Scanned by CamScanner

---------------------------------------POGLEDII MISLJENJA ~~~~~~~~-----------------------------

FENOMEN BAHATOSTI U SFERI NASEG NEIMARSTVA

Dr Mihailo CANAK, dip!. into am.

UVOD

Ahivnosti u oblasti neimalStva prcdstavl)aju s101e­De, multiprofcslOnalne procese sa vdiktm bro)em uee­snika razn ih profita i sa neograniecrum brojem mogutih rdenia ko)a zavtse od post",l)emh cil)ev. I prioriteta. Svaki od OVlh IIktera ima svoJe cII)eve I pnontete koji delom lit u cehm mogu bIt! zaJ ednl~kt lit specifi~ m . Spe­cifitni, clal)e mogu bltl modusobno kompatlbilni ili u ve­coi ili man)o) men antagon i slle ~l I tu potIn)e na.!a pri~a .

Subiektl u Izgradnji mogu se u globalu svrstatl u sle­det e lr.ategorije:

- Invesll tori (koji su u principu posrcdnicHrgovci. ali mogu biti I dlrektni kupci),

- Izvodati i podlzvodati, - Projelr. tantl (arhltcktl i elr.speni za pojedina pitanj3

- instalaten . statlwi. strutnjaci la termil:u i akustiku, itd)

- Konsnici (stanon , fi rme. ramc msutucije. itd). Ovim kategon)arna pridrufu)u .. I polJutari koj i u

odredenim dru~t,eno·ekonomsklm usloVlma preuzimaju dominantn u ulogu donOSllaca odluka I u tij im su rukama I not i pogata.

Sasvlm )C si gumo da cc u vcllkom broju slutajeva doei do sllkoba mteres. ItO)1 la~o dovode I do clr.scesnih sltuaCl)a . Ukult ko su OV.1:VI ~"U~ ob l pokmeni pravnom regulat lvom I ako su od",,>! IZfiledu .~tera kurcktm I ci· vililOvHni. v<Cth Itonfl lkata nece bl tl . • It oko se u njlh uvuee i bllo KO) I vld nhl l)a ond4 Ula.lllno u ,onu swruw • povremcno I total ne pomrCmc. Ovo nasll)e Je n.)Cdcc pSlholo~ko mada mole b lu I fiLIClto. a )edan od "JCllovlh vidov. j e • bahato. t pu)edmlh uCesm~. u proe.eslOu pia. niIaD)a. p",)ek'ovan)a. graden). , lld. O ,'a) terr!lln se testo koristl, tako cia cemo pr\"o poku~a tl cia ga defimkmo pre nego St~ anallziramo kako se sve lSpo l)'V3 u oblasti at·

hitekture.

534

Srodne retl: Gnubost. osionost. dl$kost. be· zobzimost. arogantnost . nadmenost. prepotencJ­la . • To le stav koji onoga . ko)1 ga ima . podstite na OOo!ost, drskost pa tak i prelirno pona~anje pre­ma dnugim I)udima Bahat je onaj kojl nema slv.r· nog razloga da se prema drugtma tako i odnosl. ati iskori! tava i najman)i povod da sebe uzdigne iznad dnugih Naravno da za takvo pona!anje nema dnugih razloga OSlm da preteranom nadmeno!tu sebe poku!a za!titJti il i za se be neSto dobiU: (lj . Uvodic-Vranic). Baha tost mole blti forma lna (bez podr!ke) ili rea lna (sa podr!kOm sa stra ne) kada je daleko opasnija. Medutim. bahatost uop!te ne

mora da bUde prouzrokovana 1olJom za domina. cijom. vcc mole biti rezultat primhivizma. nev.spi. tanj •. sebicnos!1 i/ilt 10ljo da se pretioom dOl1. do reallzaclJo odrodenlh ciJJeva Postoje s tavovi da su bahatost 1 a roganclJa paravani la komp'ekse 1 stid. IJlvosl. Ne porieuei moguenost postoJanja t.kvih slutajeva . moramo da nagtaStmo da smo u na~oj 5().godl!nJoj proJcktantskoJ praksl upazn.11 mnogo bahatih osoba all Je nJlhova bahatost (sl<oro) wek bila rezultat komblMclle bel obrazJuka. nevaspi. tanja i nekog supenornog statu sa U slStemu kojl im Je takvo pona!anJe dOlVolJavao Gubttkom tog statusa. ani su se naglo protvaratt u skoro normal. ne Ijudo (mada nlkada potpuno. VlnuS bahatosti je samo sveden na ma n)e vi!e prihvaUjivu mellJ)

Driavni organi

Dabatost najbolje buja ns tlu nadubrenom moci i novcem. Zato je njena pojav. nBji1.ral~nija kod investi· tora i politi~kllt struktura . I zvoda~i i urbanisti·p13neri su selektimo UltC.j Ol, dok su proJ ckt.nti ugla'llom u infe· riomom polol.a)u. Medutim. koreOl bahatostl SU daleko dublji i setu u ,amu SI'} dru~tveno·poltlt~kog SlStema hraneti se korupcljom, nepotizmom, neLaJal1)i\'o \eu. pscudolegalinnom. pn mlllvi1.mom. mllOVlmil, ideologi· jama. strahom pa i temrom. ild. lld. Iz svq:. O\oga I jol mnogo Cega form ir. se Jcdna s!,<,Clfifna nJkama dro.Itve· na kltm. ko)a se vemo prcsli l ava n3 oblast nelmarst". i gradevin.r tvs nB Jedan transparentnlj l I saglcdl)i,jJi M ·

ein. Oahato>t nosd.ca moei JC )edan od bltOlh prcduslova La odrtavLnjc ovak vc slIuaclje. ko). JC utili. tako daleko d. joj instnmlentl demokr. tl t l1osti ,il e III .a nc mogu. Ita VI!C, deform. ani i unab1em, om )oj vi!e koriste ne· go ! tctd

Svojevrsnl primer bahatosti nosilaca polltitke moei predstavtja slutaj lokacije Busije u Zemu· nu koja j<l bita predvidena kao rezarma deponija komunalnlh otpadaka za NoYI Bcograd i Zemun za sluta) ru~en)a mostoYa u ratmm usiovirna. a 1 u redovnoj eksploataclJ I t ro~kovl transporla bl se znatajno umanJlli Mooutlm. po narooenlu op!tin­sklh (V Se l etJa) a no gradsklh vlnsti. 1997 godine . lokaci)i je bel zakonske procedure promonlena namena u sitno isparcetisan presto( ko)i )e razde· Ijen izbogticama Iz ratom zahvaCenih kraJeva. Ne konsultujuci s tnutnja ke, Se~ell je prevtdeo (da it?) da bez planske dokume ntacije nijo moguCe po­stavtjanje kana~zacione mrefc , ~to je prouzroko­valo Izlivanje mnogobrojnih septitkih jama posle

IZGRADNJA 68 (2014) i 1- 12.534-541

Scanned by CamScanner...

vake vece ki~e . PriYremeni polititki poeni steten! ~rzoPletom humano~cu odraz!li .su se negatlvno ne duie staze. Mcejutim, oyde nlJe stvar u ciljaYI­ma yeC u bahatom I nasilnitkom postupku nJlhove

realizaclje. Inlenzitet bahatosti mo2e da varira od grubog na­

meWlja poj edinih solucija, uz vredanje, agresivnost pa mofda tak I fizi~ko obraCunayanje. sve do rafin iranih meloda, dcmagogije. ncubedljlvih i nepotpumh argume­nata, isknvlJcnog tumJCenJa regulative. raznih po~tapa­l iea, itd. OV8J mtcnzilet mOLe u z3vIsnosll od situaClje da bude konslantan ili da varira od jedva primetnog do \'coma izralcnog.

Primer netransparentne bahatosti je i Izgrad­nja beogradskog Sava centra. Danas malo ko zna da je nJegova izgradnja finansirana od srcdstava fonda PlO 1976-79 po odlucl jednog eoveka. a IskJjutivo u cilju odrlavanJa Samita nesvrstanih. Samit je pro~ao a penzionerski je fond obogaljen. Tipicno klanje vola (u ovom slutaju penzieneri su volovi) zbog kile mesa.

Uzgred budi receno penzionerski fond je ocerupan i prilikom izgradnje pruge Beograd-Bar, a sada se penzionerima opet dere koia 5 leela, pa smo sve bllli masoynom lapotu!

Konlinuilel bahalOSli lakode vanra. Kod Dekih do­nosi laca odluka bahalosl Je urodena, odnosno deo nj iho­ve psiholoSke strukl ure, dok drugima bahalost sluti kao

':JM:m~. .. c __ ~ ___ _____

._ .... ~~_c:nnc ........ _ 1. 10u0'-"~

C''''''' f}' .rl,(l AAD • .. -[!!J ..... ~. ,, : : ., ::~:!~: '~!! ...

.-. ~1 --.2tz...r+ . '. HI.£. ' .. " O ' ''~ . .. .... ........ "" ... .... ... .. , ..... . '" 11, ,,. .,. ,, • .••• . ,.

n.- ., _____ II w- 1006 ..,..-. ___ ..... _ ~ _~~...,....o ... .,..,..._~ __ """",,....... c.- _ ... .., "'- U ... ....,.... 0 "", . ""' ..... _ t _ c-.,. .1_ ~......-...-.~.~. __ 10 " .......... , 10.....-. ... _ 1

~~ .... ~-.,-- ....... """'""'-~ ,--- ... .., -- -~ --.... . ,.,-.-- .. ,­__ • __ . 11_.__ w _ .. ..-. .. ..... ~ __ Ill ~ _______ ... ~ ~ ___ r~. __ .~_ ...... . _...., . ........,... 1"""'_ v _........-,.. ........ IiA)'f'. _ • .....,. .. _. ..... _ . .... 't - .,. .. U1o ...... _ , .... . ~ .. ....- ._ ~J' ______ . .. ~. t ............. _ ... ..-...P!' .. "''''' "' __ n.- ~ ..... .. . .......,.y . .,- .. ~ --..-.' 0 _ ..... er .~ 'ftoMl .. ___ ~ ... A8 " , _ ....-~ • . __ ... --..I!I" . ...... ... _ --:0_ . ... ~ ........... ~..-_ ,.... .. __ _ .. ~~ .... -- "~ .. .. ....... _ .. .,.".,., ~y .... ~ ... _ _ '-... __ ...... c-- -.... ... ,. .,..." """*-CII" • .... ~_ t , .,.., - _ ..... ~ ,~ • • ., ... __ "" __ w .....--. .... _ ~ .. .. ~ •• _1\.,1" "'''-~ ... ....., __ r(P'tf .. A"" "0 ,....,.,.~ ,..... ___ _ ~ . .. f_.,_ """'''r ~. _ 1 OZ ' _ ~ __ . _ ".... - ----~ ...... - - ,.-. __ . ,..,......,.. ~..o ......... ~ _ " __ 1- 1'1 c ...... , ~-"""""-1 "... __ ._ " ..... -=-~....-,.... C,... • ...,.,..... __ ....,.,.. __ .... _ ••• 1\ - _ ~ .. .,. ..... ~_ -.-~ ".,.. ,

.. ~beot""'*"

~. ~ ___ • ...- C .... ,. __ 0.._ ... ~ --not'Y .... jI~ __ .. C"I ........... _ 6N_~_ """"

1'\tlOIO'~ p. ___ IJ'O ... ~..,.. .... ~_ ~ 11

_ • _ 0 _ ,. lOO" ~ "'¥ e.too .....-... ~ AI " __ ~""t""\I ..,. e-no • __ .......... 'I' ........,--_ ...,.".,.,. _ 6to CIf

~o _ ••• ro_ ..... rv- "'.qo~. ~,.."..'f'It,.

~ ..... ~--........ -~~ ,.,.... """"' ..... oeo-.._o .. _ POO IUt" I-~ -.-c ~ Jo..-.-.• , _ er '''-'' ,lOG'}' ~ -- ......,........ ". ~ ...,.--.--,,~,. ....... ~......,...,..--. _~ ... t_ POOC't_ ...... ,_. · JC _ .

Slil:a I. Pi.MO Nmada Bogdanovica Pf'fUZ"O I: troop/Ja "1:­gradnja " br. 10-1112005.

Il GRADNJA 68 (2014) 11- 12,534-54 I

kontrol isani instrument koji koriste samo u odredenim pril ikama.

Biv~i gradonatelnik Boograda Nenad Bogda­novic bie je po mojim saznanjima u normalnim st­luacijama prijatan i IJubazan covek Medutim, kad mu je jodan od predscdnika op~t,"a skrenuo pa­fuju na visoku cenu I rizike novog savskog mosta sa saJlama , on Je potpuno promenio pona~anje pa jo zaprotio dotlcnom predsednku da ce ga pojesti (pohlltka) pomrcina ako te stvan bilo gde i bilo ka­da jo~ koji put pomene Slitna bahatost je vidljiva i u prepisCI Nenada Bogdanovita sa Savezom gra­devinskih inllnjera 11ehnitara SrbiJe koju prilaie­mo kao primer za odvratanje (slika 1).

U ovom pismu bahatost nosioca moci (kojl je svestan da mu nlko "'~ta ne moie) iskazuJe se na vi~e na~ina '

- konstatuje se da se naJzna~ajn lja tehnitka asocijaciJa u SrbiJi destruktiYno pona~a i late.

- neistinito se tvrdi da Je usvojeno re~nje najpovoljnije i po ceni, dok Je u slvari, najskuplje,

- po~to Gradonatelnik , oalJe oslaje pri usvo­jenom re~enju, Savez iniinJera i tehnitara Srbije se progla~aya strub10 nekompetentnim i zlona­mernim.

- na kraju se izratava nada da Co se Savoz vratiti na pravi put i pomocl realizacijl Gradonaccl­nikove verzije (odnosno, postati njegov poslu~n ik

I marioneta)!

" ..... ~ .. WHC'Ipfi.TM' ''_ . QC • "<) ~. ~ .. ~ • ~ ___ , . -.p&A",- y H. ~ _ ~Aa,. IU~ ... ~

~ ~ .. ~ PO .. ...cr ... -.w .-l-.oc-nt ... ~.".., ........... J~l"Of nocnII "",", • • 1CRn.Ha ~ A*'I-" J. o-oe __ ,. l'\ou'Io !la Of

• ... ~ ,..,..,.. .. ., t»t .~., ... ~-- • ~ ~ .. .. ~ y ~ .W'P~ YOC"' I 'r1HCTO """1. u w .. ~ ce ~ .. _ room.,... ~, ... 100 It.ItA.II ro .. .......,. Oou ~T • • ~ ~nut OIOIC"'I~... . c;«:e... "PO~ :u..r.,....&a WTO

NIIA~ ~ ., _'_I ~ _....., IIDf1 ~, • .,. .. ~_M

~ ~yte M .... ~. ~.0¥4 0 ... ~ I'Off"IyI«Jf ~_ ~

~ YOC'f I~"." oe t4 ~an.," fiG I:~' ~yM"~. ...OIOW""...., I..,~_l'IA~~ro'lJl'f6. :P fC"_.1'loI Mlp _1} ~ At ~ PfIt __ l lj • .QPYI"If lP"tf _.-ypc...e t.oI .1400 .. CA ,..-0-'" "".. q:....., ~ ....... ",.0", A(*aJ\o. __ C'Tpof_ """IWOIW' .... .., e.o ce ,Qou.ot1O IOM .... -o .Qg AUCoot • ~.,~c.o ~ ,-.-, nc.c".. 0Wlf" 01 noctatW "" ' __ 0 ~.,. .q.. •• _,..,.. 'IOCTIIII'I. to ~ - ie ~ ~ NIl ~ .. "" ~ AI 010 ~....,. ry6oo~ ... l--- • ~ pecn.w;.-~ • U1pQII~'_ ~pey .. AI " .. ca ~ .. tooM ~ ~,A4l C".eclI ' ~MlI' HfOCY~ ~1JOoI!~ ~ ~ ..... . .... u 1*"1.'--""" ... ~ I'lltIAI ~ •• 0C;r1()CII ,flO c.u.. yrt~ PM

30ur far • • ec oe-~ __ IU ,.,. f1loIA ~ -=' .... "" ___ 110'_ p&,Q

.... I'IpOfHl't vun·, • 100I:"I ' ,..,.., c.... Y ~J'. ,.. ... .,CT~ A"'~. E.. 06Joo114t "" 0C'fIt)p .. _ Ott.o ~. " lpot "'P"~ ~ C-n- .. t.oIry«"'"t" &,. MI\IJfO yr:~ ... .w;y . .. CI,A' oc.nop .. ~ nrw."w....". .c. on.T ey"y ~--'It>! ",1'TqI • _Y 1De . "'''AI'IOC!' . •• ' l0iii C ... ~ To joIIoIOItOrPMOpHO . ... l'O -rt.IIO oOp.eI""nI ""'Y. P'U.1'Ieoeoo '*' notIIO .... ~ ~ • ~ VV1 • ~ ~ ~. ~ .. ~ ..... ~c.-o~. U .. --..o~ . • U~OA ,."...,.... uo;. ~ PNJI'oI'Jft...o C-MltaPJY.ytt. ~ ..,. Me. 01 ... ~ "Y'Y~fAm

~1oIO CA C ... ,. ~,.,..~ ... . ~ • • ' .. ...-..pI Ct;ICooo,. &nloI •

/iI¥'f« C1JI'J"-ItuI ..... ,..... AI '" )'IU\o"'" '1 1t 1fJlla,A~'1 L-"P4\-I Mt ~~ ~ • ~ c.aj .... ~ .. "' __ ..oN""""" WTO ~'1)'IIMM nOW'TOU-... ~~. PMA . • ory ...... ,.. ~ ..... ~ .... ~.iI"IHI«I . ~'-'O .. IIC..,..~ •• ~.

535

- - -. - -. - ~ '1

I i !

I I •

Scanned by CamScanner

Za.'lim')ivo JO da u ova bahatost samo u ne~to bla!em u pcene's i na Bogd3flOV1CcVOQ nas!ednika G D~a!.3 ko!l le • .onatno taj z!~rec­r'A most I zamlO po V,M! nego dVOWU' oj ccnl c.d stanc1ardne Ni ovde nl'e pitanje kakVl ~e C'revl 'JI­JU iza clor=,taca odluka ve t 0 NACItIU I!kaziva-

nja I rea'l2ao.,e O';<h od ka , ' Slut3J " lost na AdJ- l(OJI polako vct ~lItc I , SyoJ~

istonr ku dunenzlJu uk,all1je i na neh temporalno Irnpll­ka:: ije b.tbltosll Most Je u gradcn 1 demokrate IU vero­,-ale da I~ Je o , 'aj posao (u odnosu na broJ n: b k, eve prcili(xhh vlasll) matM PO' eCao reJung. a da Cc nJ l hov~ moe i 3" oo tel U tr.1 .trul:u 1 I.nlltare t.: i"OjOJ bahato~ l l pr., rnl, '" se, Beouada~1 m9J l~raVJli n. eeDU m I V3-

kOJo:e ujdurr.lc P1- ru "oJe neudQ\ol)'lvo n3pl3111i na ileee6m tzbooma S'P'ffi l mlO da Je u 17.homum deba­kJu unaD \ , OJU ulo gu • S2m most all, nat'" I. , ko le doUo do Mjega_ T ck u " ckorn , leCctc:m perlodu, . kD bahalost demoknlla 'zp1b. u iOaIJ , slutaJ cc pU ll u :taborav, pa molemo poe. od pOCetu .. A ll .. JO~ Je . u, '.! e rano, a pv c 'u vellkc ' A r.:olda l e neleo ,zv'Uc, • nel:'U poulw, mada ClitO nc ' CTUJem. S, 0:0 m llh d3 Je naJpametnlJ ' " ,

1:I511tu lOnalna bahalMl mok blu na.\kdn3, Vlasli

se mcoJaJu al . se O:ih2!ost prcr.o:. ' '" Jednc gam llure na dru~u u .stom rn!C"w:etu (nuda ne uvek u "tom vldu), poo!uena .h ublv.rna, Bahawst b" ',h I datla!nJ.h vlast i je u = g ne .I .tru, a!1 ujed.:lom znataj tlom razllkorn: pro{: r(!'oO Je molljeDje da ,e b"~3 b,la U .Iuib. 1ofOlh • P3l'IlJ, • • h 11l:neu 3 da=IO}3 >tOj' la ll'nlb (. takede paruJ1 h) mlcren ~ ,e u otlllU JiVOOSIl bar done"le opravda, ;1,

E aur.ta. ... )I' prrne< P'Olel<ta 'BeOllrad na vod; , ko;l )I' .0000lI'an bez me!!unarodr.og konluJ~a , van uobtta;er.e po'O"..edu' e, u nesl<!adu sa Gene­ra'nim paoom, sa UJ\aproo ponu1enom mw:liokri­tew.xn re~n,ool anoromnoo;; btfoa , a 'l la ,I!anirn f.nans\crom ~-O~ r.e ~JO\' previ! .. "/om", gradskj boCte l iruIte vet oovo';no uns!.en preltlOdnim prulrupcm =f>tDm r.a;.,1, t la prm edOu . Irutl'lih ()(ganaaCl}3 da se O\la~·D velih opcraO,6 no rcall-

, beZ \,Q<".~u"a ~O())e bahatJ OO\1OVO<, ' /lc\f,a o I Mdu Vl mol, arde , pa neka ra .. p~u:u ItonIuJ"e ' , pr! te!T1JJ ~u za!JO(a"',ene dye stvarJ i to:

aJ da J'! otA!~,e flflans>ja pos.l!l d,taJO a ne a (ekata '

bI a,o , kad dm'Ja obez.bOOi pot"ebna' tIIC<:I­s..'va ana 16 spa~ dutna da oh pial,fa pod uoblta­/enom prc,coo",ama MeautJm, zase una tlnjeni­com ca "" u ""om uCa,u bahato~ ! trte jay ... Cl ne r.eiu ~kmertf tJ.'JlI Interest, j~vnc" t le p'&ita pre '.o nevavl n<)sl. , d<*, s.u drtame. 9'3d1' 0 vla­$!i sa s VCl!e s:ra. ... e proouzele ooredene me re da se nedOstaCI uoia!e ~avc'k!ll pnmer uk.uuje na neke spec.fitnosti re­

[lemma percq>Cijc bah":osti u tlj enom ol;ru1Ju, Mogu~e

je tax oform.u I neku vntu . kale tn tenziteta nellativruh r<aLc'J3 u 7~v'r.105t i od toga da 10 je bahatost :

- u slul.bl nekih l itn ih luknlim ,h mteresa a Ma rn · tun r,d:~ ko:lkretrle popul&ciJc,

- u ,lull" nch h !>tMih nespeci ficiraruh intercsa,

536

- odraz pliholo~lce slrulr.lure bC1: poscbno ' ci ljeva, IZTalen.h

- u lu>bi odbrane nckc poslojece, man)'e v'! I , .. 'eegal

ne slluac lJe, ' - u slul-bi nd.h nov.h aktivnosti kOje u '

na rod no b lagustanje , i sI. napreduJu

U d vn po~\e(] nj a ~Iutaja, lira javnost mo' A I. ' k ' ,-e,a~ba_

hatosl po , matral ' ao p071t.van fenomen kOJi e n" __ "evrste rukc", a kOJu su srb. uvck ccnili dok im n

J d""'ill

kl " le ' I fi ' e 0Jad .. a ond:! All se •• ru u. g avu ( 'gurallvno, razume se!),

Gradlkt ,'bllll urhanlstl

U mull'profes.onal noj oblast i urbaniana lakodolaz, do <ukoba §ta , '()Ya I .nlcresa U pogledu pnorile!a kOrilce_ nJa poJed inoh lokac'Ja kOJ' .e krecu od babale prom namCTIc 7emIJ ' ~l a, pod pnl iskom pojcdJn ih ul lCajn ih ~: SIltUCl)3 ", po] cd .n.ca , pa do smhronozovanth a!aka S.re pro<lome celine koj i mogu da ugroze funkcionisan~ &fad. u globalu ,

Makj~kl a luvlon I naspramna leva obala Save u Beogradu kDj. predstavljaju najznatajnije porod­no vodoizvoro~tc u gradu I kojo treba cuvati kao ma lo vodo na dla nu, decenijama je ugr01avan od strane svlh rnog utlh funkc'ja , ,ns t'tucija , pojedina­ca Po ered,no jO provuten ris kanlno autopul, na ju­gOl5toku je pla n ski smeMona ranltrna feleznltl<a stanica , na severostoku so ugnlezd,lo slanovanle, dok su na levol oba l. Izmedu ren, bunara nelega~ no loctrano v, ~cnd,cc na~,h naJugledn'l,h gradana, Naknadne legallZaCllo ne re~avalu problem, ;er je vodoizvoro ~t u l 31Sta svcjedno da It je polcnOjajni zaga<'"ac legalizovan ,It ne Uostalom I sam akt formalne legaltzaclje svojevrs ta n je primer bahall)­s ti a ll i nomoe. urtla nos totklh sluHli u okviru nesre· ~en ih sis lema v, ~eg redd

Sindrom polot lCke s\Cm alosH • nepogrdlvost. pi>­

sebllo je pnsulan u n'~ 1I11 II lo, im3 J O~ od komurusut ­klh yremena pa ~ve do Jan.. Polot .f.n smatraju da su u situacoj ' da !Ivan &"c • l omp\cI..<OJjc po, matraju od ek. perat" , pa 5U . klullI 01 , da nj.hova m.~ljc nj a podee­ne lIi dn ,10 pn hvalc samu ako .m se St3VOV' poll.paju (ug lavnulII . ao dopunskc JIgumellte) To Je razlog zal:o urban i, t,C ke ~ I u>be ~ve v. ~c gube svoJ kreatl\ni karaklcr • prctvardJ u se u tehOlCkc egzcLut ore gradsklh .lu1bi i drug.h eelllara moC; ,

U tom nametanju pojedinih odluka sa vi! ih nivoa , rami 5k/ivoni Interesl dolaze do Izmaja naroC,to kod naluranja prevaziden.h iIi ncu,granih Ic hnolOlllja Deograd le decenij3ma bio prcplav­!jE:n ponudama zasta relih spalioniC3 komunalnJh otpadaka , ktajnjO s umnjiv,h sistoma rcclidate kl)­)e $U nudill s lranl ill domati posredniCl UZ podr~ku noukih .11 korumpiran,h (lIi I jedno I druga) ali uvck autontaUvnoh poltti t ara kOjima je uvek sve bllo ja­sno! Bilo ju potrebno mnogo truda da se ovakvi poku~ajl odb'ju I grad spase od masovnog travanja dloksinom i furanom, a li opasnost nije pro~l a jar se nove ponudo i dalje nllu , a nz,cJ ne smanjuju,

Reclproc.tcl bahatosti se javlp II sukobu intefeS3 dv •• ll v. ' e bahatlh subjekol3 od ~oj.h svaki udara na sla­be mane Dstalih (na primer, izmedu dv. gradska sckr<-

IZG ltADNJA 68 (20 14) 1\_12,534-541

Scanned by CamScanner..

"ata, ili i7Jl1edu dve shube u Urbanistitkom znvodu). ~~ode 5U poznati t7.V, "Iantani" sukohi u koj ima se je­d:n subjeknt bahnto p<ma~ premn drugom, dOI!;i prema

tretem itd. Slueaj lantano bahatostl propoznajo 50 do-

IImleno u, veC pomonutom, projoktu Beoor da na vodl , a karike lanca su slodeCe:

aI Or~vnl vrh dogovara so slranom firmom izgradnju dola gradsko tontonjo po ~ tranom pro­jcktu I pod povoljnlm us!ovlma finanslranja kIlO projckat od naclonalnog znataJa.

bl S obzirom na to da projoklll nije u ' kla­du S3 pestojoeim Genoralnim planom I vatoCfm proplslma, Gradskoj upravi so nalate da omoguCf realizaclju projekta svim rsspolotlvlm sredstvlma I da I 5ama participira u tro~kovlma ,

cl Gradsk<l uprava nalato urbanislleklm slulbama da promono Generalni plan I poJodlno propise usklado sa Wanim pro)ektom kojl, dakle, poslaje rogu lator na~o regulative

d1 Po voe godlnama usta ljenoj praksl, ukollko bl neko u okwu url>anlstitklh slulbllzrazio nosla­ganje 53 novlm izmenama III procodurom, bio bl vorovatno smonjen sa dutnostl I uklonjon M neko 10~lje pozicionlrano radno mesto, potev~1 od dl­roklora pa na daljo.

Razume se. stvarl so konatno srcduju milom UI sllom Regulatlva so monja. all &0 menja I pro­jOkat dok se no dod~ do kompromlsa Modutim, ovde 01)0 0 tome rot. vet 0 bahatostl kO)<I)8 u vo­Coj ill man)OI me ri pnsutna u ~koro SVlm faznma procedure U5V3janj3 pro)ekta uz podeljcna mi~ljo­

nja da li ista Ima pOZltlVnu ill negatlvnu konolaclju. A rh itek l on,ko-urbam.tl~ ll l onlur" bllo om l om ni­

vou ~esto su Izl o~e r\l bah31ustl I samovol)1 ra<pi~ivata i konkur,n lh komlsl)a koji mogu da /ladu Il granica mo­nitosti . DovolJ no je setlti se konkursa 7..3 Palatu Nacija u Zenevi, kada Je Le lorbu&ienl odw:cta prva nawada nn­vodno zato ~IO je proJekat crtan luSem l OJ I ni)e blo pred­vlden uslovlmn kunku",' Kada )e 18I:u u 7enevi, mot e se Z:lmi slitl ~ta 'C ' vc de~ava u na~l h u,lm·lm • .

Jedna od oproitajnlh akrobaclj3 Domokrllt­skih vlasti nakon klksevII sa Gradskom galcrlJom I Oporom. blo )e konkurs za socijalno . tanovo u o vel. Po~to je rezuitat blo ro llStlvno Ikroman (n lje dodoljena pIVa nagrada) Grad6kll vlast )8 preko svoje prozdulcne ruko , Agenclj8 za Inve&t1cIJo I

SIi"" 1. PerJptkJlvnl pri"": pOJlkonkursrwg rdtn/a:a IUlSt/jt socijalllog slanovanja u Ovll (aulorl1im 8)

IZGRAONJA 68 (20 14) 11 - 12,534-54 1

'tanovMjo I Grlldskog nrhltokte odluellll da oSllm nagrodonlh grupa (po jedna 11 I III Mgrada I 6 ot­kuplI) 'orml"'ju llljodnltld tim kojl Co uz pomoe svojih rodova Iskristalls3tl novo slntolno ro~cnjo . Svl nulon ~u prihvatlll, 'ormlrnli no,,1 nm 6. godlnu dnna mdlli kao crvl (UI obecanjo da to Im tro~kovi bill pokrl VO I1 I) I doMI do lilnlmljlvog. pnhv8t1)ivog I tak elcgantnog ro~en)a ( sli~a 2) kojo SU , S obzlrom da vilo noma VOle 53 somlm kon"u rsom, ID~ t llill u outorskOj ilgoncljl A onda)o Gradska uprava sa svoljlm s tmpima Is"czlla zuoo I po~ozala pravo 11-co. Uslovlli 5U da so svl "'lanovl tuna odreknu I VO­jlh auto rsklh prava lnato noto dobltl nlkakvu na­doknodu lA godinu dana l1apornog rad3 . a ~Io Scl

tito raL/ado projokta , to VI~O noma nika"vo voze S njlmn Dakle. ralladivutl mogu prolokat da me­njaju , kasapo III kanko)u po VOI)I, dok 50 autorima otlma jodlno Ato Im jo proastalo - da budu lIutori svojih projekata U ono) IItmos'en gladll beznado, noki od autora su popustili za noku ubogu crkavi­cu, drugl nlSU , dok jo kHjmok pokup'o nekl unaprod planlranl bllo. Ostao jo gorak ukus bespllmeme bahatostl nasllaca moel kOJI donose I menj8)U pra­vlla, Igraju 10 Ijudlma I njlhov,", povoronjcm jer Im 50 m0101

Zaist3. kud SVlh Ilrhitcktonsko-urbanistitkih kon­kurs3 postoJc trndenelje plasmlll1a ndah skrivcOIh in­tercsa (ubacivanje nekog svog mo1u nabrade II i otlupc, promcne redos lcda Mgrada, kritcrijuml nagnldlv3nja, itd.). all " hlcvall od alltom da .c odreknu autarstva, to jc lalst. buhalo>t prcka svake mere, p3 tak i ako je to 1.ahtcvallo u pr0,lckullm lIslovlma.

K.d )e vcc rc~ 0 grad'lom nrhitclh. pored OCoS­

pame du)nosh d. prati, kooridlll lrB i sreduje bro)ne Ill­

hitekton ke aktlvllosti na glnd,kom OIVOU, njemu prip.­da I nezahvaln3 dllJno,t dl pokriva, ol'ravd3v" i tuma~i ralne p. I hahntc odluke nadre(temh iz nJegove oblasti n, pre svegn. brn<tonateimb tljl Je, pll funkc i,li , polmoe­nil.:_ Nalon Vile lonll "vcr"mh pa I f'lSI~n.h '"t(IVen IJa u prollo' tl (gradsk. galmJR, ojX'ra) nJegov k!«hbill tet polako opada I 11I0rn da se ojatnva bahat(l~cu do jedne gunice, l ad. hlvQ :lamenJcn ill se Um povlnti. U p<>­slcdn)o Vleme, na (lve pololajc se pastnVI) AJ u mlndi Ijudl loji SlI paSIUSlllJI lalo da jc opirunje nadrodenima _koro isklJu~eno

Invt, t1t orl

SilaJelljem lIa nile nivoe b.hatost se svc viSe pcrso .. naliLujc. Oak se na "rhll 11I01e govoriti 0 institueionalnoj bahatosti (I'art i).ka, bi",kr.t"a), u sistemima niteg reda. pa i u gradevl",ko-alhltekt onskom sektonl /la po,,!Sinu ispliva" IJu p<.jcdmutna ImenB. Dahat)e taJ i taj diroktor. Ilj i taj posluvod., po, lovn i partner, itd . U transparen­tnim uslovirna, izvori bahatosti se laHe rnspoznaju. Za­nimlj lv i ~u slutajevi mlerpersonalmh (ldnOSll ind ividual­ni investitor (direktni narutil ac projeltn) - arhite!.:t., koj i su se rndikalno promenili u odnosu nn period illnedu dva rata.

Ncgdo pred kmj studlla, Pro'. M .Tntkovi~ nam le prltao kako mu le u Kraljevinl Jugoslavlji

S37

Scanned by CamScanner

jedna gospooa tra!ila da joj projelctuje individualnu kuCu u kJasicistickom manlru, a on ca njoj:

"Gospooo, niti je ovo Mali Trijanon, nlti ste vi Madam Pompadurl Nego, da ja vama napravim ne~to mademo\", Priznajem da se ovako bahat odgovor od strane jednog arhltelcte i onda relko mogao cuti, a danas ba~ nikako,

Nasuprot tome , pre dasetak godina jadan od na~ih mlacflh profcsora imao je sumnJivu cast da projektuje kucu za jednog "kontraverznog blznl­smena" i veoma se ponosio time, Medutim, kada je bio prinuden da ga podse~ na honorar, skrenuta mu Je patnja da to vi~e nikada ne poku~a u stilu "zar ti niJe dosta ~to si me gledao u ati i ostao ~ivl" ,

"TaJkunsko" proJektovanje Je testo vezano za rizlk da investltor pla~ proJekat ali da kasnije tretira amitektu kao neku vrstu neplatenog hausmajsto­ra koga o ma u svako doba dana i noei zbog bilo kog problema na zgradi Ta)kuni stoga naJradije angazuju mlade arhrtekte kOJi da bi do~1i do posla, projektuJu u bescenje I odazivaJu se na svaki mig,

Dok se u sr<"denrm slstcmlma bahatost tretira kao patolo~ka poja\'a. l od nas je on. testo Jedan od preduslo­V3 za sllcanje statusa uspdnog poslovnog toveka , Baha­tost se brka sa odlutno~c' u. energitno~tu I cfikasno~cu, U stvan, bahata usoba ne mora da bude Ii~cna oVlh i drugih hal iteta. (mada uglavnom jeste) air je na~in pona~anja i delovanJa bahal, grub i nedoirean i to jc Sve izra~eni­je si la1enjem na nlte nivoe, 0\'0 Je najceSce slutaj kod

SI,ka J, Ob}.kar u Srner;<'koj ulicl, K(lI'oburma. Btograd

538

privatnih pseudoinvestltora (kapitaJ: automobll n I , ' I' k I ' d a tzen, lWa)m )ena 'anee an)a. sto sa ,vc stolice i tikus) ko'i .. ugla\1lom bave nadgradnjama I svakojaklm ~~ k

mutljavinama. Njlhov spce ljalrtet su Ilcgalne I pol I I ne nadgrndnje a bahatost se IskazuJe ne tollko u ~­on Ijude, ,kolrko na objtkte. Sluta) ob]ekata u SrnelJ~kou uhel na Karaburml veoma)e llustrativan pnme.r, 1

EkJatanlan pnmer bahatosti I bczgranitne ocwn nosti p eudoinvestitura. ko]i je iznad £rupc ob)ehra 17:: ne P+ I u Smctl~ko) ul. u Bcogradu, nakankao.,...t sta

h " Id ' I " m-bem . ctala prr cCI11U Je pos e nJe d\'e n31\'no pokulao da masklra b'cnlm kro\'om (slrka 3). Nakon Izbi)anJa U

, ' .. .. ~ " S . ere. " lOvesUtor Je pre~o 11",1 nestao. asvlm Je moguee da )e u prr\,atnom >' lvotU, u kontakru sa druglm IJ udima prijatna i IJubawa hcnost. air se u odnosu Da objebe l 00 , d" k . k . oJe IZVO I IS azUJC ao na)suroVI)l raptor.

Posebno )e zanrmljiva ulogs urbanisU1. gradcvlD. ke inspekeije I, po svemu sudeci. anonunnog arhiteltt

u 0\'001 i nrzu sircnih slutajel'a. Kako su i7gledalr UT­

banistitki uslo\'l. na ~ ta je izdata gradennska dOllola I da li je uop~te I postojala. zalto se rcagovalo tek load su pevi ob)ektl bili pred za \'r~ctkom? PretpoSU1lljarno da je arhitekta /.du ~no prrhvatio puvecanje spratnosu. Jer S(

multiplieiranj clll stambene povr~ine muJtipirel ra I njego\' honorar.

Sve u svemu izglcda da je u ovu rabotu bllo upleteno vi~e raznrh subjekata St~ bl znatilo da se radi 0 s~l fit­nom slutaju koltkth'ne bahalosti. veoma teste u oalaJ srediOl, Nejasna t nepotpuna regulativa. neefibsn! bieo­kratija. korupcija. )ednom recl defcktnl stambonr srstern. plodno su polje za Sve vidove devijantnog pona.!anJa tlJI je jcdan yid ispoljavanja i bahatos!.

Gradevinari -Izvodall

Mogute je diferencirati dye kategorije lZ\'odata 110

one koji se iskljutivo have gradenjem l one kojl su ISto­vrcmeno i lOvesl it!)ri. a bahatost se u oba slutaJa IZCm\'8 u odnosu na objektc . SamOlol)no se menJaJu kon trulei­ja, matcriJ3h I po)edrni elementl . ~ak i sama arh,teltura, U zavlsnosti od mogucnosti. zakida se I na l\'ahtetu I na kvantltetu. nekada ncprimetno a nekada prcko sl'ue mere. U \'eCln! slutajeva ovakve .. intervenClJe" OSIlJU nesankclonrsane,

Nakon zomlJotresa u Skoplju 1963, kons!a· tovano je da su delovl pojedinih poru~nih zgrada Izvedeni skoro boz Ikakve armature pa je buo pra­vo tudo kako se zgrada drtala i pre zemljotresa. Be~e i neko sudenje. ali je davno bilo pa se ne secam detalla .

Medutlm. dobro se secam trenutka kada mi je nekih 20 godina kasnije, direktor jednog gradevill­skog preduzcca priznao da je na jednom skloni~tu smakao 10% armature (a kad on kate da je 10% tu je verovatno bilo I vi~e) . Defekat je "sahranjen" a nadzoml organ up~te nije primetlo da je armatura ne~to mr~avljeg profila .

Prilikom Izgradnje jedne stambene grupaci­je u naselju "Labudovo brdo" u Beogradu, direk­tor GP"Progres" Iz Pirota (istovremeno Izvodae I investitor) preuzco je projektnu dokumentadju.

IZGRADNJA 68 (20\4) 11-12. 5J4-S~1

Scanned by CamScanner

po'lono )0 plntlo, a onda polpuno prepro)okloVIIO fnsndno panolo I$pod svakog lada uobl~jonog nl­von kvohlolrt To n knradna lvorovins tunkclonlsQ. la )0 Ultudo punih 20 godlna, garnncljo su davno Isloklo, n ondo jo sve puklo pa su slOOllo oblmno sonncljo, rnzumo so, no rntun slanara.

Pomonull IzvodlltJ 5U kao Ijudl bill uljudnl 1 srdatnl, all koda so rndllo 0 poslu poslajall su vu. kovl Bohnlosl l a n]lh nl)o blla ~nraklorno osobln3 voc poslovna slrntog lja kojom su so slu~1II ve!to i ofikosno (bar Mo so IIto sopstvcnih interaso) .

Nova beogradsko nasolja , kako smo obo­vo~toni , takodo oblluju dofoklima koji su rozultat noukostl, noobave~tonosU , neodgovornostl I ~kr-105ti Izvodata Zap<l l)ivo tormolzolocljo u Belvilu, fasado kOJo so raspadaJu u nasoljU Stepe Stepo. novit, smrdljlvo (toksitn07) fosado u n<lsol)u Ivo Lola Ribar , itd, itd, uz ~ilavo Izbegovanjo sV3ko OOgovomostl, samo :su odraz bahatosti koja nlje odokvatno sankcionisana . Kasnl]1 sudskl procosl no pru~aju nlkakvu efikasnu satisfakciju ugro~~ nlm stanarima.

Arhltekle - proJrklanl1

S obzirom nn svoj treoutni status (nlOogobrojno t, nedostntnk poslova, neorgani1Ovanost) ruhi tckti ncmaju mnogo mogucnosl l d3 budu bahatl u odnosu na dmgc subjeklC u sekloru gradc\'lIlllrSlvn. M~ullm, u ohiru profe! ljc 001 su strati fiko"anl (\ lasni 1 biroa, projcktanti, sarndnlcI, IchOltku o,obljc, Itd.) po la mogut nost i nijc sasvilll iskl)utenn mad, se VI Se 5"001 na htnc predispozi­cijc pojcdinaca nego na ncku lOstlluClonalnu pojavu.

jcdan od te.tlh fenomena jC srlcl.lh·nost baholosti koja se og lcda u tome ~Io e u,mcm\ n samo prcma mire­denim osoballla, evenlualno I'rofesljom , dok oSlali biva· ju pO~le('c", ~ Ilnnc . Ovde ni)c roc 0 sponlnnoj, vet 0 kon­Iroli .unoj bahalosll n3)teU e U5melcnOI prem. slabljima.

Koko kod nas lako I na LapaClu . vlasnici pOJo, d nih prOjoktansklh biroa pona~aJu so prama Inv~ stltorlma I gradskll" slu!bamn u ~nzn"" v,cmenl­mo kra)nJo sorvllno Istov,emeno. SVOJ8 pod'edono trot"oju kao gfild:lno d,ugog rodo maltroumju ih. otpu~ t aju po slobodno) vOIJI slaOO pi caju a sw to boz posledlC9 za pos1odavcc Modullm. u~ol1ko

ih napolju no placaJl' uop~le . no priJ9v1JuJu Ih, ne uplacuju dopnnoso. ' moblnguju' , poslodavac rizi­kujo do nn prowc ostane bez hcence ~to kOO nas nijo slut oj . a Mo Je jedan od glavnlh razJoga tllko tostoj bahalosll na~ lh poslodavaca

Jodnn od primera bahatosli Jatlh u odnosu na slabije u okviru proJektantskog sektora pred· stavlja praksa veCih biroa kOJl angatuju mlade ar­hilckle za j odnogodl~njl probnl me! (k011 )0 oslobo­clon poroze) Mladi Izgmu od rada , lrue!oci se da so dokatu, da bi posle godlnu dana . ugovori sa njlma bill rusklnulI . uz priJem novih nalvtina za slOOetu godinu. Tom prilikom neko bude I primljen za stal· no, all to je po pravilu noki rodak , sin poslovnog partnera i si .

Moda nl biroima nlje lako. Nekl od njih (na· roclto manjl) prinUl:1enl SU da so bave projektima vozanim za legallzacije, §Io praktitno zna(;l da snl­maju poslojota stanja (a naka od njih su kalas\ro·

IZGRADNJA 68 (2014) 1\- 12,534- 541

!alna) I da njlhovu lehnitku ispravoost g3rantuju s~ojlm IIcc.n;:ama. Ukoliko se njihova odgovomost dll)nc M Vl~' nlvo (3 10 to se kad lad dosltl), mnogi bI nl krrvl nl clu~nj ne samo 051111i bez licencl vet i krivitno odgOV3I'3tl za tude brijotine. '

La~o je mogu~ e d3 neznalan uticaj arhitekDta na si­strmc \ Ikg rcda, uute na POHCMjC lInimonteta unutar profcsl)c I Illedukolegljalnc odn05C. Iskl)u~i\'osl. subjek. IIVl105t, pn trasnost, pr~enjhl\nje 5\Og i podcenjivanje ludcg "PUSl , l1elord.tno t, uvrcdlj i \'o5t, netnkt i~no5 t (ltd, Illl . ) msu prn\ lio ail 111 usaml)cm . IUl!.a)cVl pri komu­nicirnn)u u na~o) proCe 1)1, it ncubedIJl\'Ost argumenal3 se prikriva rn7nlln \1dovl O13 "~ne haMlos ll kOja ne mora biti podrh\ ana S3 stranc Gcncr"clj>ki ja./. Izm~U \0-

deec (5redn)c) !;cncl1lci)c 5 jednc tranc i O1ladln 1 5tarih 5 druge, anlOlolJlct m nedu profc lon31mh a5OCI) 3c lj a. grabe2 olo naclon:l.lmh pcnZJ)il, bcsomutn.l otun3~ina na polupraznom tnlSllI. pa tak i nuhke u vredno 0101 5t3\'0' "ima i konceplualnom pnslupu profeslji, na)tclCt 5U pa­vod cksccsnirn SIIUaCI)lUTIa, dok su pravi r.lllozi daicko dublj i i potltU IZ pomcnutlh slstema \'Iklt reJa.

U dve navrata. dvoJlca veoma Poznabh ar­hitekata neomodemistltke ori;entacije postaVlli su ml Isto pitanjO" .Oa li je moguce da ti se svicla arhltektura Aleksandra Dok,Ca7' Oalo-Ie. pltanje je u sobl implicltno veC bilo oplerl'tcno negativnom konotacijom PosmatraJuCl drugo IslGjubvo preko svojih litnlh vrednoSnih stavova ov! . inat o vrsni, arhllektl su prevlde" ttnjenlCu da jo DoklCev opus motda neuJednaten (a t lJi niJo?) ali da su nokl nje­gov1 projekti i realizaclje remek dela srpske ncock­spresionlstitko arhitekturo . Bahatost le ovde jedva prepozna\ljiva jer ni,le otvoreno Iskazana a nazlre se U zalvotenosti mi~ljenJa I fors lranju sopstvenih slandards

Medutlm, kada Intlmnl stavovi prerastu u IIkciJc, bahatost dolazl do Izrataja I to na mnoge nseine preko knJlga. udtbenika , tlanaka, predava· nja, IIrhilaktonskih kritlka , TV emisija . interneta, u litnim konnkllma Svo je izmtenija intenzM ranjem suprotnosh da bl prerasla u otvorene konn,ktne 51-tuaCtJe kOJo su nam dobro poznalo. spektakulame all u ~Irem konlokslu ne mnogo zna taJne. Mo~da so vi~e radl 0 poku~aJima da so na ovaJ natln sebi I prolesiJI da priVld v060g znstajs. a mo.tda se ba­hato~tu Islo-reno OOn za neke te~ko ostvarive ideje, clljove I Interose Mogucnosti su brojne i te~ko ih je nabrojati, ah retko Izlaze tz okvira ute profesije ukol llo-o ne doscgnu nlvo skandala.

Povrcmeno se usposta\ ljaju rclacije (pretice) iz­mcJu arhitekte i \' i~lh poltti~k ih strukturll ili pojedina· ca, koje Illogu bill troj ne l li sporodi~ne, podSliclljne ili de5trukti"ne, civllt l ovanc III hahatc. Prcdrlltno zvanje dvorskog Lllh,td,le sada se prenosi nLl ncformalne fa"o­rite grndona~e1nil;a koji preticom doblJ3jU naj prest i2:nije poslovc. Evenlualna b~hatost 7.l1~tltnika vBe j e 1jvotni slil nego arogancija, :1 privilegovani status pokriva sve mLlnje neugodno ti. S druge slrllne o\'aj stalus Im daje provo nn izn'snu bahato t U odnosu n3 OSlalc kolege, ~Io takode nije bez intercsn.

Mogucc je, medutim, dil VCZlI sa gradon8~elnikom (ili bilo kojim drugim nosiocem moci) bude kntka. de-

539

Scanned by CamScanner

struktivlla pa ~ak i indirektna 0 temu svcdoti sledeci slu-

caj : . . .. . 60'ih godina p.v. grupa mladlh arhuekata tlJI sam

i ja bio clan bila je predloicna za Oktobarsku nagradu grada Bcograda za objckat 8 .9 u Bloku 21 na Novom Beogradu. Iz pouzdan ih in'ora smo saznah da Je nagra­den naS projekat, pa smo se dosta za~udlll kad Je nagrada u poslednjem momentu dodeljena drugoj osobi .. Tek po~a vcka kasnije. poslednj i preiive! i tlan zi rija ispntao ml Je da se tokom iiriranja u poslcdnjem trenutku odnekud po­jayio tadaSnji syemocni gradon3celnik i lieno odredio ?u­duceg dobitnika. Lcp primer bahato ti koji je, medullm, prisutan i u daleko r3.Zvijenijim zemljama. NiSta cudno.

Kodsniri

Korisnici, a narocito oni u stambenoj izgradnji su istoyremeno ugrozcna i agresi\lla kategorija. U prayno sredenim druStyima njiho\'a prava i obavcze su tacno pre­cizirani i poSluju se od strane svih subjekat3 dok su kod nas. cak i uz poslOjecu regula livu. mogucnosti eksccsnih situacija praccnih nedolicnim pona~anjcm uvek otyore­ne. Potencijalna bahalosl se mole usmeriti na objekte, okruZje i I)ude. cesto sa ozbiljnim po ledicama.

U okviru ulcg stambenog prustora. naro61o ako se radi 0 pnValnO) svojini, korisnici se upu~taJ u u sye yr­ste nadgradnjl, dogradnji. pregradnjl , uz dozvolu ili bez nje, uz strucnu pomoc ih bez nJe, ali u\'ek bezobzimo i bahalo. Lode se 7..3stakl)uju, zidovi dodaju ili uklanjaju. vrata premdta)u. zajedmcki pro 10ri privatizu)u. menjaju malerijali . inslalacije i elemenll opreme. naj~ e~ce uz za­obilazenje arh itekte. Sa obimom Il1tervcnci)c rasle iba­halosl kori~mka. Fenomen )e starog daluma I potite jo~ iz 1945-tc l ada su do~Jjaci u l3eugrad kucaJi daske preko parleta a samtanjc konsttl i na nepnmercm natin. l3aha­tost Jlojedinaca I danas ne zna za granicc pa se ulazi i u promene geometnJe objekta. koje se mogu duze pamtiti od nekih vrhunsk.i h projekata.

U centru centra Beograda. kod Brankovog mosta, ns slarom objektu nlkJa je svojevrsna nad­gradn}a kOJa Je po bezobrazluku prevazi~la sve do tada vldeno (s il ka 4) OsokolJeni op~tlm grade­vinskim haosom kOJi Je vladao u to doba . vlasnici su izgradlli ova dva .Penthouse--a u spccifitnom

•

Slil.a 4. Srpski .. Ptnlhouu "-j /cod Bran/col'og mosla, Btograd

540

pol~ru~alnom maniru . ~a svoju ncsreeu. Izgubllj su IZ vlda da su se na~1t na trasl kretanja svih na. juglednljih stranih delegacija. pa je grad smogao snage da ove objekte ukloni. Ono. medutim, 'to mene interesuje to je: ko je bio njihov projektan~ ko m~ je Izdao gradevinsku dozvolu. a ako se 9ra­dilo drvlJe ko Je dozvoilo da obJektr budu dOVedenl do useljenja? Jer odatle sve poti~e a v1asnid su najmanje krivi.

Onog momenta kada izidu iz svog najuieg stambe. nog prostora. bahatost korisnika pot injc da rnste i to sin. hronizovano sa padom njihove stambcne kulturc I dru!­tvene odgovomosti . Dahatost se uglamom iskazuje u:

- necuvanju (destrukciji) eler::enata zgrade ,0knUja koj i nisu njihova ekskluzlvna svoJtna,

- ncplacanju ratuna, (elektritna energija, \'Oda, gre. janje, telefon. itd.),

- odbijanju participacije u tro~kovima popm ke I

odrlavanja deloya zgrade za koje smatraju da direktno ne langiraju njihov komfor (stanari najnitih etm u odnosu na liftovc i krovove) ,

- otimatini za)cdnitkih prostora (periol1lce, Su.l lOni. ce, kucni saveti, hovne terase itd.),

- deslmkciji i devastaciji okrulja (vandalsko unilta· yanje dctjih igrali~ta, sportskih terena i zelenih po\'r~i· na, bloklranjc kanala za evakuaciju otpadaka. !aran)c po zidoyima i konat no, kao krona svcga, bacanje kw sa smecem hoz prozore gomjlh spratova solilera direlctno u susedna dvoriSta!).

- raznim vidovimll nasilnitkog ponaSanja u odnosu na susede i Si re okruZje (buka, zagadcnje. razna omcu· nja, verbalni sukobi, krade, fizitki obratuni. ild.),

- nagornilavanju kabastlh i drugih prcdmela Isprcd stanova (na step l:lli~tu. galeriji. u hodmk"U) t ime se sub· va komul1lkac l)a i otclava krctanje, itd.

Naycdcni primer! prcdstavljaju teste slutajm: k<>­ji joS nisll prdli u kategoriju op~te pojave, ali suo toliko eklatantni da zasenjuju procese normal nog funkClOnlsa· nja i izbijaju 11 zizu interesoyanja naj~ire j.avnosti.

ZAKLJUCAK Karakteristike jednog sistema, u mnogome su odraz

prilika u sistemima Yi~cg reda sa variranjem njlbol'og intenziteta u Z3visnosti od konkrctnih sltuaclJa. Turbu· lencije nakg druStyeno POlilitkog si tema se dtrektnO odraiavaju i u sfcri naSeg neimarstva. Nekada!nJe plJu­vatine i polivanJa vodom u Skup~tini (ko)a uor~te msU zahoravljena), polititka ubistya. pljatk3Ski 7.3)mO\1 za

preporod Srbije koji su zayrSavali na Klpru I ko zna f de, podstakli su voluntaristitko ponaSanje bro)nih mstttuCIJ3 i pojedinaca natoplJeno fcnomenom bahatosli . Do~h smo

. k .. 'o'e dobl u paradoksalnu Sitll3Ciju da se om 0)1 su, u S\ J

bahalost inicirali i uveli u svakodnevnu praksu sada mue· no bore protiv nje i plcdiraju za jednu pristoJnu i uljudnU

drlavu. Medutim, dok je mase lako moralno I duhol'110 degradirati (a uspclo itn jc \'coma), te~ko je pono' 0 ~ podiCi i uljuditi pogotovo ako to rade isti IJudl .. Ba cdi zira 0 ko)'o)' se polititkoJ' frakciJ'i, stranclllt koal iClJI ra,.'

. ., -"' . odlu.:a da li je moguce da su se dduml nOSloel m",,1 I

lZGRADNJA 68 (2014) 11 _12,534-541

- .

Scanned by CamScanner

· 'Ii evoluirali i sami uljudili ili se samo radi 0 pro­lZJl1cn~g'le? Mole li im se verovati i osloniti na poslovicu daJI m . '11 ' " (V Tempora mutantur et nos m I IS remena se menjaju .. " )7 i mi u nJlm3 . . ' "

Izgleda da promene Ipak postoje, ail su vl~e rezultat ritiska spolja nego spontanog razvoja l i~nosti. Haotit­

p a i turbulcntna vremena pogoduju bahatosti, dol: se u ~tabilnim i pravno regulisanim uslovima bahatost mou svesti na sporadi tne pojave, pa i adekvatno sankcionisati. 1 uop~te vi~e nije u pitanju n~a vera i poverenje (mvi!e Sll nam gulili i gule kofu u ime neke lepk buducnosti da bi bilo kome verovali), vec konkretnih rezullala i to sada!njih a ne tamo nekih buducih. Svaka stabilnost se u potctku obezbeduje palijativnim merama, pa tek kasnije odruva dobrom voljom i saveUu gradana.

lzgleda da su neki to shvati li pa se, koliko su u moei, trude da trendove pada preusmere u pozitivnom pravcu koristcci u pocetku sva sredstva pa, ako treba, i bahatoS1, koja bi tokom vrcmena sredivanjem situacije trcbalo da se ublazava i nestaje, a to bi se skoro simuJtano odrazilo i na na~e ncimarstvo. Medutim, iskorenjivanje institu­cionalne bahatosti je conditio sine qua non uljudlvanja i lIpristojavanja i aUlomatski bi eliminisalo mnoge eks­cese u n~em gradevinskom scktoru. U svakom sJutaju, ne sme se podJcci krilatici : .. Neka svako u svom sektoru istovremeno sreduje svojc probleme". Sredivanje mora poCi odozgo pa ce se samo po sebi preneti na niu nivoe, jer riba smrdi od gJave.

Medutim, bahatost u sistemima niteg reda mole da bude isproYocirana i neefikasno!Cu. irr

IZGRADNJA68 (2014) 11 - 12,534-54 1

dolencljom. nesposobno!tu I nezalnteresovano­itu slstema vi~eg reda. Besplodno angalovanje na medunarodnom planu (na primer) uz zapostav­Ijanje domacih problema. mole da doprincso gu­bitku kontrole nad 5ubsistemima i njlhovom divlja­nju. Bahatost lada. istlna, nije podrtana odozgo. all nije ni manje opasna.

Prikazani primeri potvrduju tczu da u lancu odIu~i­vanja bahatost najtde posJedice ostavlja na najvi~im po­lititldm nivoirna (uz najmanju odgovomost o(liutilaca). dok su arllitekti na ~amom dnu, brojni, neorganiwvam i testo na Ivici egzistencije. Za Ta7Jiku od advokata tiji bunt potresa drtavu iz korena. glas arhitckata niti se ~u ­je niti l(Oga interesuje, a eventualna bahatost se svodi na medusobne sitne obTatune slitno buri u tali \'ode.

Razume se, arllitekti nisu usamJjeni vec su samo segment ~ireg gTadevinsl(Og si sterna u kome je bahatost daJeko pro!irenija i ut icaJnija. Na sreeu, nije malo ni onih uljudnih i pristojnih gradllelja, arhitelc.ata pa i investi tora koji odolevaju ovoj poSasti . UsuduJem se reci da je taj broj proceotuaJno vec; od takvih u parlamenru. admini­straciji i pol iti t-kirn organizacijama. Devijacije u nalim redovima direktan su ekAhement trul tti na vBim nivo­ima. Sanirajte vrh. pa cc 7.10 na nitim nivoirna iz~,'ubiti hranljivo tlo i uz minimalne dodatne intervenclje samo se ugasi ti. A dode. tiveecmo i dalje u mutnoj atmosferl nesigumosti, nema.1tine. rezignaeije. praznih obecanja, prostakluka i dalekih svetlih perspektiva. po prnvi lu uda­Ijenih od nas dve Ic.alendanke (a moUla i svetJosoe) godi­ne. J, daj Dou, da nisam u pravu!

541