8/17/2019 Ckolok.docx

1/4

C)1.  ućno bankarstvo, HB –oblik daljinskog bankarstvakojim se komitentima banke pruža mogućnost uspostavljanjatelekomunikacione veze (tel.,T,!"# sa kompjuterskimcentrom banke u cilju kori$ćenja odre%eni& usluga .ećina

banaka danas raspolaže pozivnim centrima, i sistemima zaprepoznavanje glasa, sa kojima komitent uspostavljadirektnu vezu

'azvijenije verzije sistema kućnog bankarstva omogućavaju

pregled stanja po pojedinim raunima, prenos sredstava sa

 jednog rauna na drugi, izmirivanje rauna, obraun poreza,

kućno budžetiranje, tj. sve $to on lajn bankarstvo može d

pruži.

). Negativna selekcija-Kada klijent nudi viseks,izlaze vecem

riziku radi prinosa .problem koji nastaje zbog asimetrije

informacija pre izvođenja transakcije. Ona se pojavljuje na

nansijskim tržištima u situaciji kada rizični dužnici koji e

najverovatnije proizvesti negativan is!od, dakle oni sa visokim

kreditnim rizikom " najaktivnije traže zajam zbog šega e im isti

najverovatnije biti i odobren. .NEGATIVNA SELEKCIJA predstavlja

izbor nepouzdanog klijenta #osiguranika,zajmoprimca$ ili lošerobe, uzrokovan asimetričnim informacijama.

*. KREDITNA KRIZA-%ko su oni visokog procenta ili su oni

visokog procenta ili konstantno rastu resursi su neaktivirani, čime

 je spriječen ekonomski ekonomski rast, što u krajnjoj liniji

ugrožava ekonomsku ekasnost zemlje.&akon nansijske krize

nekvalitetni ekvalitetni krediti su predmet interesovanja

regulatora i banaka u veini bankarski! sistema zemalja. &ivonekvalitetni! kredita, , danas, povezan je sa periodom kreditnog

buma, kada je kreditni rast bilje žio visoke #dvocifrene i trocifrene$

stope i kad su banke imale labave kriterijume e za ocjenu

kreditnog rizika i lako odobravale kredite i rizičnijim kategorijama

klijenata. 'isoka izloženost kreditnom riziku iz tog perioda odrazila

8/17/2019 Ckolok.docx

2/4

se na današnji nivo nekvaliteni! kredita i u bankarskom

bankarskom sektoru (rne )ore. Kvalitet aktive, kredita kao njene

najva žnije stavke,statistički je značajan pokazatelj mogue

nesolventnosti banaka. &ekvalitetni krediti mogu dovesti banku u

stečaj,a takve pojave vode smanjuju ekasnosti bankarskogsistema. *ato nagomilavanje nekvalitetni! kredita u bilansima

banaka jedan je od simptoma mogu i! bankarski! kriza.

&ekvalitetni krediti predstavljaju predstavljaju jedan od glavni!

uzroka ne ostvarivanja planiranog )+ i )+ per capita

neostvarivanja planiranog )+ i )+ per capita. &ekvalitetan

ekvalitetan kredit, odraz je zapravo lošeg stanja klijenata banke i

indirektno lošeg stanja i kompanijama i preduzetnika. %ko

nekvalitetni krediti konstantno rastu, resursi " ostali faktoriproizvodnje su neiskorisceni faktori čime je spriječen ekonomski

rast, što u krajnjoj liniji ugrožava ekonomsku ekasnost privrede i

ekonomije .&ekvalitetni krediti se smatraju jednim od najvažniji!

faktora koji utiču na smanjenje kreditne aktivnosti bankarskog

sektora. -zročno posledicno gledano nemogunost kreditiranja

privrede uzrokuje nepovoljne efekte na kvalitet biznisa što

povratno utiče na bankarske kredite. /ako, k /ako, kao posljedica

loši! ekonomski! uslova nivo nekvalitetni! kredita raste.&elikvidan i neprotabilan korporativni sektor ne stimuliše banke

da odobravaju kredite. roizvodni sektor, zbog nedovoljnog

kapitala, slabi, smanjujui agregatnu tražnju i tako pogoršava

uslove kreditiranja i pravi još više nekvalitetni! kredita. Od nivoa

kvaliteta upravljanja kreditnim rizikom zavisi nivo nenaplativi!

kredita u ukupnim kreditima banke. Kvalitet upravljanja kreditnim

rizikom zavisi od kvaliteta menadžmenta banke.

4.PRIMJER.HHI-MENADZERI-Banka1)28%,2)25%,3)20%,4)16%,5)11%HHI-Herfindabl Hirscbmanov indeks,definisan kao zbir kvadrata ucesca svih

 banaka u zemlji po osnovu zajmova ili depozita .SAD primenjuje ovu

metodologiju na nacin ,ako posle integracije manje od 200 poena ,smatra seda

integracija banaka nema nepovoljne efekte na stanje konkurencije na sektoru

 bankarstva.a bazi pravila !"00#200 regulatorne vlasti dozvoljavaju ili odbijaju

integraciju banaka.$fuzije ili akvizicije%.&'()rednost HH* se izracunava tako sto se

8/17/2019 Ckolok.docx

3/4

sabiraju kvadrati ucesca svih pet banaka.+ momentu pre integracije je vrednost

HH*2"na 2-2na 2-20na2-!/na2-!!na22!"/ poena.+koliko se pretpostavi da

 banka i banka traze integraciju onda !na2-2"na2-2na2-!/na22/2/.a

osnovu pravila !"00#200 regulatorna vlast je odbila projektovanu integraciju banke

i,zato sto vrijednost HH* je bila znatno iznad maksimalnog nivoa od !"00

 poena,zato sto bi povecanje HH* bilo vece od 200 poena.1eorijski maimum HH*

iznosi !0 00 poena jer u tom slucaju postoji u sistemu samo jedna banka koja

samim tim drzi !003depozita.1eorijski minimum se ne moze tacno definisati ali

on tezi nuli.

5.TEST SJET!JI"STI test osjetljivosti sagledava efekte jednog faktora rizika

na portfolio banke.4vaj test moze da pomogne u kvantitativnom sagledavanju

efekata na finansijsku instituciju koji mogu da proisteknu iz moguce promjene

finog deviznog kursa neke valute u visini od nekoliko projektovanih stopa $ 53,

/3, !03, 203,%&romjena finog kursa je obicno skokovita i ima karakter 

diskretne promjene pa stvara neubicajene rizike za finansijske institucije kojeimaju znacajnu deviznu izlozenost.1est moze da kvantifikuje simultano dejstvo

nekoliko faktora rizika na portfolio banke u toku duzeg vremenskog perioda,radi se

o analizi scenarija koja ima za cilj da sagleda najnepovoljniji scenario.

6. #REDIT METRI#S-  CREDIT METRIXiramida dugovanja radiodobravanja kredita.-zima se kredit jedne institucije da bi seisplatio drugi.romjena kreditnog rejtinga kao 0 neplacanjekreditni! obaveza.

$. RTS sistemi u bruto obracunu.6nacionalni sistemi bruto obra07una u realnom

vremenu,sva individualna pla8anja izvr9avaju se trenutno preko ra7una banaka

 po9iljaoca i primaoca, tako 9to banka po9iljaoca odobrava prenos sredstava sa svog

ra7una : predstavlja klju7ni stub za druge sisteme e6pla8anja( A;H za 7ekove,

A1< za pla8anja malih vrednosti, epla8anje ra7una, isplatu zarada, Dv& za

 pla8anje vrednosnim papirima i &v& za devizne transakcije i *=> za interbankarska

 pla8anja malih vrednosti : operater sistema je centralna banka ili klirin9ka ku8a.

8. Me!"e pripajanje predstavlja kombinaciju dva ili višeekonomski! entiteta od koji! samo jedan opstaje i zadržava svoj

identitet, a drugi gubi svoj pravni subjektivitet #% 1 2 3%$ . Kadamenadžment i akcionari dveju kompanija, bilo slični! ili različiti!veličina, podržavaju ideju stvaranja kombinacije uz kontinuitetvlasništva i interesa u poslovanju, *a merdžer je bitno da dveinvolvirane strane postignu uzajamno pri!vatljive usloverespektujui cenu kombinacije i ulogu menadžmenta partnerakompanije, tj. karakteristični su pregovori i obostranost.

8/17/2019 Ckolok.docx

4/4

Objašnjenje motiva za pokretanje merdžera i akvizicija polazi odstanovištva da e jedna kompanija inicirati merdzer ili akvizicijudruge kompanije ako vjeruje da ce zajedno vise vredjeti nego štovrede odvojeno ili pak da je može kupiti po ceni nižoj od sadašnje

vrednosti njenog budueg cas! 4o5a u rukama novogmenadžmenta.&ajčeši merdžeri su statutarni merdžeri #statutor6merger$ i označavaju transakciju u kojoj kompanija koja opstajepreuzima na sebe svu imovinu i obaveze druge straneu merdžeru.7ubsidijarni merdžer #subsidiar6 merger$predstavlja merdžer dveju kompanija u kome targetkompanija postaje lijala i deo lijale roditeljske kompanije.8erdžer tipično involvira izdavanje i razmenu akcija s tim, što sumogui i drugi modaliteti plaanja sa drugim !artijama odvrednosti, kao i sa gotovinom.

#.KEIRETSU Japanski model bankarskog sistema je karakterističan po

ulozi glavnih banaka oko kojih su formirani industrijski konglomerati poznati

kao keiretsu

• U okviru svake keiretsku grupe se nalazi po jedna komercijalna banka

koja je ujedno i stožer cijele industrijske grupe

• Kompanije u okviru keiretsu grupe imaju unakrsno učešće u dioničkom

kapitalu što omogućava homogenizaciju same grupe!

10.KAMATNO OSJETLJIVI RACIO