Depresija Uvod koji se prica uz bilo koju grupu antidepresiva. Raspolozenje predstavlja unutrasnje osecanje koje utice na ponasanje osobe I percepciju sveta, afekt je spoljasnji izraz raspolozenja. Poremecaji afekta su podeljeni u dve grupe u zavisnosti od toga da li raspolozenje varira u dva pravca(bipolarni afektivni poremecaj) ili u jednom pravcu (unipolarna oscilacija afekta)-depresije. Na jednom polu pozitivno raspoloenje na drugom polu negativno raspolozenje slika. Normalne varijacije raspolozenja označavaju se nazivom eutimija. Depresija se deli na dve vrste endogena I egzogena. Egzogena ili reaktivna– nesto je okidac u spoljasnjem zivotu(padne ispit student,gubitak posla, neko sazna da ima tesku bolest), nisu nasledne ni teske I desavaju se kod svih osoba kroz ceo zivot, kod zrelijih ljudi krace traje. Endogene depresije imaju naslednu predispoziciju za razvijanje depresije. Ta depresija traje dugo I ako se ne leci nece proci sama od sebe I teza je. Minimum 4 simptoma da osoba ima za dijagnozu depresiju. Prva dva su obavezna na spisku od 9 simptoma a to su depresivno raspolozenje tj osecanje tuge, a drugi je gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti. Od ostalih simptoma treba jos dva a to su poremecaj apetita bilo da jedu puno ili nista, poremecaj sna I nesanica ili bi samo spavali, agitacija tj nervoza ili apatija, osecaj zamora, losa koncentracija, osecaj bezvrednosti, suicidne ideje. Za dijagnozu je potrebno da simptomi perzistiraju minimum 2 nedelje. Postoje 2 teorije koje su vezane za nastanak depresije. Monoaminska teorija iz '65: pretpostavlja se da nedostatak monoamina-noradrenalin i serotonin izaziva pojavu depresije. Amfetamini I kokain povećavaju nivo monoamina ali nemaju antidepresivno dejstvo, s druge strane tca I ssri potvrdjuju teoriju. Nova neuroendokrina teorija: Uzrok depresije je dugotrajan stres. Kortizol ima visoku koncentraciju duzi vremenski period I deluje na gene zaduzene za apoptozu neuronu. Kad aktivira gene u neuronima koji se nalaze u hipokampusu I prefrontalnom korteksu koji sintetisu noradrenalin I dopamin ti neuroni izumiru nema regulacije raspolozenja. Dalje kortikotropin oslobadjajuci faktor iz hipotalamusa deluje tako da smanjuje produkciju neurotroficnog faktora koji cuva neurone. Najlakse se koriguje nivo monoamino blokiranjem reuptake transportera. Sledeci mehanizam je blokada enzima koji razgradjuju monoamine – monoaminooksidaza pa maoinh. Treci moguci mehanizam je inhibicija presinaptickih autoregulatornih receptora npr alfa 2. Cetvrti mehanizam je primena agonista na postsinapticke receptrore npr mozda triptofan prekursor serotonina.