bulatovic jovic

8/17/2019 Bulatovic Jovic

1/8

Лесковачки зборник LI 2011

УДК

Александар Булатовић, Смиља Јовић

АНТРОПОМОРФНА ФИГУРИНА ИЗ БРАТМИЛОВЦА

-прилог проучавању генезе раног енеолита у јужноморавском басену-

П раисторијска збирка Народног музеја у Лесковцу је у лето 2010.

године обогаћена једним изузетно занимљивим предметом. На-

име, Шћепан Туровић сарадник музеја, приликом обиласка те-

рена у селу Братмиловцу пронашао је антропоморфну фигурину од пе-

чене земље.1 Братмиловце, које је смештено у алувијалној равни Јужне

Мораве, око 3 км источно од Лесковца, од раније је познато у стручној

литератури.2 У атару овог села евидентирана су три праисторијска лока-

литета, а фигурина је констатована на локалитету Селиште, са кога од раније потичу керамички налази из неолита и развијеног енеолита.3

Фигурина је сивомрке боје, а израђена је од непречишћене земље (сл. 1

и 2). Висина фигурине је 6,9 цм, ширина бокова 6,5 цм, а дебљине глутеја,

односно груди, јесу 3,6 и 2,8 цм. Полуседећег је типа, са веома наглашеним

женским атрибутима, нарочито глутејима и боковима, док је њен горњи

део пљоснат. Недостају јој горњи део торзоа и доњи део ногу. С предње

и задње стране фигурине, испод појаса налази се по један вертикалан

жлеб који раздваја ноге. На горњем делу бутина, испод пубичног дела,

урезана је хоризонтална линија која одваја горњи, украшени, од доњег,неукрашеног дела фигурине. Орнаментална представа на очуваном де-

лу фигурине подељена је хоризонталним урезаним линијама на три хо-

ризонталне композиције. Најнижа композиција обухвата бокове, глутеје

и пубични део. Пубични део је представљен урезаним троуглом већих

димензија, унутар кога су урезане две сучељене спирале и кратке урезане

линије. На оба бока налазе се лучне паралелне линије које се на горњем

1 Фигурина је необјављена, а налази се у инвентару праисторијске збирке музеја

под бројем А-PZ/414.

2 Дејановић 1971, кат. Бр. 155; Ђурић 1993, 277-289; Стојић, Јоцић 2006, 55-57, Т.III.3 Булатовић, Јовић 2010, 115-120.


2/8

Александар Булатовић, Смиља Јовић354

делу бокова, односно на врховима глутеја завршавају спиралама. Између

лучних линија уз пубични део, као и унутар урезаног троугла налазе се

јамичаста удубљења. Централна композиција је орнаментисана урезаним

линијама у виду текућег меандра, налево, док се на горњој композицији,

чији већи део недостаје мотиви не могу са сигурношћу дефинисати.

Фигурина из Братмиловца није усамљен примерак овог типа фигу-

рина на територији централног Балкана, са мањим разликама у димензи-

јама, телесним пропорцијама и начину и мотивима украшавања. Веома

сличан тип полуседеће фигурине чији су глутеји украшени урезаним

спиралама констатован је на оближњем локалитету Градац у Злокућани-

ма код Лесковца.4 Фигурина истог типа, украшена на сличан начин као

примерак из Братмиловца позната је из Страгара код Крушевца, где је

евидентирана са керамиком винчанске културе, али и керамиком ко ја

припада Бубањ-Салкуца-Криводол културном комплексу из раног ене-

олита.5 Полуседећа фигурина украшена урезаним спиралама на глуте ји-

ма, али много скромније, констатована је у Кривељу код Бора, а припада

Бубањ-Салкуца-Криводол комплексу.6

Овај тип фигурине у великом броју је евидентиран у источној Маке-

донији, а културно се опредељује у Шуплевец-Бакарно гумно културну

групу, која је једна од енеолитских група које припадају комплексу Бу-

бањ-Салкуца-Криводол. Ове фигурине, од којих су неке готово иденти-

чне примерку из Братмиловца, на централном Балакану су најбројније

на локалитетима у околини Кочана, Кратова и Струмице.7 Даље према

југу, ове фигурине се спорадично могу пратити до јужне Албаније и се-

верне Грчке, где су констатоване у слоју Малич IIa, односно у насељу I

у Макриалосу.8 Слој у Маличу припада раном енеолиту, а аутор помиње

паралеле са Криводолом и Салкуцом, док се поменуто насеље у Грчкој

оп редељује у позни неолит.9

Иако се овај тип антропоморфних фигурина релативно често ја-

вља на локалитетима из раног енеолита на централном Балкану и ју-жније, територија одакле оне потичу налази се знатно северније, на

просторима данашње Молдавије, Украјине и источне Румуније, где су

4 Сталио 1972; Булатовић, Јовић 2010, сл. 25.5 Стојић, Чађеновић 2006, T. CXX/26.6 Tasić 1995, Pl. XII/1.7 Колиштркоска-Настева 2005, кат. бр. 89-93. У Спанчеву код Кратова на лока-

литету из раног енеолита, током ископавања 2010. године пронађено је неколико

таквих фигурина. Фигурине нису публиковане, а на информацијама захваљујемо ко-

легиници И. Атанасовој, руководиоцу ископавања.

8 Prendi 2008, 48-94, Pl. X/a; Pappa 2007, 257-272, Fig. 15.9 Prendi 2008а, 398-430.


3/8

Антропоморфна фигурина из Братмиловца 355

оне евидентиране у великом броју, са разликом што су ови примерци

виткије моделовани у односу на примерке са централног Балкана. От-

кривене су на локалитетима Кукутени културе, у хоризонтима А3-B1,

затим на локалитетима позне Трипоље културе, као и на локалитетима

културe Варна, затим локалитетима Коџадермен-Гумелница-Караново

VI комплекса и налазиштима Криш-Лет комплекса или Калојановец ку-

лтурне групе.10 Наведене културне групе и комплекси припадају позном

неолиту, односно раном енеолиту, осим комплекса Криш-Лет, који при-

пада средњем неолиту.

Намена ових фигурина није у потпуности одређена. У Думештију су

откривене у групи, поређане укруг, док су у Овчареву биле постављене на

клупе, а око њих су се налазили предмети од печене земље у облику су-

нца и месеца. Према Х. Тодоровој, та култна сцена је својеврстан доказ о

постојању класе свештеница у то време.11 У сваком случају, пренаглашени

женски атрибути ових фигурина свакако указују да су биле коришћене у

извесним култовима у вези са плодношћу и рађањем новог живота.

Када је реч о апсолутном датовању фигурина, културни слојеви у ко-

јима су констатоване на налазиштима у Трушештију и Думештију, који

припадају Кукутени култури датовани су радиоугљениковом методом у

време 4200-4050. године пре н.е., док је слој у Галаештију нешто млађи

(3700-3500. године пре н.е.), али је фигурина из тог слоја украшена истим

мотивима, али техником сликања, а не урезивања.12 У североисточној Бу-гарској културне групе у којима су констатоване ове фигурине датоване

су у период од средњег неолита, до раног енеолита. Караново VI култура

се према новијим радиоугљениковим анализама опредељује у 4500-4300.

годину пре н.е., приближно као и хоризонти II и III у Салкуца културној

групи.13 На централном Балкану не постоји апсолутни датум за слојеве у

којима су констатоване ове фигурине, али се Бубањ-Салкуца-Криводол

комплекс на овом простору, у оквиру кога су фигурине, у највећој мери,

констатоване, према датумима за хоризонте II и III Салкуца културне гру-

пе у Олтенији, затим датумима за позну Винчанску културу која претходиовом комплексу, односно Чернавода III културну групу која је млађа од

овог комплекса, може се оквирно датовати у другу половину V и почетак

IV миленијума пре н.е.14

10 Mantu et al. 1997, inv. 52, 226-228; Petrescu Dimbovita et al. 1999, Fig. 352, 354/5-

8, 357; Ruttkay, 2006, 399-414, Abb. 3, 4; Muller-Karpe 1974, Taf. 670/19, 26, 29, Taf.

678/5; Bailey 2002, 153-192, Fig. 6.8; Todorova 2003, Fig. 13/B, 16/A, B, C.11 Todorova 2003, 287.12 Mantu et al. 1997, 191, 230.

13 Todorova 2003, 317, Fig. 7, 8; Lazarovici 2006, 290, Fig. 10, 11.14 Todorova 2003, 317, Fig. 7, 8; Lazarovici 2006, Fig. 8, 15; Boyadziev 1995, 167-173.


4/8


Чињеница да је идентичан тип фигурине, украшен сличним мотивима,

са извесним разликама у техници украшавања (урезивање, глачане тра-

ке, сликање) евидентиран на пространој територији од источне Европе,

преко доњег Подунавља и Балкана, до северне Грчке и јужне Албаније,

није занемарљива и поново актуелизује тему евентуалних миграција

ко је су се, према неким ауторима, у више таласа догодиле у енеолиту,

уп раво на овој територији (карта 1).15 Правци тих миграција, које је из-

ложио Д. Срејовић, у великој мери се подударају са дистрибуцијом ан-

тропоморфних фигурина као што је примерак из Братмиловца и други

примерци наведени у раду. Према дистрибуцији ових фигурина, затим

њиховом датовању и квантитету у појединим регијама, није неоправдано

поменути могућност да су на просторе централног Балкана оне доспеле

миграцијама са североистока, у другој половини V миленијума пре н.е.

Ово је, међутим, опширна проблематика која превазилази тематске и

хронолошке оквире овог рада и захтева шири интердисциплинарни при-

ступ. Налаз из Братмиловца је поново указао на једну од могућих ва ри-

јанти генезе раног енеолита на централном Балкану.

15 Gimbutas 1982, 1-19; Srejović 1987, 45-49, као и многи други.

Слика 1 Слика 2


5/8


Карта 1


6/8


РЕЗИМЕ

Народни музеј у Лесковцу је у лето 2010. године добио је на поклон

једну фрагментовану антропоморфну фигурину од печене земље, нађену

у селу Братмиловцу, на локалитету Селиште.

Фигурина је сивомрке боје, а израђена је од непречишћене земље (сл.

1 и 2). Висина фигурине је 6,9 cm, ширина бокова 6,5 cm, а дебљине

глутеја, односно груди јесу 3,6 и 2,8 cm. Полуседећег је типа, са веома

наглашеним женским атрибутима, нарочито глутејима и боковима, док је

њен горњи део пљоснат. Фигурина је богато украшена урезаним линијама

и јамичастим удубљењима. Урезане линије су изведене у мотивима

лучних линија, спирала и меандара, као и кратких цртица.

Аналогије за тај тип фигурине познате су на локалитетима из раног

енеолита у источној Македонији (културна група Шуплевец-Бакарно

гумно), источној Србији (Бубањ-Салкуца-Криводол комплекс), а оне су

у највећем броју констатоване у североисточној Бугарској (Гумелница-

Коџадермен-Караново VI комплекс), источној Румунији, Молдавији и

Украјини (Кукутени-Трипоље култура). Спорадично се ове фигурине

јављају и у јужној Албанији и северној Грчкој. Према радиоугљениковом

датовању слојева у којима су констатоване, ове фигурине се могу

определити у другу половину V миленијума пре н.е.

Налаз из Братмиловца је поново актуелизовао тезу о миграцијама у

енеолиту које су се, према многим ауторима, десиле управо на територији

где су ове фигурине евидентиране, од Молдавије и Украјине, преко доњег

и средњег Подунавља, до јужне Албаније и северне Грчке (карта 1).

БИБЛИОГРАФИЈА

• Bailey, D., 2002, Balkan Prehistory, London and New York.• Boyadziev, Y., 1995, Chronology of Prehistoric Cultures in Bulgaria,

Prehistoric Bulgaria, Monographs in World Archaeology No. 22, MadisonWisconsin, 149–191.

•

Булатовић,А., Јовић, С., 2010 , Културна стратиграфијапраисторијских налазишта у Лесковачкој регији, Београд-Лесковац.


7/8


• Mantu C. M., Dumitroaia, G., Tsaravopoulos, A., (Eds.) 1997 , Cucuteni- the Last Great Chalcolithic Civilization of Europe, Thessaloniki.

• Дејановић, Д., (ур.) 1971, Праисторијске културе Поморавља и

источне Србије, каталог изложбе, Ниш.

• Gimbutas, M., 1982, Old Europe in the Fifth Millennium B.C.: The

European situation on the arrival of Indo-Europeans, The Indo-Europenas inthe Fourth and Third Millennia, Ed. E. C. Polome, Ann Arbor, 1-34.

• Ђурић, Н. 1993, Керамика старијег гвозденог доба из с. Братмиловца,

Лесковачки зборник, XXXIII, 277-289.• Lazarovici, C. M. 2006, Absolute Chronology of the Late Vinča Culture

in Romania and its role in the Development of the Early Copper Age, Homageto Milutin Garašanin, Eds. N. Tasić, C. Grozdanov, Belgrade, 277-293.

• Muller-Karpe, H., 1974, Handbuch der Vorgeschichte, band III, Kupferzeit, Dritter Teilband, Tafeln, Munchen.

• Колишткоска-Настева, И., 2005, Праисториските дами од Македонија, каталог на изложбата, НУ Музеј на Македонија, Скопје.

• Pappa, M., 2007, Neolithic Societes: Recent Evidence from Northern

Greece, The Struma/Strymon river Valley in Prehistory, Eds. H. Todorova, M.Stefanovich, G. Ivanov, Soa 257-272.

• Petrescu Dimbovita, M., Florescu, M., Florescu, A. C., 1999, Trusesti,monograe Arheologica, Bucuresti-Iasi.

• Prendi, F., 2008, La Civilisation prehistorique de Maliq, ArchaeologicalStudies, Prishtina, 48-94.

• Prendi, F., 2008а, La Culture Eneolithique Maliq II en Albanie du Sud-

Est, Archaeological Studies, Prishtina, 398-430.• Ruttkay, E., 2006, Das Fragment einer „Denkegur“ der mahrischen

Bemaltkeramik, Homage to Milutin Garašanin, Eds. N. Tasić and C. Grozdanov,Belgrade, 399-414.

• Srejović, D., 1987, Die Hauptwege des Vorstosses der Steppenkulturen

auf den Balkan, u: Hügelbestattung in der Karpaten-Donau-Balkan-Zonewährend der Äneolitischen periode, Internationales symposium, DonjiMilanovac 1985, Eds. R. Samardžić i A. Cermanović-Kuzmanović. Beograd,

45-49.

• Сталио, Б., 1972, Градац, праисторијско насеље, Београд.• Стојић, М., Јоцић, М. 2006, Ниш-културна стратиграфија

праисторијских локалитета у нишкој регији, Београд-Ниш.• Стојић, M., Чађеновић, M., 2006, Културна стратиграфија

праисторијских налазишта у зони става Западне Мораве и Јужне

Мораве, Београд-Крушевац.• Tasić, N., 1995, The Eneolithic Cultures of the Central and West Balkans,


8/8


Belgrade.

• Todorova, H., 2003, Prehistory of Bulgaria , Recent Research in the Pre-history of the Balkans, Ed. D. V. Grammenos, Thessaloniki, 257–328.

bulatovic jovic

Documents