cepelini nad srbijom

7/22/2019 Cepelini Nad Srbijom

1/35


2/35

NASLOVNA STRANA

Armijski cepelin LZ.85 je tokom zime

i prole u vie navrataleteo nad teritoriom Srbije na putu zaSolun. Leteo u kasnim popodnevnimili ve

a 1916. gdine

ernim satima kako bi nad ciljemstigao posle ponoi.

O .

,

staci cepelina LZ 85 u movaranaoko u a reke Vardar, fotografisani izvazduha od strane pilota francuskogvazduhoplovstva maja 1916.godine.

Civilni putni ki 127 kojije nosio ime " " u

16. oktobra 1929.godine

" ".

cepelin LZGraf Cepelin

z jesenjenisko leteo

nad Beogradom kada je i fotografisanod strane novinara Politike

., okviru

tako vane balkanske turnejeje

N vajar, lustrator i slikar(1870-1938)

uven po svojim c

" llustrirte eitung"

ema

rte

Berline i ztokom Prvog svetskog rata.

ki i

asopisu

Felix Schwormstadtima sa ratnom

tematikom, objavljivao je radove u

Posada vazdunog broda u prednjojkomandnoj gondoli. (1917)

Posada vazdunog broda u zadnjojmotorskoj gondoli. (1917)

Mitraljesci na platformi tokomnapada na vazdu . (1917)ni brod

Autor:

Izdava

mr. Dragan

Visoka tehni

aler

kola strukovnih studija Poarevac

12000 Poarevac

prof.dr Mile Leki

Dragan aler

Poarevac250 primeraka

ISB

Recenzija:

i:

tampa:

Tira:

:

Adresa izdavaa:

Lektor:

Crte

ka

Nemanjina 2,

Predrag iladinovi

mr.

Kompromis dizajn

M

N 978-86-902261-6-0

CIP - ,

623.743"1914/1918"629.733.5"1900/1937"355.489(497.11)"1914/1918"

, , 1958-Cepelini nad Srbijom / Dragan aler ;

[crtei Dragan aler]. - Poarevac : Visokatehnika kola strukovnih studija, 2009(Poarevac : Kompromis dizajn). - [36] str. :ilustr. ; 30 cm

Tira 250. - Bibliografija: str. [34].

ISBN 978-86-902261-6-0

a) - 1900-1937 b) 1914-1918 - COBISS.SR-ID 170788876

Mala fotografija levo

Mala fotografija desno

ZADNJA STRANA

Slika gore

Slika u sredini

Slika u sredini


3/35

BvifoH18njv

upprdi19

jenosece

C11

sk12ko9028odvo

po

Diko

ug1611

bilpobilorvalet

je

N6.neosvaG

prar

Cpuza

luva

Oprve

gaioin63g

rst

rajei00ersil

oel

pe30

oKjo0mkm

udeds

ugprns

ra000aklaj

zdado

ve0srei

zdb

vij

petnip

tszd

ovi

tia

Ceicd

vo

ljaktbl.goo

din.

lin0m

n.

,/h.vlihic

i cedru

enS.mfinaaie,ojka

ro.0e.an).

resk

linkatni

hi

drzlin

ne ielvpko

ti.va,

di bznta

L3,

ari

olen

j g

ptaci

i oOpa

ite1

i b jetas

at0

eih

Iio

si pki

faih

tp

ci

maizinoneljst

njsae.lizka

.a

otiktv

jeruro

lilje,

zbaisirpres0

ro trtro

amOvfo

stevan

ootv

rtbr

oeen

kzt(Zein i

ru

atk

Lini

Lna

jp

rajimd

akcou

Lona

ljverzianhoov.g l

ebfe

earaandbr

gzdk

de.zd

do

jeoata

tno

ppertecij

oiojitg

Z.zi

ig

Dej

25vloa,e

.2j

k

ijiiz

ni

danaditilob

inkasr

aciddiZ.

19s

u

Gva

u4.

.

ris kntelisurese

jeiz

eadaa

ans

js pk

uut

eli

je

jo

mmeoduo

inenedaod

enpds

jevanei1.

9.oi s

za

vr0

toonF,eovko

ra

jeizan

po

ou

le ios i

spn

onu

ppo s

toneo

p lajre

isL

icariktvi

ro

oanao

ojpr

mp

ratrrd83zanj

ji

18dn

iedriv s

dug

(vigmh

jeza

letol

risotptrii

eki

pu.4

dupd(

ojd

ino jra

jv

entn

a,kt

ina8-b

aa

99iveenir trvo

inru

aieut

akjeep

da

eojatk

D o40n

je.a

ponoi

je

jejesuuuf

kaL

ee aaj

ez

ik

kor,nd9

aloubi

.gojeoizhaan

u

la

ia

elja

17nuo

imkm

stiVri

sta2raiz

va

tvasc

j.3

orci

D

out

du

njgr

7)ne

po

didnprnafepoko

2s

rtriisializakstaist

.01

je

legu/h.ojsv

vileor

iba

poif

ik

stonE

edi

1915

ikofdo

, p astail

egi

.rtnns

m,

1pnaazvvljra

.1eri

Hil Id

katilaasi ueo.

atrea

ba

paoji

zarsA

ova.

10.88

iFelf

oi

p

leoet

oru

zain

9oorzoavaloiv

0zije

4Lgr

djekus.slo

ripolji-

tko

(

lo

dlet

gerdiAodiri

m

risvae

elireto

rela

.)na

inv

nonj

.g

os

)old

on taaolorilv

osleengrep

tk

andre

s

oov

ernage j18agu

tupkv.jskcast

ru

mid

dlreoelistieli

a.

diprac

dt

jaci

konoikoo

ao

del

upos

sptts

da

91a b

l,dsto4lie

ioglag

jeo

ua

otaoooi

ki

eei

od

jea,eo

damlo

dezajuin

laiti

rtoe

m

4.ez azdu ni

rvi

Ud

ro

V

let

V

s v

ov

zd

va

zd

az

i a

n

du

n

u

cio

br

no

br

og

na

d

b

d

br

sk

Z.

od

Z.

da

g

1

L

4

LZ

ru

.2

.5

tva

D L G


4/35

Prvi Britanski diriabl Vickers No1. Prvi Francuski diriabl Societe Zodiac type 13.U periodu pre Prvog svetskog rata diriabli vrste konstrukcije su graeni jo i u Velikoj Britaniji ufabrici Vikers (Vickers) kao i u Francuskoj u fabrici Zodijak (Societe Zodiac). Ovi konkurenti su dostazaostajali za nemakim vazdunim brodovima tipa Cepelin (Zeppelin), ite Lanc (Schtte-Lanz) iParseval. U Britaniji je prvi brod poleteo tek februara 1909.godine a u Francuskoj jo kasnije, aprila1913.godine, oba sa slabim uspehom.Vazduni brodovi su u borbenim dejstvima uzeli uee jo od poetka Prvog svetskog rata, iako sutrokovi eksploatacije bili veoma visoki. Naime, statiki let diriabla se zasniva u razlici sile potiska kojiostvaruje vodonik i teine konstrukcije. Prilikom penjanja, da bi teina bila manja, potrebno je izbaciti

balast koji se nosi (najee voda), dok se prilikom sputanja mora ispustiti vodonik iz komora, kako bisila potiska bila manja. Ovo ima za posledicu vrlo estu dopunu komora velikim koliinama vodonika,tako da je svaka baza koju su koristili vazduni brodovi morala imati pogon za proizvodnju potrebnogvodonika, vodoninu centralu, koja je troila ogromne koliine elektrine energije. Takoe je zbog

balasta, koji predstavlja pasivan teret, korisna nosivost broda smanjena za polovinu pa ak i za dvetreine. Dinamiki let je postizan korienjem snage motora i upravljanjem kormilima.

Tokom Prvog svetskog rata cepelini su bili jedine letelice koje su imale mogunost strategijskogbombardovanje ili izvianja. Bili su u mogunosti da prelete vie hiljada kilometara do cilja i izbacenekoliko tona bombi, ili pak da vre osmatranje vie desetina sati letei nad morem daleko od kopna.Pored ovih, za ono vreme izuzetnih osobina, imali su i velike nedostatke. Promene atmosferskih

parametara (pritisak, vlanost, brzina vetra) znaajno su uticali na tok leta. Takoe, zbog velike koliinezapaljivog vodonika kojeg su nosili sa sobom, ogromnih dimenzija i male brzine predstavljali su veoma

osetljive ciljeve. Pokuaj izgradnje veih, takozvanih super cepelina iji je plafon leta bio i do 7000mnije ih spasao od organizovane protiv-avionske odbrane i zapaljive municije koju su koristili avioni, takoda su do kraja rata postepeno povlaeni iz upotrebe. Do kraja rata napravljeno je 113 Cepelina, neraunajui vazdune brodove drugih proizvoaa.

Iako je Nemaki car Vilhem (Wilhem II), poetkom rata, dozvolio bombardovanje samo vojnih iindustrijskih ciljeva, u preksi se ova naredba nije mogla izpotovati zbog raznih okolnosti, tako da jeveliki broj civila stradao od bombi baenih iz cepelina.

Tokom rata korieni su nad svim Evropskim ratitima, tako da nisu zaobili ni Balkansko ratite, ni nebotadanje Kraljevine Srbije.

Posle rata Cepelini su doiveli novi procvat u putnikom saobraaju, a definitivno su prevazieni krajem

tridesetih godina XX veka.

Grof Ferdinand fon Cepelin


5/35

BTeCiz

bli

vrup

Bjevagoza

Cpoivacilra

zamintzezu

motr

zaprzdrivs

lastobinjefo

vavaltngr

eeb

jeve

o,e

bajalistim

zdraihp

ani

alo

sast

ogsklaj

`

zajaaj zura

u. Osilovce

zild

re

badpo

jebilpr

topra

ihsna (oljsa

aov

alaoodtsa

ba sutusa

brve

n,Sr

ae

piza.be,

las

pr j

mpri

odi rmaoij

eribr

trera

Tam

me

prtacvccrelu

vazlkzim

tor1

bndje

obiha

edioueloi

19

Ba

jog,o, a

iji1

e one

ii

iirol

kupr

7.

a

fpo

uip

Sr.

bjveljeuara

ennaun

pnm

go

az

Z

rstotrak

ijod

ktikiiicii

zu

a,s

in

u

irja-ezv

iin

ih

alje,

oj

H

aupoj

nau

e.

ih

najagaTean

sv.

sluan ire

sk

n

smnoi jeur

br

Z

uovrs

ido

ko

barveer.

ar

ettriz

anet

do

D

jue be ivaet

dn

,,likn

a

ajarse

a

nazBra

ev

aoug

az

iij

avl P

S

N

jjegaalio

o

iineom

u

psskznplo

nt

gbirszina

pre

ve1

onter

e

lucikreti

n

rso se)11va

let

do80iija

ro

ivpeu iou

rej

R

ojtrapr5zd

ali

ta,

ula

ov

njlinSjeko

i u

, pteti

m

h

A

ai

ceo

u

ja ipsga.je

ne

orka

sepl

st

jeintrare

Se

edto:uKsu

ost

V

dporalerv

o-

nlu,m

t

oLvoasu

ed

A

Sedrjeoista

g

m4 z, s

nd

v.8

jskijevi

oj

T

tkainoa

ars

k im

ve

eji

az1,u,,e

liz

nprSnorb

ku

ev

ljpo

uZ

kaadna

ni

I

dreds

rbio

ije

gr

azisikutre

no. 8i

a jvr

Te

je,toje.

i

ani

e zern

gi

zao

ta

i

A

1eiSeora

cu.

a28dir

roLcetvb

ar

k

mat

grc

B

epm

sdi

da.8orem

svoaldask

ila

elizataoni

..roa

evnis

, de,

je

nes

icce,

aort,

rodo

rod

akoj

sp

kle

,k

vrbeimtva

apea jea s

e

setaklo

mi

ao

i.

adrap

dou s

na

P.jdi

i o

adizuB

noijaolool

e

je

Iedteje

jeacizeuza

omaajnoto

za

alaogza

kte

ogstniji je


6/35

CEPELIN LZ. 81

Prvi cepelin koji je koristio ovu bazu nosio je taktiku oznaku LZ.81. Armijski cepelin LZ.81, klase P ifabrike oznake LZ.51, je izgraen u Fridrihshofenu (Friedrichshafen), a prvi let je izveo 07.10.1915.godine.

Armijski Cepelin LZ.81

U Temivarsku bazu je pristao 02.11.1915.godine. Prvi zadatak ovog vazdunog broda nije bio borbenogkaraktera. Cepelin je trebalo da prebaci u Sofiju visoku diplomatsku delegaciju Nemakog cara Vilhelma,na konsultacije sa bugarskim saveznicima. Delegaciju je predvodio vojvoda Meklenburg (Herzog JohannAlbrecht von Mecklenburg). Kako su operacije Centralnih sila u Srbiji bile u punom jeku, a Rumunija jouvek neutralna, jedini nain da delegacija stigne u Sofiju je bio da preleti vazdunim brodom.

Prema podacima, cepelin LZ.81 je saputnicima visokog ranga poleteo iz SentAndreje 08.11.1915.godine. Zbog pomenutihratnih dejstava, blizine fronta i avionaFrancuske eskadrile MF S99, koja su tada bilistacionirani u blizini Rake, odlueno je da se

poleti po mraku, tako da let preko teritorijeistone Srbije bude bezbedan po putnike. Radilake none orjentacije, brod je po poletanju iz

baze leteo na jug u pravcu Vrca, preleteoDunav na uu Morave kod Poarevca, a daljedolinama Velike Morave i Niave sve doSofije. Posle osam sati provedenih u vazduhu,sleteo je na aerodrom pored Sofije, u jutarnjim

asovima 9. novembra 1915.godine.Nemaku delegaciju je doekao lino bugarskicar Ferdinand zajedno sa suprugom, caricomEleonorom, dvorskom svitom i ministrima.Kako je sam izjavio, ovo je bio jedan odnajznaajnijih dogaaja u njegovom ivotu.

Posle obavljenih pregovora i konane odlukebugarskih zvaninika da pristupe blokuCentralnih sila, nemaka visoka delegacija seukrcala u cepelin i vratila, istom marutom,nazad u polaznu bazu u Austro-Ugarskoj.

O ovom znaajnom politikom dogaaju,javnost su obavestile sve velike svetskenovinske agencije.


7/35

Poko

prnaodvr

TeZa

25po

D19

pana

U

samhvstausti

mipa

.ano

a16 jeko

sv

andatlihajna

vdn

rilo

ut.m

m

ovornloa

rsm

1po

a jdoreg

ra

ogk

skzb.

ufr

91sla

eugoje

n

brape vot

og

baont

6.t n

eori

i r

m

dta

ojsorinj

uu.

ToB

tvbu

as

ve

ja

kemago

eU

koal

ovono

ku

pJau.vi

apto

an

obadov

je

D

vaoooslo

us

usk

urda san.

zv

o p

kialalei

ioer

ar

ovalet

ri

osa

ja(enovm

19io

jti

bnj u

o s

Do

de

jeeli

ju.og,ot

.01u

late.

rdBbl

a

ek

az

pxO bra

.1e

m

vukizi

o t

ne

u

kuacnloko

16s

se

njrei

i

a

no

alobiapje

ji

. ge

ca

tar

or

ke

br

a) jdajou

odio

n

u, pov

e

del

od

aese

e s

neu

la

uroga

a

eg

L

zvreoektal

. Oest

io

toa

ad

cij

.8

edalusolino

do

s

, inu

at

o

alkokv

eba

u

toear

a,

st

apat

pari

ua u

D

udejsk

na

an

dre

koki,

an

ez

ostj

ko

B

nakimaja

opa

de

ioeri

i

ga

Se

letae

madu

u,

4/

tiri

a j

rsk

luakkoos

jana

g

5u

ji.

e i

g

3iva cbad

me F

e

seuTo

ba

ar

la

1.os

iljrd

a b

sea

je

teskm

ci

ak

2.tiz

ovili

acu

m

bepr

u

u

19Anog

anjpri

91ski

di

raroli

u

e

5.tamanu

6.gr

ik

kaivo

n

Y

gteehole

oad

v

iav j

4

rk

diuni

una

inEt

n,

26ioe

13

Ti

e.Soki,va

nab

po

/2skna

kg

es-

Lluhaliki

alae

sl

se atn

bo

u

.8u,roseut

zio(Et

ptrtil o

m

1kaleu

d

seabl

ga

mjerte

i.

oo imaese

naes)

je

braijee


8/35

CN(AScop

Pr12uizik

Cnesn

NSotra

doNbaFrciate

pudate

asu

KpoL

pemlleheer

i.oestak

pepoag

koluns

vo zzeanar

soennosep

soiz

koka.8

lin

nstzecij

otovoenih

linzn

lika.o

jaad

usaa.

ag jpera

a,a

juj

5,

Loj.eir),e

beraa i

pr

Lang

oit

i rtao

kijeLeuakpntur

uS

eat

.8P).mad

i1 jn

bl

.i

annjeoj

azlo

telne

tue

elu

ekapo

5 (viKadR

a1d

em

5Z.ot

anino

ozuneizresS

rbai

anns

laortu

faletmosij

at.g bRia.

je1.ri

asa

dkroetnbileiso

saog

o ki

rijen oo

kdiomgo

uO

na

ijaa

znu31imla

encinu1

t pza

aoa

keiafic,

ojne.ba

,

Teaj

L

eeri

li.jaa,

pi

je.o2o

oslliv

mianer

oaoarua i

i jdta

iv.8

erz

jal

eiznu

uek

seZ3.

ea.

sijdaer

na1

, ksto

dadvao

vazd.

erol

a

ceTera

velavoerto0P

o

,ta

a.

a.0Z.ojin

obi cij

je

rsu

euna

omi.ik

laesum,sl

o

naC

Z.1

85jem

oljeu

ui

ab

no

bvPkoinG

mg

i,

reep

.5591bi pfr

vaminR

baro

osiovo

derseuskkoreev

ti

itili

),.g

laetnt

j bjesksij

ud j

adkoor

ciea

ta7ge,liuet

li

ea

C

ioodje

o.

A

roizi,

pe j

oai

j

E

jenepono

rm

,acad2.

slai

vndan

d

E

ar.ve b

sk

iliok

ok

ta

zdi

i

ri

LI

ijaenio

i C

jeukjiob

ao p

ueol

rit

N

skio

ara

pe

bun j

ra

Istro

otan

et

L

vetat

po

in

me i19

er

bsaki

og

.

zduo

re

Z

ba52zb15

ogen

odvefr

zn

85

uvuen

85

do2kaci.go

f

ai

on

a

em

ije

i n

vaodi

onot

Z.ki o

ja

a

rokau

jeo7e.

taore

85s

ba

.

i a

dijere

Rbi6Z

27, i

izaglj

ro

laresteli

sk.gda

.01ko

eoa,o

fot

esta

nu

ogaro

ci

.1st

spa

pr

s

,cirz

grdbsu

16ari

ekik

im

roniruas

adna.o

.geg

akin

ak

izan (e

D kstaav

dim

uljeol

ol

edjebe,

vis klje

e,od

rnicns

ns

enurlin

jsijeolii

kla

bdke

ke

uautm

a, 1in

rut

oi

osl

uk

oinnj

(D4.ains

zae

bae cke

sdle

nten

nokoki

meto

rdelo, b

mntEm

btobii

naa

vakuili

ajnsza

rg)ra jee

zanje

njepni

s


9/35

Raport ratnog zadatka cepelina LZ.85 za no31.januara 1.februara 1916.godine.

1. Nareenje:Napad na brodove i luku u Solunu

2. Koristan teret:Posada: 16 ljudi 1300 kgGorivo za 18 sati 3600 kgVoda (balast) 6000 kgBombe 2000 kgMitraljezi i municija 400 kg

3. Opis zadatka:Od 10 asova ovog jutra meteoroloke stanice u junoj Srbiji suposlale izvetaje da se vreme razvedrava i da duva vrlo slabvetar iz pravca jug-jugoistok; a u kasnijem izvetaju da jeznatno vedrije nego u prethodnom. Zato to su i drugemeteoroloke stanice javile da je vreme vedro, predvialo se dae i no biti vedra, pa je zato zadatak mogao poeti u 3:52popodne. Natporunik erzer je odredio kurs prema Vrcu, aodatle dolinom Morave. Korito Morave je vidljivo kada padnemrak, a naroito kasnije nou.

U 20:25 te veeri doli smo do Nia koga smo ugledali u daljinii popeli se na konstantnu visinu od 2000m. Oblaci su dopiraliotprilike do planina i nisu uticali na navigaciji, ali je primeeno

da je visina leta za ove planine premakarti mnogo mala. U blizini Leskovcalet broda je zbog turbulencije korigovankormilom. Prelet je nastavljen kroz uskudolinu sa visokim stenama sa obestrane. Prema karti, visina ovih planinaje 1500m, a brod se kretao na 2000m.U 21:05 zemljite je nestalo ispodgustog sloja oblaka. Za vreme prelaza

preko planina izmeu Moravske iVardarske doline brod se popeo na3000m, da bi se preorjentisali u reonuSkoplja i Velesa (Uskub und Koprulu) igde se oekivalo manje oblaka. Posleleta od jednog sata u pravcu SSW (jug-jugozapad), kurs je promenjen u SE(jugoistok).U 23:50 oblaci su se razili i nekihdeset minuta kasnije prekriva sepretvori u sumaglicu, koja je sasvimnestala u visini Krivolaka smestenogpored Vardara. Pratei ovu reku,posada je spazila Solun, ali juno odgrada, mirno iznad mora je bilaneprozirna naslaga oblaka. Brod sezaustavio juno od Soluna da bi seosmotrla luka i brodovi u pristanitu:nekoliko tamnih silueta parobroda, kaoi brodovi sa svetlima su uoeni uzalivu. LZ.85 se okrenuo prema dva,verovatno transportna broda, i lukompristanitu sa vie skladita za municiju.

Nekoliko bombi od 60kg su baene nabrodove od kojih je jedna bomba palablizu desnog boka velikog broda. Nemogu rei sa sigurnou da li je nekibrod pogoen u napadu. Najvei deobombi je baen na luku i eleznike in-


10/35

stalacije. Dva detonacije su bile na poetku pristanita, sledeih est u unutranjosti luke, a ostale u skladitu,uzrokujui ogromne eksplozije, naroito u okolini zapaljene municije. Poslednja bomba je izazvala brzo irenjevatre. Svih etrdeset malih bombi je baeno na vojne magacine severozapadno od grada.Samo neto malo orua je uspelo da dejstvuje, jer je iznenaenje neprijateljskih snaga bilo potpuno. Posle toga,brod se kretao levo od Solunske oblasti i vratio istim putem nazad. Zbog promenljivog vetra, putovanje kui je bilomnogo due, pa da se ne bi potroile sve koliine goriva, bilo je neophodno nastaviti let sa radom samo dvaMaybach motora. U 10:20 ujutru brod se bezbedno spustio.

Potpis:

Scherzer, Natporunik i komandant

Kako se vidi iz izvetaja, saveznika vojska je potpuno iznenaena i bila je apsolutno nespremna zaovakvu neprijateljsku akciju, tako da grad nije ni bio zamraen. Ovo je razumljivo, ako se ima u vidu dase u blizini fronta jos nije nalazila neka od nemakih bombarderskih eskadrila sposobna za nona dejstva,kao i injenica da je najblia baza za Cepeline bila u okolini Temivara, dakle udaljena 525kmod Soluna.Takoe je vaan i podatak da je napad izvren sa velike visine od 3000m, koja je za posadu predstavljalaizvesnu sigurnost.

Panorama Soluna

Prikaz bombardovanja objekata u Solunu


11/35

Bombe izbaene iz Cepelina, vrlo precizno supogaale objekte. Razlog ovakve preciznosti je tajto su vazduni brodovi bili u mogunosti da leteveoma malim brzinama, ili ak da lebde iznad cilja,a i bili su opremljeni, za ono doba, veomasavremenim optikim bombarderskim nianom.Znaajno je napomenuti da grad i okolina nisu bilizamraeni, iz prostog razloga to vojne vlasti nisu

ni izdale naredbu o zamraivanju. Samo je petbombi promailo svoje ciljeve i palo u vodu

Bombardovanje Solunske luke je prouzrokovaloogromnu tetu. Okolina glavnog taba je bilazapaljena tako da je tab bio okruen velikim

plamenom. U dvoritu policijske stanice,eksplodirala je bomba i napravila veliki krater.Meu rtvama je bilo nekoliko grkih vojnika icivila.Pored velikih razaranja koja su pretrpela vojnaskladita municije i vojne opreme, kao i skladitasa gorivom, ogromna teta je priinjena i Solunskoj

banci i njenim skladitima. U luci su se nalazilimagacini ove banke u kojima se nalazila robanamenjena prodaji (kafa, ulje, tekstil, itarice) uvrednosti od 3.000.000 francuskih franaka.

Posle zavrenog rata, Grka drava i vlasnicipomenute banke, Abraham Koen (AbrachamCoenca) i sinovi tuili su Nemaku dravu traeida im se nadoknadi priinjena teta, insistirajui nainjenici da je Grka u vreme bombardovanje jo

uvek bila neutralna. Po tada vaeemmedjunarodnom ratnom pravu, civili nikako nisusmeli da stradaju u vojnim akcijama, a Nemakoj

je stavljeno na teret da je bombardovanje izvedenoiznenada i nenajavljeno, tako da se civili nisumogli evakuisati, da je izvedeno nou i da je

bombardovanje izvreno sa oko 3000m, to sveima za posledicu nepreciznost akcije u kojoj sustradali civili i civilni objekati.

Nemaka strana se pravdala da se postojei zakoniz 1907.godine nije odnosio na bombardovanje izvazduha, te da je Solun bio pun saveznikuhvojnika i krcat orujem, municiom, i vojnomopremom, a da je Grka praktino bila okupiranaod strane Antante, tako da je uopte postavljeno

pitanje neutralnosti grke teritorije u tom trenutku.Takoe je reeno da je bombardovanje izvedenoveoma precizno uz korienje, u to vreme,najsavremenije vojne tehnike.

Na meunarodnom arbitranom suenju koje jeokonano decembra 1927. godine, dosueno je da

tetu priinjenu Grkoj dravi i Solunskoj banci,Nemaka mora da nadoknadi, i to sa kamatom od5% na godinjem nivou.

Ciljevi u Solunu pre i posle bombardovanja


12/35

Izuzetan uspeh akcije je znatno podigao i onako visok moralposade, tako da je ubzo isplaniran sledei napad, koji je trebaloda bude izveden nedelju dana kasnije, u noi izmedju 8. i 9.februara. Meutim, dosta jak eoni vetar koji je znatno usporiolet, kao i nagle promene pritiska, primorali su posadu na

prinudno sletanje. Tom prilikom je oteena jedna gondolabroda, a nekoliko lanova posade je povreeno. Oporavakpovreenih lanova posade trajao je preko tri nedelje. Ovo

vreme je iskorieno da se brod modernizuje. Ugraeni su munovi i jai motori Maybach HS-1 od 240KS, umestodotadanjih Maybach MC-x2, a u Drezdenu mu je poboljanakonstrukcija trupaTek 17.marta 1916.godine, polo im je za rukom da ponovorealizuju, ranije isplanirani, drugi napad. Poueni iskustvom iz

predhodnog uspelog leta, ovaj plan napada se doneklerazlikovao od prolog. Naime, vreme poletanja, maruta ivreme pristizanja na cilj su ostali priblino isti. Novina, uovom planu, se sastojala u tome da se posada, bombe, vodonik

i naoruanje ukrcaju i popune

normalno, a da goriva, maziva ivodobalasta bude dovoljno za put odTemivara do Soluna, i u povratkusamo do Sofije u Bugarskoj. U Sofiji

bi se brod prizemljio, dopuniogorivom i mazivom i tako dopunjennastavio put nazad u svoju bazu. Naovaj nain bi se izbeglao problemkoje je posada imala pri povratka sa

prethodnog bombardovanja Soluna,kada je zbog promene meteorolioke

situacije, jedva uspela da se dokopaTemivara sa potpuno potroenimgorivom, iako su u povratku radilasamo dva motora od etiri.Konkretan zadatak posade vazdunog

broda LZ.85 bio je bombardovanjesaveznike flote koja se nalazila kodrta Karaburun, u Solunskom zalivu,6kmjuno od Soluna.

Ni ovog puta meteoroloka situacijaim nije ila na ruku. U reonu cilja,gusti oblaci su ih prinudili da letinisko, kako bi uoili usidrene

brodove. Cepelin su spustili ispodbaze oblaka, tako da su brzo uoeniod posada protiv-avionskih topovakoji su poele da ih gaaju jo prenego to su se i pribliili cilju. Uspelisu rapnelima da na vie mesta otetecepelin. Oplata mu je pocepana, akomore sa vodonikom su mestimino

izbuene. Takoe je znatno oteena ijedna elisa. Zato je odmah odbaenosvih dvadesetak bombi koje su pale u

polja izmeu sela Vatiluk, Bunare iHres, ne priinivi nikakvu tetu.


13/35

Iako oteen, brod je uspeo da stigne na aerodrom u blizini Sofije, oko 8:00 sati ujutro. Tokom leta jeizgubio dosta vodonika, pa ga nije bilo dovoljno za put do Temivara. Na ovom aerodromu nije bilovodonine centrale koja bi omoguila popunu komora vodonikom. Zato je sa broda, kako bi bio to vieolakan, skinuta sva nepotrebna oprema kao i dva motora. Tako je sa smanjenom teinom preleteo do

polazne baze sa samo dva motora i delom posade. Ostali lanovi posade, koji nisu bili neophodni za let,su ostali u Sofiji. Posle nekoliko dana su se i oni vozom vratili u Temivar, zajedno sa skinutimmotorima.

Ovog puta posada LZ.85 nije uspela da izvri zadatak. Za razliku od prolog napada, sada ih je

saveznika vojska spremno doekala. Pored ostalog, organizovali su i osmatrake stanice, koje sublagovremeno obavetavale o predstojeem napadu na Solun. Prve informacije o nailasku vazdunogbroda stigle su otprilike sat ranije, tako da su posade protiv-avionskih topova imale dovoljno vremena daih spremno doekaju

Panorama Solunskog zaliva

Prikaz pokuaja bombardovanja saveznike flote u Solunskom zalivu


14/35

Nko

baTe

Zabo

prsl

TsaSna

To

K

oav

U

od

tpjezu.mi

tom

thde

klu

tar

V

ko

o

kiion

02

is

reS

v

sar

odi

i dau

rd

l

i p

alsk

30

alj

nei

r-

o

ela

etaju5:

ru

ta

ro

nar

uj

eni

koivol

.a

akoooltltoosuuuustst

ljeu0

i S

ra

log

ptilj

tr

h g

erenjun

ajje

iji:lt.lt...erert.tetetete

eueu

oolp

ol

m

p

drij

, b

ra

zee

je

1vo

.O

ErWeretaa

rimmmstrr

en

op

ns

oto

ta,

au.

ro

at

,vlre

bil

Po

91ni

vo

nsernar

scsczscscscueanan

ak1dn

i f

ra

n

iz

L

p

apde

a p

let

6.

Serdhinintr

hihihirmnn

ij.0

ev

on

e

re

og

8

oti

ovloa

rili

nj

gilj

ut

heNi

oleststyristististannch

n5.im

.

io

dio

pr

le

v-a

dnai pka

va

diva

s

rzppac

PeAeifH

onmi

ajb91sa

bes

s

vc

ti i

vio

ikp

ogko

du

eis

r-

oferol-rilhilheiKdt

olj6.im

r

m

a.

n

ns

Llaodu

n

uto

on

kofehciBEaa

elelritzk

eoa.

ko

na

tr

d

e

.8inae t

g b

pno

eli

mcinizrvrli

ion

hm

or

oinr

ran

a

ho

ilj

rti

kimere

ro

po o

u

nzkinnichop

ue

aua

aieil

az.

se

.

i

vit

va

er

ek

teal

a L

dn

up

avofivi

ch-rakteteser -ar

je

na

ak

p

l

s

ije,

oorois

Z.

evol

no

t vzucirga

eter-s -

ba-kois

is

br

im

rav

a

re

a

eruoko

5 i

in

13

az

ijea

ehmhomne

a

in

al

ca

pr

a

ed

rijekaris

m

s.

50

u

ania

anieh-mila(g

k

8

a v

m

ce

je

a

ikj

priti.

ti

atia

kg

no

iar z

aniehlarpor

oji

0

isi

ra

a.

za

d

zug

ne

mr

bo

b

r za

zar

anav-d

je

m/

a

.

Fl

iz

ji

aeoz

baz

pta

m

ro

aot

zaa

cale

k

.

et

ol

ota

ac

je

ovSra,

e u

ondo

i t

a

otor

otmz

le

m

a

je

s

A

iva

na

i nij

ko

Te

ov ci

ei

Z

or

reoto

o-

an

u

do

n

ta

nje

in

ap, pa j

i

olja

ne

.85

reot

de

a

a:

30

ala

ta

b

ila

d.rike

var

reje

o

re

n

t

do

00

zil

e

m

vel

Novo

u (

nubi

5

)

ro

in

.

p

on

e.

ika

vrlovo

en

lila

a

rot

ce

k

o

emjelja

t A

nane

o

L

or

iv-

tri

te

e sbral

dr

Sro

0

.8

ve

vi

al

ep

nj

a jd

a l

ja

olmkg

N

ns

i

li

.

aki pet

n.nj

, a

rn

i,

ka

uz

a s

mosa

ro

Zna

p

st

Le

ar

tn

u s

grduda

da,

sa

e

ko

ilj

s

vu

mlzan

taao

du

ze

ac

rij

a

a

avm

j i

su

r d

,K

u

ks

inatiar

eui

ao

iv

oj

ro

lo

mnuti

biove

ili

na

la

j

tiv

zij


15/35

N

O

po

uv

ek

U

sa

Ne

K

priz

(v

ja

su

po

su

po

po

U

un

po

nase

pa

te

Bo

na

U

po

bil

la

su

U

Va

od

ta

pa

str

G

e

Za

str

sv

U

napr

Ni

za

Pr

su

sp

m

Kr

kr

p

ko

op

sr

j

i

sta

le

pl

luc

pr

lik

ih

do

no

ta

sta

da

sle

e

rz

it

vr

brer

o

ito

m

re

o

tre

o

si

na

3:

rd

3,

av

da

an

rn

ar

tim

an

tle

ak

ouz

es

al

iku

iz

st

ra

en

z

ni

a

kol

sk

gu

sto

lj

n

zi

i j

r

st

o s

gras.

nik

da

o

o n

ra

e

d

ne

ta

odis

et

rij

e

en

a

n

os

ni

ol

5,

ra

4

u

br

p

i

.

s

b

i

vi

stro

a i

en

lj

li

ti

i d

li

o

e.

sm

en

p

i j

ne

n

ni

m

tiv

no

e

na

a)

je

o

eiz

e

spl

p

ak

ba

d

ko

kr

.

su

u,

vi

, p

up

re

e.

Z.

u

/s

ar

d

k

eo

Po

m,

od

et

tr

jaov

m

t

nj

b

o

i

sm

u

U

o

i i

a

ug

o

e

ap

og

-av

sm

o

tao

iz

a

te

o

o

ozi

da

on

a

n

jii

en

iz

er

re

o,

a

85

o

po

bi

e

lja

tr

ve

u

a,

ak.

n

jela

en

sk

p

z

o

ko

o

o

9:

du

za

ij

-z

bal

vel

ad

ra

e

ion

o b

u

eela

za

b

en

lji

or

e

.

to

e b

i

rleta

ti

a

na

sit

ve

a

i,

e

e.

d

be

ub

a

p

lji

pr

u

Za

ci

ms

.

.

sa

n

u

e

re

izn

30

o

ro

.

pa

e,

ki

at

za

ski

ili

ri

egj

nj

od

i, t

.

b

r

a,

om

li

br,

st

en

i c

ac

a,

o

e

ri

Na

gl

s

ok

g

j

a

su

al

2

a

anja

o

de

g

a

m

a

d

je

tra

lje

du,

pr

br

ali

m

a

m

e

eti

kal

h

a n

k

ro

oj

na

u

bi.

ija

zokr

k-z

b

ilje

ija

t

lo

n

u

pr

m

m

z

nd

t

do

tv

en

ek

o

en

ali

e t

t

ap

o

ju

o

pr

ili

ni

n

ek

j

a,

.

iti

t

a

i,

ibra

ko

em

d

j

i

te,

s

Bi

fr

unu

ap

ez

vi

a,

v

se

te

no

ze

od

je

rio

ole

r

u

n

sti

n

at

dv

s

e

k

,

ar

oz

as

on

.

od

la

s

ro

a

m

op

ks

o

ecu

o

ino

je

p

4.

br

ed

o

nt

i vti

d

d

is

a

la

eg

sle

lj

o

iza

u

.

o

e

tp

o

e j

bi

10zd

o

o i

a

li

.

p

.

e

b

st

i s

eve

tiv

til

og

vi

lo

mo

spri

a,

va

p

e

a

od

ini

i j

s

isiaj

i n

to

vi

rli

sn

o

af

teo

nj

o

zv

mo

na

ta

or

3

s

ti o

0n

re

lo.

, i

on

du

z

n

zo

an

e

ro

av

eri

o

a

ija

m

love

pa

.

vr

d

a

se

b

e j

o

u.re

ka

at

e

o

ag

e

TS

u

j

0

o

v

ok

s

n

m

e

pr

ei

tr

O

p

i i

G

or

os

na

e

eli

sto

ion

a

al

nj

mi

iraik

je

ez

ta

a

je

n

od

sn

ol

u

ko

ra

ili

m

on

,

o

p

ste

ks

ru

o

o

ka

eta

la

zn

arrit

ati

i i

re

s

k

s

le

ko

ra

ki

ka

ski

ga

h

ho

lje

la

o

rv

u

ro

od

jp

a

o

iki

gara

sle

isp

pri

ot

tir

i sl

va

op

e

lo

i v

5

od

Ni

ra,

ul

i i

.isa

50

z

nje

red

,

o

nji

t

cu

ro

i

a

rz

re

ih

ju

eoli

m

ar

po

a

je

e

a

a j

o

scu

tet

ao

od

ze

ra.

ti:

n

ru,

d

i.

ij

d

me

ma

e

is

.

a

Ek

m

dn

s

ine

ro

iza

l

og

ske

b

na

at

p

h

le

gr

, j

epin

h

i z

az

a.

ne

ro

n

te

isse

n

t

na

lj

S

mi

o, i

bl

o

Na

.

je

tar

h

a,

ali

e

pl o

eta

e

s

b

bij

li

n

s

k

ro

s

rij

se

ro

to

na

dn

sr

po

g

u

r

m

pe

gl

em

en

koer

G

o

.

nj

e

tra

zb

zu

rz

ko

ril

sa

i

un

sa

o j

ril

zijdb

ra

on

od

ju

u

po

mo

nj

ov

ve

.

ni

o

im

ta.

da

ta

ri

a

sta

nu

d

g

im

ist-ju

r

e

to

je

e

u

no

n

ko

sv

n

til

le

d

zi

aci

kr

do

og

i

ol

sa

b

ce

.

r,

z

a

.

d

oa

o

o

u

li

u

a

o

a

li,

u

u

e

e

i,

i

a

,

h

d

i.

e

n

e

ea

z

a

li

u

e

e

e

li

i

P

Sa

oti

vez

v-v

i

zd

a

n

lot

a o

u

br

Sol

n

un

So

ko

lu

z

sk

lu

g z

vu

aluva


16/35

Dsparcem

brfrot

izekokovenaVZammS

nejeko

USa

po

pu

V

m

obse

sti

a

N

pr

ni

pa

sa

kleiljogbidncri

svsplloelik

pardtigl

i

bicelnji

esvasaa

ku,

rd

ru

rk

uhkr

li

e

ko

gl

og

tro

t

,nirij Slnavi

use

ihoznjenha,

arj

iarla

pokce

i

a:a

k

ra

, k

ovi

atz

na

al

ik

ed

o

le

re

avjeaol

au,

orjoei tot

i

asio

opi s

iki

ki

ji

.

en

a

oip

d

i s

e

p

st

.

ezdoansna.krsv

opevrorrolomi

ra

ps

ot,

b

se

a

n

i

lag

m

el

oj

s

os

el

iciek

refo

ostaetlj

.ra

mnjene,,

pitdjos

ukoo

reop

tal

n

je

a

et

uki

k

t

ik

s

de

a

saliek zutd

ricen

batSsa

ajdela

i

d

pad3

,is

o

la

c

u

ni

iev

e

pr

a

vih

. B

i s

uCtorali-tlas(u

rzoe o

toa

sk s

rota z.ko

asje

bi

io

pe

p

ki

strr,

eli

ui

i

s

e

tro

nopeima:

pkuBa

jdg

peroaoindbr p

ivarm

ijka

o j

u

lin

od

od

eljre

na

o s

et

ra

v

ev

ilina j nvi uuilje

2adndukrd

sviackere

ikbljin

ko

p

se

p

ko

re

ko

. O

e u

ni

a

i n

Pr

5.Le

ar,

n)

naneog, otamti,Kiv

,env

ilje

rid

u

o

a

J

omm

mo

ba

a

ce

sv

a s

ka

aj.8ilop,o

re

noa inoadu

endep

arali

apa ono

tu

od

G

i s

d

v

stv

t b

ri

za

el

nu

ve

tr

a5.

rnua

ceple

opanmctaraploinApa

alid sg

Srv

t

nd

in

m

na

rojri

ro

a

a

in,

lo

str

e

91rospstu

iljelito

telje,aovceoimdm

d,

i strauk

pse

. p

ula

la

pu

B

ui b

a

ni

ie

al

ka

n

p

6.tivorci

,

i

eneaB

se

staao

aka

ue

a.

ena

re

ru

va

o

b

roar

e

lsk

i

a

, d

ku

o-aeon

oaea i

bizza1od

leojsl

ua

a.fra

an

ob

ko

ra

ni

ns

bij,

e i

i k

e

se

a

aj

inionarn

ruletodg

listopi.d

ao

i sete

ace

Ujnc

ijam

roj

d

p

a

ko

liok

g

ok

o

na

up

ret

bo

jsd

a i

evaa

oa sboljeeb

odaeli

utrs

ik

no

em

e

.

smsm

re

od

u

o

ti

ra

mb

aliaihn

aegge.eur.n

ue

,a

a

a

e

U

oo

,

l.

i

e

e

e

ar

s

ov

e

eh

elj

el

o

e

nj

a

u

a

ku

an

be

ci

ka

o

o

n

da

u

ev

p

eg

o

to

do

u

sa

li

elo

os

m

li

B

O

So

da

o

,

ad

Ce

e

rit

lop

T

un

sk

se

e

el

oli

ns

nja

rp

ko

ril

la

ih

d

ina

o

i r

a

dn

z

s

i

7(

s

sa

fle

i

ali

e

o

tn

?)

ro

ez

to

S

m

j

eli

ci

lj

e

i

i u

ga

c

d

d

p

di.

e

ih

So

me

B

u

s

on

Z

tr

ofi

lun

n

8

ar

e

a

r

a

cir

u

n

g

r

blj

u

a i

,

svl

i

en

sel

t

a

ar

ke

,

ab

ek

be

sa

de

.


17/35

Osi

pokare

bil

kostsksuSona

bli

Oef

prpodavlne

Oalatsuau

Kpr

Vivastrfaza

Taintakora

VstrSl

inaasniera

jinjelez

lu kzi

akapka pdi

utr

imake

kci

snb

kezdanri

pr

koea

jiu,

liukn

ln

je,ori

je.

tatisk

ejui

avt.gaesl

,aln

ini

cijiri

ja

ijee

soa

ev

ejermleka

gturi o

togaorai

paZaov,

e l paj

pP

ndnaioji,

u,

, aa

si

voeri

Viz

jeimada

na ivi

jpiolog

. Io

otoge

ukorz

ostvie

guk

ia

gra

sakou s

o

fbrtakeut

ia

inijon

(vri

etolpi p

poo

sasevaan,dul

up

ssao

sue

ajek

jive

sta

bridosks jni

nteojie

estr

icdeu

spaitaedv

ezpd

pdegre.

akojrhe

svuri

niprjeeu.

ciV

civehea.

resnjoskt

kenaor

ljubrpsvna

icln jjeds

tri

enijet

lj

adssud

Celi

av ginad

anprtator

skoi

nodljeeg, t

imivogd

pko

bki,ia.rsme

ota sna

elu

ondee

ila

naoue

ppo

Wrieni

iso

jnj,

ak

a

brn,no

lot

daDni

tvo

valjaid

s

in

a,s

jerv

a

jlizn

ellei

alreemo d

rriodbavoet

jereci

ugsienjn

oano

prit

koja.lik

injalVatto

ngjegr

jivsazbgostra

uktua.rsali

alvili,natm

ogvou

onan

a jetPe

enolsub

toad

anjvioriuke

ila

mstata

a

imoll gusa

ojeitna

vju.

e tljsla

casta

(r

o

),eji

edotria iijZ

t

sta p

vlju

ijeatirjoe

nirsicei

r

ako

du

,kearg

ba

kdece

O

nidez jC.85

akeljreenne

ap

iki,ou

sui

a

asPr

pr

eln

aL

nemrd

dskel

sta

eoetedep b

onioi s

po

dvosoj

trvn

ketupoj

loed

guik b

je.8

svra

kihna

i v

tka,koli

io

obtirdeenmere

ostunibavokan

etistavedi

ljti

adengro

5a

etsVi

gok.

zd

osa oa

pr

roanjlo dten

ruiorubite.

ok

jeni

nis

ilao

rao

eioliso

ke

ir

un

zi

tidei

uionj

iuaei

li

dui

iu

idae

ui

),

s

e.

og broda Z.85

st ci Z.85 o ar m oko ar ar


18/35


19/35

Ratna zastava koja se nalazila na krmi brodaLZ.85 najpre je, kao trofej, krasila radni kabinetglavnokomandujueg Solunskog fronta, generalaSaraja (Maurice Sarrail), a kasnije je prebaena uRatni muzej invalida u Parizu.

Jedna od elisa sa Cepelina je poklonjena posadibroda Agamemnon, kao priznanje zauestvovanje u njegovom obaranju, kojom

prilikom je uloila maksimalni trud i spretnost.Elisa je bila ponos cele posade, a postavljena je nazid kapetanove kabine.

Postoje dva podatka o broju lanova posade.Uglavnom se pominje da ih je bilo dvanaest, madana spisku za zadatak od 05.maja ih je trinaest.Takoe i neki izvetaji, dodue znatno ree,

pominju da ih je bilo trinaest.

Deo nemake posade, zajedno sa kapetanom brodaerzerom, koji su zarobile srpske trupe, sasluan

je u tabu 3.puka pukovnika Mirkovia, a zatim supredati Francuskoj vojsci, gde je okupljena

celokupna posada i smetena u zgradu koja je prerata bila Nemaka kola. Takoe su detaljnoispitani i od strane francuske obavetajne slube.Posle toga su sprovedeni u francuski zarobljenikilogor u Solunu.

Celokupna posada je jo jedanput dala iskaz, ovogputa Britanskim obavetajnim organima.Sasluanje je obavljeno u razdoblju od 15. do 20.decembra 1916. godine. Razlog je taj to je tada to

bila jedina zarobljena posada nekog armijskogcepelina.

U arhivi Muzeja aeronautike i vazduhoplovnetehnike u Nordholcu, nalazi se dosije pod nazivom

Izvetaj broj 2 o ispitivanju posade unitenog

nemakog armijskog cepelina LZ.85 i sadriukupno devet poglavlja.

Pored uobiajnih podataka o brodu, bazi izadacima, Britance je naroito interesovaloefikasno poznavanje navigacije nemakog

vazduhoplovstva. Kako su imali ve dve posademornarikih brodova koje su zarobljene prilikomobaranja cepelina L.15 i L.33 nad teritirijomEngleske, i koje su detaljno ispitane, interesovalisu ih i podaci koji su se odnosili na razlike uobuenosti i strunosti posada ovih i armijskih

brodova, radi poreenja i daljih analiza.

Pokazalo se da osoblje iz mornarikih brodovaznatno kvalitetnije i obuenije, to se naroitomoe primetiti kod kormilara pravca i kormilaravisine. Takoe i mehaniari na motorima su bolje

obueni iz razloga to su pre rata sluili umornarici gde su stekli vee iskustvo.

Za natporunika ercera se kae da je mlad,sposoban i hrabar komandant.

Ostaci LZ.85 u Solunskoj luci pored Bajaz kule


20/35

Za natporunika Nipea, koji je bio oficir za vezu, reeno je da bezsumnje poseduje veliku tehniku vetinu, koju je mogao postiisamo napornim radom.

Primeeno je da se najvea razlika ogleda kod oficira zanavigaciju. Dok se u mornarici ovom slubom bave strogo

profesionalni oficiri sa iskustvom, u sluaju LZ.85, porunikTelen je pre rata bio bogati trgovac iz Kelna, dakle civil, bezikakvog iskustva ili obuke na brodovima. Zakljuak je da je

mogao postati navigator samo zahvaljujui izuzetnoj inteligenciji.Sve ukupno posadu su inili dovoljno obueni i pouzdani lanovikoji su predstavljali kompaktnu celinu.

Pretpostavlja se, da su posle ispitivanja, svi prebaeni u neki odFrancuskih zarobljenikih logora.

Vazduni brod LZ.85 je tokom eksploatacije izvrio ukupno estborbenih zadataka, svi sa bombardovanjem ciljeva na velikojudaljenosti, od kojih su zadnja dva bila bez uspeha. Njegov radnivek, od prvog leta pa do obaranja, je trajao neto vie od est i pomeseci.

Porunik Talen i natporunik erzer

Zarobljeni lanovi posade vazdunog broda LZ.85 u Solunu

Telegram kojim se iz Temivarske baze obavetava porodica jednog lana posade o sudbini broda LZ.85


21/35

BAZA VAZDUNIH BRODOVA JAMBOLKrajem 1915.godine, vojne operacije su se sa Srpskog fronta pomerile daleko na jug, pa je na teritorijiGrke formiran Solunski front. Tokom 1916.godine Rumunija se prikljuila vojnom bloku Antante, alinije mogla dugo da izdri pritisak Centralnih sila, tako da je front ubrzo pomeren na istok zemlje. Radistrateke vazdune podrke vojnim operacijama Centralnih sila, bilo je potrebno formirati novu bazu zavazdune brodove, poto je baza u Temivaru bila daleko od linija novonastalih frontova. Odlueno da senova baza formira u srednjoj Bugarskoj, u blizini grada Jambol, 300kmistono od Sofije.Baza je bila spremna za prihvat brodova od sredine 1916.godine. Imala je sve potrebne objekte kao i

veina slinih vazduhoplovnih baza. Hangar je bio duine 240m, irine 40mi visine 35m. Predvieno jeda primi jedan vazduni brod novije generacije, a postavljen je u pravcu severo-istok jugo-zapad.Postojala je i vodonina centrala iji je kapacitet proizvodnje vodonika bio 19100m3na dan. Takoe jeispunjen i uslov da se nalazi u blizine eleznike prige, jer je u to vreme jedini siguran nain da sedopremi vea koliina materijala kopnenim putem bila eleznica

Baza za vazdune brodove JamboliPoloaj baze je izabran tako da bude van domaaja neprijateljskog vazduhoplovstva, a da vazduni

brodovi koji budu stacionirani u njoj mogu izvoditi zadatke kako na Istonom (Ruskom) tako i na Junom(Solunskom) frontu, da kontroliu podruje Mediterana i Crnog mora, pa ak i obalu severne Afrike. Zanormalan rad je bilo potrebno oko 400 ljudi.

U njoj su bili stacionirani brodovi SL.10 (Schtte-Lanz) u periodu jun-jul 1916.godine, LZ.71 (fabrika

oznaka LZ.101) u periodu od avgusta 1916.godine do aprila 1917.godine, kao i uveni Afriki cepelinL.59 (fabrika oznaka LZ.104) od novembra 1917.godine do aprila 1918.godine. Bazu su takoepovremeno koristili i brodovi LZ.81 i LZ.86 kojima je matina baza bila u Temivaru.

Brod SL.10 je izvodio zadatke na istonom frontu u reonu Crnog mora, sve do poluostrva Krim, estooko Sevastopolja, a leteo je i do Zonguldaka u Turskoj. Nije se vratio sa zadatka iznad Sevastopolja27.jula 1916.godine. U svojoj kratkoj, dvomesenoj karijeri, ukupno je izvrio pet borbenih misija.

Cepelin LZ.71 je borbene letove imao uglavnom iznad Rumunije (Bukuret, Ploeti, ernovode, Galac),Rusije (Odesa, Jai) i Egejskog mora (ostrva Mitilena i Mudros). Leteo je i do Istanbula u Turskoj.Vraen je u Nemaku aprila 1917.godine a u septembru iste godine je rashodovan. U armijskojetrnaestomesenoj slubi izveo je svega sedam bombarderskih misija u kojima je bacio ukupno 11934kg

bombi.Baza u Jambolu je rasformirana aprila 1918.godine


22/35

Ccespvo

je03

Biop

N(op

pokoos

pupo

Dvavona

Zaplzai b

Nrumukdo

Br00prse

je

peel

ecido

.1

lore

mekovu

jiankortu

bzddoza

totnize

pnidirc4

ita:4vu

br

lininali

ob.1

jee,

ajelo

uu rni

ga

i pi,

jeenadn

uthcinno

ciariold

L.).e

nio1

lasa

akaa.ize

elaksk

oi bnaa

L.oua t

zabosk2)

ssoovaz

o

59zrmikk

.g

ninit

olIs

NnintivLeh

ogroceije

59la

ortle

Abo60ov

a,

uga

(esijomapdi

anets

onoksemnotooj

lik

ntrbi

poe j

ifira

frii ire

0kele

azpoezi

bas

abn j,

ortane

o

jalnali

jerezd jni

ojojialalo

seeacfs

u

mg

su

nalslanfuo

ieresu

a ii

naAoihru

raea,

skbi, ti

noioijsa s

jerai lorid

ilira

sta

eSt

pr5Luaz

zvdr

vriiljm

toi,tooj

pi

ore

taih

ta

kratekvav

auacbko

ozake0

dvJ

dgo

jsa)adestanproi b

kdij

dv

oavoic

n,

ovili

ovaijulim

aenn j0kam

sg

a, aa va,i oko

i

vop pe

ifida

jed

o32, 210e

uu, i25go

e(

e3B

bo

ma

usliojalkatno

ikeost

o

ojeatm

1.60000kot

akpoba.noiv

Zta pa

ohu

jeri

eeikadk

ongo

ioojada

am,

eta

nog

kgbo

ijrucilvet

.1ke

ro68oltB

edjal

alpoa,ajulntaavi

etnelase

, tgao

pr

em

obalanje

,ujb

or

4)n)u

50(

ga

n,,

jleoigtnsee

vaopnivr

kooriek

bitrustb

dat

rats

juenm

Lurs

M

spe

dknestaojeo

,omti.

dak4

alji.la

adsuva19i

besaa

doj.

rn

ecia

agi

orij

norev

ist

in

og

a soso50

19zaodelta,

a jser i17.a l

P

ioa

1prik

ri

alki

oi

anatni

tnjzali

isto

elugrk

7.iekepa

ejepogoeti

mk6,

ob

ki

i lj

ka isdoljatvi ooa

arsre

os

toi zeg.

godr

, 1dje

brinsledinjo

I

rnj.5mi loc

Ce

et,edi

sncr

bra,

rea

vm d

jea iti,o

inug06evde

dice9e.6

arir

netkh

el

kni

glju

zokalkoa

z.

a s

mra

pra

e ioggneo

bipos

.5

kii l 2e i

olt

n L

jia

prjuoi iri

ari 3no

ka

e

ogdueond

nnnj

i nor

kosoroata

9

vt j26m,

.5

a

leihnintee.00m

oloro

eatalnt

siorigosn

rvnae

. O

ze i,5oa

i sI

abanai l

Na0

fro

nij

du

viorobr

juie

og

eoikai 5o jvo

ua,5.N

e ito

19rb

Leda.okta

nt

eed

ei

orod

enjo

teter

uLmeje

i1

ak10e

zvn

17i,ovOlnnri.

ap

njatvoje

d

te,peta

Ketoinku

bi

br0.1o.19a

ij

.gooda (slae iian

erlkone

gors, im

koa50ram

artvata

pnn

d0.a

17oj

dfri

dizPanjvo,ki

inj I

k

vikisliisij

isrekgur

ora

mprleto 1jd

kl91m.go

otci.

eatl

jureo,

jstom

kni d

oerope

o

ada i14u

se7. jdi

o

r

zao

voi s

snefr

pnore

elila.ao

tvnitiosa

(Sle.pr00iz

o pe.rn

ru

rjaebpnc

ejs

va, aakna

remoilae

daP

gve

(inovKri

ja

oihetaevakus

lof

v

isuoiv

a:dpcijd

n),sanigode

ro.

emi

,

blabrosk

anjtiih

ilaiciod

koin

e

40lo

ribeac

2da6

ivi l

dubnan

je

un

stita-Vusta,o

,

dni

oni

istijuuin

0ki

oraad.

.nnij75,

et

egz

ui

ici

Tas

orvos

geel

seko

i.s

ees

a,.A

ovektoo

ila

pra

sp

e,

ngihecvoeliilsij

po

m

akigri s

u2

akri

emo,

znad

suir

emLru

vo

anjtrk),jnisukiki

otojza

terel

ane

ic7

oo

brlara

aia.

pene

ina.59e

jne

ikepa sekadarat i

ljealale

ijalovina.

ijekje(i

datilada


23/35

U bazu Juterbog je preleteo 12.12.1917.godine, a naredna dva meseca, poev od 20.12.1917. nalazi se ufabrici Fridrishafen (Friedrichshafen) gde je prepravljen za normalnu borbenu upotrebu. Od21.02.1917.godine ponovo se nalazi u bazi za vazdune brodove Jambol u Bugarskoj.

Vazduni brod L.59 je u svojoj karijeri izvrio samo jednu uspenu misiju. Ova misija je imala za zadatakda bombarduje ciljeve u gradu Napulj (Napoli) u Italiji. Kao ciljevi izabrani su: luka u kojoj se su senalazili italijanski ratni brodovi, plinska stanica i elezara u Bangoliju. Prvi zadatak u pravcu Napulja jetrebalo da se izvede 3. marta, ali je otkazan, posle vie od 17 sati leta, zbog vremenskih neprilika.

Cepelin sa posadom je ponovo krenuo na zadatak 10.marta 1918.godine u 06:30 asova. Ukrcano je6400kg bombi, 9600kg goriva, 800kg maziva, 21900kg balasta (vode), kao i odbrambeno naoruanje

broda. Posada je brojala ukupno 23 lana na elu sa kapetanom Boholt Ludvigom.

Po poletanju, brod je uzeo kurs prema zapadu, preleteo Bugarsku i zaao na teritoriju okupirane Srbije uvisini Bosilegrada, preleteo planinu Kozjak, i letei iznad Prizrena, izaao posle 12:00 asova. Preko delaAlbanije koja je bila u Austro-ugarskim rukama, doleteo u reon Skadra. Odavde je, manevriui, nekoliko

puta promenio pravac leta, uzeo ponovo zapadni kurs i preleteo Jadransko more. Iznad Italijanskog kopnaje sigao, neto posle 21:00 asa. Zatim je promenio kurs u jugozapadni i letei preko italijanskog kopna,stigao iznad Napulja u 01:00 asova posle ponoi, 11.marta. Bombardovanje mornarike baze, plinskestanice i eliane je izvedeno sa visine od 3600m, i trajalo je oko etrdeset minuta. Iznad ciljeva je baenodvadeset i pet veih bombi, najvie od po 300kg teine.

Panorama Napuljskog ZalivaPosle izvrenog bombardovanja, brod L.59 je, skoro istom marutom krenuo nazad, leteo ponovo iznad

Italije severoistonim kursom, a preko Jadranskog mora istonim. Tokom leta nad Italijom, pojavio seproblem sa motorom u zadnjoj gondoli koji je posle izvesnog vremena prestao da radi. Letei bez jednogmotora, ponovo su preleteli okupirani deo Albanije i June Srbije, u reonu Skoplja i Kumanova, i

bezbedno stigli do bugarske teritorije. U polaznu bazu Jambol, vazduni brod je sleteo uvee 11.marta u19:42 asa. Let je trajao ukupno 37 asova i 12 minuta, za koje vreme je potroeno preko 5500kggoriva,


24/35

3480IzjItaL.

jeboza

Prjebrpapr

mod

Ojeko

Slbrpoulse

Potovrlet

juobviizi

N07

brneudvr

pr

0kkmavlij59.bim

r

emod

leli

tee

ajzam

dd

mskna

letom

a.arlainaap

s.a

taraartai

/h,o jnsOoar

ai

aoniseo

ijatrd

napond

i

rsulaz

eli

enIz

jia, tKad

ojril

skjague

aiekazieuj

va

is deer j

lnes

pasleuj

za.5ihS

ila

suletkina

nikit

na

po1

ihnjo0:o

ivaavoroeeje

njogpono

tt i

jdip

da9b

uena

2a

atiud

, olu

sle91

vnia)

34u

iaje,

js

kiraje

Iagoo

a

etaj

izuoti

akbiazkiK

.mizuslumasej

peu

dn.g

ojbraka

ise

kaa,a san, i

sm

aljuio liv

, pr

azmv-

ko

kait

arta

ovenn

njez

i lod

ihoodsoas

uoa

kae.vratr

jap pklni

oginj

aolaaz

jijeorna,.

a 1,Poarealapausali

t,ne

poljea.ro

env

sei

aik

atian

sksvd,m

nun

vs

du

je

, i

91e

dertdnzilidleu

osa

osnoek

Niu.

oisiciulosen

ogetii sob

lo.

lien

dooaiS

8.ditliSg

tkv

Su

aza

rotosplo

reoni,ilnnijnaep

lis pn

aje

e

uum

bilbadda

goeraiiddaaazalia

a bda

enaodiod

ol

melaatr

Pr

tuol c cti

es

fefi

od

ardoj

b

inna,os

na.don.eej

roko

a

ra21

32etaedlaio

. Ib

ika

Il siljena

a

uirr

osv

aj (

e,

pZ

voUbl.

am

nveil

00dnistij

gat

im

b

travearna

st

zno

adnjseSu

liaostibojn

oa

.5bo

aronaan

0m4mung

.

m

atte,

.grin

ci

aadm.

nda

suzeli

raos

9 jb

Matdp

30sea

oeraz

ar

invo

adje

ila

ulje

azrila

ba

priogeu

ise

tkti

ear

altiotr

os

odm.

c spuldv

lo

ov

,zdb.a

, a

u,no

dutanila

y)

nu lpr

re

be, ltk

olov

.

antde

onKg

julutia,

nj

kou soe

vi

ko

noskiko

eoivnia

dnteza

tean

Posleskini

kaaprnsuItadanij

o

jiiu

a

e

aa

ghaa

ihc

ejin

aa

ddhe

. Ptap

bilijn

e p

je

reoeim

os

ata

aljudesotal

aoj

u

envii uu

ekila

ap

o jBNoo

cesk

ulj

e oohapizd beliro

i

Ci

kooltljenilonni

ko

je

3je.akomka

lini

i u

00bi

nejeev

Na

kmz

nfrd

p

ul

,ad

paonoti

u i

rovo

doa,rev-

ok

elja

jeetia

li

non

vaanp

du

i

vo

doren

rm

nakoo

inak

gav10br

mij

brna00an

om.

daam,, a


25/35

CvakonoovPruk

sapose

Poopdv

Olet

pr

tamBa

dituvbudiU

pezdnsvakobup

iepr

sereok

sovn

kotalk

iskjcdeie

linrunoi le

rskupr

ooe

mze

daa.n.

blgra

poblgr

Lihto s betsn

arjem

ao

et

og

a

seUVo

npaca.olrd

Z.bruedrouge

oplo

jeoje

pom

po

di0:st

larlaNnolets

2odHustaa.rajo

mnier

, puab

erita

ri0

vo

zimedile

etio

ovguvaIzan2

brran

reuin

kaua

blaslet

etari naek

rea,Eurau65

inoa

dopz

ere

sv

mova

0Jbl trvaje

stnaenvisdnd

K

oao

olus

spkoko

gkre

puni

ajni

ce

vlstaerinia36,

osei

aive

oaAdn

oenze

nioa

tieeli

alih

( oesaoj

dbren

dnalataj

taclaev

rio

o j

a,Nai nvarad

lopr

atii s

11de

etr

2

ijetio

etee

mgiko iob

iosl

uesoe

koaz

rvi

ab op

, La,u

itier.

ubeliko

eud

niego

elabo

/histdu

let

nefictn

Z.prsla

eeliE

njd

daalu

prPrEcili pvili

.i uni

vaz

ira.ika

2leti i

van

en

imaoma.an

10

C

odokeone1

da

oreb

du

ab Z, t

jeppri

naa sr

j i.U

skii p

e setk8.ko

isnspro

no

inaal

kekm

nvoji

dankosrhs

E

tave) jarmseis

ario

b

zutt i

rini

koleo.

kovrdrti

I

sktr

ak19tee i

ose

a

od

nik

td.

erk

pri

iknN

laikm va.re

reogeb (27b

di

ivtar

L

vie jP

ptikva

L

horlo,5

.grazel

stlnedo

1

gaesa

rea, lni

.1

dnta,idi19g

m, dvn

7

ijosdu

svettel

2

o

avilie,8.ri

jeli

F

, jtojje

ga

eg

svoihnagoo

eonnij

id

alai

zJaa

eedv f

brdip

znstre z

ish

ra kilo

vani

ojegntde.in,

osici

a p

fe

dihi3

isoiut

iz

odii)eZam

laonre

u

kjal

koliik

BpPB

v

venaneorv

og

15ioz

bi, san

prnoa.

aalooeo

rasozd

ejndaol

teljo

zprp

nualov

ofi. T

pranota

gr

vauh

ihvi

anni ijuje

apatni

san.

tabok

paa15.o

ds

epiz

j

kihimei

da

regaka

naa

ilnm

gaio

veo

F

linvu

nt

iraaog

let

etd

, r

sau

e lle

dltotul

id

jeenilo

trhnjazg

adi n

oe

be

vreav

etoov

uzij

brarneistih

vi

jo

kcoln

rar

jiep

1svri

manj

vea j

tue,

1je

fe

e

jagijstnjfpeek

00heo

nie i

ke v

nece2

jeol

, 1

rasau

cia.i p jep

tdn

00, ke.

om z

orlo

jupe.gopiti5 o

ugao

vilIp

rikedpeot

o

m.k

raba

toe

izindisaa

kto

20a.a

niakupiog

lin.ora18

bi

diovu

ssto

ajene.

:br

:2

le,


26/35

poepeletPeBpr

R

utaadosv

Iz07mveiz

poBeBletSkoV0810

je

Ojanaap

poPsvlisnaBgr

duCizSlna9vagoida

4019

dnvrtakutukule

no

aoookee d

a:2o

oa

toogrmog.e

dli:400na

ajn

ilaaratreolimtodogd

gopeeobis

gozddipr sa

0037

.akprep

,ee

u

nadaoal

o I

B oa

m.raa,raMerue

.B

lestiata

bntikpoi,e

rava

oslinjodorinhnjisida

s.go

riueelieg,P

ju

teje06a n

eoasljuis

e

Zoganarvuo

soIzuk

j.

com

aje

agraniz

aoLoia,

nanj

tidi

n9od dir

t

ro

ite

:3etije.

rav

dikou

ati ieauto

ravaadur

in

pje

jeiniadima

u.1n

eenaro

ale pp

goe.

oratinee,sla,

1

riju

i v

da.ko, psk

useojimo

ore,prSt

azoglingoa

nestin

ma,

k

a27og

ojikovetodut

diIzr

alpvrree

v,rn

.o

05adoj

se

irelog

jeutiz

s

08ve

polefijm

vaa,ojd

olmog je

kji

je

leae

utai

njez

noeti

letgrSi

,

to

rb:50a

potou

etea

naogupzn:00teeoe jbi

uob trolekoo

e r paoj

nju stoedurek

je,i

.n

oetid,il,ati

ra

je

ovi

avvr

pooro

prseios

ad

e

jes

o

grsave

entidodis

ic

.voa

i dnimepbiarvi

ae

vreneeovN

bo

1

(soin

iomazra

dr

viui

at

souo

igd 1

ittndnal

o sepe

mpoa jbr jeoooni

nj

medav

i,emi

2

ralva

u

izelid,m

jpr

raluaao

pro4:

noavaoj

dta,taenstalin

bo ct

od. iz17okton

laj

nub

riarSoivre

.g

jebiadij

raenaa

i

ovcidoa

nas

eiju

10

innau

ponjitatic cnopr

atlojbiKve17ak

pr

t1

cderii:ijr.la

odi

iniooj

vcnaponzb

jeuaajavikravna1:o

teru

i sic

h.jns.elani

ele

oZoori59ov

e4

pe uafe,

Pu.

ne

Jna,e

aulsaaci

dammsppinnujuvi015:

esliceiji,

i

a jeciteo

raemaj

e90sat0en

iz.g

inBrn.inleri

c

gdgdra

eico.se

edogekrelooi

sias00

vamutineveiniodna

, o

dnlinon j le.satimle

eodi

treslNaen

sapo

p

slonj

umLevre

rureobakete2doisi oova

njam

vrvntai ip

a s

vaj

oojzde toPri,a

d

1ne.

bavi.

sv,

drvra

li

vibule

a

teoatie

vsrojulao00linnud,

so

neramvadrreltrarule

vkuaniitaa,se

tov

o

.j

ome,iju,tk

je

e)raga

teo

koilo jeo isa

aogi

rnijei

o.kooa.

aeali

dionlisogi

etna.gije

kli.

ji ii

inijedko

na

ne

ot

vni

G

ns

lis

af

ka

P

Ce

ar

oli

eli

a s

ika

n i

a

o

na

ep

1

d

lin

.o

or

L

tob

1

ra

27

1929.


27/35

TEHNIKE KARAKTERISTIKE VAZDUNIH BRODOVAVIENIH NAD SRBIJOM

CEPELIN klase P

Osnovni podaciProizvoa: Luftschiffbau Zeppelin GmbH

Prototip i prvih sedam brodova su izgraeni u Cepelinovoj fabrici uFridrishafenu, narednih sedam je izraeno u Lovenhilu a preostalih sedam uPotsdamu.

Namena: vojni vazduni brod, izvianje, bombardovanjeUkupna produkcija: 22 komada

Konstruktor: Ludwig DurrOsnovni konstruktivni material: duraluminijum

Poetak proizvodnje: avgust 1914.Prvi let prototipa: 03. april 1915.Posada: 18 lanovaCena broda: 1 360 000DM

Pogonska grupa:etiri estocilindrina benzinska motoraMaybach tip C-X

Pojedinana snaga motora: 210KSUkupna snaga motora: 840KS

Konstruktivni podaciKapacitet vodoninih elija: 31 900m3Ukupna duina: 163,5m

Maksimalni prenik: 18,7mNajvea finesa: 1:8,68Broj vodoninih elija: 15

Mase:Teina praznog broda: 20 800kgUkupan uzgon: 37 000kgSpecifina nosivost: 1,16kg/m3Ukupna raspoloiva nosivost: 16 200kg

Maksimalna teina goriva; 4 800kg

Performanse:Maksimalna brzina: 96km/hMaksimalni dolet: 4 300kmStatiki plafon leta: 2 800m

Naoruanje: 5 mitraljeza za odbranu, Maxim ili Parabelum, kalibra 7,92mm, i najvie2000kgbombi


28/35

CEPELIN klasa W produeni Super cepelin


Prvi je napravljen (L.57) u Cepelinovoj favbici u Fridrishafenu, a drugi

(L.59) u Stakenu. Prvobitno je predvien za transport vojne pomoi u IstonuAfriku, jednim letom. Kasnije je preprevljen za zadatke bombardovanjaudaljenih ciljeva

Namena: vojni vazduni brod, transport, bombardovanjeUkupna produkcija: 2 komada


Poetak proizvodnje: avgust 1917.Prvi let prototipa: 29. septembar 1917. (L.59)Posada: 22 lanovaCena broda: 3 264 000DM

Pogonska grupa:Pet estocilindrina linijska motoraMaybach tip H-S-Lu

Pojedinana snaga motora: 240KSUkupna snaga motora: 1 200KS




Maksimalna teina goriva; 21 700kg

Performanse:Maksimalna brzina: 103km/hMaksimalni dolet: 16 000kmStatiki plafon leta: 6 600m

Naoruanje: 10 mitraljeza za odbranu, Maxim ili Parabelum, kalibra 7,92mm i preko6000kgbombi ili oko 16 000kgtereta u transportnoj varijanti


29/35

CEPELIN Graf Zeppelin


Napravljen je u Cepelinovoj fabrici u Fridrishafenu kao vazduni brod za

prevoz putnika i poteNamena: civilni,putniki vazduni brodUkupna produkcija: 1 komad


Poetak proizvodnje: januar 1927.Prvi let prototipa: 18. septembar 1928.Posada: 36 lanovaCena broda: 6 000 000DM

Pogonska grupa:Pet dvanaestocilindrina dizel ili plinska motoraMaybach tip VL2

Pojedinana snaga motora: 530KSUkupna snaga motora: 2 650KS




Maksimalna teina goriva; 8 000kg dizel goriva i30 000m3plina

Performanse:Maksimalna brzina: 128km/hMaksimalni dolet: 10 000km

Koristan teret:

20 putnika ili 34 palete sa po 250kgnosivosti


30/35

NAORUANJE NEMAKIH BORBENIH VAZDUNIH BRODOVA

Odbrambeno naoruanje nemakih vazdunih brodova tokomPrvog svetskog rata nije se znaajno menjalo. Sastojalo se odmitraljeza koji su u poetku bili smeteni u gondolama broda.Kasnije sa izgradnjom veih brodova postavljane su i jedna ilivie platformi na gornjem delu trupa na kojima je bilo smetenodva do tri mitraljeza.

U prvom delu rata korien je mitraljez Maxim Standard M08kalibra 7,92mm, teine 18,4kg,brzine gaanja 350-400 metaka u

minuti i poetne brzine zrna od 500m/s. Kasnije je uvedenMaxim Parabelum M08/14 istog kalibra, teine 9,6kg, brzinegaanja 650-750 metaka u minuti i poetne brzine zrna od895m/s. esto je koriena i kombinacija ova dva mitraljeza,gde je prvi obino postavljan u gondolama, a drugi na

platformama. Na pojedinim vazdunim brodovima se krajemrata moglo nai i do deset mitraljeza smetenih na razliitim

pozicijama.

Za bombardovanje su koriena uglavnom tri tipa bombi

razliitih teina, to je zavisilo od objekata koje je trebalobombardovati, kao i od perioda rata kada je izvoeno.

APK bombe (Artillerie Profungskommission) su loptastogoblika i koriene su na ciljevima gde je trebalo postii velikorazaranje. Prednost ovakvog oblika je taj to izostaje prvobitnoljuljanje prilikom odbacivanja. Raene su u pet veliina od4,5kg, 8kg, 50kg, 58kgi 100kg.

Karbonitne bombe (Carbonit) su oblika klasinih avionskihbombi koje su za stabilizaciju pada koristile elisu na repu.Raene su u teinama od 4,5kg, 10kg, 20kg, 50kg100kgi 300kg.

Zapaljive bombe su bacane na ciljeve kod kojih je trebaloizazvati poare. Obino su punjene fosforom, a za stabilizaciju

pada koristili su dugake platnene trake.

Maxim Standard M.08

Maxim Parabelum M.08/14

APK bomba

Karbonitna bomba

Zapaljiva bomba


31/35

Osseletkora

GPrkakodedrseii

brje

saod

Iznakotelstkom

Umobsvkoizslsu

poMkone

Ul

UaodOdane

Poni

sunaplZaneno

noen

,me

nedpermsnginaoodd

jo

ba

pviriegnilog

zato

iakris

prbo

motojare

prno

za i

bres

go

saki

btfto

prrm

vnenlapndp

olianila)u

lazanonva i

priv

reateafaea

njrao

silidnda

porsri

jeko

edva

njtrimgo uu

a

raitrs

ktial

eeeavov

ena

ojra

ilodnka,op

avlai

njra

je

aarko

ekonatraili

je t

pihu

letsp

jopo

ojmednjre

jee

iliralano

opsvjaanjzo

jejroee jvljna

a tp pti

jam

g.ko

.m

deaznemdoknobaklau

gsa

gootihle

ojdnj

gpe

izezamo

poed kjea iru

dda,upeaole

blmedi

kib

delamlidaoni

lusuilaphalam

odoial

one.

dira.msumoj

otrat

acep

oraba

nenjo

iu

na

oak

ramkoojz

nji

m

a jigad

jeoa

goij

nigo nidovbai i

ol

li jTtra biglgo

vour

gkstliulj

tej (anizrave

elj paoljat

rmsta kvman

mi.

ecia

iija

ndsldvedarindpant (liis

sp

a j

e nakljele

sd

sm

onojivldi

nu

okodevrlj

lik

enrei

on

iloan

onentdeza

eh

eai sorviz

olein,ilile

da.nstajeinad

e

ajea,

prmla.

tal,

olsenodza

rea

iavnj

e

njzako nmi groilalub

ni

tojeeku

iog

e

jealitk

n, zet,

dim-1

bi

ejepststi

noar

a.uimobeda

R

endnsanjare

namd

rmavisonisa.kom

m

zavr

staicidsvu

uralojekiviok

sti igo

n

eijanti

boi

obilaak

vojrueazo

dea

iloelinol

nood

aar

o

raeta

rajetsva

raeez sdrsna

opve

.

b

il

dajei

ilato

seliaeoja.

zd)

ezauke

neluk

m

(e.is

vnddo

dia,unekozd

eana

gio

deannarsu

ilo

ujojn so

inj

ponleto i

uonntidatnian

olburponor

ujnea

po

tpriosaol

g rn

oaareltza

darerejse

m

grapapla

loni

seilu j

O

ogdopak bke

ikdeilaavdoe-vtahgo

je

a

lemi sz

ikataih

edri.odmnoga ra

d,ante

est

estvaedov

el

nmia

e

J

bi,tr.rob

mra.caa,olmjea

ndi

an

rativumn

br

anT

br svikd

naap

a

novl

kenjia

an

oraclim

I

od

bnSiood

ceestJ(l

doe)de

balduoleon

im

fisnoeljshiljedo

ilis

nuitu

poje

momoaos

era

a

dvanstrh,os

vevi

njespe

deta

a sojiteaov

indav

ko

uasni bizo

s

u

ikia

bilva

d s

, saciabitotoadtu

-1

a ppanaad

oko

silkiinosla

uja

e.

.an-eeeahoa

a

izi

aa.

aea

jieoaa).,e

0

ar.

o,

aji

o.au

Z

D

.-.-

koari

N

mim

pt

ota

ki

B

visi, 5.

ni

tor

R

pre,

- b

an

i i

em2.ro

i k

ao

up

ra

m

u

V

reok6.

nd

nj

dnjzivko

z

u

oj

ma

o

za

onnand

ba

nj

dolibb

iv

g

,las

nje

n

.a i

bo

oli

visive

mb

otil

er,


32/35

Vva

bilko

Cipubilbil

Cbrletgoko

pobo

Brjepooblj

Izpusa

nato

pu

Ssekosara

poizza

Urei

zda

ja

viltniao

ped

ovndmmra

odo

saeddi.

tnisv

staletni

eu

nss

apseaal

unenot

odee

ikoa

linve

e.olndnak

jeee,v

alkak

vkci

taj

ruolietine

jiv

utr nipo

dihneos

amreje

L zNoveto

ibe

nj

nkst

saba.

pnuci

camp

jiim

a sisa

ugbrpad

dusaeo

Z.a

anjroo

aoiao,

abira

uin

satraaa

izos svo

jostee

edod

niobap

2dureoj

e,sto

l

kal

iu

unee

e,

denjo ae

torudo

tim

v

olvanaod

Op

bradsa

jot

dnjojaij

eta

m

ko

sekoo

alko

jeostvo u

ijesei

kogrre

ovidutn

e

odajubde

sajesigp.

plebrroi

njihdi

azie

bililjaestdel on

o

stjae

nestiot

o s

a z

O

vi, tosko

pae,

citr

tnktr

se

alajee i

lesu

oral

oovvela,

ujaka

razae

pu

a v

P

skoia j

an

eleu,b

onm

zilbih

po t

aldaasuatljil

to

cij, a

ta,v

aav

sin

E

sedaute s

aj jnavee

pruts

og

elod

oak

k,grs

onje

eois

kisiis

ala

ske

M

uoik

lu

leelau,ut

mnicloo

dukik

ne

sdavstre jgril

roeb

dae

eou

let

A

lare

a,ila

keiilekani

jeims

bpm

p

rodejualiukeoja

dadoili

jei piad

ve

C

na

akna

uzprao

o iim

uazaes

eoiz

roile

movkr

iijiloneko

taat

na

pee

u.

V

mpro ibr

ekojrosa

kui

iti

dde

e

to

ijiimveu.sk

ne

oo

de

afo

o

koveh jod

vokdi

stoea

inlaord

oket,u

ijea

, iatamisro

opri

eotu

on0

pr

N

risst

e.

zdeast

rijlari

juo

avva

repnji

,e

nagdlireu imor

jat

ijast

le0m

H

iliees

uskenat

koikes

etph.

Cje

az

stoamo,

o.

bvau.

a,,

V

uoo

ee,uain

aai

et

eetU

ie

oe

laaliaa

oo

A U I

Ko

S

T

ma

alo

u

lef

O

nd

n z

inj

n

D

i

b

a n

en

os

ra

a

v b

C

ak

ep

ei

pel

i o

lin

ni

ina

ed

L

tel

L

va

.1

gr

.12

nje

7

f

7


33/35

12345678911

.

.

.

.

.

.

.

.

.0.1.

Pu

......r.hliol

tni

.

..Grte

.pa.

htiti

ka

BrRoo

ieph

ikaor

ew, ba,

ka

1.-

okbi

al,ns

i,toeYoj16

in

ko

,sora,.onIsta,irkvi

, 1

a

epn,Dre

,orSr,KTi3,

dn

elTheutsseera

skro

e2,8.

m

5

inz

scl,

au

a ar, 1

37ok

st,

.- s

rigppe lhea

osvijtn1.,

to

2.-

lo

ideliuftGirsov

ativno85ar

ka

, 6

airn iscerhipenahoe

,19

Go

in

.- p

shicifa

s 1ko

19re,bon29

do

z

utn

s,ome,

a90

g2-t

ardoB

la

na

ik

LSbaa

rs0-az19am91,

eo

od

az

cepelini nad srbijom

Documents