Potrebe i problemi dece sa cerebralnom paralizom

- Na defektološkom fakultetu ( Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju- novi naziv) na odseku za somatopediju školuju se Somatopedi ( specijalni edukatori i rehabilitatori za telesnu invalidnost).Oni svoju aktivnost usmeravaju na ranu prevenciju oštećenja, invalidnosti i hendikepa; ranu detekciju, dijagnostiku, somatopedski tretman lica sa telesnim smetnjama ( pod telesnim smetnjama podrazumevamo: telesna invalidnost kao posledica oštećenja lokomotornog sistema ( iščašenje kuka i nepravilnost stopala,patuljasti odnosno gigantski rast, nepravilnost kostura, iskrivljena kičma,amputacija ekstremiteta, paralize donjih ekstremiteta,); telesna invalidnost kao posledica oštećenja centralnog i perifernog delova nervnog sistema(dečija paraliza, epilepsija,atetoza,ataksija,..); telesna invalidnost kao posledica dugotrajnih hroničnih bolesti i ostalih organskih sistema s ozbiljnim posledicama na način života( deca sa oboljenjima srca tuberkuloza, šećerna bolest, leukemija,astma)).Pored toga somatopedi su osposobljeni za specijalnu edukaciju invalidnih lica, njihovo profesionalno osposobljavanje i socijalizaciju.

Cerebralna paraliza je stanje koje karakteriše niz simptoma u obliku paralize, slabosti, nekoordiniranosti ili bilo koje druge aberacije motoričkih funkcija, uzrokovane patologijom motornog kontrolnog centra u mozgu(označava se kao paraliza ili motorna nesposobnost koja je posledica deficijencije u mozgu). Ova grupa dece je jako heterogena jer stepen oštećenja može varirati od blage motorne nekoordiniranosti (na primer delimična pareza jedne ruke) do potpune nemoći( kvadriplegija,ilu oduzetost svih ekstremiteta).Postoji više oblika cerebralne paralize koja se manifestuje u različitim neuromotoričkim sposobnostima: spastičnu paralizu( ili Litll-ova bolest koju karakteriše paraliza jednog ili više ekstremiteta, kada nema ravnoteže, a umesto laganih pokreta javljaju se trzavičavi i nekontrolisani pokreti sa grčevitim stezanjem mišića);athetozu (kretanje je sa trzajima i posrtajima, pokreti su aritmični, mogu podići ruku do usta, a prisutni su nekontrolisani gestovi i grimase lica. Nekontrolisani pokreti javljaju se samo u svesnom stanju, a za vreme spavanja ih nema); ataxi( kretnje deteta su nesigurne, ono hoda velikim pokretima i pada); tremor i rigiditet (telo pokazuje nehotične i nepravine drhtave pokrete, a prisutna je i ukočenost). Cerebralne disfunkcije koje su posledica cerebralne paralize mogu uzrokovati razne dodatne smetnje i teškoće pojedinačno ili u kombinacijama kao npr.smetnje u učenju,intelektualni deficit, psiholoških problema,oštećenje vida, sluha, i td. Jedan od najčešćih pratilaca cerebralne paralize je govorno oštećenje u obliku disartije( greške u artikulaviji usled slabije motorne kontrole), otegnut govor,poremećaji glasa, mucanje. Često siromašan govor ili nekontrolisano kretanje i grčeviti pokreti dece sa cerebralnom paralizom navode laika na zaključak da se radi o mentalnoj deficijenciji, ali upravo takvo dete može biti nadareno, dok drugo bez tih spoljašnjih simptroma može biti ozbiljno mentalno zaostalo. Inteligenciju dece s cerebralnom paralizom uopšte je teško meriti jer takva deca imaju govorne i motoričke smetnje. S obzirom na heterogenost ove grupe dece, vrlo je teško formirati homogene grupe za obrazovni i rehabilitacioni prostupak.Raznolika dodatna i propratna oštećenja uslovljavaju diferenciran i individualan pristup svakom detetu posebno.U našoj zemlji ne postoji dovoljno centara za rehabilitaciju i školovanje dece sa cerebralnom paralizom, pogotovu u manjim gradovima i sredinama.Pored škola i centara za rehabilitaciju i školovanje dece sa cerebralnom paralizom nedostaju i predškolske ustanove za tu decu, a s druge strane postoji potreba da rad sa

decom treba početi što je moguće ranije. Ono što se izdvaja kao poseban zadatak u radu sa decom predškolsog uzrasta je: a) razvijanje motoričkih sposobnosti i pokreta deteta uz pomoć posebnih sredstava, pomagala i metodama kojima rukovodi nastavnik defektolog u saradnji sa terapeutima.Defektolog je najodgovorniji za koordinirano delovanje psihologa, ortopeda i socijalnog radnika;b) razvijanje govora predškolske dece sa cerebralnom paralizom, jer je to područije u kome većina te dece zaostsje ili ispoljava deformacije. U tom se područiju javljaju teškoće kao smanjena sposobnost percipiranja,usmenog izražavanja, interpretiranja i motoričkog izražavanja putem govora i gesta. U toj fazi razvoja deteta neobično je važna uloga logopeda, defektologa-somatopeda i roditelja.c) za razvoj vidne i slušne percepcije, sposobnosti diskriminacije, pamćenja i drugih faktora važnih za razvoj intelekta upotrebljavaju se različite vrste didaktičkog materijala, koje detetu pomažu u učenju da odgovori fizičkim i mentalnim podražajima iz okoline. U školskoj situaciji te funkcije se najbolje razvijaju realizacijom nastavnog prorama koji implicira aktivnu upotrebu jezika, izradu i realizaciju plana učenja, rešavanje raznih problema, kreativno izražavanje putem likovnih i umetničkih ostvarenja, putem muzike, razvijanja ritma, vizuelne i akustičke memorije. Od posebnog značenja je razvijanje osećaja pripadnosti, nezavisnosti i emocionalne sigurnosti kako za vreme boravka u školi tako i kod kuće.Program rada s takvom decom školskog uzrasta obuhvata ne samo obrazovne sadržaje nego i fizioterapiju, rehabilitaciono-korektivni rad, korekciju govora. Ove aktivnosti su neminovan pratilac školovanja deteta sa cerebralnom paralizom.Nastavni plan koji se realizuje sa ovom decom je plan za redovnu osnovnu školu, ako se radi o deci koji imaju očuvan intelektualni potencijal. Ipak, zbog fizičkih ograničenja, oštećenja funkcije oseta, zbog nekih smetnji psihičkog karaktra, cerebralno paralizovana deca su obično u zaostatku na obrazovnom planu u odnosu na zdravu decu.To neisključuje činjenicu da ova deca mogu ispoljiti talenat iz određenih nastavnih oblasti kao i da, zahvaljujući svojim kompezatornim mogućnostima,mogu dostići visoke stepene u obrazovanju.