Четврта гимназија у Београду

Матурски рад

Предмет: СоциологијаТема:

"Тотемизам и рани облици религије"

Професор: Ученица:Мирјана Амановић Момчиловић Јасмина Родић IV2

Београд, мај-јун 2008. године

САДРЖАЈ

1.Шта је

религија?..................................................................3

2.Паралела између филозофије и религије................4

3.Појава религије и њен историјски развој..................4

4.Анимизам.............................................................................

...5

5.Тотемизам............................................................................

...6

6.Карактеристике

тотемизма................................................7

7. Неки примери тотемизма код старих народа............8

8.

Табу.........................................................................................

.9

9.Табу

мртвих...........................................................................11

10.Обред

жртвовања................................................................12

11.Фетишизам........................................................................

.....13

12.Магија.................................................................................

...13

2

13.Утицај примитивних религија на данашњи свет.....16

Шта је религија?

Појам религија настао је од латинске речи religio,religare што значи повезивати.Ову реч први пут употребљава Лактанације,хришћански филозоф,у четвртом веку н.е.Овде се мисли на повезивање човека са природом или неким натприродним бићем. Верујући у богове и духове,приносећи им жртве,молећи им се и уздајући се у њихову помоћ,човек се добровољно потчињавао невидљивим натприродним силама у чију је свемоћ искрено веровао.Некада је кроз магијску и религијску свест,као што то данас чини кроз науку,покушао да проникне у тајне суштине и опстанка. Несумљиво,религија претставља један од елемената људске свести и духоне културе.Зато се може дефинисати као организовани скуп учења,обреда и веровања везаних за натприродно биће. Она претставља посебно искуство садржано у потреби човека да осмисли своју егзистенцију и да објасни силе стварања и разарања.Она се везује за заједницу и изискује скуп верника или цркву. У религији се разликује 5 елемената:1.претстава о натприродном бићу2.присутан осећај страхопоштовања3.симболи који претстављају то биће4.обреди,ритуали помоћу којих се шовек обраћа том бићу5.постојање неког посредника или неке организације преко које човек комуницира са бићем

3

Религија такође подразумева постојање развијених учења која објашњавају основне религијске истине,моралне норме и норме правилног практиковања вере.Религиске вредности и норме чине скуп етичких полазишта и моралних инструкција за свакодневни живот људи.У хришћанству и другим објављеним религијама оне прописују начин живљења. Свест о религији се мењала са развитком људске цивилизације.Она касније прераста у рационалну и научну свест.

Паралела између филозофије и религије

Религија има више функција.Једна од њих је и изражавање потребе за егзистенцијом и као таква некад се може назвати и егзистенцијалном.Зато се каже да је она у вези са филозофским аспектом приказивања света. Као и филозофија она настоји да објасни проблем живота и смрти,постојања и непостојања.Међутим,иако се филозофија бави истим питањем,проблем се сагледава из потпуно различитог угла.За разлику од других наука она критички и рационално испитује најдубље претпоставке наших веровања и свеукупног искуства о стварности.Предмет филозофије је свет у целини,какав је дат у стварности а не како је дат у искуству.Она је универзалан поглед на свет и показује како у том свету треба живети.Њу покрећу радозналост,сумља и чуђење.С друге стране,религија се не заснива на аргументима и практичној верификацији већ је њен основ вера и веровање.

Појава религије и њен историјски развој

Религија још од праисторијског периода претставља човекову потребу да осмисли егзистенцију,и да објасни силе стварања и разарања.То најбоље показују слике које се могу наћи у унутрашњости пећине Алтамира у Шпанији.Претставе животиња које се тамо могу видети,говоре о томе,да је човек још тада веровао у постојање натприродних сила.Заправо,веровало се да се помоћу слика остварује контакт између човека и бића али и да се може утицати на понашање помоћу магичних метода.Те везе између људи и животиња,са преласком човека из хорде у родовске групе,у потпуности је узело облик религијског схватања. Религија има само четири својства везана за њен настанак.То су анимизам,тотемизам,фетишизам и магија.

4

Ова примитивна религијска веровања доприносе јачању свести о припадности неком роду или племену.

Анимизам

Анимизам претставља најстарији и уједно најпримитивнији облик религије.Сматра се примитивним јер нема оснивача,светих књига,нити списа.Припадници првобитне људске заједнице веровали су у постојање спиритуалног фактора који су звали душа и преко њега су објашњавали природне појаве.Значи прво схватање света било је психолошко и није имало потребе за науком,јер је анимизам био природан и очигледан сам по себи.Претпоставља се да је анимизам настао баш у оном периоду кад је човек постао свестан да поседује одређена душевна стања(халуцинације,снови,екстаза...).То је веровање у постојање духова,оживљавање животиња,растиња и ствари као да имају натприродну моћ.У неким религијама веровало се да се дух може преселити у тело неке животиње или човека и тако наставити свој овоземаљски живот.Чак и у хришћанству као модерној новој религији постоји учење о Светом духу који све види и зна.Анимизам је дао корене за развој нових религија као што је будизам и њихових веровања у реинкарнацију.

анимистички симбол

За разлику од тотемизма орјентисаног на потребе једне родовске групе,анимизам има свеопшти карактер и доступан је свима.То је нешто као филозофско становиште само са пропратним обичајима.По њима чак и свако дрво,камен облутак па чак и мало језеро имају душу.А све што има душу има и разум па може и да дела, и да буде користно или штетно. Неки критичари ипак мисле да није у питању најпримитивнији облик религије.Сам анимизам као религија претставља способност мишљења која превазилази способност примитивног човека.Сматра се да је проучавање феномена сна и довело до веровања у душе. Искуство указује,да за време док уснуло тело непомично лежи на једном месту,сневач посећује удаљене пределе,што је пробудило сумњу о постојању двојника.Тај двојник је душа а то није исто као и дух.

5

Аниматизам је посебна врста анимизма,и у директном преводу има значење "одуховљен" или "оживљен".То је веровање да смрт не раздваја душу и тело или да је то раздвајање само привремено и небитно.Посмртни живот је само наставак овог овоземаљског али у неком мало другачијем физичком облику.Погребни обичаји,у складу са тим имају улогу да спреме покојника за онај други живот са активним духовним и телесним потребама само у нешто смањеном облику.Докази такве културе постоје још увек и то управо и на нашем поднебљу.На тај начин одајући поштовање душама мртвих предака,првобитни људи су се надали заштити покојника у гигантском свету загробних сила.На тај начин анимистичка и тотемистичка веровања и обреди,одражавали су сурови реализам свакодневног живота и борбу колектива за опстанак .

Тотемизам

Тотемизам је потекао из веровања групе људи у њихово сродство са одређеном врстом животиња или растиња,првенствено баш оних које су претстављале основну храну тог колектива.Постепено је прерасло у основни религијски облик тог рода који га је стварао.

Тотем,Ванкувер,Канада

У почетку,сматрало се обавезним коришћење тог тотема у јелу и свакодневном животу.Управо то је и наводило на повезаност између тотема и човека-састојали су се од исте супстанце. Ипак та врста везе може се везати само за дубоку прошлост о којој сведоче само стара предања,као што су она код старих Аустралијских абориџена.Тотемске групе,оштрим нормама и обичајима довеле су до тога да се разграниче групе сродника од осталих.Створен је систем табу забрана који је забрањивао употребу тотема као хране,али јављају се и многи други видови древних норми и правила. Tотем постаје снага која влада заједницом и врши унутрашњу интеграцију чланова рода.Тако сам тотем поприма и карактеристике култа-постаје предмет обожавања и приношења жртве.

6

Тотемизам у себи садржи како религиозне тако и социолошке елементе.Међусобним поштовањем,жртвовањем и веровањем у тотем даје се основ за формирање каснијих религија.Социолошка страна огледа се у обавезама чланова племена према божанству.Она се истиче посебно у строго придржаваној забрани и у изванредним ограничењима.Припадници једног тотемског клана су браћа и сестре и као такви обавезни су да једни друге помажу и штите.Дакле,он утиче на јачање свести припадању роду и племену. Тотем је прво праотац заједнице,затим њен дух заштитник и помагач.Стога се припадници тотема налазе под светом обавезом,која аутоматски повлачи казну,да не уништавају свој тотем и да се уздржавају од задовољства које он иначе пружа.Он се не односи на само једну појединачну јединку већ на читаву врсту.И они су имали своје "празничне дане" када су опонашали своје тотеме и тако их славили и придавали им пажњу. Тотем се наслеђивао по мајчиној страни а касније по очевој.Није везан за место и подручје.Чланови тотема живе одвојено једни од других а у мирољубивој заједници са припадницима других тотема. Постоји и закон да припадници истог племена не смеју ступати у полне нити брачне односе.То је са тотемом повезана егзогамија.На пример,у племену Та-Та-Тхи,Нови Јужни Велс,У таквим случајевима,мушкарца убијају а жену туку или боду копљем,скоро до смрти. Разлог због кога не убијају жену је да је можда била присиљена,односно нешто слично данашњем силовању.Сваки прекршај ових забрана сматра се кривишним прекршајем и врло строго кажњава смрћу.

Карактеристике тотемизма

1.Извесне свете животиње или биљке се не смеју убијати већ се поштују и негују.2.Ритуално жртвована или природним путем угинула животиња се сахрањује уз све почасти као и чланови племена и бива свечано оплакана.3.Забрана јела некад се односи само на одређени део тела животиње.

4.Чланови тотемског племена се песмом и плесом обраћају божанству а током те церемоније углавном носе коже извесних животиња.

7

5.Појединци носе имена тотемских животиња.6.Многа племена носе имена животиња урезана на грбове или их пак урезују у тело једним видом тетоваже.7.Тотем је по правилу сматран за опасну јединку и зато су јој се и клањали сматрајући да ће на тај начин бити поштеђени од уништења.8.Тотемска животиња им служи као вођа и предказује својим вернима будућност.Сматра се да је долазила у снове врачевима и да се појављивала као неко предказање.9.Чланови једног таквог племена верују да су спојени везом заједничког порекла са њом. Дакле,веза између човека и тотема је узајамна.Човек негије биљку и уздиже је а она њега оставља на миру и штити од свих невоља.Тотем се од Фетиша разликује по томе што он није један појединачан предмет већ читава врста биљка или животиња.Он се односи на живе ствари а не вештачки произведене или неживе.

Неки примери тотемизма код старих народа

-Стабло као тотем јавља се на простору Канаде и веома је значајно за америчко-индијанску традицију.Стабло је код њих претстављало снажан мотив који је својим лишћем указивао на спој идеје о мноштву и јединству.Он им је приближавао природу и нарочито природно одвијање ствари,различитих корена који формирају једно једино друштво. Стабло је претстављало њихов свет у малом,потсећа да непрестално треба да се хранимо ради опстанка и доноси неопходне елементе за

процват.Као што стабло може да претстави друштво тако и тотем изричито претставља сваког од појединаца тако што га описује.

-Један од тотема који се појављују и код нас је тотем змије.Наиме одређених дана у години забрањено је изговарати име 'змије'.Тај обичај везује се за дане око Младенаца и Благовести.Верује се да ће се самим изговарањем те речи она одједном појавити пред човеком.Зато се као замена користи "она" или "оне".

8

-Постоје и тотеми у којима су били табуирани сами људи.Такав пример налазимо на Доњој Гвинеји(западна Африка) у Шарк Поенту.Тамо је један врач,кукулу,живео сам у једној кући и није смео ни да устане са столице јел се веровало да ће стати ветрови уколико то учини.Његова функција била је у смиривању бура и уопште у одржавању неке врсте равнотеже у атмосвери.

Табу

Код примитивних облика религије важно је истаћи и постојање табуа.Табу је реч полинезијског порекла која се односи на забрану штетног и опасног понашања према некој светињи или друштвеној заједници у целини.С једне стране табу има значење нечег светог а са друге то је страшно, нечисто и забрањено.Наш израз "света плашња" одговарао би смислу речи,табу.Постојање табуа баца светло и на порекло савести.Табу свест је вероватно најстарија форма савести која постоји. Ограничења табуа се не доводе у везу са заповедима неког бога.То нису ни религиозне ни моралне забране.Оне саме по себи су разумљиве само онима који су под њиховом влашћу.Од моралних забрана их раздваја то што се не могу сврстати ни у један систем који би опште уздржавање прогласио неопходним и образложио. Вунт назива табу најстаријим неписаним законом.Табу се јавља пре постојања свих богова и допире у времена пре сваке религије. Циљеви табуа су различити:-чување људи од натприродних сила и демона-заштита врховних поглавара-чување власништва неког лица

То је дакле низ ограничења којима се забрањује нешто,и сваки њихов прекршај био би сам од себе кажњен.На пример,на Новом Зеланду један од вођа оставио је остатке хране,које је неки његов поданик након њега појео.Када је сазнао да је појео остатке хране са трпезе свог вође,што је било табуирано,аутоматски је почео да се грчи и на крају је умро у боловима.Према тим предањима,само схватање нарушавања неке забранепарализује способност организма за живот а самим тим доводи и до коначне казне-смрти.Све ове забране као да указују на то да су постојала нека лица или предмети који имају опасну снагу која се преноси додиром,као зараза.Спољна претња казном је сувишна јер постоји унутрашња сигурност да ће доћи до

9

несреће,казне.Познато је такође да онај који дође у додир са нечим што је табу постаје и сам табу,што значи да је забрањео да се дође са њим у додир.Кад би се то посматрало са нашег гледишта,онај који је прекршио табу буди завист у другим људима.Зато је он стварно заразан јел гони друге људе на исти грех,па се стога и мора избегавати. Тако је у периоду иницијације,тј, у периоду укључивања младих момака и девојака у одрасли свет,табу забрањивао да мушкарцима да присуствују женским обредима,и обрнуто.Полно зрели табу поделио је колектив на строго подељене брачне класе(о чему је већ било речи) и самим тим искључио полне односе између крвних сродника.То је један од најзначајнијих табуа који је и данас још увек заступљен,само у мало другачијем облику-инцест.Ако схватимо да неки природни инстинкт води на инцест и да постоји закон који га забрањује,добијамо увид у цивилизованог човека који је мислио да ови природни нагони доносе штету другима.Заправо кроз векове прачовек је запажао да се нека деца рађају са одређеним манама и изопаченостима.У почетку то је било приписивано силама,али касније човек налази начина да га контролише.Тако је проистекла забрана родоскрнављења као везе која слаби расу. Строгост табу ограничења за свештенике или краљеве имала је велике последице на читаве заједнице.Достојанство поглавара престало је да буде вредно поштовања и живота.Особа предодређена за ту улогу покушавала је на све начине да се тога реши.На Savage island ,коралском острву у Тихом океану,монархија се угасила зато што више нико није хтео да прими ту одговорност.

Табу мртвих

Познато нам је да су мртви моћни господари,али у прастара времена они су се сматрали и непријатељима.То се најчешће види у додиру са покојником или његивим ожалошћенима.Свако ко је додирнуо леш или био у ило каквом контакту са покојником био је потпуно одбачен у друштву.Био је потпуно нечист и чак ни храну није смео да додирне својим рукама јел би и она постала "заразна".Период одбачености и изолације трајао би неко време а затим је дејство пролазило и он је могао поново да се меша са друштвом.Време трајања забране одређивано је у завистности од статуса умрлог у друштву.Уколико је био поглавица,изолација најближих трајала је око три месеца,а у неким обичнијим случајевима могла је трајати и по годину дана.Овакви табуи везују се за Полинезију,Меланезију и један део Африке.Дивљаци су

10

чврсто веровали да онај ко прекрши табу мора умрети од неке опасне болести.Све се то везује за чињеницу да постоји веровање да је моћ мртвака већа него за време његовог живота.Ипак,покојници су сахрањивани на свечан начин,уз све почасти,и то вероватно из разлога што су тадашњи примитивни људи мислили да ће се умилити на тај начин умрлом,да их он не би дирао. Један од најчунијих табуа је онај код кога се забрањује помињање имена умрлог.Овај обичај имао је великог значаја кроз историју али и доживео је разне промене.Среће се у свим најразличитијим и најудаљеијим областима света. Ова забрана ишла је толико далеко да су некад припадници његовог племена мењали име покојнику у неко друго како се случајно не би оглушили о забрану.Некад су и особе сличног имена покојниковом,морале да га мењају да не би дошло до неке забуне.Једино могуће објашњење овог табуа је да члан породице у тренутку смрти постаје демон од кога преостали рођаци морају да се чувају,као од најгорег непријатеља,по сваку цену.Пошто се смрт сматра најгором несрећом,можда је то био начин да се одбране од ње.Према схватањима примитивних народа умире се само насилном смрћу и зато се душа сматра осветољубивом и завидном.

Обред жртвовања

Жртва на олтару била је битни део сваке старе религије која је својом разноврсношћу и бруталношћу интригира свет.Жртва потиче од речи sacrificium што у изворном облику значи света радња.У почетку то није било ништа друго до зближавање верника са божанством али временом прерасло је у неки облик присиле да би се одобровољило божанство.Најстарији облик жртве,старији од употребе ватре и познавања земљорадње,јесте жртвовање животиња.Крв животиње приношена је богу или су је испијали чланови у складу са ритуалом.Ова жртвована животиња се сматра световном и простом-профано.Ритуали су са собом увек повлачили и празнике који су обухватали и игру и песму.Они су претстављали социјалну обавезу читавог племена и уједињавали их једну јединствену целину.Клан,који своју тотемску животињу у свечаној прилици најсуровије убија и сирову прождире (крв,месо и кости) после овог чина је оплакује и уздиже.Припадници племена преобучени су тако да

11

личе на тотем,опонашају његов зов и покрете као да желе да преузму његов индентитет.После ове жалости следи најбучније празично весеље,ослобађање свих нагона и прихватање свих задовољстава. Овај,за нас необични обичај,заправо је претстављао неку врсту крштења забране.Један од првих облика жртвовања била је људска жртва.Чак и код нас постоје неки облици овог ритуала.Још данас остало је схватање да за првим дететом не треба жалити(посебно ако је мушко) јер је оно намењено богу за жртву.Одатле и потиче наша позната изрека:

"Први се мачићи у воду бацају".

У појединим нашим крајевима такође се могу уочити неке врсте приношења животињске жртве.У сточарским крајевима постојао је обичај да се у време Ђурђевдана коље мушко јагње и његовом крвљу намаже лице мушком детету.Након свечаног ручка сакупљене кости се носе у ливаду где се закопавају у мравињак.

На тај начин се приноси жртва земљи која се сматра за симбол плодности и назива се "молитва".Реч је о добро познатом принципу pars pro toto што значи "део за целину".Касније вино је постало замена за крв.Код старих народа оно је сматрано за крв винове лозе,и тако га још данас називају неки песници.Таква жртва је била бескрвна јел су приношена храна и пиће.Јести и пити са неким значило је јачање социјалне заједнице и преузимање међусобних обавеза.

Фетишизам

Фетишизам је магијско-религијско веровање у натприродну моћ материјалних предмета.У суштини,оно се односи на придавање особина предмету које оно не поседује.Према веровањима они чувају од злих сила(бране од болести),дају моћ или чак доносе срећу. Португалски морепловци имали су развијен систем веровања у фетише.Као поморски народ одувек су били суочени са бројним несрећама.Доспевши до запасно-афричке обале,прозвали су фетишима све оне ствари које су видели да урођеници носе.Одатле и потиче реч фетиш од португалске речи fetico што значи амајлија.То може бити и чаробни запис или талисман.Обожавана ствар код њих имала је облик птичјег пера за које су мислили да их штити од болести или да спречава

12

бродолом.Касније ови фетиши замењени су широм света крстом. У исламској вери фетишку моћ има Куран и низ обредних предмета,а у хришћанској религији то су Библија,иконе,кандило,олтар..

Магија

Магија је скуп обреда,ритуала или обредних радњи којима се изражава нека потреба или жељени однос.Она налази своју примену у случајевима где није произведено одуховљавање природе и зато се каже да је она значајнији део анимистичке технике.То је комплекс ритуалних обреда који имају циљ да утичу на натприродне силе за стицање материјалне користи.Настала је паралелно са тотемизмом и анимизмом да би се помоћу ње могле реализовати имагинарне везе са светом духова и предака.

Она је утицала и на сам развој религије.Магија је у ствари модел људског мишљења и понашања,који претпоставља постојање виших сила,на које је могуће утицати.Главна разлика између магије и религије је у томе што магија у главном не претпоставља постојање неке натприродне силе нити се маг клања неком божанству.Он једноставно употребљава тајна знања и ритуале са циљем да овлада нефизичким силама у човеку и ван њега.Тако се признаје чињеница да се призивањем духова ништа не постиже ако не постоји снажна вера у циљ и у остварење свих жеља.Дакле магија је задржала своју свемоћ мисли док је анимизам један део те свемоћи препустио духовима и тако утро пут за стварање религије. Људи су уочавали да је у природи све повезано,да слично привлачи слично а да мисли о неком догађају и омогућавају његову реализацију.Чак су и примитивни људи знали да за остварење неког циља осим магијског деловања мора да се уложи и неки лични напор.Лако је препознати мотиве који доводе до магије,то су човекове жеље.Човек има изненађујуће велико поверење у моћ својих жеља.Магија се заснива на облику сујеверја и не поседује спиритуалне вредности религије нити рационално научно расуђивање.То је директан однос изнеђу човека као појединца и спиритуалне силе.Са друге стране магија није лична,већ претставља механички и технички поглед на моћ.Она тражи начин да манипулише спиритуалним силама а не да се њима у потпуности подреди.Састоји се из три основна елемента:-чини-материјала

13

-ритуала.Чини обухватају речи које се користе у току ритуала али такође и бројеве за које се сматра да поседују специфичну магијску моћ.Њихово значење углавном је тајна-окулт.Материјали претстављају све објекте који се користе у току ритуала.То могу бити биљке,делови животиња и сл.Ритуал претставља магијски обред који се заснива на наступу али и знању извођача.

Она почива на два принципа и може бити имитативна(хомеопатска) или контагиозна магија.Имитативна може да се сведе на твдњу да слично побуђује слично.Она се заснива на призивањима.Код нас имитативна магија постоји у Јужној Србији-Додоле.Људи су вековима мислили да успевају да привуку кишу помоћу просипања воде,имитирања муње и грмњавине или као што је са нашом традицијом случај певањем песама. Контагиозна се своди на то да ствари које су једном ступиле у контакт трајно остају у вези.То је магија на додир која датира још од почетка варварства.У старим пећинама можемо наћи слике животиња прободене стрелом јел се мислило да ће тако бити успешно уловљене.Овај вид магије јавља се и код Америчких Индијанаца.Они нису дозвољавали фотографисање бизона јел су сматрали да ће онда њихове душе остати заробљене у загробном животу.Од времена Халдеје па све до пада Вавилона,па преко магијских традиција Грчке,Египта и Рима она је раздвајана на белу и црну.

Бела магија је скуп активности којима се утиче на неко нефизичко стање тако да дође до промене физичког стања.Она се обично практикује уз љубав и поштовање свега а уз потпуну сагласност осталих бића.

Црна магија се практикује у погледу парцијалних интереса.Онај који приступа магији прво мора да формира неки облик небића,а онда своје "дело" усмерава ка особи којој је оно усмерено.Углавном се та веза успоставља посредством неког предмета које је припадало особи.Маг никада не може бити уверен да је веза потпуно и до краја учвршћена.Уколико послате чини из неког разлога не дођу на праву "адресу",враћају се делимично или у потпуности пошиљаоцу. Једна од најраспрострањенијих процедура црне магије је она усмерена да нашкоди непријатељу и користи вуду луткицу. При том у опште није важна сличност већ снажна мржња усмерена

14

према стварној особи.Оно што трпи луткица трпеће и сама омражена особа.Сви наши традиционални поздрави и жеље као што су:добар дан,срећан рођендан...претстављају на неки начин магијска веровања.Целивање светиња или светих моштију такође претставља један облик магијске операције,којим се призива сила која брани и лечи.

Утицај примитивних религија на данашњи свет

Прошао је дуг период од настанка тотемизма па до данс и за то време он је доживео нека изопачења и промене.Тако га данас код народа код којих још постоји налазимо у разним стадијумима пропадања и преласка у неке друге социјалне облике или институције.Осим код Аустралијанаца,срећу се тотемистичке институције и код северноамеричких индијанаца,даље код народа океанског острвља,у источној Индији и у великом делу Африке.Многи научници су склони да у тотемизму виде неопходну и свуда протеклу фазу човековог развитка.Тешкоћа је у томе што није лако одлучити шта се у актуелним околностима може сматрати верном копијом једне прошлости.Ипак сигурно је да су те старе примитивне религије оставиле дубок траг у данашњој култури. Наша земља попримила је такође неке од примитивних обичаја који раније нису постојали у историји хришћанства,већ се под утицајем паганства мењају и стапају.И код нас постоје култ предака и култ природе.Они доминирају у једном од наших насветијих обичаја.За Бадње вече у кућу се уноси божићно дрво или бадњак у коме по веровању бораве духови предака.При одласку на Задушнице ми одајемо почаст душама умрлих предака паљењем свећа и другим обредним обичајима.Велики део култних хлебова који домаћице праве на Бадње јутро то јест уочи Божића,претставља неку врсту бескрвне жртве.Они на себи садрже од теста направљене симболе за краве,овце,куће па чак и виноград.Намењени су духовима предака,који би требали да нас штите од болести,глади и разних несрећа.Временом у нашој религији установио се и култ исхране.Он предвиђа да се одређених дана у години не смеју јести мрсна јела или јела која су животињског порекла.Ношење беџева,крстова,ланчића или прстена има улогу амајлије.Данас,се верује да нам оне пружају заштиту током целог

15

живота од негативних утицаја из спољашњости.Наиме сваки народ има посебне начине за израду амајлија и њихов утицај.У свету постоји посебан однос према овој врсти духовне заштите.Оне дају снагу,вољу и наду да се настави даље упркос свим недаћама у животу.

Амајлије се углавном носе увек уз себе,на неком одређеном делу тела и не смеју се скидати чак ни у току купања.Талисмани са друге стране имају више сличности са прастарим фетишима.Они претстављају неку врсту предмета који нам у свакодневном животу помаже и штити нас.Углавном од амајлија то су бројаница,разни ланчићи или од талисмана маскоте или црвена боја.У нашим народним обичајима постоје и нека сујеверја као што је просипање воде иза појединца који пође на испит.Ту су такође нама добро познате зечја шапица и потковица.

Сатурнов талисман

Данас,иако је много времена прошло од настанка човека и прве религије,неке ствари се још увек нису промениле.Наука и уметност мењају друштво као целину али сам човек као појединац још увек у тешким ситуацијама тражи излаз у магији и натприроди.Када се све рационалне могућности и објашњења дају,човек се окреће оном нејасном и непојмљивом.Тако ће ваљда увек и бити...

16

Коришћена литература

1.Милован Митровић,Сретен Петровић, Социологија,Завод за

уџбенике и

наставна средства Београд,2005

2.Сигмунд Фројд,Тотем и Табу

3.Ђуро Шушњић, Знати и веровати,Чигоја,Београд,1995

4.Клод Левис Строс,Тотемизам данас,Нолит,Београд,1979

5.Малиновски Бронислав, Магија,наука и религија, Београд,1971

17

18