cetvrta i peta generacija racunara -...
TRANSCRIPT
Cetvrta I peta generacija racunara
Cetvrta generacija racunara
– Cetvrta generacija racunara obuhvata racunare koji su se pojavili 1971. godine I koriste se sve do danas.
– U cetvrtoj generaciji za izradu racunara koriste se mikroprocesori (microprocessor)
– Racunari ove generacije konacno su bili dostupni svima jer je procesor ovih racunara jako mali, za razliku od racunara prethodnih generacija koji su zauzimali citavu sobu
Pre cetvrte generacije Cetvrta generacija racunara
Mikroprocesori
– Mikroprocesor zamenjuje hiljade integrisanih kola jednim jos manjim cipom
– Objedinjuje sve funkcije jednog racunara
– Prvi mikroprocesor je razvila kompanija INTEL
– Racunari cetvrte generaciju su brzi I imaju vecu glavnu I pefirernu memoriju, te se lakse koriste
– 1971. godine kompanija IBM predstavlja prvi kucni personalni racunar HP XT
– 1984. godine pojavljuje se racunar Apple – 1981. razvijen je IBM PC sa idejom da bude masovan I
jeftin racunar – Flopi diskovi kao masovna memorija su se koristili za
smeštaj softvera operativnog sistema, za smestaj programa i za smestaj podataka.
– Pojavljuje se upotreba operativnih sistema kao sto je CP/M (Control Program for Microcomputers)
– Novi programski jezici omogucavaju lakse programiranje
– MS DOS (Microsoft Disk Operating System) postaje veoma popularan, i prakticno je standard za personalne racunare, a razvijen je od strane Microsoft Corporation Prozor MS DOS editora
Peta generacija racunara
– Zasnovana je na konstrukciji paralelne arhitekture koja omogucava rad vise procesora na zadatom problemu
– Ova generacija je jos u razvoju (od 1990. godine)
– Bazira se na vestackoj inteligenciji
– Cilj pete generacije racunara je da se razviju uredjaji koji su sposobni za govor na prirodnom jeziku, samoorganizovanje I ucenje
– Pojedina dostignuca se vec koriste kao sto je prepoznavanje glasa
– Ovu generaciju (neurokompjuteri) karakterise razvoj neuronskih mreza koje bi trebalo istovremeno da obradjuju veliki broj informacija koriscenjem vise hiljada porocesora sto lici na rad ljudskog mozga.
- Je inicijativa Japanskog ministarstva za
medjunarodnunu trgovinu i industriju
- Baziraće se na masivnom paralelnom procesiranju i vestackoj ineligenciji
- Ovde mozamo ubrajati i neke robote koji su sposobni sami da donose odluke
1
ISTORIJA RACUNARA
Razvoj racunara
Na razvoj racunara u toku celokupne istorije je najvise uticao razvoj tehnologije, ali jednako je bitan bio i razvoj logike
Na pouzdanost, velicinu, snagu i efikasnost racunara najvise je uticao razvoj tehnologije
U razvoju racunara bitni su cetiri momenta: o Pamcenje rezultata o Mehanizacija procesa racunanja o Odvajanje unosenja podataka i automatizacija procesa racunanja o Opstije koriscenje masine primenom programa
Gruba podela perioda: o Pre pojave elektronskih racunara (ER) (do 1946) o Period nakon pojave ER (posle 1946)
Otkrica prie nove ere: brojanje, prva pisma, 60-tericni sistem, zapisi na papirusu, abakus, osnove logike.
Otkrica u nasoj eri: automat, papir, zapis dekadnih cifara, 4 osnovne operacije
Nakon razvica pisma i brojanja doslo je do potrebe za olaksanjem pri brojanju, pa je u Kini izmisljen abakus (pre vise od 3000 godina), koji je jos uvek u upotrebi – sprava za sabiranje i oduzimanje. Odgovara racunanju u pozicionom brojno sistemu
Do XVII veka racunanje se obavljalo rucno 1450. Johan Gutenberg konstruise prvu stamparsku presu 1614-1620 John Napier otkrio prirodne logaritme i logaritamski racunar 1623/24 Wilhelp Schickard konstruise prvu racunsku masinu sa prenosom
desetica; s operacijama sabiranja i oduzimanja sestocifrenih brojeva 1642. Pascal je napravio 6-mesnu racunsku masinu 1647. usavrsena je na 8-mesnu (do 9’999’999) Sve to zapocinje period mehanickih racunskih masina 1673. Gottfried Wilhelm Leibniz – 12-mesna masina sa 4 racunske operacije
koja izracunava kvadratni koren On je takodje predstavio binarni sistem Univerzalni jezik matematike (formalna i simbolicka logika) 1820. Charles Xavier Thomas de Colmar – prvi zaista uspesan kalkulator 1822. analiticka masina (1000 promenljivih sa 50 cifara) Ada August, cerka Lorda Bajrona, racuna Bernulijeve brojeve na masini. To
se smatra prvim racunarskim programom, a po njoj je jedan programski jezik dobio ine (1977. godine)
Elektromehanicki period
U IXX veku – telefon, telegraf, elektricna struja 1847. G. Bool – Bulova algebra – razvija algebarsku strukturu Hermann Hollerith (1860-1929) – automatska masina za tabeliranje Busene kartice Masine su jos uvek sluzile samo za obavljanje odredjenog posla Svaka cifra broja je na bušenoj kartici predstavljena ubušenjem u
specijalno određenom prostoru na kartici. Kombinacijom ubušenja predstavljana su slova i drugi znaci. Svaka kartica je mogla da primi 80 slova ili cifara, a za njihovo kodiranje korišćeno je 12 redova.Kartice su izrađivane od kvalitetnog debljeg papira. Zasek u jednom uglu kartice je određivao ispravan položaj za smeštaj kartica u
Generacije racunara
Prva generacija o Elektronske cevi o UNIVAC, ENIAC, prvi IBM, EDSAC i drugi
Druga generacija o Tranzistori o DEC PDP-1, IBM 1401 i IBM 7090, Burroughs B 200 o Prva igra – Spacewar
Treca generacija o Integrisana kola o IBM 360/91, SOLOMON
Cetvrta generacija o Mikroprocesor o Pojava PC racunara (mis) o IBM PC, prvi Macintosh
Peta generacija o Jos uvek je u razvoju o Bazira se na vestackoj inteligenciji (IA)
Istorija racunara
- Na razvoj raèunara najviše uticao razvoj tehnologije.
- U razvoju raèunara znaèajna su 4 momenta:
- Pamæenje rezultata
- Mehanizacija procesa raèunanja
- Odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa raèunanja
- Opštije korišæenje mašine primenom programa
- Gruba podela perioda u razvoju raèunarstva:
- Period pre pojave elektronskih raèunara (do 1946. godine)
- Period nakon pojave elektronskih raèunara (nakon 1946. godine)
- Abakus je nastao u Kini pre više od 3000 godina.
- Pomaže sabiranje i oduzimanje u pozicionom brojnom sistemu
-Pronalasci ( godina - pronalazaè - pronalazak )
- 1450. - Johan Gutenberg - štamparsku presa.
- 1614-1620 - John Napier - prirodni logaritmi i logaritamski raèunar
- 1623/1624. - Wilhelm Schickard - prva raèunarska mašina sa prenosom desetica za sabiranje i
oduzimanje šestocifrenih brojeva
- 1642. - Blaise Pascal - 6-mesna raèunska mašina
- 1647. - 8-mesna raèunska mašina sa prenosom desetica.
- 1673. - Gottfried Wilhelm Leibniz - usavršena Pascalova mašina sa 4 osnovne operacije i kvadratnim
korenom
- 1697. - Binarni sistem i osnove logike i teorije skupova
- 1801. - J.M. Jacquard - automatski razboj sa bušenom karticom
- 1820. - Charles Xavier Thomas de Colmar - aritmometar - prvi uspešan kalkulator ( +, -, *, / uz
pomoæ )
- 1820-1860. - rad Èarlsa Bebidža
- 1822. - Diferencijalnu mašinu (analizator) uz pomoæ Džona Herhela
- 1833. - nacrt analitièke mašine sa skladištem za 1000 promenljivih od 50 cifara ( implementirano u
današnjim raèunarima )
- Smatra se ocem raèunarstva (napravio je prvi mehanièki raèunar)
- Ada Augusta, æerka Lorda Bajrona je raèunala Bernulijeve brojeve na mašini
- Ostavila je detaljno uputstvo za izraèunavanje na Babidževoj mašini
- Smatra se prvim raèunarskim programom
- Programski jezik ADA nosi njeno ime
- G. Bool - razvio algebarsku strukturu u kojoj su sažeta osnovna svojstva skupovnih i logièkih relacija
- po njemu je nazvan tip raèunarske promenljive boolean
- Kraj 19. veka - rad Hermana Holerita
- 1884. - automatska mašina za tabeliranje
- 1890. - 11. popis u SAD su završile 43 mašine za nekoliko meseci (ranije je trebalo 50 ljudi radilo isti
posao za 5-7 godina).
- Holeritove mašine su radile na principu bušenih kartica:
- Bušene kartice su omoguæavale da se podatak koristi više puta
- Svaka cifra broja je na bušenoj kartici predstavljena ubušenjem u specijalno odreðenom
prostoru na kartici
- Kombinacijom ubušenja predstavljana su slova i drugi znaci
- Svaka kartica je mogla da primi 80 slova ili cifara, a za njihovo kodiranje korišæeno je 12
redova
- Kartice su izraðivane od kvalitetnog debljeg papira a zasek u jednom uglu kartice je
odreðivao ispravan položaj za smeštaj kartica u èitaè.
- 1896. godine je osnovana Tabulating Machine Company, koja je 1924. prerasla u IBM
- Hidrointegrator = prvi analogni hidraulièni raèunar u svetu
- Nakon rada Holerita nastaju razne kompanije za proizvodnju savršenijih
eletromehanièkih mašina
- 1930-1940 - konstruisanje velikog broja raèunara zasnovanih na relejima.
- 1930-e - Konrad Cuze - niz automatskih raèunskih mašina
- Alan Turing (1912-1954) - engleski matematièar, logièar i kriptograf.
- Smatra se ocem modernog raèunarstva
- 1936. - definisao apstraktnu mašinu koja se po njemu zove Tjuringova mašina
- U toku Drugog svetskog rata je dao veliki doprinos razbijanju šifara za mašine enigma i lorenz
- 1939. - 16-bitni sabiraè sa vakumskim cevima.
- 1941. - Atanasov i Beri - ABC kalkulator èiji æe se principi koriste i u današnjim raèunarima
- Kljuèna ideja je bila korišæenje binarnog sistema i Bulove algebre kojom je postigao da se
istovremeno rešava 29 lineranih jednaèina
- 1943.-1946. - J.P. Eckert i J.W. Mauchly - ENIAC (Electronic Numerical Integrater And Computer)
- Prvi elektronski raèunar opšte namene, iako mu je osnovna svrha bila raèunanje putanje
projektila
- Bilo je moguæe da se mašina preprogramira i za druge zadatke, ali to je bilo komplikovano i
dugo je trajalo
- Za ulaz i izlaz su se koristile bušene kartice
- Bio je veoma velik i težak i sadržao 18000 elektronskih cevi, 10000 kondezatora, 70000
otpornika, i 1500 releja.
- Džon Fon Nojman (uèesnik ENIAC programa) - shvatio je da je umesto decimalne aritmetike bolje
koristiti binarnu
- 1945. godine - opisao arhitekturu raèunara koja se i danas koristi u najveæem broju savremenih
raèunara
- Fon Nojmanova mašina imala je 5 delova: memoriju, aritmetièko logièku jedinicu, upravljaèku
jedinicu, ulaznu i izlaznu jedinicu
- 1948. - Bell Teleph. Corp. - prvi tranzistor
- 1950. - UNIVAC I - prvi komercijalni elektronski raèunar
- 1952. - IBM 701 - Raèunar sa magnetnim trakama
- 1953. - prvi printer koji je išao uz raèunar
- 1957. - prvi matrièni štampaè tržištu predstavio IBM
- 1954. - Programski jezik FORTRAN (za IBM 650)
- 1955. - Bell Corp. TRADIC - raèunar zasnovan na tranzistorima
- 1958/59 - Texas Instruments - Integrisana verzija tranzistora
- 1959-1960. - programski jezik COBOL
- EDVAC (Electronic Discrete Variable Automatic Computer)
- Konstrukcija ovog raèunara se zasniva na fon Nojmanovoj arhitekturi.
- Aritmetika je bila binarna
- Magnetna traka je korišæena za ulaz i izlaz
- Bio u upotrebi sve do 1961. kada je zamenjen sa BRLESC.
I generacija
-UNIVAC je bio prvi raèunar za komercijalnu upotrebu
-Razvila ga je kompanija Džona Ekerta i Moèlija
-Korišæen je 1951. za popis stanovništva u SAD-u
-I dalje je veoma spor i zauzima mnogo mesta
-Nova memorijska jedinica je magnetna traka
-Nastali su termini hardware i software
-Pisalo se na mašinskom jeziku, koji je bio jedinstven za scaki raèunar
-Koristio se binarni kod
-Programiranje je bilo teško i podložno greškama
II generacija
-Kasne pedesete i rane šezdesete godine XX veka
-Tranzistori su zamenili vakuumske cevi jer su bili mnogo manji i trošili su manje struje
-Za ovo otkriæe Vilijam Šokli, Džon Bardin i Volter Bretn su 1956. osvojili Nobelovu nagradu iz fizike
-Tranzistor se ponaša kao prekidaè u el. kolima
-Raèunari postaju manji, pouzdaniji i brži
III generacija
-Džek Kilbi je napravio prvo integrisano kolo (èip) 1959.
-Do sliènog rezultata došao je i Robert Nojs
-Integrisano kolo se sastoji od mnogo tranzistora, poluprovodnièkih dioda i sliènih komponenata na
malim silicijumskim ploèicama
-Osim u raèunarima, našli su primenu i u kvarcnim èasovnicima i svemirskom programu Apolo
-Raèunari su zbog ovog pronalaska postali manji, brži i lakši
-Raèunarska snaga je centralizovana u centralama pri univerzitetima
-IBM 360 - familija raèunara - centrala opšte namene iz 1964. sa 9 razlièitih procesora i 70
ulazno/izlaznih ureðaja
-Prvi miniraèunar je nastao 1963. kao alternativa za centrale
-IBM 360-44 - imao je èitaè bušenih kartica, bušaè kartica i linijski štampaè
-Podržavao je aritmetiku u pokretnom zarezu
-III generacija raèunara podržavala je oko milion operacija u sekundi
-Nastali su operativni sistemi kao grupa programa koja upravlja i nadgleda rad hardvera
-Za programiranje su se koristili viši programski jezici
-Prvi programski jezici su bili FORTRAN (za izraèunavanja) i COBOL (za baze podataka)
IV generacija
-Obeležio ju je nastanak mikroprocesora 1968.
-Nastali su za kalkulatore
-Kombinuju više integrisanih kola u jedan èip
-Prvi komercijalni mikroprocesor je Intel 4004 iz 1971.
-Velièina sobe -> velièina novèiæa
-Nastaje familija raèunara zvanih "super-raèunari" za složenu upotrebu
-Njihov najpoznatiji proizvðaè je Sejmor Krej (CDC, Cray Research)
-Na bazi mikroprocesora 70-tih su razvijeni mikroraèunari
-Prvi je bio Altair 8800 sa 256 bajtova memorije i bez OS
-Kasnije su razvijeni i drugi, personalni, mikroraèunari
-1981. nastaje IBM-PC na Intelu 8086
-I kasniji IBMovi modeli su zasnovani na Intelu
-Tržište mikroraèunara je brzo raslo, što je omoguèavalo lakše obavljanje zadataka
-Više nije potrebno programersko znanje za upotrebu raèunara
IV i V generacije racunara
Cetvrta generacija • VLSI (en. Very Large Scale Integration) • Bitne karakteristike:
o Smanjenje dimenzija o Povecanje memorije o Mnogo brza obrada podataka
• Racunari postaju jeftiniji • Pojava PC (eng. Personal Computer) racunara • Operativni sistemi su jednostavniji za koriscenje • Pojava novih programskih jezika • Pisanje aplikativnog softvera • Floppy diskovi
• IBM PC – masovan i jeftin racunar • Apple pravi Macintosh racunar sa GUI interfejsom • MS DOS (Microsoft Disk Operating System) postaje
popularan i practicno je standart za PC racunare • IBM PC (levo) i Apple Macintosh (desno)
Peta generacija • Iniciativa Japanskog Ministarstva za medjunarodnu
trgovinu i industriju i pocela je 1982. godine. Zasnovana je na konstrukciji paralelne arhitekture koji omogucavaju istovremeni rad više kompjutera (procesora) na rešavanju određenog zadatka
• Racunari bi svoj rad trebali da baziraju na vestackoj inteligenciji
• U petu generaciju se ubrajaju i mani kompjuteri, prvi od kojih je bio GridPad – tablet racunar . Kasnije su se pojavili i smartphone-ovi sa touchscreen, od kojih su najpoznatiji danas Apple iPhone, Android platforme i noviji Windows Phone
Kratka istorija informatike
Razvoj tehnologije i logike su doveli do najveceg razvoja racunara
U razvoju racunara znacajna su 4 dogadjaja:
1. Pamcenje rezultata
2. Mehanizacija procesa racunanja
3. Odvajanje unosenja podataka i automatizacija procesa
racunanja
4. Opsrije koriscenje masine primenom programa
Gruba podela perioda u razvoju racunarstva:
1. Period pre pojave elektronskih racunara (ER) do 1946.
godine
2. Period nakon pojave ER (nakon 1946. godine)
Bitniji dogadjaji pre nove ere su bili: razvoj brojanja-do 500 god. p. n. e,
pojava prvih pisama-oko 3000 god. p. n. e, razvoj 60-tericnog brojnog
sistema-3000 god. p. n. e, zapisi na papirusu-2600 god. p. n. e, formiran
abakus-1200-1100 god. p. n. e, Aristotel postavio osnove logike-330 god p.
n. e.
Bitniji dogadjaji u novoj eri: Heron Aleksandrijski konstruisao automat-
oko 60 god, u Kini pronadjen papir- oko 100 god, zapis dekadnih cifara u
Indiji-100-200 god, 8-9 vek Arapi usvojili indijski nacin zapisa brojeva,Al
Horezmi precizno opisao 4 osnovne operacije
Abakus je prva sprava za racunanje koja se pojavila u Kini zbog potrebe
trgovine, racunanje je odgovaralo pozicionom brojnom sistemu
Do 17. veka se sve racunalo rucno
1450. god.- Johan Gutenberg - Konstruisao prvu stamparsku presu
1614-1620 John Napier otkrio prirodne logaritme i logaritamski racunar
1820. Charles Xavier Thomas de Colmar je konstruisao prvi zaista uspesan
kalkulator-aritmometar
1820-1860- Period obelezen radom Charles Babbage-a
1822.-konstruisao je diferencijalnu masinu sa John-om Herchel-om
1833.- nacrt analiticke masine sa skladistem za 1000 promenljivih od 50
cifara
Ada Augusta, cerka Lorda Bajrona, racunala Bernulijeve brojeve na toj
masini
1977.-jedan programski jezik po njoj dobija ime Ada
Elektromehanicki period racunarskih masina
U 19. veku napravljena su velika otkrica koja su poboljsala komunikaciju i
pocinje sa koriscenjem elektricne struje za pokretanje raznih masina
1847.- G. Bool - Bulova algebra
Algebra koja sadrizi samo iskaze i njihove vrednosti
Istinitosne vrednosti se mogu predstaviti kao binarni brojevi, analogijom
prosirimo na elektronske komponente i dobijamo primenu Bulove algebre
kao IMA STRUJE/NEMA STRUJE
1860-1929- Herman Hollerith
1884.- patentirao automatsku masinu za tabeliranje
1890.- 11 popis u SAD i elektronski uredjaji za sortiranje
Njegove masine su radile na principu busenjih kartica kroz koje je prolazila
igla u zivu i zatvarala kolo sto se ocitavalo kao ima struje, takodje je uveo i
da se podaci mogu koristiti iznova tako da je bilo belezenja podataka
Kartice busene su pravljene od debljeg papira koje su imale zasekotinu na
jednoj ivici da bi se znao polozaj stavljanja u masinu
1896.-Osnovana Tabulating Machine Compani, koja je 1924. prerasla u IBM
Mihajlo Petrovic Alas(1868-1943)
Napravio hidrointegrator-prvi analogni hidraulicni racunar na svetu
Elektromehanicki period nakon Holeritovih masina
U ovom periodu nastaju razne kompanije za proizvodnju savrsenijih
elektromehanickih masina
1930-1940. konstruisan veliki broj racunara zasnovan na relejima(G. Stibitz
iz Bell Lab. K. Zuse u Nemackoj)
Konrad Cuze je naparavio 1941. prvi programabilni racunar Z3 preteca
Simensa
1936. A. Turing(otac modernog racunarstva)- Tjuringova masina
Tjuring je bio znacajan u kriptografiji, a posebno u Drugom Svetskom ratu
jer je radio razbijanju sifara za masine Enigma i Lorenc
Period elektronskih racunara
1939. - 16-bitni sabirač sa vakumskim cevima
1941. Atanasov i Beri konstruisali kalkulator ABC
ključna ideja je bila korišćenje binarnog sistema i Bulove algebre kojom je
postigao da se istovremeno rešava 29 lineranih jednačina
1943.-1946. J.P. Eckert i J.W. Mauchly konstruisali su ENIAC (Electronic
Numerical Integrater And Computer)
1945. John von Neumann - Teorijski koncept elektronskih računara - Fon
Nojmanovi računari
jedan od učesnika ENIAC programa Džon Fon Nojman (Neumann János
Lajos) shvatio je da je umesto decimalne aritmetike bolje koristiti binarnu.
Fon Nojmanova mašina imala je 5 delova: memoriju, aritmetičko logičku
jedinicu (ALU), upravljačku jedinicu (upravlja programom) i ulaznu i
izlaznu jedinicu. U okviru ALU postojao je akumulator, pa tipična
instrukcija sabira memoriju sa sadržajem akumulatora ili sadržaj
akumulatora upisuje u memoriju.
1948. Bell Teleph. Corp. - prvi tranzistor
1950. UNIVAC I - prvi komercijalni elektronski računar
1952. IBM 701 - Računar sa magnetnim trakama
1953. - prvi printer koji je išao uz računar UNIVAC
1957. prvi matrični štampač tržištu predstavio IBM
1954. Programski jezik FORTRAN (za IBM 650)
1955. Bell Corp. TRADIC - računar zasnovan na tranzistorima
1958/59 - Texas Instriments - Integrisana verzija tranzistora
1959-1960. Programski jezik COBOL
1969. uveden programerski smer u Matematičkoj gimnaziji
ENIAC - prvi elektronski računar opšte namene1000 puta brzi od
elektromehanickih uredjajam bio je težak 30T i zauzimao je veličinu
odbojkaškog igrališta, za ulaz i izlaz su se koristile bušene kartice
EDVAC (Electronic Discrete Variable Automatic Computer)
(Džon EkertmDžon Močli) i John von Neumann (Džon fon Nojman) na
Pensilvanijskom univerzitetu
I generacija računara
UNIVAC (UNIVersal Automatic Computer) je bio prvi računar koji je ušao
u komercijalnu upotrebu.
Ovo je bio prvi računar od koga je proizvedeno više primeraka, od kojih je
prvi instaliran 1951. u Birou za popis stanovništva SAD-a
težak oko 13 tona
obavljao je 1900 operacija u sekundi
Softver prve generacije računara je pisan na mašinskom jeziku. Svaki
računar je imao svoj mašinski jezik koji je bio usklađen sa elektronskim
komponentama tog računara.
Rani računari su mogli da izvršavaju samo jedan po jedan program
II generacija računara
proizvodnja pedesetih i ranih šezdesetih godina XX veka njih karakteriše
upotreba tranzistora koji su u računarima zamenili vakuumske cevi koje su
bile velike i trošile mnogo struje.
Zahvaljujući tranzistorima, računari druge generacije su postali manji,
pouzdaniji, brži i njihovo korišćenje je bilo jeftinije ali još uvek vrlo skupi
1959. godine IBM je izbacio na tržište računare IBM 7090 i IBM 1401 koji
su se zasnivali na tranzistorima. Računar IBM 1401 se zasnivao na bušenim
karticama i bio je vrlo popularan .Imao je memoriju od magnetnih jezgara od
4000 (kasnije 16.000) reči. Računar je podržavao decimalnu aritmetiku
1960. DEC (Digital Electronic computers) je proizveo PDP-1 koji je
prvenstveno bio namenjen istraživačkim laboratorijama
Računar PDP-1 (Programmed Data Processor-1) je poznat i kao prvi
miniračunar na kom se odigrala prva kompjuterska igra za računare zvana
Spacewar.
mogli su da izvrše oko 100.000 operacija u sekundi
svaki računarski sistem je u sebi imao memorijsku jedinicu u kojoj su
beleženi i programi i podaci zasnovanu na fon Nojmanovoj ideji
za programiranje računara druge generacije koristili su se asemblerski jezici
koji su koristili skraćenice ili simbolička imena za kodove instrukcija i
adrese u memorijskoj jedinici. Specijalni programi, asemberi, prevodili su
ove programe u mašinske instrukcije računara. mogli su da obrađuju samo
jedan po jedan asemblerski program
III generacija računara - integrisano kolo
Prvo integrisano kolo je 1959. godine testirao (Džek Kilbi) iz Texas
Instruments.
mnogo sličnih komponenata (tranzistora, poluprovodničkih dioda i sl) na
malim silicijumskim pločicama
korišćenje integrisanih kola, koja se nazivaju i čipovi, učinilo je da računari
postanu manji, brži i lakši
povećanje snage računara uz istovremeno fizičko smanjivanje odmah je
našlo primenu u svemirskom programu APOLO koji je početkom šezdesetih
godina XX veka bio aktuelan u SAD-u.
pri velikim kompanijama i univerzitetima postojali su veliki računski centri
sa velikim računarima koji su se nazivaju centrale (eng. mainframes);
računarska snaga je centralizovana
1963. prvi miniračunar, alternativa za centrale za one organizacije koje nisu
mogle sebi da ih priušte ili im one nisu ni bile potrebne
IBM 360 - 44
1968. godine nabavljen je računar iz ove familije za Prirodno-matematički
fakultet, model 44
imao je 64KB unutrašnje memorije (kasnije proširen na 128KB)
radio na 1 MHz
imao je uređaje diska (hdd) kapaciteta od 1.3MB (kasnije su nabavljeni
diskovi kapaciteta od 7.2MB);
IBM 360/44 PS – Programing system – operativni sistem
imao je i drugi operativni sistem – DOS – disk operating system
operativni sistem se podizao sa diskova
od ulaznih uređaja imao je čitač bušenih kartica
od izlaznih uređaja bušač kartica i linijski štampač
podržavao je aritmetiku u pokretnom zarezu sa običnom i dvostrukom
preciznošću
njegov operativni sistem dopuštao je samo paketnu obradu.
Kako se programiralo u III generaciji računara?
oko milion operacija u sekundi
došlo je do razvoja operativnih sistema kao grupe programa koja upravlja i
nadgleda rad računarskog hardvera. Sa operativnim sistemom koji nadgleda
memoriju računara, postalo je moguće istovremeno izvršavanje više
programa (eng. multitasking)
umesto grupisanja podataka u pakete, treća generacija računara omogućava
obradu na liniji (eng. on-line processing) gde se ulazni podaci direktno unose
u računar i njegov odgovor se "trenutno" dobija
Za programiranje računara korišćeni su viši programski jezici. 1957. godine
nastala prva verzija jezika FORTRAN (FORmula TRAnslaion). Jezik je ušao
u široku upotrebu šezdesetih godina, a njegove novije verzije koriste se do
današnjih dana
1960. godine, za potrebe poslovnih obrada, nastao je COBOL (COmmon
Business-Oriented Language) i njegova karakteristika su široke mogućnosti
u kreiranju i održavanju velikih datoteka.
IV generacija računara – mikroprocesor
1968. mikroprocesor
mikroprocesori su nastali za potrebe programiranih kalkulatora, ali su
odmah našli primenu i u računarskoj industriji
prvi komercijalno dostpuni mikroprocesor
Intel 4004 razvijen je 1971. godine.
zahvaljujući tehnologiji visoke integracije omogućeno je pakovanje još više
snage u centrale. Tako je nastala familija računara velike snage koji se
nazivaju superračunari (eng. supercomputers), Najpoznatije računare ove
vrste je razvio Seymour Cray (Simor Krej) za firmu CDC (Control Data
Computers),
Od sredine 70-tih godina počeo je razvoj mikroračunara na bazi
mikroprocesora. Prvi takav računar je Altair 8800 iz 1975. godine (MITS -
Micro Instrumentation and Telementry Systems) zasnovan na Intel procesoru
8080A. Imao je 256 bajtova memorije, nije imao nikakav softver, a
programirao se na mašinskom jeziku. Zanimljivo je da su programski jezik
Basic (Beginners All-Purpose Language Instruction Code) za Altair razvili
Bill Gates (Bil Gejts) i Paul Allen (Pol Alen) koji su kasnije osnovali firmu
Microsoft.
Ubrzo su se pojavili i mnogi drugi mikroračunari, koji su počeli da se
nazivaju kućni računari (eng. home computers) ili personalni računari (eng.
personal computers - PC): 1977. prvi računari firme Apple, Tandy Radio
Shack, 1980. Commodore. Kod nas je posebno bio popularan računar
Sinclair Spectrum koji je za to vreme podržavao jako dobru grafiku i
omogućavao razvoj jako dobrih igara. Kao izlazni uređaj koristio je
stnadardni televizor, a za ulaz i skladištenje korišćen je standardni kasetofon.
Početkom 80-tih godina (1981) i prestižna firma IBM je pustila svoj prvi
personalni računar, takozvani IBM Personal Computer (IBM-PC) koji je bio
zasnovan na procesoru Intel 8086. Prvi IBM personalni računari su imali
brzinu procesora od 4.7MHz, unutrašnju memoriju od 128KB, disketnu
jedinicu od 5.25", a disk (koji nije bio obavezan) je imao kapacitet od 10MB
Tržište mikroračunara je veoma brzo raslo, pre svega sa pojavom personalno
softvera koji je ljudima najrazličitijeg profila omogućavao da lakše obave
mnoge zadatke:
- pišu i menjaju dokumenta (word processing)
- prave tabele (spradsheets)
- crtaju grafikone (graphics packages)
- prave i održavaju svoje baze podataka (database programs)
V generacija računara – smanjivanje racunara
V generacija bila je inicijativa japanskog ministra za međunarodnu trgovinu i
industriju i počela je 1982.godine.
Cilj ove generacije je bio da se stvore „Epohalni računari“ sa
superračunarskim performansama i pružiti platformu za budući razvoj
veštačke inteligencije.
Izraz "peta generacija" je bio namenjen kao sistemski skok van postojećih
mašina.
Dok su prethodne generacije računara bile usmerene na povećanje broja
logičkih elemenata u jednom CPU-u, peta generacije bi se okrenula velikom
broju CPU jedinica za dodatne performase.
Cilj projekta je bio stvaranje računara u toku desetogodišnjeg perioda nakon
čega bi počelo investiranje u šestu generaciju računara.
Mišljenja o rezultatu su podeljena: neki kažu da je projekta bio neuspješan
dok drugi tvrde da je bio ispred svog vremena.
Očekivane karakteristike V generacije:
1. Računari bi svoj rad trebalo da baziraju na veštačkoj inteligenciji.
2. PDA (Personal Digital Assistent), kao prvi računari koji uključuju
elemente veštačke inteligencije, naročito u funkciji komunikacije sa
okolnim svetom.
3. „Nevidljivi ili ugrađeni računari (embeded), se ugrađuju u razne
aplikacije kao što su : digitalni časovnici, bankarske karte i u razne
druge proizvode...
Peta generacija se ipak desila, ali na neočekivan način: računari su se počeli
smanjivati.
1989. godine firma Grid Systems je stvorila prvi tablet računar koji se zvao
GridPad. Sastojao se od malog ekrana na kojem su korisnici mogli pisati
posebnom olovkom da bi upravljali računarom. Sistem kao što je bio
GridPad pokazao je da nije više potrebno sediti za stolom ili u računarskoj
sali da bi se koristio računar. Umesto toga, korisnik može koristiti prenosivi
računar, displej osetljiv na dodir (touchscreen) i softver za prepoznavanje
rukopisa. Kasnije mašine ove klase su bili PDA sa poboljšanim interfejsom i
postale su veoma popularne. Oni su danas evoluirali u pametne telefone
(smartphones) koji su uključeni u popularne Apple, iPhone i Google Android
platformama.
IV generacija računara
• Najbitnija generacija računara • Računari znatno pojeftinjuju i smanjuju se
zahvaljujući otkriću mikroprocesora • Prvi mikroprocesorski čip razvila je
kompanija INTEL 1971. 1981. se pojavljuje prvi personalni kućni računar IBM PC XT, dok se 1984. pojavljuje računar Mekintoš kompanije Apple
• Smanjenje i poboljšanje hardvera dovodi do povećanja kapaciteta glavne i periferijske memorije
• Jednostavniji za korišćenje • Lakše pisanje aplikativnog softvera u svim
sferama društva
• Kod nas je bio posebno popularan računar Sinclair Spectrum jer je podržavao dobru grafiku i veliki broj igara
V generacija računara
Ideja o nastanku nove generacije računara
• Ideja o petoj generaciji računara razvila se u Japanu 1990.
• Cilj te ideje bio je superračunar sa jako dobrim performansama koji bi pružio osnovu razvoju veštačke inteligencije
• U ovom projektu, cilj je bio stvaranje sistema paralelnog procesiranja(više kompjutera rešava jedan problem) što se tiče hardvera, dok se u softveru najviše radilo na stvaranju jezika za logičko programiranje i baze znanja
Paralelni procesori
• Ne koriste arhitekturu koju je sastavio Fon Nojman
• Sastoje se od redova procesora • Dobijaju na značaju sa svešću o velikoj
energetskoj potrošnji računara
• Bilo je predviđeno i da ti superračunari obavljaju neke veoma složene operacije kao na primer:
• Prikupljanje govornih instrukcija i slika kao ulaznih podataka(što je donekle i ostvareno na današnjim računarima)
• Odgovori na pitanja korisnika na osnovu svih podataka kojima računar ima pristup
• Neki od ovih procesa su danas zaista izvodljivi(Aplikacija ˝Siri˝ koju koriste današnji Apple računari)
• Učenje iz prethodnih iskustava i mogućnost računara da sam sebe programira
Neuspeh pete generacije računara
• Stvaranje pete generacije računara nije bilo uspešno jer tehnologija tog vremena nije bila sposobna za takav poduhvat
• S druge strane, ideja o implementiranju paralelnih procesora je na neki način našla alternativu u Multi-core računarima
4. I 5. GENERACIJA RACUNARA
SADRZAJ
• 4. generacija racunara • 5. generacija racunara
4. GENERACIJA
• Najbitnija generacija racunara do sada; donela je mikroprocesor koji danas svaki moderni racunar poseduje.
• Racunari pocinju masovno da se prodaju, zbog znacajnog snizenja cene I zbog toga sto zauzimaju mnogo manji prostor nego pre.
• Prvi mikroprocesor je predstavljen 1971 (Intel 4004)
• Ovo razdoblje obelezio je I razvoj programskih jezika, kao sto je recimo jezik C iz kojeg je nastao operativni sistem UNIX iz kojeg su kasnije nastajali novi operativni sistemi.
4. GENERACIJA
• Firma IBM je pustila svoj prvi PC (Personal computer) koji je bio zasnovan na procesoru Intel 8086.
• Ekrani ovih računara su bili monohromatski i nisu podržavali grafiku.
• Kod nas je posebno bio popularan računar Sinclair Spectrum koji je za to vreme podržavao jako dobru grafiku (za razliku od IBM-PC) i omogućavao razvoj dobrih igara.
5. GENERACIJA
• Peta generacija racunara je jos uvek u razvoju.
• Karakterise je vestacka inteligencija; tj da racunar moze da odluci sta je najbolje uraditi u datom momentu (tj da racunar razmislja).
• Omogucavanje istovremeni rad vise racunara.
• Roboti, kvantni racunar.
• Prvi robot je sastavljen u Americi 1958.
Teze za istoriju racunara (od nulte do trece generacije)
- Tehnologija I logika su bitno uticale na razvoj racunara - U razvoju racunara znacajna su tri momenta: pamcenje podataka, mehanizacija racunanja I
opstije koriscenje masine - Period razvoja racunara se deli na racunare pre ER (1946) I posle - Aristotel postavio osnove logike 330 gpne - Heron knstruisao prvi automat - Abakus 1100 gpne-olasksava racunanje - 1614-1620 John Napier otkrio prirodne logaritme i logaritamski računar - 1623/24 Wilhelm Schickard - prva računarska mašina, prenosi desetice, sestocifreni brojevi - 1642. Blaise Pascal, sestomesna racunarska masina, usavrsen je na osmomesnu pet godina
kasnije (do 9.999.999 ukljucujuci I negativne), zupcanici - 1673. Leibniz usavrsio paskalovu masinu, dvanaestomesna, cetiri racunske operacije I vadjenje
korena - Lajbnic je uvej binarni brojni sistem I postavio osnove za matematicku logiku - 1801. J.M.Jacquard, razboj sa busenim karticama - 1820. Charles Xavier Thomas de Colmar-aritmomtar-prvi uspesan kalkulator - 1822- diferencijalna masina, Charles Babbage I John Herchel, brojevi do 31 cifre - 1833-babbage pravi nacrt za analiticku masinu (skladistenje promenljivih, busene kartice I
mehanicki obavlja sve operacije) - Pravi medjurezultate, smatra se ocem racunarstva - Ada Augusta racunala bernulijeve brojeve na babidzevoj masini, prvi kompjuterski program - 1847. Bulova algebra - Hermann Hollerith (1860-1929)- automatska masina za tabeliranje, koriscena u popisu u SAD
(idalje rade na principu busenih kartica) - 1896. - Osnovana Tabulating Machine Company, 1924. prerasla u IBM - Alas konstruisao hidrointegrator-prvi analogni hidraulicni racunar - 1930-1940. računari zasnovani na relejima - Cuze XX vek, razvio uredjaj za racunanje, prvi programabilni racunar - Alan Turing- 1936. Tjuringova masina, matematicki precizna definicija algoritma - John Atanasoff, 1939. - 16-bitni sabirac sa vakumskim cevima - Atanasov I Beri, kalkulator ABC - Atanasov koristi binarni sistem I bulovu alebru - 1943.-1946. J.P. Eckert i J.W. Mauchly ENIAC - 1945. John von Neumann-teorijski koncept elektronskih racunara, koristi binarni sistem, njegova
masina se sastoji iz pet delova kao I danasnji racunari: memorija, ALU, upravljacka jedinica, ulazna I izlazna jedinica
- 1948. Bell Teleph. Corp. - prvi tranzistor - 1950. UNIVAC I - prvi komercijalni elektronski racunar - 1952. IBM 701 - racunar sa magnetnim trakama - 1954. Programski jezik FORTRAN (za IBM 650) - 1955. Bell Corp. TRADIC - racunar zasnovan na tranzistorima - 1958/59 - Texas Instriments, integrisana verzija tranzistora - 1959-1960. programski jezik COBOL
- ENIAC - prvi elektronski racunar opste namene-veliki je, koristio je busene kartice - EDVAC – Dzon Ekert, Dzon Mocli I Dzon von Nojman- magnetne trake, brzi od ENIACA
Prva generacija racunara:
- UNIVAC- prvi racunar u komercijalnoj upotrebi - Nastali su hardware I software, programi su pisani na masinskom
Druga generacija racunara:
- Pedesete I sedzesete godine dvadesetog veka - Tranzistori umesto vakuumskih cevi (naucnici iz Bell laboratorija) - Racunari su manji, brzi I jeftiniji ali idalje skupi - Pojavljuju se veliki proizvodjaci kompjutera - 1961. Burroughs- B5000, prvi racunar sa dvostrukim procesorom i virtualnom memorijom - 1962. Sperry Rand UNIVAC 1107, prvi od UNIVAC 1100 racunara - PDP-1, prva igrica, zove se spacewar - Memorijske jedinice od feritnih jezgra - Korste se asemblerski jezici koji olaksavaju prgramiranje, jezik je idalje vezan za jedan racunar - Paketna obrada
Treca generacija racunara:
- 1959. Jack Kilby- prvo integrisano kolo - Racunari postaju manji brzi I laksi - Koristi se u sveirskom programu APOLO - Postoje racunski centri - 1963. Prvi miniracunar - Operativni sistemi, multitasking - Obrada na liniji (online processing)-govor se trenutno dobija - Postoje programski jezici - FORTRAN I COBOL, programski jezici
- Za razvoj računara najbitniji razvoj logike i tehnologije
- 4 značajna momenta: pamćenje rezultata, mehanizacija procesa računanja, odvajanje unošenja
podataka i automatizacija procesa računanja, opštije korišćenje mašine primenom programa
- Period pre elektronskih računara i posle elektronskih računara (1946)
- Do 17. veka računa se ručno, tablice
- John Napier otkriva prirodne logatitme i logaritamski računar
- Wilhelm Schickard prva računarska mašina sa prenosom desetica, šestocifreni brojevi
- Blaise Pascal je napravio 6-mesnu računsku mašinu sa 6 zupčanika
- 1647. usavršena na 8-mesnu sa 8 zupčanika radi sa 7 cifara
- 1673. Gottfried Wilhelm Leibniz usavršava na 12-mesnu sa 4 operacije i kvadratnim korenom
- 1697. binarni sistem
- univerzalni jezik matematike
- 1820. Charles Xavier Thomas de Colmar – aritmometar, dugo se koristio, za deljenje potrebna pomoć
- 1822. diferencijalna mašina Charles Babbage i John Herchel, 31 cifra
- Ada Augusta pravi prvi program za računanje Bernulijevih brojeva
- 1847. G. Bool – Bulova algebra
- Hermann Hollerith – automatska mašina za tabeliranje, popis u SAD, koriste bušene kartice
- 1896. osnovan Tabulating Machine Company, kasnije IBM
- Mihajlo Petrović Alas – hidrointegrator
- 1941. Z3 prvi programabilni računar, Konrad Zuse
- 1936. Tjuringova mašina, Tjuring otac modernog računarstva, pomogao razbijanju Enigme i Lorenz
- 1941. Atanasov i Beri prave kalkulator ABC
- 1943-1946 JP Eckert i JW Mauchly pravev ENIAC
- 1945. John von Neumann – fon Nojma6tnovi računari: memorija, ALU, upravljačku jedinici, ulaznu i
izlaznu jedinicu
- 1948. Bell Teleph. Corp. - prvi tranzistor
- 1950. UNIVAC I - prvi komercijalni elektronski računar
- 1952. IBM 701 - Računar sa magnetnim trakama
- 1953. - prvi printer koji je išao uz računar ( bilo je potrebno skoro pedeset godina da bi inženjeri i
dizajneri učinili ove uređaje pristupačnim; razvijen je u kompaniji Remington -Rand, za potrebe
UNIVAC kompjuter)
- 1957. prvi matrični štampač tržištu predstavio IBM
- 1954. Programski jezik FORTRAN (za IBM 650)
- 1955. Bell Corp. TRADIC - računar zasnovan na tranzistorima
- 1958/59 - Texas Instriments - Integrisana verzija tranzistora
- 1959-1960. Programski jezik COBOL
- 1969. uveden programerski smer u Matematičkoj gimnaziji
- ENIAC prvi elektronski računar opšte namene
- EDVAC
- I generacija računara: UNIVAC, hardware i software, mašinski jezik
- II generacija računara: 1950-te i rane 1960-te, tranzistorima1958, IBM 7090, IBM1401, PDP-1 sa
igricom Spacewar, oko 100000 operacija u sekundi, asemblerski jezici, batch processing…
- III generacija računara: 1959 Jack Kilby testira prvo integrisano kolo, kvarcni časovnici, 1963. prvi
miniračunar, operativni sistem, oko milion operacija u sekundi, multitasking, online processing,
FORTRAN, COBOL
- IV generacija računara: 1968. mikroprocesor, intel 4004 razvijen je 1971. godine, superračunari,
mikroračunari sa mikroprocesorima, BASIC, mikroračunari postaju kućni računari, Commodore, Apple,
IBM-PC, neproceduralni programski jezici
ГЕНЕРАЦИЈА РАЧУНАРА (ЧЕТВРТА И ПЕТА)
ЧЕТВРТА ГЕНЕРАЦИЈА РАЧУНАРА
• Четврту генерацију (1971-1987) карактеришу компоненте израђене на бази полупроводничких склопова коришћењем ЛСИ (енгл. Large Scale Integrated) и ВЛСИ ( енгл. Very Large Scale Integration ) високо интегрисаних склопова која омогућава стварање микропроцесора који представља основу данашњих рачунара.
• Побољшане хардверских карактеристика доводи до смањења димензија рачунара, повећања капацитета главне и периферијске меморије, знатно брже обраде података.
• Оперативни системи су једноставнији за употребу већем броју корисника. Нови програмски језици су омогућили лакше писање апликативног софтвера који се користи у свим сверама друштва.
• Употреба оперативних системаПојава ПЦ рачунара (енгл. Personal Computer ) представља праву револуцију у демократизацији рачунарске технологије, чинећи је масовном и јефтином.
• као што је ЦП/М (енгл. Control Program for Microcomputers) омогућила је комоцију у раду и креирању програма.
• Флопи дискови као масовна меморија су се користили за смештај софтвера оперативног система, за смештај програма и за смештај података.
• Аппле ИИ постаје врло популаран персонални рачунар у школама.
• ИБМ ПЦ је развијен је 1981. године са циљем да буде масован и јефтин рачунар, а прављен је од комерцијалних компонената.
• ГУИ интерфејс (енгл. Graphic User Interface) је произведен за потребе графичке презентације од стране Мацинтосх фирме 1984 године.
• МС ДОС (енгл. Microsoft Disk Operating System) постаје веома популаран, и практично јестандард за персоналне рачунаре, а развијен је од стране Мицрософт Цорпоратион Прозор МС ДОС едитора
ПЕТА ГЕНЕРАЦИЈА РАЧУНАРА
• Пета генерација рачунара, заснована на вештачкој интелигенцији и другим напредним технологијама, је још увек у развоју, мада већ постоје програми и информатичке технологије које се примењују.
• Пример: препознавање гласа и лица (личности),паралелно процесирање (паралелна обрада података, на више процесорским машинама), супер проводници, вештачка интелигенција ...
• (нови материјали попут графина учиниће мониторе још јефтинијим).
• У принципу задатак научника је да у будућем времену подаре рачунару могућност "размишљања". У то можемо убројати роботе. Неки роботи су способни сами одлучити неке ствари (али ипак ограничено).
ИСТОРИЈА РАШУНАРА -на развпј рашунара утишу развпј лпгике и технплпгије
-развпј рашунарства делимп на:
-перипд пре ппјаве електрпнских рашунара( пре 1946. гпд.)
-перипд ппсле ппјаве ЕР(ппсле 1946. гпд.)
- пре нпве ере- развијенп брпјенје, ппјава првих писама, развпј 60-теришнпг брпјнпг
система,абакус, Аристптел ппставља пснпве лпгике
- нпва ера-Херпн Александријски кпнструисап аутпмат,прпнађен папир, запис декадних
цифара, Ал Хпрезми пписап шетири пснпвне пперације
-једна пд првих справа за рашунанје је абакус, ппмаже рашунаое(сабираое и
пдузимаое)
-све дп 17.века рашунаое је рушнп
-Јпхан Гутенберг је пткрип прву щтампарску пресу (1450)
-Чпн Напиер је пткрип лпгаритамски рашунар (1614-20)
-Вилхем Щикард-прва рашунарска мащина,сабираое и пдузимаое щестпцифрених
брпјева(пптребе астрпнпмије)
-Блејз Паскал је направип 6-местну рашунарску мащину (1642)
-Гптфрид Вилхелм Лајбниц је усаврщип Паскалпву мащину, 12-месна,(1673)
-Лајбниц је први представип бинарни брпјни систем (1697)и изнеп главне
карактеристике математицке лпгике
-Ч. М. Јакуард- аутпматски разбпј са бущенпм картицпм(1801)
-Шарлс Хевиер Тпмас Де Кплмар је направип први аритмпметар(1820)
-перипд пбележен радпм Шарлса Бабича (1820-1860)
-анализатпр(диференцијална мащина) 1822
-нацрт аналитишке мащине (1833)
-Ада Аугуста рашунала Бернулијеве брпјеве на мащини, направила први прпграм
ЕЛЕКТРОМЕХАНИШКИ ПЕРИОД РАШУНАРСКИХ МАЩИНА
-велика пткрића 19. века (телефпн, телеграф, електришна струја)
-Г.Бул-Булпва алгебра, развип алгебарску структуру
-Херман Хплерит патентирап аутпматску мащину за табелираое и електрпнске уређаје
за спртираое (1860-1929)
-Хплеритпве мащине раде на принципу бущених картица
-прпграми су шврстп ппвезани са мащинпм
-кпмбинацијпм убущеоа на бущеним картицама представљани су брпјеви , слпва и
други знаци
-пснпвана Tabulating Machine Company(1896) , кпја је 1924 прещла у ИМБ
-Михаилп Петрпвић Алас направип хидрпинтегратпр (први хидраулишни рашунар у
свету)
-1930-1940 кпнструисан велики брпј рашунара заснпван на релејима
-Кпнрад Цузе је направип низ први прпграмабилни рашунар (1941)
-Алан Тјуринг -птац мпдернпг рашунарства, Тјурингпва мащина(1936)
-Чпн Атанаспф-16-битни сабираш са вакумским цевима
-Чпн и Бери кпнструисали АБЦ калкулатпр
-кпнструисан ЕНИАЦ кпмпјутер (1943-1946)
-Фпн Нпјманпви рашунари (1945)
-Фпн Нпјманпва мащина је имала пет делпва:мемприју,аритметишкп лпгишку јединицу,
управлјашку јединицу и улазну и излазну јединицу.
-први транзистпр (1948)
-први кпмерцијални електрпнски рашунар (1950)
-рашунар са магнетним тракама (1952)
-први принтер кпји је ищап уз рашунар (1953)
-први матишни щтампаш на тржищту (1957)
-први електрпнски рашунар ппщте намене ЕНИАЦ
-ЕДВАЦ (Electronic Discrete Variable Automatic Computer)
ПРВА ГЕНЕРАЦИЈА РАШУНАРА
-УНИВАЦ(Univerzal automatic computer)-први рашунар кпји је ущап у кпмерцијалну
упптребу, први рашунар пд кпга је прпизведенп вище примерака
-врлп дугп су се кпристили и кад су застарели
-раздваја се хардвер и спфтвер
-билп је вепма тещкп прпграмиранје на мащинскпм језику
ДРУГА ГЕНЕРАЦИЈА РАШУНАРА
-упптреба транзистпра је заменила вакумске цеви
-рашунари су бржи, јефтинији, маои….
-1959 ИМБ је избацип на тржищте ИМБ 7090 и ИМБ 1401 рашунаре
-1960 ДЕЦ је прпизвеп ПДП 1 кпји је служип истраживашким лабаратпријама
-1961 прпизведен Б 5000
-1962 УНИВАЦ 1107
-на рашунару ПДП 1 је пдиграна прва кпмпјутерска игра
-прпграмираое:
-100000 пперација у секунди
ТРЕЋА ГЕНЕРАЦИЈА РАШУНАРА
-Чек Килби 1959 је тестирап првп интегрисанп кплп, дп истпг прпизвпда дпщап је и
Рпберт Нпјс
-интегрисана кпла су ушинила да рушунар ппстане маои бржи и лаикщи
-1963 је први минирашунар
-прпграмираое:
-1000000 ппрација у секунди
-развпј пперативних система
-пд средине 70-их гпдина развијају се микрпрашунари, први је Алтаир 8800 из 1975
гпдине
-пр.језик Бејзик су за Алтаир развили Бил Гејтс и Паул Ален
-ппјављују се кућни рашунари
-1981 ИМБ је прпизвела свпј први кућни рашунар