Klajv Barker

KABAL Noni soj

Sa engleskog preveo ALEKSANDAR MARKOVI

Prvo izdanje

Edicija

Komar

1991

Horor edicija KOMAR knjiga 2

Klajv Barker

KABAL

Naslov originala: CABAL

Copyright 1988 by Clive Barker

Pravo obezbeeno preko agencije G.P.A, Mtinchen

Urednik Goran Skrobonja

Naslovna strana D. Bob ivkovi

Klajv Barker: KABAL Samoslalno auitorsko prevodilako izdanje: Aleksandar Markovi Recenzent: Dragana Jovanovi Lektura i korektura: Goran Skrobonja Slog i prelom: ZNAK SAGITE tampa i povez: Progres, Negotin Tira: 1000 primeraka

Za Eni

Svi smo mi ivotinje mate... DOMINGO D'YBARONDO Zverinjak due

KLAJV BARKER

4

PRVI DEO

LOKO

Roena sam iva. Zar to nije dovoljna kazna? Meri Hendrikson, na suenju zbog ubistva oca

KABAL

5

I

Istina Od svih naglih i kasnih nonih obeanja datih u ime ljubavi,

Bun je sada znao, ni za jedno nije tako sigurno da e biti pogaeno kao za ono: Nikad te neu ostaviti.

to ti vreme ne ukrade ispred nosa, hoe okolnosti. Uzaludno je bilo nadati se da nee biti tako, beskorisno sanjati da ti svet ipak misli dobro. Sve to neto vredi, sve ega se dri da bi sauvao razum, istrulie ili biti oteto tokom vremena, i ispod tebe e se otvoriti ambis kao to se sad otvorio pod Bunom, i iznenada, bez traga nekom objanjenju, tebe vie nema. Sve je progutao pakao ili neto gore, ljubavna priznanja i sve.

Njegovi pogledi nisu uvek bili tako pesimistiki. Bilo je vreme ne tako davno kada je oseao da se sa njega uzdie teret duevne patnje. Bilo je manje psihotinih epizoda, redi su bili dani kada je oseao da bi radije presekao vene nego da eka duge sate do sledee doze lekova. Tada je izgledalo da bi moda mogao da bude srean.

Upravo je to izvuklo iz njega izjavu ljubavi, one rei: Neu te nikada ostaviti, proaptane u Lorino uvo dok su leali u uskom krevetu za koji se nikad nije usuivao da se nada da e jednog dana morati da bude dovoljno prostran za dvoje. Rei mu nisu dole na vrhuncima strasti. Njihov ljubavni ivot, kao i mnoge druge stvari meu njima, bio je protkan problemima. Ali gde su druge ene odustajale od njega, ne opratajui mu neuspeh, ona je ustrajala: govorila je da ima vremena da sve doe na mesto, da imaju sve vreme na svetu. Uz tebe sam dokle god to bude eleo, izgledalo je da mu poruuje njeno strpljenje.

Nikad mu niko nije ponudio takvu posveenost, i on je hteo da ponudi svoju za uzvrat. Te rei: Nikad te neu ostaviti. Bile su to.

Seanje na njih, i na njenu kou, gotovo luminoznu u tmini njegove sobe, na zvuk njenog disanja kada je konano zaspala kraj njega - sve je to jo imalo mo da stegne srce, i da stee dalje dok ne zaboli.

KLAJV BARKER

6

eznuo je da se oslobodi kako od seanja tako i od rei, sada kad su mu okolnosti oduzele svaku nadu u njihovo ispunjenje. Ali nisu dale da ih zaboravi. Ostajale su da ga mue, u njegovoj slabosti. Neka mrava uteha bila je pomisao da ona verovatno u isto vreme pokuava da izbrie svoja seanja, i da e joj to s vremenom moda poi za rukom. Nadao se samo da e ona shvatiti njegovo negiranje sebe kada je izgovorio ono obeanje. Nikada ne bi rizikovao ovaj bol da je samo posumnjao da mu je ozdravljenje konano mogue i blisko.

Samo sanjaj! Deker je naglo okonao njegove iluzije, onog dana kada je

zakljuao vrata kabineta, navukao roletne preko sunanog, prolenog dana u Alberti, i rekao, glasom jedva jaim od apata:

Bune, mislim da smo u velikoj nevolji, ti i ja. Drhtao je, Bun je to video, tu injenicu nije bilo lako sakriti na

tako velikom telu. Deker je imao fizikus oveka koji je svakodnevni angst izbacivao sa znojem u teretani. ak i njegova odela, saivena po meri, uvek crna kao ugalj, nisu mogla da ukrote tu masu. Bun je u poetku njihove saradnje bio pomalo nervozan zbog toga, oseao se ugroen lekarevim fizikim i mentalnim autoritetom. Sada se bojao nestabilnosti te snage. Deker je bio Stena, bio je Razum, bio Spokoj. Ovaj nemir bio je suprotan svemu to je znao o tom oveku.

Neto nije u redu? upita Bun. Sedi, hoe li? Sedi i rei u ti. Bun poslua. U ovoj sobi Deker je bio gospod Bog. Doktor se

zavali u konu fotelju i udahnu kroz nos, usta zakljuanih u nadole povijen luk.

Reci mi... ree Bun. Odakle poeti. Svejedno. Mislio sam da ti je bolje, ree Deker. Zaista sam mislio.

Obojica smo mislili. Ja i dalje tako mislim. Deker kratko odmahnu glavom. Bio je ovek sa intelektom

dostojnim potovanja, ali njegove rigidne crte lica malo su toga odavale. Osim moda oiju, koje tog trenutka nisu posmatrale pacijenta, ve sto izmeu njih.

Poeo si da govori za vreme seansi, ree Deker, o zloinima koje misli da si poinio. Sea li se bilo ega u vezi s tim?

Zna da se ne seam. Transevi u koje ga je Deker dovodio bili su preduboki: Seam se tek kada pusti traku.

KABAL

7

Ove ti neu putati, ree Deker. Izbrisao sam ih.- Zato? Zato... to se plaim, Bune. Za tebe. Zastade. Moda za

obojicu. U Steni se otvarala pukotina i Deker nije mogao nita da uini

da je sakrije. Kakvi su to zloini? upita Bun, s oklevanjem u glasu. Ubistva. Opsednut si njima. U prvom trenutku verovao sam

da se radi o snovima o zloinu. Uvek si imao agresivnu crtu u sebi. A sada? Sada se bojim da si ih zaista poinio. Nastalo je dugo utanje, dok je Bun prouavao Dekera, vie

radoznalo nego ljutito. Roletne nisu bile potpuno sputene. Odseak suneve svetlosti padao je preko Dekera, i dalje preko stola izmeu nijh. Na staklenoj ploi nalazila se boca obine vode, dve olje i velika koverta. Deker se nagnu i dohvati je.

Ovo to radim verovatno je samo po sebi zloin, ree Bunu. Privatnost pacijenta je jedna stvar, skrivanje ubice sasvim druga. Ali jedan deo mene jo se moli Bogu da se pokae da sve to nije istina. Hteo bih da poverujem da sam uspeo. Dajmo uspeli. Zajedno. Voleo bih da verujem da ti je dobro.

I jeste mi dobro. Umesto odgovora Deker razreza kovertu. Hteo bih da

pogleda ovo, ree, zavlaei ruku u kovertu i vadei na svetlost sunca sveanj fotografija. Upozoravam te, nisu prijatne.

Poloio ih je na svoj odraz, okrenuvi ih Bunu na uvid. Upozorenje je bilo na mestu. Gornja fotografija bila je kao

fiziki udarac. Suoen s tim, oseti kako u njemu raste strah kakav nije osetio otkako je pod Dekerovim staranjem, da bi slika mogla da ga posedne. Gradio je zidove oko tog sujeverja, ciglu po ciglu, ali oni su se sada tresli, i pretili da padnu.

To je samo slika. Tano, odvrati Deker. Samo slika. ta vidi? Mrtvog oveka. Ubijenog oveka. Da. Ubijenog oveka. Ne tek samo ubijenog: iskasapljenog. ivot je bio iseen iz

njega u pomami rezova i uboda, krv je isprskala seivo koje mu je odnelo vrat, odnelo mu lice, na zid iza njega. Bio je samo u orcu, tako daje bilo Iako izbrojati rane na njegovom telu, i pored krvi. Bun to i

KLAJV BARKER

8

uini, da bi spreio da ga uas potpuno obuzme. ak i ovde, u ovoj prostoriji gde je lekar klesao svoje drugo ja u bloku stanja u kome se nalazio njegov pacijent, Bun se nikad nije guio od uasa, kao sada. Oseao je u dnu usta ukus doruka, ili obroka od prole veeri, koji mu se podizao iz utrobe, protiv prirode. Izmet u ustima, kao prljavtina dela.

Izbroj rane, govorio je sebi, kao da su perle u brojanicama. Tri, etiri, pet na trbuhu i grudima: jedna posebno iskidana, vie ereenje nego rana, toliko razjapljena da se videla ovekova iznutrica. Jo dve, na ramenu. A zatim lice, rainjeno posekotinama. Bilo ih je tako mnogo da se nisu mogle izbrojati, ak i od najposveenijeg posmatraa. Ostavile su rtvu van svake mogunosti prepoznavanja: oi iskopane, odseene usne, nos u dronjcima.

Dosta? ree Deker, kao da je pitanje potrebno. Da. Ima jo dosta da se pregleda. Otkrio je sledeu, ostavljajui prvu pored svenja. Na ovoj je

bila ena, ispruena na sofi, iskrivljenog gornjeg dela tela u odnosu na donji na nain koji ivot ne bi dopustio. Iako najverovatnije nije bila u srodstvu sa prvom rtvom, kasapin je stvorio jezivu slinost. I ovde je postojalo isto odsustvo usana, isti nedostatak oiju. Roeni od razliitih roditelja, postali su blizanci u smrti, uniteni istom rukom.

A ja sam njihov otac? Bun se zatee u pomisli. Ne, odgovarao je svaki njegov instinkt, ja to nisam

uinio. Ali dve stvari ga spreie da to iskae glasno. Prvo, znao je da

Deker ne bi ugroavao pacijentovu ravnoteu na taj nain da nije imao dobar razlog. Drugo, odbijanje krivice bilo je bezvredno kada su obojica znali kako je lako Bunov um obmanjivao sebe u prolosti. Ako je i bio odgovoran za to bezumlje, nije mogao da bude siguran da b. znao za to.

Zato je ostao nem, ne usuujui se da pogleda prema Dekeru iz straha da e otkriti da je Stena smrvljena.

Sledeu? ree Deker. Ako moramo. Moramo. Otkrio je trei; fotografiju, i etvrtu, polaui ih na sto kao da

ita Tarot karte, samo to su ovde sve bile sa likom Smrti. U kuhinji, leei u otvorenim vratima friidera. U spavaoj sobi, pored lampe i budilnika. Na vrhu stepenita, na prozoru. rtve su bile svih uzrasta i rasa; ljudi, ene i deca. Koji god vampir da je bio poinitelj, nije

KABAL

9

pravio razlike. Jednostavno je zatirao ivot gde god bi ga pronaao. Ne brzo, i nikako efikasno. Sobe u kojima su umrli ti ljudi nosile su jasan peat o tome kako se ubica, zabavljajui se, igrao sa njima. Nametaj je bio isprevrtan kada su rtve teturale pokuavajui da izbegnu coup de grace, ostavljajui krvave otiske na zidovima i slikama. Jedna je izgubila prste na otrici, moda kada je uhvatila, u oajanju; veina je ostala bez oiju. Ali niko nije preiveo, koliko god da se hrabro branio. Svi su na kraju pali, zaplevi se u sopstveni ve, ili traei zaklon iza zavese. Pali jecajui; pali povraajui.

Bilo je ukupno jedanaest fotografija. Svaka je bila razliita prostorije velike ili male, rtve nage ili u odei. Ali su sve takoe bile iste: sve o ludilu na delu, snimljene kada je glumac ve napustio scenu.

Svemogui Boe, zar je on taj ovek? Ne nalazei odgovor, obrati se Steni, i progovori ne diui

pogled sa sjajnih karata. Jesam li ja to uinio? ree. uo je kako Deker uzdie, ali odgovor nije dolazio, zato se

usudi da pogleda svog tuitelja. Kada su sve fotografije bile poloene pred njega, oseao je lekarev ispitivaki pogled kao bol u korenu kose.

Ali sada jo jednom naie na te oi skrenute u stranu. Molim te, reci mi, ree. Jesam li to bio ja? Deker obrisa vlane vreice koe ispod sivih oiju. Vie nije

drhtao. Nadam se da nisi, ree. Odgovor je bio smeno blag. Ovde se nije radilo o nekom

beznaajnom prekraju. Ovde je to bila smrt puta jedanaest, i koliko bi jo moglo da ih bude; daleko od pogleda, daleko od srca?

Reci mi o emu sam govorio, ree Bun. Koje su bile rei...

Uglavnom buncanje. Pa ta te onda navodi da pomisli da sam to ja uradio! Morao

si imati neki razlog. Potrajalo je, ree Deker, dok nisam povezao celu stvar.

Pogledao je dole na mrtvanicu na stolu, ispravljajui srednjim prstom fotografiju koja je leala malo ukrivo.

Duan sam da pravim tromesene izvetaje o naem napredovanju. To zna. Zato putam jednu po jednu traku sa naih prethodnih seansi da bih dobio uvid kako napredujemo... Govorio je sporo, umorno. ... i primetio sam da se u tvojim odgovorima

KLAJV BARKER

10

ponavljaju iste fraze. Uglavnom skrivene u drugom materijalu, ali prisutne. Izgledalo je kao da neto ispoveda, ali neto tako nezamislivo grozno da ni u transu nisi mogao da navede sebe da to izgovori. Umesto toga je bio ovaj... kod.

Bun je znao za kodove. uo ih je svuda, kada mu je bilo loe. Poruke od zamiljenog neprijatelja u utanju izmeu stanica na radiju, ili u brujanju saobraaja u zoru. Iznenadilo ga je to je i sam savladao vetinu.

Raspitivao sam se malo, kao uzgred, nastavi Deker, kod policajaca koje sam leio. Nisam pitao nita odreeno. Rekli su mi za ubistva. Neke detalje sam, naravno, pronaao u tampi. Izgleda da to traje ve dve i po godine. Nekoliko ubistava ovde u Kalgariju; ostala najdalje sat vonje odavde. Sva delo istog oveka.

A to sam ja. Ne znam, ree Deker, konano pogledavi u Buna. Da sam

bio siguran, sve bih prijavio. Ali nisi. Sigurno je da ne elim da verujem u to, ba kao i ti. Neu biti

ovenan slavom ako se pokae da je istina. Bilo je besa u njemu, loe skrivenog. Zato sam i ekao. I nadao se da e biti ovde kod mene kada se dogodi sledee ubistvo.

Hoe da kae da je neko od onih ljudi umro kada si ve znao?

Da, ree Deker suvo. Isuse! Pomisao podie Buna iz stolice; nogom zakai sto. Prizori

ubistava poletee. Ne podii glas, zatrai Deker. Ljudi su umirali, a ti si

ekao?' Rizikovao sam zbog tebe, Bune. Mora to da potuje. Bun se okrenu od njega. Oseao je hladan znoj po leima. Sedi, ree Deker. Molim te sedi i reci mi ta ove

fotografije znae za tebe. Bun nesvesno pokri rukom donju polovinu lica. Znao je iz

Dekerovih objanjenja ta u jeziku tela znai taj gest. Njegov um je koristio telo da sprei neko nevoljno otkrie; ili da ga potpuno uutka.

Bune. Trebaju mi odgovori. Nita; ne znae mi nita, ree Bun, ne okreui se. Ba nita? Ba nita.

KABAL

11

Pogledaj ih ponovo. Ne. Bun je bio uporan. Ne mogu. uo je kako lekar uzdie, i oekivao novi zahtev da se suoi sa

uasima. Ali, ba naprotiv, Dekerov ton bio je umirujui. U redu je, Arone, ree on. Sve je u redu. Skloniu ih. Bun pritisnu dlanove na zatvorene oi. Duplje su mu bile

vrele i mokre. Nema ih vie, Arone, ree Deker. O da, ima. Jo su bile s njim, savreno upamene. Jedanaest soba i

jedanaest tela, zamrznuta slika u njegovoj glavi, bez mogunosti za egzorcizam. Zid za koji je Dekeru bilo potrebno pet godina da ga izgradi, sruen je za isto toliko minuta, i to rukom arhitekte. Bun je ponovo bio nasamo sa svojim ludilom. uo ga je kako mu zavija u glavi; iz jedanaest preseenih grkljana, jedanaest otvorenih trbuha. Dah i gas iz creva; pevajui lude stare melodije.

Zato mu je odbrana tako lako popustila, posle toliko truda? Njegove oi su znale odgovor, suze su tekle iz njih priznajui ono to jezik nije mogao. Kriv je. ta drugo? Ruke koje je upravo trljao o pantalone, suei ih, muile su i ubijale. Ako bi se i dalje pretvarao samo bi ih naveo na novi zloin. Bolje da prizna, iako nita ne pamti, nego da im dozvoli samo trenutak bez nadzora.

Okrenuo se i suoio sa Dekerom. Fotografije su bile sakupljene i poloene licem nadole na sto.

Setio si se neeg? ree lekar, itajui promenu na Bunovom licu.

Da, odgovori on. ega? Ja sam to uinio, ree Bun jednostavno. Ja sam ih sve

ubio.

KLAJV BARKER

12

II

Akademija Deker je bio najmilostiviji tuilac koga bi optueni mogao da

dobije. Sati koje je posle tog prvog dana proveo sa Bunom bili su ispunjeni paljivo postavljanim pitanjima dok su - ubistvo po ubistvo - zajedno ispitivali dokaze o Bunovom tajnom ivotu. Uprkos pacijentovoj upornosti da su zloini njegovo delo, Deker je savetovao oprez. Priznanje krivice nije dokaz koji ima odluujuu teinu. Morali su pre svega da se osiguraju da priznanje nije jednostavno Bunova samodestruktivna tendencija na delu, prihvatanje krivice iz gladi za ispatanjem.

Bun nije bio u poziciji da se raspravlja. Deker je poznavao Buna bolje nego on sam. A pamtio je i Dekerovo zapaanje da e, ako se potvrde najcrnja predvianja, lekareva reputacija moi da se baci psima: nijedan nije mogao da dozvoli sebi da pogrei. Jedini nain da bude siguran bio je da proue sve pojedinosti u vezi sa ubistvima- datume, imena i mesta u nadi da e to navesti Buna da se priseti. Ili da otkriju ubistvo koje se dogodilo kada je neosporno bio u neijem drutvu.

Jedini deo procesa u kome je Bun odbijao da sarauje bilo je razgledanje fotografija. etrdeset osam asova se opirao Dekerovom blagom pritisku, poputajui samo kada bi nestalo ljubaznosti i Deker se okomio na njega, optuujui ga za kukaviluk i neiskrenost. Nije li to samo igra, pitao se Deker, veba iz samounitenja koja nijednog od njih nee uiniti mudrijim? Ako je tako, Bun moe da se nosi u tri lepe iz njegove ordinacije da puta sebi krv u neije tue vreme.

Bun je pristao da proui fotografije. Ali u njima nije bilo niega to bi mu podstaklo seanje.

Veliki deo detalja u sobama bio je izbrisan sevanjem blica; ostale su samo uobiajene stvari. Jedini prizor koji bi moda izazvao reakciju kod njega - lica rtava - izbrisala je ruka ubice, isekla do neprepoznavanja; ni najstruniji obdukcionist ne bi bio u Manju da sastavi te razbijene fasade jo jednom. Tako se sve svodilo na banalne detalje: gde je Bun bio ove ili one noi; sa kim; ta je radio. Nikad nije

KABAL

13

vodio dnevnik te mu je bilo teko da potvrdi injenicu, ali je uglavnom - ne raunajui asove koje je proveo sa Lori ili Dekerom, a oni se po svemu sudei nisu podudarali sa noima kada su se dogodila ubistva - bio sam, i bez alibija. Potkraj etvrtog dana sluaj protiv njega poeo je da izgleda vrlo ubedljivo.

Dosta je, rekao je Deker u. Dovoljno smo pokuavali. Voleo bih da ovo pretresemo jo jednom. emu to? ree Bun. Hou da zavrim sa tim. Poslednjih dana - noi mnogi simptomi, znaci bolesti za

koju je mislio da je sasvim blizu da je se zauvek oslobodi, vratili su se. Nije mogao da spava due od nekoliko minuta pre nego to bi ga udovine vizije trgle iz sna, izbezumljenog; nije mogao da jede; drhtao je iz dna utrobe, svaki minut dana. Hteo je da tome uini kraj; hteo je da propeva i da primi kaznu.

Daj mi jo malo vremena, ree Deker. Ako sada odemo u policiju, oni e te preuzeti od mene. Verovatno mi nee dozvoliti pristup. Bie sam.

Ve jesam, odvrati Bun. Otkako je video fotografije prekinuo je svaki kontakt, ak i sa Lori, plaei se svoje sposobnosti da nanese zlo.

Ja sam udovite, ree. Obojica to znamo, imamo sve potrebne dokaze.

Ne radi se samo o dokazima. Nego o emu? Deker se oslonio na okvir prozora, teina mu je u poslednje

vreme predstavljala teret. Ne mogu da te shvatim, Bune. Bunov pogled skrenu sa oveka na nebo. Danas duva sa

jugoistoka; vetar nosi pramenje oblaka. Lep ivot, pomisli Bun, bili tamo gore, laki od vazduha. Ovde je sve teko: meso i krivica lome kimu.

Potroio sam etiri godine pokuavajui da razumem tvoju bolest, nadajui se da u moi da je izleim. I ve pomislih da mi uspeva. Pomislih da postoji mogunost da se sve okona...

Uutao je, u ponoru svog neuspeha. Bun nije bio toliko obuzet svojom mukom da ne bi primetio koliko taj ovek duboko pati. Ali nije mogao da uini nita da ublai taj bol. Umesto toga posmatrao je kako prolaze oblaci, tamo gore u svetlosti, i znao da ga ekaju mrana vremena.

KLAJV BARKER

14

Kada te policija odvede... mrmljao je Deker, nee samo ti biti sam, Bune. Biu i ja sam. Bie pacijent nekom drugom: nekom psihijatru kriminologu. Vie neu moi do tebe. Zato te molim... daj mi jo malo vremena. Dopusti da saznam koliko mogu pre nego to bude gotovo izmeu nas.

Govori kao ljubavnik, pomisli odsutno Bun, kao da je to to je bilo izmeu nas ceo njegov ivot.

Znam da se mui, nastavi Deker. Zato sam ti nabavio lekove. Pilule, tla te sauvaju od najgoreg. Samo dok ne zavrimo...

Ne verujem sebi, ree Bun. Mogao bih da povredim nekoga.

Nee, odgovori Deker, sa radosnom sigurnou. Lekovi e te drati mirnim tokom noi. Ostatak vremena e biti sa mnom. Sa mnom e biti siguran.

Koliko ti treba vremena? Najvie nekoliko dana. Ne traim previe, zar ne? Hou da

otkrijem zato nismo uspeli. Pomisao na ponovni polazak krvavim tragom bila je

zastraujua, ali postojao je dug koji je trebalo platiti. Uz Dekerovu pomo ukazao mu se bar traak novih mogunosti; dugovao je lekaru priliku da izvue bar neto iz ruevina te vizije.

Neka bude brzo, ree. Hvala ti, ree Deker. Ovo mi mnogo znai. 1 bie mi potrebne te pilule.

Dobio je pilule. Deker se postarao za to. Tako jake da nije bio

siguran kako se zove kada bi ih uzeo. Pilule koje su san inile lakim, a buenje posetom poluivotu iz koga je sa radou ponovo beao. Pilule od kojih je, posle dvadeset etiri asa, ponovo bio zavisan.

Bila je dovoljna Dekerova re. Kada bi zatraio jo, stizalo je, i pod tim otupljujuim uticajem vratili su se poslu dokazivanja, i lekar je ponovo prelazio, pa opet i opet prelazio detalje Bunovih zloina, u nadi da e ih shvatiti. Ali nita se nije razjanjavalo. Sve to je Bunov sada jo pasivniji um mogao da povrati iz ovih seansi bili su zamueni prizori vrata kroz koja se uunjavao i stepenita kojima se uspinjao kada je iao da ubija. Bio je sve manje svestan Dekerovih nastojanja da sauva bar neto vredno iz zatvorene svesti svoga pacijenta. Bun je

KABAL

15

znao samo za san, krivicu i nadu, sada jo dragoceniju, da uini svemu kraj.

Samo je Lori, ili tanije seanje na nju, ometala reim narkotika. Ponekad bi uo njen glas, u unutranjem uhu, jasan kao zvono, kako ponavlja rei koje mu je govorila u svakodnevnim razgovorima, rei koje je on crpeo odnekud iz prolosti. U tim izrazima nije bilo povezanosti; moda su bili u vezi sa nekim pogledom ouvanim u seanju, ili dodirom. Sada vie nije pamtio ni dodir ni pogled - lekovi su gotovo uklonili njegovu sposobnost da zamisli. Ostale su mu samo o%'e reenice van konteksta, uznemirujui ga ne samo zato to su bile kao da ih je izgovorio neko tu kraj njega, ve i zato to nisu imale neku njemu poznatu uzronost. I najgore od svega, podseale su ga na enu koju je voleo a vie je nee videti, osim moda u publici na suenju. enu kojoj je dao obeanje, prekreno ve nekoliko nedelja kasnije. U oajnom stanju u kome je bio, jedva sposoban da povezano misli, prekreno obeanje inilo mu se podjednako udovino kao zloini na fotografijama. Obeleavalo ga je za Pakao.

Ili Smrt. Bolje smrt. Nije bio siguran koliko je prolo otkako je sklopio pogodbu sa Dekerom, zamenivi ovu otupelost za jo nekoliko dana istraivanja, ali bio je siguran da je ispunio svoj deo pogodbe. Ispraznio se. Vie nije bilo nieg da se kae ili uje. Preostalo mu je samo da se preda zakonu i prizna zloine, ili da uini ono to drava vie nije bila u stanju, i ubije monstruma.

Nije smeo da dopusti Dekeru da nasluti ta mu je na pameti; znao je da bi lekar uinio sve to je u njegovoj moi da sprei pacijentovo samoubistvo. Zato je jo jedan dan glumio rezigniranu osobu. I, poto je obeao Dekeru da e sledeeg jutra ponovo doi kod njega, vratio se kui i pripremio se za samoubistvo.

Tamo ga je ekalo jo jedno Lorino pismo, etvrto otkako je prekinuo svaki kontakt. Zahtevala je da zna u emu je problem. Proitao ga je koliko su mu dozvoljavale pomuene misli, i pokuao da odgovori, ali nije mogao da unese smisao u rei koje se muio da ispie. Zato je strpao u dep zaklinjanja koja mu je poslala, i poao u sumrak da potrai smrt.

Kamion, pod ije se tokove bacio, nije hteo da mu udovolji.

Izbio mu je vazduh ali ne i ivot. Ugruvan, krvarei iz brojnih

KLAJV BARKER

16

povrinskih rana, pokupljen je i odvezen u bolnicu. Kasnije je shvatio kako je sve bilo zapisano da se tako dogodi, i da mu namerno nije dozvoljeno da umre pod tokovima. Ali je, dok je u bolnici ekao u beloj sobi da se pobrinu za one kojima je bilo gore nego njemu, mogao samo da proklinje svoju lou sreu. Tue ivote je mogao da oduzme sa stranom lakoom: njegov sopstveni mu se opirao. ak je i u ovome bio podeljen i protiv sebe.

Ali ta soba je - iako to nije znao kada su ga uneli - u sebi nosila obeanje koje su njeni zidovi poricali. U njoj e uti ime koje e, kad doe vreme, nainiti od njega novog oveka. Na njegov e poziv da poe, kao monstrum, to i jeste, nou, da sretne udesno.

Ime je bilo Midijan. Imao je sa njim mnogo zajednikog, iznad svega mo da daje

obeanja. Ali dok su se njegova zaklinjanja na venu ljubav pokazala praznim za samo nekoliko nedelja, Midijan je davao obeanja - ponona kao i njegova, iz najdubljeg mraka - koja ni smrt ne moe da prekri.

KABAL

17

III

Rapsodist U godinama svog bolovanja unutar i izvan duevnih bolnica i

azila, Bun je sreo samo mali broj sapatnika koji nisu imali nekakav talisman, neki znak ili lozinku da uva kapije njihovog srca i glave. Brzo je nauio da ne potcenjuje te amajlije. Neto da te provede kroz no bio je aksiom koji je shvatao iz teko steenog iskustva. Mnogi od ovih uvara haosa bili su lini predmeti korisnika. Ukrasi, kljuevi, knjige, fotografije: podsetnici na dobra vremena sauvani kao odbrana od zlih vremena. Ali neki su pripadali kolektivnom seanju. Bile su to rei koje je vie nego jednom uo: besmislene rime ija je metrika drala bol na odstojanju; imena bogova.

Medu njima, Midijan. uo je kako to ime pominju moda desetak puta ljudi koje je

sreo premetajui se iz ustanove u ustanovu, obino oni koji su sagoreli sve svoje snage. Kada bi se pozvali na Midijan to je znailo utoite; mesto gde e biti povedeni. I vie: mesto gde e svi njihovi gresi - stvarni ili zamiljeni - biti oproteni. Bun nije znao poreklo ovog mita, niti se ikad zainteresovao da sazna. Nije mu bio potreban oprotaj, ili je bar tako mislio. Sada je mislio drugaije. Bilo je mnogo toga to je trailo proienje; izopaene stvari koje je njegov um skrivao od njega dok ih Deker nije izneo na svetlost, stvari kojih niko koga on zna nije mogao da ga oslobodi. Preao je u novu kategoriju ivih bia.

Midijan je zvao. Zatvoren u svoj jad, nije ni bio svestan da sada deli belu sobu

sa nekim drugim, sve dok nije uo hrapavi glas. Midijan... Isprva je pomislio da ponovo uje glas iz prolosti, kao to je

bio Lorin. Ali kada se uo jo jednom, nije mu bio kraj glave, kao njen glas, ve na drugom kraju sobe. Otvorio je oi. Levi kapak bio mu je zategnut od krvi iz posekotine na slepoonici. Pogledao je prema govorniku. Jo jedna ranjena nona ptica, oigledno, dopremljena na leenje i ostavljena da se snae dok ne doe na red za krpe. ovek je sedeo u uglu sobe, daleko od vrata u koja je upravio divlje oi, kao da

KLAJV BARKER

18

e se svakog asa pojaviti spasitelj. Bilo je praktino nemogue naslutiti njegovu starost ili pravi izgled: prljavtina i skorena krv sakrivali su oboje. Verovatno izgledam isto ili gore., pomisli Bun. To mu nije mnogo smetalo; ljudi su oduvek zurili u njega. U svom sadanjem stanju on i ovek u uglu bili su od onih koje ljudi iroko zaobilaze na ulici.

Ali iako je stranac, u dinsu, kratkim izmama i crnoj majici bio samo jo jedan nikogovi, oko njega je bilo neeg jedinstvenog, to ga je obeleavalo. Dugaki kaput koji je nosio imao je neku monaku ozbiljnost; siva kosa, zategnuta unazad, padala mu je do sredine lea, vezana koom u rep. Oko vrata je imao nakit, gotovo sakriven visokim okovratnikom, a na palevima dva vetaka nokta po izgledu od srebra, savijena u kuke.

Konano, to ime, koje je ponovo izgovorio. Hoete li me povesti? upitao je, moleivo. U Midijan? Pogled mu ni trenutka nije naputao vrata. Izgledao je

nesvestan Buna sve dok nije bez upozorenja okrenuo izranjavljenu glavu i pljunuo preko sobe. lspljuvak proaran krvlju pogodi pod kraj B u novih nogu.

Da se nosi u tri lepe odavde! ree ovek. Zbog tebe ne dolaze po mene. I nee, sve dok si tu.

Bun je bio suvie umoran da bi se pobunio i suvie ukoen od povreda da bi ustajao. Pustio je nepoznatog da bulazni.

Ma gubi se! ree ovaj jo jednom. Nee da se pokau pred tobom. Kako ti nije jasno?

Bun ponovo spusti glavu i pokua da sprei da ovekov bol obuzme i njega.

Sranje! ree ovek. Izgubio sam ih. Izgubio sam ih! Ustao je i priao prozoru. Napolju je bila potpuna tama. Ve su otili, promrmlja, iznenada rezigniran. Sledeeg

trenutka bio je na korak od Buna, cerei se kroz troku. Ima neto protiv bolova? interesovao se. Bolniarka mi je ostavila neto, odgovori Bun. ovek ponovo otpljunu, ovaj put ne prema Bunu, ve na pod. Pie, ovee... ree. Ima neto za pie? Nemam. Osmeh smesta ispari i lice mu se zgri, odjednom obliveno

suzama. Okrenuo se od Buna, jecajui, i ponovo zapoeo da bogoradi. Zato nee da me uzmu? Zato ne dou po mene?

KABAL

19

Moda e doi kasnije, ree Bun. Kad ja odem. ovek se okrenu da ga pogleda. ta ti zna o tome? ree.

Vrlo malo, bio je odgovor, ali Bun zadra tu injenicu za sebe. U glavi mu je bilo sasvim dovoljno fragmenata mita o Midijanu da bi odrao ovekovu radoznalost. Zar to nije bilo mesto gde su nalazili utoite ljudi koji nisu vie imali kuda da odu? I zar i on sad nije jedan od njih? Vie mu nije preostao ni jedan izvor utehe. Ni Deker, ni Lori, ak ni Smrt. Iako je Midijan bio samo jo jedan talisman, hteo je da uje priu o njemu.

Priaj mi o njemu, ree on. Pitao sam te ta zna, odgovori stranac, hvatajui kou

ispod svoje neobrijane brade kandom leve ruke. Znam da odnosi bol, ree Bun. I?

Znam da nikog ne odbija. Nije tano, bio je odgovor. Ne? Da nikog ne odbija misli da ne bih ve bio tamo? Misli da

to ne bi bio najvei grad na svetu? Naravno da odbija... ovekove oi, sjajne od straha, fiksirale su Buna. Da lije

shvatio da ne znam nita? pitao se Bun. Izgledalo je da nije, nastavio je da govori, spreman da razmatra tajnu. Ili tanije, svoj strah od nje.

Nisam tamo jer moda nisam dostojan, ree. A oni ne oprataju lako. Oni uopte ne oprataju. Zna ta rade... sa onima koji nisu dostojni?

Buna je manje zanimao ritual ulaska u Midijan nego ovekova sigurnost da mesto zaista postoji. Nije govorio o Midijanu kao nekoj luakoj utopiji, ve kao o mestu koje se moe nai, dospeti u njega, i sklopiti sa njim mir.

Zna put do tamo? upita ga. ovek pogleda u stranu. Buna obuze panika na ovaj prekid

kontakta oima: bojao se da e kopile zadrati ostatak prie za sebe. Moram da znam. ree Bun. ovek ga ponovo pogleda. To vidim, ree, i u glasu mu se oseti promena,

nagovetavajui da ga zabavlja spektakl Bunovog oajanja. Nalazi se severno od Atabaske.

Da? Tako sam uo. To je pust predeo, odvrati Bun. Mogao bi da luta zauvek,

ako nema mapu. Midijan nije ni na jednoj mapi, ree ovek. Mora da trai

istono od Reke Pomirenja, blizu Golog Vrata, severno od Dvajera.

KLAJV BARKER

20

U njegovom recitovanju nije bilo trunke sumnje. Verovao je u Midijanovo postojanje jednako, a moda i vie, nego u postojanje etiri zida koji su ga uvali.

Kako se zove? upita Bun. Izgledalo je kao da ga je pitanje zbunilo. Prolo je mnogo

vremena otkako je nekog interesovalo njegovo ime. Narcis, konano ree. Ti? Aron Bun. Niko me ne zove Aron. Samo Bun. Arone, ree drugi. Gde si uo za Midijan? Tamo gde i ti, ree Bun. Na istom mestu gde svi uju. Od

drugih. Ljudi u bolu. Monstrumi, ree Narcis. Bun nije razmiljao o njima na taj nain, ali su nepristrasnim

oima moda ba tako izgledali; oni to bulazne i oni to cvile, nemoni da svoje komare dre pod katancem.

Samo su oni dobrodoli u Midijan, objasni Narcis. Ako nisi zver, onda si rtva. To je istina, zar ne? Moe da bude jedno ili drugo. Zbog toga se ne usuujem da poem sam. ekam prijatelje da dou po mene.

Ljudi koji su ve otili? Tako je, ree Narcis. Neki od njih su ivi. Drugi su umrli i

otili posle. Bun nije verovao da je dobro uo. Otili posle? ree. Stvarno nema nita za bol, ovee? ree Narcis; glas mu se

ponovo menjao, ovaj put u cvile. Imam neke pilule, ree Bun, setivi se ostataka Dekerove

zalihe. 'Oe njih? Ma daj bilo ta. Bun je bio srean to e ih se osloboditi. Okivale su mu um,

dovele ga do toga da mu bude svejedno da li je iv ili ne. Sada mu vie nije bilo svejedno. Imao je gde da ode, i tamo e moda najzad nai nekog ko e razumeti uase koje je proiveo. Pilule mu nee biti potrebne da stigne do Midijana. Trebae mu snaga, i volja da mu bude oproteno. Ovo poslednje je imao. Ono prvo e njegovo ranjeno telo tek morati da pronae.

Pa gde su? ree Narcis; apetit mu je oiveo crte lica. Bunu su svukli konu jaknu kada su ga primili u bolnicu, zbog

pomnog pregleda tete koju je naneo sebi. Sada je visila na naslonu stolice, dvaput odrana koa. Zavukao je ruku u unutranji dep i otkrio na svoje zaprepaenje da boica nije tamo.

KABAL

21

Neko mi je preturao po depovima. Pretraio je i ostale depove. Svi su bili prazni. Lorina pisma,

njegov novanik, pilule: nieg nije bilo. U samo par sekundi shvatio je zato im je bilo potrebno da saznaju ko je on i sve posledice toga. Ve je pokuao samoubistvo; nema sumnje da su verovali da je spreman da to ponovo uini. U novaniku je bila Dekerova adresa. Lekar je verovatno ve bio na putu da pokupi svog zabludelog pacijenta i preda ga policiji. Ako ga se zakon domogne, nikada nee videti Midijan.

Rek'o si da ima pilule! dreknu Narcis. Uzeli su ih! Narcis mu otre jaknu iz ruku i poe divlje da prevre po njoj. Geler urlao je. Gde?' Lice mu se ponovo zgri kada je shvatio da nee dobiti svoj

fiks olakanja. Ispustio je jaknu i odmakao se od Buna, opet su mu suze tekle niz lice, ali klizile su niz obraze samo da se sretnu sa irokim osmehom.

Znam ta sad radi, ree, upirui prst u Buna. Smeh i jecaji su se izjednaili. Midijan te posl'o. Da vidi jesam li dostojan. Doao si da vidi jesam li jedan od vas!

Nije pruao Bunu nikakvu priliku da se usprotivi, oduevljenje mu je ve polo uzlaznom spiralom ka histeriji.

Ja sedim ovde i molim se da neko dode, preklinjem, a ti si sve vreme ovde, gleda kako serem po sebi. Gleda kako serem.

Nasmeja se, jako. A onda, smrtno ozbiljan: Nikad nisam sumnjao. Nijednom. Oduvek sam znao da e

neko da doe. Trebalo je da znam da e poslati nekog novog. Pa i logino je. A ti si video, jel da? uo si. Ja se ne stidim. Nikad me nisu naterali da se stidim. Pitaj bilo koga. A pokuavali su. Pokuavali i pokuavali. Uli su mi pravo u jebenu glavu i pokuali da me rastave, da iupaju One Divlje iz mene. Ali ja sam izdrao. Znao sam da ete doi, pre ili posle, i hteo sam da budem spreman. Zato i nosim ovo.

Gurnuo mu je paleve pred lice. Da bih mogao da vam pokaem.

Okrenuo je glavu levo pa desno. Da vidi? ree. Nije mu bio potreban odgovor. Ruke su mu ve bile sa obe

strane lica, kuke su dodirivale kou ispod uiju. Bun je posmatrao, znao je da bi rei zabrane ili molbe bile beskorisne. Bio je to trenutak koji je Narcis vebao bezbroj puta; nee dozvoliti da bude odbijen. Nije bilo zvuka kada su kuke, otre kao ileti, rasporile kou, ali krv

KLAJV BARKER

22

mu odmah potee niz vrat i ruke. Izraz lica mu se nije promenio, samo se pojaao: maska u kojoj su bile ujedinjene komika i tragedija. Zatim se prsti rairie sa obe strane lica i on povue istovremeno obe kuke niz liniju vilice. Bio je hirurki precizan. Rane su se otvarale savreno simetrino, sve dok mu se kuke ne sastadoe kod brade.

Tek tada je spustio jednu ruku niz bok, pustivi da krv kaplje sa kuke i zgloba, dok je drugom traio komad koe koji je odvojio.

Oe da vidi? ree ponovo. Bun proapta: Nemoj. Niko ga nije uo. Otrim trzajem nagore, Narcis odvoji konu

masku od miia ispod i poe da kida, otkrivajui svoje pravo lice. Bun zau kako iza njega neko vriti. Vrata su bila otvorena i

na pragu je stajala jedna od bolniarki. Video je krajikom oka: njeno lice blee od bele uniforme, otvorena usta, a iza nje hodnik, i sloboda, ali nije mogao da natera sebe da odvoji pogled od Narcisa; ne dok je krv u vazduhu izmeu njih skrivala otkrovenje.

Hteo je da vidi ovekovo skriveno lice: Onog Divljeg ispod koe, koji ga je inio dostojnim prijema u Midijan. Crvena kia je poputala. Vazduh se proiavao. Sada je video lice, mali deo, ali nije mogao da sagleda njegovu sloenost. Je li to bila anatomija zveri to se grila i reala pred njim, ili ljudsko meso mueno samosakaenjem? Jo trenutak, i znao bi Tada ga neko stegnu, obuhvatajui mu miice i vukui ga prema vratima. Spazio je jo kako Narcis podie oruje svojih ruku da bi odbio spasioce od sebe, zatim ga zaklonie uniforme. Bun iskoristi trenutak pometnje. Odgurnu bolniarku, dograbi svoj konjak i pojuri prema neuvanim vratima. Njegovo ozleeno telo nije bilo pripremljeno za nasilnu akciju. Zatetura se, munina i raskidajui bolovi borili su se za ast da ga obore na kolena, ali prizor opkoljenog i poraenog Narcisa bio je dovoljan da mu ulije snagu. Ve je odmakao niz hodnik pre nego to je iko stigao da poe za njim.

Dok je urio prema vratima i noi iza, uo je Narcisov glas podignut u protest, urlik gneva koji je bio srceparajue ljudski.

KABAL

23

IV

Nekropola Iako je od Kalgarija do Atabaske bilo jedva neto vie od tri

stotine milja, putovanje je vodilo putnika na granice jednog novog sveta. Dalje na severu bilo je vrlo malo autoputeva, a stanovnika jo manje, poto su bogate ravnice provincije ustupale mesto umama, movarama i divljini. Tu su negde bile i granice Bunovog iskustva. Kratka epizoda kada je radio kao kamiondija, odvela ga je do Bonivila na jugoistoku, Barheda na jugozapadu i do Atabaske. Ali teritorija iza te linije bila mu je potpuno nepoznata, osim kao imena na mapi. Ili, tanije, odsustvo imena. Tu su bila velika prostranstva zemlje proarana samo malim farmerskim naseljima; jedno od njih nosilo je ime koje je Narcis upotrebio: Goli Vrat.

Mapu sa ovim informacijama pronaao je, zajedno sa taman toliko sitnine da kupi bocu brendija, za onih pet minuta u ulozi lopova, u predgrau Kalgarija. Otvorio je tri vozila, ostavljena u podzemnom parkiralitu, i poao rva put, opremljen mapom i novcem, pre nego to je osiguranje lokalizovalo zvuk alarmnih ureaja u kolima.

Kia mu je umila lice, bacio je krvavu majicu, srean to mu je omiljena jakna uz golu kou. Zatim je autostopom stigao do Edmontona, pa dalje kroz Atabasku do Visokih Prerija. Bilo je lako.

Lako? Ii u potragu za mestom o kome je uo iz legendi koje

krue meu luacima? Moda i nije bilo tako Iako. Od trenutka kada ga je izneverio kamion pod ijim je tokovima izabrao da umre, ovo putovanje ga je vuklo. Moda ak mnogo pre toga, samo to on nije shvatio poziv. Oseajpravednosti ovakvog postupka gotovo je napravio fatalistu od njega. Ako Midijan postoji, i spreman je da ga prigrli, znai da se uputio prema mestu gde e konano nai malo razumevanja i mira. Ako ne ako postoji samo kao amajlija uplaenih i izgubljenih i to je pravedno, i sustii e ga kazna,

KLAJV BARKER

24

predviena za one koji tee nemoguem. Bolje i to nego pilule, bolje nego Dekerovo jalovo traganje za sazvujima i razlozima.

Doktorova misija da izdvoji udovite u Bunu bila je osuena na neuspeh. To je bilo jasno kao vedro nebo nad glavom. Bun ovek i Bun monstrum nisu mogli da budu razdvojeni. Bili su jedno, ili su istim putem, u istom telu i duhu. I ta god da je ekalo na kraju puta, smrt ili slava, bie im zajednika sudbina.

Istono od Reke Pomirenja, rekao je Narcis, blizu mesta

zvanog Goli Vrat; severno od Dvajera. Morao je da prespava napolju u Visokoj Preriji, sve dok se

sledeeg jutra jedno vozilo nije zaustavilo da ga poveze do Reke Pomirenja. Vozila je ena u kasnim pedesetim, ponosna na regiju koju je znala od detinjstva i srena da mu da brzu lekciju iz geografije. Nije joj pominjao Midijan, ali znala je za Dvajer i Goli Vrat - ovaj poslednji je bio gradi od pet hiljada dua neto dalje od Autoputa 67 u pravcu istoka. Utedeo bi dobrih dvesta milja da nije iao sve do Visoke Prerije, rekla mu je, i da je ranije skrenuo na sever. Nije strano, rekla je, ona poznaje mesto u Reci Pomirenja gde se farmeri zaustavljaju da jedu pre nego to krenu nazad na imanja. Tamo e pronai nekoga da ga poveze do mesta koje trai.

Imate nekog tamo? pitala je. Odgovorio je da ima. Bio je ve skoro sumrak kada ga je poslednji ljubazni voza

ostavio milju ili manje od Dvajera. Posmatrao je kako kamion odmie niz zemljani put u tamnee plavetnilo; zatim poe kratkim putem prema varoi. No provedena na otvorenom, i putovanje farmerskim vozilima putevima koji su videli i bolje dane, uzeli su danak njegovom ve uzdrmanom sistemu. Trebalo mu je sat vremena da stigne nadomak prvih kua u Dvajeru, i ve se spustila no. Sudbina mu je jo jednom ila na ruku. Da nije bilo mraka moda ne bi ni primetio sevanje svetlosti tamo napred, ne u znak dobrodolice, ve upozorenja.

Policija je stigla pre njega, tri ili etiri vozila, po njegovoj proceni. Bilo je mogue da su u poteri za nekim drugim, ali on je sumnjao u to. Bilo je verovatnije da je Narcis, izgubljen za stvarnost, ispriao zakonu ono to je ispriao Bunu. U tom sluaju, ovo je odbor za doek. Mogue je da ga ve trae, od kue do kue. A ako su ovde, bie i u Golom Vratu. Oekivali su ga.

KABAL

25

Zahvalan zbog zatite noi, skrenuo je sa puta i zaao u polje repice, gde e moi da legne i isplanira sledei potez. Svakako da ne bi bilo mudro da ide u Dvajer. Bolje da odmah poe da trai Midijan, da zaboravi na glad i umor i poveri se zvezdama i instinktu da mu pokau put.

Ustao je, miriui na zemlju, i uputio se u pravcu za koji je verovao da vodi na sever. Znao je da moe Iako da za vie milja promai pravac oslanjajui se na tako grube odrednice, ili da jednostavno propusti da vidi ono to trai. I pored svega toga, nije imao izbora, to mu je na neki nain prualo utehu.

U svojoj petominutnoj karijeri lopova nije naao nikakav sat, tako da mu je jedini pokazatelj proteka vremena bilo lenjo pomeranje sazvea iznad glave. Vazduh je postao sve, zatim mrazan, ali on je odravao jedan bolni tempo, izbegavajui puteve kad god je bilo mogue, iako bi mu bilo lake da peai tuda nego po uzoranom i zasejanom zemljitu. Taj oprez se pokazao ispravnim kada su dva policijska vozila, i izmeu njih crna limuzina, buno projurila putem koji je on preao minut ranije. Nije imao nikakvu potvrdu za oseaj koji ga je obuzeo kada su kola prola kraj njega, ali je vie nego snano osetio da je putnik u limuzini bio Deker, njegov dobri doktor, i dalje u poteri za razumevanjem.

A onda, Midijan. Kao da se spustio s neba, Midijan. No je jednog trenutka bila

bezlina tama, ve sledeeg izrodila je skupinu zgrada na horizontu, obojeni zidovi su sivo-plavo svetlucali u svetlosti zvezda. Bun je stajao nekoliko minuta i posmatrao prizor. Ni na jednom prozoru, niti na tremu, nije gorela svetlost. Do sada je ve prolo pola noi, i ljudi i ene u mestu su spavali, rano ujutru ih je sigurno ekao posao. Ali ni jedno jedino svetio? To mu se uini udno. Moda je Midijan neveliko mesto - zaboravljeno od kartografa i ispisivaa putokaza - ali da niko u njemu ne pati od nesanice? Nijedno dete da zaeli umirujue prisustvo lampe koja e goreti kroz none sate? Mnogo je verovatnije da ekaju njega - Deker i zakon - pritajeni u senkama, da postane dovoljno neoprezan da zakorai u zamku. Bilo bi najjednostavnije uhvatiti maglu i ostaviti ih da straare, ali vie nije imao dovoljno energije. Ako se sad povue, koliko e morati da eka pre nego to pokua da se vrati, kada prepoznavanje i hapenje svaki as postaju izvesniji?

KLAJV BARKER

26

Odlui da pode ivicom mesta i upozna zemljite. Ako ne bude otkrio nikakav trag o prisustvu policije, ui e, i saekati posledice. Nije preao toliki put da bi sad okretao leda.

Midijan mu nita nije otkrivao dok je iao njegovom jugoistonom stranom, osim svoje pustoi. Ne samo to nije bilo traga policijskim vozilima na ulicama, ve uopte nije bilo vozila: ni kamiona, ni poljoprivrednih maina. Poeo je da se pita nije li to jedna od onih verskih zajednica o kojima je itao, ije dogme zabranjuju elektrifikaciju ili motor sa unutranjim sagorevanjem. Ali dok se uspinjao padinom breuljka na ijem se vrhu nalazio Midijan, pade mu na pamet drugo, prostije objanjenje: nije bilo nikoga u Midijanu. Pomisao ga sledi u mestu. Zagledao se u kue, tragajui za znacima propadanja, ali ne nae ni jedan. Krovovi su bili neoteeni, i koliko je mogao da vidi, nije bilo ruevnih zgrada. Ipak, u noi tako tihoj da je mogao da uje vuu kometa iznad glave, iz naselja se nita nije ulo. Da je u Midijanu neko samo zajeao u snu, no bi mu donela taj zvuk, ali svuda je bila samo tiina.

Midijan je bio mrtav grad. Nikada u ivotu nije osetio takvo beznae. Stajao je kao pas

koji se vratio kui da otkrije da je gospodar otiao, nije znao kakvu svrhu ima sada njegov ivot, niti da li e je ikad imati.

Trebalo mu je nekoliko minuta da se prene i nastavi da krui oko grada. Dvadeset metara od mesta gde je stajao, visina breuljka otkri mu prizor tajanstveniji i od naputenog Midijana.

Na drugom kraju naselja nalazilo se groblje. Njegovo uzvieno stajalite omoguilo mu je nesmetan pogled, uprkos visokim zidovima koji su opasivali groblje. Bilo je, po svemu sudei, izgraeno da opsluuje ceo region, jer je bilo znatno vee nego to su bile potrebe mesta kakvo je Midijan. Mnogi mauzoleji su bili impresivne veliine, moglo se zakljuiti i sa te daljine, a sam plan staza, drvea i grobnica davao je groblju izgled manjeg grada.

Bun pode prema groblju niz obronak , koji ga je jo uvek vodio dalje od samog naselja. Posle navale adrenalina kada je konano pronaao Midijan i pribliio mu se, oseao je kako mu rezerve snage ubrzano opadaju; bol i iscrpljenost koje je to iekivanje bilo otupilo sada su se osvetniki vratili. Nee proi mnogo, znao je, i miii e mu potpuno otkazati. Moda e iza zidova groblja moi da pronae neko udubljenje da se skloni od gonilaca i odmori kosti.

Postojala su dva mogua prilaza. Mala kapija u bonom zidu, ili velika dvokrilna kapija koja je gledala prema naselju. Izabrao je

KABAL

27

ovu prvu. Bila je zatvorena ali ne i zakljuana. Blago je gurnuo i uao. Utisak koji je imao na brdu, o slinosti groblja sa gradom, ovde se pokazao taan, grobnice su se uzdizale oko njega, velike kao zgrade. Njihove dimenzije i izrada, sad kada je mogao da ih proui izbliza, bile su zauujue. Koje su to velike porodice ivele u mestu i oko njega, sa dovoljno novca da sahranjuju svoje mrtve u ovakvoj raskoi? Male prerijske zajednice drale su se zemlje kao hraniteljke, ali ih je ona retko inila bogatim, i u retkim sluajevima kada jeste, naftom ili zlatom, nikada u tolikom broju. Pa ipak su svuda oko njega leali velianstveni spomenici, avenija za avenijom spomenika, sagraenih u svim stilovima, od klasinog do baroknog, i obeleenih iako nije bio siguran u verodostojnost svojih zamorenih ula motivima iz razliitih vera.

Nije mario za sve to. Bio mu je potreban san. Grobovi su bili tu ve stolee ili vie; zagonetka e ga ekati do jutra.

Pronaao je zaklonjeno mesto izmeu dva groba i legao. Prolena trava slatko je mirisala. esto je imao gore uzglavlje, i opet e.

KLAJV BARKER

28

V

Neka druga zverka Probudi ga glasanje neke ivotinje, njeno rezanje ga pronae

u snovima o lebdenju i povue nazad na zemlju. On otvori oi, i uspravi se. Nije video psa, ali je i dalje mogao da ga uje. Da nije iza njega? Zbijenost spomenika svuda je bacala odjeke. Okrenuo se, vrlo polako, i pogledao preko ramena. Tama je bila duboka, ali nije potpuno skrivala krupnu zver, neodredive vrste. Meutim nije bilo sumnje u pretnju koja joj je dolazila iz grla. Nije joj se dopadao njegov ispitivaki pogled, sudei po tenoru rezanja.

'Ej, deko... ree on blago. Sve je u redu. Krenuo je da ustane, dok su mu ligamenti kripali, znao je da

e, ako bude ostao na zemlji, ivotinja imati lak pristup njegovom grlu. Udovi su mu se ukoili od leanja na hladnom tlu; kretao se kao starac. Moda je upravo to zadravalo ivotinju od napada; samo ga je posmatrala, polumeseci njenih beonjaa - jedini detalj koji je mogao da razazna - irili su se dok ga je njen pogled pratio u stojei poloaj. Naavi se na nogama, okrenuo se prema stvorenju, koje je polo prema njemu. U njegovom kretanju bilo je neeg to ga je navelo da pomisli da je ranjeno. uo ga je kako vue nogu iza sebe, povijene glave, grevitih pokreta.

On zausti da izgovori neto uteno kada mu se neija ruka ovi oko vrata, ostavljajui ga bez daha i bez rei. Mrcini i rasporiu te.

Uz pretnju mu druga ruka kliznu oko tela i prsti mu se zakopae u stomak takvom silinom da nije bilo sumnje da e ovek ispuniti obeanje, i to golim rukama.

Hun plitko uzdahnu. ak i taj neznatni pokret izazva stezanje pogubnog zahvata na vratu i stomaku. Oseti kako mu krv tee niz trbuh u farmerke.

Koji si sad ti, jebote? glas upita. Uvek je bio lo laov; istina je bila sigurnija. Zovem se Bun. Doao sam ovamo... doao sam da naem

Midijan.

KABAL

29

Da li je to stisak na stomaku malo popustio kada je otkrio svrhu svog dolaska?

Zato? upita sad novi glas. Bunu nije trebalo vie od otkucaja srca da shvati da je glas doao iz senki tamo ispred njega, gde se nalazila ranjena ivotinja. U stvari, ba od ivotinje.

Moj drugar te je neto pitao, ree mu glas kraj uva. Odgovori mu.

Bun, dezorijentisan napadom, ponovo usmeri pogled na ono neto to je obitavalo u senkama i otkri da ne moe da poveruje roenim oima. Glava njegovog ispitivaa nije bila vrsta, izgledalo je kao da udie svoje nejasne crte-, supstanca im je tamnela i tekla ponovo napolje kroz kapke i nozdrve.

Nestade svake pomisli na pogibelj, zameni ih ushienje. Narcis nije lagao. Ovde je bila cela nestalna istina.

Doao sam da budem sa vama, ree, odgovarajui na pitanje koje mu je postavilo to udo. Doao sam zato to pripadam ovde.

Kroz tihi smeh iza njega izbi pitanje. Kako ti izgleda, Pelokvine? Stvor je popio svoje zversko lice. Ispod su se nalazile ljudske

crte, usaene u telo koje je bilo vie reptilsko nego sisarsko. Ud koji se vukao bio je rep, njegov ranjeno epanje bilo je kretanje gutera niskog trupa. Tek to je uspeo da sve to sagleda, drhtaj promene potrese povijenu kimu bia.

Izgleda kao Prirodni, odgovori Pelokvin. Mada to ne mora nita da znai.

Zato njegov napada ne moe sam da vidi, upita se Bun. Pogleda aku na svom trbuhu. Imala je est prstiju koji se nisu

zavravali noktima ve kandama, zarivenim gotovo par santimetara u njegov mii.

Nemojte me ubiti, ree. Preao sam dug put da budem ovde.

uje li ga, Deki? ree Pelokvin, odbacujui se od zemlje da stane uspravno pred Buna. Njegove oi, sada u nivou sa Bunovim, bile su svetio plave. Dah mu je bio vreo kao vazduh iz otvorene pei.

Onda, kakva si ti zver? hteo je da zna. Transformacija je bila gotovo dovrena. ovek ispod monstruma nije bio ni po emu izuzetan. Oko etrdeset godina, mrav i oputene koe.

Trebalo bi da ga povedemo dole, ree Deki. Lajlsberg bi sigurno hteo da ga pogleda.

KLAJV BARKER

30

Verovatno, ree Pelokvin. Ali ja mislim da bi samo izgubio vreme. Ovaj je Prirodni, Deki. Odmah ih nanjuim.

Prolio sam krv... promrmlja Bun. Ubio jedanaestero. Plave oi ga odmerie. Bilo je zanimanja u njima. Ne bi se reklo, ree Pelokvin. Nije do nas, upade Deki. Ne moe sam da sudi o

njemu. to, imam oi u glavi, zar ne? ree Pelokvin. Provalim

istunca im ga vidim. Pripretio je Bunu prstom. Nisi ti Noni soj, ree. Ti si meso. Eto ta si. Meso za zver.

Uz ove rei mu nestade humora iz oiju i zameni ga glad. Ne moemo to, pobuni se drugo stvorenje. Ko e znati? ree Pelokvin. Ko e ikad znati? Krimo zakon. Pelokvinu je izgleda bilo svejedno. Ogolio je zube, i iz otvora

pokulja tamni dim i pode mu uz lice. Bun je znao ta sledi. ovek je izdisao ono to je trenutak ranije udahnuo: svoju ulogu gutera. Proporcije glave su mu se ve neznatno promenile, kao da su se kosti lobanje rastavile i reorganizovale ispod maske od mesa.

Ne smete da me ubijete! ree Bun. Ja sam jedan od vas. Da li je to bilo odbijanje u dimu onog lica ispred njega? Ako i

jeste, izgubilo se u promeni. Vie nee biti raspravljanja. Zver se spremala da ga prodere...

Osetio je otar bol u trbuhu i video kako mu se kande izvlae iz mesa. Nestade i stiska oko vrata, i bie iza njega ree:

Idi. Nije mu bilo potrebno ubeivanje. Pre nego to je Pelokvin

dovrio svoju rekonstrukciju, Bun kliznu iz Dekijevog zagrljaja i potra. I ono malo oseaja za orijentaciju izgubilo se u dramatici trenutka, u oaju hranjenom rikom besa gladne zveri, u zvuku -gotovo trenutnom, izgledalo mu je potere.

Nekropola je bila lavirint. Beao je slepo, skreui desno ili levo im bi mu se otvorio put, ali nije bilo potrebe da se osvre da bi znao da mu se ljudoder pribliava. U trku je uo njegovu osudu u mislima:

Nisi ti Noni soj. Ti si meso. Meso za zver. Rei su bile agonija, dublja od bola u nogama i pluima. ak i

ovde, medu udovitima Midijana, on nije pripadao. A ako ne ovde, gde onda? Beao je, kao to uvek plen bei sa gladnima za petama, ali to je bila trka koju nije mogao da dobije.

KABAL

31

Stao je. Okrenuo se. Pelokvin je bio pet ili est metara iza njega, telo mu je jo bilo

ljudsko, nago i ranjivo, ali je glava bila potpuno zverska, usta iroka i oiviena zubima nalik na trnje. Stade i on, moda oekujui da Bun potegne oruje. Poto se to nije dogodilo, on podie ruke prema rtvi. Iza njega, Deki se dotetura u vidokrug, i Bun po prvi put vide i tog oveka. Ili moda bolje ljude? Na njegovoj naduvenoj glavi bila su dva lica, oba iskrivljenih crta: oi su bile razmetene tako da su gledale svuda pre nego napred, usta su se spajala u jedan prorez, nosevi rupe bez kostiju. Bilo je to lice vaarskog fetusa.

Deki pokua jo jednom da zamoli, ali su se Pelokvinove ispruene ruke ve menjale od vrhova prstiju do lakata, delikatnost ustupala mesto zadivljujuoj snazi.

I pre no to se mii oformio, on krenu na Buna, skaui da obori rtvu. Bun pade ispred njega. Sada je bilo prekasno da ali zbog svoje pasivnosti. Oseti kako mu kande kidaju jaknu da otkriju meso na grudima. Pelokvin podie glavu i isceri se, za ta njegova usta nisu bila graena; zatim zagrize. Zubi nisu bili dugaki, ali bilo ih je mnogo. Bolelo je manje nego to je Bun oekivao, sve dok Pelokvin ne trgnu unazad, kidajui zalogaj mesa, odnosei s njim kou i bradavicu.

Bol trgnu Buna iz rezignacije; poe da se otima pod teretom Pelokvinove mase. Ali zver ispljunu meso iz ralja i vrati se po jo, izdiui miris krvi u lice plena. Postojao je razlog za ovaj izdisaj: sa sledeim dahom e isisati i Bunovo srce i plua iz grudnog koa. Bun zavapi za pomo, i ona doe. Pre nego to je fatalni dah bio udahnut Deki obuhvati Pelokvina i odvue ga od hrane. Bun oseti kako se sa njega podie teina stvorenja i kroz maglu agonije vide kako se njegov zatitnik bori sa Pelokvinom, izukrtanih pomahnitalih udova. Nije ekao da pozdravi pobednika. Podie se na noge, pri tiskaj ui dlanom ranu na grudima.

Ovde nije bilo sigurnosti za njega; Pelokvin - sigurno nije jedini ovdanji stanovnik sa apetitom za ljudsko meso. Mogao je da oseti druge kako ga posmatraju, dok je glavinjao kroz nekropolu, i ekaju da oslabi i padne da bi ga dograbili bez muke.

Pa ipak, njegov sistem, koliko god da je bio poremeen, ne otkaza. U miiima mu je bilo poleta koji nije osetio otkako je pokuao da se uniti, a sama pomisao na to bila je odvratnija nego ikad. ak je i rana, koja mu je pulsirala pod rukom, imala neki svoj ivot, i slavila ga. Bol je otiao, zamenila ga je ne utrnulost ve

KLAJV BARKER

32

osetljivost koja je bila gotovo erotina, izazivajui ga da posegne u grudi i pogladi svoje srce. Zauen ovim besmislicama, dopustio je da ga vodi instinkt i uskoro se naao pred dvokrilnom kapijom. Reza je odolevala njegovim rukama klizavim od krvi i on se uzvera na kapiju sa lakoom koja ga natera da se nasmeje. Sledeeg trenutka ve je bio sa druge strane i na putu prema Midijanu, trao je, ne iz straha od potere, ve iz zadovoljstva u miiima zbog kretanja, i u ulima zbog brzine.

KABAL

33

VI

Glinene noge Grad je zaista bio prazan, kao to je mislio da e biti. Iako su

zgrade sa razdaljine od pola milje bile naizgled u dobrom stanju, blie ispitivanje pokaza da im je duga nenastanjenost ipak nanela dosta tete. Mada ga je jo dralo ono oseanje snage i poleta, bojao se da e ga vremenom gubitak krvi ipak oboriti. Trebalo mu je neto da povee ranu, ma koliko bilo primitivno. U potrazi za nekakvom zavesom ili komadom arava, otvorio je vrata jedne od kua i utonuo u tamu unutranjosti.

Nije bio svestan, dok se nije naao unutra, da su mu ula postala neobino izotrena. Oi su mu bez tekoa prozirale pomrinu, razaznajui jadni kr ostavljen od nekadanjih stanara, prekriven prainom koju su godine u suvoj preriji nanele kroz polomljene prozore i izglavljena vrata. Pronaao je platno, komad tkanine sa mrljama od vlage, koji je pokidao zubima i iscepao u trake desnom rukom, dok je levom pritiskao ranu.

Jo je bio u tom poslu kada je uo kako kripe daske na tremu. Zavoj mu ispade iz zuba. Vrata su bila otvorena. A na pragu silueta oveka koga je Bun znao, iako mu je lice bilo sama tama. Namirisao je Dekerovu kolonjsku vodu; uo je Dekerov puls; okusio Dekerov znoj u vazduhu.

Pa, ree lekar. Tu si. Na ulici obasjanoj zvezdama upravo se odvijalo razmetanje

snaga. Bun je sluao, svojim natprirodno otrim sluhom, zvuke:

nervozni apat, kranje gasova u crevima, repetiranje oruja u pripremi da obore luaka ako pokua da se izmigolji.

Kako si me naao? ree on. Narcis, ako se ne varam? ree Deker. Tvoj drugar u

bolnici? Je li mrtav? Bojim se da jeste. Umro je opirui se. Deker zakorai u kuu.

KLAJV BARKER

34

Povreen si, ree. ta si to uradio sebi? Neto je spreilo Buna da odgovori. Da li su tajne Midijana

bile tako bizarne da se bojao da mu nee verovati? Ili je oseao da su takve prirode da se to Dekera ne tie? Ovo poslednje sigurno ne. Dekerov entuzijazam da shvati monstruozno uopte nije dolazio u sumnju. Ko bolji od njega, dakle, da sa njim podeli svoje otkrie? Pa ipak je oklevao.

Reci mi, ree Deker ponovo. Kako si se ranio? Kasnije, ree Bun. Nee biti kasnije. Mislim da to zna. Preiveu, ree Bun. Nije tako loe k'o to izgleda. Bar ja

tako oseam. Nisam mislio na ranu. Mislim na policiju. ekaju te. Znam. A ti nee da poe mirno, zar ne? Bun vie nije bio siguran. Dekerov glas ga je tako snano

podseao na vreme kada je bio bezbedan, da je gotovo poverovao da to moe ponovo da se ostvari, ako tako doktor samo poeli.

Ali Deker vie nije govorio o bezbednosti. Samo o smrti. Ti si viestruki ubica, Bune. Oajan. Opasan. Bilo je upavo

dok ih nisam ubedio da me puste do tebe. Drago mi je to si uspeo. I meni, odvrati Deker. Hteo sam da se oprostim sa tobom. Zato mora da bude ovako? Ti zna zato. Nije znao; ne sve. Ono to je znao, i bio sve uvereniji u to, bilo

je da je Pelokvinu rekao istinu. Nisi li Noni soj, rekao je. I nije - neduan je. Nisam nikog ubio, promrmlja. Znam, odgovori Deker.

Zbog toga nisam mogao da se setim onih soba. Nikada nisam ni bio u njima.

Ali sada se sea. Samo zato... Bun zastade i zagleda se u oveka u odelu boje

uglja. ...zato to si mi ti pokazao. Nauio te, ispravi ga Deker. Hun nastavi da zuri, ekajui objanjenje koje nee biti kao

ono u njegovoj glavi. To nije mogao biti Deker. Deker je bio Razum, Deker je bio Spokoj.

Veeras je dvoje dece umrlo u Vestloku, nastavio je lekar. Tebe optuuju za to.

KABAL

35

Nisam nikad bio u Vestloku, pobuni se Bun. Ali ja jesam, odvrati Deker. Postarao sam se da vide slike;

tamonji ljudi. Ubice dece su najgori. Bolje da umre nego da te predaju njima.

Ti? ree Bun. To si bio ti? Da. Sve njih? I jo neke. Zato? Deker se zaas zamisli. Zato to volim to, ree jednostavno. I dalje je izgledao tako normalno, u svom dobro skrojenom

odelu. ak mu ni lice, koje je Bun sada mogao jasno da vidi, nije odavalo traak ludila pritajenog ispod povrine. Ko bi se dvoumio, videvi krvavog oveka i drugog, istog, ko je bezumnik a ko njegov vidar? Ali pojave su privid. Samo su udovita, Midijanova deca, preobraavala svoje meso da se pokau onakva kakva jesu. Drugi su se krili iza svog spokoja, i planirali smrt dece.

Deker izvue pitolj iz unutranjosti sakoa. Naoruali su me, ree. U sluaju da izgubi kontrolu. Ruka mu je podrhtavala, ali sa te razdaljine bilo je teko

promaiti. Uskoro e sve biti gotovo. Zrno e poleteti i on e umreti, sa svim ovim nerazjanjenim misterijama. Njegova rana; Midijan; Deker. Tako mnogo pitanja na koja nee nikad odgovoriti.

Nee biti drugog trenutka posle ovog. Zavitlavi tkaninu, koju je jo imao u ruci, na Dekera, istovremeno se baci u stranu, iza nje. Deker opali, i hitac ispuni prostoriju zvukom i svetlou. U trenutku kada je platno dodirnulo pod, Bun je ve bio kod vrata. Moda je bio na metar od njih kada bijesnu novi pucanj. asak kasnije doe i zvuk. A sa zvukom i udarac u lea koji ga odbaci napred, kroz vrata i na trem.

Pratio ga je Dekerov uzvik. Ima oruje! Bun zau kako se senke pripremaju da ga obore. On podie

ruke u znak predaje; zausti da povie da nije kriv. Ljudi, sakriveni iza automobila, videli su samo njegove

krvave ruke; dovoljna krivica. Otvorie vatru. Bun je uo kako dolaze meci - dva sa leva, tri sa desna, a jedan

pravo napred, usmeren u njegovo srce. Imao je vremena da se udi kako su spori, i muzikalni. Zatim ga pogodie: u gornji deo bedra,

KLAJV BARKER

36

trbuh, slezinu, rame, obraz i srce. Stajao je uspravno nekoliko sekundi; tada neko ponovo opali, i nervozni prsti poslae drugi pljusak olova. Dva zrna iroko promaie. Ostala pronadoe metu: krilo, koleno, dva u grudi, jedan u slepoonicu. Ovaj put ga oborie.

Kada je udario o zemlju, osetio je kako se rana koju mu je zadao Pelokvin gri kao drugo srce; njeno prisustvo bilo je za udo uteno u trenucima dok mu se gasila svest.

Negde u blizini uo je Dekerov glas, i njegove korake kako mu se pribliavaju, kada je izaao iz kue da pregleda telo.

Sjebasmo kopile, ree neko. Mrtav je, ree Deker. A ne, nisam, pomisli Bun. Zatim vie nije mislio.

KABAL

37

DRUGI DEO

SMRT JE KUKA

I udesno se raa, ima svoj vek i umire... Karmel Sends, Ortodoksije

KLAJV BARKER

38

VII

Teki putevi Saznanje da je Bun otiao od nje, bilo je dovoljno teko, ali je

ono to je usledilo bilo mnogo gore. Pre svega, naravno, onaj telefonski poziv. Samo je jednom srela Filipa Dekera, i nije mu prepoznala glas dok se nije predstavio.

Bojim se da imam neke loe vesti. Pronali ste Buna. Da. Povreen je? Sa druge strane tiina. Znala je ta sledi pre nego to je tiina

prekinuta. Na alost, mrtav je, Lori. I konano su bile tu, vesti za koje je napola znala da e doi,

zato to je bila tako srena, a to nije moglo da potraje. Bun joj je promenio ivot do neprepoznavanja. Njegova smrt e imati iste posledice.

Zahvalila je doktoru za to to joj je lino saoptio, umesto da dunost prepusti policiji. Zatim je spustila slualicu, i ekala da poveruje.

Mnogi iz njene okoline govorili su da joj se ovek kao Bun nikada ne bi udvarao da je bio zdrav, time nisu hteli da kau da je u svojoj bolesti slepo birao, ve da njegovo lice, koje je izazivalo toliko uznemirenje kod onih osetljivih na tuda lica, nikada ne bi bilo u drutvu takve lepote da um iza njega nije neuravnoteen. Ove primedbe bi je duboko ujele, jer je u svom zlatnom srcu poverovala da su istinite. Bun je imao malo od imovine, ali njegovo lice bilo je njegovo blago, i privlailo je ljude da ga zaneseno prouavaju, to bi ga uvek uznemirilo i posramilo. Nije mu se ni malo dopadalo to zure u njega. Lori se vie nego jednom pobojala da e se unakaziti u nadi da e tako pokvariti ono ime je privlaio panju, i taj njegov poriv se ispoljavao u potpunom zanemarivanju spoljnog izgleda. Znao je danima da ide neopran, nedeljama bez brijanja, po pola godine

KABAL

39

neoian. Ali to nije mnogo obeshrabrilo njegove oboavaoce. Opsedao ih je jer je i sam bio opsednut; nita drugo.

to se tie nje, nije gubila vreme da razuverava prijatelje. Umesto toga svodila je razgovore o njemu na najmanju meru, posebno kada bi se povela re o seksu. Spavala je sa Bunom ukupno tri puta, svaki pokuaj je bio katastrofa. Znala je ta bi govorkanja uinila od toga. Ali njegov nean, eljan postupak govorio joj je da su njegove predigre bile vie od pukog otaljavanja dunosti. On jednostavno nije mogao da ih dovri, to ga je dovodilo do bezumnog besa, a posle svega do takve depresije da je morala da se dri dalje od njega, umirujui njihove razmene emocija da ne bi izazvala dalje neuspehe.

Ali esto je sanjala o njemu, i postavke su bile nesumnjivo seksualne. Samo ona i Bun u golim sobama, u jebaini. Ponekad bi ljudi lupali na vrata da ih puste da udu i gledaju, ali nikada nisu ulazili. Pripadao joj je potpuno, u svoj svojoj lepoti i jadu.

Ali samo u snovima. Sada vie nego ikad, samo u snovima. Njihova pria bila je zavrena. Vie nee biti onih crnih dana,

kada su njegovi razgovori bili krug poraza, niti trenutaka iznenadnog razvedravanja kada bi sluajno pronala rei koje bi mu dale nadu. Ne da je bila nepripremljena za nagli kraj. Ali na ovakav, jeste. Jeste na Buna demaskiranog kao ubicu i ustreljenog u nekom mestu za koje nikad nije ula. Ovo je bio pogrean kraj prie.

Ali koliko god bio lo, sledilo je neto gore. Posle telefonskog poziva dolo je neizbeno unakrsno

ispitivanje u policiji: da li je ikad posumnjala da se on bavi nezakonitim radnjama? Da li je bio nekad nasilan prema njoj? Rekla im je nekoliko puta da je nikada nije dotakao osim u ljubavi, a i tad uz mnogo ohrabrivanja sa njene strane. Izgledalo je da u njenoj prii nalaze preutno priznanje njegove nenormalnosti, i razmenjivali su znaajne poglede dok im je crvenei priala o njihovom voenju ljubavi. Kada su zavrili sasluanje, predloili su joj da identifikuje telo. Pristala je. Iako je bila upozorena da to nee biti prijatna dunost, htela je da se oprosti od njega.

Tada su okolnosti, koje su u poslednje vreme bile udne, postale jo udnije.

Bunovo telo je nestalo. Isprva niko nije hteo da joj kae zato je identifikacija

odloena; bila je odbijena sa izgovorima koji su nekako uplje zvuali. Konano su, ipak, morali da joj kau istinu. Le, ostavljen preko noi u policijskoj mrtvanici, jednostavno je nestao. Niko nije imao pojma

KLAJV BARKER

40

kako je ukraden mrtvanica je bila zakljuana, i nje bilo tragova provale - niti zato. Istraga je bila u toku ali je, sudei po zbunjenim licima prenosilaca novosti, bilo malo nade da e pronai kradljivce tela. Pretres sluaja Arona Buna morae da bude nastavljen bez njegovog lea.

Muilo je to to on moda nikada nee poinuti u miru.

Pomisao na njegovo telo kao igraku nekog perverta, ili jo gore, kao neku stranu relikviju, opsedala ju je dan i no. Uasnula ju je sopstvena mo da zamisli sve zloupotrebe njegovih jadnih ostataka, mata joj je pola silaznom spiralom morbidnosti koja ju je po prvi put u ivotu - uinila zabrinutom za mentalne procese svoga uma.

Bun je za ivota bio misterija, njegova naklonost udo koje joj je prualo oseanje o sebi kakvo nikad nije imala. Sada se, u smrti, ta misterija produbila. Izgledalo joj je da ga uopte nije poznavala, ak i u onim trenucima potresne lucidnosti izmeu njih, kada je bio spreman da bukvalno otvori lobanju sve dok ona ne izgna sav nemir iz njega; ak i tada krio je onaj tajni ivot ubice od nje.

Izgledalo joj je nemogue. Kada bi ga sada zamislila, kako pravi idiotske grimase pred njom, ili jeca u njenom krilu, pomisao da ga nikada nije poznavala je bolela kao fizika povreda. Mora nekako da zalei tu ranu, ili da se spremi da nosi ig njegovog izdajstva doveka. Mora da sazna zato ga je njegov drugi ivot povukao u ponor. Moda je najbolje reenje da poe u potragu od mesta gde su ga nali. Da poe u Midijan. Moda e tamo otkriti odgovor.

U policiji su joj naloili da ne naputa Kalgari, ali ona je bila stvorenje impulsa kao njena majka. Probudila se u tri ujutru sa idejom da ide u Midijan. U pet se ve pakovala, i sat posle svitanja bila je na Autoputu br.2, prema severu.

U poetku je ilo dobro. Prijalo joj je da se malo odvoji od

posla - gde e nedostajati, ali koga briga? - i od stana, sa svim onim podsetnicima na njen ivot sa Bunom. Nije putovala na slepo, ali prokleto blizu toga; nije nala nijednu mapu na kojoj bi bilo obeleeno mesto po imenu Midijan. ula je, ipak, kako se pominju druga mesta,

KABAL

41

kada je bila u policiji. Jedno je bilo Goli Vrat, seala se a njega je bilo na kartama. To e joj biti cilj.

Znala je malo ili nita o predelu kojim je putovala. Njena porodica dola je iz Toronta sa civilizovanog Istoka, kako ga je zvala njena majka do poslednjeg dana ivota, prebacujui muu zbog selidbe koja ih je bacila u provinciju. Njene predrasude vremenom su ipak izbledele. Prizor itnih polja koja se prostiru dokle dopire pogled nikada nije bio previe inspirativan za Lorinu matu, i za sve vreme vonje nije videla nita to bi joj promenilo miljenje. itarice su bile ostavljene da rastu, njihovi sejai i eteoci otili su nekim drugim poslom. Monotonija pustih polja umarala ju je vie nego to je oekivala. Prekinula je putovanje u Mek Lenanu, na sat vonje od Reke Pomirenja, i prespavala no na miru u motelu, da bi se probudila rano, ila, i nastavila put. Oekivala je da do podneva stigne do Golog Vrata.

Ali stvari se nisu odvijale tako dobro. Negde istono od Reke Mira se izgubila, i morala je da vozi ezdeset kilometara u pravcu za koji je pretpostavljala da je pogrean dok nije naila na benzinsku pumpu i nekoga da joj pokae put.

Na pumpi su se dva deaka igrala plastinim armijama u praini kraj stepenica ureda. Njihov otac, iju su plavu kosu nasledili, zgnjeio je cigaretu izmeu bataljona i doetao preko do kola.

ime mogu da vas usluim? Nalijte benzin, molim. 1 jedna informacija, ako moe? To kota, rekao je, bez osmeha. Traim mesto koje se zove Goli Vrat. Poznajete li ga?

Ratne igre iza njega se zaotrie. On se okrenu prema deci. Hoete da umuknete? ree.

Deaci se pogledae ispod oka, i umirie se, sve dok se nije okrenuo ka Lori. Duge godine na suncu uinile su ga prerano starim.

ta ete u Golom Vratu? ree. Pokuavam... da naem nekog. Jel' te? odgovori on, neskriveno zainteresovan. Uputi joj

osmejak, predvien za bolje zube od njegovih. Neko koga znam? Ovuda ne prolazi mnogo stranaca?

Pomislila je da nee koditi ako pita. Posegnula je nazad u kola i izvadila fotografiju iz torbe.

Ovog oveka sigurno niste videli? Na stepenicama je besneo Armagedon. Okrenuo se prema

deacima pre nego to je pogledao fotografiju.

KLAJV BARKER

42

Rek'o sam da zaepite jebene gubice! ree, zatim se ponovo okrenu da proui sliku. Istog trenutka je reagovao: Vi poznajete ovog ovde?

Lori je oklevala. Sirovo lice pred njom je piljilo. Bilo je kasno da glumi neznanje.

Da, rekla je, trudei se da zvui ravnoduno. Znam ga. I znate ta je uradio? Usna mu se izvi dok je govorio. Bile

su slike o njemu. Video sam. Ponovo se okrenu deacima. Ma 'oete da kuujete, bre?

Nisam ja, pobuni se jedan. Jebe mi se koji je! stie odgovor. Poao je prema njima, podignute ruke. Za sekund su mu

nestali iz domaaja, napustivi svoje armije u strahu od njega. Njegov bes na decu i gaenje na sliku stopie se u jednu sveobuhvatnu ogorenost.

Jebena ivotinja, ree on, okreui se Lori. Eto ta je bio. Jebena ivotinja.

Besno joj je vratio izguvanu fotografiju. Vraki je dobro to su ga smakli. ta ete vi, da idete da blagoslovite mesto?

Bez rei je uzela fotografiju iz njegovih uljanih prstiju, ali on dobro shvati njen izraz lica. To ga ne pokoleba da nastavi tiradu.

Takvog oveka treba umlatiti k'o psa. K'o jebenu dukelu. Ona ustuknu pred njegovom estinom, ruke su joj tako drhtale da je jedva otvorila vrata automobila.

Zar vam ne treba benzin? ree on iznenada. Idi do avola, odvrati ona. Izgledao je zapanjen. Ma koji vam je? izdra se.

Ona okrenu starter, molei se poluglasno da je kola ne zafrknu ba sad. Imala je sree. urno vozei dalje, pogledala je u ogledalo i videla kako ovek vie za njom kroz prainu koju je podigla.

Nije joj bilo jasno otkud njegov bes, ali znala je na koga e se obruiti: na decu. Beskorisno je nervirati se zbog toga. Svet je pun nasilnih oeva i tiranskih majki; a ako emo pravo, i okrutne i bezobzirne dece. To je jednostavno tako. Nije na njoj da menja celu vrstu.

Olakanje zbog srenog uzmaka odloilo je za nekih deset minuta svaku drugu reakciju, ali tada i ono proe, i obuze je drhtavica, tako silovita da je morala da stane na prvi znak civilizacije i nae neko mesto da se smiri. Uskoro je naila na mali restoran usred aice prodavnica, gde je naruila kafu i pare slatke pite, zatim je otila u toalet da ispljuska zajapurene obraze hladnom vodom. Samoa, makar

KABAL

43

i ugrabljena, bila je pravi poticaj za suze. Zurei u svoje podnadulo, zgreno lice u ogledalu, poela je da jeca tako estoko da je nita ak ni ulazak nove goe nije moglo zaustaviti.

Pridolica nije uinila ono to bi Lori uinila u slinoj situaciji, i povukla se. Umesto toga ona ree, hvatajui Lorin pogled u ogledalu:

ta je? Mukarci ili novac? Lori izbrisa prstima suze. Molim? ree. Kada ja plaem... ree devojka, provlaei etku kroz kosu

obojenu kanom, ...to je uvek zbog mukaraca ili zbog novca. A tako. Devojina otvorena radoznalost pomogla joj je da

zadri nove suze. Mukarac, ree Lori. Ostavio te, a? Ne ba. Isuse, ree devojka. Da se nije vratio? To je moda jo

gore. Primedba izmami od Lori slabaan osmejak. Obino se vraaju ono pogreni, jel' da? nastavi devojka.

Lepo im kae da odjebu, a oni se samo vraaju, kao kuii... Ove poslednje rei podsetie Lori na scenu u garai, i suze

poee ponovo da naviru. Ma uuti ve jednom, eril, izgrdi se pridolica, samo e

da uprska jo vie. Ne, ree Lori. Zaista ne. Potreban mi je razgovor. eril se nasmei. Tako gadno kao meni kafa? Zvala se eril Margaret Klark, i umela je da navede anela na

ogovaranje. Na kraju drugog sata razgovora i posle pete kafe, Lori joj je ispriala celu tunu priu, od prvog susreta sa Bunom do trenutka kada su ona i eril izmenjale poglede u ogledalu. eril je i sama imala svoju priu vie kominu nego traginu o strasti njenog ljubavnika prema automobilima, o njenoj strasti prema njegovom bratu, to se zavrilo tekim recima i razlazom. Otputovala je da malo proisti glavu.

Nisam to radila jo od detinjstva, priala je, da tek tako poem kud mi se efne. Zaboravila sam kako to prija. Moda bismo mogle da nastavimo put zajedno. Do Golog Vrata. Uvek sam htela da vidim to mesto.

Stvarno?

KLAJV BARKER

44

eril se nasmeja. Ma ne. Ali taj pravac je dobar k'o i svaki drugi. Skitarama je

svejedno kuda idu.

KABAL

45

VIII

Tamo gde je pao Tako su pole dalje zajedno, raspitavi se za put kod vlasnika

restorana, koji je tvrdio da prilino dobro zna gde bi mogao da bude Midijan. Uputstva su bila valjana. Pravac ih je vodio kroz Goli Vrat, koji je bio vei nego to je Lori oekivala, i dalje, neobeleenim putem koji je trebalo da vodi u Midijan.

ta ete tamo? zanimao se vlasnik restorana. Tamo vie niko ne ide. Naputeno je.

Piem lanak o zlatnoj groznici, odgovorila je eril, kao roeni laov. Ona razgleda.

Nagledae se, bio je komentar. Primedba je bila ironina, ali pokazala se tanijom nego to je

oekivao onaj koji je izgovorio. Bilo je kasno popodne, svetlost se zlatila na zemljanom putu, kada se naselje pojavilo na vidiku, i sve dok se nisu nale u njegovim ulicama bile su sigurne da to nije pravo mesto, jer koji bi grad duhova izgledao tako prijatno? Ali, kada je zalo sunce, taj utisak se promenio. U tim naputenim zgradama bilo je neke turobne romantike, ali prizor je postepeno postajao obeshrabrujui i prilino sablasan. Lorina prva pomisao, kada je videla mesto, bee:

Zato bi Bun dolazio ovamo? A sledea: Nije doao svojevoljno. Bio je progonjen. Ovde je dospeo

pukim sluajem. Ostavile su kola na sred glavne ulice, koja je, izuzevi tu i

tamo poneki sokak, bila i jedina. Nema potrebe da zakljuava, ree eril. Nema ko da ih

ukrade. Sada kada su bile tu, Lori je erilino prisustvo bilo drae nego

ikad. Njena ivost i dobro raspoloenje bili su kontrast ovom tmurnom mestu, odbijali su ono ime je bilo posednuto.

Duhove moe da rastera smehom; jad je ve jae grae. Prvi put posle Dekerovog telefonskog poziva osetila je neto nalik na

KLAJV BARKER

46

ojaenost. Bilo je tako lako da zamisli Buna ovde, samog i izgubljenog, svesnog da mu se progonitelji pribliavaju. Jo je lake bilo nai mesto gde su ga ustrelili. Rupe od zalutalih metaka bile su obeleene belom kredom, mrlje i takice krvi upile su se u daske na tremu. Stajala je nekoliko minuta podalje od tog mesta, nesposobna da mu prie ali i nesposobna da se povue. eril je taktino odlutala da istrauje za sebe; nije bilo niega to bi raskinulo hipnotike veze kojima ju je dralo mesto njegove smrti.

Nedostajae joj zauvek. Pa ipak, nije bilo suza. Moda ih je isplakala u toaletu onog restorana. Ono to je oseala umesto toga bilo je uenje kako je ovek koga je znala i volela ili tanije volela i mislila da poznaje - mogao da umre ovde, zbog zloina za koje nikada nije posumnjala da bi on mogao da ih poini. Moda je njen gnev spreio suze, injenica da je i pored obeanja vene ljubavi toliko mnogo krio od nje, a sad je van domaaja njenih zahteva za objanjenje. Zar nije mogao bar da ostavi neki znak? Uhvati sebe kako zuri u mrlje od krvi, pitajui se da li bi otrije oko moda moglo da pronae u njima neko znaenje. Ako sudba moe da se ita iz mulja na dnu kafene oljice, sigurno je da poslednji beleg koji je Bun nainio na ovom svetu ima bar neku vanost. Ali ona nije tuma. Znakovi su bili samo deo mnogih nerazjanjenih tajni, a najvea je bila oseanje koje je glasno izrazila, gledajui u stepenice kue:

I dalje te volim, Bune. To je zaista bila zagonetka, taj oseaj da bi i pored besa i

zapanjenosti dala ono ivota to joj je preostalo samo da on sad izae na ona vrata i zagrli je.

Ali njena objava ostade bez odgovora, makar i najmaglovitijeg. Nikakvog sablasnog daha uz njen obraz; nikakvog uzdaha u njenom unutranjem uhu. Ako je Bun i bio ovde u nekoj senovitoj formi, bio je nem, bez daha; ne osloboen u smrti, ve njen suanj.

Neko joj izgovori ime. Ona podie pogled. ...zar ne misli? govorila je eril. Izvini? Da idemo, ponovi eril. Zar ne misli da je vreme da

poemo? A. Nemoj da me shvati pogreno-, izgleda k'o govno. Hvala. Lori prui ruku u potrazi za podrkom, i eril joj je stegnu.

KABAL

47

Videla si sve to je trebalo, duo, ree ona. Da... Pusti sad to. Zna, sve je jo tako nestvarno, ree Lori. ak i to to

stojim ovde. to posmatram ovo mesto. Ne mogu da poverujem. Kako je mogue da je tako... nedostian'! Mora da postoji neki nain da dosegnemo, ta misli, neki nain da dopremo do njih i dotaknemo ih.

Koga? Mrtve. Inae je sve besmislica, zar ne? Sadistika

besmislica. Prekinu svoj dodir sa eril, poloi aku na elo i protrlja ga vrhovima prstiju.

ao mi je, ree, ba priam gluposti, zar ne? 'Oe iskreno? Pria. Lori joj uputi pokajniki pogled. uj, ree eril, ovo mesto oigledno nije ono to je bilo.

Da mi lepo odemo odavde i ostavimo ga da se raspada na miru. Vai? Ima moj glas. Mislim se... eril se prekinu. ta? Drutvo mi nije po volji, ree ona. Ne mislim na tebe,

dodade urno. Pa ko onda? Sav ovaj mrtav svet. Kakav mrtav svet? Preko brda. Ono jebeno groblje. Stvarno? Nije ba idealan prizor za tvoje stanje, brzo se dopunila. Ali

je iz Lorinog izraza lica odmah videla da nije trebalo da joj to saoptava.

Ne eli to da vidi, ree eril. Veruj mi, ne eli. Samo na minut, ree Lori. Ako jo ostanemo, voziemo se natrag po mraku. Ovo je poslednji put da vidim ovo mesto. Ma nemoj mi rei. Zar e da propusti ovakve znamenitosti.

I to kakve. Kue mrtvih ljudi. Lori se malo nasmei. Biu brza, ree, polazei niz ulicu prema groblju. eril je

oklevala. Demper joj je ostao u kolima, a ve je postajalo hladnije. Ali sve vreme dok su bile ovde nije mogla da se oslobodi oseaja da ih

KLAJV BARKER

48

posmatraju. Sada, sa pribliavanjem sumraka, nije htela da ostane sama na ulici.

Evo i mene, ree, i sustie Lori koja je ve bila nadomak grobljanskog zida.

Zato je tako veliko? pitala se Lori glasno. Bog sveti zna. Moda su svi poumirali odjednom. Svi ovi ovde? Varo je suvie mala. Ima pravo. A pogledaj veliinu onih grobnica. Je 1' treba da budem impresionirana? Jesi li ulazila? Jok. I ne mislim da sad ulazim. Samo na kratko. Gde sam to ve ula? Lori nije odgovorila. Ve je bila na kapiji groblja, i pruala

ruku kroz reetke da podigne rezu. Uspelo joj je. Gurnula je jedno krilo kapije tek toliko da se provue, i prola. eril je nevoljno sledila.

Zato ih je tako mnogo? ree Lori ponovo. Nije je samo radoznalost nagnala da izgovori pitanje; ovaj

tajanstveni prizor navodio ju je da se jo jednom zapita da li je Bun bio tek sluajno pritenjen ovde, ili je Midijan bio njegovo odredite. Da li je tu sahranjen neko koga se nadao da e pronai ivog? Ili je na njegovom grobu hteo da prizna svoje zloine? Iako je sve to bilo nagaanje, avenije grobova kao da su nudile neku neznatnu nadu za razumevanje, razumevanje koje sva ona prolivena krv ne bi dozvolila dok je zemlje i neba.

Kasno je, podseti je eril. Jeste, I hladno je. Je li? Volela bih da poemo, Lori. O... oprosti. Da. Naravno. Ionako postaje suvie mrano da

bi se ita videlo. Primetila si. Krenue uz brdo prema naselju. eril je ila vrlo urno. Kada su stigle do prvih kua, nestalo je i ono malo svetlosti.

Ostavivi eril da zapuca pravo ka kolima, Lori se zaustavi da jo jednom pogleda groblje. Sa ovog mesta izgledalo je kao tvrava. Moda su visoki zidovi bili tu da zadre ivotinje napolju, iako se inilo da bi to bila suvina predostronost. Bili su potpuno bezbedni

KABAL

49

ispod svojih kamenih spomenika. Bilo je verovatnije da su ti zidovi sluili ivima da spree uticaj mrtvih. Zemljite je, unutar kapija, bilo sveto obitavalite preminulih, odravano u njihovo ime. Napolju, svet je pripadao ivima, a ovi nisu imali ta da naue od onih koje su izgubili.

Lori nije bila tako ohola. Ove noi je toliko toga htela da kae mrtvima, i da sazna. Koliko je u tome bilo ironije!

Vratila se u kola udno uzbuena. Tek kada su vrata bila zakljuana i motor pokrenut, eril ree:

Neko nas je posmatrao. Sigurna si? Kunem se. Videla sam ga kada sam ulazila u kola. ustro je

trljala grudi. Boe, bradavice mi uvek utrnu kad mi je hladno. Kako je izgledao? ree Lori. eril slegnu ramenima. Bilo je suvie mrano, ree. Vie

nije vano. Kao to si rekla, vie se neemo vraati ovamo. Istina je, pomisli Lori. Mogu sad da se odvezu pravo niz put i

da se ne osvrnu. Moda im mrtvi stanovnici Midijana zavide na tome, iza zidina svoga utvrenja.

KLAJV BARKER

50

IX

Dodirnuta Nije im bilo teko da izaberu smetaj u Golom Vratu; na

raspolaganju su bila samo dva mesta, jedno je ve bilo prekrcano kupcima i prodavcima sa sajma poljoprivredne mainerije koji se upravo odravao, a dosta ih je uzelo sobe u drugom konaitu: gostionici Slatka trava. Da nije bilo erilinog nasmejanog nastupa moda bi ih i tu odbili; ali im je posle krae debate pronaena dvokrevetna soba. Prosta, ali udobna.

Zna ta mi je majka uvek govorila? ree eril, dok je raspakivala minku u kupatilu.

ta? Govorila je: tamo negde postoji ovek za tebe, eril; hoda

okolo obeleen tvojim imenom. Podseam te da to kae ena koja je traila tog svog odreenog oveka trideset godina, i nije ga nala. Ali svejedno se drala te romatine priice. Zna ono: ovek tvojih snova eka te iza ugla. Pa je i mene zarazila, prokletnica.

Do danas? Kako da ne. I jo traim. Pomislie da bi ve bilo vreme da

se opametim, posle svega to sam prola. Hoe prva pod tu? Neu. Samo napred. U susednoj sobi poinjala je zabava, zidovi su bili pretanki da

prigue buku. Dok se eril tuirala, Lori je leala na krevetu i preturala u mislima dogaaje dana. To zanimanje ne potraja dugo. Sledeeg trenutka je kraj nje bila eril, koja se istuirala i spremila za no u gradu, i sada je budila.

Ide? htela je da zna. Suvie sam umorna, ree Lori. Lepo se provedi. Ako budem imala gde... ree eril sumnjiavo. Nai e ti ve, ree Lori. I daj im neto da te zapamte. eril obea da hoe, i ostavi Lori da se odmara, ali otrica

njenog umora u meuvremenu je otupela. Mogla je samo da drema, a i u tome ju je povremeno prekidalo pijano divljanje u susednoj sobi.

KABAL

51

Ustala je i pola u potragu za automatom za sodu, i vratila se sa aom za laku no u svoj nimalo odmarajui krevet. Odluila je da se poasti dugim kupanjem, dok pie ili umor ne utiaju susede. Utonuvi do brade u vruu vodu, osetila kako joj se miii oputaju, i kada je izala iz vode, ve je bila znatno pospanija. Kupatilo nije imalo ispariva, i oba ogledala bila su zamagljena. Bila im je zahvalna na diskreciji. Spisak njenih slabih taaka bio je predug za jo jednu rundu samoispitivanja koja bi ga uveala. Vrat joj je bio predebeo, lice preusko, oi suvie krupne, nos suvie mali. U sutini, zbir preteranosti, i svaki njen pokuaj da to ispravi jo vie ih je zaotravao. Njena kosa, koju je putala da sakrije grehe svog vrata, bila je tako raskona i tamna da joj je lice u tom okviru izgledalo bolesno bledo. Usne, do poslednje obline nasleene od majke, bile su prirodno, ak raspusno crvene, ali je pokuaj da ih ukroti bledim ruem samo postigao da joj oi izgledaju vee i ranjivije nego ikada.

Ne da je zbir njenih crta bio neprivlaan. Imala je vie nego dovoljno mukaraca koje je oborila svojim izgledom. Ne, problem je bio u tome to nije izgledala kao to se oseala. Imala je slatko lice, ali nije bila slatka; nije htela da bude slatka, ili da za nju misle da je slatka. Moda e snani utisci u poslednjih nekoliko sati pogled na krv, na grobove ostaviti trag na njoj. Nadala se tome. U njoj je jo bilo ivo seanje na njih, i od toga je bila bogatija, koliko god da su bili bolni.

Jo gola, uetala je u sobu. Slavljenici u komiluku su se utiali, ba kao to se nadala. Muzika vie nija bila rokenrol, ve neto zavodljivo sporo. Sela je na ivicu kreveta i prevukla prstima preko grudi, uivajui u njihovoj glatkoi. Dah joj je preuzeo ritam muzike koja je dopirala kroz zid, muzike za ples karlicom uz karlicu, ustima uz usta. Ispruila se nazad na krevet, i desna ruka joj skliznu niz telo. Oseala je duvanski dim star nekoliko meseci u pokrivau na kome je leala. Pomisao na svoju nagost u ovakvoj sobi, i miris njene iste koe na ustajalim aravima, bili su izrazito uzbuujui.

Ukliznula je sa oba kaiprsta i srednjaka u piku, malo se uzdiui u susret ovom pretraivanju. Bila je to radost koju je sebi tako retko doputala; njeno katoliko vaspitanje je postavilo krivicu izmeu nagona i prstiju. Ali ove noi bila je druga ena. Brzo je pronala mesta koja joj oduzee dah, odupirui se nogama o ivicu kreveta i iroko ih razmiui da bi obema rukama dala prostora da se poigraju.

Kada su doli prvi talasi jeze nije mislila na Buna. Bolje da ga zaboravi. Lice mu je bilo lepo, ali ona ga vie nee poljubiti. I kurac

KLAJV BARKER

52

mu je bio lep, ali ona ga vie nee gladiti, ili imati u sebi. Sve to joj je ostalo jeste ona sama, i uivanje zbog uivanja. To je i sada zamiljala: sam akt koji je inila. Cisto golo telo na ne tako istom krevetu. ena u nepoznatoj sobi koja uiva u nepoznatoj sebi.

Vie je nije pokretao ritam muzike. Pronala je svoj ritam koji se uzdizao i opadao, uzdizao i opadao, penjui se svaki put vie. Nije bilo vrhunca. Samo vis za visom, sve dok se nije sva kupala u znoju, i krkljala od oseanja. Zatim je nekoliko minuta leala mirno. Tada je, svesna da je san ubrzano obuzima i da ne moe da provede no u sadanjem poloaju, odbacila sve pokrivae osim jednog arava, poloila glavu na jastuk, i propala u prostor iza sklopljenih oiju.

Znoj na njenom telu osuio se ispod tankog pokrivaa. U snu

je bila u Midijanovoj nekropoli, i niz avenije je, da je doeka, dolazio vetar, iz svih pravaca odjednom sa severa, juga, istoka i zapada - rashlaujui je dok joj je ibao iznad glave, i zavlaio joj se u bluzu. Vetar nije bio nevidljiv. Imao je teksturu, kao da je nosio teret praine, estice su joj uporno punile oi i zatvarale nozdrve, pronalazile put u donji ve i dalje u njenu utrobu tim prolazima.

Tek kada ju je praina potpuno zaslepila, shvatila je ta je to prah mrtvih, drevnih mrtvaca, noen unakrsnim vetrovima iz piramida i mauzoleja, iz grobnica i dolmena, iz mrtvanica i krematorij uma. Prah mrtvakih sanduka, ljudski pepeo i kost stucanu u prah, sve je vetar donosio u Midijan, i sada ju je to sretalo na raskrima.

Oseala je mrtve u sebi. Ispod kapaka, u grlu; kako joj putuju kroz kanale u utrobu. I pored hladnoe, i divlje pomame etiri oluje, nije