Filozofija Charlesa Schultza

Ovo što sledi je filozofija Charlesa Schultza, tvorca "Peanutsa" i Charlie Browna. Ne morate zaista odgovarati na pitanja. Samo pročitajte tekst do kraja i shvatićete poruku.

1. Nabrojite petoricu najbogatijih ljudi na svetu. 2. Nabrojite zadnjih pet pobednika u golfu. 3. Nabrojite imena zadnjih pet Miss Worlda. 4. Nabrojite desetero ljudi koji su dobili Nobelovu ili Pulicerovu nagradu. 5. Nabrojite dobitnike Oscara za najboljeg glumca i glumicu u zadnjih pet godina.

I, kakav je rezultat? Stvar je u tome da malo nas pamti jučerasnje senzacije. Ovo nisu gubitnici, radi se o najboljima na svom području. No, pljesak utihne. Nagrade izgube sjaj. Postignuća padaju u zaborav. Pohvale i povelje pokapaju se skupa s njihovim dobitnicima.

Evo još pitanja, da vidimo kako ćete sada proci.

1. Nabrojite par učitelja koji su vam pomogli u školi. 2. Nabrojite tri prijatelja koji su vam pomogli kad vam je bilo teško. 3. Nabrojite petoro ljudi od kojih ste nešto važno naučili. 4. Razmislite o par ljudi koji su učinili da se osećate važnim. 5. Razmislite o petoro ljudi s kojima se rado družite.

Lakše? Pouka: Ljudi koji vaš život čine drugaćijim nisu oni s najviše diploma, najviše novaca ili najviše nagrada. To su ljudi kojima je stalo.

Ne brinite o mogućem smaku sveta danas. U Australiji je već ionako sutra! (Charles Schultz)

* * *

Pet stvari u zivotu koje se ne mogu vratiti

Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma. Posto je trebala dugo

cekati, odlucila je kupiti knjigu kako bi joj vrijeme brze proslo. Uz knjigu kupila je i paketic

keksa.

Sjela je u VIP cekaonicu kako je nitko ne bi uznemiravao. Kraj nje je bila stolica sa keksom,

a sa druge jedan gospodin koji je citao novine. Kad je ona pocela uzimati kekse i gospodin

je uzeo jedan. Ona se sokirala, ali nista nije rekla i nastavila je citati knjigu. U sebi je

pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo vise hrabrosti, do sada bih ga vec udarila...

Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, covjek pored nje, ne obazirajuci se ni na sta,

uzimao je isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i djevojka

pomisli: bas me zanima sta ce sada napraviti!!!

Covjek uzme posljednji i podijeli ga na dvoje!

Ovo je zaista previse, pomisli djevojka, sokirana uzme svoje stvari, knjigu, torbu i ode

prema izlazu iz cekaonice. Kada se osjecala malo bolje, nakon sto ju je prosla ljutnja, sjela

je na mjesto gdje nije bilo nikoga da bi izbjegla neke druge neugodne dogadjaje. Zatvori

knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda paketic keksa jos uvijek

netaknut.

Postidje se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio od gospodina koji je

sjedio pored nje, ali koji je, bez sokiranja, nervoze ili prepotencije, podijelio i svoj posljednji

komad sa njom, totalno suprotno od nje, kojoj su bili povrijedjeni ponos i osjecaji.

ZAKLJUCAK: Koliko puta u nasem zivotu cemo ili smo pojeli tudji keks, a da to nikad

necemo ili nismo ni saznali?

Prije nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i prije nego sto se pocne misliti lose,

GLEDAJ sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi

pogled!!!!

U zivotu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti:

- Kamen kada je bacen;

- Rijec nakon sto je recena;

- Mogucnost nakon sto je izgubljena;

- Vrijeme kada je proslo;

- Ljubav za koju se NE BORI.

* * *

Biću srecan kad . . .

Ubedjujemo sami sebe da ce zivot biti bolji kad se vencamo, dobijemo bebu,

a zatim drugu bebu. Onda smo isfrustrirani zato sto deca nisu dovoljno

velika i bicemo zadovoljniji kada porastu. Nakon toga, isfrustrirani smo

zato sto imamo posla sa pubertetlijama. Sigurno cemo biti srecniji kada iza

dju iz tog razdoblja. Govorimo sebi da ce nam zivot biti potpun kada se nas

supruznik dozove pameti, kada kupimo lepsa kola, kada budemo u mogucnosti

da odemo na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju. Prava je istina da ne

postoji bolji trenutak za srecu od ovog trenutka. Ako ne sada, kada? Tvoj z

ivot ce uvek biti ispunjen teskocama.

*

Najbolje je da to priznaš sebi i da odlucis da svejedno budes srecan. Sreca

je pravi put. Zato, cuvaj svaki trenutak koji imas, i cuvaj ga jos vise

zato sto si ga podelio sa nekim posebnim, dovoljno posebnim da bi provodio

vreme sa njim... i zapamti da vreme nikoga ne ceka.

*

Zato, prestani da cekas...

Da otplatis kola.

Da kupis novu kucu ili automobil.

Da ti deca odu od kuce.

Da se vratis na studije.

Da zavrsis studije.

Da izgubis 10 kg.

Da dobijes 10 kg.

Da se ozenis (udas).

Da se razvedes.

Da dobijes decu.

Da odes u penziju.

Da dodje leto.

Da dodje prolece.

Da dodje zima.

Da dodje jesen.

Da umres.

Nema boljeg trenutka za srecu od ovog. Sre ć a je put, a ne cilj.

Zato

radi kao da ti ne treba novac,

voli kao da nikada nisi bio povredjen,

i igraj kao da te niko ne gleda.

*

Ako zelis da ulepsas neciji dan, prosledi ovo nekom posebnom.

*

Ja sam to upravo uradio!

* * *

Trazio sam . . .

”Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čahuri. Čovjek je sjedio i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno tijelo kroz taj maleni otvor. Onda je leptir stao. Činilo se da ne može dalje. Zato je čovjek odlučio pomoći leptiru: uzeo je škare i razrezao čahuru. Leptir je s lakoćom izašao. Ali je imao krhko tijelo i smežurana krila. Čovjek je nastavio promatrati leptira, očekujući da će se svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti kako bi podržala leptirovo tijelo i osnažila ga. Međutim, ništa se nije dogodilo! Leptir je cijeli svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim tijelom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poletio. Čovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namjerama, nije razumio da je poteškoće kroz koje je leptir morao proći, izlazeći iz čahure, osmislio Bog, kako bi krv iz tijela leptira potekla u krila i kad se oslobodi čahure da bude spreman letjeti.

Ponekad su poteškoće upravo ono što trebamo u životu...

Kad bi nas Bog oslobodio od svih prepreka, osakatio bi nas. Nikad ne bismo postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikad ne bismo mogli letjeti.

Tražio sam Snagu . . . I Bog mi je dao Poteškoće koje su me osnažile.

Tražio sam Mudrost . . . I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo riješiti.

Tražio sam Bogatstvo . . . I Bog mi je dao Mozak i Tijelo da mogu raditi.

Tražio sam Hrabrost . . . I Bog mi je dao Prepreke koje je trebalo svladati.

Tražio sam Ljubav . . . I Bog mi je dao Ljude kojima je trebalo pomoći.

Tražio sam Usluge . . . I Bog mi je dao Prilike.

“Nisam dobio ništa od onog što sam tražio...... ali dobio sam sve što mi je trebalo."

Živi život bez straha i suoči se sa preprekama i znaj da ih sve možeš savladati.

* * *

Gabriel Garcia Marquez

. . . Mislio sam na zavicaj, na rodnu kucu,zureci ovamo,i na nju ponekad. Sad sam mislio samo na nju. Bilo bi bolje da si me cekala, saputao sam u sebi... bilo bi lakse. Ne znam zasto, ali bi lakse bilo. Mozda si ti vaznija od zavicaja i rodnog doma, sad kad te nema. Kamo srece da te nema bilo bi lakse, bilo bi bolje. Bez tebe vise me bole tudje daljine,i prazni drumovi,i cudni snovi koje sanjam i na javi,a ne mogu da ih odagnam, bez tebe. Ne zalim, svejedno je, a dozivam njenu sjenu, njen nestali lik, da se oprostim poslednji put, da je ostavim jos jednom.I uspio sam da je prizovem, da je stvorim od zelenog siblja, od sjaja vode, od sunceva svjetla... Stajala je daleka sva od sjena. Ako se dasak vjetra javi,nestace. Kasno je, nicega vise nema, osim u mojim mislima. Pa neka ni toga nebude...

* * *

A sad malo filozofije . . .

> Na Istoku, sluzbenici rade od sedam do tri.> Na Zapadu, od devet do pet.> Sluzbenicki Istok se budi u pola sest.> Cinovnicki Zapad u sedam.> Mamurni Istok baulja kroz maglovito zimsko jutro, psujuci posao, drzavu,zivot, sudbinu.> Istok je poluobrijan. To je zbog toga sto se brijao sinoc, da bi ujutru mogao duze da spava.> Glatko izbrijani Zapad vozi se cutke metroom.> Istok prica politicke viceve u pretrpanom autobusu.> Zapad cita novine. Potpuna tisina. Niko ni sa kim ne razgovara..> Istok se zaljubljuje u nepoznatu sluzbenicu sa zelenim ocima izmedju tri> autobuske stanice. Naravno, on stize u pola osam na posao i kaze ljutito> sefu: Sta je? Pa nismo, valjda, na Zapadu?> Zapad pocinje da radi u devet.> U to vreme Istok vec polako pocinje da dolazi sebi. Popio je tri kafe i> procitao u novinama sta se dogadja na Zapadu. Do pola deset, Istok> razgovara o tome sta je sinoc bilo na televiziji.> Zapad vec uveliko radi. On ne moze da preprica sta se sve dogadjalo na> dvadeset i sedam televizijskih kanala, jer niko nije gledao isti> program.> U pola jedanaest, Istok koji je imao dva sata prednosti nad Zapadom,> odlazi na zasluzeni dorucak, koji se placa bonovima. Kao da je celoga jutra kopao, on doruckuje glavu u skembetu, gulase, pljeskavice, bureke,tripice, corbaste pasulje, jagnjetinu sa kupusom, podvarke i ostala laksa jela. Posle zvace cackalicu i popije tri piva, odlikovana na svetskoj izlozbi.> Zapad ima pauzu za rucak izmedju dvanaest i trinaest casova. On stojeci> pojede sendvic sa hladnom piletinom (belo meso) i popije 7 UP . Zatim se

> vrati na posao. U hodniku kuce u kojoj radi popio je prvu instant-kafu iz kartonske solje.> Istok vec ima prednost od tri piva i dva vinjaka. Usput, cuo je za neku rasprodaju, pa je skoknuo da vidi o cemu se radi i vratio se posle dva sata u kancelariju.> Zapad se dogovorio da sastanak Sindikata bude odrzan u subotu, kada se ne radi. Odlucivace se o mogucem strajku.> Istok je preko Sindikata dobio zaledjenu junecu polutku, koju ce strpati u zamrzivac. Okrvavljeno odelo odneo je na hemijsko ciscenje.> U tri po podne Istok se vraca kuci. Pre toga svraca na pihtije i jos jedno pivo.> Zapad i dalje radi.> Istok ruca. Porodica ide na prstima, jer se tata premorio na poslu.> Zapad i dalje radi.> Istok je prilegao na divan i uskoro hrce, posto je prethodno novinama prekrio lice zbog muva. Bude ga u 19h30 da gleda televizijski dnevnik. Istok ima hiljadu primedbi na ekonomsku situaciju.> Zapad i dalje radi.> Posto je odgledao vesti, Istok se baca na laksu veceru: kuvana svinjska kolenica sa renom i crnjak od tasta sa sela.> Sest sati: Zapad se vraca kuci. Nema snage da cita novine u podzemnoj zeleznici. Zapad je iscedio sve iz Zapada.> Istok je sveziji uvece, nego ujutru! On vec igra karte sa kumovima I otvara trecu bocu crnjaka.> Na smrt umorni Zapad zbacuje mokasine sa nogu i pije viski da dodje sebi. Rusi se u fotelju i gleda treperave televizijske slike ne shvatajuci, uopste, sadrzaj. Pita se, ima li zivot bilo kakvog smisla ? Kuda sve to vodi? Zatim bezvoljno vecera: bleda atlantska riba bez ukusa i bareno povrce. Casa belog vina.> U tom trenutku, Istok je vec u prednosti za pet boca crnjaka.> Zapad odlazi rano na spavanje. Sutra je radni dan. Zapad ce ziveti samo preko vikenda. Od petka u pet po podne, do nedelje uvece.> Istoku je svaki dan praznik. Ne bih ziveo na Zapadu, kaze zeni, da mi daju million dnevno!> Zapad uzima pilulu za spavanje.> Istok lakomisleno pozajmljuje novac od Zapada.> Zapad odobrava kredite, da bi ziveo od kamata sa Istoka.> I Istok i Zapad spavaju kao bebe i sanjaju u bojicama.>> Momo Kapor (Halo Beograd, Druga knjiga)

* * *

Ovo je napisao Andz Roonez, covek koji je imao poseban dar: znao je reci vrlo mnogo s vrlo malo reci...

Naucio sam... Najbolji skolski sat je sediti na podu ispred nogu starije osobe. Naucio sam... Kada si zaljubljen, to se vidi. Naucio sam... Kada mi samo jedna osoba kaze "ulepsao si mi dan"... onda je moj dan nesto sasvim drugo. Naucio sam...

Da je najmirniji osecaj na svetu, kada ti dete zaspi u narucju. Naucio sam... Da je biti ljubazan vaznije nego biti u pravu. Naucio sam... Da nikada ne smes reci ne poklonu od deteta. Naucio sam... Da uvek mozes za nekoga moliti, kad nema snage da si moze pomoci na drugi nacin. Naucio sam... Da muskarac i zena ne mogu biti prijatelji, ako medju njima postoji bar mala fizicka privlacnost. Naucio sam... Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti zivot zahteva od tebe,uvek potreban prijatelj s kojim se mozes glupirati. Naucio sam... Da je ponekad sve sto neko treba, necija ruka za drzanje i srce za razumijevanje. Naucio sam... Da su najjednostavnije setnje u ljetnim vecerima s mojim ocem, dok sam bio dete, ucinile za mene cudo kada sam odrastao. Naucio sam... Da je zivot kao rola toaletnog papira, sto je blize kraju brze ide. Naucio sam... Da trebamo biti zahvalni sto nam Bog ne daje uvijek ono sto trazimo. Da se novcem ne mogu kupiti cast i stalez. Naucio sam... Da mali svakodnevni dogadaji cine zivot spektakularnim. Naucio sam... Da je ispod svacijeg tvrdog oklopa neko ko zeli biti cijenjen i voljen. Naucio sam... Bog nije sve ucinio u jednom danu. Zasto ja mislim da mogu? Naucio sam... Da cinjenice, ako ih ignoriram ili izbegavam, ne menjam. Naucio sam... Kada planiras osvetiti se nekome, time samo dozvoljavas sebi da te ta osoba nastavi vrijedati. Naucio sam... Da ljubav, a ne vreme, leci sve rane. Naucio sam... Najlaksi nacin da kao osoba rastem, da se okruzim ljudima koji su pametnijiod mene. Naucio sam... Da svako koga sretnes, zasluzuje da ga pozdravis s osmehom. Naucio sam... Da nitko nije perfektan, dok se ne zaljubis u njega. Naucio sam... Da je zivot tvrd i zahtevan, ali da sam ja zilaviji i izdrzljiviji. Naucio sam... Da dobre prilike nikada nisu izgubljene; netko ce se uvek posluziti onima koje ti propustis. Naucio sam... Kada se naucis zivjeti u luci gorcine, sreca ce se uvijek sidriti negdje drugdje. Naucio sam... Da bih volio da sam svom ocu, prije nego sto je umro, jos jednom rekao da ga volim. Naucio sam... Da treba razdavati reci koje su nezne i mekane, jer ces ih sutra mozda morati pojesti. Naucio sam... Da je osmeh jedan jeftin nacin da popravis svoj izgled.

Naucio sam... Da ne mogu odabrati kako se osecam, ali da mogu odabrati sto cu napraviti u vezi toga. Naucio sam... Da si, jednom kad ti novorodjeno unuce uhvati mali prst svojom sacicom, zarobljen dozivotno. Naucio sam... Da svi zele zivjeti na planini, ali da se sva sreca i rast dogadaju dok se uspinjes. Naucio sam... Da je dobro davati savjet samo u dva slucaja: kada ga netko trazi ili kada je pitanje zivota i smrti. Naucio sam... Sto imam manje vremena, vise stvari mogu napraviti. Naucio sam... Ujed psa nece proci ako psa ubijes.

Procitajte ovo do zadnje recenice. Pokazite ove recenice prijateljima do kojih vam je stalo. Pošaljite ih svim prijateljima, čak I ako to znači poslati ih osobi koja ih je poslala vama. Ako vam se tekst vrati, znači da imate krug prijatelja.

* * *

Učitelja zena Hakuina, susjedi su hvalili kao čovjeka koji živi čednim životom.Blizu njega zivjela je jedna lijepa djevojka čiji su roditelji držali prodavnicu hrane. Iznenada, bez ikakvog upozorenja, njeni roditelji otkriše da je u drugom stanju. Ovo razljuti roditelje. Djevojka ne htjede priznati tko je otac, ali poslije mnogo svađe imenova Hakuina.U velikoj ljutnji roditelji odoše do učitelja."Tako, dakle!", bijaše sve što on reče.Kada se dijete rodilo, donijeli su ga Hakuinu. On je već izgubio svoj ugled, što ga nije mnogo brinulo, ali je veoma dobro vodio računa o djetetu. Dobijao je mlijeko od svojih susjeda i sve drugo što je djetetu trebalo.Poslije godinu dana djevojka - majka nije mogla vise izdržati. Reče roditeljima istinu - da je pravi otac djeteta jedan mladić koji je radio na ribljoj tržnici.Majka i otac djevojke odmah odose do Hakuina da ga mole za oproštaj, i iskreno se izvine, a i da uzmu dijete nazad.Hakuin je bio predusretljiv. Ustupajuci im dijete, sve što je rekao bilo je: "Tako, dakle!"

***

Čuangce i Hueitce šetali su mostom iznad reke Hao,kad Čuangce primeti: "Vidiš kako se ribica praćakaju u reci! To je njihova sreća."

"Kako možeš znati u čemu je sreća riba kad i sam nisi riba?" upita Hueitce.

"A otkud ti znaš da ja to ne znam kad ti nisi ja", odgovori Čuangce.

***

Lejla i Medžnun

Bio jednom jedan kralj. Čuo je za priču o dvoje ludo zaljubljenih - Lejli i Medžnunu. Saznao je da je Medžnun napustio svoj dotadašnji život u gradu i počeo živiti u pustinji i na poljima.

Kralj pozva svoje vezire (ministre) i vojnike te im naredi da mu dovedu Medžnuna u palaču. Vojnici odoše na polja, pronađoše Medžnuna i dovedoše ga pred kralja.

“Zašto si napustio društveni život, ostavio svoj dom a nastanio pećine i pustinje? Kako to da nisi osjetio slatkoću druženja?”, upita kralj.

“Ostavio sam svoju rodbinu i prijatelje jer su me krivili zbog ljubavi prema Lejli. Ah, kako bih volio da dođe dan kada će oni vidjeti njenu ljepotu i svi se u nju zaljubiti, i požaliti zbog svih ukora koje mi zbog nje uputiše!”, odgovori Medžnun.

Nastavio je pričati i pričati o Lejlinoj ljepoti do te mjere da je i kralj poželio viditi Lejlu. Naredio je vojnicima da mu ju dovedu.

Vojnici odoše do Lejlinoga plemena, pronađoše je i dovedoše pred kralja. Na kraljevo iznenađenje, Lejla bijaše mršava, tamnoputa i nimalo lijepa.

“Pa ona nije ništa posebno, sasvim je obična. Moje sluškinje ljepše su od nje. Nema sjaja, niti ljepote”, pomisli kralj.

Medžnun, osjetivši kraljeve misli, reče:

“Kralju, trebaš vidjeti Lejlin sjaj i ljepotu mojim očima. Moraš imati Medžnunovo oko kako bi ti se tajna njene ljepote otkrila.”

***

San

Jednom je jedan pobožan čovjek sanjao san kako bježi od lava. Čovjek pobježe na drvo i sjede na jednu granu drveta. Pogledavši dolje ugleda lava koji ga čeka. Zatim čovjek pogleda na stranu i ugleda dva pacova kako kruže oko grane, na kojoj je sjedio i jedu je. Jedan pacov je bio crn a drugi bijel. Činilo se da će grana uskoro pasti na zemlju. Čovjek sa strahom opet pogleda dole i ugleda crnu zmiju kako otvara svoja velika usta tako da mu se činilo da će upasti u njih.

Čovjek pogleda iznad sebe da vidi imali nešto zašto bi se mogao uhvatiti. Ugledao je drugu granu sa saćem meda na njoj. Kapi meda su kapale iz saća. Čovjek htjede da okuša jednu kap. Pružio je jezik i okušao kap meda koja je pala. Med je bio veoma sladak. On htjede da okuša još jednu kap. Kada to uradi izgubi se u slasti meda. Tako da zaboravi pacove koji su jeli njegovu granu, lava na zemlji i zmiju koja je sjedila ispod njega. Nako izvjesnog vremena probudi se iz svog sna.

Tražeči značenje sna otišao je do pobožnog učenjaka. Ovaj mu reče: „Lav kojeg si vidio je smrt. Uvijek te progoni i ide za tobom kuda god da ideš. Dva pacova bijeli i crn pretstavljaju dan i noć. Bijeli predstavlja dan a crni noć. Oni kruže jedan za drugim, jedući tvoje vrijeme i približavajući ti smrt. Velika crna zmija sa velikim ustima je tvoj grob čekajući da padneš u njega. Saće meda je ovaj svijet a slatki med je uživanje ovog svijeta. Mi volimo da okušamo slatko uživanje ovog svijeta želeći sve više i više. U međuvremenu se izgubimo u tom uživanju tako da zaboravimo naše vrijeme, našu smrt i naš kraj.“

***

Dva muškarca, obojica jako bolesni zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svaki dan imao mogućnost sjediti u svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi.

Drugi muškarac je morao stalno ležati na leđima.

Brzo su se upoznali i razgovarali po cijele dane. Pričali su o svojim obiteljima, svojim domovima, poslu, gdje su bili u vojsci, i gdje na odmoru. Svaki dan je muškarac koji je sjedio uz prozor opisivao drugome muškarcu stvari koje je vidio vani.

Muškarac na drugom krevetu je počeo živjeti za te jednosatne trenutke kada je njegov prijatelj sjedio i pričao o događanjima i bojama vanjskoga svijeta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima.Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su djeca spuštali svoje male čamce u vodu.Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cvijeće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je uljepšavalo pokrajinu, a u daljini su se vidjela svjetla grada.Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov je prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči te zamišljao sve te slikovite prizore.Jednoga dana mu je muškarac uz prozor opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je vidio u svom umu. Tako su prolazili dani i tjedni.

Jednoga jutra je jutranja sestra donijela vodu za umivanje i uz prozor pronašla tijelo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je tijelo odnijelo van.

Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomaknu uz prozor. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinula se da se je udobno namjestio te ga ostavila samog.Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi puta ugledao vanjski svijet.Konačno je imao priliku sam uživati u vanjskim ljepotama. Pogledao je kroz prozor i ugleda prazan zid.Muškarac je pitao sestru koji je to bio razlog da je pokojni prijatelj tako lijepo opisivao stvari u vanjskom svijetu. Sestra mu je rekla da je bio slijep i da nije mogao vidjeti zid koji je stajao ispred prozora. Reče: »A, možda je htio usrećiti vas?«

***

Indijska narodna priča

Nekada davno sva ljudska bića bila su bogovi, ali su tako zloupotrebili to svoje božanstvo da je vrhovni bog Brama odlučio da im ga oduzme i sakrije ga tamo gdje ga nikad neće naći. Ali, pitanje je bilo gdje sakriti njihovo božanstvo. Zato je Brama sazvao savjet bogova da bi mu oni pomogli da odluči. "Hajde da ga zakopamo duboko u zemlju", rekoše bogovi. Brama odgovori:

"Ne, to ne valja jer ljudi će kopati zemlju i naći će ga." Onda bogovi predložiše: "Da ga potopimo u najdublji ocean?" Brama se nije složio: "Ne, ni tamo", reče, "jer će oni naučiti da zarone u ocean i naći će ga." Bogovi će na to: "A da ga odnesemo na vrh najviše planine i tamo sakrijemo." Ali, Brama je i ovoga puta odgovorio: "Ne, ni to nije dobro jer će se vremenom popeti na svaku planinu i opet će preuzeti svoje božanstvo." Onda bogovi odustaše i rekoše: "Ne znamo gdje da ga sakrijemo pošto, izgleda ni na zemlji ni u moru nema mjesta do kog ljudska bića neće stići."Brama je dugo razmišljao, a onda je rekao: "Evo šta ćemo. Sakrićemo njihovo božanstvo u najdublji dio njihovog sopstvenog bića jer ljudi se nikad neće sjetiti da ga tu traže."Svi su se bogovi složili da je to savršeno skrovište, te tako učiniše. I od tog vremena ljudi su prošli zemlju uzduž i poprijeko, kopali, ronili, peli se i istraživali tražeći nešto što je već bilo u njima.

***

Čajevi za svekrvu

Jednom davno, djevojka zvana Li –Li se udala i otisla da zivi kod svog supruga i njegove majke.Za veoma kratko vrijeme Li-Li je shvatila da nikako nece uspjeti da se slozi sa svojom svekrvom.

Njihovo ponasanje je bilo toliko razlicito, da se Li-Li jako ljutila zbog mnogih svekrvinih navika, na sto je svekrva pak odgovarala kritikom.Prolazili su dani, prolazile su sedmice…

Li-Li i njena svekrva nikako nisu prestajale da se raspravljaju i svadjaju. Medjutim, cinjenica da je Li-Li, shodno staroj kineskoj tradiciji, duzna pokoravati se svekrvi i ispunjavati njene prohtjeve, dodatno je otezavala situaciju.Zbog svih tih svadja i nesreca u kuci muz je jako patio.

Na kraju Li-Li vise nije imala snage da izdrzi losu narav i ponasanje svoje svekrve, pa je odlucila da sto prije nesto poduzme.

Li-Li je otisla kod ocevog dobrog prijatelja, gospodina Huanga koji prodaje cajeve . Ispricala mu je o cijeloj situaciji i pitala da li bi on imao da joj proda neki otrov, kako bi ona mogla rijesiti problem.Gospodin Huang se malo zamislio i na kraju rekao: “Li-Li , pomoci cu ti da rijesis svoj problem, ali moras me dobro poslusati i ispuniti ono sto ti budem rekao.” Li-Li rece : “Da, gospodine Huang , ucinit cu sta god mi kazete ”

Gospodin Huang ode u straznju soBiću i vrati se nakon par minuta sa paketom cajeva.

Rekao je: “Mozes koristiti otrov koji brzo djeluje da bi se oslobodila svoje svekrve, medjutim, to moze izazvati sumnje kod ljudi. Zbog toga sam ti dao dosta caja koji ce polako trovati njen organizam. Svakog drugog dana pripremi ukusno jelo i stavi pomalo ovih trava u njen obrok. Ipak, moras paziti da neko ne posumnja na tebe kad ona umre, moras biti veoma oprezna i promjeniti ponasanje prema njoj, budi ljubazna. Nemoj se svadjati, postuj ono sto kaze i odnosi se prema njoj kao da je kraljica”

Li-Li je bila jako sretna. Zahvalila je gospodinu Huangu i pozurila kuci da sto prije zapocne sa njenom zaverom ubistva svekrve. Prolazile su sedmice, prolazili su mjeseci... Li-Li je svaki drugi dan servirala specijalno zacinjeno jelo svojoj svekrvi. Sjecala se sta joj je gospodin Huang rekao kako da izbjegne sumnju u ljudi, tako da je kontrolisala svoju narav, bila je poslusna prema svojoj svekrvi i ophodila se prema njoj kao prema svojoj majci.

Nakon sest mjeseci cijela kucna atmosfera je bila izmjenjena.

Li-Li je naucila kako da kontrolise svoju narav toliko dobro da se cak nikad vise nije ljutila ili bila nervozna. Nije imala cak ni jedan razlog za to od svoje svekrve tokom posljednjih sest mjeseci. Svekrva je djelovala puno njeznije, pa se obostrano slaganje zaista primjecivalo.

Njeno ponasanje prema Li-Li se promijenilo, pocela je da voli svoju snahu kao svoju rodjenu kcerku.Bez prestanka je pricala svojoj rodbini i prijateljicama kako je Li-Li najbolja snaha koju bi ikad pozeljela.Li-Li i njena svekrva su se sada mnogo bolje ophodile jedna prema drugoj, bas kao majka i kcerka.

Muz joj je bio jako sretan vidjevsi sta se dogadja u poslednje vrijeme.

Jednoga dana, Li-Li je ponovo otisla kod gospodina Huanga i ponovo ga zamolila za pomoc : „Dragi gospodine Huang, molim vas pomozite mi da sprijecim otrov da ubije moju svekrvu! Ona je postala divna zena i volim je kao svoju majku. Ne zelim da umre od otrova koji sam joj davala!”

Gospodin Huang se nasmjesi i zavrti glavom „ Li-Li , nemoj nista brinuti . Nikada ti nisam dao nikakav otrov. Cajevi su bili puni vitamina da poboljsaju njeno zdravlje. Jedini otrov je bio otrov u tvojim mislima i ponasanju prema njoj, ali ni toga vise nema, jer je tvoja ljubav prema njoj sve izmijenila.”

Jeste li ikada razmisljali da onako kako tretirate sebe, tako ce vas tretirati i drugi?

U Kini kazu: Osoba koja voli druge je osoba koju i drugi vole.Sacuvan

***

Svađa

Bila jednom dva monaha, koji su punih cetrdeset godina ziveli u istom manastiru a da se nijednom nisu posvadjali. Jednog dana prvi monah rekao je drugome: - Ne mislis li da bi trebali bar jednom da se posvadjamo? Ovaj drugi je uzvratio: - Zasto da ne . Oko cega cemo se svadjati? - Mogli bismo oko ovog hleba - predlozi prvi. - U redu, svadjajmo se oko hleba. Kako se to radi? - Ovako - rekao je prvi monah - Ovaj hleb je sada moj, sta ces sad? - Zadrzi ga - rekao je drugi monah.

Antoni de Melo

* * *

LjUBAV, BOGATSTVO, TUGA, SUJETA I ZNANJE

Na jednom dalekom usamljenom ostrvu usred okeana ziveli lepo i u slozi Ljubav, Bogatstvo, Tuga, Sujeta i Znanje. Ziveli su mirno na tom ostrvu daleko od svih svetskih briga i dogadjanja. Ali nakon mnogo vekova primetili su da njihovo ostrvo polako , pa sve brze i izvesnije nestaje. Vrlo brzo shvatili su da ostrvo ubrzano tone. Uznemireni oni spakuju svoje stvari i krenu polako da napustaju svoje lepo, carobno, ali tonuce ostrvo, koje im je vekovima pruzalo srecu.

Jedino Ljubav , postojana po prirodi, resi da ostane. Jedino je ona verovala i nadala se da je sve to privremeno i da ce doci bolji dani kada ce sve biti lepo i veselo kao nekada. Medjutim vremenom i Ljubav shvati da nema nade i da mora i ona da napusti svoj dom. Spakuje lepo ono malo stvari i puno uspomena sa sobom, ali ... sada vise nije bilo nacina da ode sa ostrva. Svi camci, brodovi i splavovi vec su otplovili a za pravljenje novih vise vremena nije bilo. Ljubav je pocela da doziva upomoc.

Nekako u to vreme, put tuda nanese Bogatstvo. Ljubav se obraduje srecnoj slucajnosti i zamoli Bogatastvo da je primi na svoj brod: - Primi me molim te, ostrvo tone, udavicu se - rekla je Ljubav. - Izvini ali moj camac je pun zlata i dragog kamenja. Nema mesta jos i za tebe Ljubavi. Ako i ti budes usla, bojim se potonucemo - rece Bogatstvo i ode.

Ljubav je pocinjala da hvata panika. Ostrvo je vise tonulo i vode je bilo vise. U panici, Ljubav je i dalje dozivala u pomoc. Onda je na svom splavu naisla Tuga. Ljubav se obradovala starom prijatelju: - Tugo, molim te spasi me. Potonucu zajedno sa ovim nasim ostrvcetom. Bilo bi steta da svet ostane bez ljubavi. - Zao mi je Ljubavi - odgovorila je tuga - Toliko sam tuzna da ne mogu da te povedem sa sobom. Zelim da budem sama. I ostavi ljubav daleko iza sebe.

Na ostvru Ljubav vec hvata ocaj . Ne vidi nacina da se spase iz nezgodne situacije u kojoj se nasla i to zato sto je verovala u bolje sutra. Medjutim, tracak nade, ili je mozda u pitanju vera, jos uvek su je nagonili da i dalje doziva u pmoc. Njena dozivanja privuku paznju Sujete koja je tuda slucajno prolazila. - Povedi me sa sobom. Ti si mi jedina nada - zamoli LJubav. - Ne dolazi u obzir! Vidi kakva si prljava i mokra, hoces da mi pokvasis camac . Sama si kriva! Sad snosi posledice. Lepo sam ti govorila da odes dok se jos moglo. - I jos uvredjena ode i ostavi Ljubav sa njenom tuznom sudbinom .

Izgubivsi i poslednju nadu, Ljubav se predala sudbini. Sela je na jedini nepotopljeni kamen sto je ostao od njihovog, nekad velikog i divnog ostrva i cekala da i on nestane ispod vode i sa sobom odnese i nju. U to niotkuda , pojavi se neki stranac u camcu. Stranac pridje sasvim blizu i pruzi Ruku ljubavi. Ona udje u camac i on je preveze na susedno ostrvo. Tu

je Ljubav izasla iz camca, zahvalila se i posla dalje. Tek par metara dalje shvatila je da ne zna ko ju je spasio. Okrenula se i dotrcala natrag do obale, ali camac sa strancem vec se izgubio na horizontu. Tada je Ljubav tek primetila Znanje kako sedi na obali. Prisla je i upitala: - Reci Znanje, ko je stranac koji me je spasao sigurne smrti? Znanje je pogleda, nasmesi se pa joj rece: - Kako, zar ti ne znaš? To je bilo VREME. - Vreme? - Upita zbunjeno Ljubav. - Da, VREME - odgovori Znanje - Jer jedino je VREME sposobno da spozna koliko je Ljubav velika.

***

Kamen mudre zene

Neka mudra zena, putujuci kroz planinu nadje u jednom potoku dragi kamen. Sutradan srete putnika koji bese gladan, te mudra zena otvori torbu da mu da nesto da pojede. On ugleda dragi kamen u njenoj torbi, ocara se njime i zatrazi od mudre zene da mu ga da. Mudra zena to ucini bez premisljanja.Putnik podje dalje, sav radostan zbog svoje dobre srece. Znao je da kamen dovoljno vredi da ga ucini bogatim.Ali, posle nekoliko dana, vrati se on nazad i potrazi mudru zenu. Kad je nadje, dade joj kamen i rece: "Razmisljao sam. Znam koliko je ovaj kamen vredan, ali ti ga vracam u nadi da cu od tebe dobiti nesto sto je mnogo, mnogo vrednije. Ako mozes, daj mi to sto imas u sebi, a sto ti je omogucilo da mi s takvom lakoćom daš ovaj skupoceni kamen."

***

Biseri

Jedne veceri dva trgovca biserima u isto vreme stigla su u konaciste za karavane u pustinji. Obojica su bila zbunjena zbog prisustva drugoga, i dok je jedan od njih rastovarivao devu, nije mogao odoleti napasti da mu, kao slucajno, na zemlju padne veliki biser. Biser se otkotrlja do drugog trgovca, koji ga s upadljivom ljubaznoscu podigne i vrati vlasniku rekavsi: "Imate vrlo lep biser, gospodine, velik i sjajan.""Kako ljubazno od vas da to kazete", odgovori drugi. "U stvari, to je jedan od manjih iz moje zbirke."Beduin, koji je sjedio pokraj vatre, ustane i pozove obojicu da jedu s njime. Kad su poceli jesti, beduin im isprica ovo: "I ja sam, dragi prijatelji, jedno vreme bio draguljar poput vas. Jednog me dana iznenadila velika oluja u pustinji. Udarala je mene i moju karavanu s leva i desna, sve dok me nije rastavila od mojih drugova, a ja sam bio posve izgubljen. Prolazili su dani, a mene je uhvatila panika kad sam shvatio da se vrtim u krugu, i da ne znam gde se nalazim, i u kojem pravcu moram putovati. Tada sam, gotovo umiruci od gladi, skinuo sve vrece s grbe moje deve, prevrcuci po stoti put. Zamislite kako sam bio uzbudjen kad sam naisao na torBiću koju prije nisam zapazio. Drhtavim rukama otvorio sam je nadajuci se da cu naci nesto za jelo. Zamislite moje razocaranje kad sam otkrio da su u njoj bili samo biseri."

***

Guru

U jednom selu postojao učitelj kojeg su svi poštovali i pitali ga za sve što bi uradii. Jednog dana dolazi mu čovek: - Imam ženu i petoro dece. Svi galame, vrište, urlaju, ne može se živeti od njih. - Učinićeš sve, ali baš sve, što ti kažem? - Da. Samo pomagajte, molim vas! - Dobro. Imaš stoku? - Da. Sve i stoku i živinu... i sve. - Lepo. Uvedi ih sve u kuću. I stoku i živinu, sve uvedi u kuću, a posle nedelju dana dođi da popričamo. Čovek odlazi zbunjen, ali rešen da posluša. Posle nedelju dana čovek dolazi kod učitelja. - Šta je ovo, učitelju. Sad je tek nesnosna galama. A od izmeta i smrada da ne govorim... - Dobro, samo polako. Izvedi svu stoku i živinu iz kuće, neka ostane samo porodica. Dođi posle nedelju dana da popričamo. Posle nedelju dana čovek opet dolazi kod učitelja. - Uh, kakva milina. Jeste da deca galame, viču... ali posle onoga... - E vidiš, sinko. - Reče mu učitelj. - Ja sam dugo patio što nemam cipele, sve dok jednog dana nisam naišao na čoveka bez nogu.

***

Na 72. spratu jednog nebodera mladi čovek je gledao kroz prozor. Na vrata pokuca njegov sekretar, uđe pa reče:

- Gospodine, samo da vam javim da je onih 7 miliona dolara upravo leglo na vaš račun. - Dobro, dobro . . . reče mladi čovek pomalo odsutno, a potom odmah upita :

- De, reci mi, šta bi ti da ti neko kaže da si dobio 7 miliona dolara? Šta bi radio?

- O, pa. . .ne znam gospodine. . .ja se pravo da vam kažem nisam nikad ni usudio da razmišljam o tako velikoj sumi. . .ali. . .verovatno bi moj život bio sasvim drugačiji - reče sekretar. - Drgačiji kažeš. Bio bi radostan pretpostavljam?

- Jako gospodine. Mislim da se u stvari ne bih treznio nedelju dana od slavlja. - E, lepo. . .a vidiš, mene ta vest koju si mi upravo saopštio dolara uopšte ne dotiče. I sad ja tebe pitam, šta koji moj ja ovde radim ako me takve stvari više ne raduju? Čemu sve ovo?! Šta je život uopšte? Ispali mladi čovek seriju pitanja gledajući svog sekretara pravo u oči.

- O. . .ne bih znao to gospodine. . .to je više ovako. . .filozofsko pitanje, morali bi da pitate nekog mudraca za te stvari - reče sekretar sav zbunjen.

- BRAVO! Upravo to ću iz ovih stopa da uradim. Molim te, organizuj mi put za Nepal, idem pravo kod dalaj Lame.Taj zna sve - reče mladi čovek zbunjenom sekretaru i žurno napusti kancelariju da se spremi za put.

. . . kod Dalaj Lame . . .

- Učeni Lamo, ja te neću mnogo opterećivati svojim pitanjima, imam zapravo, samo jedno, a ono glasi : ŠTA JE TO ŽIVOT? Ja sam znate potpuno ostvaren čovek. Imam mnogo stanova, kuća, imam čak dvorac u Engleskoj, apartmane na Azurnoj obali, imam kockarnice, fabrike, poslove koji sami sebe vode, imam banke, imam ženu, ljubavnice, decu, zdravlje. . .obezbedio sam 6 svojih pokolenja unapred, imam dakle SVE! Ali. . .još uvek ne znam zašto smo mi ovde i šta je to život. . .i tako te stvari pa ako bi Vi. . .i tu ga učeni Lama učtivo prekide:

Mladi gospodine, ja sam davno radio jedan doktorat na tu temu ali to bi vama bilo jako opširno. Evo šta ćete da uradite. Otiđite na reku Gang. Tamo ima jedan starac koji zna odgovore na SVA pitanja. On će vam reći.

Mladi čovek odmah organizuje ekspediciju ka reci Gang i zaista, posle malo probijanja kroz šipražje i vrbake, na obali reke, sedeo je starac, sav sed i zarastao u belu kosu i bradu, zagledan negde daleko u drugu obalu reke. Mladi čovek mu polako priđe i reče:

Oče, ja dolazim preko pola sveta samo da mi daš odgovor na jedno pitanje. -Pitaj sinko - reče starac nirnim glasom. -Reci mi oče - š t a j e t o ž i v o t?

A starac poćuta neko vreme i ne pogledavši mladog čoveka, zagledan i dalje u obalu preko puta. . .misli . . . misli . . . pa onda reče: Sine . . . život, to ti je jedna veeelika reka . . .

- Ma dobro to - reče mladi čovek, ali šta je sa novcem, bankama, jahtama, kockarnicama? Šta sa luksuznim automobilima i nakitom? Šta sa hotelima, putovanjima po celom svetu? Kolekcijama slika i vina, ergelama konja . . . Šta sa ljubavnicama, raskalašnim šopinzima, zabavama? ŠTA SA TIM ??!

A starac se okrete, poče da ustaje pa sav zbunjen reče: Čekaj bre . . . pa zar nije samo . . . jedna velika reka ??

***

Živeo jednom jedan bračni par koji je imao dvanaestogodišnjeg sina i jednog magarca. Odlučili oni da malo putuju, rade i upoznaju svet i tako krenuše na put.

Kad su došli u prvo selo ljudi su komentarisali: "Pogledajte vi ovog nevaspitanog dečaka. On sedi na magarcu dok njegovi siroti stari roditelji vuku magarca". Žena tada reče mužu: "Nećemo dozvoliti da ljudi tako loše pričaju o našem sinu". Muž je skinuo dete s magarca i sam seo na njega.

Kad su došli u drugo selo, ljudi su mrmljali: "Pogledajte ovo, sram nek bude ovog čoveka kad pušta da mu žena i dete vuku magarca dok on sedi". Odlučiše oni da ce žena sesti na magarca, a muž i sin će držati uzde.

Dođoše oni tako i u treće selo gde su ljudi ponovo komentarisali: "Jadan čovek! Ceo dan je

radio, a žena mu je sela na magarca. I jadan sin! Ko zna šta ga sve čeka s takvom majkom". Tada odlučiše da se svo troje popnu na magarca i nastave put.

Kad su došli do sledećeg sela čuli su meštane kako komentarišu da će jadnom magarcu puknuti leđa zbog prevelike težine. I tada oni svo troje siđu dole i odlučiše da hodaju pored njega.

Kad su prolazili kroz sledeće selo, nisu mogli verovati komentarima ljudi koji su im se smejali: "Pogledajte ove tri budale... hodaju, a imaju magarca koji bi ih mogao nositi".

POUKA:

Ljudi uvek kritikuju i komentarišu, štagod uradio.... Teško je svima ugoditi, a i teško je pronaći osobu kojoj ćeš biti dobar upravo takav kakav si. Zato živi kako veruješ i radi šta ti srce kaže.

***

Stranac

U jedno selo došao je stranac koji je želao da se tu nastani. Na putu je susreo starca i upitao ga kakvi su ljudi u selu. Starac mu je odgovorio pitanjem:

¨A kakvi su ljudi bili tamo gde si do sada živeo?¨ ¨Loši¨, odgovori došljak. ¨Svi su bili pakosni i svađalice¨. ¨Produži, stranče, dalje. I ovde su takvi ljudi¨, odgovori mu starac.

Posle izvesnog vremena, u selu se pojavio drugi stranac. I on je želeo da se tu nastani. I njemu je starac postavio isto pitanje, a došljak je odgovorio:

¨Dobri su bili ljudi, lepo smo se slagali, ali ja sam odlučio da malo promenim sredinu¨. ¨I ovde su dobri ljudi¨, odgovori starac. ¨Slobodno se ovde nastani, biće ti lepo¨.

***

Jednog su dana razbojnici oteli petogodišnjeg dečaka i spalili selo u kome je živeo. Kad se otac vratio, video je zgarište i učinilo mu se da je ugljenisano dečije telo njegov sin. Plačući i čupajući kosu spalio je dečije telo, sakupio pepeo u jednu vrećicu i stalno je nosio sa sobom. Jednog je dana, međutim, njegov pravi sin pobegao od razbojnika i vratio se kući. Pokucao je na očeva vrata. Otac koji je još uvek plakao i nosio vrećicu s pepelom sa sobom, upitao je: "Ko je tamo?" "Tata, ja sam, tvoj sin. Otvori vrata." Otac je pomislio da se neki obestan dečak s njime šali. Viknuo mu je neka odlazi i nastavio je plakati. Dečak je uporno kucao, ali otac nije otvarao vrata. Nakon nekog vremena dečak je otišao. Otac i sin više se nikada nisu videli.

Na kraju je mudrac dodao: "Smatraš li nešto istinom, ako se toga previše držiš, kada sama istina dođe na tvoja vrata, nećeš joj otvoriti".

***

Stvarnost : Zašto ljudi misle da sam ružna i zla ? Mašta : A zašto ljudi misle da sam ja lepa, ali beskorisna ? Stvarnost : Zato što nemaš pravog smisla postojanja ..... Mašta : Zar snovi ne postoje jednako kao i misli ? Stvarnost : Snovi postaju smisao sami sebi, a misli su smisao koji će zaista postati ..... Mašta : Ali ostvarene misli mogu kao i razum zauvek nestati, a snovi nastaju sve do smrti ! Stvarnost : A šta se događa sa snovima nakon smrti ? Mašta : Nestanu zajedno sa stvarnošću ..... Stvarnost : I šta onda ostaje smisao postojanja ? Mašta : Večnost u traženju ..... Stvarnost : Traženju večnosti ? Mašta : Traženju besmrtne istine ..... Stvarnost : Znači ja kao i ti nisam istina ? Mašta : Ne, istina je ljubav koja se žrtvuje za voljenoga ..... stvarajući smisao postojanja !

Stvarnost se iznenada probudila iz sna ..... Napokon je postala srećna jer je osetila da nije usamljena !

***

Kada vam se učini da gubite kontrolu nad svojim životom, kada 24 časa na dan nije dovoljno, setite se tegle kiselih krastavaca . . . i kafe . . .

Profesor je stajao pred grupom studenata na času filozofije i držao neke predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.

Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu.

Blago ju je protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor izmedu loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.

Sledeća kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jedared da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.

Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali. '’Sada!'’, rekao je profesor, dok je smeh zamirao, '’hoću da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strašno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su ostale stvari koje su važne:

vaš posao, vaša kuća i vaš auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.

Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice. Isto važi u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada nećete imati mesta za one važne stvari.

Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se sa decom.

Nađite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18. Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice - stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.'’

Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta je predstavljala kafa. Profesor se nasmejao. '’Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, da bi vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem.'’

***

J e d n o m d a v n o, svi ljudski osjecaji i sve ljudske kvalitete nasli su se na jednom skrivenom mjestu na Zemlji. Kada je DOSADA zijevnula treci put, LUDOST je, uvijek tako luda, predlozila: "Hajdemo se igrati skrivaca! Tko se najbolje sakrije, pobjednik je medju osjecajima." INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je, ne mogavsi presutjeti, zapitala: "Skrivaca? Kakva je to igra?"

"To je jedna igra", zapocela je objasnjavati LUDOST, "u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milijun, dok se svi vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem, polazim u potragu, i koga ne pronadjem, taj je pobjednik."

ENTUZIJAZAM je zaplesao, slijedilo ga je ODUŠEVLJENJE. SREĆA je toliko skakala da je nagovorila SUMNJU i APATIJU koju nikada nista nije interesiralo. Ali nisu se svi htjeli igrati. ISTINA je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala? Ionako je uvijek, na kraju, svi pronadju. PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo sto on nije bio taj, koji se sjetio predloziti igru. OPREZ nije htio riskirati.

"Jedan, dva, tri..." pocela je brojati LUDOST.

Prva se sakrila LIJENOST, koja se kao i uvijek, samo bacila iza prvog kamena na putu. VJERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u sjenu USPJEHA koji se muceci popeo na vrh najviseg drveta. VELIKODUŠNOST se nikako nije mogla odluciti gdje se sakriti jer joj se svako mjesto cinilo savrsenim za jednog od njenih prijatelja. LJEPOTA je uskocila u kristalno cisto jezero, a SRAMEŽLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta. KRASOTA je nasla svoje mjesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vjetra. SEBIČNOST je pronasla skrovište,

ali samo za sebe! LAŽ se sakrila na dno oceana (laze, na kraju duge), a POŽUDA i STRAST u krater vulkana. ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije vazno.

Kada je LUDOST izbrojala 999.999, LJUBAV jos nije pronasla skroviste jer je bilo sve zauzeto. Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se prekrasnim pupoljcima. "Milijun", zavikala je LUDOST i zapocela svoju potragu.

Prvu je pronasla LIJENOST, iza najblizeg kamena. Ubrzo je zacula VJERU kako raspravlja o teologiji s Bogom, a STRAST i POŽUDA su iskocile iz kratera od straha. Slucajno se tu nasla i ZAVIST, i naravno USPJEH, a SEBIČNOST se nije trebalo niti traziti. Sama je izletjela iz svog savrsenog skrovista koje se pokazalo pcelinjom kosnicom. Od tolikog trazenja LUDOST je ozednila, i tako u kristalnom jezeru pronasla LJEPOTU . Sa SUMNJOM joj je bilo jos lakse jer se ona nije mogla odluciti za skroviste pa je ostala sjediti na obliznjem kamenu.

Tako je LUDOST, malo po malo, pronasla gotovo sve. TALENT u zlatnom klasju sita, TJESKOBU u izgorjeloj travi, LAŽ na kraju duge (laze, bila je na dnu oceana), a ZABORAV je zaboravio da su se uopce icega igrali.

Samo LJUBAV nije mogla nigdje pronaci. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je već bila bijesna, Ugledala je ruzičnjak.

Usla je medju ruze, uhvatila suhu granu i od bijesa i iznemoglosti pocela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se zacuo bolan krik. Ruzino je trnje izgreblo LJUBAVI oci. LUDOST nije znala sto uciniti. Pronasla je pobjednika, osjecaj nad osjecajima, ali LJUBAV je postala slijepa. Plakala je i molila LJUBAV da joj oprosti i naposljetku odlucila zauvijek ostati uz LJUBAV i pomagati joj.

Tako je LJUBAV ispala pobjednik nad osjecajima, ali je ostala slijepa, a LUDOST, LUDOST je prati gdje god ide.

***

On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona bejaše nežna i osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajna priča. Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju. Njezin muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨. Čovek nije ništa odgovrio. Seo je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:

¨Ti nećeš umreti!¨ ¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom. ¨Zato jer si mi potrebna!¨ ¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨

Od toga dana ženi je pošlo nabolje. Danas se vrlo dobro oseća. Lekari se i dalje pitaju od koje je to bolesti bolovala i koji su je lekovi tako brzo izlečili.

Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah. Nemoj reći: »Moja majka, moj sin, moja žena... to već ionako zna«. Možda i zna. No, bi li se ti ikad umorio slušajući voljenu osobu koja ti to ponavlja? Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci: »Ja sam, želim ti reći da te volim«. Stisni ruku osobi koju voliš i reci: »Trebam te! Volim te, volim, volim te...«.Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.

***

Prava ljubav

Za Mozisa Mendelsona, dedu cuvenog nemackog kompozitora nikako ne bi moglo da se kaze da je bio lep covek. Imao je pilicno nisku figuru i bio je groteskno povijen u ledjima. Jednoga dana otisao je u Hamburg u posetu trgovcu koji je imao prelepu kcer Frumtje. Mozis se beznadezno zaljubio u nju. Medjutim, Frumtje je, zbog njegovog nakaznog izgleda, osecala odbojnost prema njemu.

Kada je doslo vreme za odlazak, Mozis je sakupio hrabrost i popeo se stepenicama do devojcine sobe da bi poslednji put s njom porazgovarao. Ona je bila vizija nebeske lepote i zbog toga sto je odbijala da ga pogleda, osecao je duboku tugu. Posle nekoliko pokusaja da zapocne razgovor, Mozis je stidljivo upitao: - Da li verujete da se ljudi vencavaju na nebesima? - Da - odgovorila je ne podizuci pogled. A vi? - Ja verujem - glasio je njegov odgovor. Znate, kada se na nebesima rodi decak, Gospod objavi kojom ce se devojkom ozeniti. Kada sam se ja rodio, meni su pokazali moju buducu mladu . Zatim je Gospod dodao: "Tvoja zena bice grbava." Od tada sam glasno izgovarao:"O, Boze, grbava zena bice prava tragedija. Molim ti se, Gospode, daj meni grbu a nju ostavi da bude lepa."

Na to ga je Frumtje pogledala pravo u oci i protresla ju je jeza od nekog dubokokg osecanja. Ustala je i pruzila Mendelsonu svoju ruku. Kasnije mu je postala veoma privrzena supruga.

***

Čovek s jednom cipelom

Neki je čovek ušao u autobus i seo pored čoveka koji je samo na jednoj nozi imao cipelu.

“ Očigledno je da ste izgubili jednu cipelu.” “ Ne dobri čoveče ”, odgovorio je, “ jednu sam našao.”

Ako je nešto očigledno, ne mora biti i istinito.

***

Morska zvezda

Šetajući plažom u predvečerje, stari je čovek primetio mladu ženu kako uzima nasukane morske zvezde i baca ih nazad u more. Konačno ju je pristigao i upitao zašto to čini. Odgovorila je da će morske zvezde do jutra izumreti. "Ali plaža se prostire u nedogled i morskih zvezda ima na milione" reče starac. "Zar će tvoj trud učiniti bilo kakvu razliku?" Mlada žena pogleda morsku zvezdu koju je imala u ruci i baci je u sigurnost mora. "Za ovu morsku zvezdu postoji razlika" reče ona.

***

Jedan čovek i njegov sin su jednog dana išli šumom. Odjednom, dečak zape i osećajući bol kriknu: "Ahhh!" Iznenada, ču glas koji je dolazio s planine: "Ahhh!" Znatiželja ga obuze pa dreknu: "Ko si ti?" Ali, odgovor koji dobi beše: "Ko si ti?" Ovo ga naljuti, pa ponovo dreknu: "Kukavico!" Glas odgovori: "Kukavico!" Dečak pogleda oca i upita ga: "Tata, šta se ovo dešava?"

"Sine", reče otac, "obrati pažnju." Tada otac viknu: "Divim ti se!" Glas odgovori: "Divim ti se!" Otac ponovo uzviknu: "Predivan si!" Glas reče: "Predivan si!" Dečak je stajao iznenađen, ali još uvek ne shvatajući šta se dešava.

Otac mu objasni: "Ljudi ovo zovu 'eho'. Ali, to je ustvari 'život'. Život ti uvek vraća ono što ti daješ. Život je ogledalo tvojih dela. Želiš li više ljubavi, podaj više ljubavi. Želiš li više dobra, podari više dobra. Želiš li razumevanje i poštovanje, tada razumevaj i sam poštuj. Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te respektuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i respektuj ih. Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekat života. Život ti uvek vraća ono što daješ. Tok tvoga života nije slučajnost, on je ogledalo tvojih dela."

***

Ljubavni test

Ovo je test ljubavi! Dati su simptomi i odgovori na pitanje "da li je to ljubav"

DLANOVI TI SE ZNOJE, SRCE UBRZANO LUPA, A GLAS TI ZASTAJE U GRLU?* To nije ljubav, to je zaljubljivanje.NE MOŽEŠ SKINUTI POGLED ILI RUKE SA NJEGA?* To nije ljubav, to je požuda.PONOSNA SI NA NJEGA I ŽELIŠ GA SVIMA PREDSTAVITI?* To nije ljubav, to je sreća.

ŽELIŠ GA, JER ZNAŠ DA JE ON TU PORED TEBE?* To nije ljubav, to je usamljenost.S NJIM SI JER ON TO ŽELI?* To nije ljubav, to je sažaljenje.S NJIM SI JER TE LJUBI I DRŽI ZA RUKU?* To nije ljubav, to je nesigurnost.SRCE TI POSKOČI ČIM GA VIDIŠ?* To nije ljubav, to je strast.OPRAŠTAŠ MU GREŠKE JER SE BRINEŠ ZA NJEGA?* To nije ljubav, to je prijateljstvo.SVAKI DAN MU GOVORIŠ DA JE ON JEDINA STVAR NA KOJU MISLIŠ?* To nije ljubav, to je laž.ODREKLA BI SE NAJDRAŽIH STVARI RADI NJEGA?* To nije ljubav, to je velikodušnost.

SRCE TE BOLI I SVE SE U TEBI LOMI KADA JE ON TUŽAN?* Da, to je LJUBAV.PRIVLAČE TE DRUGI, ALI IPAK OSTAJEŠ S NJIM BEZ TRUNKE KAJANJA?* Da, to je LJUBAV.PRIHVAĆAŠ NJEGOVE MANE JER SU I ONE DIO NJEGA?* Da, to je LJUBAV.S NJIM SI ZBOG TE NESHVATLJIVE MJEŠAVINE BOLI, SREĆE I UŽIVANJA?* Da, to je LJUBAV.DALA BI ŽIVOT ZA NJEGA?* Da, to je LJUBAV.

* * *

Test pravog prijateljstva

Ovo je test prijateljstva! Uz svako slovo reči PRIJATELJSTVO nalazi se odgovarajući pojam.

Rec PRIJATELJSTVO ima 12 slova . . .

1. poverenje2. razumevanje3. iskrenost 4. jasnocu5. avanturu6. toplinu7. ekstremnost8. ljubav 9. spontanost10.temperament11.velikodusnost12.odgovornost

Ako su svi navedeni pojmovi opisuju vaše odnos sa nekim onda budite sigurni da je to pravo i istinsko prijateljstvo ! ! !

* * *

Ljubav sve rešava

Jedna zena je izasla iz kuce i ugledala tri coveka sa dugim belim bradama kako sede na dvoristu. Nije ih poznavala. Rekla je: "Ne bih rekla da Vas poznajem ali mi delujete gladni. Molim Vas da udjete i pojedete nesto. ""Zajedno ne mozemo uci u kucu,"odgovorili su."A sto ne?" pitala je zena.Jedan od staraca poceo je da objasnjava: "Njegovo ime je Dobronamernik", pokazao je na jednog od njih zatim pokazavsi na drugog rece: "On se zove Uspeh, a ja sam Ljubav. Sada se vrati u ku´cu i dogovori se sa muzem kojeg od nas ho´cete da pozovete".Zena se vratila u ku´cu i ispricala muzu sta joj je starac rekao. Muz se obradovao: "Ovo je divno!! U ovom slucaju pozovimo Dobronamernika. Neka udje i nek nam napuni kucu dobrom namerom!"Zena je predlozila: " Zar ne bi bilo bolje pozvati ljubav? Kuca bi nam se napunila ljubavlju!"Muz se slozio. Zena je izasla i upitala starce:"Ko je od Vas Ljubav? Molim te udji i budi nas gost".Ljubav ustade i krenu prema kuci. Druga dvojica su takodje ustali i pratili svog druga. Zena je iznenadjeno upitala Dobronamernika i Uspeh: "Ja sam samo Ljubav pozvala, zasto vi dolazite?"Starci su odgovorili u isti glas: "Da si pozvala Dobronamernika ili Uspeh druga dvojica bi trebalo da ostanu napolju. Ali posto si pozvala Ljubav gde on ide tu i mi pripadamo".

Gde je Ljubav tu se moze naci i Dobra namera a i Uspeh!!!!!!

Ja Vam Zelim...Gde ima bola zelim Vam mir i Blagoslov.Gde je oskudica Zelim da se vrati samopouzdanje da bi ste istrajali.Gde je umor i premorenost Zelim Vam ozdravljenje,strpljenje i ponovnu snagu.Gde je strah Zelim Vam ljubav i hrabrost.

 

* * *

Stvari nisu uvijek onakve kakve izgledaju

Dva anđela putnika zaustavila su se da prenoće u kući jedne vrlo imućne porodice. Porodica je bila netaktična i nije im odobrila da se smeste u gostinjskoj sobi njihove vile. Umesto toga dali su im mali prostor u hladnom podrumu kuće. Dok su raspremali ležajeve na podu, stariji anđeo ugledao je jednu pukotinu na zidu, i popravio ju je. Kada ga je mlađi anđeo upitao zašto je to napravio, stariji mu je odgovorio, “Stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine”.

Sledeću noć, anđeli su došli da prenoće u kuću jednog vrlo siromašnog para, ali muškarac i njegova žena bili su vrlo gostoljubivi. Nakon što su sa njima podelili ono malo hrane što su imali, bračni par je dozvolio anđelima da spavaju u njihovom krevetu gde će se moći dobro odmoriti. Kada su se sledeći dan probudili, anđeli su pronašli gospodina i njegovu suprugu u suzama. Jedina krava koju su posedovali, čije je mleko bilo njihov jedini izvor prihoda, ležala je mrtva na polju. Mlađi anđeo bio je besan i upita starijeg anđela, “Kako si mogao dozvoliti da se to desi? Prvi čovjek imao je sve, i ti si mu pomogao popravivši rupu u njegovom zidu; druga obitelj imala je malo toga, ali je bila spremna sve podijeliti, a ti si dozvolio da im ugine krava”.

“Stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine” odgovori stariji anđeo.

“Kada smo bili u podrumu one vile, primetio sam da je u onoj pukotini na zidu sakriveno zlato. S obzirom da je vlasnik bio opsednut novcem, zatvorio sam pukotinu tako da im onemogućim da pronađu to zlato.”

“Noćas, dok smo spavali u krevetu siromašne porodice, anđeo smrti došao je po ženu ovog seljaka, a ja sam mu dao kravu. Dakle, stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine”.

Ponekad se desi upravo to, kada stvari ne idu onako kako bismo želeli . . .

Neke osobe ulaze u naše živote i brzo odlaze iz njih . . .

Neke osobe postaju prijatelji,             

ostaju sa nama dugo,

ostavljajući prekrasne tragove u našim srcima . . .

I nećemo biti isti kao pre jer smo imali dobroga prijatelja!!  

Juče je istorija.

Sutra, jedna zagonetka.

Danas, jedan poklon.

I zbog toga se zove sadašnjost!

Vjerujem da je život poseban . . .živi ga i upijaj svaki trenutak...

Uzmi ovog malog anđela

i drži ga blizu sebe

on je tvoj anđeo čuvar

poslan da se brine o tebi

 

Ovo je jedan poseban anđeo čuvar.

U ovom trenutku:

-Neko je ponosan na tebe.

-Neko misli na tebe.

-Nekome nedostaješ.

-Neko je zahvalan na podršci koju si mu dao.

-Neko želi da budeš sretan. -Neko ti želi nešto darovati.

-Neko misli da ti JESI dar.

-Neko te želi zagrliti.

-Nekome si u mislima i osmehuje se.

-Neko želi plakati na tvom ramenu.

-Neko želi sa tobom izaći i zabaviti se.

-Neko ima potrebu za tvojim oprostom.

-Neko je zahvalan što si mu oprostio.

-Neko želi podeliti vlastite snove sa tobom.

-Neko te ceni zbog toga kakav si.

-Neko želi da znaš da je uvek tu uz tebe.

-Neko je sretan jer si mu prijatelj.

-Neko ti želi biti prijatelj.

-Neko se uzda u tebe.

* * *

Kako obuzdati ljutnju

Nekada davno živela je devojcica koja je imala lošu narav. Njena majka joj je dala kesu punu eksera i kazala joj da svaki puta kad izgubi živce mora zabiti jedan ekser u ogradu.Prvi dan je morala zabiti cak 37 eksera! Tokom sledecih nekoliko nedelja kako se je ucila kontrolisati, broj eksera zabijenih smanjivao se iz dana u dan.Shvatila je da joj je lakše obuzdavati ljutnju nego zabijati ekser u tvrdu ogradu. Napokon, stigao je dan kada devojcica nije izgubila živce ni jedanput! Kazala je to majci i ona joj je savjetovala da svaki takav dan koji prode u miru - izvuce jedan ekser.Stigao je dan kada je devojcica rekla majci da više nema niti jednog eksera u ogradi! Majka je uzela kcer za ruku i odvela je do ograde, i rekla joj: "Dobro si ucinila kceri moja...ali pogledaj rupe koje su ostale u ogradi...ograda više nikada nece izgledati isto! Kada kažeš nekome nešto u ljutnji povrediš ga. Kao da zabiješ nož u tu osobu i potom ga izvadiš napolje. Nema veze koliko puta kazes: "Žao mi je"..rana je ipak još uvek tu. Povrediti nekoga recima je ponekad gore nego fizicki. Prijatelji su naše retko bogatstvo i treba ih cuvati. Oni te nasmejavaju kada si tužna, ohrabruju te kada trebaš uspeti nešto u životu, pozajmljuju ti rame za plakanje, uši za slušanje i otvaraju ti srce."

Cuvajte svoje prijatelje i izvinite im se ako ste ikada napravili kakvu rupu u njihovoj ogradi

 

* * * 

Zašto brinuti?

U životu treba brinuti samo o dvie stvari :

Jesi li zdrav ili si bolestan.

Ako si zdrav,

tada nemaš o čemu brinuti.

Ali ako si bolestan,

samo o dvema stvarima trebaš brinuti:

Hoćeš li ozdraviti

ili ćeš umreti.

Ako ćeš ozdraviti,

tada nemaš o čemu brinuti.

Ali ako umreš

samo o dvema stvarima trebaš brinuti:

Ideš li u raj ili ideš u pakao.

Ako ideš u raj

tada nemaš o čemu brinuti.

Ali ako ideš u pakao,

bićeš toliko zaposlen pozdravljajući se sa svojim prijateljima tako da nećeš imati vremena za brigu!

 

Zato, zašto brinuti?

Budi sretan!!!

 

* * *

Jednog dana ili sada . . .

Moj prijatelj otvori jednu od ladica koja je pripadala njegovoj zeni. Izvadi jedan zamotuljak u pirincanom papiru i rece : " Ovo nije bilo sta, ovo je nesto specijalno." Odmotao je paketic i odbacio papir, i onda se duboko zagledao u biranu svilu i cipku. Ona

je ovo kupila kad smo bili prvi put u New Yorku, pre otprilike osam ili devet godina. Nije ga nikada upotrebila. Cuvala je to za neku "specijalnu priliku"."Dobro... ja mislim da je sada prigodna prilika za to."Prisao je krevetu i polozio rublje pored druge garderobe, koju ce ona imati na pogrebu. Njegova zena je umrla. Okrenu se prema meni i rece:"Ne cuvaj nikada nista za neke specijalne prilike, svaki dan u tvom zivotu je specijalan".Jos uvek mislim na njegove reci... one su promenile moj zivot. Ja citam vise, a cistim manje. Ja sedim na terasi i uzivam u pejzazu, i ne smeta mi korov u vrtu. Ja provodim vise vremena sa porodicom, a manje na poslu. Shvatio sam da je zivot u sustini jedna celina ispunjena uzicima, a ne kurs prezivljavanju. Ja ne cuvam nista vise. Ja upotrebljavam moje kristalne case svaki dan. Ja obucem moj novi sako, kad idem u supermerket, ako mi je zelja. Ja ne cuvam moj najbolji parfem za specijalne izlaske, ja ga upotrebljavam uvek kad pozelim. Fraze..."jednog dana" i "jednog od ovih dana" skoro su nestale iz mog recnika. Ako je nesto vredno videti, slusati ili raditi, onda ja zelim da vidim, slusam ili radim to SADA. Ja nisam siguran u to sta bi zena mog prijatelja uradila, da je samo znala da je nece biti ovde sutra, u sta mi sve verujemo. Ja mislim da bi ona bila vise u kontaktu sa svojom familijom, svojim najblizim prijateljima. Ona bi mozda nazvala svoje stare prijatelje i molila za oprostaj za neke nesporazume, i pomirila se s njima. Verujem da bi ona isla da jede u kineskom restoranu, to je njena omiljena hrana. Upravo ove neuradjene male stvari sto meni smetaju, ako bih ja znao da su mi sati izbrojani.Smeta me da sam prestao sretati moje dobre prijatelje koje sam ja "jednog dana" hteo da kontaktiram. Smeta mi da ne pisem pisma, koje sam mislio pisati "jednog od ovih dana". Smeta mi, i zalosti me da nisam rekao mojim roditeljima, mojoj braci i deci, cesce, koliko ih volim. Sada pokusavam da ne zakasnim, ne drzim po strani, ili cuvam nesto, sto moze da obogati nas zivot, sa smehom ili radoscu. I svaki dan kazem sebi samom, da je danas jedan specijalan dan... Svaki dan, svaki sat, svaki minut... je specijalan.

 

* * *

Instrukcije za zivot

Pruzaj ljudima vise nego sto ocekuju, i radi to sa voljom.

Nauci napamet stihove koje volis.

Ne veruj u sve sto cujes.

Ne trosi vreme na spavanje, i ne spavaj toliko koliko bi zeleo.

Kad kazes nekome "volim te", reci to zato sto tako osecas... i sto je istina.

Kad kazes "zao mi je", "oprosti mi", "izvini", gledaj osobu u oci.

Budi veren najmanje sest meseci, pre nego sto se vencas.

Veruj u ljubav na prvi pogled.

Ne ismejavaj tudje snove.

Voli duboko i strasno. Mozes biti povredjen, ali to je jedini nacin da zivimo kompletan zivot. Ako se ne slazes, budi ipak lojalan.

Ne vredjaj. Ne osudjuj nikoga zbog njegovih rodjaka.

Govori polako, ali misli brzo. Ako te neko pita o necemu sto ti ne zelis da odgovoris, pitaj sa osmehom: "Zasto te to zanima?"

Ne zaboravi da najvece ljubavi i najveci uspesi, obuhvataju i rizike.

Nazovi svoju majku.

Kazi "na zdravlje" kad cujes da neko kine.

Ne zaboravi tri stvari: Postuj samog sebe. Postuj druge. Odgovoran si za sve sto radis.

Ne dozvoli da jedan mali nesporazum pokvari veliko prijateljstvo.

Kad primetis da si pogresio, ispravi to brzo.

Odgovaraj na telefon sa osmehom, onaj koji zove cuje da se ti osmehujes.

Zasnuj brak sa osobom koja voli da prica. U starosti ce vam razgovor biti vazniji od bilo cega.

Ne budi puno sam.

Otvori tvoje narucje za razmenu/promenu, ali ne zanemari svoja vrednovanja.

Cutanje je ponekad najbolji odgovor.

Citaj vise knjige i gledaj manje TV.

Zivi dobar i dostojan zivot. Kasnije u starosti mozes da uzivas u secanjima.

Veruj u Boga, ali zakljucavaj svoj auto.

Vazno je da je atmosfera u kuci ispunjena ljubavlju.

Ucini uvek tako da stvoris mir i harmoniju svojoj okolini.

Ako si u nesporazumu sa svojim ljubljenim, posmatraj situaciju kakva je sada, a ne kakva je bila nekada.

Citaj izmedju redova.

Podeli sa drugima ono sto znaš. Tako se stvara besmrtnost.

Budi brizan prema nasoj planeti.

Ne prekidaj nikada nekoga ko ti upravo pokusava dokazati svoju odanost.

Ne zabadaj nos u sve. Ne budi previse radoznao.

Ne veruj nikada osobi koja ne zmuri kad je ljubis.

Jedanput godisnje putuj negde gde nikada nisi bio.

Zaradjujes li puno para, plasiraj ih negde gde ces moci pomoci drugima, za svoga zivota. To je najvece zadovoljstvo sto ti bogatstvo moze dati.

Ne zaboravi da, ne uspes li u svemu sto zelis, ponekad je to srecan pogodak.

Ne zaboravi da ljubav izmedju dve osobe treba da je vise nego potreba jednog za drugim.

Sagledaj cega moras da se odreknes na svom putu za uspeh u necemu.

Priblizi se ljubavi i kuhinji sa odvaznoscu i predanoscu.

Podeli ovu poruku sa sebi dragim osobama.

* * *

Smejaću se svetu

Smejaću se svetu. Nijedno zivo bice ne moze da se smeje osim coveka. Drvece moze da krvari kad je ranjeno, i zivotinje placu od bola ili gladi, ali ja imam dar smejanja i mogu da ga koristim kad god zazelim. Ubuduce cu negovati obicaj smejanja.

Smejaću se i probava ce mi biti bolja; Smejaću se i olaksacu sebi teret; Smejaću se i zivot ce mi se produziti, jer je to tajna dugog zivota koju ja sada posedujem.

Smejaću se svetu.

Najvise od svega, Smejaću se sebi, jer je covek najsmesniji kad sebe uzima suvise ozbiljno. Nikada necu upasti u tu klopku uma. Jer i ako sam ja najvece cudo prirode, zar nisam ipak samo obicno zrnce koje bacaju vetrovi vremena? Da li ja stvarno znam odakle dolazim i kuda idem? Nece li moja briga za ovaj dan izgledati budalasta za deset godina? Zasto bih dozvolio da me danas uznemiravaju sitni dogadjaji? Sta moze da se do zalaska sunca desi sto ne bi izgledalo beznacajno po reci vekova?

Smejaću se svetu.

A kako da se smejem kad se suocim sa covekom ili delom koje me toliko vredja da mi tera suze na oci ili mami psovke? Vezbacu sebe da izgovaram cetiri reci sve dok one ne postanu navika tako jaka da ce se one javljati u mom umu kada god dobro raspolozenje preti da me napusti. Ove reci, prenosene od davnina, nosice me kroz svaku nevolju i odrzati mi zivot u ravnotezi. Ove cetiri reci jesu: "I to ce proci."

Smejaću se svetu.

Sve zemaljske stvari ce proci. Kad mi srce oteza od patnje, tesicu se da ce i to proci; kada sam ushicen uspehom, upozoricu sebe da ce i to proci. Kad me davi nemastina, reci cu sebi da ce i to proci; kada me optereti bogatstvo, reci cu sebi da ce i to proci. Da, zacelo, gde je onaj sto je gradio piramide? Zar nije i on pokopan u njenom kamenju? Nece li i piramida jednog dana isto biti zakopana ispod peska? Ako sve stvari prolaze, zasto bih se ja brinuo za danasnji dan?

Smejaću se svetu.

Obojicu ovaj dan smehom, uramicu ovu noc pesmom. Nikada necu raditi da bih bio srecan. Bolje da budem suvise zaposlen da bih imao vremena za tugu. Uzivacu danasnju srecu danas. To nije zrno da se drzi u kutiji. To nije vino da se cuva u flasi. Ona se ne moze sacuvati za sutra. Ona se mora sejati i ubrati istog dana, i ja cu to raditi, od danas pa nadalje.

Smejaću se svetu.

Mojim smehom sve ce stvari biti smanjene na svoju pravu velicinu. Smejaću se svojim neuspesima i oni ce nestati u oblacima novih snova. Smejaću se svojim uspesima i oni ce se skupiti do njihove tacne vrednosti. Smejaću se zlu i ono ce umreti neoprobano. Smejaću se dobroti i ona ce uspevati u izobilju. Svaki dan bice trijumf samo ako moji osmesi izmame osmehe od drugih, a ja to radim iz sebicnosti, jer oni na koje se mrstim jesu oni koji ne kupuju moju robu.

Smejaću se svetu.

Odsada cu liti samo suze od znoja, jer suze od zalosti ili kajanja, ili razocarenja nemaju vrednost na trzistu, dok svaki osmeh moze da se zameni za zlato i svaka ljubazna rec, izgovorena iz mog srca, moze da sagradi dvorac.

Nikada necu dozvoliti sebi da postanem tako nestrpljiv, toliko mudar, toliko dostojanstven, toliko mocan, pa da zaboravim kako da se smejem sebi i svom svetu. U ovome cu uvek ostati kao dete, jer jedino mi je kao detetu data sposobnost da gledam navise u nekoga. Nikada necu prerasti svoj krevet.

Smejaću se svetu.

I sve dok mogu da se smejem necu biti siromasan. Ovo je, dakle, jedan od najvecih poklona prirode, ja ga necu traciti. Samo smehom i srecom mogu postati istinski uspesan. Samo uz smeh i srecu mogu da uzivam plodove svoga rada. Da nije tako, bolje bi bilo ne uspeti, jer je sreca vino koje pojacava ukus jelu. Da bih uzivao u uspehu moram imati srecu, a smeh ce biti devojka koja me sluzi.

Biću srecan.

Biću uspesan.

"Najveca tajna na svetu"Og Mandino

* * *

Ako . . .

  Ako u vasem frizideru ima hrane, na vama odece, nad glavom imate krov i krevet u koji cete leci, bogatiji ste od 75% stanovnika ovog sveta.

Ako imate racun u banci, novac u novcaniku i nesto sitnisa okolo u nekoj kutijici, spadate medju 8% najbolje stojecih ljudi na svetu.

Ako mozete da procitate ovu poruku upravo ste visestruko blagosloveni: neko je mislio na vas, ne spadate medju dve milijarde nepismenih, a imate i kompjuter!

Neko je jednom rekao:

* Radite kao da vam novac nije potreban.* Volite kao da vam niko nikad nije naneo bol.* Plesite kao da vas niko ne gleda.* Pevajte kao da vas niko ne cuje.* Zivite kao da je Raj na Zemlji.

U ime međunarodne nedelje prijateljstva posaljite ovaj link svima koje smatrate prijateljima i ulepsajte nekome dan.

Ako ne posaljete nikome, nista se nece dogodit.Ako posaljete jedino cete mozda nekome izmamiti osmeh.

* * *

Kcerka se zalila svom ocu na tezak zivot i rekla kako ne zna vise kako da se suprotstavi zivotnim problemima i teskocama, kako nema vise snage za borbu; jer cim riesi jedan problem, vec je pred njom drugi i tezi od prethodnog. Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo ju je u kuhinju. Uzeo je tri lonca, napunio ih vodom i stavio ih na vatru. Za kratko vreme voda u posudama pocela je da kljuca. U prvi lonac je stavio šargarepu , u drugi jaje, a u treći nekoliko zrna kafe, zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme. Kćerka se nije mogla strpeti, jer nije znala šta njen otac tim postupkom zeli reci i dokazati. Otac je iskljucio šporet, pa je izvadio šargarepu iz vode i stavio je u posudu, a isto je uradio sa jajetom i kafom. Pogledao je kćerku i upitao: "Sta vidis"? - "Vidim šargarepu, jaje i zrno kafe", odgovorila je. Zatrazio je od nje da opipa šargarepu i osetila je da je mrkva jako meka i krhka. Onda je zatrazio da oguli jaje i videla je da je ono tvrdo i skuvano. Rekao joj je da pomirise kafu, a ona se nasmesila kad je osjetila njen bogati miris. -"Ali sta sve ovo treba da znaci"?, upitala je začuđeno. -"Znaj, kceri moja, da su i šargarepu i jaje i kafa prosli kroz isto stanje, boreci se sa istim neprijateljem -'kljucalom vodom', ali se svaki od njih suprotstavio na razlicit nacin. Šargarepa je bila tvrda i jaka, ali je vrlo brzo omeksala i oslabila u kljucaloj vodi. Jaje je cuvala njegova jaka ljuska, ali ne zadugo i ono se skuvalo u vreloj vodi i promenilo

iz tecnog u tvrdo stanje. Dok je kafa sasvim drugacija. Njeno zrno je ostalo isto, naprotiv - ona je uspjela promijeniti vodu! A ti?? Da li si šargarepa koja je naizgled jaka, ali, cim naidjes na manje prepreke i teskoce, oslabis i gubis snagu? Ili si jaje mekog srca koje, kad naidje na probleme, postaje jako. Tvoja ljuska (vanjski izgled) se ne menja, ali se menja tvoja unutrasnjost tako da tvoje srce ostaje tvrdo, jako i gorko? Ili si zrno kafe koje izmijeni vrelu vodu (a ona je izvor bola) tako sto je cini ukusnom i daje joj lep miris. Ako si kao zrno kafe, ti svoju okolinu cinis boljom, vrednijom, ti teskocu sebi olaksavas tako da ona bude olaksica umjesto teskoce i problema, brige i tuge. Razmisli, kceri moja, kako ces se suociti sa svim problemima i teskocama ovoga sveta?? Da li si ti šargarepa, jaje ili zrno kafe?

***

Jedini preživeli brodolomnik je bio izbačen na jedno malo, nenaseljeno ostrvo. Molio se usrdno Bogu da ga spasi i svaki dan je posmatrao horizont ne bi li ugledao naki spas, ali spasenje nije dolazilo. Izmoren, na kraju je uspeo napraviti malu kućicu od nanesenog drveta, da bi se zaštitio od nevremena i da bi sačuvao nešto malo svoje imovine. Ali, jednoga dana, posle lutanja u potrazi za hranom, našao je svoju malu kućicu u plamenu, umotanu dimom koji se dizao visoko u nebo. Najgore se desilo, sve je otišlo u nepovrat. Bio je ispunjen očajem i besom. “Boze, kako si mi mogao ovo učiniti?”- plakao je. Sledećeg jutra je bio probuđen zvukom broda koji se približavao ostrvu. Došlo je dugo očekivano spasenje. “Kako ste znali da sam ovde?!”- pitao je iscrpljeni čovek svoje spasioce. -“Videli smo tvoju signalnu vatru”- odgovorili su.

Ljudi se lako obeshrabre kada im stvari loše krenu, ali čovek ne smie nikada gubiti nadu u Boga, jer On brine o nama čak i kad smo u najvećim nevoljama . . .

***

Otac i sinovi

Jedan je otac imao mnogo sinova, no, braća su se često svađala. Te je kuća odzvanjala od nesloge. Uzalud im je otac govorio da sloga kuću gradi, a nesloga je uništava. Jednog dana otac se doseti kako da im objasni da je svađa loša stvar. Otac ih pozove i naredi im da svaki od njih donese po jedan snop pruća. Kad su ga doneli, otac im pruži snop pa im naredi:"Slomite ga!"Ma koliko napinjali mišiće, nisu ga mogli slomiti. Potom otac razveza snop, i dade im da lome prut po prut.Lako su polomili pruće, budući da su lomili jednoga po jednoga. Otac im reče:"Ovako će se dogoditi i vama: budete li, naprotiv, živeli u slozi i zajedništvu, niko vam ničim neče moći nauditi, ma kolikom snagom pokušavao.

* * *

Čovek sretne puno ljudi u svom životu.

Ali samo pravi prijatelji ostave tragove u njegovom srcu.

Ljutnja je tanko povezana sa opasnošću.

Ako te je neko jednom izneverio, njegova je krivica;

Ako te neko više puta izneveri, tvoja je krivica.

Bistri ljudi diskutuju o idejama;

Prosečni ljudi o onome što se svakodnevno događa;

Neobrazovani ljudi diskutuju o drugim osobama.

Ko izgubi novac, izgubi puno;

Ko izgubi prijatelja, izgubi puno više;

a onaj ko izgubi veru i nadu, izgubi sve.

Mladi i lepi ljudi su slučajnost prirode .

Uči se na greškama drugih ljudi.

Jer, ti ne živiš dosta dugo da bi ih sve stigao napraviti.

Prijatelji, ti i ja.

Ako dovedeš još jednoga, troje nas je.

Mi smo jedna grupa.

Mi stvaramo jedan prijateljski krug.

Ne postoje ni početak niti kraj. Juče je prošlost.

Sutrašnjica je tajna.

Sadašnjost je poklon.

Ovo je internacionalna nedelja prijateljstva.

Pokaži svojim prijateljima koliko ti je stalo do njih.

Pošalji ovu poruku svakome koga smatraš svojim prijateljem.

Ako ti se ova poruka vrati, znaj da imaš krug prijateljstva.

Kada dobiješ ovo pismo, pošalji ga 10 osobama, uključujući i onoga ko ti

ga je poslao.

I da znate da je ljubav najjača pokretačka snaga...

da je bitno sa kim ste a ne gde ste...

i da zivot čine male stvari.

***

Maharadža je isplovio na more kadli se podiže velika oluja. Jedan od robova na lađi počeo je plakati i jadikovati od straha, budući da nikada pre nije bio na brodu. Njegov plač je bio tako glasan i uporan da su na lađi svi bili besni, a maharadža je bio za to da rob bude ubijen.Ali njegov glavni savetnik, koji je bio i mudar, reče: "Ne. Prepustite ga meni. Mislim da ga mogu izlečiti."Zapovedi mornarima da čoveka bace u more. U trenutku kad se našao u moru, jadan rob počeo se od užasa derati i divlje lupati po vodi. Nakon nekoliko sekundi mudrac zapovedi da ga izvuku na palubu.Našavši se na palubi, rob je ležao u jednom uglu u potpunoj tišini. Kad je maharadža pitao svog savetnika za razlog, ovaj odgovori: "Nikad ne shvatamo koliko smo sretni sve dok se naše stanje ne pogorša."

***

Sretna kći, nesretan sin

Dvije prijateljice susrele su se nakon mnogo godina."Reci mi," reče jedna, "što je s tvojim sinom?""Moj sin? Jadan dečko!" uzdahne druga. "Kako li se nesretno oženio s djevojkom koja neće ni prstom maknuti u kući. Ona neće kuhati, neće šivati, neće prati suđe ili čistiti kuću. Ona samo spava, ljenčari i čita u krevetu. Jadan dečko mora joj čak doručak nositi u krevet.""To je strašno. A tvoja kći?""Ah - ona je sretnica. Udala se za anđela. On joj ne dopušta da u kući bilo što radi. Posluga kuha, šiva, pere suđe i čisti kuću. A on joj svako jutro donosi doručak u krevet, zamisli! A ona spava koliko god dugo želi, a ostatak dana se odmara i čita u krevetu."

***

Ko si ti?

Neka se žena nalazila u smrtnoj borbi. Iznenada je imala osećaj da je uzeta u nebo i da se nalazi pred sudijinom stolicom."Ko si ti?" upita je Glas."Ja sam gradonačelnikova žena", odgovori ona."Nisam te pitao čija si žena, nego ko si ti.""Ja sam majka četvoro dece.""Nisam te pitao čija si majka, nego ko si ti."

"Ja sam učiteljica.""Nisam te pitao šta si po zanimanju, nego ko si ti."Tako je išlo dalje. Bez obzira šta bi odgovorila, činilo se da nije dala zadovoljavajući odgovor na pitanje: "Ko si ti?""Ja sam hrišćanka.""Nisam te pitao koje si vere, nego ko si ti.""Ja sam ona koja je svaki dan išla u crkvu i uvek pomagala siromahu i potrebnom.""Nisam te pitao šta si činila, nego ko si ti."Očito, propala je na ispitu i bila je vraćena na zemlju. Kad se oporavila od bolesti, odluči pronaći ko je ona. U tom je bila sva razlika.Tvoja je dužnost biti. Ne biti neko, ili niko - jer u tom leži pohlepa i častohleplje - ne biti ovo ili ono - tako postaješ uvjetovan - nego jednostavno biti ti. Biti svoj.

***

Ateist je pao sa stene. Kako se kotrljao dole, uhvatio se za granu malog drveta. Tu je visio između neba iznad i kamenja trista metara ispod sebe, znajući da neće moći dugo izdržati.Tada mu dođe misao na pamet. "Bože!" povika svom snagom.Tišina. Niko nije odgovarao."Bože!" povika ponovo. "Ako postojiš, spasi me i ja obećavam da ću verovati u tebe i druge učiti da veruju."I ponovo šutnja! U šoku umalo pade s grane kad začu snažan glas kako odjekuje kanjonom:"To svi kažu kad su u nevolji.""Ne, Bože, ne!" uzviknu sada s više nade. "Ja nisam kao drugi. Ne vidiš li da sam već počeo verovati čuvši tvoj glas? Ono što ti trebaš sada učiniti je da me spasiš i ja ću hvaliti tvoje ime do kraja zemlje.""Vrlo dobro", odgovori Glas. "Spasiću te. Pusti tu granu.""Pusti tu granu?" uzviknu čovek sav izvan sebe. "Misliš li da sam lud?"

***

Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima jedne zgrade, sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome je pisalo: "Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc." Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za reklamu, koji je tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica. Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za dozvolu, uzeo je kartel, okrenuo ga, ispisavsi novi natpis.

U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog coveka, zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica i novcanica. Slepi prosjak, prepoznavajuci ga po koraku, uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartelu i sta je to mogao napisati, na sta ce prolaznik odgovoriti: "Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno glasio: "Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje.

***

Neuspeh

Možemo počiniti brojne pogreške u životu, osim jedne; osim one koja nas uništava...

Neuspjeh ne znači da smo očajni i izgubljeni (neuspješni). Znači da još nismo imali dobar uspjeh.

Neuspjeh ne znači da nismo postigli ništa. Znači da smo naučili nešto.

Neuspjeh ne znači da smo djelovali kao nerazumni ili budale. Znači da smo bili puni vjere.

Neuspjeh ne znači da smo pretrpjeli nepovjerenje. Znači da smo bili spremni pokušati.

Neuspjeh ne znači manjak sposobnosti. Znači da moramo činiti stvari na drugačiji način.

Neuspjeh ne znači da smo inferiorni. Znači da nismo savršeni.

Neuspjeh ne znači da smo izgubili svoj život. Znači da imamo dobre razloge da započnemo iznova.

Neuspjeh ne znači da se moramo vratiti natrag. Znači da se moramo još upornije boriti.

Neuspjeh ne znači da nikada nećemo ostvariti svoje ciljeve. Znači da malo kasnimo u njihovom ostvarenju.

Neuspjeh ne znači da nas je Bog napustio. Znači da Bog ima bolju ideju!

(Autor nepoznat)

*** 13 životnih fraza

1. Volim te ne zbog toga što si ti, već zbog toga sto sam ja kad sam pored tebe.

2. Ni jedna osoba ne zaslužuje tvoje suze, a ona koja ih zaslužuje neće te nikada rasplakati.

3. Samo zato što te netko ne voli onako kako bi volio, ne znači da nisi voljena cijelim njegovim bićem.

4. Pravi prijatelj je ona osoba koja te drži za ruku i dodiruje tvoje srce.

5. Najgori način da ti netko nedostaje je da sjediš pored njega i znaš da ga nikada nećeš imati.

6. Nikada se ne prestaj smijati, čak ni kada si tužna. Netko će se možda zaljubiti baš u tvoj osmijeh.

7. Možeš biti samo osoba na ovom svijetu, ali za nekoga ti si cijeli svijet.

8. Nemoj provoditi vrijeme sa nekim kome nije stalo provoditi ga s tobom.

9. Možda Bog želi da upoznaš mnogo pogrešnih ljudi prije nego što upoznaš pravog i na tome ćeš mu, kad se to bude desilo, biti zahvalna.

10. Ne plači zato što se završilo. Smij se zato što se dogodilo.

11. Uvijek će biti ljudi koji će te povrijediti. Nastavi vjerovati, samo budi oprezniji.

12. Postani bolja osoba i budi sigurna da znaš tko si prije nego što sretneš nekoga novog, a nadaj se da ta osoba zna tko si.

13. Ne opiri se toliko. Najbolje stvari se dešavaju onda kada ih ne očekuješ.

(Gabriel Garcia Marquez)

***

Da li znaš da kad nekome zavidiš to je zato što ti se ta osoba u stvari sviđa?

Da li znaš da oni koji su naizgled vrlo jaki u stvari imaju vrlo osecajno srce i vrlo su ranjivi ?

Da li znaš da oni koji uvek brane druge u stvari tragaju za nekim ko će braniti njih?

Da li znaš da su tri reči koje je najteze izgovoriti :Volim te, Oprosti i Pomozi miLjudi koji ih izgovaraju stvarno su im potrebne i osecaju njihovu težinu, to su ljudi koje morač počtovati i ceniti.

Da li znaš da ljudi koji drugima prave društvo i pomažu drugima u stvari im je društvo i pomoć zaista potrebna?

Da li znaš da su ljudi koji nose crveno sigurniji u sebe?

Da li znaš da ljudi koji nose žuto znaju uživati u svojoj lepoti?

Da li znaš da ljudi koji nose crno žele ostati nezamećeni i da im je potrebna tvoja pomoc i razumevanje?

Da li znaš da se tvoja pomoc drugima uvek vraća dvostruko?

Da li znaš da oni koji te najviše trebaju tebi ne znače ništa?

Da li znaš da je lakse reći nekome šta osećač preko pisma nego to isto reći u lice? Ali da li znaš da ako to kažeš u lice ima puno veću vrednost?

Da li znaš da su stvari koje je najteže učiniti ili reći vrednije od najskupljih stvari koje možeš kupiti novcem?

Da li znaš da ako nesto lepo zamoliš, sigurno ćeš i dobiti?

Da li znaš da mozes ostvariti svoje snove, možeš se zaljubiti, postati bogat ostati zdrav, ako verujes u svoje snove iznenadićeš se što si sve sposoban učiniti?

Ne veruj ništa što ti je rečeno dok to i sam ne iskušaš, ako znaš nekoga kome je potrebno nešto od pomenutog i pružiš mu svoju pomoć, videćeš da će ti se dvostruko vratiti.

"Jednog dana promenicemo svet... ili ga vec menjamo " LOPTA JE SADA U TVOJIM RUKAMA.. Kada bi svet prestao postojati za 24 sata sve telefonske linije, svi cetovi i e-mailovi bili bi zakrceni porukama: "Zao mi je sto sam ti nanio bol. ", " Oprosti mi", " Volim te", " Vrlo te cijenim ", Cuvaj se " ili " Oduvijek sam te volio ali ti to nikad nisam rekao".

***

Četiri sveće

ČETIRI SU SVEĆE POLAGANO GORELE.Bila je tišina i mogao se čuti njihov razgovor.

Prva je sveća rekla:"JA SAM MIR.NAŽALOST, LJUDI ME NE USPEVAJU SAČUVATI, MISLIM DA ĆU SE UGASITI." I odmah se ugasila.

Druga je sveća rekla: "JA SAM VERA.

NAŽALOST, MNOGI LJUDI IMAJU POVRŠNU VERU I JA IH NE ZANIMAM. NEMA SMISLA DA I DALJE GORIM."Tek što je to izgovorila, puhnuo je lagani povetarac i ugasio ju.

Treća je sveća žalosno progovorila:"JA SAM LJUBAV.NEMAM VIŠE SNAGE. LJUDI ZABORAVLJAJU NA MENE, I TO KOLIKO SAM IM POTREBNA. ONI NE LJUBE NI SVOJE NAJBLIŽE."I bez oklevanja se ugasila.

ODJEDNOM JE UŠLO JEDNO DETE I UGLEDALO TRI UGAŠENE SVEĆE."ŠTA JE TO?" upitalo je dete. "VI STE TREBALE SVETLITI DO KRAJA." I rekavši to, počelo je plakati.

Uto je progovorila četvrta sveća: "NE BOJ SE, DOK JA GORIM MOĆI CEMO UPALITI UGAŠENE SVEĆE. JA SAM NADA."

Detetu su zablistale oči od radosti dok je s upaljenom svećom vraćalo svetlo ugašenim svećama..

NEKA NIKAD NE PONESTANE NADE U SRCIMA NAŠIM!

(Autor nepoznat)

***

Tragovi u pesku

Sanjah jedne noći, kako šetasmo morskom obalom, moj Gospodin Bog i ja. Pred mojim očima pojavi se brzinom filma moj život. Za svaki odsjek mog života, kako mi se činilo,otkrih tragove stopala u pijesku. Jedan par tragova pripadaše meni, drugi mom Gospodinu.Kad i posljednja slika pred mojim je očima preletjela, osvrnuh se natrag i vidjeh, kako je u pijesku često ostao samo jedan par tragova,a drugi je iščeznuo.Ti tragovi označavahu odsjeke mog života, meni ponajteže. To me zbunilo.Okrenuh se Gospodinu i upitah ga:"Kad sam ti onomad sve što imah predao, da te mogu slijediti, tada si mi rekao da ćeš uvijek biti uza me. A sad vidim da najdublje krize mog života prati samo jedan par tragova u pijesku. Zašto si me ostavio upravo tada, kad sam te, sav očajan, najviše trebao?"Gospodin me uze za ruku i reče: "Drago dijete, nikad te nisam ostavio samog, a pogotovo sam bio uza te u vrijeme tvojih patnji i boli. Tamo gdje vidiš samo jedan par tragova u pijesku, Tamo sam te na svojim rukama nosio."

(Autor nepoznat)***

Kokoš ili orao

Neki čovjek pronašao je orlovo jaje i stavio ga pod kvočku na svom seoskom imanju. Zajedno s pilićima izlegao se i orlić, i odrastao je s njima.Cijeli svoj život orao je radio isto što i pilići, misleći da je i on jedan od njih. Kljucao bi po zemlji tražeći gliste i kukce. Kvocao je i kukurikao, mahnuo bi koji put krilima i letio nekoliko metara po zraku. Godine su prolazile i orao je ostario. Jednog dana vidio je iznad sebe, na vedrom nebu, veličanstvenu pticu. Ptica je gracioznom dostojanstvenošću jedrila po snažnim zračnim strujama i jedva da je koji put zamahnula svojim zlatnim krilima.Orao je gledao u nebo zadivljen. "Tko je to?" upitao je."To je orao, kralj ptica", reče kokoš koja je stajala do njega. "On pripada nebu, a mi pripadamo zemlji - mi smo kokoši." I tako je orao živio i umro kao kokoš jer je mislio da je i on kokoš. (A. de Mello)

Koliko je svatko od nas jedno ili drugo? Zapravo je u većini ljudi jedan orao i jedna kokoš. Pitanje je tek čemu naginjemo i što smo više.

***

Neka Vam dani koji dolaze donesu mnogo srece, zdravlja, i naravno smeha sa onim koji vas vole i koje volite, smeha najvise, kao sto pesnik rece, on nam uvek nedostaje....

Paradoks naseg vremena kroz istoriju je da imamo vece kuce ali krace zivce, sire puteve ali uza gledista. Trosimo vise, a imamo manje, kupujemo vise ali uzivamo manje, vise pogodnosti ali manje vremena.

Imamo vise diploma, ali manje razuma, vise znanja ali manje rasudivanja, vise strucnjaka ali ipak vise problema, vise znanja u medicini ali manje zdravlja. Pijemo previse, pusimo previse, trosimo nesmotreno, smejemo se premalo, vozimo prebrzo, previse se ljutimo, prekasno lezemo, ustajemo previse umorni, citamo premalo, gledamo TV suvise.Volimo preretko, i mrzimo precesto.

Naucili smo kako da prezivljavamo ali ne i da zivimo. Dodali smo godine zivotu ali ne i zivot godinama. Stigli smo sve do Meseca i natrag. Napravili smo velike stvari ali ne i bolje stvari. Savladali smo atom ali ne i svoje predrasude.

Pisemo vise ali ucimo manje. Planiramo vise ali postizemo manje. Naucili smo zuriti ali ne i cekati.

Ovo su vremena brze hrane i sporog varenja, velikih ljudi i sitnih karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa. Ovo su dani luksuznijih kuca ali unistenih domova. Ovo su dani brzih putovanja, jednokratnih pelena, moralnosti koja se moze odbaciti, jednodnevnih predstava, umornih tela, i tableta koje cine sve - da nadomeste vitamine, hranu, ali i da stisaju, ubiju.

Smejte se cesto, dugo i glasno. Smejte se dok ne izgubite dah. Suze se dogadjaju. Izdrzite, odbolujte, prezivite.

Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici.

Zivot se ne meri brojem udisaja koje napravimo, nego trenucima koji nam oduzmu dah.

***

" Nesreće mogu doneti rast i prosvetljenje ", reče učitelj. To je obrazložio ovako: Svaki bi dan ptica nalazila sklonište u suvim granama drveta koje je stajalo usred velike nenaseljene ravnice. Jednog je dana orkanski vetar iščupao drvo i prisilio sirotu pticu da leti stotine kilometara u potrazi za skloništem - dok napokon nije doletela do šume bogate plodnim drvećem. I zaključio bi: " Da je osušeno drvo ostalo, ništa ne bi navelo pticu da ostavi svoju sigurnost i da leti dalje. "

***

Uteha

Devojčica se upravo vratila iz susedstva gde je jadnoj ženi tragično preminula osmogodišnja devojčica. "Zašto si išla tamo?" upita je otac. "Da utešim susetku!" "A šta si tako malena mogla učiniti da je utešiš?" "Sela sam joj u krilo i s njom plakala!"

Ako je u tvojoj blizini netko ko trpi, plači s njim! Ako se tvoj bližnji raduje, raduj se s njim! Ljubav gleda i vidi, osluškuje i čuje. Ljubav znači saosećati s nekim čitavim svojim bićem. Onaj ko ljubi otkriva u sebi neslućene zalihe utehe i sućuti.

Mi smo anđeli sa samo jednim krilom: možemo leteti jedino ako se zagrlimo.

***

Maske

Jednog dana na plaži se susretoše Ljepota i Rugoba. "Hajdemo se kupati u moru", rekoše. Skinu se i zaplivaju. Nakon nekog vremena Rugoba izađe iz mora, obuče odjeću koja je pripadala Ljepoti te pođe svojim putem. Kad je iz mora izašla Ljepota, ne nađe svoje odjeće. Budući da se stidjela hodati naga, obuče Rugobinu odjeću te pođe svojim putem.

Ljudi i danas počesto zamijene jednu za drugu. Ipak ima i onih koji prepoznaju Ljepotu bez obzira na to kako je odjevena, kao i onih koji prepoznaju Rugobu ne dajući se zavesti njezinom odjećom.

***

Ljubav jednog slepca

Jedan mladić, slep od rođenja, zaljubio se u jednu slepu devojku. Ali, kada mu je jedan prijatelj rekao da je devojka ružnjikava, on je potpuno izgubio interesovanje za nju.

Šteta! On je nju jako dobro »video«. Pravi slepac je bio njegov prijatelj.Pokušajte da analizirate ono što mnogi ljudi smatraju za slobodno odgovorno ponašanje, i najverovatnije ćete otkriti mehaničke reakcije i programirane odgovore. Umesto da stupe u kontakt sa stvarnošću, ljudi se uglavnom drže unapred utvrđenih stereotipa i krutih principa.Ono što ljudi vole ili mrze nije suština stvari ili drugih osoba, već samo njihov spoljashnji izgled.

***

Problem zla u svetu

Neki dečak je hodao uz obalu reke i ugledao je krokodila zapletenog u mreži. Krokodil mu reče: “Smiluj mi se i oslobodi me. Možda izgledam strašno ali, znaš, to nije moja greska. Takav sam stvoren. Ali, kakav god bio moj izgled, ipak imam majčinsko srce. Došao sam jutros ovamo u potrazi za hranom za svoje mlade i ulovio sam se u ovoj zamci.” Dečak reče: “Ah, kad bi ti došao pomoći ti bi me zgrabio i ubio.” Krokodil odvrati: “Zar misliš da bi to učinio svom dobročinitelju i osloboditelju?” I tako je krokodil uverio dečaka da ga oslobodi iz mreže, i dok ga je dečak oslobađao krokodil ga zgrabi. Ulovljen u krokodilove ralje dečak reče: “Tako mi dakle vraćaš za moje dobročinstvo?” Krokodil reče: “Nije to ništa licno, sinko. Takav je svet, takav je zakon života.” Dečak se nije složio pa mu krokodil reče: “Želiš li možda nekoga pitati da proveriš?” Dečak ugleda pticu koja je sedela na obližnjem drvetu pa je upita: “Ptico, govori li krokodil istinu?” a ptica reče: “Krokodil je u pravu. Pogledaj mene. Jednog sam se dana vraćala kući s hranom za svoje mlade ptiće. Zamisli moj užas kad sam ugledala zmiju kako puzi uz stablo prema mojem gnezdu. Bila sam potpuno bespomoćna. Zmija je proždirala moje mlade jednog po jednog. Vrištala sam i vikala ali ništa nije koristilo. Krokodil je u pravu, to je zakon života, takav je svet.”

“Vidiš?” , reče krokodil. Ali dečak reče: “Daj da pitam još nekog?” “U redu. Hajde, pitaj.” Jedan stari magarac prolazio je uz obalu reke.

“Magarče!” , reče dečak, “Evo šta krokodil kaže. Je li u pravu?” Magarac reče: “Krokodil je potpuno u pravu. Pogledaj mene. Radio

sam i robovao svojem gospodaru celi svoj život, a jedva da mi je davao dovoljno da preživim. Sada kada sam star i beskoristan, pustio me je s uzde, i sada lutam po džungli čekajući da me zaskoči kakva divlja zver i privede mi život kraju. Krokodil je u pravu, to je

zakon života, takav je svijet.””Vidiš?” , reče krokodil, “Idemo!” “Ali daj mi još jednu priliku, zadnju? Dopusti mi da pitam još nekog. Seti se kako sam bio dobar prema tebi.” i krokodil reče: “Dobro. Tvoja zadnja prilika!” Dečak ugleda kunića koji je onuda prolazio pa ga upita: “Kuniću, jel' krokodil u pravu?” Kunić sede i reče krokodilu: “Zar si to zaista rekao?” Krokodil reče: “Jesam.”

“Čekaj malo” reče kunić, “moraćemo to raspraviti.” “Dobro” odgovori krokodil. Ali kunić reče: “Kako ćemo raspravljati kad imaš dečaka u ustima? Pusti ga. I on bi takođe trebao ucestvovati u raspravi.” Krokodil reče: “Stvarno si pametan. Pa pobeći će mi čim ga pustim.” ali kunić odvrati: “Mislio sam da si razumniji. Ako pokuša pobeći, možeš ga ubiti jednim udarcem svoga repa. “U redu” reče krokodil i pusti dečaka. Čim ga je krokodil pustio, kunić poviče: “Beži!” i dečak pobeže i spasi se. Kunić tada reče dečaku: “Sigurno voliš krokodilovo meso, a i ljudi iz tvog sela sigurno bi voleli dobar obrok. Nisi oslobodio krokodila do kraja. Veći deo njegovog tela je još uvek zamotano u mreži. Idi u svoje selo i dovedi sav narod, pa pripremite gozbu.” I dečak učini tačno tako. Ode u svoje selo i pozove sav narod. Došli su sa sekirama, kolcima i kopljima, i ubiše krokodila. Došao je i dečakov pas, i kad je video kunića, stao ga je ganjati, i zadavi ga. Dečak je stigao prekasno…umiruci, kunic mu reče: “Krokodil je bio u pravu. Takav je svet, takav je zakon života.”

***

Žabice

Bila je jedna grupa žabica koje su se želele takmičiti.  Želele su izaći na veoma visoku kulu pa je došlo mnogo gledaoca da daju podršku žabicama.    Utakmica je počela...Ali...Niko od prisutnih gledaoca nije verovao da će neka žabica uspeti doći do vrha kule.   Klimali su glavama i govorili:   ”Joj, to je veoma naporno, nikada neće uspeti!” ili:”Ma neće uspeti, kula je veoma visoka!”

Žabice su počele da zaostaju......osim jedne, koja je brzo puzila, sve više i više...     Gledaoci su vikali:”To je veoma naporno! Nemoguće je tako visoko dospeti!”Jedna po jedna, žabice su odustajale i okretale se natrag...osim jedne koja je istrajno išla napred... i uopšte se nije htela predati!

Na kraju je svaka odustala, osim ove jedne žabice koja se sama i s velikim ambicijama popela na vrh kule!Ostale žabice, kao i gledaoci, su želeli saznati kako je uspela baš ona uraditi ono što su ostali smatrali nemogućim.

Jedan gledalac je pristupio žabici i zapitao je kako je uspela skupiti toliko snage I volje da izađe do samog vrha .Tada se ispostavilo, da je... pobednička žabica gluva!!!

Naravoučenije? Nikad nemoj slušati one ljude koji su negativni i pesimisti . . . jer ti uzimaju najbolje čežnje i snove koje imaš u svojoj duši!

Uvek misli na snagu reči jer sve što čuješ ili čitaš utiče na tvoja dela!

Dakle:Budi UVEK OPTIMISTA!

i šta više…jednostavno budi “gluv” kada ti neko kaže da ne znaš i ne možeš ostvariti svoje snove!

Pomisli: U svemu možeš uspeti kad to stvarno želiš!

***

Nesreća

"Nesreće mogu doneti rast i prosvetljenje", reče učitelj.To je obrazložio ovako:Svaki bi dan ptica nalazila sklonište u suvim granama drveta koje je stajalo usred velike nenapučene ravnice. Jednog je dana orkanski vetar iščupao drvo i prisilio sirotu pticu da leti stotine kilometara u potrazi za skloništem - dok napokon nije doletela do šume bogate plodnim drvećem.I zaključio bi: "Da je osušeno drvo ostalo, ništa ne bi navelo pticu da ostavi svoju sigurnost i da leti dalje."

***

Kojim češ putem krenuti?

Stojiš sam u velikoj, praznoj sobi. Zidovi su beli, belji od svega što si ikada video. Tišina je tako jaka da te čini nervoznim. Hodaš kroz sobu ispitujući svaki njen ugao, sve dok ne dođeš do vrata koja su tako bela da ih skoro i ne vidiš. Odjednom, osećaš potrebu da se okreneš i baš dok to činiš, na svoje iznenađenje ugledaš i druga vrata. Malo se povučeš i počneš zuriti u vrata – koja da otvoriš? Prolazi nekoliko minuta dok se ne odlučiš otvoriti prva vrata. Lagano prilaziš i stavljaš ruku na vrata; nema kvake, stoga ih odlučuješ gurnuti, i dok se otvaraju ugledaš dugačak šljunkasti put koji, čini se, nema kraja. Uz put prostire se gusta vegetacija koja daje voće kakvo nisi mogao ni zamisliti.

Plodovi izgledaju tako slatki da ti voda kreće na usta; s druge strane puta nalaze se polja, a u jednome polju potok tako bistre vode, koja slast mami. Tamo preko polja galopira srna, pase, i povremeno se izležava na toplome podnevnom Suncu. Okrećeš se i bacaš pogled na druga vrata, tako nestrpljiv vidjeti šta je iza njih da se zalječeš i tako ih snažno odguruješ da se sâma vrte i skoro te udare. Iza ovih vrata takođe vidiš dugačak put. Ali nema drveća, nema sočnoga voća, nema tekuće vode. Put je blatnjav i prekriven rupama. Sama pomisao da kročiš ovim putem stvara u tebi nemir. Jasno da bi putovanje ovim putem bilo teško i zamorno, a ako bi te spopali glad ili žeđ, tu ne bi pronašao hranu niti vodu, niti mjesto da sjedneš i odmoriš se. S druge strane, onaj prvi put daje utisak ugodnoga putovanja, putovanja za kojim prosto čezneš. Razmišljajući ovako stupaš na taj fini put. Što više odmičeš, okolina je sve ljepša i ljepša. Zaustavljaš se i sedaš kako bi malo uživao u ljepoti koja te okružuje. Vrijeme brzo prolazi i primečuješ da se smrkava. Moraš se brzo vratiti kući, dok još vidiš. Ustaješ i nastavljaš s putovanjem. Kako pružaš korak, postaje sve mračnije, dok sve dublje gaziš u tamnu gustu šumu. Predivno drveće koje rađa sočno voće sada se osušilo i ogolelo.

Najednom – ćorsokak, hvata te panika, čini ti se da se drveće približava. Okrećeš se želeći nazad, ali kako se okrećeš, sve što vidiš samo su tamne siluete drveća koja deluju gotovo jezivo. Toliko se približavaju da ti jedva ostavljaju mesta da se pomakneš. Disanje je otežano i počinješ se gušiti. Želiš vrisnuti ali su se grane sada tako snažno ovile oko tvojih grudi da ne možeš pustiti ni najtiši zvuk. Stalno razmišljaš kako si trebao poći drugim putem, teškoća koja ti se pričinila ne može se ni porediti s ovim što doživljavaš.

Stvarno, da si pošao drugim putem, odveo bi te na najlepše mjesto, kakvo se opisati ne može; nesumnjivo bi se naslađivao plodovima napora koji bi doživjeo bivši na tom teškom putovanju.

Bol od grančica tako te bolno probada. . . budiš se sav u znoju. . . shvataš, sve je bio samo ružan san.

Život na Ovome svetu stvarno je putovanje koje ima dva puta; jedan je ugodan, predstavlja lakoću i najugodnije putovanje a ustvari vodi propasti.

Drugim putem sigurno je teže putovati, ali je nagrada na kraju tako velika da reči opisati ne mogu radost i lepotu koju ćeš naći.

Kojim ćeš putem ti krenuti?

***

Možeš li naučiti dušu da obuhvati Jedno

Možeš li naučiti dušu da obuhvati Jedno a da se ne rasprši?

Možeš li zadobiti jedinstvenu moć a da zadržiš blagost deteta? Može li se tvoj unutarnji vid pročistiti od svih nečistoća?

Možeš li voleti ljude i vladati zemljom a niko da te poznaje?

Možeš li, kad se otvore vrata Neba, uzleteti poput golubice?

Možeš li jasnoćom i čistoćom u sebi proniknuti sve ne čineći ništa?

Stvarati i hraniti, hraniti a ne posedovati,

činiti, a ne vezati se, rasti, a ne gospodariti:

u tome se krije tajna života.

(Lao Ce)

***

Ako

Ako možeš ostati miran kad na tvom putuSvi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe,

Ako sačuvaš poverenje kad svi ostali sumnjaju,Ali ako im ne zameriš što nemaju poverenja;Ako ti čekanje ne predstavlja mnogo muke;

Ako ne lažeš kad čujes laži,Ili ako ne mrziš kad tebe mrze;

Ako se ne praviš suviše dobar, niti govoriš suviše mudro;Ako snivaš ali ti snovi nisu sve;

Ako misliš ali ti misli uvek ostaju čiste;Ako znaš da primiš pobedu i poraz,Da primiš jednako i jedno i drugo;Ako možeš podneti da tvoju istinu

Varalice iskrivljuju da bi lakše prevarili budale;Ako vidiš kako u komadiće razbijaju tvoj cilj

I ako se sagneš da podigneš i pokupiš ostatke.

Ako možeš sakupiti sva tvoja dobraI staviti ih na kocku, sve odjednom,

Ako si spreman da ponovo kreneš, kao na početku,Ne prošaptavši ni reči, izgubivši sve uz osmeh;Ako prisiliš svoje srce, svoje živce, svoje mišiće

Da služe tvojim ciljevima i kad su malaksali,I ako ustraješ kada sve zaostane,

Izuzev volje koja naređuje: "Drži se dobro!"Ako se usred gomile ne ponosiš,

I ne smatraš se herojem, ako se družiš sa kraljevima;Ako te ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu pokvariti;

Ako svaki čovek za tebe nešto znači, ali ni jedan suviše;Ako umeš dobro ispuniti svaku minutu svog života,

I svakog trenutka ideš pravim putem;Tvoja će biti zemlja i sve njeno blago,

Jer, BIĆEŠ ČOVEK, SINE MOJ!

Rudyard Kipling

* * *

Majka Tereza (Agnes Gonxha Bojaxhiu)

  Čovek je nerazuman, nelogičan i sebičan

  NIJE VAŽNO. VOLI GA!  

  Ako činiš dobro, pripisat će to tvojim sebičnim ciljevima   NIJE VAŽNO. ČINI DOBRO!

    Ako ostvariš ciljeve svoje, naći ćeš lažne prijatelje i iskrene neprijatelje

  NIJE VAŽNO. OSTVARUJ CILJEVE SVOJE!  

  Dobro koje činiš, sutra će biti zaboravljeno   NIJE VAŽNO. ČINI DOBRO!

    Poštenje i iskrenost učiniće te ranjivim

  NIJE VAŽNO. BUDI ISKREN I POŠTEN!  

  Ono što si godinama stvarao u času bi moglo razrušeno biti   NIJE VAŽNO. STVARAJ!

    Ako pomažeš ljudima, možeš loše proći

  NIJE VAŽNO. POMAŽI IM!  

  Daješ svetu najbolje od sebe, a on će ti uzvratiti udarcima   NIJE VAŽNO. DAJ NAJBOLJE OD SEBE!

***

RAZGOVOR S’ BOGOM

Usnio sam da razgovaram s Bogom.

"Dakle, ti bi želeo razgovarati sa mnom", reče Bog.

"Ako imaš vremena", rekoh.

Bog se nasmeši.

"Moje je vreme večnost.Šta si me hteo pitati?"

"Šta te najviše iznenađuje kod ljudi"?

Bog odgovori:"Što im je detinjstvo dosadno.

Žure da odrastu,a potom bi opet želeli da postanu deca.

Što troše zdravlje da bi stekli novac,pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.

Što razmišljaju teskobno o budućnosti,zaboravljajući sadašnjost.

Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.Što žive kao da nikada neće umreti,

a onda umiru kao da nikada nisu živeli."

Bog me primi za rukuOstadosmo na trenutak u tišini.

Tada upitah:

"Kao roditelj,koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče?"

Osmehujući se, Bog odgovori:

"Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.Mogu samo voleti.

Da nauče da nije najvrednije ono što poseduju,nego ko su u svom životu.

Da nauče kako se nije dobro upoređivati s drugima...

Da nauče kako nije bogat onaj čovek koji najvise ima,nego onaj kojem najmanje treba.

Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundida se duboko povredi voljeno biće,

a potom su potrebne godine da se izleči.

Da nauče opraštati tako da sami opraštaju.

Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nežno vole,

Ali to ne znaju reći niti pokazati.

Da nauče da se novcem može kupiti sve . Osim sreće.

Da nauče da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,a videti je različito.

Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima…a ipak ih voli.

Da nauče kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste.Moraju i sami sebi opraštati.

I da nauče da sam ja . . . uvek tu “

Ljudi će zaboraviti šta si rekao.Ljudi će zaboraviti šta si učinio.

Ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima pobudio.

Mislim na tebe.

* * *

Oproštajno pismo G.G.MarkesaZaljubljen u ljubav

Kad bih imao jedan komadić života,dokazivao bih ljudima koliko greše

kad misle da prestaju da se zaljubljuju kad ostarea ne znaju da su ostarili kad prestaju da se

zaljubljuju.

Kad bi Bog za trenutak zaboravio da sam jasamo krpena marioneta,

i podario mi komadić života,

moguće je da ja ne bih kazivao sve šta mislim,ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.

Stvari bih cenio ne po onome što vrede,već po onome što znače,

spavao bih manje, sanjao više,shvatio sam da svaki minut koji provedemo

zatvorenih očiju,gubimo šezdeset sekundi svetlosti.

Hodao bih kad drugi zastanu,budio se dok ostali spavaju.

Slušao bih druge kad govore,i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.

Kad bi mi Bog poklonio komadić života,oblačio bih se jednostavno,izlagao potrbuške suncu,

ostavljajući otkrivenim ne samo telo,već i dušu.

Bože moj, kad bih imao srce,ispisivao bih svoju mržnju na ledu

i čekao da izgreje sunce.

Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdamajednu Beneditijevu poemu,

a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenaduu času svitanja.

Zalivao bih ruže suzama,da bih osetio bol od njihovih bodljii strastveni poljubac njihovih latica.

Boze moj, kad bih imao jedan komadić života...Ne bih pustio da prođe nijedan jedini dan

a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.

Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarcada su mi najbliži

i živeo bih zaljubljen u ljubav.

Dokazivao bih ljudima koliko greše kad misleda prestaju da se zaljubljuju kad ostare,

a ne znaju da su ostarili kad prestanu da sezaljubljuju.

Deci bih darovao krila,ali bih im prepustio da sama nauče da lete.

Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sastarošću,

već sa zaboravom.

Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...Naučio sam da čitav svet želi da živi

na vrhu planine,a da ne zna da je istinska sreća u načinu

savladavanja litica.

Shvatio sam da kad tek rođeno detestegne svojom malom šakom,

po prvi put, prst svog oca,da ga je uhvatilo zauvek.

Naučio sam da čovek ima pravoda gleda drugog odozgo

jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.

Toliko sam toga mogao da naučim od vas,premda mi to neće biti od veće koristi,

jer kad me budu spakovali u onaj sanduk,ja ću na žalost početi da umirem.

* * *