YHI{BEP3IITET Y IIPNruTIIHI4OAKYJITET 3A CTIOPT II OI43I4TIKO BACNI,ITAIbE

C T ATY T

Jlenobassh, Mapr, 2018. roAr4ue

Peny6nura Cp6ujaYnnnepsnrer y flprErurunaOAKYJITET 34' CNOPT H OH3I{IIKO BACNI4TAI5Espoj OJ ^ 3'1.5Jlenocaeuh, 2O" 03. roAr.rHe

HaocuonyqnaHa 56.57 cran 1. qnaHa63. cras 1. ra.rKa 1. uqnana 143. crae1.3axona o BI,IcoKoM o6pasonarry (,,Cr. rnacHlrK PC" 6poj: 88117), Ha rrpeAJror HacraeHo -HaWHor neha (DaxyJlrera, yrepfeuor Ha ceAur.ruu o4pNauoj Aana 19.03.2018. roAr4He, Caner@axylrera 3a crlopr u Snsrauxo BacnuTarbe Ynunepszrera y llpulrrunr.r ca [pr,rBpeMeHLrMceAr,rrnreM y Jlenocanuhy, naceAHlrrlu o4pNauoj aana20.03.2018. roAr4He,,qoHocr,r

CTATYTOAKYJITETA 3A CIIOPT 14 @I43LIT{KO BACIII4TA}bE YHI4BEP3HTETA Y NPI4IIITI4HI4 CA

TIPHBPEMEHHM CEAI4IUTEM Y JTEIIOCABI4NY

ocHoBHE OAPEAEE

rlnas 1.

Cra:ryr (Daxyrtera 3a crlopr n (fusnuxo Bacrrr4Tarbe (y aa;reu reKcry: @axynrer) jeocHoBHI{ onIrITI4 axr Oaxylrera, rojuM ce ypebyje craryc, .UeJraruocr, nocJroBarbe rrr

opraHl{3allnja ycrauoBe, pexuM crylula ra crylujcxux nporpaMa, HayqHordcrpaxr,rBatrxr.r pa.q,Bpcre HaAJIe)KHocrrI, HaqI,IH ra:6opa u para crp1^rHrix opraHa, opr.aHa ynpaBJbarba rrpyxonoferra, ayroHoMuja, 3anrcyra flpaBa rr oAroBopHocrr.r cry.qeHara, ycnoBpr pr Ha'q{vruuna6opa y 3Balbe HacraBHI,IKa Iz capa,qHr,rKa, Slruancuparbe, Kao v 14pyra nr.rrar6a oAHenocpeAHor :nauaja 3a HacraBHr,r, HayqHor.rcrpaxr.rBatrKr.r r4 crpyrrHpr paA 3arrocJreHr4x HcryAeHara @arylrera, y cKJIaAy ca 3aronou o Br{coKoM o6pa:onarry n CraryronVnunepsurera y flpururr{Hr,r.

Hll'ala2.

Oaxynrer 3a cnopr lr (fz:r.rvxo Bacnr{Tarbe Yuranepsurera y flpnrurranu carpI.'IBpeMeHHM ceALIIIrrena y Jlenocanuhy, ocHoBaH je xao @arylre'r :a Susraurcy Kynrypy yflpuurrraun (,,Cnyrx6enu lwrcr CAIIK" 6p. 28179), a ca paAoM je noveo rrrKorrcKe lg7gl80roAI,IHe. KagponcrlE u naatepr.rja,rHr,r rroreHqujwm xopuruheHv cy ca Crvrepa sa $usr,ruxyKynrypy nprz Brarnoj negarourroj rrrKoJrrr y flpururrauu. O4nyxou BnaAe Peny6nure Cp6raje6poj 022-3660199 ot 07.10.1999. rorLIHe (Daryrret je 4ucroqr.rpaH y Jlenocanuh. foArzne2008. @axylter sa Susuutty Kynrypy rpoMeHr,ro je nasun y (Daxynrer 3a crropr n $usnur<oBacnl4Tarse

Члан 3.

Као дан Факултета обележава се првог новембра, у знак сећања на 01.11.1979.

године, када је почела настава на овом Факултету. Дан Факултета обележава се на

свечани начин.

Члан 4.

Факултет је високошколска установа у саставу Универзитета у Приштини са

привременим седиштем у Косовској Митровици.

Факултет у складу са Законом и овим Статутом има својство правног лица.

Члан 5.

Оснивач Факултета је Влада Републике Србије.

Седиште Факултета је у Приштини, Рамиз Садику број 105.

Привремено седиште Факултета је у Лепосавићу, Доситеја Обрадовића б.б.

Факултет обавља делатност, по правилу, у привременом седишту у складу са

одлуком Владе Републике Србије.

Назив Факултета је:

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ, ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

ПРИВРЕМЕНИМ СА СЕДИШТЕМ У ЛЕПОСАВИЋУ.

Члан 6.

Факултет је регистрован код Трговинског суда у Приштини са привременим

седиштем у Краљеву.

Јединствени матични број Факултета је: 09034285

ПИБ: 7263003881

Шифра делатности: 85.42

Жиро рачун Факултета: 840 – 1235660 – 03

Члан 7.

Непокретности и друга средства која обезбеђује оснивач могу се користити само

за обављање делатности Факултета и не могу се отуђивати без сагласности оснивача.

Члан 8.

На Факултету није дозвољено политичко, страначко и верско организовање и

деловање, као ни свако друго организовање које није у складу са законом.

2

Факултет има образовну и научну аутономију у складу са Законом о високом

образовању. У складу са начелом аутономије Универзитета и неповредивости

универзитетског простора, припадници полиције и војске могу да уђу на Факултет само

уз одобрење или под условима утврђеним Законом.

Наставници и сарадници су независни и самостални у складу са Законом о

високом образовању.

Академске слободе су:

1. Слобода научноистраживачког рада, укључујући слободу објављивања и

јавног представљања научних резултата, уз поштовање права интелектуалне

својине;

2. Слобода избора метода интерпретације академских садржаја.

Члан 9.

Факултет има два печата и штамбиљ.

Факултет веродостојност исправа оверава печатом.

Печат Факултета за оверу јавних исправа је округлог облика, пречника 32 мм,

на њему се налази грб Републике Србије и натпис: „Република Србија, Аутономна

покрајина Косово и Метохија, Универзитет у Приштини, Факултет за спорт и физичко

васпитање“. Исти се употребљава за оверу јавних исправа и других аката којима се

одлучује и службено обраћа другим правним и физичким лицима.

Печат, пречника 28 мм округлог је облика и исте садржине као печат из

претходног става и употребљава се за оверу семестра, испитних пријава и записника,

потврда и уверења о дипломирању. Овај печат може се израдити у више примерака који

се тада означавају римским бројевима.

Штамбиљ Факултета је правоугаоног облика и садржи текст: „Република

Србија, Универзитет у Приштини, Факултет за спорт и физичко васпитање,

Лепосавић“, и место за број и датум. Штамбиљ служи за рад архиве, студентске

службе и библиотеке.

Натписи на печатима и штамбиљу исписани су на српском језику, ћириличним

писмом.

О употреби и чувању печата стара се секретар Факултета, или лице које задужи

секретар.

II ДЕЛАТНОСТ

Члан 10.

Факултет за спорт и физичко васпитање је самостална високошколска установа

која, у складу са дозволом за рад, остварује делатност високог образовања кроз

академске студије на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма и

организује и развија научноистраживачку делатност у оквиру области за које је

акредитована.

Факултет у складу са Статутом може обављати и друге послове који су у

функцији његове делатности.

3

Члан 11.

Факултет остварује делатност према класификацији делатности разврстаних на

следећи начин:

1. високо образовање, шифра 85.42;

2. остало образовање, шифра 85.59;

3. помоћне образовне делатности, шифра 85.60;

4. истраживање и развој у друштвеним и хуманистичким наукама, шифра 72.20;

5. делатност библиотека и архива, шифра 91.01;

6. издавачка делатност, шифра 58;

7. издавање књига, шифра 58.11;

8. издавање часописа и периодичних издања, шифра 58.14;

9. трговина на мало књигама у специјализованим продавницама, шифра 47.61

10. остале издавачке делатности, шифра 58.19;

Члан 12.

Делатност Факултета остварује се у просторијама привременог седишта

Факултета или ван просторија Факултета у складу са законом и дозволом за рад.

Факултет делатност високог образовања остварује кроз академске студије првог,

другог и трећег степена, на основу акредитованих студијских програма за стицање

високог образовања. Образовна делатност остварује се кроз студије, као и кроз посебне

облике стручног оспособљавања и усавршавања у области физичког васпитања и

спорта (рекреације, кинезитерапије).

Факултет обавља и друге послове, који су у функцији његове делатности у

складу са Законом и овим Статутом.

Члан 13.

Факултет може изводити наставу из појединих наставних предмета на другом

Факултету или институцији, која има одговарајуће услове за образовно-научну

делатност. Факултет може обављати своју делатност и у иностранству, по претходно

прибављеној сагласности Владе Републике Србије, односно ресорног министарства.

Члан 14.

На Факултету се настава изводи на српском језику.

Факултет може изводити наставу и на страним језицима, по претходно

прибављеној сагласности Владе Републике Србије.

Факултет издаје јавне исправе и публикације на српском језику, на ћириличком

писму.

4

III ЗАСТУПАЊЕ ФАКУЛТЕТА

Члан 15.

Декан Факултета, као орган пословођења, заступа и представља Факултет у

складу са законом, Статутом Универзитета и овим Статутом.

Декана у његовом одсуству замењују продекани које он овласти.

Декан може у оквиру својих овлашћења продекану, секретару или другом лицу у

писаној форми дати пуномоћје за заступање Факултета у конкретном случају.

Декан је дужан да се придржава овлашћења предвиђених законом и Статутом и

да спроводи одлуке органа управљања и стручних органа Факултета.

IV ИМОВИНА ФАКУЛТЕТА

Члан 16.

Непокретности и друга средства која је, као оснивач, обезбедила Република

Србија и предала Факултету на коришћење, државна су својина и могу се користити

само у функцији обављања законом утврђених делатности.

Непокретности и друга средства из претходног става не могу се отуђити без

сагласности оснивача.

Непокретности и друга имовина стечена на основу завештања и поклона својина

су Факултета.

Факултет самостално управља задужбинама, фондацијама, односно фондовима

који су му поверени, у складу са законом.

Члан 17.

Савет, на основу пописа, доноси одлуку којом се уређује које су непокретности

и друга средства која користи Факултет државна а које својина Факултета.

Средства која стиче Факултет утврђују се и распоређују финансијским планом

који доноси Савет Факултетa за сваку фискалну годину.

V ФИНАНСИРАЊЕ ФАКУЛТЕТА

Члан 18.

Факултет стиче средства за обављање своје делатности у складу са Законом о

високом образовању и Статутом Факултета.

5

Средства се обезбеђују из следећих извора:

1. средства која обезбеђује оснивач;

2. школарина;

3. донације, поклони, завештања;

4. средства за финансирање научноистраживачког рада и стручног рада;

5. пројекти и уговори у вези са реализацијом наставе, истраживања и

консултантских услуга;

6. накнада за комерцијалне и друге услуге;

7. средства од оснивачких права и уговора са трећим лицима;

8. други извори у складу са законом.

Средства која обезбеђује оснивач

Члан 19.

Република као оснивач обезбеђује средства за спровођење одобрених, односно

акредитованих студијских програма на Факултету, на основу уговора који Универзитет

закључује са Владом, по претходно прибављеном мишљењу надлежног министарства.

Орган управљања и пословодни орган Факултета одговарају надлежном

министарству за наменско и економично трошење средстава додељених из буџета.

Члан 20.

Влада Републике Србије као оснивач обезбеђује средства Факултета за:

1. материјалне трошкове пословања, текуће и инвестиционо одржавање;

2. плате запослених у складу са Законом и Колективним уговором;

3. библиотечки фонд;

4. опрему;

5. научноистраживачку делатност и обављање научног и стручног рада,

6. подизања квалитета наставе и рада Факултета;

7. научно и стручно усавршавање запослених;

8. подстицање развоја наставно-научног подмлатка;

9. рад са даровитим студентима;

10. међународну сардању;

11. изворе информација и информационе системе;

12. издавачку делатност;

13. рад студентског парламента и ваннаставну делатност студената;

14. финансирање опреме и услова за студирање студената са посебним потребама;

15. друге намене у складу са законом.

Средства се обезбеђују према нормативима и стандардима услова рада и

годишњег програма рада Факултета.

Нормативе и стандарде за услове рада Факултета утврђује Влада Републике

Србије.

6

Сопствени приходи

Члан 21.

Средства која Факултет остварује на основу школарина, пружања услуга трећим

лицима, поклона, донација, спонзорства или других извора стицања, осим средстава из

буџета, чине сопствени приход Факултета.

VI ШКОЛАРИНА

Члан 22.

Савет Факултета утврђује висину школарине за студенте који плаћају

школарину и висину накнаде за поједине услуге на Факултету.

Савет Факултета, пре расписивања конкурса за упис нових студената, утврђује

висину школарине за наредну школску годину за све студијске програме по претходно

прибављеном мишљењу надлежног Министарства.

Услуге које не буду обухваћене школарином студенти плаћају по основу општег

акта који доноси Савет Факултета.

Факултет је у обавези да донесе акт о мерилима за утврђивање редовних услуга

које обухвата накнада за школарину за једну школску годину, за све студијске програме

и нивое студија.

VII НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

Члан 23.

Факултет обавља научноистраживачки рад у циљу развоја науке.

Научноистраживачки рад треба да буде усмерен и у правцу унапређивања делатности

високог образовања, односно унапређења квалитета наставе, усавршавања научног

подмлатка, увођења студената у научноистраживачки рад и стварања материјалних

услова за рад и развој Факултета.

Научноистраживачки рад остварује се кроз основна, интердисциплинарна и

мултидисциплинарна, примењена и развојна истраживања.

Научноистраживачки рад изводе наставници и сарадници Факултета у складу са

законом који регулише ову област и представља њихово основно право и обавезу.

Наставно-научно веће Факултета доноси општи акт којим се утврђују услови и

начин уговарања научноистраживачких пројеката, експертиза и слично.

Факултет подржава сталну и професионалну (истраживачку и стручну)

делатност својих наставника и сарадника, као и студената, од општег интереса, као и

јавно представљање и објављивање резултата такве делатности, у складу са

финансијским планом Факултета.

7

VIII ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

Члан 24.

Факултет обавља издавачку делатност у складу са законом и посебним

правилником.

Главни и одговорни уредник за издавачку делатност је декан по функцији коју

обавља.

Факултет доноси издавачки план. Ради његове реализације, Факултет може

удружити средства за издавачку делатност са другим лицима и сарађивати са

издавачким и другим организацијама.

Факултет може издавати уџбенике, монографије, зборнике радова и друге

научне и стручне публикације, према годишњем издавачком плану.

Наставно-научно веће Факултета формира Комисију за издавачку делатност,

која Већу предлаже доношење издавачког плана, којим се утврђују приоритети у

издавању публикација.

IX САМОВРЕДНОВАЊЕ

Члан 25.

Факултет спроводи поступак самовредновања услова рада, наставе, студијских

програма и педагошког рада наставника и сарадника у циљу побољшања квалитета

наставе и услова рада на Факултету.

У поступку самовредновања и оцене квалитета студијских програма, као и

педагошког рада наставника и сарадника, узима се у обзир и мишљење студената у

складу са општим актом.

Поступак самовредновања регулише се Правилником о самовредновању и

контроли квалитета Факултета.

X УДРУЖИВАЊЕ

Члан 26.

Факултет може ступати у заједнице и друге облике удруживања са другим

образовно-научним установама и организацијама у земљи и иностранству.

8

XI МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

Члан 27.

Факултет успоставља и развија међународну сарадњу са образовно-научним

институцијама и организацијама у земљи и иностранству, у циљу размене искустава,

унапређења квалитета рада и организовања заједничких облика деловања у области

образовања, научних истраживања, научног и стручног усавршавања наставника и

сарадника и мобилности студената.

Ради обављања задатака из става 1. овог члана, Факултет успоставља непосредне

контакте са иностраним образовним и научноистраживачким институцијама и

организацијама, закључује протоколе, споразуме, односно уговоре о међународној

сарадњи, врши размену наставника, сарадника, студената и ваннаставног особља,

организује међународне скупове и учествује у раду тих скупова у земљи и

иностранству.

XII УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА

Члан 28.

Факултет своју делатност остварује преко основних организационих јединица.

Основну организациону структуру Факултета чине:

1. Наставно-научне јединице - катедре,

2. Центар за унапређење квалитета и

3. Секретаријат са одговарајућим службама Факултета.

Наставно-научна јединица – катедра

Члан 29.

Катедре су организационе наставно-научне јединице преко којих се остварују

студије за студијске програме за које је Факултет акредитован.

У оквиру катедре се остварује најмање један акредитован студијски програм.

Факултет према потреби може формирати и нове катедре, односно укинути неке

од постојећих, уколико утврди да не постоје потребе за њиховим даљим радом.

На Факултету постоје следеће катедре:

1. Катедра индивидуалних спортова;

2. Катедра колективних спортова;

3. Катедра методичких предмета;

4. Катедра теоријско-методолошких предмета;

9

5. Катедра друштвено-хуманистичких предмета;

6. Катедра биолошко-медицинских предмета и

7. Катедра за примењену кинезиологију.

Члан 30.

Катедра је наставно-научна организациона јединица Факултета.

Катедру чине наставници и сарадници који су у радном односу на Факултету, а

изводе наставу на одговарајућој катедри.

Свака катедра има: шефа катедре, заменика шефа катедре и секретара катедре.

Катедром руководи шеф катедре.

Шефа катедре, заменика шефа катедре и секретара катедре именује декан из

редова наставника, узимајући у обзир предлог катедре, о коме се чланови катедре

изјашњавају тајним гласањем.

Мандат шефа катедре (заменика шефа катедре, секретара катедре) траје три

године.

Шеф катедре за свој рад одговара декану Факултета и Наставно-научном већу.

Члан 31.

Административне послове на катедри обавља секретар катедре.

Секретар катедре за свој рад одговара шефу катедре.

Члан 32.

Рад катедре се одвија на седницама које сазива и којима руководи шеф катедре.

Уз позив за седницу, шеф катедре доставља и предлог дневног реда.

Шеф катедре је дужан да сазове седницу катедре на захтев већине чланова

катедре, декана или Наставно-научног већа.

Шеф катедре може за појединачна питања, чија природа то дозвољава, одржати

и електронску седницу катедре (путем електронске поште, телефона, конференцијска

седница), с тим што питања из дневног реда на таквој седници морају бити

формулисана тако да је на њих могуће одговарати са "сагласан", "нисам сагласан"

односно „уздражан сам“.

Катедра разматра следећа питања:

1. предлаже студијске програме за основне, мастер и докторске академске студије;

2. организује извођење предавања, вежби, колоквијума, испита и других облика

наставног рада са студентима;

3. предлаже ангажовање наставника и сарадника у одговарајућем звању за

извођење наставе за наставне предмете у оквиру уже научне области;

4. предлаже задужења наставника и сарадника у извођењу наставе, вежби и

осталих облика наставног рада;

5. одређује комисију и ментора студентима при изради завршних радова, на

основним и мастер студијама;

6. предлаже Већу комисију за оцену и одбрану докторске дисертације;

7. предлаже шефа катедре;

10

8. утврђује потребе за ангажовањем нових наставника и сарадника и предлаже

чланове комисије за избор наставника и сарадника;

9. предлаже декану признавање испита са других факултета;

10. предлаже комисију за полагање испита која се образује на захтев студента;

11. предлаже комисију за полагање испита која се формира у случају постојања

сукоба интереса;

12. предлаже комисију за полагање пријемног испита;

13. предлаже кандидата за Савет Факултета;

14. разматра наставни и научноистраживачки рад и друге видове ангажовања

наставника;

15. усваја теме за израду завршних радова на основним и мастер студијама;

16. предлаже аплицирање за научноистраживачке пројекте и објављивање

публикација;

17. разматра квалитет реализације наставног процеса, доноси и спроводи мере за

побољшање квалитета наставног процеса и ефикасности студирања и

осавремењивање наставног процеса;

18. реализује одлуке, ставове, закључке и препоруке Наставно-научног већа и

декана Факултета;

19. предлаже мере за побољшање услова рада студената и наставника и квалитета

наставно-научног рада;

20. катедра за сваку наредну школску годину, најкасније до 15. септембра текуће

године, доноси писани план и програм рада катедре, а писани извештај о раду

катедре у протеклој школској години подноси најкасније до 30. септембра. Ови

документи представљају саставни део Годишњег програма рада Факултета,

односно Годишњег извештаја о раду Факултета;

21. катедра са сваке седнице сачињава записник који потписују шеф и секретар

катедре и који се доставља декану, архиви и надлежним службама.

Катедра одлучује већином гласова од укупног броја чланова.

Радна обавеза је свих чланова Катедре да активно учествују у њеном раду.

Члан 33.

Шеф катедре:

1. одговоран је за реализацију студијских програма и редовно одржавање свих

облика наставе које катедра изводи;

2. са надлежним продеканима утврђује распоред часова и испита;

3. активно учествује у процесу акредитације студијских програма и установе;

4. благовремено и прецизно информише чланове катедре о битним питањима

везаним за наставу и рад катедре и обавезама чланова катедре које произилазе из

одлука и ставова стручних органа и органа пословођења Факултета;

5. спроводи одлуке, ставове и закључке Наставно-научног већа и органа

пословођења које се односе на надлежности катедре;

6. одговоран је за организацију рада катедре и њено успешно функционисање;

7. стара се о рационалном ангажовању наставника и сарадника у реализацији

студијских програма и ваннаставних активности;

8. обавља и друге послове у договору са деканом и продеканима Факултета.

11

Члан 34.

Шеф катедре може бити разрешен дужности:

1. на лични захтев;

2. на писмени захтев већине чланова катедре са образложењем;

3. одлуком декана, уколико шеф катедре својим поступцима и радом чини повреду

закона или Статута Факултета, односно ако непотпуно, неблаговремено и

неквалитетно обавља своју функцију.

Центар за унапређење квалитета

Члан 35.

Центар за унапређење квалитета је организациона јединица Факултета без

својства правног лица, који у оквиру своје активности дефинише стратегију и политику

праћења, обезбеђења, унапређења и развоја квалитета и обавља административне и

организационе послове везане за самовредновање и подизање квалитета студијских

програма, наставе и услова рада на Факултету, у сарадњи са продеканом за квалитет и

међународну сарадњу.

У оквиру Центра за унапређење квалитета раде органи Центра и то:

1. Комисија за квалитет (коју чине Одбор за студијске програме и наставни процес,

Одбор за научно-истраживачки рад и међународну сарадњу и Одбор за

самовредновање) и

2. Комисија за спровођење студентског вредновања квалитета студија;

Наставно-научно веће и Савет Факултета могу образовати и друге сталне и

повремене комисије, као и стручна и саветодавна тела, ради разматрања и припремања

питања из области обезбеђења квалитета.

Представници датих Комисија и Одбора из реда наставног и ненаставног особља

бирају се на период од три године, док се представници студената бирају на период од

годину дана, на предлог Студентског парламента.

Члан 36.

Органи Центра за унапређење квалитета су управник и Колегијум Центра.

Центром за унапређење квалитета руководи управник. Управника именује декан

Факултета, на три године, уз могућност поновног именовања.

Управник Центра има право и обавезу да сарађује са Центром за унапређење

квалитета Универзитета, да координира рад комисија и одбора задужених за квалитет

на Факултету, да присуствује седницама свих комисија и одбора и учествује у њиховом

раду, без права гласа.

12

Колегијум Центра је помоћни орган Центра за унапређење квалитета. Колегијум

Центра чине: управник Центра, продекан за квалитет и међународну сарадњу,

председник Комисије за квалитет, председник Одбора за студијске програме и наставни

процес, председник Одбора за научно-истраживачки рад и међународну сарадњу,

председник Одбора за самовредновање, председник Комисије за спровођење

студентског вредновања и два представника студената, које предлаже Студентски

парламент Факултета.

Члан 37.

Центар за унапређење квалитета Факултета своју делатност обавља кроз:

1. развијање поступака вредновања, самовредновања и истраживања квалитета

образовања, научног и стручног рада;

2. подстицање, усаглашавање и организовање унапређења квалитета у свим

областима рада Факултета;

3. планирање и припремање активности везаних за праћење и контролу квалитета

према годишњем плану;

4. спровођење поступка самовредновања;

5. истраживање узрока неефикасног студирања;

6. извршавање надзора над студентским вредновањем квалитета;

7. подстицање стручног усавршавања наставног и ненаставног особља;

8. подстицање међународне сарадње;

Центар за унапређење квалитета најмање једном годишње подноси Извештај о

питањима из своје надлежности Наставно-научном већу Факултета.

Члан 38.

Комисија за квалитет је стручно и саветодавно тело Наставно-научног већа

Факултета, декана и Центра.

Комисија за квалитет има 9 (девет) чланова и то: 5 (пет) представника наставног

особља, 2 (два) представника ненаставног особља, које именује Наставно-научно веће,

на предлог декана и 2 (два) представника студената, које именује Студентски

парламент.

Продекани за наставу и научно-истраживачки рад учествују у раду Комисије,

без права гласа.

Комисија за квалитет најмање једном годишње извештава Наставно-научно веће

о стању на подручју обезбеђења и побољшања квалитета на Факултету.

13

Члан 39.

Одбор за студијске програме и наставни процес има 7 (седам) чланова: 5 (пет)

представника наставног особља, које именује Наставно-научно веће Факултета, на

предлог декана Факултета и 2 (два) представника студената, које именује Студентски

парламент Факултета.

Одбор најмање једном годишње подноси извештај о свом раду Комисији за

квалитет Факултета.

Члан 40.

Одбор за научно-истраживачки рад и међународну сарадњу има 5 (пет) чланова,

представника наставног особља, које именује Наставно-научно веће Факултета, на

предлог декана Факултета.

Одбор најмање једном годишње подноси извештај о свом раду Комисији за

квалитет Факултета.

Члан 41.

Одбор за самовредновање чини 7 (седам) чланова: 5 (пет) представника

наставног особља и 1 (једног) представника ненаставног особља, које именује

Наставно-научно веће на предлог декана Факултета и 1 (једног) представника

студената, кога именује Студентски парламент Факултета.

Одбор најмање једном годишње подноси извештај о раду Комисији за квалитет

Факултета.

Члан 42.

Комисију за студентско вредновање квалитета студија чини 9 (девет) чланова, од

којих су 5 (пет) представници наставног особља, 2 (два) представници ненаставног

особља, које именује Наставно-научно веће и 2 (два) члана су представници студената,

које именује Студентски парламент.

Комисија најмање два пута годишње (после сваког семестра) подноси извештај о

свом раду Наставно-научном већу Факултета.

Секретаријат Факултета

Члан 43.

Секретаријат Факултета чине стручне службе, односно запослени који обављају

правне, финансијско-рачуноводствене, административне, библиотекарске и послове

који се односе на студентска питања, техничке, помоћне и друге послове, на основу

законских прописа и општих аката Факултета.

14

Стручне службе су организоване ради обављања делатности појединих стручних

послова из своје надлежности а у складу са општим актом о систематизацији радних

места, којим се прописују радна места, врста и степен стручне спреме, потребна знања,

број извршилаца и друге услови.

Послови се обављају у оквиру следећих стручних служби:

1. Служба за опште и правне послове;

2. Служба за наставу и студентска питања;

3. Служба за материјално-финансијско пословање;

4. Библиотека.

Члан 44.

Пословима и радом стручних служби руководи секретар Факултета. Унутрашња

организација, систематизација послова и задатака и рад радника секретаријата ближе се

уређују општим актом.

Секретар заснива радни однос на начин утврђен Законом о раду и Правилником

о организацији и систематизацији радних места на Факултету.

Секретар Факултета је лице са посебним овлашћењима и одговорностима.

Секретар Факултета за свој рад одговара декану Факултета.

Члан 45.

Правилником о организацији и систематизацији радних места одређени су

послови секретара Факултета, које обавља по налогу и овлашћењу декана Факултета.

Секретар Факултета:

1. руководи радом Секретаријата Факултета,

2. oргaнизуje рад у стручним службама,

3. ради на изради нацрта општих аката,

4. прати прописа и усклaђуje aктe Фaкултeтa,

5. дaje прaвнa тумaчeњa o примeни зaкoнских прoписa,

6. пoмaжe дeкaну и прoдeкaнима у рaду,

7. пoмaжe дeкaну у припрeми и oбрaди мaтeриjaлa зa сeдницe стручних

oргaнa и у припрeмaњу oдлукa тих oргaнa,

8. извршaвa oдлукe дeкaнa Фaкултeтa, стручних oргaнa и oргaнa упрaвљaњa,

сaчињaвa свe врстe угoвoрa и oбaвљa свe стручнe пoслoвe дo

зaкључивaњa,

9. стaрa сe рaднoj дисциплини зaпoслeних у вaннaстaви,

10. oбaвљa и другe пoслoвe пo нaлoгу и овлашћењима кojе прeнeсe дeкaн

Фaкултeтa,

11. oбaвљa и другe пoслoвe oдрeђeнe Стaтутoм и другим oпштим aктимa.

15

Служба за опште и правне послове

Члан 46.

Служба за опште и правне послове обавља правне послове, израђује предлоге

одлука, одлуке, решења, уговоре и остале правне регулативе, води кадровску

евиденцију и обавља остале послове из области радних односа запослених.

Рад и обавезе запослених у Служби за опште и правне послове ближе је

регулисан Правилником о раду Факултета.

Служба за наставу и студентска питања

Члан 47.

Служба за наставу и студентска питања води матичну књигу студената, обавља

послове везане за упис студената, оверу семестра, издавање потврда и уверења

студентима, пријаву и организацију свих облика испита на Факултету, припрема

документацију и доставља је надлежним органима у поступку пријаве завршних радова

на свим нивоима студија.

Рад и обавезе запослених у Служби за наставу и студентска питања ближе је

регулисан Правилником о раду Службе за наставу и студентска питања.

Служба за материјално-финансијско пословање

Члан 48.

Служба за материјално-финансијско пословање обавља рачуноводствене,

књиговодствене и остале материјално-финансијске послове, у складу са регулативом из

ове области.

Рад и обавезе запослених у Служби за материјално-финансијско пословање

ближе је регулисан Правилником о раду.

Библиотека

Члан 49.

Библиотека Факултета је организациона јединица Факултета и намењена је

потребама наставника, сарадника и студената, организује и врши послове које се тичу

књижевног фонда Факултета и документације.

Библиотека, у складу са одлукама о набавци књига и других публикација

набавља књиге, обрађује, чува и даје на коришћење књижни фонд, прикупља, сређује и

чува податке о књижном фонду, као и документа и публикације који су од значаја за

наставни и научни рад на Факултету.

16

Општим актом, који доноси Наставно-научно веће, одређују се услови

коришћења књижног фонда и документације.

Рад и обавезе запослених у Библиотеци ближе су регулисани посебним

правилником.

Члан 50.

Послови и радни задаци запослених у стручним службама утврђују се

Правилником о организацији и систематизацији радних места на Факултету, који

доноси декан Факултета.

XIII ОРГАНИ ФАКУЛТЕТА

Члан 51.

Органи Факултета су:

1. Орган управљања - Савет ;

2. Орган пословођења - декан;

3. Стручни органи – Наставно-научно веће и Изборно веће;

4. Декански колегијум;

5. Студентски парламент.

Орган управљања

Члан 52.

Орган управљања Факултетом је Савет Факултета.

Члан 53.

Надлежност Савета одређена је Законом о високом образовању, члан 63.

Савет Факултета има укупно 17 (седамнаест) чланова и то:

1. 9 (девет) представника Факултета, од тога 8 (осам) представника наставника и

сарадника и 1 (једног) представника ненаставног особља,

2. 3 (три) представника Студентског парламента Факултета и

3. 5 (пет) представника оснивача.

Мандат чланова Савета представника Факултета и представника оснивача траје

4 (четири) године, а мандат чланова Савета представника студената траје 2 (две)

године.

17

Члан 54.

Чланове Савета Факултета из редова наставника и сарадника бира Наставно-

научно веће на предлог катедри. Изабраним представницима сматрају се кандидати

који добију највећи број гласова.

Чланове Савета из реда ненаставног особља бирају службе секретаријата

Факултета.

Чланове Савета Факултета из реда оснивача именује Република Србија. Оснивач

не може именовати за члана Савета лице које је запослено на Факултету.

Чланове Савета из реда студената бира Студентски парламент, на начин утврђен

Статутом Студентског парламента.

Члан 55.

Конститутивну седницу Савета сазива декан Факултета, а седницом председава

по годинама најстарији члан Савета.

На конститутивној седници Савета Факултета верификују се мандати чланова

Савета и тајним гласањем бирају председник и заменик председника Савета.

Председник Савета бира се из редова представника Факултета.

Члан Савета може бити члан органа управљања само једне високошколске

установе.

Пословником о раду Савета уређује се сазивање седница, начин рада, доношење

одлука и друга питања од значаја за рад Савета.

Члан 56.

Савет Факултета:

1. доноси Статут Факултета, на предлог Наставно-научног већа;

2. бира и разрешава дужности декана Факултета на предлог Наставно-научног

већа;

3. именује и разрешава вршиоца дужности декана Факултета;

4. бира председника и заменика председника Савета;

5. разматра и усваја Годишњи програм рада Факултета и Годишњи извештај о раду

Факултета;

6. доноси финансијски план на предлог Наставно-научног већа;

7. усваја извештај о пословању и годишњи обрачун, на предлог Наставно-научног

већа;

8. даје сагласност о расподели финансијских средстава;

9. усваја план коришћења средстава за инвестиције, на предлог Наставно-научног

већа;

10. даје сагласности на одлуке о управљању имовином Факултета;

11. доноси одлуку о висини школарине, на предлог Наставно-научног већа;

12. доноси општа акта Факултета у складу са овим статутом;

13. врши избор екстерног ревизора финансијског пословања Факултета;

14. оснивачу подноси извештај о пословању, најмање једанпут годишње;

15. доноси одлуку о образовању организационих јединица, на предлог Наставно-

научног већа;

16. доноси општа акт о дисциплинској одговорности студената;

18

17. обавља и друге послове утврђене законом, овим статутом и другим општим

актима Факултета.

Савет Факултета пуноважно заседа ако седници присуствује више од половине

чланова Савета, одлуке доноси већином гласова укупног броја чланова а питањима из

тачке 2. 3. и 4. овог члана одлучује тајним гласањем.

Члан 57.

Члану Савета Факултета мандат може престати пре истека мандатног периода, и

то:

1. на лични захтев;

2. опозивом органа који га је именовао односно изабрао,

3. уколико нередовно и несавесно обавља дужност члана Савета Факултета,

4. наступањем околности које онемогућавају његово чланство у Савету (престанак

радног односа на Факултету, престанак својства студента на Факултету, услед

смрти и других околности).

Одлуке о престанку мандата члана Савета Факултета доноси орган који га је

изабрао односно именовао, с тим да мандат престаје даном констатовања чињенице о

престанку мандата на првој наредној седници Савета.

Члан 58.

На упражњено место члана Савета Факултета коме је престао мандат пре истека

времена на које је изабран бира се, до истека пуног мандата, путем допунског избора,

нови члан Савета Факултета и то по поступку и на начин прописан за избор члана

Савета Факултета. Иницијативу за опозив члана Савета покреће Савет Факултета или

орган који га је изабрао, односно именовао.

Члан 59.

Када то налажу разлози хитности, у вези са појединим питањима, чија природа

то дозвољава, може се одржати и електронска седница Савета Факултета (путем

електронске поште, телефона, конференцијска седница), при чему питања из дневног

реда на таквој седници морају бити формулисана тако да је на њих могуће одговорити

са "сагласан", "нисам сагласан" односно „уздражан сам“. О тако одржаној седници

саставља се записник, који се усваја на првој наредној неелектронској седници Савета.

Орган пословођења

Члан 60.

Орган пословођења Факултета је декан Факултета.

Декан руководи радом Факултета у складу са Законом о високом образовању,

Законом о раду и другим општим актима Факултета и Универзитета.

Декана бира и разрешава Савет Факултета, на предлог Наставно-научног већа,

тајним гласањем.

19

Услови за избор декана

Члан 61.

Избор декана Факултета обавља се без конкурса, за мандатни период од три

године, са могућношћу још једног узастопног избора.

Кандидат за декана може бити наставник у радном односу са пуним радним

временом, изабран на неодређено време – редовни професор. За декана може бити

изабрано лице које има искуства и резултате у раду и руковођењу органима и телима

Факултета.

Декан не може бити лице које је правоснажном судском одлуком осуђено за

кривично дело против полне слободе, фалсификовања јавне исправе коју издаје

високошколска установа или због примања мита у обављању послова у високошколској

установи, односно које је правоснажном судском одлуком осуђено на казну затвора за

друго кривично дело, као ни лице које је прекршило кодекс професионалне етике.

Утврђивање предлога за избор декана

Члан 62.

Поступак за избор новог декана мора се окончати најкасније пет месеци пре

истека мандата актуелног декана.

Кандидата за декана може предложити члан Наставно-научног већа.

Предложени кандидати су дужни да се на седници Наставно-научног већа

изјасне о прихватању кандидатуре и да, уколико је прихватају, представе свој програм

рада и развоја Факултета.

Наставно-научно веће се гласањем посебно изјашњава о сваком кандидату.

Наставно-научно веће Факултета утврђује предлог кандидата за избор декана

већином гласова од укупног броја чланова Већа.

Наставно-научно веће предлаже Савету Факултета једног кандидата за декана

Факултета.

Уколико у поступку утврђивања предлога за декана ниједан кандидат не добије

потребну већину, гласање се понавља, при чему се за свако наредно гласање изоставља

кандидат који је добио најмањи број гласова, све док се не одреди један кандидат. Ако

се приликом гласања о једном кандидату не утврди предлог, поступак се понавља са

новим кандидатима, и то наредној седници Наставно-научног већа. Нико од кандидата

са листе утврђене на претходној седници не може бити кандидат у поновљеном

поступку.

Избор декана

Члан 63.

Декана Факултета бира и разрешава Савет Факултета на предлог Наставно-

научног већа.

Савет Факултета бира декана тајним гласањем и то већином гласова од укупног

броја чланова Савета.

20

Члан 64.

Савет Факултета именује комисију од три (3) члана и председника комисије за

спровођење гласања.

Након завршеног гласања комисија утврђује резултате гласање и саставља

записник о резултатима гласања који садржи следеће податке:

1. број присутних чланова Савета,

2. број листића у кутији,

3. број неважећих листића и

4. број неупотребљених листића.

Записник о спроведеном гласању потписују сви чланови Комисије. Председник

Комисије саопштава резултате спроведеног гласања. Записник и гласачки листићи

чувају се у документацији Факултета.

За декана је изабран кандидат који је добио више од половине гласова укупног

броја чланова Савета Факултета.

Члан 65.

Новоизабрани декан са продеканима ступа на дужност 1. октобра текуће године.

Именовање вршиоца дужности декана

Члан 66.

У случају да на седници Наставно-научног већа није утврђен предлог за декана

Факултета, односно да на седници Савета Факултета није изабран нови декан а мандат

дотадашњем декану је истекао, Савет Факултета тајним гласањем именује вршиоца

дужности декана Факултета из реда наставника, који су у радном односу на Факултету,

са пуним радним временом.

Вршилац дужности декана има сва права и обавезе декана, као и право да

именује вршиоце дужности продекана.

Мандат вршиоца дужности декана истиче избором новог декана а најкасније

годину дана од дана именовања за вршиоца дужности декана. Вршиоцима дужности

декана и продекана вршење дужности декана и продекана не урачунава се у број

деканских односно продеканских мандата.

Разрешење декана пре истека мандата

Члан 67.

Декан може бити разрешен дужности пре истека мандата за који је биран:

1. на лични захтев или

2. ако не извршава обавезе преузете на основу Закона и Статута Факултета.

21

Поступак за разрешење декана може покренути Савет Факултета већином

гласова од укупног броја чланова Савета или на предлог Наставно-научног већа

Факултета.

У случају разрешења декана, Савет на истој седници именује вршиоца дужности

декана, сходно члану 66. овог Статута и покреће поступак за избор новог декана.

Надлежности декана Факултета

Члан 68.

Декан Факултета:

1. представља и заступа Факултет, потписује службене акте и документе;

2. организује и води пословање Факултета;

3. закључује све врсте уговора, споразума и протокола у име Факултета;

4. одговара за остваривање образовне и научне делатности;

5. покреће иницијативу и предлаже решења о питањима од значаја за обављање

делатности Факултета;

6. стара се о законитости рада и одговара за законитост рада Факултета;

7. Наставно-научном већу Факултета предлаже нацрт Статута Факултета;

8. Савету Факултета подноси предлог Годишњег програма рада Факултета и

Извештај о раду и пословању Факултета;

9. извршава одлуке Савета Факултета;

10. предлаже унутрашњу организацију рада Факултета;

11. доноси Правилник о систематизацији радних места запослених;

12. стара се о појединачним правима, дужностима и одговорностима запослених

на Факултету и студената;

13. доноси решења из области радних односа;

14. учествује у раду Савета Факултета, без права гласа;

15. покреће поступак због повреде радне дужности запослених и студената на

Факултету;

16. доноси одлуку о расписивању конкурса на предлог катедре или самостално када

је у питању интерес и развој Факултета;

17. стара се о обезбеђивању наставног и другог кадра на Факултету;

18. одлучује о коришћењу средстава Факултета у границама овлашћења;

19. председник је Изборног и Наставно-научног већа Факултета и Деканског

колегијума Факултета;

20. образује сталне и повремене комисије и друга помоћна тела из своје

надлежности;

21. стара се о радној дисциплини и изриче дисциплинске мере;

22. обавља и друге послове утврђене Законом и овим Статутом.

22

Продекани Факултета

Члан 69.

Факултет има највише четири (4) продекана из редова наставника и једног

студента продекана. Из редова наставника, Факултет има продекана за наставу,

продекана за научноистраживачки рад, продекана за материјално-финансијско

пословање и продекана за квалитет и међународну сарадњу.

Продекане из реда наставника Факултета именује и разрешава декан Факултета.

Продекан обавља послове у складу са Статутом и овлашћењима и задужењима

која му да декан.

Именовање продекана обавља се без конкурса, на најмање једну а највише три

године, из редова наставника који су у радном односу са пуним радним временом на

Факултету.

Исто лице може бити именовано за продекана највише два пута узастопно.

Студента продекана именује декан на предлог Студентског парламента.

Члан 70.

Продекани, у складу са решењем о именовању и посебним овлашћењима датим

од стране декана Факултета, организују и воде послове у области наставе,

научноистраживачког рада, издавачке делатности и стручног рада, финансија,

међународне сарадње, међууниверзитетске сарадње, контроле квалитета и друго.

Продекани за свој рад одговарају декану Факултета.

Члан 71.

Продекан за наставу стара се о реализацији наставног процеса, уредном

одржавању предавања, вежби, испита и других наставних активности; координира

наведене активности са шефовима катедри и Службом за наставу и студентска питања;

учествује у припреми материјала за рад стручних органа Факултета; стара се о

процедури избора у звања наставника и сарадника.

Сарађује са студентима и Студентским парламентом у погледу остваривања

њихових права и стварања услова за што квалитетније одвијање наставних и

ваннаставних активности; учествује у раду одговарајућих комисија за унапређивање и

евалуацију наставних и ваннаставних активности на Факултету; предлаже мере за

побољшање и унапређивање наставе и других облика рада на Факултету.

Учествује у различитим видовима програмирања, реализацији и евалуацији

наставе и рада на Факултету.

Одговоран је за израду делова Годишњег програма рада и Годишњег извештаја о

раду који се односе на наставне и ваннаставне активности на Факултету.

Обавља и друге послове по налогу декана.

23

Члан 72.

Продекан за научноистраживачки рад стара се о редовном издавању публикација

Факултета; стара се о благовременом конкурисању за научноистраживачке пројекте и

њиховој квалитетној реализацији; иницира и одговара за организацију научних и

стручних скупова и објављивање одговарајућих публикација са ових скупова; стара се о

благовременом доношења плана издавачке делатности и његовом остваривању;

утврђује мере и предлоге за подстицање научноистраживачког рада и издавачке

делатности; организује промоције факултетских и других публикација; стара се о

успостављању и одржавању сарадње са другим научноистраживачким установама, као

и о њеној операционализацији кроз заједничке научноистраживачке пројекте;

предлаже мере за подршку и развој научног подмлатка на Факултету, координира рад

са шефовима катедри, руководиоцима и учесницима научноистраживачких пројеката,

учествује у организацији и промоцији научних скупова у организацији Факултета.

За свој делокруг рада припрема годишњи програм рада и извештај о раду.

Извештај о научним пројектима подноси надлежном министарству.

Обавља и друге послове по налогу декана.

Члан 73.

Продекан за материјално-финансијско пословање стара се о материјално-

финансијском пословању Факултета и о извршавању финансијских планова и

финансијских аката Факултета; потписује материјално-финансијске акте и води

потребну преписку из ове области; одговоран је за извршење и правилно спровођење

утврђене финансијске политике; стара се о реализацији сарадње Факултета са другим

факултетима и институцијама у земљи и иностранству.

Обавља и друге послове по налогу декана и у складу са Годишњим програмом

рада Факултета. Предлаже програм рада из свог делокруга надлежности и подноси

годишњи извештај о раду.

Члан 74.

Продекан за квалитет и међународну сарадњу организује и координира процесом

самовредновања у поступку спољашње провере квалитета, дефинише стратегију и

политику праћења, обезбеђења, унапређења и развоја квалитета, у сарадњи са Центром

за унапређење квалитета, предузима активности на успостављању сарадње са другим

образовно-научним установама и организацијама у земљи и иностранству, прати и

пружа информације о пројектима у земљи и иностранству на које Факултет може

аплицирати, ради на обезбеђењу услова за стручне и научне контакте у циљу размене

научно-наставних кадрова и студената, ради на операционализацији уговора о сарадњи,

учествује у организацији међународних научних скупова у организацији Факултета.

Обавља и друге послове по налогу декана и у складу са Годишњим програмом

рада Факултета. Предлаже програм рада из свог делокруга надлежности и подноси

годишњи извештај о раду.

Члан 75.

Продекан може бити разрешен дужности и пре истека периода на који је

именован и то на лични захтев или одлуком декана.

24

Студент продекан

Члан 76.

Факултет има једног студента продекана.

Мандат студента продекана две године.

Исто лице може бити изабрано за студента продекана највише два пута.

Студент продекан може бити разрешен дужности и пре истека периода на који је

именован и то на лични захтев или на образложени предлог декана или Студентског

парламента.

Члан 77.

Студент продекан обавља следеће послове:

1. заступа интересе студената и стара се о остваривању права студената;

2. предлаже мере за побољшање наставних и ваннаставних активности и услова

рада на Факултету;

3. координира рад Студентског парламента и органа Факултета;

4. учествује у раду органа Факултета када се разматрају питања везана за квалитет

образовања, права и обавезе студената и студентског стандарда на Факултету;

5. обавештава студенте о свим важним и значајним питањима везаним за студенте;

6. учествују у комисијама у вези са дисциплинском одговорношћу студената.

Обавља и друге послове у складу са Статутом Студентског парламента.

Координатор

Члан 78.

Декан, у складу са потребама унапређивања и ефикаснијег реализовања

наставно-научног и другог рада на Факултету, може из реда наставника и сарадника да

именује једног или више координатора за одређене послове и задатке за одређени

временски период.

Стручни органи Факултета

Члан 79.

Стручни органи Факултета су:

1. Изборно веће Факултета и

2. Наставно-научно веће Факултета.

25

Изборно веће Факултета

Члан 80.

Изборно веће чине наставници и сарадници који су у радном односу на

Факултету.

Председник Већа је декан Факултета по функцији.

Декана Факултета као председника Изборног већа, у случају спречености,

замењује продекан кога одреди декан Факултета.

Присуство седницама Изборног већа је радна обавеза.

Члан 81.

Надлежност Изборног већа је да:

1. утврђује предлоге за избор у звања наставника;

2. врши избор у звања сарадника;

3. именује комисију за избор у звање наставника и сарадника;

4. даје мишљење за избор у звање из научних области за које је Факултет матичан;

5. обавља и друге послове у сладу са законом и овим Статутом.

Члан 82.

За пуноважно одлучивање потребно је да седници Изборног већа присуствује

најмање две трећине чланова већа. Изборно веће доноси одлуке већином гласова

укупног броја чланова већа.

Одлуку о утврђивању предлога за избор у звање наставника доносе чланови

Изборног већа из реда наставника у истом или вишем звању.

Одлука о утврђивању предлога за избор у звање наставника доставља се Сенату

Универзитета.

Избор у звање наставника врши Сенат Универзитета.

Са изабраним наставником декан Факултета закључује уговор о раду.

Члан 83.

Изборно веће Факултета доноси одлуку о избору у одговарајуће звање

сарадника, већином гласова укупног броја чланова у истом или вишем звању од звања у

које се сарадник бира.

Члан 84.

Када то налажу разлози хитности, у вези са појединим питањима, чија природа

то дозвољава, може се одржати и електронска седница Већа (путем електронске поште,

телефона, конференцијска седница), при чему питања из дневног реда на таквој

седници морају бити формулисана тако да је на њих могуће одговорити са "сагласан",

"нисам сагласан" односно „уздржан сам“. О тако одржаној седници саставља се

записник, који се усваја на првој наредној неелектронској седници Већа.

26

Наставно-научно веће Факултета

Члан 85.

Наставно-научно веће је стручни орган Факултета који одлучује о питањима

реализације наставе и научно-истраживачког рада на Факултету.

Наставно–научно веће чине сви наставници и сарадници који су у радном

односу на Факултету.

Декан и продекани су чланови Наставно-научног већа по функцији са правом

одлучивања.

Студент продекан је члан Наставно-научног већа и има право учешћа у

предлагању и одлучивању, када се ради о питањима која се односе на права и обавезе

студената, наставу, студијске програме и ваннаставне активности студената.

Члан 86.

Председник Наставно-научног већа Факултета је декан по функцији коју

обавља, а у случају одсуства декана, седницом руководи један од продекана ког декан

овласти.

Члан 87.

У раду Наставно-научног већа учествују и представници студената и то

приликом расправљања и одлучивања о питањима која се односе на осигурање

квалитета наставе, измену студијских програма, анализу ефикасности студирања и

утврђивања броја ЕСПБ бодова. У том случају, студенти чине 20% чланова Већа, са

правом одлучивања.

Мандат представника студената траје две школске године. Бира их Студентски

парламент, у складу са Статутом Студентског парламента.

Члан 88.

Присуство седницама Наставно-научног већа је радна обавеза.

Декан руководи седницама и потписује одлуке и записнике са седница.

Члан 89.

Када то налажу разлози хитности, у вези са појединим питањима, чија природа

то дозвољава, може се одржати и електронска седница Већа (путем електронске поште,

телефона, конференцијска седница), при чему питања из дневног реда на таквој

седници морају бити формулисана тако да је на њих могуће одговорити са "сагласан",

"нисам сагласан"односно „уздржан сам“.

О тако одржаној седници саставља се записник, који се усваја на првој наредној

неелектронској седници Већа.

27

Члан 90.

Наставно-научно веће Факултета:

1. утврђује предлог Статута Факултета;

2. даје мишљење о достављеном нацрту Статута Универзитета;

3. предлаже Савету кандидата за декана;

4. Утврђује предлог кандидата за ректора Универзитета;

5. бира представнике Факултета у Савет Факултета, Савет Универзитета, Сенат

Универзитета, Стручно веће, Етичку комисију Универзитета;

6. утврђује предлоге студијских програма и доставља их Сенату Универзитета на

усвајање;

7. доноси наставни план и програм других облика стручног образовања и

усавршавања;

8. доноси програм научних истраживања;

9. доноси предлог броја студената за упис у прву годину основних, мастер и

докторских академских студија;

10. утврђује предлоге за одобравање тема докторских дисертација и доставља их на

сагласност Сенату Универзитета;

11. доноси одлуку о оснивању и престанку рада катедре;

12. одлучује о ангажовању гостујућих професора;

13. предлаже одобравање плаћеног и неплаћеног одсуства наставницима и

сарадницима ради стручног усавршавања;

14. предлаже комисију за вредновање страних студијских програма;

15. даје овлашћење декану Факултета да даје сагласност за ангажовање наставника

и сарадника са других високошколских установа и сагласност за ангажовање

наставника и сарадника Факултета на другим високошколским установама;

16. утврђује мере за подстицање развоја изразито успешних и даровитих студената;

17. разматра извештај о остваривању програма научних истраживања који доноси

Факултет;

18. разматра и припрема предлоге о питањима о којима одлучује Савет Факултета;

19. предлаже висину школарине за све студијске програме на студијама свих нивоа;

20. доноси акт о мерилима за утврђивање услуга које су обухваћене школарином за

једну школску годину;

21. обавља и друге послове који се односе на наставу, науку и студије у складу са

законом и Статутом Факултета;

22. на предлог катедре именује рецензенте за писање рецензија рукописа и усваја

рецензије рукописа;

23. утврђује мере за побољшање и усавршавање наставно-научног и другог рада на

Факултету;

24. доноси одлуку о продужетку радног односа до три године наставнику који је

навршио 65 година живота;

25. усваја правилнике и друга општа акта којима се регулишу поједине области из

подручја наставно-научне, стручне и издавачке делатности;

26. усваја Годишњи извештај о раду Факултета, Извештај о реализацији наставе у

зимском, односно летњем семестру, Извештај са одржане практичне наставе,

Извештаје продекана, комисија и других тела, према надлежности дефинисаној

овим Статутом, Статутом Универзитета и Законом о високом образовању;

27. доноси друге опште акте из своје надлежности;

28. именује комисије и друга помоћна тела за обављање конкретних послова из

своје надлежности;

29. обавља и друге послове у складу са законом и овим Статутом.

28

Наставно-научно веће Факултета пуноважно расправља и одлучује ако седници

присуствује више од половине чланова Већа, а одлуке доноси већином гласова укупног

броја чланова Већа.

Наставно-научно веће доноси Пословник о свом раду.

Декански колегијум

Члан 91.

Факултет има Декански колегијум као саветодавно тело декана.

Колегијум чине: декан, продекани, шефови катедри и секретар Факултета.

Седнице Колегијума заказује и њима руководи декан Факултета.

Члан 92.

Колегијум је саветодавно тело декана које:

1. разматра питања од значаја за реализацију наставнонаучних, истраживачких,

издавачких, пословних, ваннаставних и других активности Факултета;

2. предлаже декану доношење одговарајућих одлука из делокруга његове

надлежности;

3. разматра и предлаже дневни ред седница стручних органа Факултета;

4. предлаже нове видове и програме рада Факултета и мере за ефикаснији и

савременији рад Факултета;

5. разматра и друга питања предвиђена Статутом од значаја за успешно

реализовање наставно-научног процеса и других активности на Факултету.

Студентски парламент

Члан 93.

Студентски парламент је орган преко кога студенти остварују своја права и

заштиту својих интереса.

Рад студентског парламента је јаван.

Члан 94.

Избор чланова Студентског парламента спроводи се сваке друге године, у

априлу месецу, а врши се непосредно, тајним гласањем.

Право да бирају и буду бирани у Студентски парламент имају сви студенти

Факултета уписани на студије у школској години у којој се врши избор.

Представници студената са хендикепом и студената уписаних по афирмативној

мери, заступљени су у чланству Студентског парламента.,

Мандат чланова Студентског парламента траје две године, од дана

конституисања Студентског парламента. Члану Студентског парламента коме је

престао статус студента престаје мандат даном престанка статуса.

29

Начин и поступак предлагања и избора кандидата уређује се Статутом

Студентског парламента Факултета, који је у складу са Статутом Факултета.

Члан 95.

Надлежност Студентског парламента:

1. доноси општи акт о свом раду;

2. бира и разрешава председника и потпредседника Студентског парламента;

3. бира представнике студената за Савет Факултета;

4. бира представнике студената у органе Универзитета;

5. бира представнике студената у комисије које у учествују у изради аката која се

односе на студије и студирање;

6. предлаже избор и разрешење студента продекана;

7. предлаже организовање различитих облика ваннаставних активности;

8. усваја годишњи извештај који подноси председник студентског Парламента;

9. предлаже мере за побољшање положаја и услова и ефикасности студирања;

10. обавља и друге послове предвиђене овим статутом и законом.

Члан 96.

Студента продекана именује декан на предлог Студентског парламента.

Студент продекан обавља послове који се односе на студентска питања, у складу

са Статутом Факултета.

XIV ОСОБЉЕ НА ФАКУЛТЕТУ

Члан 97.

Особље Факултета чине наставно и ненаставно особље.

Наставно особље чине наставници и сарадници који остварују наставни, научни

и истраживачки рад.

Ненаставно особље на Факултету чине лица која обављају стручне,

административне и техничке послове.

Лице које је правноснажном пресудом осуђено за кривично дело против полне

слободе, фалсификовања исправе коју издаје високошколска установа или примања

мита у обављању послова у високошколској установи, не може стећи звање наставника,

односно сарадника.

Члан 98.

Услови за рад наставника предвиђени су Законом о високом образовању,

Статутом Универзитета и Статутом Факултета.

Услови за избор, поступак стицања звања и заснивање радног односа регулисани

су Законом о високом образовању, Правилником Универзитета у Приштини и

посебним општим актом Факултета.

30

Члан 99.

Наставник и сарадник бирају се за ужу научну област.

Наставник и сарадник изабрани за ужу научну област могу изводити наставу

односно вежбе из свих наставних предмета које та ужа научна област обухвата. Када је

неопходно, до избора одговарајућих наставника и сарадника, могу изводити наставу

односно вежбе и из других предмета у оквиру научне области, о чему одлучује декан

Факултета, узимајући у обзир мишљење катедре.

Катедра утврђује предмете које обухвата ужа научна област. Ближе одредбе о

предметима у оквиру ужих научних области дефинисане су посебним општим актом

који доноси Наставно-научно веће Факултета, у складу са одобреним и акредитованим

студијским програмом.

Звање наставника

Члан 100.

Звања наставника високошколске установе јесу: доцент, ванредни професор и

редовни професор.

Наставник страног језика може да изводи наставу у звању предавача.

Услови за стицање звања наставника

Члан 101.

У звање наставника може бити изабрано лице које има одговарајући стручни,

академски, односно научни назив стечен на акредитованом студијском програму и

акредитованој високошколској установи и способност за наставни рад.

Услови за избор у звање наставника ближе се уређују Законом о високом

образовању, општим актом Универзитета и општим актом Факултета, у складу са

минималним условима за избор у звања наставника на Универзитету, из члана 12. став

1. тачка 15. Закона о високом образовању.

У звање доцента може бити изабрано лице које је претходне нивое студија

завршило са просечном оценом најмање 8 (осам), односно које има најмање три године

педагошког искуства на високошколској установи, има научни степен доктора наука и

има научне, односно стручне радове објављене у научним часописима или зборницима,

са рецензијама.

У звање ванредног професора може бити изабрано лице које поред услова из

става 3, овог члана има и више научних радова од значаја за развој науке, у ужој

научној области, објављених у међународним или водећим домаћим часописима, са

рецензијама, оригинално стручно остварење (пројекат, студију, оригинални метод и

сл.), односно руковођење или учешће у научним пројектима, објављен уџбеник,

односно монографију, практикум или збирку задатака за ужу научну област за коју се

бира, и више радова саопштених на међународним или домаћим научним скуповима.

31

У звање редовног професора може бити изабрано лице које поред услова из

става 4. овог члана има и већи број научних радова, које утичу на развој научне мисли у

ужој области, објављених у међународним или водећим домаћим часописима, са

рецензијама, већи број научних радова и саопштења изнетих на међународним или

домаћим научним скуповима, објављен уџбеник или монографију или оригинално

стручно остварење, остварене резултате у развоју научно-наставног подмлатка на

Факултету, учешће у завршним радовима на мастер академским студијама.

Поступак избора у звање наставника

Члан 102.

Наставник односно сарадник заснива радни однос и стиче звање на основу

конкурса, у складу са законом и овим Статутом.

На предлог катедре или самостално, декан одлучује о објављивању конкурса

најраније годину дана а најкасније шест месеци пре истека периода на који је наставник

биран.

Наставник има право на превремени избор у складу са општим актом

Универзитета.

Конкурс се објављује у средствима јавног информисања и на веб-сајту

Факултета.

Конкурс садржи назив звања, ужу научну област и услове за избор наставника,

односно сарадника у складу са овим Статутом.

Члан 103.

Изборно веће у року од 30 (тридесет) дана од дана објављивања конкурса,

именује председника и чланове комисије за писање извештаја о кандидатима

пријављеним на конкурс.

Комисија се састоји од три наставника из научне области за коју се наставник

бира.

Чланови комисије, од којих најмање један мора бити са другог универзитета,

морају бити у истом или вишем звању од звања у које се наставник бира.

Члан 104.

Комисија припрема извештај о пријављеним кандидатима у року од 60

(шездесет) дана од дана пријема конкурсне документације.

Извештај комисије садржи биографске податке, преглед и мишљење о

досадашњем научном и стручном раду пријављених кандидата, податке о објављеним

радовима, мишљење о испуњености других услова за рад утврђених законом и предлог

за избор кандидата у одговарајуће звање наставника односно сарадника.

Комисија декану доставља извештај у писаној и електронској форми, који декан

ставља на увид јавности 30 (тридесет) дана од дана пријема.

Ако Комисија не сачини извештај у року предвиђеном првим ставом овог члана,

Изборно веће Факултета именује нову Комисију.

32

Члан 105.

Ако се на извештај који је дат на увид јавности благовремено ставе примедбе,

декан Факултета примедбе доставља председнику комисије за писање извештаја са

захтевом да се комисија о њима изјасни у року од 10 (десет) дана од дана пријема.

Достављене примедбе се, уз Извештај Комисије, прослеђују члановима Већа.

Уколико комисија не предложи ниједног од пријављених кандидата и Изборно

веће и Сенат усвоје такав извештај, Факултет расписује нови конкурс.

Уколико Изборно веће донесе одлуку којом не предлаже ниједног кандидата за

избор и Сенат усвоји такав извештај, Факултет расписује нови конкурс.

Члан 106.

У поступку избора наставника и сарадника узима се у обзир мишљење студената

о педагошком раду кандидата.

Када се први пут врши избор у звање сарадника и доцента, који први пут

заснивају радни однос на Факултету, не тражи се мишљење из става 1 овог члана.

Приликом избора наставника на нематичном факултету, претходно се прибавља

мишљење матичног факултета.

Члан 107.

Изборно веће Факултета утврђује предлог за избор кандидата у одговарајуће

звање већином од укупног броја наставника који су у истом или вишем звању од звања

за које се кандидат предлаже.

Факултет утврђени предлог прослеђује стручним органима Универзитета на

даљу процедуру.

Члан 108.

На основу одлуке Сената Универзитета, декан Факултета закључује уговор о

раду са изабраним наставником.

Наставник изабран у звање доцента и ванредног професора заснива радни однос

на одређено време од пет година.

Наставник изабран у звање редовног професора заснива радни однос на

неодређено време.

Члан 109.

Предложени кандидат који није изабран на избору у звање наставника, на

одлуку Сената може уложити приговор Савету Универзитета у року од 15 (петнаест)

дана од дана пријема одлуке.

Приговор се подноси Савету преко Сената Универзитета, који је донео одлуку.

Савет Универзитета о поднетом приговору кандидата за избор наставника

одлучује у року од 30 (тридесет) дана од дана пријема приговора.

33

Члан 110.

Уколико утврди да су наводи из приговора основани, Савет Универзитета

доноси одлуку којом се приговор усваја као основан и предмет враћа Сенату на

поновно одлучивање.

Уколико Сенат Универзитета одбије приговор и потврди раније донету одлуку,

иста је коначна.

Уколико Савет Универзитета утврди да су наводи из приговора неосновани,

Савет Универзитета доноси одлуку којом се приговор одбија као неоснован и потврђује

одлука Сената Универзитета.

Члан 111.

Наставнику или сараднику који је у радном односу на Факултету и који

учествује на конкурсу за избор у одређено звање а не буде изабран, декан доноси

решење о престанку радног односа због истека уговора о раду.

Члан 112.

Наставник изабран у звање по одредбама Закона о високом образовању, који је

засновао радни однос на једном Факултету Универзитета, може засновати радни однос

на овом Факултету, на основу сагласности катедре и утврђеног предлога Наставно-

научног већа Факултета, закључивањем уговора о раду, без поновног спровођења

поступка избора у звање за ужу научну област.

Ако се на конкурс за избор наставника и сарадника не пријаве кандидати или се

пријаве кандидати који не испуњавају услове за то радно место, декан Факултета може,

на предлог катедре и уз одлуку Наставно-научног већа закључити уговор о извођењу

наставе са наставником односно сарадником са другог факултета који је изабран за ужу

научну област којој припада тај предмет и то највише за једну школску годину.

Гостујући професор

Члан 113.

Факултет без расписивања конкурса може ангажовати наставника са другог

универзитета ван територије Републике у звању гостујућег професора.

Гостујући професор може изводити наставу на свим нивоима студија, уз

сагласност Наставно-научног већа.

Наставно-научно веће Факултета даје предлог за ангажовање гостујућег

професора, а одлуку о ангажовању доноси декан. Права и обавезе гостујућег

наставника регулишу се уговором о ангажовању.

Члан 114.

Факултет може ангажовати истакнутог научника који није запослен на Факултету,

да одржи, као професор по позиву, до 5 часова наставе у семестру, на предлог катедре.

Одлуку о ангажовању доноси Наставно-научно веће, а право и обавезе професора

по позиву уређују се уговором о ангажовању.

34

Професор емеритус

Члан 115.

Универзитет може, на предлог Факултета, доделити звање професор емеритус

редовном професору у пензији, пензионисаном у претходне три године, који има

најмање 20 година радног искуства у високом образовању и области науке, који се

посебно истакао својим научним радом, стекао међународну репутацију и постигао

значајне резултате у обезбеђивању наставно-научног подмлатка у научној области за

коју је изабран.

Поступак за доделу звања професор емеритус покреће Факултет на коме је

наставник провео најмање седам година у радном односу са пуним радним временом.

Професор емеритус може учествовати и извођењу свих облика наставе на

академским студијама другог и трећег степена, бити ментор и члан комисија у поступку

израде и одбране докторских дисертација, бити члан комисије за припремање предлога

за избор наставника универзитета и учествовати у научноистраживачком раду.

Поступак и услови о додели звања и права из става 1. овог члана ближе се

уређују општим актом Универзитета.

Права и обавезе професора емеритуса уређују се уговором о ангажовању за

извођење наставе.

Истраживач

Члан 116.

Лице изабрано у научно звање на начин и по поступку прописаним законом

којим је регулисана научноистраживачка делатност, може да изводи наставу на мастер

и докторским академским студијама, у складу са законом.

Уколико лице из става 1. овог члана нема заснован радни однос на Факултету,

декан Факултета са њим закључује уговор о ангажовању за извођење наставе.

Звања сарадника

Члан 117.

Звања сарадника јесу: сарадник у настави, асистент и асистент са докторатом.

Сарадник у настави

Члан 118.

У звање сарадник у настави на основним академским студијама може бити

изабрано лице са високим образовањем у одговарајућој научној области, које је

уписало мастер академске студије и које је основне студије завршило са просечном

оценом најмање 8 (осам) а није старије од 30 (тридесет) година.

У звање сарадник у настави може бити изабрано и лице које је уписало

докторске академске студије у одговарајућој научној области.

35

При избору у звање сарадника у настави узима се у обзир просечна оцена на

основним студијама, дужина студирања и оцењује укупна активност кандидата у

наставном и истраживачком раду.

Са сарадником у настави декан закључује уговор о раду, на период од годину

дана, уз могућност његовог продужења уговора за још једну годину, а најдуже до краја

школске године у којој се студије завршавају.

Члан 119.

Уговор о раду са сарадником у настави може се продужити за још једну годину

ако је од избора у звање сарадника у настави положио 2/3 (две трећине) испита на

мастер академским студијама или је уписао докторске академске студије и у часопису

или зборнику објавио најмање један (1) научни или стручни рад. Услов за продужетак

уговора је и позитивна оцена педагошког рада.

На основу приложене документације из претходног става, без конкурса а на

предлог катедре, декан закључује уговор о продужетку уговора о раду на још једну

годину.

Асистент

Члан 120.

У звање асистент може бити изабрано лице које је уписало докторске студије у

одговарајућој научној области, које је сваки од претходних нивоа студија завршило са

просечном оценом најмање 8 (осам) и које показује смисао за наставни и научни рад, а

није старије од 33 (тридесет три) године.

Са лицем изабраним у звање асистента декан закључује уговор о раду на период

од три године, са могућношћу продужења за још три године.

Члан 121.

Уговор о раду са асистентом из претходног члана став 3. може се продужити за

још три године ако је од избора у звање асистента положио све испите предвиђене

студијским програмом докторских студија и добио сагласност на предлог теме

докторске дисертације, односно ако је завршио и предао докторску дисертацију.

Могућност продужења уговора односи се и на асистенте који су стекли научни

назив доктора наука.

На основу испуњених услова из претходног става, без конкурса а на предлог

катедре, декан закључује уговор о продужетку уговора о раду на још три године.

Асистент са докторатом

Члан 122.

Факултет може да бира у звање асистента са докторатом лице које је стекло

научни назив доктора наука и које показује смисао за наставни рад.

36

Са лицем изабраним у звање асистента са докторатом декан Факултета

закључује уговор о раду на три године, са могућношћу продужења за још три године.

Сарадници ван радног односа

Члан 123.

Факултет може изабрати у звање сарадника без радног односа (демонстратора),

за помоћ у настави на студијама првог степена, студента академских студија првог или

другог степена, који је на студијама првог степена остварио најмање 120 ЕСПБ бодова,

са укупном просечном оценом најмање 8 (осам).

Са лицем из става 1. закључује се уговор о ангажовању, на период од годину

дана.

За потребе реализације дела практичне наставе, која се реализује ван седишта

Факултета, Факултет може изабрати у звање сарадника ван радног односа (сарадник

практичар), лице које је запослено у установи где се део практичне наставе реализује.

Поступак за избор сарадника

Члан 124.

Избор у звање сарадника врши се на основу конкурса који, на предлог катедре,

или самостално, расписује декан Факултета.

Конкурс се расписује за ужу научну област, а објављује у средствима јавног

информисања и на веб-сајту Факултета.

Изборно веће у року од тридесет (30) дана од дана објављивања конкурса,

именује председника и чланове комисије за писање извештаја о кандидатима

пријављеним на конкурс.

Комисија се састоји од најмање три наставника из научне области, од којих су

два члана из уже научне области за коју се сарадник бира. Најмање један члан комисије

је са друге високошколске установе.

Члан 125.

Извештај о пријављеним кандидатима Комисија доставља Изборном већу

Факултета у року од 60 (шездесет) дана од дана пријема конкурсног материјала.

Ако Комисија не достави извештај у предвиђеном року, Изборно веће Факултета

именује нову Комисију.

Члан 126.

Декан Факултета извештај комисије, по његовом пријему, ставља на увид

јавности преко веб-сајта Факултета и то у периоду од 30 (тридесет) дана од дана

објављивања.

37

Ако се на извештај који је дат на увид јавности благовремено ставе примедбе,

декан Факултета примедбе доставља председнику комисије за писање извештаја, са

захтевом да се комисија о њима изјасни у року од 10 (десет) дана од дана пријема.

Изборно веће Факултета доноси одлуку о избору кандидата у одговарајуће звање

сарадника већином од укупног броја чланова који имају право одлучивања. Право

одлучивања имају наставници и сарадници истог или вишег звања од звања у које се

сарадник бира.

Члан 127.

Изборно Веће доноси одлуку о избору сарадника коју доставља учесницима

конкурса. Они имају право приговора Савету Факултета 7 (седам) дана по пријему

одлуке. Савет Факултета у року од 45 (четрдесет пет) дана разматра приговор и доноси

одлуку.

Одлука Савета Факултета је коначна.

Члан 128.

Декан Факултета закључује уговор о раду са изабраним сарадником на почетку

школске године или на почетку другог семестра, а у складу са потребама реализације

наставног процеса.

Права и обавезе наставника

Члан 129.

Права и обавезе наставника су:

1) квалитетно, савесно и одговорно реализовање наставе и испита према утврђеном

распореду;

2) реализовање наставе и рада са студентима у складу са академским стандардима;

3) учешће у научноистраживачком раду и на научним конференцијама;

4) наставник је обавезан да на почетку реализације студијског програма упозна

студенте са циљевима и садржајима наставног предмета, обавезном

литературом, организацијом наставе по недељама односно данима, са обавезама

студената, предвиђеним облицима предиспитних активности, начином праћење

њиховог рада и оцењивања, структуром и садржајем испита, расподелом

укупног броја поена и начином формирања коначне оцене;

5) учешће у реализацији ваннаставних активности и других облика рада Факултета;

6) вођење евиденције о присуствовању студената настави, успешности студирања

и постигнутим резултатима на колоквијумима и испитима;

7) праћење рада и напредовања студената и њихово објективно и реално

оцењивање;

8) одржавање консулатација са студентима;

9) менторство при изради завршних радова, на свим нивоима студија;

10) учешће у раду одговарајућих комисија, катедре, органа Факултета и

Универзитета;

11) помоћ, контрола и праћење рада и усавршавања сарадника, односно асистената;

12) иницирање предлога и реализовање мера и поступака за побољшање квалитета

студијског програма и наставно научног рада уопште;

38

13) праћење и примена новина у области наставног рада (садржаји, облици, методе

и сл.);

14) колегијална сарадња са другим наставницима, сарадницима и службама

Факултета;

15) препоручује одговарајућу литературу за припремање испита и израду завршних

радова;

16) обавезан је да библиотеци Факултета, на почетку школске године, достави

списак обавезне и допунске литературе, неопходне за припрему испита и израду

завршних радова, и препоручује библиотеци обезбеђивање нових наслова из

своје уже научне области;

17) други послови по налогу декана и шефа катедре.

Члан 130.

Права и обавезе сарадника:

1. припрема и извођење вежби уз помоћ предметног наставника;

2. вођење евиденције о присуству студената на вежбама и њиховом напредовању;

3. помагање предметном наставнику у припреми и реализацији наставе;

4. учешће у одржавању испита и одбрани завршних радова;

5. обављање консултација са студентима и помагање студентима у другим

наставним активностима;

6. стручно усавршавање;

7. учешће у научноистраживачком раду и на научним конференцијама;

8. обављање свих других облика рада са студентима, на захтев предметног

наставника;

9. учешће у раду комисија, катедре и органа Факултета;

10. учешће у реализацији ваннаставних и других облика рада Факултета;

11. други послови по налогу декана и шефа катедре.

XV ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ЗАПОСЛЕНИХ НА ФАКУЛТЕТУ

Члан 131.

У погледу права, обавеза и одговорности наставника, сарадника и других

запослених на Факултету примењује се закон којим се уређују радни односи, уколико

Законом о високом образовању није другачије предвиђено.

О појединачним правима, обавезама и одговорностима запослених на Факултету

одлучује декан као орган пословођења.

О појединачним правима, обавезама и одговорностима декана Факултета

одлучује Савет Факултета као орган управљања.

39

Рад на другим самосталним високошколским установама

Члан 132.

Ради спречавање сукоба интереса наставник, односно сарадник, може закључити

уговор којим се радно ангажује на другој високошколској установи само уз претходно

одобрење стручног органа Факултета у оквиру којег има заснован радни однос.

Захтев за давање сагласности за рад у другој високошколској установи подноси

наставник, односно сарадник, уз одлуку – захтев друге високошколске установе којим

се исказују потребе за његовим радом. О захтеву за давање сагласности одлучује

Наставно-научно веће или декан Факултета по овлашћењу Наставно-научног већа.

Општим актом Факултета и Универзитета предвиђени су посебни услови и

поступак за давање сагласности за рад наставника на другој високошколској установи.

Плаћено одсуство

Члан 133.

Наставнику после пет година рада проведених у настави на Факултету може

бити одобрено плаћено одсуство до 50% у трајању до једне школске године ради

стручног и научног усавршавања.

Захтев за плаћено одсуство наставник подноси катедри. Катедра разматра

захтев, водећи при том рачуна о томе да се настава неометано изводи и да буде

адекватно покривена кадровима са катедре.

Одлуку о сагласности за коришћење плаћеног одсуства доноси Наставно-научно

веће, а решење о коришћењу плаћеног одсуства доноси декан Факултета.

Наставник је дужан да Већу Факултета поднесе извештај о резултатима свога

рада за време коришћења плаћеног одсуства.

Мировање радног односа и изборног периода

Члан 134.

Наставнику и сараднику који се налазе на одслужењу војног рока, породиљском

одсуству, одсуству са рада ради неге детета, одсуству са рада ради посебне неге детета

или друге особе, боловању дужем од 6 месеци, одсуству са рада ради ангажовања у

државним органима или организацијама, изборни период и радни однос продужавају се

за то време.

Право на продужење изборног периода и радног односа пропада и наставнику,

односно сараднику, коме је одобрено плаћено или неплаћено одсуство, у складу са

законом и општим актом Факултета.

40

Престанак радног односа наставника

Члан 135.

Наставнику престаје радни однос на крају школске године у којој је навршио 65

година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

Наставник коме је радни однос престао због одласка у пензију задржава звање

које је имао у тренутку пензионисања.

Наставник у звању ванредног и редовног професора, коме је престао радни

однос због одласка у пензију, може задржати преузете обавезе на мастер академским и

докторским студијама као ментор и бити члан комисија у поступку израде и одбране

завршних радова, односно дисертација на тим студијама, најдуже још две школске

године.

На основу одлуке Наставно-научног већа, наставник из претходног става може

изводити све облике наставе на мастер и докторским академским студијама и бити члан

комисија у поступку израде и одбране завршних радова, односно дисертација на тим

студијама, најдуже још две школске године од одласка у пензију.

Наставник коме је престао радни однос због одласка у пензију може да буде

члан комисије за припремање предлога за избор наставника и сарадника универзитета.

Члан 136.

Наставнику у звању редовног професора који је испунио услове из члана 135.

став 1. овог Статута, може бити продужен радни однос до две школске године, уз

могућност додатних продужења, а најдуже до краја школске године у којој навршава 70

година живота.

Наставнику из става 1. овог члана, може се продужити радни однос ако има

најмање 20 година радног искуства у високом образовању и ако је након стицања звања

редовног професора остварио резултате у научном раду и у развоју научно-наставног

подмлатка на Факултету, а који су потребни за избор у звање редовног професора, у

складу са општим актом Универзитета, донетим сагласно Минималним условима за

избор у звања наставника, које је утврдио Национални савет за високо образовање.

Предлог за продужење радног односа доноси Наставно-научно веће Факултета.

Коначну одлуку о продужењу радног односа наставника доносе надлежни

органи Универзитета.

XVI СТУДИЈЕ И СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

Студијски програм

Члан 137.

Студијски програм је скуп обавезних и изборних студијских подручја, односно

предмета са оквирним садржајем, чијим се савладавањем обезбеђују неопходна знања и

вештине за стицање дипломе одговарајућег степена и врсте студија.

Студијским програмом се одређују који су предмети обавезни а који изборни за

одређену годину студија.

41

Врсте и нивои студија

Члан 138.

Факултет остварује делатност високог образовања кроз академске студије на

основу одобрених, односно акредитованих студијских програма за стицање високог

образовања.

На академским студијама изводи се академски студијски програм који

оспособљава студенте за развој и примену научних и стручних достигнућа на следећим

нивоима:

Студије првог степена

1. основне академске студије –240 бодова;

Студије другог степена

2. мастер академске студије – 60 бодова;

Студије трећег степена

3. докторске академске студије – 180 бодова;

Садржај студијског програма

Члан 139.

Студијским програмом утврђују се:

1. назив и циљеви студијског програма;

2. врста студија

3. исход процеса учења у складу са законом који утврђује национални оквир

квалификација;

4. стручни, академски, односно научни назив;

5. услови за упис на студијски програм;

6. листа обавезних и изборних студијских подручја односно предмета, са оквирним

садржајем;

7. начин извођења студија и потребно време за извођење појединих облика студија;

8. бодовна вредност сваког предмета исказана у складу са Европским системом

преноса бодова (у даљем тексту: ЕСПБ бодови);

9. бодовна вредност завршног рада на основним и мастер академским студијама,

односно докторске дисертације на докторским академским студијама, исказане у

ЕСПБ бодовима;

10. предуслови за упис појединих предмета или групе предмета;

11. начин избора предмета из других студијских програма;

12. услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних

области студија;

13. друга питања од значаја за извођење студијског програма.

Члан 140.

Студијске програме доноси Сенат Универзитета на предлог Наставно-научног

већа Факултета.

42

Наставно-научно веће Факултета врши измену и допуну студијског програма по

поступку прописаном за доношење новог наставног плана и програма.

Не сматрају се изменама и допунама студијског програма измене и допуне које

Факултет врши ради њиховог усклађивања са организацијом рада и достигнућима

науке.

Обим студија

Члан 141.

Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем одговарајућих ЕСПБ

бодова, а обим студија изражава се збиром ЕСПБ бодова.

Збир од 60 бодова одговара просечном ангажовању студента у оквиру 40-

часовне радне недеље током једне школске године.

Укупно ангажовање студената састоји се од: активне наставе (предавања, вежбе,

семинари, практична настава, хоспитовање, менторска настава, консултације, пројекти

и сл.), самосталног рада, колоквијума, испита, израде завршних радова, студентске

праксе, добровољног рада у локалној заједници и других видова ангажовања.

Укупан број активне наставе не може бити мањи од 600 часова у току школске

године.

Основне академске студије трају четири године (240 ЕСПБ бодова) у складу са

акредитованим студијским програмом.

Мастер академске студије трају једну годину (60 бодова) у складу са

акредитованим студијским програмом, при чему студент завршетком основних и

мастер академских студија мора стећи укупно 300 ЕСПБ бодова.

Докторске студије трају најмање три године (180 ЕСПБ бодова) у складу са

акредитованим студијским програмом, уз претходно остварени обим студија од

најмање 300 ЕСПБ бодова на основним академским и мастер академским студијама.

Завршни рад и дисертација

Члан 142.

Основне академске студије завршавају се полагањем свих предвиђених испита и

израдом и одбраном завршног рада – дипломског рада, у складу са студијским

програмом.

Мастер академске студије завршавају се полагањем свих предвиђених испита и

израдом и одбраном завршног рада - мастер рада, у складу са студијским програмом.

Докторске студије завршавају се полагањем предвиђених испита, израдом и

јавном одбраном докторске дисертације.

Број бодова којим се исказује завршни рад, односно завршни део студијског

програма, улази у укупан број бодова потребних за завршетак студија.

Општим актом Факултета ближе се уређује начин и поступак припреме и

одбране завршног рада.

Поступак припреме и услови за одбрану дисертације уређују се општим актом

Универзитета.

43

Факултет је дужан да докторску дисертацију и извештај комисије о оцени

докторске дисертације учини доступним јавности, и то у електронској верзији на

званичној интернет страници Универзитета и Факултета и у штампаном облику у

библиотеци Факултета, најмање 30 дана пре усвајања извештаја комисије на седници

Наставно-научног већа, као и до одбране докторске дисертације.

Преношење ЕСПБ бодова

Члан 143.

Између различитих студијских програма, у оквиру истог степена и врсте студија

може се вршити преношење ЕСПБ бодова.

Пренос ЕСПБ бодова није дозвољен између различитих нивоа студија (са

студија првог степена на студије другог степена, са студија другог степена на докторске

студије), као ни пренос ЕСПБ бодова између различитих врста студија (са струковних

на академске и обрнуто).

Критеријуми и услови преношења ЕСПБ бодова и одговарајућа провера знања

прописује се општим актом Факултета, односно споразумом високошколских установа.

Остваривање студијског програма на даљину

Члан 144.

Факултет може остваривати студијски програм на даљину, под условима и на

начин који су утврђени посебним општим актом који доноси Сенат Универзитета, ако

је дозволом одобрено извођење студија на даљину и утврђен максималан број

студената који на тај начин може да студира.

Школска година

Члан 145.

Факултет организује и изводи студије у току школске године, која по правилу

почиње 1. октобра и траје 12 календарских месеци.

Наставе се изводи у зимском и летњем семестру, од којих сваки има 15

наставних недеља.

Зимски семестар, по правилу, почиње 1. октобра а завршава се 15. јануара

наредне године.

Летњи семестар траје, по правилу, од 15. фебруара до 31. маја наредне године.

Настава појединачних предмета организује се и изводи у току једног семестра а

најдуже у току два семестра.

Члан 146.

Настава на Факултету организује се по годинама студија односно студијским

програмима у складу са планом извођења наставе, распоредом часова и испита.

44

Факултет је дужан да путем свог веб-сајта информише студенте о начину,

времену и месту одржавања наставе и другим питањима од значаја за студенте.

Распоред часова наставе доноси се по семестрима и објављује на огласној табли

и веб-сајту Факултета, а распоред испита најмање 10 дана пре почетка испитног рока.

Језик студија

Члан 147.

Факултет организује и изводи наставу на српском језику.

Факултет може организовати и изводити студије, односно поједине делове

студија, као и организовати израду и одбрану завршних радова на свим нивоима

студија, на језику националне мањине, или на страном језику, у складу са законом и

Статутом, под условима да је студијски програм одобрен, односно акредитован.

Кандидат може уписати студијски програм ако познаје језик на коме се изводи

настава.

Студент уписан на студије из става 2. овог члана, може прећи у току студија на

студијски програм који се изводи на српском језику, након провере знања српског

језика.

Поступак провере знања језика из става 3. и 4. овог члана врши се на начин који

пропише декан Факултета.

Организација студија

Члан 148.

Настава на Факултету организује се по годинама студија односно студијским

програмом, који се према радном календару организују по утврђеном распореду

наставе и испита.

Настава се изводи у просторијама Факултета и у просторијама које је Факултет

закупио у ту намену, наведеним у дозволи за рад, према распореду који се истиче на

огласним таблама Факултета, веб-сајту Факултета.

Наставници и сарадници у оквиру пуног радног времена, обављају све облике

наставе и научноистраживачког рада, у складу са Уредбом о нормативима и

стандардима услова рада на Факултету.

Факултет може да организује део наставе и ван седишта, ако се ради о настави

из предмета чији карактер то захтева.

Стручна пракса, ако је планом студија предвиђена као облик наставе, остварује

се у школама основног и средњег образовања, као и у одговарајућим установама.

Права и обавезе Факултета и других установа у којима се остварује стручна

пракса или изводе посебни облици наставе уређују се посебним уговором.

45

Члан 149.

Факултет је дужан да на одговарајући начин информише студенте о начину,

времену и месту одржавања наставе, циљевима, методама и садржајима наставе, о

садржајима, методама и критеријумима испитивања, о начину обезбеђивања јавности

на испиту и начину остваривања увида у резултате, као и о другим питањима од значаја

за студенте.

Члан 150.

Студенти имају право да се слободно информишу о организацији и начину

извођења наставе и правилима студија на Факултету.

Упис студената

Члан 151.

На одобрени, односно акредитовани студијски програм основних академских

студија, може се уписати лице које има средње образовање у четворогодишњем

трајању.

Студент се уписује у статусу студента који се финансира из буџета или студента

који се сам финансира.

Лице које се упише на студијски програм из става 1. овог члана стиче статус

студента.

Страни држављанин се може уписати на студијске програме под истим условима

као и држављанин Републике Србије, ако је извршена нострификација његових

средњошколских сведочанстава стечених у иностранству, ако је здравствено осигуран и

влада српским језиком.

Страни држављани плаћају школарину, осим ако међународним споразумом

није другачије одређено.

Провера знања српског језика дефинише се посебним правилником.

Конкурс

Члан 152.

Факултет расписује конкурс за упис за све нивое студија.

Одлуку о броју студената за упис у прву годину студијског програма који се

финансира из буџета доноси оснивач, односно Влада Републике Србије, по претходно

прибављеном мишљењу Универзитета односно Факултета.

Конкурс се објављује најкасније четири месеца пре почетка школске године.

Члан 153.

Конкурс садржи:

1. број студената за сваки студијски програм који се организује на Факултету;

46

2. услове за упис;

3. мерила за утврђивање редоследа кандидата;

4. поступак спровођења конкурса;

5. начин и рокове за подношење жалбе на утврђени редослед;

6. висину школарине коју плаћају самофинансирајући студенти.

Број студената

Члан 154.

Факултет на седници Наставно-научног већа утврђује предлог броја студената

који се уписују на акредитоване студијске програме које организује, а који не може

бити већи од броја утврђеног у дозволи за рад.

Одлуку о броју студената за упис у прву годину студијског програма који се

финансира из буџета за високошколску установу чији је оснивач Република доноси

Влада, по прибављеном мишљењу високошколских установа и Националног савета,

најкасније месец дана пре расписивања конкурса.

У наредној години студија број студената из претходног става овог члана,

Факултет може повећати за највише 20% у односу на претходну годину, у складу са

одлуком Наставно-научног већа.

Рангирање и упис кандидата

Члан 155.

Кандидати који конкуришу за упис у прву годину основних академских студија

полажу пријемни испит.

Пријемни испит обухвата:

1. проверу моторичких способности,

2. проверу слуха и ритма и

3. проверу опште информисаности, на бази теста.

Члан 156.

Редослед кандидата за упис на студије првог степена утврђује се на основу

општег успеха постигнутог у средњем образовању (односно резултата опште матуре),

резултата постигнутих на пријемном испиту и спортског статуса кандидата.

Кандидат који има положену општу матуру не полаже пријемни испит. Уместо

пријемног испита овом кандидату се вреднује резултат опште матуре, у складу са

општим актом Универзитета.

На основу критеријума објављених у конкурсу, Факултет сачињава ранг-листу

пријављених кандидата.

47

Право уписа на студије првог степена стиче кандидат који је на ранг-листи из

става 3. овог члана рангиран у оквиру одобреног броја студената.

Ближе одредбе о начину и условима полагања пријемног испита одређене су

Правилником о процедури пријема студената.

Члан 157.

Редослед кандидата за упис утврђује се на основу успеха постигнутог у средњој

школи, резултата постигнутог на пријемном испиту и спортског статуса кандидата.

Кандидат, на основу успеха постигнутог у средњој школи и резултата

постигнутог на пријемном испиту може освојити највише 100 бодова.

Под општим успехом у средњој школи подразумева се збир просечних оцена из

свих предмета у првом, другом, трећем и четвртом разреду, помножен са два. Кандидат

на основу успеха у средњој школи може стећи најмање 16, а највише 40 бодова.

Резултат који кандидат постигне на пријемном испиту односно испиту за

проверу склоности и способности, оцењује се од 0 – 60 бодова.

На основу спортског статуса, кандидат може остварити највише 20 бодова.

Утврђени статус (категорија) спортисте, као основа за доделу бодова, признаје се

спортистима који су одговарајућу категорију стекли најкасније до последњег дана рока

за пријаву кандидата и предају докумената, као и онима коју су ту категорију стекли у

последњих 5 година.

Ближи одредбе о додели бодова на основу спортског статуса дефинисане су

Правилником о процедури пријема студената.

Рокови пријављивања и полагања пријемног испита утврђује се заједничким

конкурсом који објављује Универзитет.

Члан 158.

Студент студија првог степена другог универзитета, лице које има стечено

високо образовање на студијама првог степена и лице коме је престао статус студента у

складу са Законом о високом образовању, може се уписати на студије првог степена,

под условима предвиђеним Законом и општим актом Универзитета.

Право из претходног става остварује се на лични захтев.

Захтев се подноси у току септембра и решава се до почетка школске године.

Уз захтев се подноси:

1. оверена фотокопија дипломе о стеченом степену образовања,

2. студијски програм, односно наставни план и програм по ком је кандидат

студирао,

3. уверење о положеним испитима.

Члан 159.

Признавање испита утврђује комисија коју формира декан на предлог

одговарајуће катедре. Комисија предлаже признавање испита и упис на одређену

годину студија.

По достављеном предлогу декан доноси решење. Трошкове признавања испита

сноси студент.

48

Лице се на одређену годину студија за коју испуњава услове утврђене

студијским програмом уписује у статусу студента који плаћа школарину.

Услови за упис на мастер академске студије

Члан 160.

У прву годину мастер академских студија може се уписати лице које је

завршило основне академске студије, остваривши најмање 240 ЕСПБ бодова, (Факултет

за спорт и физичко васпитање или други сродни Факултет), односно лице које је

завршило основне студије, по одредбама закона који је важио до доношења Закона о

високом образовању.

Редослед кандидата за упис у прву годину мастер академских студија утврђује

се на основу опште просечне оцене остварене на основним студијама, резултата

пријемног испита и укупне дужине студирања.

Општим актом Факултета прописују се услови и мерила за упис у прву годину

мастер академских студија.

Услови за упис на докторске студије

Члан 161.

У прву годину докторских студија може се уписати лице које испуњава следеће услове:

1. лице које је завршило основне академске студије (обима 240 ЕСПБ бодова) и

мастер академске студије на Факултету за спорт и физичко васпитање или

другом сродном факултету (обима 60 ЕСПБ), укупно остваривши 300 ЕСПБ

бодова; и

2. лице које је стекло академски назив магистра наука, ако не пријави докторску

дисертацију, у складу са одредбама члана 128. Закона о високом образовању.

У обзир долазе кандидати који су на основним академским (основним) и мастер

академским студијама, за сваки студијски програм појединачно, остварили најмању

просечну оцену 8 (осам).

Редослед кандидата за упис на докторске студије утврђује се на основу опште

просечне оцене остварене на основним и мастер академским студијама и укупне

дужине студирања (за све студијске програме), на начин предвиђен општим актом

Универзитета, односно Факултета.

49

Права и обавезе студената

Члан 162.

Студент има право:

1. на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање;

2. на благовремено и тачно информисање о питањима која се односе на студије;

3. на активно учествовање у доношењу одлука у складу са овим Статутом и

Законом;

4. на самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења;

5. на подједнако квалитетне услове студија за све студенте;

6. да буде упознат са правима, обавезама и дужностима на почетку школске

године;

7. да настава и испити буду организовани у складу са студијским програмом;

8. да користи библиотеку и друге услуге за студенте;

9. да бира и да буде биран у Студентски парламент;

10. на поштовање личности, достојанства, части и угледа;

11. на повластице које произилазе из статуса студента;

12. на различитост и заштиту од дискриминације;

Студент је дужан:

1. да испуњава наставне и предиспитне обавезе;

2. да поштује општа акта Факултета и Универзитета;

3. да поштује права запослених и других студената Факултета.

Студент има право на приговор декану Факултет ако сматра да су му угрожена

права из било ког става овог члана.

Декан у року од 36 сати разматра приговор и доноси одлуку по приговору.

Правила студија

Члан 163.

При упису сваке школске године студент се опредељује за предмете из

студијског програма.

Студијским програмом се прописује који су предмети обавезни за одређену

годину студирања.

Студент који се финансира из буџета, при упису одговарајуће године студија,

опредељује се за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 60 ЕСПБ

бодова, осим ако му је до краја студијског програма остало мање од 60 ЕСПБ бодова.

Студент који се сам финансира опредељује се, у складу са студијским

програмом, за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 37 ЕСПБ

бодова, осим ако му је до краја студијског програма остало мање од 37 ЕСПБ бодова.

Студент који студира уз рад при упису одговарајуће године студија, опредељује

се, у складу са студијским програмом, за онолико предмета колико је потребно да

оствари најмање 30 ЕСПБ бодова, осим ако му је до краја студијског програма остало

мање од 30 ЕСПБ бодова.

50

Студент који се сам финансира плаћа део школарине обрачунат према

предметима за које се определио.

Полагањем испита студент стиче одређени број ЕСПБ бодова у складу са

студијским програмом.

Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетке наредне

школске године, поново уписује исти предмет.

Студент који не положи изборни предмет, може поново уписати исти или се

определити за други изборни предмет.

Студијским програмом може се условити опредељивање студената за одређени

предмет претходним полагањем испита из једног или више предмета утврђених

студијским програмом.

Статус студента

Члан 164.

Студент је физичко лице уписано на акредитовани студијски програм који

реализује Факултет.

Студент се уписује у статусу студента који се финансира из буџета (у даљем

тексту: буџетски студент) или студента који се сам финансира (у даљем тексту:

самофинансирајући студент).

Студент свој статус доказује индексом.

Члан 165.

Студент који у текућој школској години оствари 48 ЕСПБ бодова има право да

се у наредној школској години финансира из буџета ако се рангира у оквиру укупног

броја студената чије се студије финансирају из буџета, у складу са законом.

Рангирање студената из става 1. овог члана обухвата студенте уписане исте

школске године на одређени студијски програм, а врши се полазећи од броја

остварених ЕСПБ бодова, укупних година студирања и постигнутог успеха у

савлађивању студијског програма, на начин и по поступку утврђеном општим актом

Универзитета и Факултета.

Студент који не оствари право из става 1. овог члана у наредној школској

години наставља студије у статусу студента који се сам финансира.

Студенти са инвалидитетом и студенти уписани по афирмативној мери који у

текућој години остваре 36 ЕСПБ бодова имају право да се у наредној школској години

финансирају из буџета.

Студент који се финансира из буџета може у том статусу да има уписан само

један студијски програм на истом степену студија.

Гостујући студент

Члан 166.

Гостујући студент је студент другог универзитета који уписује делове

студијског програма на Универзитету у складу са уговором између Универзитета и

других факултета о признавању стечених ЕСПБ бодова.

51

Својство гостујућег студента траје најдуже једну школску годину, односно два

семестра.

Права и обавезе гостујућег студента и начин покривања трошкова његовог

студирања уређује се уговором два универзитета.

Оцењивање

Члан 167.

Успешност студента у савлађивању појединих предмета континуирано се прати

током наставе и изражава се поенима у складу са курикулумом предмета, односно

студијским програмом, а оцена се утврђује на завршном испиту.

Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може

остварити највише 100 поена.

Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (није положио) до 10

(изузетан).

Предиспитне активности учествују у укупном броју поена (100 поена) са

најмање 30, а највише 70 поена, како је утврђено студијским програмом. Уколико

студент оствари мање од 30 предиспитних поена, не може приступити полагању

испита.

Оцењивање студената ближе је регулисано Правилником о начину полагања и

оцењивања на испиту.

Члан 168.

Коначна оцена на испиту представља збир поена остварених у оквиру

предиспитних обавеза и на испиту.

Начин оцењивања је следећи:

1. за остварених 0-50 поена на испиту, студент добија оцену 5 (није положио);

2. за остварених 51-60 поена на испиту, студент добија оцену 6 (довољан);

3. за остварених 61-70 поена на испиту, студент добија оцену 7 (добар);

4. за остварених 71-80 поена на испиту, студент добија оцену 8 ( врло добар);

5. за остварених 81-90 поена на испиту, студент добија оцену 9 (одличан) и

6. за остварених 91-100 поена на испиту, студент добија оцену 10 (изузетан).

Оцена 5 (није положио) уноси се само у пријаву и записник али не и у индекс.

Испити

Члан 169.

Полагање испита се, у складу са распоредом за пријаву испита, пријављује на

шалтеру студентске службе.

Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из тог предмета, а

најкасније до почетка наставе тог предмета у наредној школској години, на језику на

ком се настава изводила..

52

Студент не може приступити полагању испита без испитне пријаве, индекса и

личне карте.

Ако студент на испит не дође у време одређено за полагање, сматра се да је

одустао од испита.

Члан 170.

Испит је јединствен и полаже се усмено, писмено, односно практично.

По правилу, студент усмено одговара на одређени број питања, која сам извлачи,

а која се налазе на испитним картицама и унапред објављеној листи питања. Изузетно,

у случају оправдане спречености испитивача, на основу одлуке декана, испит се може

полагати и писмено, тако што студент, у писменој форми, на папиру, у временском

интервалу од два школска часа, одговара на одређени број испитних питања. Одређени

број испита састоји се од практичног и теоријског дела, где је положени практични део

услов за излазак на усмени део испита.

Испит из предмета Страни језик се, по правилу, полаже писмено и усмено.

Резултати писменог испита објављују се на огласној табли Факултета.

Испити из одређених наставних предмета садрже и практични део.

Испит је јаван и полаже се у седишту Факултета, односно у објектима

наведеним у дозволи за рад.

Високошколска установа може организовати полагање испита ван седишта, ако

се ради о испиту из предмета чији карактер то захтева.

Наставник је обавезан да испите (писмени и усмени) обави у року од три дана од

дана одржавања испита и да испитне пријаве и записнике служби Факултета достави у

року од три дана од завршетка испита.

Члан 171.

Испитни рокови су јануарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски.

Апсолвенти могу да полажу испите, осим у редовним, и у апсолвентским

испитним роковима - мартовском, новембарском и децембарском испитном року.

Дискреционо је право декана Факултета и Наставно-научног већа да својим

одлукама уведу ванредни или накнадни испитни рок.

Члан 172.

Студент после три неуспела полагања истог испита може поднети захтев да исти

полаже пред комисијом. Студент може тражити изузеће предметног наставника.

Декан, продекан за наставу и шеф катедре утврђују основаност захтева. Ако је

захтев оправдан, декан формира комисију.

Студент сноси трошкове полагања испита пред овом комисијом.

Члан 173.

Заказане одбране завршних дипломских и завршних мастер радова не могу се

одлагати.

53

У случају спречености неког од чланова комисије декан, на предлог шефа

катедре, именује на његово место другог члана комисије.

Приговор

Члан 174.

Студент има право на приговор декану на добијену оцену, ако сматра да испит

није обављен у складу са законом и општим актом Факултета, и то у року од 36 сати од

добијања оцене.

Декан у року од 24 сата од добијања приговора, у складу са општим актом који

доноси Наставно-научно веће Факултета, разматра приговор и доноси одлуку по

приговору. Уколико декан утврди да је приговор основан, доноси решење којим налаже

понављање испита. Истим решењем, декан образује комисију и одређује време

полагања испита. У том случају, испит се мора спровести у року од три дана од дана

достављања предметног решења студенту.

Резултате поновљеног испита оцењује испитна комисија.

Предметни наставник не може бити председник комисије.

Мировање права и обавеза студената

Члан 175.

Студенту се на лични захтев одобрава мировање права и обавеза у случају:

1. теже болести,

2. упућивања на студентску праксу у трајању од најмање 6 месеци,

3. одслужења и дослужења војног рока,

4. одржавања трудноће,

5. неге детета до годину дана живота

6. посебне неге детета која траје дуже од дететове прве године;

7. биомедицински потпомогнутог оплођења;

8. коришћења стручних стипендија до годину дана и

9. у другим оправданим случајевима, који се комисијски констатују.

Захтев за мировање студент подноси декану Факултета уз приложене доказе о

испуњености неких од разлога из става 1. овог члана.

Декан доноси решење о мировању права и обавеза студента.

Студент који је био спречен да полаже испит због болести или одсуства због

стручног усавршавања у трајању од најмање три месеца, може полагати испит у првом

наредном року, у складу са општим актом Факултета.

54

Дисциплинска одговорност студента

Члан 176.

Студент одговара за повреду обавезе која је у време извршења била утврђена

општим актом Универзитета или Факултета.

За тежу повреду обавезе студенту се може изрећи и мера искључења са

Факултета.

Студент који је учинио материјалну штету, намерно или из крајње непажње,

дужан је да исту надокнади.

Дисциплински поступак се може покренути до истека три месеца од дана

сазнања за повреду обавезе и учиниоца, а најкасније годину од дана када је повреда

учињена.

Лакше и теже повреде обавеза студената, дисциплински органи и дисциплински

поступак за утврђивање одговорности студената утврђују се у складу са Правилником о

дисциплинској одговорности студената Факултета.

Престанак статуса студената

Члан 177.

Статус студената престаје у случају:

1. исписивања са студија;

2. завршетка студија;

3. неуписивања школске године;

4. кад студент не заврши студије до истека рока који се одређује у двоструком

броју школских година потребних за реализацију студијског програма, осим у

случају студија уз рад;

5. изрицања дисциплинске мере искључење са Факултета.

Члан 178.

Студенту се на лични захтев, поднет пре истека рока, може се продужити рок за

завршетак студија, најдуже за два семестра.

У решењу о продужењу рока за завршетак студија, које доноси декан, констатује

се да су се испунили услови за престанак статуса студената.

Члан 179.

Декан Факултета, сваке године на Дан студената 4. априла, може најбољим

студентима и студентима који су се посебно истакли у ваннаставним активностима, на

предлог Студентског парламента, доделити одговарајућу награду.

55

Стручни, академски и научни називи

Члан 180.

Завршетком студија студент стиче одговарајући стручни, академски односно

научни назив у складу са законом.

Лице које заврши основне академске студије у обиму од 240 ЕСПБ бодова,

односно у трајању од најмање четири године стиче стручни назив "дипломирани" са

назнаком звања првог степена академских студија из одговарајуће области.

Лице који заврши мастер академске студије у обиму 60 ЕСПБ бодова стиче

академски назив "мастер" са назнаком звања другог степена академских студија из

одговарајуће области.

Студент који заврши докторске, односно академске студије трећег степена стиче

научни назив "доктора наука" са назнаком одговарајуће области.

Скраћеница стручног назива и академског назива мастер наводи се иза имена и

презимена, а скраћеница академског назива магистар наука, односно научни назив

доктор наука, наводи се испред имена и презимена.

Члан 181.

Национални савет за високо образовање утврђује Правилник о Листи стручних,

академских и научних назива са назнаком звања одговарајућег степена студија који се

примењују у зависности од савладаног студијског програма и нивоа студија.

Члан 182.

Студенту који је дипломирао издаје се уверење о дипломирању које важи до

издавања дипломе, а највише 6 (шест) месеци од дана издавања уверења.

ХVII ОБРАЗОВАЊЕ ТОКОМ ЧИТАВОГ ЖИВОТА

Члан 183.

Факултет у оквиру своје делатности може реализовати програме образовања

током читавог живота ван оквира студијских програма за који је добио дозволу за рад.

Услови, начин и поступак реализације програма уређује се правилником који

доноси Наставно-научно веће Факултета.

Програм из става 1. овог члана не сматра се студијама, а полазници немају

статус студената.

Полазницима по завршетку наставе Факултет издаје уверење о савладаном

програму.

56

ХVIII ОБЕЗБЕЂЕЊЕ КОНТРОЛЕ КВАЛИТЕТА

Члан 184.

Факултет спроводи поступак самовредновања и оцењивања квалитета својих

студијских програма, наставе и услова рада.

Самовредновање и обезбеђење квалитета се спроводи по поступку прописаном

општим актом Факултета.

У поступку самовредновања узима се у обзир и мишљење студената у складу са

општим актом.

Самовредновање се спроводи у интервалима од највише три године.

Члан 185.

Спровођење поступка самовредновања у надлежности је Центра за контролу

квалитета, односно његових органа: Комисије за квалитет и Комисије за спровођење

студентског вредновања квалитета студија, као и продекана за квалитет и међународну

сарадњу..

У поступку самовредновања и оцене квалитета студијских програма као и

педагошког рада наставника и сарадника узима се у обзир и мишљење студената.

ХIX ОБАВЕШТАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ И СТУДЕНАТА И ЈАВНОСТ У РАДУ

Члан 186.

Запослени и студенти имају право да буду обавештени о раду органа Факултета.

Рад седница органа Факултета је јаван.

Дневни ред и материјал за седнице органа Факултета доступни су и

заинтересованим лицима путем оглашавања на огласним таблама, као и преко веб-сајта

Факултета.

Декан Факултета на седницама Наставно-научног већа и Савета Факултета

обавештава запослене о свом програму рада, материјалном пословању, завршном

рачуну и другим битним аспектима рада и развоја Факултета.

Изборно, Наставно-научно веће и Савет Факултета могу своје седнице

прогласити затвореним за јавност, када је то у интересу чувања безбедности и

успешног рада.

XX ПОСЛОВНА ТАЈНА

Члан 187.

Факултет ће ускратити давање података јавности уколико су ти подаци пословна

тајна.

57

Пословном тајном сматрају се подаци због чијег би саопштавања или давања на

увид неовлашћеном лицу могле наступити штетне последице за пословни интерес и

углед Факултета.

Пословном тајном сматрају се подаци:

1. које декан прогласи пословном тајном, у складу са општим актом;

2. који се односе на послове које Факултет обавља за потребе других;

3. правних лица, ако су заштићени одговарајућим степеном тајности;

4. ако садрже понуде за јавни конкурс, до објављивања резултата конкурса.

Пословну тајну дужни су да чувају сви запослени који на било који начин

сазнају за документа или податке који се сматрају пословном тајном.

ХXI ЕВИДЕНЦИЈА И ЈАВНЕ ИСПРАВЕ

Члан 188.

Факултет води матичну књигу студената, евиденцију о издатим дипломама и

додацима диплома и записнике о полагању испита.

Евиденција из става 1. овог члана води се на српском језику, ћириличним

писмом.

Матична књига студената трајно се чува.

Садржај и начин вођења евиденције прописује министар просвете.

Члан 189.

На основу података из евиденције Факултет издаје јавне исправе.

Јавне исправе су: студентска књижица (индекс), диплома о стеченом високом

образовању и додатак дипломи.

Дипломе о стеченом високом образовању потписују ректор Универзитета и

декан Факултета.

Додатак дипломи обавезно се издаје уз диплому.

Додатак дипломи потписују ректор Универзитета и декан Факултета.

Дипломе се оверавају сувим жигом Универзитета.

Члан 190.

Диплома, односно додатак дипломи, оглашавају се ништавим:

1) ако су издати од неовлашћене организације;

2) ако су потписани од стране неовлашћеног лица;

3) ако ималац дипломе није испунио све испитне обавезе на начин предвиђен

законом, Статутом и студијским програмом Факултета;

4) ако ималац дипломе није испуњавао услове за упис на студије првог, другог или

трећег степена, односно услове за стицање одговарајућег академског или

научног назива;

58

Универзитет поништава диплому, односно додатак дипломи из разлога утврђених у

ставу 1. тачка 2-4. овог члана.

Универзитет поништава диплому о стеченом академском називу магистра, у складу

са општим актом, ако утврди да завршни рад није резултат самосталног рада кандидата.

Универзитет поништава диплому о стеченом научном називу доктора наука, у

складу са општим актом, ако утврди да докторска дисертација није оригиналан научни

рад кандидата.

Министар, по службеној дужности, поништава диплому, односно додатак дипломи

из разлога утврђених у ставу 1. тачка 1. овог члана.

Члан 191.

Факултет издаје нову јавну исправу после проглашавања оригинала јавне

исправе неважећим у "Службеном гласнику Републике Србије", на основу података из

евиденције коју води Факултет.

Јавна исправа из става 1. овог члана има значај оригиналне јавне исправе.

На јавној исправи из става 1. овог члана ставља се назнака да се ради о новој

јавној исправи која је издата после проглашавања оригинала јавне исправе неважећим.

ХXII ПРИЗНАВАЊЕ СТРАНИХ ВИСОКОШКОЛСКИХ ИСПРАВА И

ВРЕДНОВАЊЕ СТРАНИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА

Члан 192.

Признавање стране високошколске исправе као и поступак вредновања страног

студијског програма спроводе се на начин и по поступку прописаном општим актом

Универзитета.

Признавањем стране високошколске исправе Универзитет утврђује право

имаоцу те исправе на наставак образовања, односно право на запошљавање.

У поступку признавања ради наставка образовања у систему високог

образовања, имаоцу стране високошколске исправе утврђује се право на наставак

започетог високог образовања, односно право на укључивање у одговарајуће нивое

високог образовања.

У поступку признавања ради запошљавања, имаоцу стране високошколске

исправе се утврђује врста и ниво студија и стручни, академски или научни назив.

Поступак признавања се не спроводи када је јавна исправа стечена на територији

СФРЈ до 27. априла 1992. године.

Признавање високошколске исправе и страних високошколских студијских

програма Универзитет врши на лични захтев имаоца стране исправе у складу са

законом, међународним уговором и посебним правилником који доноси Сенат

Универзитета.

59

ХXIII ОПШТА АКТА ФАКУЛТЕТА

Члан 193.

Општa актa Факултета су: Статут, правилници, пословници, одлуке о висини

накнада за пружање услуга и друга општа акта којим се уређују одређена питања.

Предлог Статута утврђује Наставно-научно веће, а доноси га Савет Факултета.

Статут се поноси на сагласност Сенату Универзитета.

Општа акта Факултета доносе органи Факултета на основу законских прописа,

општих аката Универзитета и овог Статута.

Измене и допуне општих аката врше се на начин и по поступку који је прописан

за њихово доношење.

Тумачење општег акта даје орган који га је донео.

ХXII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 194.

Факултет обавља делатност у складу са одредбама Закона о високом образовању

(" Службени гласник РС", број 88/17), Статутом Универзитета и овим Статутом.

Члан 195.

Конституисање Савета, Студентског парламента, као и избор декана, у складу са

Законом о високом образовању и овим Статутом, извршиће се по истеку мандата тих

органа, конституисаних, односно изабраних по прописима који су важили до ступања

на снагу Закона о високом образовању.

Поступак избора декана, у складу са Законом о високом образовању и овим

Статутом , покреће се најкасније шест месеци пре истека мандата из става 1. овог

члана.

У укупан број мандата не рачунају се мандати до ступања на снагу Закона о

високом образовању.

Члан 196.

Започети избори у звања наставника и сарадника према прописима који су

важили до дана ступања на снагу Закона о високом образовању, окончаће се по тим

прописима, у року од шест месеци од дана ступања на снагу Закона о високом

образовању.

Члан 197.

До почетка примене прописа који уређују општу, стручну и уметничку матуру,

упис на основне студије врши се у складу са прописима који су важили до ступања на

снагу Закона о високом образовању и Статутом Факултета.

60

Члан 198.

Студенти уписани на студије до ступања на снагу Закона о високом образовању

(„Сл. Гласник РС“, бр. 88/17) у складу са одредбама чл. 82-88. Закона о високом

образовању (Сл. гласник РС“, бр. 76/05, 100/07-аутентично тумачење, 97/08, 44/10,

93/12, 89/13, 99/14, 45/15 – аутентично тумачење, 68/15 и 87/16), могу завршити студије

по започетом студијском програму, условима и правилима студија, најкасније до истека

рока који се одређује у двоструком броју школских година, потребних за реализацију

студијског програма, рачунато од дана почетка тог студијског програма.

Студенти уписани на основне студије до 10. септембра 2005. године, могу

завршити те студије по започетом наставног плану и програму, условима и правилима

студија, најкасније до краја школске 2017/18 године.

Студенти уписани на магистарске студије до 10. септембра 2005. године могу

завршити те студије по започетом наставног плану и програму, условима и правилима

студија, најкасније до краја школске 2017/18 године.

Кандидати који су пријавили докторску дисертацију до 10. септембра 2005.

године, односно студенти који су уписали докторске студије по прописима који важили

до тог датума, могу да стекну научни назив доктора наука, односно да заврше

докторске студије по започетом плану и програму, условима и правилима студија,

најкасније до краја школске 2017/18.

Студенти из става 1. овог члана имају право да наставе започете студије по

студијском програму који је донет у складу са одредбама Закона о високом образовању,

на начин и по поступку који су утврђени општим актом Факултета.

Члан 199.

Студенту који је стекао или стекне право на јавну исправу по прописима који су

важили до ступања на снагу Закона о високом образовању, Факултет издаје јавну

исправу по обрасцу прописаном до ступања на снагу овог Закона.

Члан 200.

Стручни, академски, односно научни назив који је стечен према прописима који

су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању (Сл. гласник РС“, бр.

76/05, 100/07-аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 – аутентично

тумачење, 68/15 и 87/16), изједначен је са одговарајућим називом у складу са чланом

127. тог закона.

Члан 201.

Питања која нису регулисана Статутом решавају се у складу са одредбама

Статута Универзитета, Закона о високом образовању и Закона о раду.

Члан 202.

Измене и допуне овог Статута врше се по поступку прописаном за његово

доношење.

rlnan 203.

,{anorr,r cryrlarLa Ha cHary onor Craryra npecmje Aa BDKr,r Craryr (Daxylrcra 6poj:05 -222 AoHer 08.03.20 1 6. roAr.rHe.

I{talu204.

Onaj Craryt cryra Ha cnary uo 4o6ujamy carnacuocru Cenara Ynunepsr,rrera yflpururnull ca upI,IBpeMeHLIM ce,qI,IIrITeM y Koconcxoj Mr,rrpontrru, a upurraemyje ce ocMorAaHa oA gana o6jaubr.rBarba ua ornacroj ra6lu u ne6-cajry Oarylrera.

63

YHI4B EP3I4TE T Y IIP I4IIJTI4HI4

rp,i,tr{4f/!o-e,

laryrrr: 02.04.2018. roAuse

r.. r r, ,.;.1 jr,,:(i. :triLi.l!1ltiir,,:':irl I

05. o,4.. ., lB,*. ,

, t 'pr;:lr :6,,:q,r;.;

oJ JZC i ":

ll

Ha ocuony 'ir' 65. u w,70. cran 1. rasKa 43. ctaryra yuuneps vrrera,a y cKJraAy aav'u' 56" 57' cras 1', vlt' 63. cran 1 u'Ir. 65. cran 4.3axoua o Br4coKoM o6pasoaaruy (,,cr,rtIacHlIK PC"' 6p' 88117), Ha ceAHI{IIa CeHara Yuueepsarera oApxanoj 02,04,201g, ro4aue,,uoHera je caeAeha \

oInyKAo AaBaby carJracHocrrr Ha Craryr

,{aje ce carJlacHocr ua craryr @aryrrera 3a crropr u Qusuvno Bacn'rar'e,Yuuneprnrera y rlpuu'uHn, ca rpr,rBpeMeHHM ceAarJrreM y Koconcxoj Murponuqa,6p. 05-325 os 20.03. 20Ig. roAHHe.