cedomil huber 2 · 2020. 5. 7. · vi ste tu do{li u logor jasenovac, va{ drug nije do{ao s vama,...

CEDOMIL HUBER 2

Vi ste tu do{li u logor Jasenovac, va{ drug nije do{ao s vama, ko je

bio doteran iz Osijeka?

- To je bio Ervin Peratoner, po nacionalnosti Nemac, ~ak rodjak

vodje nema~ke narodne skupine Alkajera, a taj Peratoner je bio

njegov rodjak, bio je antifa{ista, on je ostao u Gradi{ki, a verovatno

zato {to je on bio fizi~ki slabiji, a oni su tra`ili ja~e za spoljne

radove tamo u Jasenovcu.

U koji su vas deo logora Jasenovac doveli?

- Doveli su me u logor 3, Ciglana i tu su me rasporedili u {umsku

grupu, prema tome, trebalo je kr~iti {umu, trebalo je praviti drva.

Kakav je bio transport, dolazak, tretman, rat?

- Transport od Gradi{ke do Jasenovca je bio normalan, kamionski

transport, tu nema neke udobnosti, dr`i{ se da ne spadne{ i ne

ispadne{ van. Usta{e nas nisu dirali, bili su pored nas ali nas nisu

dirali. U Jasenovcu su me rasporedili u {umsku grupu, spavali smo

u barakama, sa najmanje 200, a bilo je mesta za 100, opet boksovi

drveni, i samo je negde bilo i vi{e nego {to je kapacitet, bilo je gde

je negde i ~etvoro bilo na mestu za trojicu, tu su bile kible, kofe u

koje smo vr{ili nu`du. Kible koje su mogle primiti 50, 60 litara

teku}ine i koje su se svako jutro praznile. [umska grupa je bila malo

povla{}ena pa je dobijala hleb, ostali zato~enici Jasenovca nisu

dobivali hleb.

Koliko ste dobijali hleba u {umskim radovima?

- Mo`da, 100 grama na dan, ali to je bila velika stvar. Drugi nisu to

dobivali. [to se ti~e jela, ve} kad smo mi do{li vi{e nije bilo kiselog

kupusa i kisele repe, nego je data proja, to je kukuruzno bra{no,

http://collections.ushmm.org Contact [email protected] for further information about this collection

This is a verbatim transcript of spoken word. It is not the primary source, and it has not been checked for spelling or accuracy.

2

norma je bila 100 grama po glavi zato~enika u tri obroka - doru~ak,

ru~ak i ve~era. To se skuva. Ujutru je to bila vru}a voda po kojoj je

plivalo neko zrnce bra{na, u podne je bilo toliko da ste mogli lepo

ka{ikom zahvatati i jesti i uve~e, zna~i otprilike po 40 grama za

ru~ak i ve~eru i 20 grama za doru~ak, ukupno 100 grama. Nije bilo

ni masti ni za~ina.

Kako se radilo, gde se radilo, od koliko do koliko?

- Skup odlazka na rad je bio ispred zatvoreni{tva, ujutro u sedam

sati. Usta{e su dolazile i i{li smo negde pe{ke negde kamionom.

Norma je bila da treba svaka grupa od trojice zato~enika da napravi

jedan kubni metar cepanica po glavi. Po glavi to zna~i skupina od

tri metra. Trebalo je stablo odse}i, odrezati onda jo{ oblice

rascepati. Trebalo je ostaviti takozvanu kladu, tj. komad trupa

duìne 3, 4, 5 metara, kako je odredio onaj koji je razmeravao. Jer to

je trebalo da ide na pilanu da se reè u daske, a ono drugo je i{lo u

kre~anu u Tubici da tamo se pali kre~.

Ko vas je vodio na rad, ko vam je komandovao?

- Na rad nas je vodio grupnik, zato~enik, ili njegov zamenik, a

obezbedjenje su bile usta{e i nadzornik {umske grupe je bio, ~ini

mi se, nekada{nji lugar, bio je usta{a, zvao se Toma{. On se

pona{ao dobro. Grupnik je bio zato~enik Jevrejin, ne znam kako se

zvao, on je bio {umski inènjer. Njegov zamenik takozvani pisar,

bio je Grgi}, Srbin iz Srema.

Koji je odnos izmedju grupnika zato~enika koji je rukovodio

radovima i onoga nadzornika usta{kog koji je bio iznad njega?

- Sve je ovisilo o tom kakvi su ljudi. Na~elno se usta{a nije me{ao

u rad, u taj nadzor, on je samo rekao treba mi toliko i toliko klada,

ostalo tako i tako pripremiti za obradno drvo, cepanice.



3

Jel on nadgledato radove ~itavo vreme?

- îtavo vreme.

A usta{ki straàri i obezbedjenje?

- Oni su bili posebna komanda i s njima je kontaktirao samo taj

Toma{.

Niste imali direktne veze da oni ne{to vi~u, udare, zapovedaju?

- Bilo je, ali to je nekako bio normalni logorski ìvot. Samo moram

kazati jo{ ne{to. To je bila 1943, sredina, to je bio najmirniji i

najbolji period logora. Ja ne pamtim ono {to je bilo pre 1943, ali

pamtim ono {to je bilo posle 1943, a to posle 1943, prema popisima

zato~enika je bilo isto kao i 1942, 1941. to je bilo grozno.

Da li je bilo maltretiranja za vreme radova u {umi?

- U to vreme, moram se vremenski ograni~iti, jer nije za ~itavo

vreme rada bilo isto, u po~etku tog mog {umskog rada nije bilo

tu~e, nije bilo maltretiranja zato~enika. Usta{e su bili kao straà, ali

nisu se me{ali ni u {ta. Medjutim, negde sredinom jula, u drugoj

polovini jula je pobegla jedna grupa zato~enika ne znam koliko iz

logora, ne znam niti koliko niti koji, posle toga smo svi koji smo

i{li na rad van logora dobili okove. Nagla{avam da je to 1943.

najbolji period. Svi smo dobili okove na noge, okov se sastojao od

lanca otprilike prst debeo, ne naro~ito te{kog, koji je bio zavaren za

polukolute koji su zatim kad su stavljeni na nogu su bili nitnovani,

tako da se nisu mogli skinuti s noge. A duìna lanca je bila 50

centimetara tako da ne moète da napravite veliki korak, ne moète

beàti. A da ne bi zapinjali kad idete, za busen, za granu, ili {to,

kanapom ste vezali to i podigli i vezali oko pasa da ne zapnete da ne

bi padali, a to je jo{ skra}ivalo taj lanac.



4

Jeste li vi bili u stanju da napravite tri kubnih metara cepanica vas

trojica?

- Obzirom da smo radili sa topolom koja se lako cepa, cepkava,

bolje nego vrba, mogli smo da napravimo komplet. Radili smo od

sedam izjutra do pet popodne.

Uz tu ajnpren~orbu...

- Nije bila ajnpren~orba, nego se zvala pura, a to je bilo dosta gusto.

Sa takvom hranom smo izdràvali, ali smo slabili. Sad malo da se

vratim unazad. Kako je do{lo do toga da smo dobili lance? Rekao

sam ve} da je jedna grupa zato~enika pobegla. Ali, tada je bio

zapovednik logora usta{ki satnik Ivica Brklja~i} koji je vaìo kao

umeren i dobar ~ovek. Ali, on je morao oti}i na slu`beni put i dok je

on oti{ao na slu`beni put, ova grupa je pobegla i zapovednik

usta{kog zdruga, to je vi{a jedinica, to je otprilike ne{to kao

mikada, mo`da i ja~e, tu je bio Marko Pavlovi}, usta{ki

dopukovnik, on je do{ao u logor, naredio da se svi koji idu na

vanjske radove moraju okovati i samo tako mogu da idu, poja~ao je

usta{ku straù, tako da je usta{ka straà bila otprilike jedan na

jedan. I dao odre{ene ruke zato~enicima. Tog prvog dana kad sam

dobio lance nisam oti{ao u {umu, nije bilo dovoljno straè pa je bio

kapacitet se~e smanjen, 80 posto onih koji su se vratili sa tih radova

su bili toliko prempla}eni da su se jedva dràli. A jedno 20 posto je

bilo poubijano. To je najmirnije vreme, kada je u logoru bilo

najmanje te{ko, sutradan sam opet bio u nastupu za odlazak i

obzirom da ovi nisu mogli, i{ao sam i ja. Ali tog puta nije bilo

batinjanja. Za{to, ne znam, ali verovatno zato {to Toma{u nije

odgovaralo, tom nadzorniku usta{kom, jer ljudi nisu mogli raditi, a

njemu je trbalo drvo, on je bio odgovoran za isporuku drveta pilani,



5

kre~ani. Verovatno zbog toga. Ali, toga dana sam ja bio na jedan

kor ak od smrti fakti~ki. Kad smo do{li na Unu kamionom, na reku,

onda je trebalo odrediti medju nama zato~enicima trojicu dva

vesla~a jednog kormilara kojim }e se cepanice dovoziti do sela

Tanica, na obali. Dalje u unutra{njosti se sekla {uma. Ja sam se

javio kad je Toma{ traìo dobrovoljce da budem kormilar. On me

pita da li ja to znam. Ja mu kaèm da sam u Osijeku pu{t ao derege

sa peskom, znam. A javio sam se zato jer sam se bojao {ta }e biti

ako dodje neki koji ne zna {ta je ~amac. E, onda smo mogli svi da

stradamo. Ja sam se javio, izaberite vesla~e. On je ako si se ti javio

za ne{to imaju}i neku ra~unicu zbog ~ega se javlja{, {ta ja znam,

za ove. Medjutim, ja gledam ovako sve zato~enike i jedan se javi.

Kaèm ti, i drugi se javi, ti. I sad idemo. To su bili zato~enici, ne

znam imena. Taj jedan prvi koji mi se javio on je bio izrazito ruàn

~ovek. Kad je bio ozbiljan. Imao je izuzetno blag smeh. Po tome

sam ga zapamtio. Ina~e, mr{av, opaljen od sunca i sad dolazi prva

du`nost voza~a. Prevesti sve preko Une zato~enike i straàre, na

bosansku stranu, jer Tanece je na ovoj strani, tu su nas doveli

kamionom. Sad treba prevesti, i to nije moglo i}i sve najedanput.

Mo`da dva, tri i ~etiri puta ovamo onamo, dereglija je bila oko 8

metara duga~ka i dva metra {iroka. I sad kad smo njih prebacili, oni

su oti{li pe{ke u {umu da seku {umu. Straà je po{la tamo. A na

nas trojicu su odredili dva usta{e., koji su morali biti tu kod

dereglije. Ovi su veslali i mi se pomi~emo uzvodno, ja nisam znao

dokle treba da idemo, jer niko mi nije reko a i da mi je reko {ta bih

ja znao po imenu, nisam nikad bio u tom kraju, ali usta{a je jedan

znao gde se tovari, jer je i ju~e bio i tu smo idemo tamo i jedan

usta{a opali pu{kom metak u Savu. Kaèm {ta ho}ete s tim? Kaè,



6

ribu. Ribu ne}ete na}i, jer ja po konfiguraciji obale, obzirom da sam

uz reku odrastao, znao sam gde bi se mogla na}i. Da li ti zna{?

Kaèm, gde bi moglo biti, a ne da li ih ima. Dobro, kaza}e{ mi. I

vidim ja jednu ovako uvalu, kaèm tu probajte, moè da bude ne{to.

On opali metak, ispliva {aran otprilike od kile, i mo`da ne{to vi{e.

Pa, kako zna{? Kaèm, ja sam odrastao na Dravi, reka je reka i po

obliku obale, po toku kako reka te~e, moè{ znati gde bi mogla da

bude, a ne zna~i da mora da bude. On je bio zadovoljan i kad smo

do{li na mesto, on po{alje mene da idem do onih {to su sekli {umu,

da idem da donesem hranu. Ja sad ponesem tri porcije i idem, a oni

}e spremati sebi ribu. Ova dvojica za to vreme natovariti ~amac sa

drvima. Dobro, ja odem tamo i vidim da je neka mrtva ti{ina. Svi su

zapla{eni, niko jo{ nije doneo ni vode iz Une da bi se skuvala

hrana. I onaj kuvar zato~enik kaè Toma{u nadzorniku, ne moèmo

kuvati nemamo vode. On kaè, ko }e da ide po vodu, pita usta{a.

Jedan mora da ide sa onim ko }e doneti vodu, ne}e usta{a valjda,

nego zato~enik. Ali mora biti jedan usta{a s njim. ko }e i}i.

Napokon se javi jedan, po govoru sam zano da je Hercegovac, kaè

odaberi ovde dvojicu, ne, jednoga, a ima dve kante. On dodje k

meni kaè ti. Ja uzmem dva lonca od po pet litara, napravim od

kanapa dr{ku kao kante da se ima za{ta uhvatiti. Idemo, on

odredjuje kako }emo i}i. Prolazimo kroz {ljivik, kroz kukuruzi{te,

izbijamo na Unu, nigde nikoga, ni ~oveka, ni ìvotinje, ni{ta. A

obala je jako strma, zemlja, i te{ko se spustiti dole, a pogotovu kad

imate lance na nogama. Ali, moram se spustiti, ja ostavim lonce na

obali, na travi, pa se spustim, nadjem mesto gde }u stati da

zahvatim, pa se vratim po lonce, napunim najpre jedan, pa onda

drugi lonac napunim vodom i sad }u ja da se penjem. Glava mi je



7

iznad povr{ine obale. Usta{a stane na korak od mene i i pita me {ta

si po narodnosti. Kaèm Hrvat katolik. Odakle si. Iz Osijeka. Ma

nisi ti Hrvat. Jesam. Kad sam video da sam dobro pogodio, jer

nekad je bilo dobro biti Hrvat, a nekada Srbin, Musliman, kako

naidjete na ~oveka. Kaèm Hrvat. Nisi ti Hrvat. Sad znam da sam

dobro pogodio, jesam. Nisi. Jesam. Hajde prekrsti se. Znam se

prekrstiti, kako ne bi posle 12 godina veronauke. Prekrstim se.

Dobro, kaè, a za{to si do{ao ovde? Ne smem mu kazati da sam kao

partizanski saradnik, on je Hercegovac, zna~i moram biti {vercer.

Znate Osijek je na Dravi, mesa nije bilo, a preko u Madjarskoj je

bila i ja sam ~amcem i{ao u lovinu. Ih, majku mu, na pravdi boga

~oveka uhvati{e. Za njega {verc je normalna stvar, i {verc je duvan,

{verc je {verc. Dobro, ajde penji se. Ja znam da sam se i{~upao, a

dokle to je pitanje. I ja sad nosim ona dva lonca, prolazimo kroz

kukuruzi{te, ~ujem ja da on bere kukuruz, ali ne usudjujem se

okrenuti, ne usudjujem se spustiti lonce dole, {ta ja znam {ta }e

pomisliti. A on onda kaè: ha, jami, jami, uzmi. Donese mi jedno

desetak klipova kukuruza mladih za pe~enje i stavim u nedra i ajde

sad idemo. Dodjemo do {ljivika on kaè stani. Mislim se {ta je sad.

Ali stanem, ali se usudim spustiti lonce i stojim mirno, ne osvr}em

se i ne gledam {ta on radi. A on dodje i donese mi punu kapu {ljiva.

Ajde, i to u nedra pa da vidim {ta }u. Kad sam se poajvio medju

logora{ima oni me gledaju kao da sam ustao iz mrtvih, jer oni su

isto tako osetili kao {to sam i ja osetio da on ho}e da me ubije. A

stao je na korak od moje glave da me {utne i rekao bi poku{ao

beàti, ako bi ga neko pitao za{to. I ja tamo, ovaj kuvar odmah da

kuva puru, ja izvadim kukuruz, ne{to podelim, ne{to {ljiva

podelim, ne{to ostavim. Eto to je ono {to kaù jedan korak do smrti.



8

Tog dana nije bilo ubijanja?

- Nije bilo, na na{im radovima nije, ali na radovima na ekonomiji,

tojest na obradi poljoprivrednih radova je bilo. Posle dva tri dana je

do{ao natrag sa slu`benog puta Ivica Brklja~i} i on je naredio da se

skinu okovi.

Jedno pitanje, jel Brklja~i} bio komandant logora ili je bio

komandant usta{ke jedinice zdruga?

- Logora, a komandant zdruga je bio Marko Pavlovi}, taj {to je

naredio okove, a on je bio komandant jedinice koja je dràla straù.

On je bio komandant tog podru~ja ~itavog, ali ne i logora, jer oni su

imali odvojeno vojni deo, a ovo je logorski deo. Ja sam mnogo

razmi{ljao o tome, za{to i kako, razgovarao sa ljudima, medjutim,

zaklju~ak je na{ bio, to su oni montirali, Brklja~i} je oti{ao na put

toboè, mo`da jeste a mo`da i nije, da bi Pavlovi} mogao da

sprovede ono {to je hteo. A kad se on vratio onda, razume se, onda

vi{e nije bilo vatra. Tih dana mo`da ~etiri, pet dana je bilo {to sam

nosio okove, tih dana je bilo...... Tuklo se gde se stiglo. Kada u

samom logoru, nikad usta{e nisu tukle, jo{ kad sam ja bio tamo, tih

dana su dolazili u logor i tukli. Jel vidi da neko sedi, hoda, da ne

ùri, udri. Udarali su letvom, korba~em, nekom polugom èljeznom,

{ta je na{ao. Posle toga kada su nam skinuli lance, onda je opet

postao relativan mir, nije bilo ubijanja, nije bilo maltretiranja,

barem ne u onoj meri kao {to je bilo tih dana. Iako, ja sam recimo

dobio udarac u lice, ne od usta{kog straàra, nego od usta{kog

nau~nika, {egrta, koji je nosio usta{ku uniformu ali bez oru`ja. I ja

sam i{ao sa straàrom do sela Jasenovca da uzmem konje i kole da

doteram hranu u logor. A on je dolazio ovamo i ja po propisu



9

skidam kapu da ga pozdravim, a on me raspali. Nije me toliko

bolelo koliko me je vredjalo.

To su usta{e slali da kaèm mladje svoje pristalice da u~e razli~ite

zanate i poslali ih u Jasenovac. Dokle ste vi bili na tim {umskim

radovima, da li ste bili preba~eni na ne{to drugo?

- Bio sam na {umskim radovima do kr aja avgusta, zatim sam

preba~en natrag u Gradi{ku, jer je usta{ama palo napamet da

naprave logor za Hrvate u Gradi{ki, poseban logor.

Sad mi recite, u toj baraci dok ste bili u Jasenovcu, zvana ciglana,

koja je bila obrazovana u zaista biv{oj ciglani, i koja je radila cigle,

s kim ste bili u baraci?

- A bilo je nekoliko mojih koji su samnom do{li u logor. Recimo

jedan je bio Garaj Volton, politi~ki zatvorenik, Jevrejin, on je

preìveo Jasenovac, jer je ranije bio zamenjen za nekog usta{kog

nemca, partizani su ga zamenili, bio je ~lan partije ~ak ~lan mesnog

komiteta, pre nego {to sam ja postao ~lan. Najve}i broj su bili

sremski seljaci, Srbi, ne znam da li je bilo Jevreja, mislim da ih je

bilo. [ef te barake je bio jedan kriminalac ne mogu da se setim

imena, koji je bio invalid bez nogu od kolena nije imao noge, a setio

sam se, Paripovi} se zvao, taj kriminalac, bio je Srbin, koji je bio

komandant te barake, on je bio stare{ina barake, tako kaù, doveden

kao kriminalac. Dok sam ja bio tamo, pona{ao se sasvim pristojno,

ali sam od zato~enika ~uo da je bio batina{ i do te mere da su neki i

podlegli pod njegovim batinama.

A recite, za va{e vreme, da li su umirali neki ljudi od bolesti ili od

gladi i iscrpljenosti?

- Koliko ja znam niko nije umro od gladi, od bolesti je bilo, u mojoj

baraci ne, ali taj prostor baraka jasenova~kog logora ciglana 3, to je



10

bilo {est takvih baraka, bilo je tu kraj nas s jedne strane je bila

bolnica usta{ka, ne usta{ka nego zato~eni~ka bolnica, a s druge

strane je bila kuhinja zato~eni~ka u posebnim barakama. Za vreme

dok sam ja bio 1943. godine u Jasenovcu nije bilo mnogo umiranja.

Verovatno da je ~itav reìm koji je delovao u tome nije bilo

toliko........ Kaèm u septembru sam pre{ao ponovo u Gradi{ku.

Opet su nas prebacili kamionom. I u Gradi{ki sam opet do{ao na

vanjski rad, ovaj put je bilo ~i{}enje cigle i istovar drva iz {lepa,

ga{enje kre~a itd. Medjutim, ja sam jo{ pre nego {to sam oti{ao u

Jasenovac uspostavio vezu sa jednim Osje~aninom Dragom Pocen,

znali smo se iz Osijeka povr{no, pre, i on je do{ao k meni da me

pita za{to i kako sam do{ao. I ja sam njemu naivno ispri~ao i kako

sam uhap{en i {ta su me pitali i tako, a on mi na kraju svog

razgovora, slu{aj ja volim {to si mi to ispri~ao, ali nemoj se {aliti

glavom da nekome pri~a{ to nekom drugom, jer ne zna{ ko }e to

preneti usta{ama. Moè{ imati stra{nih petljancija. Ali meni je milo

{to si mi to rekao, jer sad zna{ da treba i ne{to da preduzme{. I ja

sam rekao da bih volio da idem u drvorezbarsku radionicu ne bih li

ne{to nau~io i ne bih li imao koristi od toga. On kaè dobro,

vide}emo, ne znam, razgovara}emo, pa }emo odlu~iti, pa }u ti

javiti. I posle jedno desetak dana on meni javi da treba da idem u

kuhinju da budem kuhar. Pa, dobro, za{to, zar nemate nekog

drugog poslati u kuhinju. Kaè on, zna{, mi smo na neki na~in

uspeli da proslavimo kuhinju i ne smemo sada bilo koga dozvoliti

da dodje u kuhinju. Jer preko kuhinje mi pomaèmo partijski

zadatak, onda mora{, nema druge, a dobro kad je tako idem. Na

kraju krajeva svejedno je gde }u. Jeste da nisam nau~io

drvorezbarski zanat, ali nema za mene nikakve {tete zbog toga.



11

Samo mi ne{to reci, tad si opet bio u kaznioni, s kim si bio, jesu li

to bili samo Hrvati, politi~ki osudjenici?

- Ne, nisu. Opet sam bio u onakvoj baraci, u onakvoj kaznionici, u

onakvoj sobi, kao {to je bilo i pre gde su bili svi pome{ani, ali moj

prijatelj ........vi{e nije bio u logoru. Njega je Alkalaj izvukao, onaj

Nemac, kao svog rodjaka, isto tako i Klemena vi{e nije bilo, onog

advokata, kum Ante Paveli}a, isto tako nije bilo vi{e niti direktora

osije~ke koàre Ahmeda [ljivi}a, on je bio po narodnosti musliman,

tako da sam ja sada stvarao novo dru{tvo i morao sam se snalaziti

kao da je tek po~etak. Jedina pozitivna stvar je bila {to sam se

upoznao sa tim Pocenom, {to je on saznao za mene i {to me je

povezao i poslao u kuhinju.

I kako je sad ta politi~ka veza, kako se dalje razvijala?

- Mi smo logora{i stvarali takozvane ekonomske zajednice. êtiri,

pet, {est zato~enika koji su imali medjusobno neke veze, nikad se

nije pitalo kakve, oni su stvorili takvu ekonomsku zajednicu i

pomagali se medju sobom. U toj zajednici je obi~no bilo nekoliko

ljudi koji su primali pakete, nekoliko ljudi koji nisu primali pakete,

jer nisu imali ko da im {alje. I na taj na~in se odràvao, jer ta

dopunska ishrana je bila toliko va`na da je odràvala ìvot, da nisu

umirali od gladi. Ali, te organizacije je prakti~no partija

organizovala, te ekonomske zajednice, komunisti~ka partija u

logoru Stara Gradi{ka. Isto je bilo i u Jasenovcu. Jer, ja sam u

Jasenovcu bio u ekonomskoj zajednici sa pomenutim Karajem,

Bankon Borisom, sada ìvi u Zagrebu, ako je jo{ ìv i Berhijerom

Bram{ekom. Bankon Boris je bio Slovenac, ali je imao roditelje u

Osijeku, Bran{ek je imao takodjer neku familiju u Osijeku on je

ina~e bio kroja~ po zanatu, i njega su odmah u kroja~nicu stavili.



12

Primao sam i ja paket, slala mi je majka. Mogao sam primati koliko

god je mogla poslati pakete. Nije bilo ograni~eno, teìne su bili oko

20 kg, dobio sam u tim paketima krompira, luka, sezona je bila

paprika, paradajz nije slala jer se nije mogao pakovati. Hleba malo,

kola~a, i zapr{ke da moèmo zapràvati hranu.

Gde ste to kuvali?

- Kuvali smo na dvori{tu, u Jasenovcu. I u Gradi{ki isto tako. Moja

majka je bila u takvoj situaciji da mi je slala jedan do dva paketa

mese~no, oko desetak, petnaest kila. S tim se moglo opstati.

Medjutim, kasnije 1943. ujesen je do{la zabrana da se ne sme

kuvati, a sve {to je bilo za kuvanje usta{e su zaplenile.

Ho}e{ sad da se vratimo, ekonomska zajednica i u Jasenovcu i u

Gradi{ki bila je neka forma politi~kog povezivanja ljudi, a da li je

tu bilo malo obave{tavanja politi~kih informacija?

- Bilo je i toga. Mogu vam re~i da sam u logoru Gradi{ki ~itao

povremeno, ne redovno "Napred" list KPH. Organ komunsiti~ke

partije Hrvatske. [tampan je na {est strana, posebnim kanalima je

dolazio, ja ne znam kojim kanalima, nisam bio zaduèn tada, a {to

nisam morao nije trebalo, list je do{ao do mene u ruke, ~itao sam

bio i Djilasov referat ne znam pred kojim organom partije, valjda

oslobodila~kog pokreta, govorio je o kapitulaciji Italije. Ali, to je

bilo neredovno, kako je pone{to uspelo da prodre, prodrlo je. Ali,

postojala je veza sa KP. Ja nisam imao tu vezu.

Da li si ti bio formalno ~lan komunsiti~ke partije Hrvatske?

- Jesam., u Staroj Gradi{ki i u Jasenovcu. U Jasenovcu nisam bio

povezan za vreme prvog boravka u Jasenovcu. Mi smo to sami

napravili po uzoru na druge i izgleda da je Garej uspeo da uspostavi

vezu sa logorskim komitetom u Jasenovcu, ali ja ne znam. U Staroj



13

Gradi{ki smo isto tako imali spontanu povezanost, ali je kasnije to

menjano. Bio sam Dram{ekom, sa Feradonerom, pa i Klemenom i

[ljivi}em, to je bila ekonomska zajednica samo Peradone, ja, Cigale

Vlada, iz Osijeka, isto je bio ~lan partije.

Formalnu vezu sa nekim u partijskom komitetu niste imali?

- Ja nisam znao da imam, ali organizacioni sekretar komiteta je bio

moj dobar drug i ~esto smo se nalazili, to je bio Ivica Sabljakovi},

on je bio organizacioni sekretar komiteta komunisti~ke partije

Hrvatske u logoru Stara Gradi{ka. Politi~ki sekretar je bio Fabijan

Rukavina. Ali to ja sve nisam znao dok sam bio u logoru. Jer ja sam

Sabljakovi}a poznavao, poznavao sam i Rukavinu, ali nisam znao

kakve oni veze imaju. Sretali smo se, {etali, u slobodno vreme po

krugu Stare Gradi{ke, razgovarali.

Kakav je bio va{ posao u kuhinji i kako ste mogli koristiti toj

ilegalnoj mreì preko tog rada?

- Pa, vrlo mnogo. Jer pre svega mi smo iz mlina u kome su dràni

zato~enici dobivali vi{e kukuruznog bra{na nego {to je bilo

sledovanje. Tako da smo mogli praviti i vi{e porcija. I te porcije

smo onda delili preko tih kuhara koji su delili sve zato~enicima, a

oni su bili obave{teni kome treba davati i koliko i ja sam bio jedan

od njih koji je imao obave{tenje tome i tome, ja se danas ne se}am

svih tih imena i koliko. To je zna~ilo znatnu pomo} ljudima da

izvr{e. Jedanput sam ba{ zbog toga bio odveden na kolektivno

batinjanje u zapovedni{tvo logora Stara Gradi{ka, jer neko je javio

da se u logoru daje vi{e hrane nego {to bi trebalo da bude. I usta{e

su odredile prilikom deobe hrane je stajao neki njihov poverljiv

~ovek da se ne daje vi{e, ali i to smo izvrdali, bio je jedan

zato~enik koji je uìvao usta{ko poverenje to je bio Marko}, ne



14

se}am se imena iz Vodica kod [ibenika. On je cepao i rekao tri, a

Alija Poègija koji je bio isto kuvar, koji je delio, on mu je dao pet.

Tako da je na kraju ispalo da je bilo premalo, falilo je oko ~etiri pet

porcija. Tako da smo za kaznu bili odvedeni na batinjanje u

zapovedni{tvo, sigurnosnu slu`bu, ~iji {ef je bio usta{ki oporu~nik

ênan, Hercegovac, emigrant, i koji je uìvao u tome da batina. On

je svakomee od nas odredio pet, {est udaraca po guzici, on je sam

tukao sa jednim korba~em koji je bio zapravo jedan feder elasti~ni

~eli~ni, u kojem je bila sa~ma a to sve op{iveno koòm. I s tim je

tukao. Ja sam konkretno osetio kako je to. Ali, nije bilo nekih teìh

posledica trovanja.

Jel bilo da su @idovi dobijali pakete?

- Jesam. Od Saveza jevrejskih op{tina 1943. godine i 1944, a mo`da

i 1942. Oni su dobijali ~ini mi se jedan paket mese~no, paket je bio

manji, imao je oko tri do pet kila.

Da li su Srbi dobijali pakete?

- Jesu, ali nisu imali od koga. Osim, recimo, znam za one Sremce,

seljake iz Srema, koji su bili samnom u logoru Jaseenovac, koji su

dobijali suvog mesa i svega.

Vi ste kad vra}eni u Staru Gradi{ku?

- Po~etkom 1943. godine, kad su prestali {umski radovi, uglavnom

su prestali.

Jel bilo bolesti nekih?

- Ne.

Da li ste videli neka umiranja?

- Pa bilo je umiranja ali to je bilo, mogu ~ak da kaèm uglavnom

stara~ka umiranja. U logoru je bilo èna, ènski logor, koji se

nalazio u kuli, takozvanoj, to je jedna posebna zgrada, u Gradi{ki, i



15

postojao je takozvani hrvatski ènski logor koji je bio pored

zapovedni{tva, ali to je sve bilo strogo ogradjeno zidom da nismo

mogli odràvati vezu, ali smo ipak uspeli odràvati vezu. To su

politi~ke zatvorenice, antifa{isti, komunissti, partizani. U kuli je

bilo isto njih, ali bilo je i Jevrejki i Srpkinja. Jevrejki je ve} u to

vreme bilo malo, bile su likvidirane. Srpkinja je bilo dosta retko,

one su stalno doterivane i svi gubici su bili nadoknadjeni novim

doturom. Gubici su se stvarali ubijanjem i u kuli i van kule. Obi~no

na obali Save.

Da li ste vi u kazamatima sve to doznavali?

- Kako da ne. Ja znam da sam ja to saznao od nekoga iz ekonomske

zajednice koji je navodno ne{to saznao ili ~uo. Tako smo znali da

ima ubijanja èna, ène su u kuli lividirane u toku 1942. godine, a

kad sam ja bio onda nije bilo u kuli likvidacije. Dece nije bilo, u

jesen 1943. godine. @ene sam jedino video kad sam prolazio pored

kule, jer sam morao i}i ~ak u kulu, ustvari dvori{te kule, nosili

hranu tim ènama. Hrana je ista bila kao i za nas, voda, bez masti,

za~ina. Koncem 1943. je bilo da su oduzimali sve za kuhanje

{pageta, tako je bilo i sa ènama. One su bile u pogledu hrane i

svega ostalog izjedna~ene sa nama, ali smr}u se ka`njavao kontakt.

Kula je bila jedna zgrada, oblik kule zar ne?

- Ne, ona se zvala kula imam fotografiju. Kula to je bila jedna

zgrada vrlo debelih zidova jer je gradjena istog vremena kao i ona

kazniona. I to je bila kazniona, ali je nazvana kulom. I tu su bile

ène.

U to vreme ujesen 1943. da li su to bile uglavnom srpske ène ili i te

Hrvatice?



16

- Bilo je i Hrvatica, ali malo, one su bile u hrvatskom ènskom

logoru. Ja sam tu ulazio, u dvori{te. @ene su mogle izlaziti iz soba,

van radnog vremena. Jer u osnovi kule, prizemlju kule, su bile

radionice vodoinstalaterska, bravarska, mehani~arska, tu su

mu{karci radili, zato ène nisu u to vreme mogli izlaziti. Nikada

nismo videli te ène, one su bile zatvorene tada. Likvidacija

jevrejskih èna bila je 1942, pre toga Srpkinje, vi{e nego Jevrejke, i

ciganke isto tako.

I dokle ste bili tu, {ta bi jo{ mogli re}i o Staroj Gradi{ki?

- Dok god sam bio u Staroj Gradi{ki bio sam u kuhinji a to je sve

do 23. septembra 1944. godine.

Jeste li vi onda u Gradi{koj staroj bili do 23. septembra 1944.

godine, za{to su vas premestili u Jasenovac, {ta se zbilo tamo.

- To je proces likvidacije logora Stara Gradi{ka kao logora, prvo je

jedna grupa zato~enika preba~ena iz Stare Gradi{ke u lepoglavu.

To je kazniona bila. Preba~eno je oko 200 njih u Lepoglavu, isto u

Hrvatskoj i iz Lepoglave su 1945. u aprilu mesecu preba~eni svi u

Jasenovac i tamo pobijeni. Preba~eni su u Jasenovac zato da budu

pobijeni. I odatle je samo jedna grupa pobegla iz vagona. Ali, to je

druga pri~a.

Po~ela je likvidacija logora Stara Gradi{ka, krajem septembra

1944. prva grupa ide u Lepoglavu?

- Onda je druga grupa, u kojoj sam ja bio, koja je i{la 23. septembra

za Jasenovac, ali pre toga u no}i od 22. na 23. septembar je veliki

broj Srba zato~enika u Gradi{ki likvidiran, ubijen. Poklani su

verovatno noèvemi i ba~eni u Savu. Bilo ih je negde oko 200,

mo`da i 300, ne znam ta~no koliko, njih nije bilo i rekli su nam

medju nama je bilo re~eno, a to je saznato od onih koji su sluìli u



17

zapovedni{tvu kao posilni kod onih oficira i podoficira, spremali im

sobe itd, oni su to saznali i javili nam i tako smo znali. To je bila

grupa od nekih hiljadu, mo`da hiljadu dvesta, bilo je i Srba, bilo je i

Jevreja, a ve}ina su bili Hrvati i Muslimani. To je bilo rano ujutro

23, smo svi preostali zato~enici, osim onih mo`da desetak ili

petnaest koje su usta{e zadràle jer su im bili potrebni za odràvanje

pogona i struje, i vode, jer ne bi bilo toga. Osim njih sve su

pokupili.

[ta je bilo sa ènama u Staroj Gradi{ki?

- Ne znam {ta je bilo sa ènama, ali bilo ih je. Nisu bili u na{em

transportu i tu su bili samo mu{karci, i to se i{lo pe{ke.

I sad mi recite, u Staroj Gradi{ki bilo je nekoliko radionica

kroja~nica, limarija, {usternica, jel su te radionice bile zatvorene

sve?

- Sve su bile zatvorene. Svi su preba~eni u Jasenovac.

Kako je izgledao taj va{ mar{?

- Kao {to izgleda mar{ osudjenika na smrt. Jer, mi nismo znali da li

nas vode na likvidaciju ili na daljnje radove u Jasenovac. Da li }e

nas kao radnu snagu koristiti, ili }e nas usput likvidirati. Fizi~ka

kondicija je bila relativno dobro, mada je bilo i slabih.

Kolika je to distanca od Stare Gradi{ke Jasenovac 5 do ciglane

Jasenovac 3?

- Otprilike 30 kilometara. I{li smo pe{ke pored Save, {umskim

putem, ali obzirom da je jo{ bila rana jesen 23. septembar, tek je

po~ela jesen, nije bilo blata, jer nije bilo ki{e, tako da smo relativno

(Nastavlja se)



cedomil huber 2 · 2020. 5. 7. · vi ste tu do{li u logor jasenovac, va{ drug nije do{ao s vama,...

Documents