carstvo blagodati

8/3/2019 Carstvo Blagodati

1/58

KLIFORD GOLDSTAJN


2/58

SadrzajPredgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 7o poreklu i znacenju reci blagodat i predodredenost,kljucnih u teologiji spasenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 9

Prvo pog lav lj eIzabrani za spasenje 23

Drugo poglav lj eOd najviseg do najnizeg 31

Trece poglavljeNebesa kazuju 43

Cetvr to pog lav lj eBlagodat u knjizi postojanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 53

Peto pog lav lj eSmiluj se na rne 63

Sesto poglav lj eIsaija 53 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 69

Sedmo poglav lj eI krvlju neka pokropi 76

Osmo poglav lj eIspred zavese 85

Deveto poglav lj eVerom Avram... 95

Dese to pog lav lj ePriznanje na samrtnoj postelji 103Pogovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 113


3/58

P r e d g o v o r

Xa Kliforda Goldstajna Carstvo blagodati nije ni prva niposlednja koja ce biti napisana 0mogucnosti spasenja coveka kao po-jedinca od vecne smrti, od odlaska u vecno nistavilo. Svako se kad-tadsreo i nastavice da se srece sa tom temom; neko 0njoj sarno razrnislja,drugi kroz veru traze odgovor, a nadahnuti pojedinci zele da svoja raz-misljanja kroz knjigu po dele sa bliznjima. Iako povremeno izgleda dasu oni dosli do odgovora i da znaju put, njihove recenice svedoce daoni i dalje traze objasnjenja i svetlo u tmini koja nas cesto obavija u na-sem mucnom zivotu, Zato ce se ovakve knjige i dalje pisati i mi cemobiti srecni ako u njima naderno odgovor na svoje strepnje i nade i pita-nja koja sami postavljamo.

Tema je zasnovana na Bibliji, a dokazuje se cinjenicama iz zivota ikroz snazno poistovecivanje sa biblijskim Iicnostima koje se spominju(makar to bili gresnici iprestupnici kao oni razapeti uz Isusa na Golgo-ti), i uz jasnu nameru da se ono sto su mnogi teolozi ostavili nedorece-no, u izmaglici mistike, objasni na razuman nacin. U metodoloskompogledu Goldstajn primenjuje i oprecne pristupe: hocu da razumemda bih verovao i verujem da bih razumeo, smatrajuci da je svaki metoddovoljno dobar ako nas priblizava odgovorima na vecna pitanja veza-na za ljudsku egzistenciju.

Ios pre nego sto se Gospod objavio u jednom nevelikom, poroblje-nom narodu - koji ni po cemu drugom nije bio bolji od ostalih, osimpo tome sto je bio izabran da se u njemu Gospodar vaseljene objavi

Predgovor 7


4/58

:I

- mnogi pagani, koji su se klanjali i sluzili likovima gradenim u ka-menu i drvetu, pitali su se, ispod beskrajnog neba osutog zvezdama iuznemireni mislima koje su se u njihovom duhu radale a da tome nisuznali razlog: da li je to moje propadljivo telo i ta prolazna zadovoljstaza kojima se lakomim, sve sto imam od zivota, da li je ovo kako sebevidim sve ono sto jesam, zar ne postoji nista vise?

Takva razmisljanja su pocetak traganja za Bogom. A Bog nije bionegde preko debelih mora, nije bio ni kod Hetita, ni u Egiptu, ni uPalestini. Bog je bio u svakom coveku, ali covek Ga nije prepoznavao;hteo je da Ga vidi svojim ocima makar oslepeo.

Bog je pokazao coveku celu vaseljenu sa nepojmljivim beskrajem ineshvatlj ivim vremenom, sa strasnim silama, vatrom i potresima, sa le-potom ipitomoscu mrtvog i zivog sveta. Pokazao je sve to kao emanacijui ekstenziju svog bica, kao dokaz sarnog sebe. Ali, ljudima to nije bilodovoljno: hteli su da sepojavi pred njima Bozji l ik, rna kakav da je - stra-san ili lep. Zelja im je ispunjena. Ali, to je sarno nova zagonetka. Svil judiimaju Bozji l ik. Da li narn je lakse od toga sto znarno kako Bog izgleda?

Sve sto se dogadalo od objavljivanja Boga do danas cini istorijukojoj znamo pocetak, ali ciji kraj - kada ce se zbiti ikako ce izgledati- sarno naslucujemo. Mozda cemo sami sebi smisliti kraj? Mozda cebit i gori od najstrasnij ih scena u Otkrivenju?

Goldstajn je napisao knjigu koja citaoca inspirise, Kao najvaznije, na-goni ga na razmisljanje, sto je znacajno za svet koji se sve vise podaje ru-tinskom zivljenju. Pred citaocem se izostrava slika na kojoj su uskladenekao spektar boja egzaktne nauke, filozofija, psihologija i biblijska istorijau dubokoj perspektivi, od dalekog pocetka do vremena u kome zivimo.

Iz tog sirokog vremenskog toka kao misao vodilja izranja u svakojprilici, na svakom miljokazu, cvrsto pouzdanje u Bozju blagodat kojaje odgovor na sva ona pitanja 0 zrvotu, smrti i smislu naseg bit isanjana Zemlji iu svemiru.

Neki citaoci ce mozda pozeleti da provere Goldstajnovu misao, dasesuprotstave il ipotraze nove cinjenice u prilog il iprotiv njegovih sta-vova u Knjizi znanja i nade, to jest, u Bibliji, te je ito jedna od vrednihinspiracija koje pobuduje njegova knjiga.

o poreklu i znaienju reiiblagodati predodredenost,kljuinin u te ologiji s pa senja

{ 5 2 t v o m originalnom obliku spisi Novog zaveta napisanjednostavnim recnikorn iezgrovitim recenicama, Prepuni su muizreka, poslovica, poredenja, pouka i poetskih slika. Reci su uzenarodnog govora onog vremena, jer su se apostoli obracali obicljudima - zemljoradnicima, pastirima, ribarima. Ievandelja iPosce glasno su citane, ali ne sarno zato sto je bilo malo pismenih ljzbog malog broja prepisa vee i zato sto citanje u sebi, bez glasnogvaranja, u to vreme nije bilo uobicajeno - otuda ovi tekstovi nemajuterpunkciju i druge ortografske oznake koje omogucavaju pojedida ih sam cita sa razumevanjem. Napisani tekst bio je uglavnomvrsta podsetnika onom koji je bio dobro upoznat sa sadrzajem. Sglasno citanje bilo je i javna provera ispravnosti peruke.'

Otuda jezik kojim je saopstavan sadrzaj Novog zaveta nije biovor ucenih antickih filozofa koji su raspravljali 0 idejama, kategorna i drugim temama dalekim od svakodnevnog zivota. Apostoli,i sam Isus, obracali su se i sirornasnima i bogatima, izdravima i bsnima, i nasilnicima i njihovim zrtvama, i onima koji obozavaju ii onima koji veruju u jedinoga Boga, i ljudima otvorenog srca i onkoji u sve sumnjaju, Reci Svetog pisma bile su svima upucene i zatmorale svima biti jasne a njihov izvorni smisao sacuvan kroz veko

Novi zavet je u prvom milenijumu nove, hriscanske ere prevena nekoliko najrasprostranjenijih jezika tadasnje ekumene - na la

8 Carstvo blagodati poreklu i znacenju reCi...


5/58

II

ski, koptski, etiopski, gotski, jermenski i gruzijski - ali , kako je vremeprolazilo, velike erkve, Istocna i Zapadna, organizovane prema svetov-nim uzorima, fakticki su prisvojile Rec Bozju, jer nisu dopustale pre-vodenje Pisma i na jezike drugih naroda koji su postepeno prilazili ve-likoj porodici hriscanstva. Tako je bilo ne sarno u srednjem veku negoi u novom, kada se hriscanska vera prosirila po svim kontinentima,dospevajuci cak do usamljenih pacifickih ostrva, africkih prasuma iledenih predela Arktika.

Ali, zbog novih politickih i ekonomskih odnosa u svetu, i promenana religijskoj karti koje je doneo protestantizam, pa i novih shvatanjau vrhovima tadasnjih velikih erkava, Sveto pismo je, pocev od 17.ve-ka - sto uz dopustenje, sto uz protivljenje erkvenih i svetovnih vlasti- sve vise prevodeno na narodne jezike, pa su tako u 19. veku i Srbidobil i svoj izvrstan Karadzicev i Danicicev prevod.

Mnogim narodima prevod Biblije postao je osnov nacionalne knji-zevnosti, pa i duhovnosti u njenom najsirem smislu.' Svaki prevod jebio i pri lika da seopovrgne teza 0 intelektualnoj superiornosti latinskogi grckogjezika, i pokaze da je govor svakog naroda prikladan za iskaziva-nje i najslozenijih apstraktnih pojmova i sadrzaja,

Biblija je najprevodenija knjiga na svetu. Ueelini je prevedena naoko 800 jezika, a tesko je saznati na koliko su jos jezika prevedena po-jedina Jevandelja. Biblija je knjiga koja se oduvek objasnjavala sarnasobom: ona je postavljala, a cini to i danas, vecno aktuelna pitanjavezana zaljudsku egzistenciju, i davala odgovore na njih. Nema tog to-l iko malog, zabacenog i nerazvijenog plemena koje nije potresla dirlj i-va istori ja Hristovog stradanja, i koje nije u Svetom pismu prepoznaloodgovore na pitanja postavljena na nivou njegove svesti .

Ali - postoji tu jedno al i tehnicke prirode - jezik svakog naroda jeu neprestanoj meni. Znacenje nekih reci se menja, pojavljuje se i novaleksika, jer suma ljudskog znanja i interesovanja neprestano sepoveca-va i nastaju problemi ako se novo vino sipa u stare bacve, Iezici semenjaju kao zivi organizam!

Pojedine reci, ponekad zato sto nisu u svakodnevnoj upotrebi ilizato sto se oblast u kojima su dominantne potiskuje na duhovnu i

drust~enu m~rg~?u, ~olako .nestaju ili im se smisao menja: stapasrodnim znacenjima 1postaje uopstenij i, il imu se znaeenje suzavse d~g.ada ne sarno u ~f~ri svetovne literature - beletristike, stamnaucnih rasprava - vee 1u oblasti teologije.Usrpskom jeziku, jedan od izuzetno znaeajnih pojmova za

cansko ucenje je rec blagodat. Njenom poreklu i znaeenju posve~o u. ovo~. uv?du z.natnu paznju, jer smatramo da je kljuena uIm.an)U Boz)e. l)u.ba~l prem~ ljudskom rodu i poimanju moguenkoju Bog pruza ljudima da izaberu, po slobodnoj volji, vecni zivvecnu smrt.Unekim tradicionalnim i novijim prevodima Novog zaveta p

blagodat, koji nosi specificno znacenje (doslovno: davanje najviSegbra), neopravdano je postao sinoniman pojmu milost,4Cime se od?ilo od pr~vog smisla . Ako bismo nacinili pregled slozenica u ko)e upotrebljena rec milost, dosli bismo do znacenja koje je gotovometralno suprotno znacenju koje nosi pojam blagodat.

Spomenimo sarno nekoliko takvih formulacija: za mnoge zemske vladare govoreno je, ili se jos govori, da su car ili kralj po mBoijoj i volji narodnoj, cime kao da se htelo ici na dvostruko obedivanje legalnosti vladavine - prvo kao teokratske, zatim kao dekratske tvorevine! Takode se milost spominjala, ili se jos spominjetitulama vladara i velike gospode: premilostivi kralj , milostivi godin, milostiva gospoda ...Uhrvatskom jeziku je od te reci cak nacinizraz milosnica, sto znaci ljubavnica.

Milost se cesto izjednacava i sa davanjem oprostaja, odnosno,aboIicijom. Milost je u najsirern smislu davanje nekome necegaovome ne pripada, ali, eto, daje mu se zbog sopstvene dobrote ilizn~k naklonosti . Videcerno doenije, vee u prvom poglavlju ove knjda je Tvorae u sam cin stvaranja coveeanstva uneo kao blagodatgucnost otkupljenja i spasenja ljudskog roda (dakle, kao nesto stopocetka pripada ljudima, a ne kao nesto naknadno poklonjeno).UVulgati se pojavljuju formulaeije uz upotrebu pojma gratia, k

su, kao sto je receno, prenesene u gotovo sve prevode u zemljamarimokatolickorn verom kao dominantnom.10 Carstvo blagodati o poreklu i znacenju reCi...


6/58

i

Na primer, formulaeija p ro g ra ti a e s ti s s a l vat i (~f2, 5), ~akva s~nal.aziuVulgati, u ceskoj Rtmokatolickoj erkvi prevedena Je~ obl~ ...milos ti sp~ . -s eni j s te . .. (Bibli svata, kralieka, 1613); u madarskoj ~rkvi ..:keg~elembolt ar ta tt at ok meg . .. (Szent Biblia, 1908); u francusko] erkvi ...c est parg ra ce q ue v ou s etes sauves . . . (Noveau Testament, Louis Segond, 1944); naengleskom ...b y g ra ce y e a re s av ed . .. (The New Testament, King JamesVersion); na esperantu ...p er g ra co v i s av ig ris . .. (La Nova testamento,1988); kod Slovenaea ... po milosti ste reSeni... (Novi test~a~~nt, na Du-naji, 1882); kod Hrvata ...jer ste miloscu spaseni.. (prev. Sane, Sal~b~~g,1965), ... miloscu ste spaseni. .. (prev. Rupcic. Mostar, 1966), ...miloseuste spaseni, .. (Biblija, KS, Zagreb, 1987).

U kroatiziranom Vuk-DaniCicevom prevodu Biblije, stampanom uBudimpesti 1895, koji je za nmoketobcke vernike priredio d~ ~ilanResetar (i sam je bio rimokatolik), izmenjena su biblijska vlastita nne-na i liturgijski termini u duhu Rimokatolieke crkve, ali je zadrZan~ recb lagodat : . ..jer ste blagodacu spaseni kroz vje~u.... (Ef 2, 8): Z~~g Jak~opozicije hrvatskih erkvenih krugova propagtranju srpskih .ldlOma ~provincijalizama, u narednim deeenijama pojavili su se novi prevodikoji su bili potpuno uskladeni sa Vulgatom. . .

U prevodu, pak, Luja Bakotica (Biblija, Novi .Sa~, ~oslednJe.~~d~-nje je stampano cinlicorn 1988) - koji je u ~ralJevlm JugoslavlJl bioambasador pri Vatikanu i zalagao se za urnju Pravoslavne. erkve ~aRimokatoliekom - ovaj citat glasi: ...jer ste vi miloicu spasem po ven . ..(Ef2,8).U pravoslavnim erkvama slovenskih narod~ kljucna r~e (x~prri) uformulaciji koja na starogrekom, u primeru koji smo. uzeli kao ilustra-ciju, glasi xaprri Eon: owwoflEUOl (Ef 2, 5), ~revo.~l se .~ao b!agodat,jer upucuje na cudesni dar - d ar k oj i d o! az ~ o d. v ls eg b l~ a (xap~?fla),sa cime je u vezi danas siroko rasprostranJem pOJam harizma kojim seoznacava narocita duhovna nadarenost.

Na ruskom (Knigi svsmennogo pisania Novogo zaveta, Mos. 1990)I bo b la go da til O V bl s p as en u c re z v er u (Ef 2, 8); na bugarskom (Biblia,1965, Ef 2, 5) ...p o b la go da tb s te v ie s pa se ni ; na makedonskom (Sveto12 Carstvo blagodati o poreklu i znacenju reCi..

pismo na Noviot zavet, UBS, London, 1990) . ..d a b ud e fa le na s ln a N je g ov a b la go d at . .. (Ef 1,6), ...p o b la go da t s te s pa se ni p re ku v er(2f2,8).

U savremenom srpskom jeziku i dalje zivi rec koja je dala osnsmisao pojmu b la go da t - ta rec je blago koja je, svremenom, i uizvornom obliku stekla iznijansirana znacenja: blago kojim se ozva bogatstvo; blago za oznaku skupa raznih dragoeenosti; blagooznaka duhovnih vrednosti (duhovno blago, nacionalno blago);kao naziv za stoku koja je seljaku bila najveca materijalna vredblago (sa izmenjenim akeentom) sa znacenjern najveceg dobra, nmer, u uzvicima: b la g o meni iIi b la go o nom k oji ... ! Ovo znacenje nceg dobra u teoloskim tekstovima odnosi se na duhovno stanje,na hedonisticko,

Prema lingvisti Skoku," rec blago je pridev praslovenskog poi najstarije mu je znacenje dobar. Srece se u razlicitim oblieimasvih slovenskih naroda, a pozajmiIi su ga i Rumuni, pa i Albanesto izmenjenom obliku. Ucestvuje u tvorenju mnogih slozensrpskom i hrvatskom jeziku.

Od pojma blago nastale su - i sacuvale pojam dobra kao presuza znacenje - reci blag (kao pridev), blagoslov, blagoveran, blagmeno, blagodarenje, blagodatan, blagodusan.. blagonaklon, bladan, blagosloven, blagovest, blagostanje, itd.

Sarna, pak, rec blagodat u obicnom govoru, izvan teoloskeuvek je oznacavala najvece dobro, teje jos i dacima osnovne skolpoznata iz pesmice koja se ucila napamet: K is o, ma ti , b la go d at i .svakodnevnoj komunikaciji i sada se cuje da je nesto p ra va b la gcime se zeli reci da je nesto gotovo vrhunski dobro.

Svi oni koji su od majke culi prvu rec na svom lepom srpsjeziku (time ne zelimo reci da drugima nisu podjednako lepe renjihovom maternjem jeziku) i koji su kao najvecu blagodat prjezik svojih predaka, osecaju spontano, bez razmisljanja i proeennja, razliku izmedu milosti i blagodati i nikada nece doci u priIikzamene jednu rec drugom.


7/58

' I I I

I II .

II , II

,I

Vuk Karadzic je u prevod Novog zaveta uneo rec blagodat zato stoje verno izrazavala teolosku sustinu originalnog teksta (predlozak muje bio Luterov prevod, a radi uporedivanja i korigovanja, kako je samzapisao, na stolu je drzao jos desetak prevoda na razne jezike, dokse starogrckim izvornikom sluzio uz Kopitarevu pomoc), a njenornunosenju pogodovala je i ta okolnost sto je upotrebljavana u istom ilislicnom obliku u starosrpskom, staroslovenskom, srpskoslovenskom,crkvenoslovenskom i slavjanoserpskom jeziku, kako god da su senazi-vali ti razni oblici kroz koje je u svojoj istoriji prolazio srpski jezik ilikoji su nastajali u posebnim duhovnim i drustvenim oblasti rna.

Za temu ove knjige znacajano je i pitanje slobode ljudske volje, tojest, da Ii covek moze da odluci u sta ce verovati i kako ce ziveti, ilisu njegova svest i zivotni put determinisani? Neko smatra da smo, ufigurativnom smislu, slobodni kao ptica na grani, ali eesce se cuje daje svakome zapisana njegova sudbina; u teoloskim i filozofskim tek-stovima, pak, raspravlja se 0predodredenosti (predestinaciji) naspramslobodnog izbora i kreiranja nacina zivota.

Gotovo da nema naroda na svetu koji u svojoj popularnoj religio-znosti od drevnih vremena do dan as nema jace ili slabije izrazenu ide-ju 0 sudbini (usudu) svakog pojedinca, pa i celih zajednica. Porekloideje je jednostavno: niciji urn nije bio toliko prodoran i sveobuhvatanda bi otkrio smisao i znacaj mnostva cinjenica koje uticu na ljudskizivot. Zasto neko umre mlad, a neko doceka duboku starost, zasto ne-kom sve ide od ruke, a drugog pogadaju nevolje kao nesrecnog Jova?Kako pronaci uzroke i logiku tolikog broja protivurecnih zbivanja uljudskom zivotu? Od takvih pitanja do pomisli da je visa sila ceo tok iishod zivota unapred odredila - sarno je jedan korak.

Budizam uci 0 karm i - neumitnoj sudbini po kojoj je covekov udesodreden delima izvrsenim u prethodnom zivotu; nairne, dusa se poslecovekove smrti seli iz jednog zivog stvora u drugi (ne sarno u ljude ne-go i u zivotinje), sve dok kroz duhovno usavrsavanje ne dospe u stanjenistavila, u takozvanu nirvanu, u stanje kada se covek oslobada od pat-nji koje donosi vecni tok zbivanja u neumitnom krugu. Ucenje 0 seobi14 Carstvo blagodati

duse zastupali su takode stari Egipcani, pitagore)ci i Plat .. . on, a na nJse zasmva I novovekovni spiritizam.Kismet je u islamskoj verskoj kulturi vise narodno verov .

v k d d anje uzans u pre 0 redenost toka ljudskog zivota nego sVt . kd. v .. ,0 Je uranoktnna. Ova rvecIZtuv~skogjezika dolazi od arapskog pojma qui- ud eo , d o de la , sto znaci da su tu, kao i kod svega sto nekom .. . lici . e pnpapnsutm ve icma I vrednost kao rezutat odrneravanj a Madd . . v a se vea ~z~svako? stanja u kome se covek nade stoji neobjasnjiva Alah:olJa I da u IJudskom.zivotu ~~maj~ nikakvu ulogu sreca i slucajnipak se smatra da su I dobar ZIVOtI dobro okoncanje zivota kauzapo;rezani sa strog~m ispunjavanjem verskih normi. U Kuranu (4,kaze se: D ob ro ko je te s tig ne, o d B og a je, a zlo ko je te zad es i, o d tebPrema Kuranu, posmrtna vecna nagrada i posmrtna vecna kazna~odela za covekovu veru i postupanje tokom celog njegovog zivotaislamu se odbacuje iskupiteljska Hristova uloga, jer svaki covek, smtra se, dolazi na svet sa licnom odgovornoscu, pa je duzan i da odvara za svoja dela."

U ~~iscanstvu su 0predodredenosti (lat. predestinare - unapr~~redltI) r~s~ra:lja~i j~~ u p~vim vekovima hriscanske ere najpozntIJI crkveni p~SCI,.all mJe doslo do jedinstvenog stava u pogledupredmeta. TaJ pojam se ne spominje u Starom, nego samo u Novozavetu, i to ukupno sest puta; ovde cerno sva ta mesta citirati:

1. D a uiine sto ruka tvoja i savet tvoj napred odredi da bude.(Dela 4,28)2. I e r k oj e ~ ap re ~po zn a on e i ~ d re di d a budu j ed nak i o b li cj u s in a n je -g ov a, d a b i o n b io p r vo ro de ni m ed u m n og om bracom. (Rim 8 , 2 9 )3. A koje odredi one i dozva; a koje dozva one i opravda; a kojeo pr av da o ne i p r os la vi . ( Ri m 8, 30 )4 . .N e go go vo r im o p r emud ro s t Bo ij u u t aj no s ti s k ri ve nu , k o ju o d re -d i B og p r e s ve ta z a s la vu n as u. (1Kor 2, 7)5 . O dre div ii n as n ap re d k ro z I su sa H ri sta s eb i n a p os in aitvo , p ougodnos ti v o lj e s vo je . (E f 1,5)

o poreklu i znacenju reCi.. .


8/58

6 . K ro z k oj eg a i n as le dn ic i p os ta smo , n ap re d o dr ed en i b iv ii p o n ar ed -b i B o ga k oji s ve iini p o s av et u v oi je s vo je . ( Ef 1,11)

Za po jam predodredenost u s ta ro gr ck or n te ks tu N o vo g z av eta u po tr e-b lj en e s u razlicite reci, ka o sto su z am i sao , unap red ili namera, a fo rmul a-cija p ra ed es ti na vi t D eu s po ja vl ju je s e t ek u Vu lg at i.

O vi p ojm ov i se u gla vn om m og u n ac i u tek sto vim a ap os to la P av la, aliu S ve tom p ismu p os to je ie ci ko je d rug aC ij e g la se a li ima ju s li cno z nac e-n je . N a p rim er , nista se n e d og ad a sto Bog n ij e predvideo iodluiio; im eup is ano o d po sta nk a s ve ta u k njig u z iv ota ; B og je sve raspored io; imenaz ap is an a n a n eb es im a. .. S a n jim a s u s ro dn e i n ek e fo rm ulae ije iz Starogzave ta , kao sto su namera Bozja, voija Bozja, zamisao Bozja, odluka Bozja:da ni su m i o dred en i do k jos n e be ie n i je dn og a ( Ps 1 39 , 1 6) .

A k o b ismo b ez ja sn og u vid an ja is ku pite ljs ke z rtv e I su sa H ris ta p ov e-z iv al i r az li ci ta me st a i z S ta rog iN ovo g zaveta na k ojim a se d irek tn o ilii nd ir ek tno govo ri 0 p red od re den os ti, m oz da b ism o d os li, k ao i e rk ve nip is ei i z d al ek ih v remena, do r az li ci ti h m i sl je nj a 0 l ju d sko j sudbi ni , p a ido t v rdog , fat al is ti ckog zakl jucka 0 p re do dr ed en os ti n ek ih lju di d a b ud us pa se ni, a d ru gih , b ez o bz ir a n a n jih ov u v er u idel a, n a v ec nu p ropas t.

S pomenucemo neko li ko naj po zn at ij ih t uma ca l ju d sk e p re dor ed eno st iu h ri sc an sk im e rkvama .

Me du p rv im a je b io O rig en ( pr ib liz no 1 85 -2 35 ), e rk ve ni p is ae iz A le k-sa nd rije , k oji je s ma trao d a ce k on acn o b iti sp ase ni s vi lju di; u mro je o dp os le dic a m u ce nja z a v reme e ar a D ec ija , a n je go vo u ce nje b ilo je p os le tr iv ek a o su de no n a C ar ig ra ds kom s ab or u 5 53 . g o din e.

C rk ven i p isa e P elag ije ( Pe lag iu s, 3 50 -4 20 ) tuma cio je d a c ov ek im as lo bo dn u v olju i d a s op stv en om v er om i nagom moze po st ic i b la ze n st vo :o vo n je go vo u ce nje b ilo je o su de no 4 11 . g o din e n a s in od u u K ar ta gin i k aoj er et ic ko . P ro ti v t akvog Pel ag ij evog op tim izma u st aj al i s u mnogi e rkv en ia ut or it et i. Me du n jima j e n aj zn a ca jn ij i b io h ipons k i b is kup Avgus ti n.

Avgus ti n ( 354 -430) , k oga j e R imokat ol ic ka e rkv a p rog la si la z a s ve ea ,b io je z ac etn ik s hv ata nja p o k om e s u n ek i lju di p o Bo zjo j m ilo sti u na pr edo dr ed en i z a s p as , a n ek i z a v e cn o p ro kle ts tv o, je r s u z a t o s am i k riv i, a li ta -k vo tum ac en je R im sk a e rk va n ije u p otp un os ti p rih va tila - n jo j j e b io b liz i1 6 C ars tv o b lag od ati

semipelagijanizam, p o k om e se , u z p om oc e rk ve , c ov ek m oze o slo bovec nog p rok le ts tv a. Ovakvo ub la ze no g le di st e, u z u ce n je 0cistilistu imguc no sti o tk up a g re ha mo litv am a, p os tom , h od oc as cem, m ate rija lnp rilo zim a i z ala ga njem z iv ota z a d ob ro bit e rk ve , o dr az ilo s e n a k on acfo rmi ran je s tava 0 prede st ina ci ji u Rimokatolickoj crkvi.

Na doen ij a ucenja 0 predodredenju u ti ea lo j e i Avgus ti novo cuvm is lje nje iz re ce no u o dg ov or u n a p ita nje : S ta je b ilo (sta c e b iti) s a o nmnog im lju dim a p re H ris to vo g d ola sk a iz ar n ij e nepravicno to sto imuskra c eno spasenj e? Hr is ca ns ko s pa se n je - odgovor io j e Avgus ti n - n id a n ije n ed os ta ja lo o nom e k o g a j e b io d os to ja n , I zg le da d a je A v guovom dovi tl ji vom r ec en ic om i pa k i zb eg a o d ir ek ta n odgovor .K ad a je n a d ru gim m estim a p isa o 0 t eo log ij i o t kup lj en j a, Avgust intum ac io d a k az na s le di z bo g z la k oje je c ov ek p oc in io z lo up otr eb om dmu s lo bo de , a s pa se nje je n ez as lu ze ni d ar H ris to vo g p os re dn is tv a, Zp re do dr ed en os t d a c ov ek b ud e k az nje n p ro is tic e iz B o zje p ra ve dn os tip re do dred en ost d a b ud e sp as en iz B oz je lju bav i. N ista s e n e d og ad aBo g to n e z eli! - b io je o ps ti A v gu stin ov z ak lju ca k.

U n ov om v ek u n ajtv rd i z as tu pn ik u ce nja 0 bezus lovnom predodredn ju b io je Z an K alv in ( 15 09 -1 56 4) , s va jc ar sk o- fr an cu sk i r ef orma t o rk om e je e elo jed no k rilo p ro te sta ntiz ma n az van o k alv in izm om , k ojip o ja vi o n a v er sko j s ee n i E v rope pun m il en ij um po sl e Avgus ti na C ij iu tin a p ro te st an ts ke dokt ri ne n e t re ba z an ema ri va ti .

I z Ka lv i novog na jznaca jn i jeg de la Nau k h ris ca ns ke v er e ( Ins ti tu ti onla r elig io n e hr es tie nn e, B as el, 1 53 5) v id i s e d a s u n a n je ga s na zn o u ticAvgu st in ovi s pi si , j e r g a s pom in je ic itir a c es to , m ad a to c in i, s tic e s e usa k, n ek ak o b ez o ce kiv an og p ije teta, k ao d a je n a to p rim oran je r je op rv i p ok re nu o n ek a v az na p ita nja .

N ij e l ako j ednos ta vno i zl oz it i Ka lv inovo s hvat an je p re de st in ac ij e, as e n e s te kn e u tis ak k ra jn je g b ez na da k ad a je u p ita nju lju ds ko o pr av da ni s pa se nj e. Bozj a v e li ca ns tv eno st - smat ra Ka lv in ( ovde p re pr ic av amo ng ov o s ta no vis te ) - p re va zila zi s po so bn os t lju ds ko g p oim an ja i z ato tr es la v it i N je govu uzv is eno st , a n e smel o i sp it iv at i N je gove name re , p re ko rc iv at i g ra ni ce Svet og p isma ir az iti u zr ok e s op stv en e p ro pa sti u ta jn amk oje Bo g n ije sma tr ao um es nim d a o tk rije lju dim a.

o poreklu iznacenj u rec i. ..


9/58

K alv in d alje k aze: Do pu stim o, d ak le, co vek u h riscan in u d a o tv ori u sii razum za sve ucenje koje m u je Bog namenio, stirn da uvek bude um e-ren, te kad bude video sveta usta Bozja zatvorena, i on da zatvori putsvog trazenja ... Prernudroscu nazivam o vecitu B ozju m udrost kojom jeodredio sta hoce da ucini od svakog pojedinog coveka, jer ih ne stvara sveu istim uslovim a, vee odreduje jedne za vecni zivot, a druge za vecno pro-kletstvo. Prem a cilju za koji je covek stvoren kazem o da je predodredenza sm rt ili za zivot... K ada se kaze da B og kaznjava ili ukazuje m ilosrde posvojoj volji, to nas opom inje da ne trazim o nikakav razlog izvan N jegovevolje?Zato sto je B ozja volja takvo vrhunsko i suvereno pravilo pravde dasve sto hoce treba sm atrati pravdom , posto On to hoce, Zato kad se pita- zasto je B og to ucinio? - treba odgovoriti: zato sto je tako hteo. Ako sei preko toga prede i pita: Z asto je to hteo? - to je vee postavljanje pitanjakoje seze vise i dalje od B ozje volje, sto se ne m oze. Zato ljudska sm elosttreba da se um eri i ne trazi ono sto joj ne pripada ...

K ao ilu straciju n eu mes no sti p ostav ljan ja p itan ja p ov odo m B ozjeg iz-b ora n ek ih lju di za sp as, a d ru gih za u nis ten je, K alv in n av od i reci ap osto laP av la iz P oslanice R im ljan im a: A k o si ti, 0c ov ec e! d a p ro ti vn o o dg ov a-ras B ogu? E da li rukotvorina govori m ajstoru svom e: zasto si m e tako na-Cinio? Ilizar loncar nem a vlasti nad kalom da od jedne guke nacini jedansu d za cast, a d ru gi za sram otu ?

U kalvinizm u, ovakvo ucenje nesum njivo je doprinosilo pokornostin je go vih s le db en ik a B oz jo j v olji , a li n ji ma h ri sc an stv o n ije d on os ilo ra do -s nu v es t 0 sp as enju . I o va nau ka je p esim istick a k oliko i an tick o sh vatan jen eizb ezn osti su db in e k oju s u b og ov i n am en ili lju dim a, s to je u pecatljiv oiz ra ze no u S ofo klo vo j d ra mi 0u de su k ra lja E dip a.

O vim b ism o i zav rsili k ratak p regled razlicitih u cen ja 0l ju ds ko j p re d-o dred en osti u isto riji h riscan stv a, zasn ov an ih n a p og resn om tum acen jaPisma.

Im am o m ogucnost da ih dvojako shvatim o: ili da su bili izraz nem ocipojedinih um nih ljudi da shvate sustinu B ozje poruke, ili da su delo onogv ec no g n ep rij ate lj a l ju ds ko g ro da .18 Ca rs tvo b la goda ti

U po glav ljim a k oja sled e b ice izlo zeno d ru gaciie sh vatan je. A ko se n apravi naC i~ tum aci B ozja volja izrazena kroz B ibliju, nebo nad coveko-v om zem aljs ko m p osto jb in om n ije zam raceno - n ap acen om co vecan stv use na obzorju buducnosti jasno ukazuje svetlo nade na spasenje i VV J 1vecmZ lVO tu z n je go vo g T vo rc a.

?a Ii.sa smrc~ lj~dskog tela nestaje sve sto je cinilo covekovu sveukupnost~hne~to prezivljava? U mnogim reIigijama govori se 0 dusi kao nernateri-jalnoj supstanciji koja u casu smrti napusta tela i vraca se svom tvorcu ilinasta~lja da postoji ~ nekoj posebnoj egzistencijalnoj ravni. Hebrejski nazivza dusu nefesh, grcki psykhc i latinski anima u osnovi oznacavaju dah k .." .' , ' 0)1)e sl~ptom zlv~ta, pa )e otuda u BibIiji i doslo do poistovecivanja duse sakr~IJu: .... ona je krv sama (3 Mojs 17, 14 i druga mesta), iz cega proizlazida Jedusa ne sarno oznaka zivota nego i jednaka sapojmom Zivota; umretiznaci rastavit i se sa dusom (1 Mojs 35, 18), a ako covek vaskrsne, dusa sevr~ca ~ njega (1 Car 17,21: ...Gospode Boze moj, neka se povrati u detedusa njegova). Shvatanje nekih grckih filozofa starog veka, da dusa moze dabi:stvuje i izvan tela, u ti~alo je na ucenje pojedinih teologa u hriscanskoj:n, pa su neke crkve razvile praksu vezanu za brigu 0 dusi koja je napustilacoveka u trenutku smrti i otisla u takozvani purgatorijum: pale se svece koje~reb~d~ osvetl: p~t ka dru~om svetu, citaju serazne moIitve, drze se opelaI~ac~, )e,de se IplJe za dusu, odlazi se na hodocasca, kupuju se oprostaj-mce 1daju se pokloni crkvama; sve to treba da poboljsa opsti polozaj duseu posmr:~~m _periodu ilida joj skrati vreme boravka u cistilistu gde ispastazbog pocinjenih greha. A crkva ima, kaze se u nekima od njih, toIiko veIikiduhovni kapital, koji su zaradile- desetine hiljada svetaca i mucenika dabi se ~~in:e m~g~~otku~iti .gresi celoga sveta, koji su ikada pocinjeni, S ~imu vezi Je I nebiblijsko ucenje 0 paklenim i rajskim krugovima u koje odlazeduse preminuIih pre konacnog suda.2 ~ ~l,asno~ i ~emom,Cita~j~ Novog zaveta moze se vise naci u poglavlju Ne-rm citaoci, u izvrsnoj knjizi Alberta Mangela Istorija citanja, Svetovi, NoviSad, 2005 (Alberto Manguel: A History of Reading, Alfred A. Knopf, Canada1996), 'Po oceni Vukovog sledbenika i najucenijeg srpskog filologa 19, veka, Dure

~anicic~, V~ je svojim prevodom Novog zaveta ...u istoriji hriscanske knji-zevnosti podigao srpskom jeziku spomenik kakvim se retko koji narod rnozediciti.,

o poreklu iznacenju reC i... 19


10/58

Petar Skok: Etimologijski rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, odrednicablago, JAZU, Zagreb, 1971.Komentatori Kurana (citati su preneseni iz izdanja Kur' an casni, Stvarnost,Zagreb, 1984) izriciti su u pobijanju verovanja da je Hazreti-Isa (prorok Isus)dosao da otkupi grijehe drugih ljudi i da za te grijehe ponese odgovornost(str. 195). Povodom ajeta 17,15 kazu: Ovaj uzviseni ajet pobija krscanskudogmu 0 oprostu iii iskupljenju grijeha. Po krscanskom vjerovanju, Hazreti-Isa je svojorn krvlju iskupio ljudske grijehe. Ovaj uzviseni ajet kaze da nitkonece tudih grijeha nosit i, niti ce za tude grijehe bit i odgovoran (str. 387).Izgleda da su komentatori u tom ajetu, kao i u drugima koje povezuju sa ot-kupljenjem greha, procital i ono sto nije napisano. Nairne, u ovom ajetu (17,15) doslovce sekaze: Ko se uputio na pravi put, taj seuputio, a koje zalutao,taj je zalutao. Niko nece nosit i breme drugoga. Mi ne kaznjavamo dok neposaljerno poslanika. Ocigledno, u ovom Muhamedovom ajetu porucuje seda jedan covek ne moze biti odgovoran za grehe drugog coveka, mada je i tatvrdnja podlozna diskusiji, jer postoji i odgovornost za necinjenje (okretanjeglave od bliznjeg koji smera putem greha), za sablaznjavanje i navodenje nagreh. Najveca, pak, pogreska u tom komentaru je izjednacavanje Hrista saobicnim covekom koji je podlozan konacnom sudu.Komentatori Kurana (citati su preneseni iz izdanja Kuran casni, Stvarnost,Zagreb, 1984) izriciti su u pobijanju verovanja daje Hazreti-Isa (prorok Isus)dosao da otkupi grijehe drugih ljudi i da za te grijehe ponese odgovornost(str. 195). Povodom ajeta 17, 15 kazu: Ovaj uzviseni ajet pobija krscanskudogmu 0 oprostu ili iskupljenju grijeha. Po krscanskom vjerovanju, Hazreti-Isa je svojom krvlju iskupio ljudske grijehe. Ovaj uzviseni ajet kaze da nitkonece tudih grijeha nositi , n it i ce za tude grijehe biti odgovoran (str. 387).Izgleda da su komentatori u tom ajetu, kao i u drugima koje povezuju sa ot-kupljenjem greha, procital i ono sto nije napisano. Nairne, u ovom ajetu (17,15) doslovce sekaze: Ko se uputio na pravi put, taj se uputio, a ko je zalutao,taj je zalutao. Niko nece nositi breme drugoga. Mi ne kaznjavarno dok neposaljerno poslanika. Ocigledno, u ovom Muhamedovom ajetu porucuje seda jedan covek ne moze bit i odgovoran za grehe drugog coveka, mada je i tatvrdnja podlozna diskusiji, jer postoji i odgovornost za necinjenje (okretanjeglave od bliznjeg koji smera putem greha), za sablaznjavanje i navodenje nagreh. Najveca, pak, pogreska u tom komentaru je izjednacavanje Hrista saobicnim covekom koji je podlozan konacnom sudu.

7 Citati su uzeti izknjige Nauk hriscanske vere, Knjizarnica Z. Stojanovica, No-vi Sad, 1996, u prevodu Ivanke Pavlovic,

20 Carstvo blagodati

Iedan moj prijatelj , procitavsi ovu knjigu jos dok je hila u rukopposlao mi je pismo u kome me podstice da je sto pre objavim, navoC i pri tom na jezgrovit nacin sta hriscanima, prema tome i njemu,C i Biblija. Dopustio mi je da taj deo njegovog pisma objavim, ali mohavezao da mu ime ne spominjem, sto sam i prihvatio ne upustase u njegove razloge.

STA BIBLIJA ZNACI HRISCANIMA

Bibl ij a j e za h r is cane knj iga koja o tk ri va Boiju volju iumai i smi-s ao z iv ota s vakog po je di nca.Biblija i z la i e ve ine za ko ne za sv e ito j e b il o, s to j es te i s t o c e b it i.B ib li ja o tk ri va d a u p ri ro di s ve s tr em i viiem cilju.Biblija omogucava ioveku daprepozna s vo ju kosmiiku sudbinu.Biblija ioveka oplemenjuje i c in iga bolj" im;covek ni je u svojoj duhov-nosti konaian, pred n jim je bes konacna duhovna e vo luci ja .B ib li ja budi s ve st 0 najvi so j odgovornost i i razl u iu j e zna ia j no odbeznacajnog.B ib li ja oh rabru je pravedne i opominj e greine.B ib li ja j e z a h ri sc an in a o no itoj e po ja s s pas en ja za brodolomn ika,k om pa s za z alu ta lo g, ko no pa c z a p la ni na ra , iz vo r sveie vo de z az ed no ga i h le b z a g la dn oga.B ib li ja n ij e o bi in a k nj ig a; n e moie se iitati kao ito s e c it aju drugeknj ige. B i bl ij u val ja iitati c es to , s ko nc en tr is an o, o tv or en og s rc a ium a; B ib lija se sam o ta ko mo ie i zu ii ti i n je ne p or uk e r az umet iiprihvatiti.Ko izuiava B ib li ju - s ti ie mud ro st !Ko p rih va ti B ib liju ka o v rh ovn i z ak on i p o n je mu s e vla da , i zg ra -dioje karak ter!Ko je kr oz B ib li ju ste ka o ve ru , n asa o s e n a p utu s pa se nj a.

o poreklu i znacenju reCi.. .


11/58

i

Znam neke ljude koji traze greske i protivurecnosti u Bibliji. Kazemim: Ako je vasa oholost toliko jaka da je ne mozete savladati, pomislitena to da su greske mogucne makar zato sto je izabranim, ali ipak obic-nim, smrtnim ljudima drevnih vremena, dok bi osluskivali u svom umuBozje poruke, sopstvena misao bivala pretesna i sopstvene reci bivalenedovoljne da bi prenele puno znacenje primljenih reci i slika; oni ni-su mogli drukcije - morali su da se posluze pojmovima i metaforamasvoje okoline i svog vremena: govorili su 0vinogradima, ovcama i stra-snim zmajevima, ami sedanas sluzimo recima psihologije, kibernetikei kvantne fizike, koje su isto toliko skucene kao i one davnasnje, da biizrazile svu silinu Bozje poruke.

NAPOMENENovi zavet je citiran prema prevodu Vuka Karadzica, a Stari prema

prevodu Dure Danicica, Izvorni oblik oba prevoda nije menjan: zadrzanisu svi leksicki, gramaticki i stilski arhaizmi, jer je tako sacuvana i uzvisenalepota jezika na kome su dvojica nadahnutih prevodilaca prenela Svetopismo srpskom narodu.


PRVO POGLAVLTE

Izabrani za spasenje

~se od dye i po hiljade godina grcki pisac Sofokle nsao je dramu Kralj Edip, koja je izrazavala shvatanje, siroko rasprosnjeno u anticko doba, da je tok ljudskog zivota unapred odreden.paganska misao toliko se duboko uvrezila u evropskoj kulturi danarodu ostala popularna i u hriscanskoj eri.

Junaci ove anticke tragedije, koja se i danas izvodi na pozornirna sirom sveta, bezuspesno pokusavaju da izbegnu sudbinu kojim odredili bogovi. Nairne, Laju i Iokasti, kralju i kraljici od Tproreceno je da ce njihov sin Edip, kad odraste, ubiti oca i ozenimajkom. Uzasnuti Laj naredio je da dete odnesu u sumu i prepustezverima, ali sluga kome je poveren taj zadatak sazalio se na nejaEdipa, te ga je dao nekom pastiru iz susednog grad a Korinta, gdga usvojili korintski kralj i kraljica, Polib i Meropa, posto nisu isvoje dece.

Kada je Edip, koji je odrastao verujuci da su mu Polib i Meropa rtelji, cuo zaprorocanstvo, odmah je napustio Korint. Dogodilo se, mtim, da je na putu ubio nekog coveka u svadi zbog prvenstva prolaskaznajuci da je taj nepoznati njegov pravi otac, kralj Laj. Posto je od gTebe otklonio opasnost koja senad nju bila nadvila, gradani su mu uzahvalnosti dali za zenu kraljicu Iokastu, udovicu ubijenog Laja, Saznstaje ucinio, Edip je, obuzet neizmernom patnjom, iskopao sam sebi umro daleko od otadzbine,



12/58

I

I

I

Ii

Prorocanstvo se, dakle, ispunilo, jer niko ne moze da umakne volji bo-gova. Sudbina je, bez obzira sta covek Cinio i kakve god mu bile namere,neumoljiva i nepromenljiva! Toje sustina Sofoklove drame.'

Sveto pismo, knjiga koja tumaci covekovu kosmicku sudbinu, za-uzima drukciji stay: sta covek poseje, ono ce i poznjeti, kaze apostolPavle u poslanici Galatima (6, 7).

Neki hriscanski teolozi se i danas hvataju u kostac sa pitanjem slobod-ne volje i Bozjeg predznanja, sto se moze shvatiti kao ostatak uticaja antic-ke filozofije na hriscanstvo, mada Sveto pismo uci da nase odluke odredujunaiu sudbinu i tokom ovog zivota a i zavecnost ,

Svedoiim vam danas nebo m i z em ijom , da s am stavio pre d vas zivoti smrt , b lagos lo v ip r ok le ts tvo; z at o i zaber i iivot d a b ud d iiv ti i s em etvoje. (5. Moj si je va 30,19)Ak o Ii vam n ij e d rago sluiiti Gospodu , i zaberi te danas kome ceteslui i -ti ... a ja i d om m oj slui icemo Gospodu. ( ls u s Navin 24,15)

. . . ler mrzise n a zn an je , i s tra ha G os po dn je g n e i za br as e. ( Pri ce 1,29)U Svetom pismu, Gospod je dao coveku slobodu da bira izmedu vee-

nog zivota ismrti, i to ne u nekoj fazil judske istori je,povodom nekog po-sebnog dogadaja, vee kao blagodat svojstve-nu ljudskom bicu u samom casu njegovogrodenja, pa i zaceca: odluka 0 mogucnostispasenja je kao izraz Bozje volje, dakle, done-sena kao zakon jos pre nastanka ne sarno sva-kog pojedinca vee i l judskog roda u celini.

Kakvog bi smisla imale Hristove reci upucene Jerusalimu, kad nebi coveku bila podarena sloboda volje!

l er usa lime, [ e ru sal ime , kO ji ubi ja s p ro ro ke i zasipai kamenj em pos ia -n e k s eb i! K oli ko p uta h te h d a s ku pim ieda t voja, kao ito kokos s ku -p ija p ili ce s vo je p od k ri la , i n e h te st e. (Mate j 2 3, 3 7)

I, konacno, kako bi Bog mogao s pravom da kazni ijednog gresnikaza zlo, ako taj gresnik i sam nije bar u izvesnoj meri za to odgovoran?24 Carstvo blagodati

Sveto pismo potvrduje ono sto osecamo, sto nasa intuicija istvo, izgleda, otkrivaju: nasa buducnost nije odredena, nas kraj nnije zapisan na pocetku naseg zivota. Nase odluke donesene kaoslobodne volje odlucuju sta ce biti sa nama, a ne sudbina zapisazvezdama, ili koja se moze procitati na dlanu.

Ipak, Sveto pismo govori i 0 predodredenju, ali sarno kao 0 izucinjenom za nas pre nego sto smo mogli sami da ga ucinimo, kBozjoj blagodati datoj ljudskom rodu, koju covek u skladu sa svoslobodnom voljom moze da iskorist i i li odbaci.

Od Pav ia , p o v oi ji B oz jo j a po sto la ls us a H ri sta , s ve tima k oji s u u E fes u, i v ernim a u H ristu Isusu : blagod at vam i m ir od B oga O ea nase-g a i G os po da ls us a H ri sta . B la go slo ve n B og i O ta e G os po da n aie gals us a H ri sta , k oji n as je b la go sl ov io s va kim b la go sl ov om d uh ov nimn a n eb es im a k ro z H ri sta , k ao s to n as i za br a k ro z n je ga p re p os ta nk as ve ta , d a b ud em o s ve ti i p ra ve dn i p re d n ji m u lju ba vi , o dre di vi i n asn ap re d k ro z l su sa H ri sta s eb i n a posinaitvo, p o u go dn os ti v oi je s vo je(Efeseima 1, 1-5)

Mi smo, dakle, po recima apostola Pavla, izabrani, unapred odrni da budemo deca Bozja cak pre nego sto je svet postao, pre negosmo se i rodili!

Ali, takva predodredenost ne znaci da Bog bira ko ce da budesen, a ko izgubljen; ne, svako ljudsko bice je predodredeno za spnje! Bozja je volja bila, cak pre nego sto je svet stvoren, da svakozivot vecni kroz Njegovog sina, kroz Isusa Hrista.'

A um aijenoga m alim tim od andela vidim o Isus a, k oji je za sm rt s topodnese vencan slavom I iasti, da b ipo b lagoda ti Boiio] z a s ve oku siosmr t. (Jevrejima 2,9)

Zasto umreti za sve, ako nije predvideno da svako bude spasen,ako na kraju svako i ne bude spasen?

S vi m i k ao o ve e z ad osmo , s va ki o d n as o kr en u s vo jim p utem i G os po dp us ti n a n j b ez ak on ja s vi h n as . (I sa 5 3, 6 )



13/58

Zasto uzeti bezakonja svih nas ako namera nije bila da se svimanama oprosti? Ako neko ne iskoristi takvu mogucnost, to ce biti kaoda je umro od gladi uz bogatu trpezu.

Od Pavl a s lug eBo z jeg ,a apos to la I su sa Hr is ta , po ve ri i zab ran ih Boi-ji h, i p o p ri zn an ju i st in e p o bo in os ti , z a n ad v ei no ga z iv ot a, k oj i o be canelaini Bog pr e v rem en a v ec ni h. ( Ti t 1,1.2)

Kad apostol Pavle kaze da nam je zivot vecni obecan pre vremenavecnih, to znaci da vreme nije oduvek postojalo - ono je, kao i sve dru-go, stvoreno: i prostor, i materija, i energija. Zanimljivo je da na isti na-cin teorija Velikogpraska tumaci nastanak kosmosa. Prema apostolu Pa-vlu, dakle, jos pre postojanja vremena Bog je dao nadu na vecni zivot.

N e p os ti di s e d ak le s ve do ia ns tv a G os po da nasega I su sa H ri st a, n imene suinja n je go va ; n eg o p os tr ad aj j ev an de ijem H ri st ov im p o s iliB og a, k oj i n as s pa se i p ri zv a z va njem s ve tim, n e p o d el im a naiim, ne -g o p o s vo jo j n are db i i b la go da ti , k oja n am je d an a u H ris tu Is us u p revremena veinih. (2. Timotiju 1,8-9)

Nigde nije jasnije receno nego ovde da se spasenje dobija blagoda-cu, a ne delima. Ako nam je jos pre postanja sveta data mogucnostda budemo spaseni, onda spasenje ne moze biti zasnovano na nasimdelima. Moze li se nesto tako vredno, sto je coveku obecano pre negosto je i stvoren, nazvati drukcije nego blagodat!

Z n aj uc i d a s e p ro pa di ji vim s re br om i z l atom n e i sk up is te i z s u je tn og as vo ga z iv ij en ja , k oj e s te v id el i o d o ta ca ; n eg o s ku po ce nom k rv ij u H ri -s ta , k ao b ez az le na i p re ii st a l ag nje ta ; k oj i j e o dr ed en j os p re p os ta nj as ve ta , a j av io s e u p os le dn ja v rem en a v as r ad io (1 . Petrova 1, 18-20)

I pre postanja vremena, prostora i celoga sveta Bog je obecao co-vecanstvu mogucnost spasenja, tako da ce po Njegovoj volji Isus, SinBozji, kad tome dode cas, proliti svoju krv za ceo ljudski rod - zato seIsus i naziva J ag nje k oje je za kla no o d p os ta nja s ve ta (Otkrivenje 13, 8).Obecanje 0spasenju Bogje dao kad nam spasenje jos nije bilo potreb-no, da bismo ga kao blagodat imali spremno kad nam zatreba.26 Carstvo blagodati

v~l~nza nase spasenje nije bila misao koja se naknadno rodila, pnacl~Jen. pos~e Ad~m?vog pada - pisa la je Elena Vajt. 3 - To jeotkrivenje tajne koja Je bila skrivana od postanja sveta (Rimljani16, 25). : 0 j :. bilo otkrivenje pri~cipa koji od vecnih vremena posu osnovi Bozjeg prestola. Od pocetka su Bog i Hristos znali za sotono otpadnistvo, za pad covekov kroz silu prevare onoga koji je krenstranputicom. Bog nije odredio da greh postoji, ali ga je unapred vidte je obezbedio i resenje za njegovo strasno postojanje. Njegova ljuprema svetu bila je tako velika da je i s in a s vo je ga je din or od no g d ao dje dan koji u njega v eruje n e p ogine , n ego da im a ziv ot veini. (Iovan 3, 1

Otkrivenje principa koji od vecnih vre-mena postoje u osnovi Bozjeg prestola? Ko-jih principa? Principa ljubavi koja se odricesebe, pokazanoj za dobro drugih, principablagodati koja proistice iz prestola Bozjeg,principa koji je postojao cak i pre greha,zbog koga je, kad se greh pojavio, blagodat vee postojala kao mognost spasenja. [ er g de s e um nozi greh on de s e jo s v ec ma u mnozi b la go(Rimljanima 5, 20)

Da nije bilo blagodati, greh bi progutao svet, svakoga na njemsve nas bi unistio za vecnost. Revnost, odanost, snaga volje, molipokajanje - sve to ima svoju vrednost, ali sve to i pojedinacno i zano ne moze da ukloni greh. Moze sarno blagodat Bozja. Odbacivagreha i pokajanje je dobro, ali ne i dovoljno. Greh je kao proslost kne moze biti promenjena nicim sto ce se uciniti u buducnosti, kaose ni mrtvo telo ne moze vratiti u zivot ni pomocu najboljih medimenata. Moze da se ukloni sarno greh koji je oprosten, a sarno Bblagodat omogucava oprostenje.

Dakle, Bozja je volja bila da svaciji greh moze da bude oprostod greha prvih ljudi koji su kusali zabranjeni plod do najbogohulnijdaha poslednjeg coveka. Njegova blagost i ljubav prema covecansttoliko je velika da je unapred omogucio spasenje svakog pripadniljudskog roda, pre nego sto im je spasenje i bilo potrebno. Ako bis

&r as a b ud uc no st nodr edena , na s k ran ig de n ij e z ap is anpoce tku naseg z ivo



14/58

ovu Njegovu nameru poredili sa nekim primerom iz savremenog zi-vota, pomisljamo na nekog veorna bogatog coveka koji testamentommaterijalno obezbeduje jos nerodenog potomka i potomke njegovihpotomaka mnogo generacija unapred.

Ali, blagodat nije univerzalna u tom smislu da ce svako biti spasen- ona je univerzalna po tome sto je kroz stradanje Hristovo na krstusvakome data mogucnost da kroz veru bude spasen: D a n i jed an ko ji g averu je n e p og in e, neg o d a im a zivo t vecn i (Jovan 3, 15).

Ova velika istina 0 Bozjoj blagodati ne znaci da je na krstu ceosvet opravdan, da je svako spasen. Svojim stradanjem na krstu - preu-

zimanjem kazne koju je svako na svetu za-sluzivao - Isus je stavio coveka u potpunonov polozaj pred Bogom. Ne kroz dela, veesarno kroz veru covek je spasen od vecnepropasti - onome koji poveruje oprostenoje bez obzira staje pocinio, Sarno kroz veruHristove zasluge postaju i nasel

U jednoj bezvremenoj dimenziji, Bog je video covecanstvo koje cetek stvoriti kako, optereceno grehom, pritisnuto krivicom, puno stra-ha, otrova, strasti , pohlepe, ljubornore i nesigurnosti, juri planetomkao gomila otrovnih buba. I zato je u svojoj blagosti i ljubavi omogu-cio otkupljenje svakog coveka, znajuci da nikada necemo moci samida zasluzimo spasenje. Njegova namera je bila jos u toj dimenziji , kojunas urn ne moze da pojmi, da prema buducem covecanstvu, onakvomkakvo ce biti - gresno i bezumno - bude p ra ved an i d a p ra vd a s va ko gako je o d v er e I su so ve (Rimljanima 3, 26), da svakom kroz Isusovu smrtbude pruzena mogucnost vecnog zivota.

To je velika istina koja ohrabruje svakoga od nas koji smo deo co-vecanstva pritisnutog, mozda vise nego ikad u istoriji, patnjama, sum-njom, duhovnim lutanjima i trazenjern zivotnog smisla. Mi smo iza-brani za vecni iivot u Hristu pre nego itoje svet i nastao!

Nama je obecana mogucnost vecnog zrvota, kako kaze Sveto pi-smo, pre v ecni h v remena; umreti zauvek, odreci sevecnog zivota, nepri-

rodna je odluka kojom se covek ne sarno odrice Bozje blagodati,i suprotstavlja Njegovoj zelji,

Sveto pismo na mnogo mesta govori 0 Bozjo] blagodati kojocoveku pruza mogucnost spasenja od vecne propasti .

f er s te blagodacu spaseni k roz v eru (E fe scima 2,8). Veru jemo da cemse spas ti b lagodacu Gospoda I susa Hr is ta (Dela 15 , 11 ). f er se pokazab la goda t Bo zj a k oj a s pa sa va s ve i ju de (Ti t 2 , 1 1). Da s e opr av damblagodacu Njegovom i a b ud em o n as le dn ic i z iv ota v ee no g p o n ad(Tit 3 , 7 ). Ne post id i se dak le sv edo ianst va Gospoda nasega Isusa Hris ta , n i m en e suinja n jegova; nego post radaj s j e vande ij em Hr is tov imp o s ili B og a. k oji n as s pa se ir iz va z va nje m s ve ti m, n e s ar no p o d eli ma n as im , n eg o p o s vo jo j n ar ed bi ib la god ati ko ja n am je d an aH ri st u I su su p re v reme na veinin (2. Timotiju 1,8-9)'

Sta Stari zavet uci 0blagodati, a sta Novi? Ako smo spaseni bdacu, kakva je uloga Zakona? IIiuloga pobede nad grehom? Aspasenje dobija blagodacu, zasto su neki ipak izgubljeni? Zastomi kao Crkva tako slabo razumevali znacaj blagodati? Kakvu ublagodat ima u zavrsnim dogadajima? To su sarno neka od pitankoja moramo potraziti odgovor da bismo u potpunosti razumelisto nazivamo Bozjim plan om spasenja.

Kao sto smo vee rekli, prema verovanju nekih paganskih recoveku je dosuden neumitan kraj na koji se ne moze uticati, bezra na napore pojedinaca da moralno zive i Cine ono sto smatrajje dobro.

Ako kazemo da je i nama, hriscanima, predodreden kraj, toze delovati protivurecno onome sto smo do sada govorili. Ali, tomracan beznadni kraj: nama je predodredena mogucnost da uimamo ulazak u Njegovo vecno carstvo, u carstvo blagodati. Blagse ne zasluzuje, ne zaraduje i ne stice se zaslugama. Da je drukono bi se sticalo nekom vrstom trgovine. Trgovine sa Bogom! Oblagodat je Njegov dar koji se moze i odbaciti. Kad bi dobro silomnekome nametano, protiv njegove slobodne volje, onda to ne bblagodat.

28 Carstvo blagodati Izabrani za spasenje


15/58

Da li cemo blagodat prihvatiti i li odbaciti - to je najznacajnije pita-nje Ijudske egzistencije. Nasa odluka je odgovor na vecna pitanja kojacovek i sebi i Bogu upucuje: Ko sam ja, koji je smisao moga postoja-nja, da li sam zauvek propadijiv, kakav ce mi biti kraj i mnoga, mnogaslicna pitanja Ijudskog postojanja,

Iedan od mogucnih odgovora citamo u Svetom pismu, covek gamoze prihvatiti ili odbaciti: Svedoiim vam danas nebom i zem ijom ,d a s am s ta vio p re d v as z iv ot i s mr t, b ia go sio v i p ro kle ts tv o; z ato iz ab er izivot da budd iiv ti i s em e tvoje. (5. M o js ije va 3 0, 1 9 )

Zivot koji nam je ponuden, taj vecni zivot - ponovimo jos jednom:koji ne mozemo nikad zaraditi i nikad sami, mimo Boga, zasluziti- dobijamo kroz Bozju blagodat obecanu pre vecnih vremena, bIa-godat koja daje rnogucnost spasenja, blagodat koja je postojaia krozsva vremena cekajuci da je covek prihvati.

DRUGO POGLAVLIE

ad najviseg do najnizeg


$pre nego sto je covek prvi put ispoljio svoju sebicnost, prenego sto je svemir zaronio u vreme i pre nego sto je nastaia Zemija isa drugim planetama, zvezdama i galaksijama pocela da se krece poputanjama i pravilima Bozje nebeske mehanike, Bog je imao zamisaoo spasenju Ijudskog roda i vecnom zivotu kroz Isusa Hrista.

Od Pav ia , s l ugeBo i jega, a apo sto ia Hr i stapo ve ri i zab ran i h Bo ij ih ,i p o p riz na nju is tin e p ob oi no st i, z a n ad v ec no ga i iv ota k oj i o be can el az ni B o g pr e v remen a v ei ni h. (Tit 1 , 1 .2 )

Ako je bilo obecano da ce se Isus pojaviti kao zrtva za spasenje Ijud-skog roda ( Ja gn je k oje je z ak la no o d p o sta nja s ve ta - Otkrivenje 13, 8),to znaci da je Gospod znao, prema tome, i odredio tok istorije, sto jepodrazumevalo i znanje 0padu covecanstva u greh, ali u tom tvorac-kom znanju razvoja i ishoda bila je sadrzana i mogucnost otkupljenjaIjudi kada tome dode vreme.

To sto je mogucnost otkupIjenja data i pre nego sto je covek stvo-ren, ne znaci da je greh bio neizbezan. Mogucnost spasenja je datasarno ako se pad dogodi. Na isti nacin i mi u obicnom zivotu ne ku-pujemo polisu osiguranja zato sto mislimo da ce nam kuca zasigurnoizgoreti ili da cemo je time zastititi, vee imamo na umu sarno moguc-nost da strada u pozaru,

Ali, iako ne zelimo da izjednacimo Gospodnju Iogiku sa svojom,Ijudskom, mi se ipak pitamo: Zasto Bog nije zeleo da Ijudi padnu u

Od najviseg do najnizeg 31

1 Zlo koje je prerna drevnorn predanju pocinio Edip, uprkos svojirn dobrirn na-rnerarna, svedoci da su Ijudi antickog vrernena srnatrali da su njihovi bogovisurovi gospodari koji se hirovito igraju ljudskim zivotom: covek je za njih,dakle, igracka, Bilo sta da secini , dobro ili z lo, sudbina ce se ispuniti - pesi-misticki se mora iScekivati ispunjenje volje bogova. Sta je tu rnogao da ucinicovek onog vrernena? Mozda je rnogao da prinosi zrtve bogovirna ili da irndrzi hvalospeve ne bi li ih urnilostivio. Ali, Sofoklova rnorbidna drama ucilaih je da se sudbina ne moze izbeci, Preostajala je coveku sarno nada da suparke (one koje su kod starih Grka odredivale sudbinu; u srpskoj narodnojrnitologiji nazivale su se sudaje) odredile nekorn drugorn, po principu slucaj-nog izbora, teska stradanja i zalostan ishod, a ne njernu.

2 Prerna Svetorn pisrnu, postoji, dakle, predodredenost, ali ne kao unapred do-nesena odluka ko ce bit i spasen, a korne je narnenjena vecna srnrt, vee kaomogucnost jednog ili drugog ishoda. Prerna krutirn shvatanjirna predodre-denosti, nekirna ni njihova cvrsta vera ni Zivotprerna Bozjim zakonirna nernogu pornoci, jer su vee odredeni za prokletstvo. Ovakvo zastranjivanje, kojeje prihvaceno u nekirn protestantskirn sredinarna, nerna uporis ta u Svetornpisrnu; ono seprotivi ne sarno zdravorn razurnu, kakav je sasvrhorn dat ljudi-rna, nego i sarnoj sustini Tvorca - Njegovoj beskrajnoj dobroti i ljubavi prernacovecanstvu koje je stvorio.

3 Elen Vajt: Ceznja vekova, str. 22.


16/58

greh, a istovremeno je dopustao mogucnost da se to dogodi? Zastoje doneo takve dye po prvom utisku suprotstavljene mogucnosti, tajsvernocni i sveznajuci Bog za koga Elen Vajt kaze: Nista ne moze dase dogodi u bilo kom delu svemira, a da to ne zna Onaj koji je svepri-sutan. (3 BS 1141)

Odgovor proistice izonoga sto izBiblije znamo 0Bogu: vrhovni prin-cip Njegovog delovanja je ljubav - Bog zeli da Ga volimo, a ljubavi ne-rna bez slobodne volje; ipak, slobodna volja omogucava i pad u greh.

Bog je znao da ce se dogoditi taj pad! Znao je da ce u tom svetukoji je, u trenutku kad je nastao, blistao od lepote i sklada ( ...pogledaB og s ve s to je s tv or io il e d ob ro bese v eoma . ..- 1.Mojsijeva 1, 31) izbiti erupcija greha,da ce zavladati nepravda, haos i pometnja,da ce se planeta rastakati u nemirima i car-stva se dizati i padati kroz celu istoriju svedo vremena u kome danas zivimo (Danilo

2); mogao je unapred saopstiti dan Hristove smrti (Danilo 9, 24-27) ikako ce se dogoditi (Psalam 22; Isaija 53), ali - On nam je ostavio mo-gucnost da slobodno biramo i da vodeni ljubavlju biramo i donosimoodluke koje mogu i da menjaju tokove istorije. Covecanstvo, ocigled-no, nije iskoristilo datu mogucnost,

Zasto je Gospod, iako je znao kuda ce i kako ted istorija sveta, ipakstvorio ta bica, iako je znao da ce krsiti Njegove zakone, otimati mate-rijalna dobra jedni od drugih, medusobno se ubijati - neki u borbi zagoli opstanak, drugi da bi sto vise stekli - ida ce svaki dan, kada osva-ne, kroz hiljade godina u jutarnjem svetlu ciniti vidljivim umiranjaonih bezbrojnih uplasenih stvorova koji su se ugasili u noci. Zaista,zasto je Bog uopste stvorio takva bicai

Bog ih je stvorio takvima, jer sarno takvi kakvi jesu mogu da vole ida biraju izmedu dobra i zla, a da bi mogli da vole i odlucuju da li ceziveti po Njegovim zakonima, morae im je dati slobodnu volju, jer nepostoji p rin ud na i ju ba v - dye reci koje cine tu sintagmu medusobno suprotivurecne.'

~og zeli da G av ol im o , a l ju ba vi

nema bezs lo bodne v ol je .


- - -Ali, time jos nismo odgovorili na pitanje: zasto je uopste morae

nas stvori? Svemir postoji milijardama godina, a ljudi... koliko? Bpostoji od vecnosti, svemir milijardama godina - da li je bilo potreno da se covek pojavi? Da li bi svemir i Zemlja bili drugaciji daljudska bica nisu pojavila?

Ne mozerno reci da bi bez nas bili drukciji i da smo bili neophodnAli, Bog nas je ipak stvorio! Zasto je to ucinio iako je znao da cemmnogo od onoga sto je On stvorio unistiti?

Postoji sarno jedan odgovor: iz svih patnji, unistavanja i stradanOn ce izvesti vece dobro! Bez obzira koliko stvari isle lose, pokazase da je bilo vredno proci kroz sva zla zbog konacnog dobra. Kadbude gotovo, bite opravdani Bozja dobrota, milost i ljubav.

Kazerno da ce zbog konacnog dobra biti vredno trpeti zlo kkoje prolazimo celog zivota, od prvog detinjeg udisaja do poslednjsamrtnickog izdisaja. Za koga vredno? Kazerno da ce Bozja dobroi pravda biti opravdani. Zar Bog dozvoljava da se patimo sarno daopravdao svoju milost, pravdu i dobrotu? Zar po tome onda ne binalik na roditelja koji dopusta da se njegovoj deci dogadaju najstrasnje stvari, sarno da bi se pojavio kao dobri i milostivi spasilac?

Ovakva pitanja, medutim, gube iz vi-da presudnu cinjenicu koja ih pobija, ko-ja ce uciniti da se svaka usta zatisnu(Rimljanima 3, 19), a to je - krst, na komeje sam Bog, u telu Hristovom, stradao tezenego bilo koje ljudsko bice; On bol es ti n as e n o si i e mo ci n as e u ze n a s e53,4) Toznaci da je uzeo na sebe sve nase bolesti i nemoci zajedno, kmi znamo sarno pojedinacno. Bol i stradanje cele nase planete palona Njega. Svestradanje koje je rezultat greha bilo je stavljeno na grube zg re snog Bozj eg s in a . ?

Ostvarenje plana spasenja otkriva Bozji karakter ne sarnoljudirna nego i andelima, i kroz sve vekove vecnosti zlocudnikarakter greha bice sagledavan kroz cenu koju su Otae i Sinpodneli za otkupljenje ljudske vrste.

Od najviseg do najnizeg


17/58

Ta cena je Bozje stradanje na krstu, stradanje teze nego sto je biloko od ljudi ikad iskusio ili ce ikad mod da iskusi; to je bio zbir svihljudskih patnji, svih bolova od kako je sveta iveka, miliona bolnih pla-menova sakupljenih u jednu zizu! Zato bez saznanja 0 znacaju krstana kome je Gospod patio ne mozerno dobiti odgovor ni na pitanja 0razlozima svog bola i stradanja, jer takav odgovor se i ne moze dobiti.Sarno sarazumevanjem krsta, Trojstva iHristovog bozanstva mi moze-mo dobiti utehu za nasa stradanja i naci kljuceve Carstva blagodati.

Filozofi i teolozi su se vise od dva milenijuma bavili znacenjern isadrzajern pojma biti, odnosno postojati, pa su za tu filozofsku oblastnacinili i poseban naziv - ontologija. Nesumnjivo je da se moze govo-riti sarno 0 dye vrste postojanja necega: ono sto oduvek postoji i onosto je stvoreno; treca vrsta se ne moze ni zamisli ti . 3 Hriscani, naravno,veruju da je Bog Otac oduvek postojao; da nije, nesto bi moralo da Gadovede u postojanje, sto je nernoguce.

Postavljaju se , medutim, pitanja: Da li je bilo vreme kada Isus Hri-stos nije postojao? Da li je bio kao ptice i ribe, kao i mi sami, sarnojedno stvoreno bite , bez obzira koliko je bio uzviSen?

Apostol [ovan navodi Isusove reci: Z ais ta , za is ta ya m ka zem : ja s amp rije n eg o s e A vra m ro dio (Jovan 8, 58). Izraz ja sam ukazivao je nareci koje je Bog uputio Mojsiju mnogo vekova ranije, kada je opisaosam sebe: fa s am o na j s to j es t (2 Mojs 3, 14), sto jasno ukazuje na vecnoBozanstvo."

Sveto pismo kaze za Hrista: U p o c e t k u b es e r ec , i re i b es e u B og a i B o gb es e re i. O na b es e u p oie tku u B og a. S ve j e kro z n ju p os ta lo , i b ez n je n is tan i je post al o s to j e post a lo . (Iovan 1, 1-3)

Ovde apostol [ovan govori 0 odredenoj vrsti postojanja, vrsti kojase ukljucuje u sve sto je postalo, odnosno, sve sto nekada nije posto-jalo, ali konacno postoji. Prema [ovanu, nista od onoga sto je postalonije nacinjeno odvojeno od Isusa Hrista . Hristos, dakle, nije mogaobiti stvoren, jer ako je sve sto je stvoreno On stvorio, kako je mogaoda stvori sebe?

Od veinin vrem ena - pisa la je Elen Vajt - Go sp od I su s H ri sto s b io jejed no s a O eem . 534 Carstvo blagodati

fe r k ro z n je ga b i sazdano sv e it o je na nebu i ito je n a z em lji , ito sev id i i i to s e n e v id i, b il i p re st ol i i ii g o s pods tv a, i li p o gi av ar st va i ii v la -s ti, s ve s e kro za n j i za n j s azd a. I on je pre svega i sve j e u njem u.(Koloianima 1 , 1 6 . 1 7)

Ako kroz Hrista i za Hrista postoji sve sto je stvoreno, kako jesam mogao da bude stvoren? Nije mogao!

Neste presudno bilo bi izgubljeno u planu spasenja da je Isusstvoren pre utelovljenja, da je stvoren pre nego sto je uzeo na sljudsku prirodu, u vreme kada je delio sla-vu sa Ocem p re n ego s ve t p os ta de (Jovan 17,5). Cak da je stvoren kao Bozanstvo, biobi kvalitativno razlicit od Oca, jer izmeduTvorca i stvorenja postoji nepremostivarazlika, bez obzira koliko je uzviseno to stvorenje. Kao stvoreno bbio bi manje vredan od Boga, kao sto umetnicka slika, rna kolikobra, manje vredi od slikara.

Sveto pismo, medutim, kaze da je Isus, koji je bio u oblicju Bjem (Filibljanima 2, 6), bio jednak Bogu, da bese Bog (Iovan 1Da je bio stvoren, bez obzira koliko davno, bez obzira koliko bipocastvovan i uzvisen, kakvu bi moe i koliko savrsen karakter imuvek bi bio stvoreno bice, te bi postojao ogroman jaz izmedu NjegOca, kao sto postoji ogroman jaz izmedu skulpture i skulptora. Ndan kvalitet koji skulptura ima ne pripada joj zbog nje same, niti zbnecega sto ona sarna po sebi nosi. Svaki kvalitet njoj je dat od nekizvan nje i veceg od nje. Svesto ona znaci nije zbog nje same, vee zbneceg drugog. U Hristu je zivot original an, neposuden, neproizvden - pisala je Elen Vajt."

Da je Hristos bio sarno ono zbog cega ga je Otac takvim stvorida je imao sarno osobine koje mu je Otac dao (a ne da su to bili kliteti koje je imao od vecnosti - originalni , neposudeni, neproi zvedetada bi samopozrtvovana ljubav, samoodricanje i sve druge uzviseosobine bili nesto sto nije sarno po sebi Njemu pripadalo, vee bi svpostojalo u Njemu zato sto mu je Bog dao te kvali tete. Oni bi bili Njevi, ali sarno sekundarno, jer je Otac mogao da Ga stvori i drukcijeg.

OSta je, u s t va rreme, i sta oznac,

pojamsada.



18/58

Da je Isus bio stvoren, onda bibio stvoren sarno zato da bi bio zrtve-no jagnje. To bi bilo kao kad bi roditelj podizao jedno dete da bi odnjega, kad odraste, uzeo neki organ radi spasenja zivota svog drugogbolesnog deteta, umesto da mu je dao vlastiti organ.

Cak da je Isus sam odlucio da zrtvujesebe radi spasenja covecanstva, to bi znaci-1 0 da je njegov karakter samoodricanja biounapred program iran i da to nije nesto stoOn nosi u sebi od vecnosti, kao sto ni skulp-tura nema vrednosti koje su same po sebinjene; da je Isus bio stvoreno bice, makar ibozansko, na krstu bi umrlo

to stvorenje, a ne njegov Tvorac. Sveto pismo kaze:

Ci< :. rs te dao punozad ov oi je nje z a s ve s toje ika da treb alo d abude zadovol jeno .

le r o v o d a s em i sli m ed u v am a ito je i u H ris tu I su su , k oji, a ko je i b iou oblic ju Boi jemu, n ij e s e o timao da se i spor ed i s Bogom; nego j e poni -z io s am s eb e u ze vs i o b l i c ] s lu ge , p os ta vs i k ao i d ru gi l ju di i n a oii sen ad e k ao i ov ek , p on izi o s am s eb e p os ta vi i p os lu ia n d o s am e smrti, asmr ti kr s tove . (Fi lib ijanima 2, 5-8)

Ovi tekstovi, zajedno sa [evandeljern po [ovanu (1, 1-3) pokazujuda Isus nije bio stvoren, vee da je bio sam vecni Bog. U planu spa-senja vidimo Isusa koji je u oblicju Bozjem, koji je izjednacen saBogom, onoga koji je bio Bog (Jovan 1, 1), koji je na najvisem moguc-nom nivou u svemiru; ne moze se ici dalje, iznad samoga Boga.

Sta se dogodilo? On, koji je oblicje Bozje, koji je jednak Bogu,koji je bio Bog, uzeo je oblicje sluge i ljudsku prirodu, i u toj prirodiumro na krstu kao zrtva za grehe sveta. Sta se s Bogom dogodilo nakrstu? On je na krstu postao greh nas radi (2 Korincanima 5, 21),na krstu je postao kletva za nas (Galatima 3,13), na krstu greh ipre-stupi bili su ne sarno polozeni na Njega (Isaija 53, 6) nego ikaznjeni uNjemu umesto u nama (Isaija 53, 4-6).

Onaj koji je bio Bog (Jovan 1, 1), koji je sve stvorio (Kolosanima1, 16), veliki ja sam (Jovan 8, 58) umirao je smrcu gresnika izvangrada (Jevrejima 13, 12), proklet i prezren, osuden Ocevim gnevomprotiv greha! Iako je na nebu bio velican, smatrali su ga najgorim me-36 Carstvo blagodati

du gresnicima, najnizim medu niskima, najvecim krivcem medu kriv-cima jer je krivica celog sveta pala na Njega.

Na krstu je Najvisi postao Najnizi! Cineci tako, Bogje resavao pro-blem greha u celoj vaseljeni. Mozda je to imala na umu mudra inadah-nuta Elen Vajt kada je pisala:

Hristova zrtva zapali svet ne privlaci sarno ljude, nego i andele ve-zuje sa Njim u nerazdeljivu zajednicu. Kroz plan spasenja, pravda imi-lost Bozja su u potpunosti zadovoljene, i za svu vecnost pobuna se visenikad nece podici, napast vise nikada nece dotaci Bozji svemir. 7

Napast vise nikada nece dotaci Bozji svemir, jer je njegov Tvoracodlucio da se spusti na najnize mogucno mesto u toj beskonacnosti ida preuzme na sebe ne sarno sve dotadasnje grehe u vaseljeni, nego igrehe koji ce u buducnosti bit i pocinjeni.

Mnogima je tesko da shvate ideju da su Otac, Sin i Sveti Duh jed-no; da su tri lica jedne jedine vecne Licnosti." I mnoge druge ideje ipojmovi nas zbunjuju. Maternaticari, naprimer, raspravljaju da librojevi uopste po-stoje. Strucnjaci za jezik razlici to shvatajuznacenje reci svet. Filozofi ne mogu da sesloze sta treba podrazumevati pod poj-mom istina. Kroz mnoge vekove traju ras-prave sta je, u stvari, vreme, i sta oznacava pojam sada, i j os nema ko-nacnog, jedinstvenog odgovora. Nije cudo sto je nekima tesko da raz-umeju trojedinu prirodu samoga Gospoda Boga.Ali, ono sto mozemo da shvatimo jeste sledece: Isus je bio Bog,nestvoren, vecan i oduvek jedno sa Ocem. Mada nije sve objasnjenou vezi sa stradanjem, dok god se drzimo verovanja u Hristovo vecnoBozanstvo rnozemo znati da je sam Bog u Hristovoj licnosti stradaozbog greha mnogo dublje i bolnije nego sto je bilo koje ljudsko biceikada prepatilo iIice moci ikada da prepati. Iako je znao da ce timesto je ljude stvorio sa slobodnom voljom dospeti na Golgotu, Bog nasje ipak stvorio. Cinjenica da je propatio zbog ljudskih greha vise negobilo koji covek, trebalo bi da nam pomogne da se pouzdamo u Njego-



19/58

I I

vu dobrotu kada i sami stradamo i da shvatimo da spasenja nema bezNjegove blagodati.o genezi Bozje blagodati Elen Vajtje pisala:

Bozji Sin, slavni zapovednik neba, bio je taknut zaloscu za palil judski rod. Njegovo srce bilo je pokrenuto beskonacnim saosecanjernkada su sejadi izgubljenog sveta podigli pred Njim. Ali , bozanska Iju-bay je zacela plan po kome covek rnoze biti otkupljen. Prekrseni Bozjizakon zahtevao je gresnikov zivot. U celom svemiru postojao je sarnojedan koji je mogao da u korist coveka zadovolji zahteve zakona. Pos-to je Bozanski zakon isto toliko svet kao i sam Bog, jedino onaj kojije jednak Bogu mogao je stvoriti mogucnost otkupljenja za njegovokrsenje. Niko drugi osim Hrista nije mogao da otkupi palog covekaod kletve zakona i da ga ponovo dovede u sklad sa neb om. Hristos ceuzeti na sebe krivicu i sram greha - greha koji je toliko uvredljiv zaBoga da mora razdvojiti Oca od Sina. Hristos ce se spustiti do dubinabede da bi spasao pali rod.?

Nas Gospod Bog, Onaj koji je stvorio svaki atom, molekul i zve-zdu, uzeo je na sebe nasu ljudsku prirodu i u njoj ziveo savrseno bez-gresnim zivotom, i onda je, iako nevin, prineo sebe kao zrtvu za nasegrehe, umiruci u svojoj ljudskoj prirodi smrcu koju svaki gresnik za-sluzuje, Ako verujemo u ovo - ako verujemo da je to bio Onaj kojije bio jednak sa Bogom na tom krstu, a ne da je bio neko stvorenobice, da je podneo punu tezinu nase gresnosti, spustajuci se cak dodubina bede - zar su nam jos potrebna dobra dela da nas preporuceNjemu? Zar na sve sto je Isus ucinio treba da budu dodata nasa delakoja svedoce 0 poslusnosti zakonu?!

Kako moze nasa poslusnost bilo sta da doda velicanstvenosti zrtveOnoga koji je na Golgoti bio u oblicju Bozjem, koji je bio jednak saBogom, koji je bio Bog? Odgovor se daje u poslanici Galatima (2,16): iovek s e n ec e o pr av da ti d el im a z ak ona! Ma koliko bila dobra, kakobi nasa dela ucinjena u duhu zakona mogla da budu dodatak Hristo-voj smrti u nasu korist? Najuzviseniji postao je najnizi, moralni ekstre-mi stvaranja potpuno su pokriveni, nista nije izostavljeno i zato nasadela ne mogu da popunjavaju nekakve praznine, jer je svaki jaz vee38 Carstvo blagodati

popunjen. Krst je dao puno zadovoljenje za sve sto je ikada trebalobude zadovoljeno.

Spasenje delima kao pokusaj da se krstu doda nesto korisno, uu sarno srce jevandelja. Ono podriva sve atribute koji pripadaju Hu Njegovoj ulozi Otkupitel ja. Time kao da se govori: on o ito si Ti un i] e d ov ol jn o dob ro , h a jd e d a dodamo j os n es to . Spasenje delima je u sni ponovo pokretanje sotonine pobune na nebu, pokusaj da se uzura ono sto pripada sarno Bogu. Delo spasenja bio je Hristov zadatane nas. Nase je da odgovorimo verom, poslusnoscu i pokajanjem ndelo spasenja , a ne da pokusavamo da mu nesto dodamo. Oprostace, sveti obredi, praznovanje subote, savrseni karakter i sve drugoCinimo misleci da je u duhu hriscanstva i da popravlja nas polozajBogom - negira jevandelje; ne sarno da ga slabi, ne sarno da ga iskrivje, ne sarno da ga cini zbunjujucim vee ga suitinski negira!

Hristova smrt na krstu ili je obezbedila sve sto je potrebno zaspasenje ili nije . Ono sto je Golgota pruzila kao mogucnost za spnje ili je potpuno ili nije. Zrtvena smrt Onoga koji je bio jednakBogom je zadovolji la cenu greha il i nije. Spasenje je il isarno blagocu ili nije; ako nije, onda nam Bog duguje vecni zivot zbog nasih dKako to nebiblijski zvucil

Kada znamo ko je bio na krstu i ponudio sebe kao zrtvu, kakmoze i pomisliti da dug nije u potpunosti placenr Kako mozemorovati da to sto je Bog dao samoga sebe kao zamenu za nas nijedovoljno i da mi treba jos nesto da dodamo? Svete obrede? Oprostajce? Svetkovanje subote? Vegetarijansku ishranu? Savrseni karakter

Ako imamo pred sobom Hristovo bozanstvo, bite nam zaista teda poverujemo da Njegova smrt nije bila dovoljna za nase iskupljeida ce nasa dela popuniti neku prazninu koju je umiranje Boga ost10 za sobom ikoju mi, kao pala bica, mozerno popunit i.

Ako je Isus Onaj preko koga je svepostalo Govan 1,3; Kolosani1,16), u kome je sve (Kolosanima 1, 17),kroz koga zivimo imicese iesmo (Dela 17,28), kako onda mi mozerno - mi, koji smo nacini kroz Njega Govan 1, 3), koji smo u Njemu (Kolosanima 1,



20/58

koji potpuno zavisimo od Njega - bilo sta znacajno da dodamo onomesto je On vee ucinio? Zvuci ludo, drsko, cak bogohulno ako mislimo damozemol

Pokusaj spasenja delima je pokusaj preuzimanja od Boga necegasto sarno Njemu pripada - pravde koju sarno On moze da obezbedi,pravde Bozje (Rimljanima 3, 21) - takav pokusaj se u sustini svodina odbacivanje Bozje blagodati po kojoj je coveku ornoguceno spase-nje kroz veru u iskupiteljsku zrtvu Isusa Hrista; Isusov zivot i smrt do-neli su pravdu za pali svet, pravdu potrebnu za spasenje, pravdu kojucovek nikada nije mogao niti moze sam za sebe da pribavi.Zato, dok god imamo Bozanstvo Hristovo pred sobom, dok godimamo na umu ko je bio taj koji je razapet na krstu, imacemo jasanpogled na carstvo blagodati. Posto je Bog platio samim sobom kaznuza nase grehe, posto je najvisi postao najnizi da bi prikupio celo cove-canstvo s ljubavlju u svoj zagrljaj, kakvo drugo spasenje moze covekocekivati osim onog do koga se dolazi kroz Bozju blagodat?

A ko p ra vd a k ro z z ak on d ola zi , t o H r is to s u za lu d um re , kaze seu Posla-nici Galatima (2,21).

A ako je Hristos zaista umro uzalud, jedino carstvo za nas je onokoje ovde ostvarujemo vee hil jadama godina - carstvo nasil ja, carstvostradanja i smrti, carstvo svega ljudskog, carstvo nasih dela!

Carstvo Bozje, medutim, sagradeno je bez ijedne cigle koju smomi nacinili , bez naseg izvrsavanja zakona, bez ijedne nit i nase pravde.Takvo je carstvo blagodati. Zbog krsta, ono ne moze biti drugaCije.1 U formalnoj logici spajanje pojmova medusobno suprotstavljenih po znace-

nju - na primer, istinita laz, rnudra besmislica i slicno - naziva secontradicioin adiecto, t j. protivurecnost u dodatom, cime se zelelo reci da je osnovnompojmu kontradiktoran dodati pojam. Ali, pomisao 0 ljubavi koja bi bila pove-zana sanekom prinudom, neodrziva je ne sarno prema pravilima formalne 10-gike nego i prema iskustvu celog Ijudskog roda. Mrznja u ljudskim odnosimamoze biti jako osecanje, moze se probuditi i podstaci razlicitim sredstvimai postati jaka kao smrt: zbog mrznje su mnogi zrtvovali sopstveni zivot. Naljubav se, naprotiv , niko ne moze naterati - ako je cista iduboka, ona je jaca


od smrti i traje preko groba, vekovima. Sa Bozjom ljubavlju prema ljudima,koja je savrsena, opsta i beskonacna, nespojiva jebilo kakva prinuda; Bog volieoveeanstvo bez prinude i ne primorava nikoga da mu Ijubav uzvrati. Dubo-ko osecanje kao sto je ljubav zasniva sena slobodnom izboru, a izbor, pak, namnogim komponentama kao sto su motivacija i uskladenost sa sopstvenimetickirn i estetskim merilima. Prava Ijubav zasniva sena poverenju, nesebicno-sti i predavanju cele svoje licnosti onome prema kome je ljubav usmerena. 0Ijubavi, najlepse reci izrekao je apostol Pavle u Prvoj poslanici Korincanima13,1-13. Citamo, pored ostalog: Ako... Ijubavi nernam, onda sam kao zvonokoje zvoni ili praporac koji zveci, I ako imam prorostvo i znam svetajne i svaznanja, i ako imam svu vjeru da i gore premjestam, a ljubavi nemam, nistasam, - a u Poslanici Rimljanima (13, 9-10) kaze - Voli bliznjega kao samogasebe...i malo dalje, ...ljubav je izvrsenje zakona. Prema Strong's Concordanceofthe Bible (popis ist ih mesta u Bibli ji), u Pismu se na oko 300 mesta spomi-nje rec Ijubav u njenom osnovnom obliku (love).

2 Elen Vajt:Odabrana s vedocans tva , knj. 3,str. 129.3 Vesnik (SDA), 7.jun 1893, odsek b4 Jos pre sedamnaest vekova filozofi su od grcke reci koja oznacava bivstvujuce,

stvorili kovanicu ontologija; danas sepod tim pojmom podrazumeva oblast meta-fizike koja se bavi sustinorn, strukturom i zakonima postojeceg uopste. Iedan odprvih filozofa i teologa koji su se na znacajan nacin bavili ontoloskim dokazimapostojanja Boga i njegove sustine, bioje Boetije (Anicije Manlije Severin, rod. oko475/480), rimski filozof i teolog. Za njegaje dokaz postojanja Boga od vecitih vre-mena kao vrhovnog bica - dokaz apriorne prirode, [er sene zasniva na logickimpremisama: on Boga definise kao nesto od cega nema niceg viseg sto bi semoglozamisliti, i zato Bog ne postoji sarno u Ijudskom razumu nego i u realnosti: Id quomaius cogitare nequit... Treba naglasiti da Boetije nije ontoloski razmatrao Hri-stovu prirodu; mada je napustio anticke bogove, bio je i dalje pod jakim uticajemantickih filozofa. Ontoloskirn dokazivanjem Bozjegpostojanja bavili su setakodeAnselmo Kanterberijski, Dekart, Lajbnic, Hjurn, Kant, Bart i drugi.

5 Elen Vajt:Ceinja vekova, str. 19.6 Elen Vajt: Ceznja vekova, str. 530.7 Elen Vajtu Vesniku (SDA), 7.juna 1893.8 Sveto trojstvo, odnosno, Hristova priroda kao otelovljenog Boga, bila je predmet

zestokih rasprava jos u prvim vekovima hriscanske ere. Posto je u to vreme naneke hriscanske teologe jos snazno uticala anticka filozofija, koja je na razlicitenacine ucila0znacaju broja tri u covekovojduhovnosti (naprimer, Platonovo uce-nje 0 trihotomiji duse), u logickirn operacijama i prirodnim procesima, pojavila



21/58

su se mnoga kompilatorska tumacenja novozavetnih stavova 0 Svetom Trojstvu,takozvane t r in i ta rne t eori j e, kao sto su s ib e li ja n iz am, mon ta n iz am, a r ij an s tv o i s1.Na nekoliko crkvenih sabora (prvi put na Nikejskom) ova su ucenja kao jeretickaosudivana, a protagonisti su anatemisani iproganjani. Oveteorije seu svojoj susti-ni manje oslanjaju na novozavetne stavove,a vise na filozofiranje i zdravorazum-sko rasudivanje. Njima se,naravno, ne moze osporiti duboko postovanje koje suimali zalicnost Isusa Hrista, ali shvatanje daje Sin Bozji nizi od Oca, ili svodenjenjegovog boravka medu Ijudima na ulogu agitatora Bozjih zakona i turnacenja,po jednima, daje Duh Sveti proizasao od Oca, a po drugima daje proizasao odOca ali preko Sina, dovodi u pitanje smisao i ulogu Hristovog stradanja na krsturadi spasenja Ijudskog roda. Razliciti odgovori na pitanje ko , o d k og a i k ako p ro -i sh o di u T ro js tv u , doveli su u jedanaestom veku do uzajamnog anatemisanja i ras-kida izrnedu Rimokatolicke i Pravoslavne crkve,koji je jos na snazi.

9 Elen Vajt:Patr i ja r si ip roroc i, str. 63.


TRECE POGLAVLIE

Nebesa kazuju

~ise od dye i po hiljade godina, nadahnutim stihovimajedan jevrejski car objavio je da svena svetu potvrduje postojanje Stvo-ritelja.N eb es a k azu ju s la vu B oi ju i d ela r uk u n je go vih g la si s vo d n eb es ki .D an d an u d ok azu je i n oc n oti ja vija . N em a je zik a, n iti im a g ov or a,gde se ne bi GU O g la s n ji ho v. P o s vo j z em ij i i de k az iv an je n ji ho vo i r ei in ji h ove na kra j va si ij en e . (P sa lam 19, 1-4)

Pri dnevnoj i mesecevoj svetlosti, u dzungli i pustinji, na kopnu imoru, slava Gospodnja otkriva se u onome sto je stvoreno. IKinezi idrevni Egipcani, i Srbi i Holandani - ljudi izceloga sveta - kroz svesto je sazdano slusali su glas Bozji. Sta se culo, sta je bilo otkriveno,sta se razumelo iz tih dela stvaranja - to su pitanja 0kojima se ras-pravljalo vekovima.U palom svetu, gdeje sve,od nebeskih oblaka do DNK-Ianaca obe-lezeno grehom, poruke mogu biti zagusene i nejasne ne sarno zbogmnostva onoga sto je stvoreno nego i iskrivljeno znacenjima koje miu svojim gresnim umovima pridajemo tome sto je stvoreno.Kako god bilo, iz onoga sto je stvoreno moze dovoljno jasno da serazume, prema recima apostola PavIa,da cena Sudnji dan oni koji od-bijaju Bozju volju biti odgovorni, jer ...ito s e mo ze d oz na ti z a B og a p o zn ato j e n jima ; j er im j e B og ja vi o.let ito s e n a n jemu n e mo ze v id eti , o d p os ta nj a s ve ta mo gl o s e po zn ati

Nebesakazuju 43


22/58

i v id eti n a s tv or en ji ma , i n je go va veina sila iboz an st vo , d a n ema juizgovora. (Rimijanima 1, 19-20)

Psalam 19, nakon sarno nekoliko stihova 0 stvaranju, nacinio je za-okret ka moralnim principima povezanim sa stvaranjem, ka dobroti ipravdi Bozjeg zakona:

Z ak on j e G o sp od nji s av rs en , k re pi d us u, s ve do ia ns tv o je G o sp od njev erno; da je mudros t ne ve s tome . Naredbe s u Gospodn je prav edne , v es e -l e s r ce . Zapov es t j e Gospodn ja s ve tl a, p ros ve ti ju je oc i. S t rah j e Gospod -n ji i is t, o s ta j e do v eka . Sudovi s u Gospodn ji i st in i ti , p rav edn i s ve kol ik i.(Psalam 19,7-9)

Psalmista je tesno povezao Bozje delostvaranja sa Njegovim zakonom, sa moral-nim principima koje je dao ljudima. Stva-ranje i Zakon, postojanje i moralnost, co-vecanstvo i duhovnost - sve to dolazi odBoga, sve su to manifestacije Njega iNjego-vog karaktera. To je razlog sto ih Psalmistastavlja jedno uz drugo i 5tOse u Reci Bozjoj

upotrebljavaju primeri iz prirode, primeri onoga sto je stvoreno, da binam se ukazalo na moralne i duhovne istine.

@ zgleda da sves to j e s tv or en oopsta je zahva ij u juC imnogobrojnimpojedinacnimvrednostima.

V opo z na je g os po da ra s vo je ga i maga ra c j as le g os po da ra s vo je ga , aI zr ai l] n e p oz na je , n ar od mo j n e r az ume . ( Is ai ja 1 , 3 )H oce li vika ti la v u iu mi, a ko n em a lo va ? H oce Ii l av ic p us ti ti g la s i zp ec in e s vo je , a k o n e u h va ti s to ?Ho c e Ii p ti ca p as ti u m re iu n a z em lju ,a ko n em a za mke? H oce Ii s e d ig nu ti m reia sa zem ije a ko s e n ista n eu hv at i? H oc e I i t ru ba tr ub it i p o g ra du a n ar od d a n e d ot rii u pla se niH oc e li b i ti n es re ca u g r ad u a G o sp od d a je n e u ii nii fe r G o sp od n e ii nin is ta ne o tk r iv si t a jne s vo j e s lugama s vo j im prorocima. (Amos 3,4-7)Eda l i po t vome r az umu l et ij as tr eb ? S ir i k r il a s vo ja n a j ug ? Eda l i s e n atv oju z ap ov es t d iz e u v is o ra o i n a v is in i v ije g ne zd oi ( lo v 39,29-30)Duh d is e g de h oc e, I i g l as n je go v c uj eS , a n e z na s o tk ud a dol az i iud ai de ; t ak o j e s va ki io ve k k oji j e r od en o d d uh a. ( Jo va n 3 , 8 )


Pogl ed a jt e l ji ij an e k ak o r as tu : n e t ru de s e n i ti p re du ; a li j a v am kaiemd a n i S olo mu n u s vo j s la vi svo jo j n e o bu ie se k ao j ed an o d n jih . A ka dt ra vu p o p ol ju , k oj a d an as je st a s utr a s e u p ee b ac a, B og ta ko o de v a,a k amo li v as ma lo ve rn i! ( Lu ka 12,27-28)Nj im2 b lagos il jamo Boga iOca , n ji m k un emo l ju de k oj i s u s tv or en i p ooblicju Boiiemu. I z j ed ni h u st a i zl az i b la go sl ov il et va . N e v al ja , l ju -b az na b ra ce m oja , d a o vo ta ko b iv a. E da l i m o ze iz vo r iz j ed ne g la veto iit i s la tk o i g o rk o? M o ie l i, b ra ce m oja , s mo kv a m as lin e r ad ati ii iv in ov a l oz a s mo kv e? T ak o n i j ed an i zv or n e d aj e s la ne il at ke vode .(Jakov 3,9-12)

Ako je ono 5tOje stvoreno moglo tako snazno da govori istinu 0svom Tvorcu tada, u vreme kada nauke jos nisu bile razvijene, kolikosnaznije treba da govori danas, kada je sve 5tOje stvoreno izmereno,uporedeno iprouceno u tancine, sapreciznoscu koju ljudi davnih vre-mena nisu mogli ni da zamisle!

Iako su neke nauke u celini iiidelimicno stavljene u sluzbu atei-st icko-materi jalistickog pogleda na svet, za one koji veruju u biblijskiizvestaj 0 poreklu sveta sa Gospodom kao Tvorcem, mnoga saznanjao redu i procesima u prirodi i celom stvorenom svetu, koje su otkrilerazne nauke, sa novom snagom potkrepljuju moralne i duhovne isti-ne 0Bogu i planu spasenja. Uzmimo kao primer ono 5tOje i tema oveknjige: spasenje se dobija iskljuCivo blagodacu, bez dela zakona:

A znam o da ono sto zakon govori, govori onim a koji su u zakonu,d a s e s va ka u st a z at is nu , ia v svet d a b ud e kriv B og u; j er se d elim az ak on a n ij ed no t el o n ec e o pr av da ti p re d n jim ; je r k ro z z ak on d ol az ipoznanj e greha . (R im i jan ima 3,19-20)

Posto se ne mozemo spasiti poslusnoscu Zakonu, ma kako revna iverna ta poslusnost bila, spasenje dolazi verom Isusa Hrista u sve i nasve koji veruju. Spasenje se dobija Bozjorn blagodacu a ne zakonomzato sto nasa poslusnost zakonu nikada ne moze biti dovoljna. To jeotkrivena ist ina koju smo od Boga saznali ; to nije nesto sto mozemo C i-tati sa cveca ili izkretanja zvezda. Ali, u proteklih nekoliko decenija na-

Nebesa kazuju 45


23/58

uka je otkrila cinjenice u onome sto je stvoreno, sto moze posluziti kaosnazna vidlj iva pouka koja ukazuje upravo na izuzetne zahteve Bozjegzakona, i kako bismo mi, kao gresnici, prosli pred tim Zakonom.

Pre nekoliko decenija naucnici su iskovali pojam antrop ij ske ko inci -dencije.' kojim su oznacili fizicke ravnoteze koje postoje u kosmosu ikoje su tako precizno podesene za ljudski zivot da covek ne bi mogaoda opstane ako bi sarno jedan parametar izostao ili se promenio, pa semoze oprostiti ako neko pomisIi da je ceo svemir nacinjen iskljucivozbog Ijudi.'

Izgleda da sve sto je stvoreno opstaje zahvaljujuci mnogobrojnimpojedinacnim vrednostima, u stvari - desetinama vrednosti, od kojihje svaka toIiko precizno odredena i uklopljena u medusobne odnoseda, zbog i najmanje promene nekih od njih, ljudski zivot kakav pozna-jemo ne bi mogao ni da se pojavi.

Ako bi, na primer, sila gravitacije bila sarno malo veca, zvezde, kaosto je nase Sunce, bile bi previse vrele da bi opstao ljudski zivot, a daje gravitacija bila nesto manja , zvezde, ukljucujuci i nase Sunce, ne bise nikad ni formirale; te se postavlja pitanje da Ii bi ljudski rod mogaoi da nastane i da opstane bez Sunca!

Kada bi sile unutar jezgra atoma bile sarno malo drukcije, ne bi bi-10 atoma vodonika, pa ni ljudskog zivota, da su pak te sile bile drukcijeu nekom drugom smislu, svemir bi bio ispunjen sarno atomima vodo-nika, te i u tom slucaju ne bi bilo ljudskih bica Ciji je zivot zasnovan naugljeniku; za zivot su, dakle, potrebni i drugi elementi koji mogu danastanu sarno u svemiru determinisanom na postojeci nacin.

Evo sta naucnici kazu u vezi sa koincidencijom po kojoj se u ato-mu elektroni i protoni nalaze u ravnoteii:

Kada broj elektrona ne bi bio jednak broju protona sa tacnoscu od1:1037, i li jos vecom, elektromagnetne sile u svemiru tako bi nadvladalesilu gravitacije da galaksije, zvezde i planete nikada ne bi nastale.

Odnos 1:1037 toIiko je osetljiv da gaje tesko predstaviti vizuelno. Mo-zda bi sledeca analogija mogla pomoci: pokrijte ceo Severnoamerickikontinent novcicima od deset centi u visinu od 239 000 milja, cime biste46 Carstvo blagodati

dospeIi do Meseca. Zatim nagomilajte novcice od Zemlje do Meseca namilijardu drugih kontinenata iste velicine kao Severna Amerika. Obojitecrveno jedan novcic od deset centi i umesajte gau milijardu gomila novci-ca. Vezite oci prijatelju i zatrazite da izvuce taj novcic, Verovatnoca da cega izvuci iznosi jedan prema 10na 37. stepen. A to je sarno jedan od deli-katno uravnotezenih parametara koji omogucavaju nastanak zivota."

Postoje i druge ravnoteze sa neshvatljivo velikom preciznoscu, vecom odove 0kojoj smo dosad govorili. Takvi su, na primer, odnosi 1:1040 iIi 1:1060-ljudska nauka ne moze ni da sanja da ce ta-kvu preciznost ikada postici. Ocigledno, kadasu u pitanju Bozjifizickizakoni, ne postoji mo-gucnost ods tupanja ."

Ako su takvi Bozji fizicki zakoni, sta je saNjegovim moralnim zakonima? Da nisu, mozda, Bozji moralni zakonitolerantniji od fizickihi IIi moralni zakoni ipak zahtevaju istu preciznostkakvu vidimo u fizickim sferama?

Sveto pismo kaze: S va ki k oj i i in i g re h i b ez ak on je i in i; i g r eh je b ez ak on je .(1 Iovan 3, 4) Greh je, dakle, bezakonje i prekrsa], odstupanje od Bozjegmoralnog zakona.

U kojoj meri je krsenje tog zakona dopustenoi Citamo u Psalmu 119,4: T i s i d ao z ap ov es ti s vo je d a s e i uv ai u d ob ro . Pitamo se: koliko dobro da ihc uv amo? [ ak ov k az e: f er k oji s av z ak on o dr ii a s ag re i: u j ed nome, k ri v j e z a s ve .(Jakov 2,9).

Pitamo seponovo: koliko daleko covek treba da se odmakne od Zako-na pre nego sto sesmatra daje sagresio! Mozda se odgovor nalazi u ovimIsusovim recima: Culi s te k ak o je k az an o s ta rim a: n e i in i p re iju be . A ja v amk ai em d a s va ki k oji p o gle da n a z en u s a i ei jo m, v ee je u ii ni o p re iju bu u s rc u s v o-jemu. (Matej 5,27-28). IIiu ovim: fa v am k azem d a s va ki k oji p o gle da n a i e-n u s a i eijo m, v ee je u ii ni o p re iju bu u s rc u s vo je mu . (Matej 5,27-28) Takodeu ovim: Culi s te k ak o je k aza no s ta ri ma : n e u bi ];je r k o u bi je , b ic e k riv s ud u. Aja v am k ai em d a c e s va ki k oji s e gn je vi n a b ra ta s vo je ga n i z a s to , b iti k ri v s ud u;a a ko k o k az e b ra tu s vo je mu : ra ka i' B ic e k r iv s ku pi tin i; a k o r ete : b ud alo ! B ic ek r iv pakl u ognj enom. (Matej 5,21-22)

GKa ko n d on os ip oz na nje , a n erclenje greha.

Nebesa kazuju 47


24/58

Mada ne mozerno naciniti direktno poredenje i kazati da sepreljuba uodnosu na zelju u srcu odnosi kao 1:1060 , princip je isti: Bo zj i mo ra ln i

zakon ne dopusta krsenje, kao sto ni Njegovifizicki zakoni to ne dozvoljavaju! Toje razlogsto se d el im a z ak ona n i je dn o t el o n e ce o pr av da -ti p re d N ji m (Rimljanima 3, 20); to je razlogsto m is lim o d akle d a ce s e io vek o pravd ati ve-r om bez d el a z ak ona (Rimljanima 3, 28).

O U i . .nismoposvecenida bismo. b i li

opravdani; mi sm oopravdan i da b ismo

bil

carstvo blagodati

Documents