BUNKERI

BunkeriBunkeri su objekti za smetaj suvih, zrnastih i rastresitih materijala (ugalj, ruda, klinker, pesak, ljunak i sl.)

Za razliku od silosa, bunkeri imaju relativno malu dubinu (visinu) u odnosu na svoje dimenzije u osnovi. Bunkerom se obino smatra spremnik kod kojeg je H

BunkeriRadi isputanja materijala dno im je nagnutih zidova u obliku levka.

Ako se bunker prazni gravitacijom, ugao nagiba zidova mora biti vei 510% od ugla prirodnog nagiba uskladitenog materijala.

Bunkeri u kojima se smeta materijal koji jako oteuje zidove oblau se elinim limom ili tite na drugi nain.

BunkeriProraun

Proraun unutranjeg pritiska kojim materijal deluje na zidove bunkera moe se, priblino, zasnivati na teoriji pritiska tla. Najee se zanemaruje se trenje materijala o zidove bunkera.

Zidovi su napregnuti upravno na srednju ravan pritiskom uskladitenog materijala i u svojoj ravni usled sopstvene teine.

Zidovi levka su trapeznog oblika, napregnuti u svojoj ravni i upravno na nju.

BunkeriDimenzionisanje i armiranje

Debljina zidova se usvaja od 1/30 do 1/20 manje dimenzije zida.

Preporuuje se da se kosi zidovi armiraju obostrano, u obliku mree, po pravilima armiranja ekscentrino napregnutih trapeznih i trougaonih ploa.

Potrebno je ugraditi i glavnu armaturu zidnog nosaa, dobro usidrenu.

Bunkeri

SILOSI

SilosiSilosi su objekti za uvanje suvih rastresitih materijala organskog i neorganskog porekla

U odnosu na bunkere, silosi imaju veu dubinu, sa relativno malom osnovom H>1.5lmax

SilosiNajee su okruglog preseka (zbog manjeg utroka betona i elika i jednostavnije armature nego za druge oblike)

upljine izmeu etiri susedne elije (tzv. zvezdice) takoe mogu da poslue za skladitenje materijala.

SilosiSilosi krunog poprenog preseka su napregnuti na zatezanje, dok su poligonalni oblici napregnuti silama zatezanja i momentima savijanja.

Pune se odozgo mehaniki ili pneumatski, kroz otvore u gornjoj ploi, a prazne kroz donje otvore.

Najracionalniji nain izvoenja je putem klizne oplate.

Dno moe biti ravno za pneumatsko pranjenje ili u obliku levka za gravitaciono pranjenje.

Proraun

U elijama silosa deluje horizontalni pritisak, trenje i vertikalni pritisak. Horizontalni i vertikalni pritisak u eliji ne raste linearno sa dubinom, kao kod tenosti, ve se sa poveanjem dubine prirataj pritiska smnanjuje.Za svaki materijal treba znati zapreminsku teinu i ugao unutranjeg trenja.Silosi

SilosiArmiranje i izvoenje

Zidovi se armiraju prstenastom i vertikalnom armaturom, najee obostrano.

Svaki prsten se sastoji od tri do etiri luka armature.

Nastavke armature treba izvoditi naizmenino. Najvie 25% ukupne armature se moe nastaviti u jednom preseku.

REZERVOARI

RezervoariGrade se za vodovode, kanalizacije i razne tehnike potrebe u fabrikama. Slue za skladitenje tenosti (vode, vina, naftnih proizvoda, kiselina...)Vano svojstvo: nepropusnost. Postie se pravilnim izborom, proizvodnjom i ugradnjom betona, uz dodavanje aditiva.Ako se skladite agresivni materijali, unutranja povrina se titi oblogom od keramikih ploica, stakla i dr.jednokomornidvokomorni

RezervoariMogu bitinadzemnidelimino ili potpuno ukopani.

Zidovi i ploe ukopanih rezervoara se izoluju protiv prodora podzemnih i povrinskih voda.

Treba teiti da rezervoar bude iznad nivoa podzemnih voda, a povrinske vode se dreniraju.

Po svom obliku se dele na:okruglepravougaone

Izbor oblika zavisi od vrste tla, veliine rezervoara i ekonominosti izvoenja.

RezervoariOkrugli rezervoari

Mogu biti sa jednom ili vie komora.

Kod manjih rezervoara su zidovi konstantne debljine, dok se kod veih debljina zida smanjuje prema gore.

Slaba mesta su na spoju zida i ravnih ploa (donje i gornje), pa ovde treba izvoditi vute, propisno armirane.

Temeljna ploa moe biti monolitno vezana sa zidovima rezervoara, ili se mogu izvesti posebni temelji.

RezervoariPosebnu panju treba posvetiti obezbeenju nepropusnosti kod spojnica.U rezervoarima velikog prenika postavljaju se stubovi po kvadratnoj ili pravougaonoj mrei, sa razmakom 3.5 do 4.5 m.

Tavanice se najee rade kao ravne ili rebraste konstrukcije ili kao kupole.

RezervoariProraunavaju se na pritisak tenosti iznutra i pritisak tla spolja. Spoj zida sa ploama i temeljem se tretira kao kruta veza.

RezervoariArmiranje

RezervoariRezervoari pravougaone osnove

RezervoariMogu biti sa jednom ili vie komora.

Visina im retko prelazi 6m.

Uglovi se ojaavaju vutama sa dopunskom armaturom za osiguranje.

Tavanica im je najee ravna ili rebrasta ploa.

Donja ploa moe biti monolitno kruto spojena sa zidovima, ili se izvode temelji ispod zidova i stubova sa ploom izmeu njih.

Betoniraju se u delovima, sa ostavljanjem razdelnica i njihovim zatvaranjem posle 28 dana, kako bi se spreila pojava prekomernih napona usled skupljanja betona.

RezervoariProraun

Sprovodi se za optereenje od pritiska tenosti iznutra i pritiska tla spolja, ako je rezervoar prazan.

Zidovi su napregnuti momentima savijanja, pa su najee deblji nego u sluaju okruglih rezervoara.

Dimenzionisanje i armiranje

Dimenzioniu se prema prethodno sraunatim presenim silama u skladu sa principima koji vae za pune ploe.

Spojevi ploa moraju biti osigurani za alternativno delovanje momenta savijanja.

Rezervoari

Rezervoari

Rezervoari

VODOTORNJEVI

VodotornjeviVodotornjevi su tornjevi na koje se postavljaju AB rezervoari u obliku upljeg valjka ili monolitne ili montane okvirne konstrukcije.

VodotornjeviVodotornjevi zapremine preko 200 m3 se izvode krune osnove, a manji mogu biti i kvadratne osnove.Dno moe biti ravno, ojaano rebrima, u obliku kupole...