga za-titite od spoljnih uticaja.

Idealan prostor za ivot

Zgrade u kojima ivimo i radimo moraju da nam obezbede to bolji ivot nezavisno od vremenskih uslova. Kada je napolju hladno, zidovi su tu da nas tite i greju i obrnuto - kada je napolju toplo da nas zaklone i hlade. Prijatan i uukan ambijent je preduslov za srean i produktivan ivot.

Nova generacija fasadnih maltera!!!

Silikatno-silikonski malteri Henkel znanje i iskustvo

Silikatno-silikonski malteri su potpuna inovacija u ponudi Henkela, ali i na tritu Srbije. Kao jedan od najiskusnijih i najino-vativnijih proizvoaa, Henkel nudi svoj ve mnogo puta dokazani kvalitet u formi sili-katno-silikonskih maltera.

Silikatno-silikonski malteri CT 174 i CT 175 su genijalni hibridi koji kombinuju naj-vanije kvalitete, kako silikonskih tako i sili-katnih veziva. U odnosu na akrilne maltere, silikatno-silikonski malteri imaju mnogo vie prednosti za krajnje korisnike, od kojih se izdvajaju dve najznaajnije:

Samoperiv; Vodootporan.

Sastav silikatno-silikonski maltera pomae da se obezbedi dugotrajna zatita od bio-lokih uticaja, to ini malter izdrljivim i lakim za odravanje. Sa svim ovim kvaliteti-ma, silikatno-silikonski malteri su dostupni velikom broju kupaca zahvaljujui pristu-panoj ceni.

BioProtect formula zdrava i izdrljiva fasada!

BioProtect je efikasna i dugotrajna zatita fasade protiv biolokih zagaenja, razvi-janja plesni i gljivica i drugih korozija do kojih moe doi. Zahvaljujui specijalnim kapsulama koje sadre biocide, aktivna supstanca se isputa u kontrolisanom re-imu i osigurava dugotrajan efekat. Ovaj proces je potpuno bezbedan za ivotnu sredinu.

Silikatno silikonski malteri imaju sve!

tedite kvalitetno Leti hladi, zimi greje!

Sauvajte toplinu Sauvajte toplinu vaeg doma!vaeg doma!

HENKEL SRBIJA

Bulevar osloboenja 38311040 Beograd

tel: +381 11 2072 2502072 200

fax: +381 11 2072 255

www.ceresit.co.rs

Sauvajte toplinu vaeg doma!

30 www.build.rs

Kako su zahtevi trita za to ekonominijim ventilisanim kamenim fasadama uslovili u odreenoj meri i upotrebu kamena d=2cm, u odnosu na kamen d=3cm, izvrena je delimi-na modifikacija postojeih vertikalnih i hori-zontalnih profila potkonstrukcije Taba koja je bila idealna za kamen d=3cm i vee deblji-ne, tako da promena bez problema odgovaraju uslovima eksploatacije uz smanjenu cenu.

Oznake novih profila su TH2/1; TH2/2 i TH2/3 za horizontalne profile, a vertikalni je dobio naziv TV/2. Debljina je 3mm, umesto 4mm koja je bila kod starih. Primarni i sekun-darni nosai su ostali isti, jer bitno ne utiu na ukupne trokove. Vodi se rauna u veznom delu, odnosno o zavrtnjevima i ankerima, koji su u naelu manjeg prenika za kamen d=2cm.

Novim uslovima za veoj energetskoj efikasno-sti, poveava se sloj termoizolacije na spoljnoj strani objekta. Kako su postojei nosai ozna-ka TAp i Tas bili na granici omoguavanja udaljenja lica kamena od konstrukcije objekta (do ~20cm, bez dodatnih intervencija da se povea udaljenje) odgovoreno je izradom no-

vog nosaa oznake TN koji daje dodatnu mo-gunost udaljenja za +65mm. Novi nosai su i za fasade sa debljinom kamena 3 i vie cm, jer su uraeni od specijalne legure. Ostale karak-teristike u smislu moguih naina fiksiranja su kao kod TAp nosaa.

Kako se u praksi mestimino pojavljuju i vea udaljenja lica kamena od 265mm od kon-

strukcije objekta, to je kombinacijom profila iz sistema Taba omogueno i pokrivanje udaljenja koja su bila i do 500mm. Na taj nain nije potrebno graevinski pripremiti tu fasadnu povrinu, izradom erkera, kaska-da, lanih greda, itd., to donosi utede, jer na ravnu vertikalnu povrinu se moe uraditi bez problema odgovarajua plastika.

U sluaju da se pojavi zahtev da kamene pozicije nemaju leb u koji ulazi pero ho-rizontalnog profila, uz neto sloeniji rad je osmiljeno i reenje da se kamen pridrava na taj nain da nema nikakve mogunosti da kia ulazi i eventualno se zadrava u gornji leb kamene pozicije i na taj nain se ne vidi profil aluminjuma u fugi

TABA d.o.o.

Trajka Rajkovia 311077 Novi Beograd

tel: +381 11 22 70 554mob: +381 63 85 05 677mob: +381 64 11 09 151

fax: +381 11 22 80 183

tabas@tabas.rswww.tabas.rs

Taba Taba potkonstrukcijapotkonstrukcijaVisokokvalitetni i fl eksibilni sistem potkonstrukcije Taba od namenskih i atestiranih aluminijumskih profi la i nosaa za trajno stabilne i ekonomine ventilisane kamene fasade za oblaganje sa kamenom d=2cm, kamenom d=3cm i veih debljina, prilagodljiv svakom objektu i poziciji.

3D model potkonstrukcijeza ventilisanu kamenu fasadu

TVTV

TH1TH1TApTAp

promo

31www.build.rs

Sestrinska kompanija Murexin d.o.o. pre-staje da postoji kao pravno lice u Srbiji, a deo zaposlenih se seli u redove Austrotherm d.o.o. koji sada postaje kua koja tritu nudi ne samo kvalitetne, na ovdanjim prostorima poznate i priznate termoizola-cione materijale marke Austrotherm, ve i sve proizvode marke Murexin (graevinske lepkove, zavrne fasadne slojeve, proizvode za polaganje keramike, parketa i drugih podnih obloga, proizvode graevinske hemije itd.). Austrotherm d.o.o sada na tritu nudi kompletan fasadni termoizolacioni sistem pod nazivom ENERGY SAVING SY-STEM. On obuhvata neku od termoizo-lacionih ploa (Austrotherm EPS AF, Au-strotherm EPS AF PLUS, ili Austrotherm XPS 30 ako je re o betonskim zidovima),

lepak za termoizolacionu plou (Murexin Energy FIX, Murexin Energy TOP ili Mu-rexin Energy Star) pri emu se dva posle-dnja navedena koriste i kao masa za gletova-nje, tiplove, armaturnu mreicu (Murexin Energy Textile), fasadnu podlogu (Murexin Energy PRIMER), kao i neki od zavrnih fasadnih maltera (Energy SUPRA i Ener-gy BRILIANT na akrilnoj, Energy CRY-STAL na silikatnoj ili Energy FURIOSO na silikonskoj bazi). Vredno pomena je da je ovaj sistem atestiran u Evropi (po odrednici ETAG004 za ETICS-sisteme) i kao ta-kav jo vie dobija na vrednosti.

Pripajanje brenda Murexin prodajnoj mrei Austrotherm d.o.o. omoguie ovoj kompaniji prodor i na one delove tri-ta graevinskih materijala koji nemaju direktne veze sa termikom izolacijom graevinskih objekata, podrujem u kojem Austrotherm predstavlja proizvoaa-li-dera u jugoistonoj i srednjoj Evropi. Lep-kovi marke Murexin koji slue za leplje-nje keramikih obloga ili parketa, lepkovi i lakovi za ostale podne obloge, mase za fugovanje, ali i razliiti i brojni proizvo-di graevinske hemije (premazi, samolivi, aditivi, kitovi, impregnacije itd.) ine ovaj brend veoma poznatim irom Evrope. U nekim zemljama srednje Evrope (na pri-mer u Austriji, Sloveniji ili ekoj) Mu-rexin vai ak kao ubedljiv lider na tritu.

Rukovodstvo austrijskog koncerna Schmid Industrie Holding (kojem pripada i grupa-cija Austrotherm i grupacija Murexin) oekuje da srpski Austrotherm d.o.o. zna-ajno uvea promet proizvoda marke Mu-rexin u Srbiji i u okruenju, u odnosu na promet kojeg je sad ve bivi Murexin d.o.o. pravio prethodnih godina. Tim povodom je generalni direktor Austrotherm d.o.o, gospodin Dragomir Ili, naem magazinu izjavio: Pripajanje brenda Murexin naoj kom-paniji je veliki izazov za nas. Ubeeni smo da emo nau izvanrednu poziciju na tri-tu Srbije i okolnih zemalja iskoristiti i za ekspanziju prodaje proizvoda marke Mu-rexin na ovim prostorima. Energy Saving

System je svakako najinteresantniji za nas, s obzirom na komplementarnost dva brenda u podruju fasadnih termoizolacionih sistema, ali to ne znai da ne mislimo i na rast prodaje ostalih Murexin-ovih artikala. Smatram da posebno u podruju lepkova za keramiku imamo veliku ansu za uspeh, uprkos velike i snane konkurencije, zato to Austrotherm d.o.o. i u ovoj oblasti ima jedan proizvod koji je komplementaran sa Murexin-ovim lepkom za keramiku. Re je o Austrotherm UNIPLATTE, univerzalnoj ploi za za-vrne radove u graevinarstvu, prevasho-dno u mokrim vorovima, ploi izraenoj na bazi XPS-a koja je obostrano obloena malterskom smeom i u koju je utisnuta ar-maturna mreica, tako da je ploa potpuno spremna za polaganje i lepljenje keramike. Predstojei Sajam graevinarstva u Beogradu, koji se odrava od 16.4. do 20.4.2013, kom-panija Austrotherm d.o.o. e iskoristiti da po prvi put predstavi dva velika brenda (Au-strotherm & Murexin) u okviru svoje kue. Uspeli smo da izdejstvujemo neto veu povr-inu sajamskog tanda u odnosu na povrinu sa kojom smo raspolagali prethodnih godina, tako da sam uveren da emo imati jedan kvalitetan sajamski nastup na kojem emo predstaviti, da se tako izrazim, jedno novo ruho nae kom-panije u Srbiji, zavrava Ili

AUSTROTHERM

Mirka Obradovia b.b, 14000 Valjevotel: +381 14 291 310fax: +381 14 291 313

offi ce@austrotherm.rswww.austrotherm.rs

Austrotherm & Murexin, Austrotherm & Murexin, dva brenda u jednoj kuidva brenda u jednoj kuiSrpski Austrotherm d.o.o je od ove godine preuzeo prodaju i distribuciju proizvoda marke Murexin u Srbiji i u zemljama u okruenju.

Austrotherm XPS termoizolacija otporna na vlagu i visoka mehanika optereenja

Dragomir Ili, generalni direktor Austrotherm d.o.o.

Zavrni fasadni malter Murexin Energy Furioso (levo);

Lepak Murexin Energy Star (desno)

promo

32 www.build.rs

Principi niskoenergetskog zagrevanja (podno, zidno, plafonsko) primenjuju se jo od davnina. Dakle, ova grejanja kao re-enje ne treba posebno predstavljati i hva-liti, ali koji izvor i koji energent odabrati?

U danima kad je elektrina energija meu najpovoljnijim energentima, uz laku i je-dnostavnu montau, a pogotovo sa velikim mogunostima upravljanja, grejanje putem grejnih kablova se logino namee tritu! Utoliko, ATTOS KLIMA tritu nudi sa-vremeni princip primene i upravljanja, koji je u skladu sa ekolokim tenedencijama i potrebama ouvanja planete, i principima efikasnosti i jednostavnosti upotrebe.

Zamislite da, kao kada odmotavate tepih, razmotate grejno telo, poveete kontrolu (sonde i termostat), poveete na napajanje i grejanje radi! Toliko je jednostavno!

Ali zamislite sada da radite renoviranje objekta, da postavljate kao zavrni sloj neki od mekih klik podova (laminat, tarket, iti-soni, podne prostirke...) i da vam uslovi do-zvoljavaju da podignete nivo poda za samo 0,3mm. ta onda koristiti?

Predstavljamo vam grejnu foliju!Lako, jednostavno i brzo postavljanje, plus kontrola temperature sa mogunou pro-gramiranja bez ikakvog potrebnog odra-vanja! Duine po elji (u skladu sa traenom snagom) see se na potrebnu duinu. Naj-vea prednost u podnom grejanju grejnim

folijama je