ČOVEKKOJEG BOG

UPOTREBLJAVA

Oswald J. Smith

SadržajI. COVEK KOJEG BOG UPOTREBLJAVA..........................................1

II. ODVOJEN ZIVOT............................................................................17

III. VRHUNSKI ISPIT...........................................................................23

IV. STA O MENI MISLI BOG...............................................................29

V. POSVECEN ZIVOT.........................................................................32

VI. ISUSOVA VLAST...........................................................................37

VII. NASA NAJVAZNIJA DELATNOST..............................................45

VIII. SVRHA ZIVOTA...........................................................................50

IX. DA IDEMO I JAVIMO DRUGIMA...................................................55

X. SEDAM PITANJA OD ZIVOTNE VAZNOSTI.................................59

XI. CETVOROSTRUKA POTREBA NOVOG ZIVOTA........................67

XII. JUTARNJA STRAZA....................................................................72

XIII. KAKO ZIVETI ZA BOGA.............................................................79

XIV. STA SE ZBIVA KAD HRISCANIN SAGRESI.............................83

XV. POBEDNICKI ZIVOT....................................................................91

i

SadržajXVI. SVETSKA MUDROST I BOZANSKA SILA..............................102

XVII. NAJVISI OBLIK HRISCANSKE SLUZBE................................107

XVIII. "PAZI NA SEBE".....................................................................119

XIX. RODENDANSKA MOLITVA......................................................122

REC O PISCU....................................................................................126

ii

I. COVEK KOJEG BOG UPOTREBLJAVA

I. ČOVEK KOJEGBOG UPOTREBLJAVA

Nikada neću zaboraviti ono vreme moga života kada sam želeo višenego išta drugo, da me Bog upotrebi za svoj posao. Dok bih jahao namazgi, kroz divne gudure Kentaki (Kentucky) brda, ili dok bih koračaotamo−amo po svojoj sobici usamljen, među brđanima, vikao sam Bogudok mi je duša bila u agoniji: "Gospode, upotrebi me. Učini mepridobivačem duša. Pošalji me na rad kao evanđelistu. Daj mi da seprenem iza sna. Ne daj da se skrasim u nekoj crkvi kao pastor − i daništa ne učinim. Imam samo jedan život na raspolaganju i želim gaTebi posvetiti. Daj mi da živim za druge. Osposobi me da mogupridobijati izgubljene ljude za Gospoda Isusa Hrista. Neka Tvojblagoslov prebiva na mojoj službi."

Zatim sam i ovako molio: "Gospode, kakve se sposobnosti, kakveodlike traže za rad na evangelizaciji? Kako me možeš upotrebiti?Postoje li neki uslovi koji se moraju ispuniti? Ako je tako, otkrij mi ih.Šta moram učiniti? Objavi mi preduslove. Pomozi mi da ispunim uslovekoji se traže, ma kakvi oni bili, tako da ne proćerdam svoj život. Nesmem promašiti."

Zatim, proučavajući Božju Reč, pronašao sam te kvalitete i suočio se snjima, onim redom kako mi ih je Bog otkrivao. Bile su tu jasnoiznesene. Eto, te uslove želim sada preneti i tebi, jer verujem da i tiželiš da te Bog upotrebi. I ti uviđaš da imaš na raspolaganju samojedan život i da ga ne smeš proćerdati. Želiš ga posvetiti dušama. Želišsaznati koje su kvalifikacije potrebne za rad na evangelizaciji i naduhovnom buđenju. Evo izneću ih, jednu za drugom, upravo onako

1

kako mi ih je Bog davno otkrio.

1. Vizija krajnje pokvarenosti ljudskoga roda

Smatram da ovde treba da počnemo. Sve dok nam Bog ne da jednuviziju, jedno otkriće krajnje pokvarenosti, propasti ljudskoga roda,nećemo daleko dospeti s našim evangelizacijskim radom. Moramoznati da je ljudski rod pokvaren. Moramo uvideti da je čovek mrtavzbog svojih prestupa i greha, te da ni u jednom čoveku nema ništadobro. Moramo znati nešto o krajnjoj izopačenosti čovečjeg srca.

Sve dotle dok mislimo da u čovečjem srcu ima makar i jedna iskrabožanskog života, nećemo mnogo postići u našem evangelizacijskomradu; u tom ćemo, naime, slučaju doći do zaključka, da samo treba darasplamsamo tu zatrpanu iskru − i sve će biti u redu.

Eto vidiš, ovo shvatanje sasvim isključuje ono o novom rođenju. Prematome, nema potrebe za obraćenjem, jer ako čovek već poseduje život,onda ne treba da primi život. On je samo okrenuo leđa svom Bogu Ocui uputio se od njega. Tako se, dakle, rad evanđeliste sastoji u tome, daga uveri kako bi se popravio i vratio Bogu.

Takav stav podrazumeva to da smo svi deca Božja, a to premaSvetom pismu nije tačno. Mi smo deca sotone sve dotle dok se nanovone rodimo, i uopšte ne pripadamo porodici Božjoj. Samo novo rođenjemože nas učiniti decom Božjom. Ne, prijatelju, ni u jednom čovekunema iskre božanskog života; i stoga se tu nema šta rasplamsavati uoganj. Ljudi bez novog rođenja su mrtvi, izgubljeni, nedovršeni, krajnjeizopačeni − bez nade na život.

Upravo zbog toga želim reći da moramo shvatiti nešto od tog krajnjegbankrotstva ljudskog roda. Mora nam biti jasno, da onaj čovek, koji je

2

mrtav mora ponovo oživeti, da je sam u sebi posve nemoćan i da samoBog može odgovoriti na njegove potrebe. Ova odlika − ovo saznanjeod kapitalnog je značenja i bez nje ni jedan evanđelista ne može uspetiu svom radu.

2. Otvaranje adekvatnog Božjeg spasenja

S jedne strane, imamo potpunu propast ljudskog roda, a s drugestrane, spasenje koje je tako pripravljeno da predusretne tu nevolju.Drugim rečima, Bog nas može spasiti. Bog ima lek. On je pripremioodgovarajuće rešenje. On može podići čoveka iz smrti u život. On sepobrinuo za spas ljudskog roda, za one koji su mrtvi zbog prestupa igreha.

Bog je namirio tu potrebu pre hiljadu i devet stotina godina, kroz svogjedinorodnog Sina, kroz Isusa Hrista. Prema tome, kad izađemo naevangelizacijski rad, imajući jasno u vidu da je čovek mrtav zbog svojihprestupa i greha, da su ljudi sami po sebi do krajnje mere bespomoćni ibeznadežni te da je ljudski rod potpuno bankrotirao, ujedno znamo daimamo slavno jevanđelje, divnog Spasitelja, krasno namirenje − svešto je potrebno da se odgovori na ljudsko očajno stanje.

Nema ni jedne druge vesti kao što je ova. Sa radošću u svojim srcima is uverenjem u svojim dušama, možemo ići sa jevanđeljem GospodaIsusa Hrista, znajući da će ono učiniti svoje delo. I najočajnije biće, ičovek najudaljeniji od Boga, i onaj koji se nalazi u najdubljoj dubinigreha − može biti izbavljen snagom jevanđelja Isusa Hrista. Zato jeapostol Pavle uzviknuo: "Jer se ne stidim jevanđelja. Božja je sila naspasenje svakome koji veruje..." (Rim. 1:16). Jevanđelje je lek. Nemadrugoga leka. To nam mora biti jasno − i nikada se ne smemo okrenutinečemu drugom. Samo ovo mora biti predmet naše vesti. Sva drugalečenja i sva druga sredstva neće odgovarati potrebi. Božje jevanđelje

3

je čovekova jedina nada. Mi imamo rešenje, a naše rešenje jejevanđelje. Drugog rešenja nema. "Hrist je umro za grehe naše" (1.Kor. 15:3).

Jevanđelje rešava sve probleme. Jevanđelje je delotvorno i onda kadsve ostalo otkaže. Jevanđelje odgovara svim potrebama. Sve je ostalonemoćno. I stoga baš jevanđelje moramo propovedati. Hvala Bogu −možemo ga propovedati sa stopostotnom sigurnošću.

Dakle, prijatelju ako ne veruješ da je jevanđelje rešenje i da drugogarešenja nema, nećeš daleko dospeti u svom radu u evangelizaciji. Akoti nije jasno da je čovek u svojoj nemoći i očaju totalno propao i da mubez jevanđelja nema pomoći, nećeš mnogo postići. Ako zaista neveruješ da je čovek krajnje pokvaren, da je mrtav zbog prestupa igreha, da imaš jedan jedini lek − Jevanđelje Gospoda Isusa Hrista, teda taj lek može odgovoriti i najtežoj čovekovoj potrebi, ma kako čovekbeznadno izgledao, imaćeš tek neznatan napredak u svomevangelizatorskom nastojanju.

3. Život posvećen velikom cilju

Setićeš se kako je apostol Pavle rekao: "jedno činim" (Fil. 3:13). Pavleje bio čovek odan samo jednoj stvari. Čovek koji želi da uspe uevangelizaciji, u pridobijanju duša, stavlja sve drugo na stranu, te seposvećuje samo jednoj stvari, samo jednoj svrsi, samo jednomživotnom cilju. Neko s podvojenim idealima, planovima i interesima,programima, neko ko se brine za nešto drugo a ne za jevanđelje, nećeuspeti u radu kao evanđelista. Ko želi da uspe mora imati samo jedanveliki cilj u životu.

Kad sam bio student nisam ni sanjao da bih se ženio pre nego štodiplomiram i počnem s radom. Biti, naime, student i uzeti na sebe

4

odgovornost za ženu i porodicu velik je novčani teret. Kako da se utakvoj podvojenosti čovek koncentriše na studije i uspe u svom radu?Ne bi li bilo bolje da sačeka do završetka studija pa da tek onda učinitaj korak?

Nikad nisam mogao razumeti kako to da neki propovednici mogu raditikao propovednici a da u isto vreme imaju i neku privrednu delatnost.Ako Bog pozove nekoga da propoveda jevanđelje, takav će onda iživeti od jevanđelja. Nema razloga da takav i sa strane zarađuje jošnešto novca. Okrene li se k nekoj privrednoj delatnosti, i interes će muse koncentrisati na tu delatnost. Posvetiće i svoje misli toj delatnosti iviše neće biti čovek jedne stvari. Deo njegovog vremena otići će napropovedničku službu, a deo na biznis.

Naučio sam da propovednička služba zahteva sve što čovek ima,celog čoveka. Zahteva svu njegovu pažnju − svu njegovu misao, svenjegovo proučavanje, sve njegovo vreme. Propovednik mora bitipotpuno predan svom pozivu. Mora biti sasvim predan velikompoduhvatu na koji ga je Bog pozvao. Pokuša li da još i sa strane zaradinešto novca, ako je zainteresovan za neku vrstu privredne delatnosti,neće se moći koncentrisati na veliko delo za koje ga je Bog odredio.

Monasi su u tom pogledu imali pravilan stav. Osećali su da se trebajupovući iz sveta, zatvoriti se u manastir i sve svoje vreme posvetitiBogu. Osećali su da treba da ostave sve druge brige, da treba daprekinu svaku vezu sa svetom kako bi mogli savršeno služiti Bogu.Njihov je cilj bio ispravan, njihova namera je bila pravilna, iako jenjihova metoda bila pogrešna. Bog, naime, želi da kontaktiramo snašim bližnjima, a ipak da sasvim budemo Njemu posvećeni. Može ližena koja se zanima za nekog drugog muškarca biti dobra žena? Isam znaš odgovor! Kako onda može neki od Boga pozvan čovek bitidobar evanđelist, a da se istovremeno i za nešto drugo brine? To jenemoguće. Evanđelista mora biti čovek samo jednog velikog cilja uživotu. Mora biti u stanju da zajedno sa apostolom Pavlom kaže:

5

"Jedno činim" (Fil. 3:13).

Prijatelju, imaš li više različitih interesa? Pokušavaš li obavljati višeposlova umesto da se posvetiš jednom velikom cilju na koji te je Bogpozvao? Želiš li požnjeti uspeh? Imaš li gorljivu želju da pridobiješ dušeza Gospoda Isusa Hrista i da okusiš nešto od slave duhovnogbuđenja? U tom slučaju, opet ti kažem, usredsredi se samo na jednustvar. Predaj se posve Bogu i radu na evangelizaciji.

Sećaš li se reči apostola Pavla: "Ni jedan koji se bori ne upušta se uposlove ovoga sveta; inače neće ugoditi vojskovođi" (2. Tim. 2:4).Timotij je trebalo da bude čovek jedne stvari. Pavle mu jasno daje doznanja, da ni jedan čovek koji dozvoli da ga zaokupe svetski poslovi nemože biti dobar vojnik. Tako je i sa evanđelistom. Ako želi da služiBogu onako kako Bog želi da mu služi, mora biti slobodan od svegaostalog.

Želiš, dakle da te Bog upotrebi? Dobro! Ali, želiš li i platiti cenu? Jesi lispreman da napustiš sve ostalo i da postaneš čovek samo jednestvari? Hoćeš li posvetiti sav svoj život toj jednoj stvari i nastojati da teništa drugo ne privlači, da te ništa drugo ne zanima, da ništa drugo nezaokuplja tvoju pažnju? Da li si spreman da se koncentrišeš, da sesasvim predaš Božjoj službi, da postaneš čovek jedne velike svrhe utom životu? Ako jesi, onda će te Bog upotrebiti na svoju slavu i čast, itvoj rad na evangelizaciji biće uspešan.

4. Život iz kojeg je uklonjena svaka prepreka

Sećaš li se ovog stiha iz Ps. 66:18: "Da sam video u srcu svombezakonje, ne bi me uslišao Gospod"? Neće se ni prikloniti da čuje štokažem ako li hranim, ako li čuvam nepravdu, zlo, greh u svom srcu.Trebamo odstraniti svaki greh.

6

Prijatelju, možda je ovo razlog zbog kojeg te Bog ne upotrebljava.Možda imaš nekog idola u svom srcu, možda je neki Akan u logoru.Možda si opterećen nekim bremenom ili navikom koju nisi voljanostaviti. Možda i ne priznaješ da bi to bio greh, a ipak se to nalaziizmeđu tebe i Boga te sprečava Boga da te upotrebi.

Dan za danom nastojiš da ideš napred, ali te nešto vuče natrag, nekavrsta tereta pritiska te i onemogućava ti da trčiš trku koju Bog hoće.Neka navika, sama po sebi bezopasna, otklanja Božju silu od tvogživota, i budući da nećeš da ostaviš svoj greh, budući da odbijaš da gase sasvim odrekneš, Bogu je nemoguće da te upotrebi. Greh ćezaustavljati tvoj napredak. Greh žalosti Duha Svetoga. Nećeš znati niza blagoslov ni za silu Božju ni u svom životu, ni u svompropovedničkom radu sve dok ne budeš spreman da se zauvekodrekneš greha, da se od njega posve okreneš i da mu se nikad višene predaš.

Moraćeš se suočiti s tim Akanom u logoru, s tim idolom u svom srcu, stom navikom u svom životu, pa ma što ta stvar predstavljala. Mora doćido potpunog prekida. Sve dok činiš ono što sada činiš, Bog će tiuskratiti svoju silu. Nećeš znati za njegovo pomaganje, nećeš moćiiskusiti njegov blagoslov. Želiš li uspeti u radu kao evanđelista, želiš lidoživeti uspeh u svojoj službi, ostavi se greha.

Zašto ne bi ostavio greh sada kada si mlad? Čemu čekati dotle dok teskroz ne zarobi, dok ti ne postane duboko ukorenjena navika. Zašto sene bi obračunao s grehom sada, pre negoli se lanci opletu oko tebetako čvrsto da će gotovo biti nemoguće iskidati ih? Sada je vreme dase obračunaš sa grehom. Imaš čitav život pred sobom. Želiš li da teBog upotrebi − onda budi odlučan, budi snažan.

Ovo treba da bude tvoja molitva: "Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje,ispitaj me, i poznaje pomisli moje. I vidi jesam li na zlu putu i vodi mena put večni" (Ps. 139:23−24). Može se desiti da ćeš, i pored svih

7

spojih talenata i nadarenosti, pored svih dostignuća i obrazovanja,potpuno i jadno promašiti u svom radu na evangelizaciji, i tojednostavno zato što ima nešto u tvom životu, nešto u srcu što žalostiDuha Božjega i onemogućava Isusa Hrista da te upotrebi kao što to Onhoće, za svoju čast i svoju slavu. Neka te okuša, neka te upozna. Nekati otkrije Akana u tvom srcu. Zatim priznaj greh, odstrani ga i doći čist kBogu, da bi mogao blagosloviti tvoju službu.

5. Život sasvim stavljen Bogu na raspolaganje

Do sada smo razmatrali negativnu stranu. A sada prelazimo napozitivnu. Bog ima veliki plan: da naši životi budu potpuno predaniNjemu na raspolaganje. Eto zbog čega se uvek iznova pred naspostavljaju ove reči: "Pokorite se, dakle, Bogu" (Jak. 4:7).

Lončar ne može ništa učiniti s glinom koja se stalno opire njegovimpokušajima da je oblikuje. Ako lončar ne može posudu oblikovationako kako sam želi, onda razlog leži u tome što ima nešto u glini štose opire njegovim prstima. Čim se to ukloni, glina mu se sasvimpredaje, te je lončar u stanju da napravi kakvu mu drago posudu. Takoje i s tvojim i mojim životom. Da bi nas Bog upotrebio na svoju čast islavu, da bi njegova sila mogla biti na nama, da bi On mogaoblagosloviti našu službu evangelizacije u kojoj pridobijamo duše, našiživoti moraju biti potpuno predani Njemu na raspolaganje.

Sve dok imamo i trunku vlastite volje, malo može Bog da učini s nama.Njegova volja treba da postane naša volja. I čim Njegova volja postanenaša volja, onda nas može početi blagosiljati. Trebamo biti u stanjureći s Gospodom Isusom: "Hoću činiti volju tvoju, Bože moj!" (Ps.40:8).

Bog nikada ne postupa kao neki poslovođa. Nikada nas ne sili da

8

radimo nešto što sami ne želimo raditi. Pre svega On nam pomaže dapostanemo raspoloženi za njegovu volju, a zatim i sami uživamo utome da ga slušamo. Drugim rečima, kao što sam to već rekao,njegova volja postaje naša volja − a onda treba slediti samo jednuvolju. Stavili smo se apsolutno Bogu na raspolaganje.

Šta može lekar učiniti za bolesnika sve dok bolesnik odbija njegovupomoć. Bolesnik se mora potpuno predati u ruke lekaru, i spremnoprihvatiti recept što mu ga lekar daje. Samo tada ima nade da ćeozdraviti. Sve dok bolesnik ide svojim putem, uzima neke svoje lekovei odbija uzeti prepisani lek, malo se može za njega učiniti. Mora sepredati lekarovom znanju i rukama.

Tako je i s nama. Sve dok se sasvim ne predamo Bogu naraspolaganje, malo može Bog učiniti za nas. Bog želi da mu predašsvoj život i neće biti s tobom zadovoljan sve dok se kao rob, i tosvojevoljno, ne predaš njemu na raspolaganje. Onda te možeupotrebiti sebi na slavu.

6. Služba pobedničke molitve

Nije ništa važnije od molitve. Setićeš se kako se Jakov rvao u molitvi sBogom. Malo se mi danas rvemo. Ujutro ustanemo, srušimo se poredkreveta, progunđamo nekoliko reči molitve pa požurimo na posao. Aonda uveče, onako umorni i iscrpljeni, ponovimo istu priču i uvučemose u krevet. U većini slučajeva, molitva se upravo svodi na ovo!

Jakov nije tako molio. On se rvao celu noć i tek onda uzviknuo: "Nećute pustiti dokle me ne blagosloviš." Neki se nikada nisu naučili kako setreba boriti u molitvi, te tako nisu ni došli do određenog iskustva. Zato ine znaju kako se pobeđuje. Sve dok ne izdržimo s Bogom, nećemoodoleti ljudima, a da bismo odoleli ludima, moramo se naučiti naporu.

9

Isus je znao šta znači napor u molitvi. Sećaš se kako je po čitave noćiprovodio u molitvi. Često su ga njegovi učenici nalazili kako u društvu sBogom, na nekom usamljenom mestu, izliva svoju dušu u naporumolitve. Nama je malo poznata takva vrsta molitve. A sve dok nenaučimo kako se Bog nalazi u samoći i kako se valja truditi u molitvi,nećemo moći mnogo postići. Sve dok se to ne dogodi, Bog se nećenama poslužiti, neće odgovoriti na naše molitve, neće se proslavljati unašoj službi.

Čarls Finej (Charles G. Finney) nosio je veliko breme molitve. Često jeišao u šumu ili na neko usamljeno mesto i tamo usrdno molio uprisutnosti Božjoj. Nekada čak nije mogao ni da nađe reči za svojemolbe. Opisuje nam da je katkada mogao samo da ječi i da plače, takoje golem teret bio na njemu. I nije ni čudo da se Bog njime poslužio. Inije ni čudo da je postao najveći animator verskog buđenja svihvremena. I nije ni čudo da se Bog proslavljao u njegovoj službi. Finej jeznao kako se treba boriti u molitvi.

Svaki čovek kojeg je Bog upotrebljavao u svojoj službi bio je i čovekmolitve. Ako nikada nisi naučio kako se treba moliti, ako se nikada nisinaučio kako se treba boriti s Bogom, ako se nikada nisi naučio kako setreba boriti u molitvi, ako ništa ne znaš o naporu duše, onda ne znaššto znači postići duhovne rezultate. Želiš li doživeti da se Bogproslavlja u tvojoj službi, onda pre svega moraš da postaneš čovekmolitve.

7. Služba prožeta Rečju Božjom

Znam za propovednike koji se nikada ne obraćaju Božjoj Reči, osimkad sastavljaju propoved. Ko god tako čini, neće daleko dospeti uevangelizaciji. Treba da se obraćamo Božjoj reči radi našeg duhovnogdobra. Treba da upoznamo tu knjigu od korica do korica. Postoji samo

10

jedan način da je upoznamo − a to je da je čitamo. Treba je čitati odPrve knjige Mojsijeve pa do Otkrivenja Jovanovog, i to bez prestanka.Razmišljaj o njoj, beleži, studiraj je, neka te svog prožme. Čitaj je svedok ne postane deo tebe. Tek tada će Bog moći da te upotrebi onakokako to On hoće.

Ako ne poznaješ oružje koje nameravaš upotrebiti, doći ćeš unezgodan položaj onda kad ga pokušaš upotrebiti. Naše oružje jeBožja Reč. Ako nismo s njom upoznati, ako ne znamo kako se rukujenjome, nećemo daleko doći u svom evangelizacionom radu. Božja Rečmora biti i na našem jeziku i u našem srcu. Moramo je poznavati irazmišljati o njoj sve dok ne postane deo nas. I dok budni ležimo noću− ponavljajmo je u sebi bez prestanka, sve dok nas ne prožme.

Zapamti, ne upotrebljava Bog našu reč; to je Njegova Reč. Naša je rečslaba. Božja je Reč veoma delotvorna. Prema tome, upotrebljavajmoReč, a upotrebljavajući je upoznajmo je. I opet kažem, čitajmo je svedok ne postane deo nas. Ništa drugo ne može nadoknaditi poznavanjeBožje Reči.

8. Služba sa životnom porukom izgubljenom svetu

Zašto ideš na rad u inostranstvo? Zašto želiš postati misionar? Štaočekuješ da ćeš raditi "tamo napolju"? Šta ćeš doneti poganima?Hoćeš li im doneti socijalnu službu ili školstvo? Da li planiraš da impodigneš životni standard? Ideš li u Treći svet da bi tamo doneo neštood naše zapadne civilizacije? Imaš li nameru da se daš na zdravstvenuslužbu?

Prijatelju, ako ideš u misije radi nekog od ovih razloga, onda bih tisavetovao da radije ostaneš kod kuće. Tebi nema mesta u Trećemsvetu. Prepusti sav neevangelizatorski rad "Ujedinjenim narodima". Oni

11

mogu obaviti posao mnogo bolje od tebe. Imaju više novaca,stručnjake i sredstva nego li ćeš ih ti ikada imati. Imaju i spremu koja jepotrebna. Mogu školovati pogane. Mogu obavljati medicinsku izdravstvenu službu. Mogu se pobrinuti za socijalne službe. Moguuvesti zapadnu civilizaciju i kulturu. Ovo su nusprodukti hrišćanstva.Glavni rad misionara sastoji se u propovedanju jevanđelja.

Ako ne ideš samo s ovom jednom vešću, ne trebaš ni ići. Tvoja vesttreba da bude ona iz Jevanđelja po Jovanu 3:16, "Jer je Bog tako ljubiosvet, da je predao svojega jedinorođenog Sina, da svaki koji veruje unjega, ne pogine, nego da ima život večni." Ako ne ideš s tomporukom, s porukom Božjeg spasenja izgubljenom i propalom svetu,ako ne ideš da objaviš večni život onima u mraku poganstva, bolje jeda ostaneš kod kuće.

Zašto ideš u propovedničku službu? Šta nameravaš s propovedanjemjevanđelja Gospoda Isusa Hrista? Želiš li da razonodiš, zabavišnekoga. Upuštaš li se u tu službu da bi nešto zaradio za život. Imaš liza cilj novac koji možeš steći? Da li ideš u tu službu zato što je touvažena služba i zato što preko nje možeš postići slavu (prestiž) iuticaj? Je li to tvoj cilj?

U tom slučaju, prijatelju, i tebi kažem, bolje je da potražiš neko drugozaposlenje. Bolje je da potražiš nešto drugo, jer Božji blagoslov nećebiti na tebi ako su ovo tvoji razlozi za službu. Ako ne ideš u službujevanđelja s porukom Božjeg spasenja, ako ne ideš za tim da onimakoji su u mraku najaviš živog Spasitelja i objaviš poruku da je "Hristumro za naše grehe" (1. Kor. 15:3), te ako ne ideš zatim da kažešizgubljenima i propalima: "Evo Jagnje Božje, koje uze grehe sveta,"opet ti kažem: bolje bi bilo da odabereš neki drugi poziv. Službajevanđelja nije za tebe. Nije vredno da se naprežeš.

Sećam se nekog čoveka iz Londona. Posetio je dve crkve. Ujutro jeotišao u Siti Templ (City Temple), u samom srcu velike metropole.

12

Slušao je jednu od najrečitijih, najlepše sastavljenih propovedi koje jeikada čuo. Pa kad je izašao iz zgrade, čuli su kako je uzviknuo: "Kakveli divne propovedi!" Uveče je otišao u Spurdženov Tebernakl(Spurgeon's Tabernacle), gde je svetski poznata propovedaonica iveliki auditorijum sa svoje dve galerije, koji je postao poznatzahvaljujući Čarlsu Spurdženu (Charles H. Spurgeon), "zvezdipropovednika", pa kad je izašao posle propovedi, čuli su kako jeuzviknuo: "Kakvog li divnog Hrista!"

Ako imaš za cilj propovedanje velikih propovedi, onda je bolje daodustaneš. Svet ne treba propovedi. Svetu trebaju vesti, poruke, jerogromna je razlika između reči propoved i poruka jevanđelja. Možešotići u biblijsku školu i naučiti kako se sastavljaju propovedi, ali morašotići k Bogu da bi dobio poruke za propoved. Propovedi neće nikadauticati na tvoj verski skup, ali poruke jevanđelja hoće. Propovediapeluju na um, a poruke na srce. Ljudima danas nisu potrebne velikepropovedi, nego velike poruke! Moramo se uputiti u svet da donesemovest o Hristu, živom Spasitelju.

Svet čeka na Božje poslanike. Popneš li se na propovedaonicu daukažeš na Hrista, na živog Hrista koji može spasiti propali svet, ondaće te Bog blagosloviti i upotrebiti na svoju slavu. Bićeš angažovan unajvećem od svih zanimanja, u propovedničkoj službi, i nikada nećešpožaliti što si odgovorio na Božji poziv. Na kraju svog života osvrnućešse unazad, setićeš se godina posvećenih jevanđelju i zahvalićeš Boguza život proveden u službi Gospoda Isusa Hrista.

9. Služba za koju smo pomazani Duhom Svetim

Ima danas ljudi koji se tako reći plaše da govore o Duhu Svetom. Kadje reč o Duhu Svetom, onda tu ima toliko hladnog konzervativizma itoliko fanatizma, da se neki jedva usude spomenuti Ga. A ipak je On

13

treća osoba Trojstva. Izvršilac Dobrote, onaj koji zauzima vodećemesto u Delima apostolskim. Duh Sveti je u stvari činio dela. On jeupravljao i vodio apostole. On je osuđivao i korio greh, a on jepodsticao duhovno buđenje. On − Bog, Duh Sveti − osnovao je prvuCrkvu.

A danas je On u velikoj meri ignorisan, zapostavljen. Smatramo damožemo i bez njega, da će škola i praksa zauzeti njegovo mesto inekako dopuniti njegovu silu, i tako nastojimo da obavljamo svojuslužbu jevanđelja silom tela, isključujući Duha Svetoga. Smatram da jekrajnje vreme da mu damo njegovo pravo mesto, jer upravo On moradelovati. Ako ne budemo znali nešto o pomazanju Duhom Svetim −nećemo daleko dospeti u Božjoj službi.

Tokom čitavog niza godina provedenih u službi je evanđelja proučavaosam živote onih koje je Bog upotrebljavao u svojoj službi i otkrio samda je svaki od njih bio pomazan. Svaki evanđelista i animatorduhovnog buđenja doživeo je neku krizu iskustva u svom životu, kadabi Duh Sveti preuzeo vođstvo i počeo ih upotrebljavati u svojoj službi.

Evans Roberts (Evan Roberts) je znao za to pomazanje. Nećuzaboraviti dan kad sam ga posetio. Bilo je to u Velsu (Wales). Nije biokod kuće, ali sam video kuću u kojoj je živeo. Osećao sam da je imesto na kojem sam stajao bilo sveto. Kasnije mi je svojeručnonapisao pismo. Nekoliko meseci nakon toga otišao je Gospodu uvečnost. Evan Roberts, kao što sam rekao, znao je za pomazanjeDuhom. I Čarls Finej je znao za to pomazanje. Znao je šta to znači bitiobučen u silu s visine. I D. L. Mudi (D. L. Moody) je to znao. I DžonVesli (John Wesley). Svi oni kojima se Bog služio kroz minule vekoveznali su šta to znači biti pomazan Duhom Božijim.

Pomazani ljudi ne zadovoljavaju se znanjem i praksom. Poznato im jeda treba još nešto, i da ih Bog ne može upotrebljavati za svoju službusve dok ne iskuse pomazanje. Oni su i čekali u prisutnosti Božjoj sve

14

dok nisu bili obučeni u silu s visine. Tek tada izlaze na rad i kroznekoliko nedelja ili meseci postignu više delovanjem i silom Duha,nego što bi mogli postići snagom tela kroz više godina.

Danas Bog traži pomazane ljude te ako ne znamo nešto o tompomazanju, nećemo daleko dospeti u radu na evangelizaciji. Tajpredmet sam smatrao toliko važnim da sam čak napisao i knjigu o tojtemi: "The Enduement Of Power", (Opremanje silom).

Ne moraš se upuštati u fanatizam. Postoji i iskustvo srednjeg puta,biblijski položaj koji možeš zauzeti, iskustvo opisano u Božjoj Reči ipriznato od Božjih ljudi tokom vekova, iskustvo koje može biti i tvoje.Želiš li nešto postići u službi Božjoj, pobrinućeš se da doživiš toiskustvo i da i ti budeš Božji pomazanik.

Nije važno da li deluješ u inostranstvu ili radiš među poganima kodkuće, da li si misionar napolju ili najavljuješ jevanđelje u svojoj zemlji, usvakom slučaju mora ti biti poznato pomazanje Duha Svetoga. Inačeće ti nedostajati sile u službi i malo ćeš učiniti. Ako želiš doživeti da teBog upotrebi za svoje planove, ako želiš da duše dođu do spoznajegreha i da se spase kroz tvoju službu, ustrajaćeš sve dok ne budešopremljen silom s visine. Postaćeš pomazan čovek!

10. Služba potpuno posvećena slavi Božjoj

Prijatelju, ako služiš Jevanđelju radi nečeg drugog, a ne radi slaveBožje, nećeš mnogo uspeti. Ako si evanđelist radi toga da izvučešneku korist iz te službe, ako propovedaš da bi se sam proslavio, ako siu toj službi radi lagodnog života, ako si u potrazi za novcem i slavom −možda ćeš i doživeti nešto od tih spoljnih uspeha, ali nikada nećešosetiti Božji blagoslov. Ako imaš bilo kakav drugi motiv a ne slavuBožju, onda ne možeš ni očekivati one rezultate koje Bog želi dati.

15

Tvoja služba Jevanđelju mora biti Bogu na slavu.

Ako to nije tvoja svrha, onda bih ja, da sam na tvom mestu, kleknuopred Boga i ponizio se sve dok sve to iz mene ne odstrani. Tražio bihBoga da me slomi, tako da Ga mogu iskreno i čisto proslavljati. Ako,naime, ne staviš slavu Božju na prvo mesto, doživećeš žalostanpromašaj. Nikada nećeš postići nešto zaista vredno. Ako ideš za tim dasebi ugodiš, Bog ti neće nagraditi službu. Moraš biti slomljen akohoćeš da te upotrebi. Inače, pre ili kasnije, doći će do nesreće.

Pokušao sam da te suočim s deset odlika koje mi je Bog otkrio. Smemli ti predložiti da ih proučiš, jednu po jednu, te da onda zamoliš Boga dati ispita srce? Uveren sam da želiš da te On upotrebi, da želiš biti dobarevanđelista i da težiš za duhovnim probuđenjem. Zato se suoči suslovima koje sam naveo i neka ti Bog progovori. On te želi upotrebiti.On teži za tim da blagoslovi tvoj rad. No, ne može to učiniti ako na putuima prepreka. Na tebi je da ih ukloniš, ako želiš postati ČOVEKKOJEG BOG UPOTREBLJAVA.

16

II. ODVOJEN ZIVOT

II. ODVOJEN ŽIVOT

Teško da je ikad pre trebalo toliko isticati odvojenje kao danas. U svetuje takvo crkvenjaštvo, i Crkva se tako "posvetovnjačila", da je teškorazlikovati jedno od drugog. Granična linija je izlomljena do te mere dasu i one crkve, gde su nekada cvetale duhovne pobude, čiji je duhovniživot bio nekada dubok i jak, danas puki socijalni centri preko kojih jeBog već davno napisao reči "Ihavod" − "Otide slava" (1. Sam. 4:21).

Izgleda da su se ljudi uhvatili za ideju da se moramo družiti sa svetom ipostati kao i svet, kako bismo pridobili duše i usmerili živote k Bogu.Kad čovek upadne u bunar, nikome ne pada na pamet da skoči za njimda mu pomogne. Umesto toga spustimo mu merdevine ili konopac itako ga izvučemo.

O, ne! Ljudi koji su pridobijali duše i nadahnjivali živote sa Bogom,hodali su s Bogom visoko iznad masa i tako s duhovne visine podizaliostale do svog rasta. Jedini način da pridobijemo ostale jeste dabudemo drukčiji nego li ostali. Tako ćemo ih privlačiti nečim što samine poseduju − te pobeđujući s Bogom pobeđivaćemo i kad su ljudi upitanju. Da je Avram otišao da živi s Lotom u Sodomi, njegov uticaj nebi mnogo vredeo. Ali pošto se odvojio i izdaleka stajao na visinamavere s Bogom, njegovo posredništvo osiguralo je Lotovo izbavljenje.Odvojimo se. Boravimo odvojeni, s Bogom.

Mogu da kažem i to, da svet i očekuje da hrišćani budu drugačiji. Svetima svoj vlastiti standard, svoje merilo kakav treba da bude onaj koji jesvet. Pa onda kad uspe da nas povuče naniže, na svoj nivo, samo seizruguje i smeje našoj dilemi. Više nas ne uvažava i ne ceni našpoložaj. Tada nismo ništa bolji od drugih.

17

Neka devojka, ne videći ništa zlo u plesu, odlučila je jednom prilikomda malo i evangelizira za vreme svog boravka na igranki. I tako, letećiuzduž i popreko na podijumu za igru sa svojim partnerom odjednom gaje upitala nije li on možda hrišćanin.

− Hrišćanin? Ne! Zašto pitate, a Vi? − začuđeno je odgovorio.

− Da. Odgovorila je devojka. − Ja sam hrišćanka.

− Pa za ime Božje, zašto ste onda ovde? − glasio je neočekivaniodgovor.

E, da; svet očekuje da se hrišćani razlikuju od drugih. Kako će se inačeznati ko je ko? Ako nema granične, demarkacione linije, kako će ondaljudi znati na kojoj smo strani? Ako se oblačimo i ponašamo kao i svet,kako će ljudi pogoditi da li smo hrišćani ili ne? Mora postojati nekarazlika.

Odvajanje je uvek bilo jedan od Božjih stavova. Avram je moraonapustiti svoju zemlju i svoj očinski dom, te potpuno se odvojivši pođeu pravcu za koji ni sam nije znao gde vodi. Mojsije je odbio da senaziva sinom faraonove kćeri. Radije je odabrao da trpi zajednom saBožjim narodom nego da trenutno uživa zadovoljstva greha. Više jecenio prisustvo Božje nego li blago Egipta. Tako je bilo i s Izrailjcima.Bio je to neobičan narod, sasvim odvojen od ostalih naroda koji su gaokruživali. Predstavljao je Boga. Prema 9. i 10. glavi Jezdre i 13. glaviNemije nije bilo nikakve milosti u slučajevima kada se putemmešovitog braka narušavala ta izdvojenost. Žene bezbožnika moralesu biti uklonjene i odstranjene, a odvojenje se sasvim ponovnouspostavljalo.

Da, odvojenje je još uvek Božji poziv. "Izađite između njih i odvojite se,govori Gospod." "Ne vucite jaram s nevernicima" (2. Kor. 6:14−18).Svet se mora napustiti, odvojenje se mora održavati. Podsetimo se na

18

naš slučaj. Prema Božjoj Reči "tuđinci i putnici" smo, "saputnici",nebeski narod u stranoj zemlji. Ovo nije naš dom.

Neprijateljstvo i mržnja, to su stavovi sveta prema pravom detetuBožjem. "Kad biste bili od sveta, svet bi svoje ljubio; a kako niste odsveta... zato mrzi svet na vas" (Jov. 15:19). Šta da kažemo o timrečima? Da li te svet mrzi? Ako mu ne pripadaš, ako nisi njegov, i akose na tebi bude jasno videlo da si putnik i stranac, brzo ćeš otkriti da tesvet mrzi. Vidiš, to zavisi od stava koji zauzimaš prema tom pitanju.

Znak da je neko odvojen od sveta ne ogleda se u delima, nego u stavusrca prema svetu. "Ne ljubite sveta ni šta je u svetu! Ako ko ljubi svet,nema Očeve ljubavi u njemu" (1. Jov. 2:15). Prema tome, nije nipotrebno da neko ima udela u stvarima sveta. Pravo pitanje glasi: Želišli svet? Postoji li u tebi želja za svetom? Privlači li te i mami li te svet?Ako je tako, onda tu nema nikakvog odvojenja srca.

Slušaj dalje: "Preljubočinci, ne znate li da je prijateljstvo ovoga svetaneprijateljstvo Bogu? Ko dakle hoće da bude prijatelj svetu postajeneprijatelj Božiji" (Jak. 4:4). Eto ti, jasno i glasno! Pa sada govori o"svetovnim hrišćanima"! Bog objavljuje da su prijatelji sveta Njegovineprijatelji. Onaj koji ljubi svet ne ljubi Boga. Kakav je, dakle, stavmoga srca? Važno je pitanje: ljubim li svet ili ljubim Boga? Da li samprijatelj sveta ili sam prijatelj Božji? Mogu li se reči "preljubnik" ili"preljubnica" pripisati i meni? Kakav je stav moga srca prema svetu?Ne radi se o mojim delima i o mojim mislima, nego o mojim željama ineželjama.

Odvojen život znači odvojenje od svetskih uživanja, od zajedništva sasvetom i od svetovnih drugova.

19

1. Svetska uživanja

Za taj se izbor odlučio Mojsije kad je odbacio užitke greha (Jev.11:24−26). Igranka, pozorište, partija karata nisu od Boga nego odsveta. Nisu ih uveli u praksu duhovne vođe niti sveti ljudi nego ljudisveta. Duh sveta podstiče takva zadovoljstva, među kojima svedočenjui molitvi nema mesta. To dvoje jednostavno ne ide zajedno, ne možese složiti. Ljudi koji hrle na takve skupove ne posećuju molitvenesastanke niti ih zanima duhovni rad Crkve. Stoga mora doći čas kad ćeverni i pravi hrišćanin biti spreman da posluša jasnu i odlučnuzapovest: "Iziđite između njih i odvojite se."

2. Zajedničarstvo sa svetom

"Ne vucite jaram s nevernicima." Nema reči koje bi mogle biti jasnije,nema zapovesti, naloga, koji bi bio odlučniji.

Koliko ih samo ima koji su priznali da tajna svih nesreća njihovogbračnog života leži u činjenici što nisu poslušali Boga i što su uzeli nasebe jaram zajedništva sa svetom. I u ovom je Božja Reč direktna, vrlodirektna: "Neka se uda za koga hoće, samo u Gospodu!" (1. Kor. 7:39)."Samo u Gospodu!" Venčati se s nekim ko nije u Gospodu značipožnjeti razočaranje. Kako može Božji blagoslov počivati na nekomdomu kad je Božja Reč prekršena?

Mnoge mlade žene imale su priliku da se suoče s tim problemima i daraskinu veridbu. Druge, koje su bile neposlušne, gorko su zažalile.Ništa ne važi razlog da se za njega udaju zato da bi ga obratile.Devojka koja ne uspe da pridobije svog budućeg muža za Hrista preudaje, ima malo nade da će ga pridobiti posle.

20

O, hrišćanski radniče! Nemoj radi samoljublja biti neposlušan BožjojReči, te ući u jaram nevernika. Možda ti sada izgleda teško, ali budiuveren u jedno: Bog ima jedan drugi i to mnogo bolji plan za tvoj život.Opasno je ignorisati njegovu Reč. A poslušati je uvek sigurno. Rezultatneće izostati. Stoga: "Ne vucite jaram s nevernicima."

3. Drugovi iz sveta

Prijatelji iz sveta neće uživati na hrišćanskim molitvenim sastancima, aniti može dete Božje uživati u njihovim poduhvatima. Pre ili kasnije,duh njihovog udruženja duhovno će ga otupiti, samo ako ne dođe doodvojenja. Teško je igrati se s vatrom a ne opeći se.

Reći ćeš: ali kako da ih ostavim? Božje dete! Ne moraš ti ostaviti njih.Živi duhovnim životom i uskoro će oni ostaviti tebe. I oni će se jednakonelagodno osećati u tvojoj prisutnosti kao što se i sam osećaš unjihovoj.

Nađi prijatelje među Božjom decom. Pa bili oni smeđi ili žuti, crni ilibeli, uvidećeš da su vredniji od nekadašnjih prijatelja i da je drugovanjes njima mnogo prisnije i srdačnije negoli čak sa tvojom rodbinom pokrvi koja nije u Hristu. Razumeće te i onda kada to ne mogu članovitvoje porodice. Nadalje, to prijateljstvo se nikada ne može slomiti. Smrtne razdvaja. Sprijateljuj se, stoga, s takvima, sa kojima ćeš se moćidružiti ne samo ovde nego i kroz svu večnost.

Tajna odvojenog života leži u "delotvornoj sili nove ljubavi," Nikadaneću zaboraviti dan kada se obratila Grejs Amstrong (GraceArmstrong). Bilo je to jednog nedeljnog popodneva na jednomhrišćanskom sastanku u Čikagu. Spustila se samo na kolena i ridalakao da će joj se srce raspući. Niko je nije mogao utešiti. Zatim, dok jeizlazila, njene prijateljice su joj govorile da će to ubrzo proći.

21

"Ne, devojke, ovo nikada neće proći", odgovorila je Grejs.

I kad ju je jedan mladić telefonom pozvao u bioskop, odgovorila je bezoklevanja: "Ne!" Ono staro je prošlo, i to u jednom trenutku. Nije višeljubila zadovoljstva sveta. Posve se preporodila! Hrist je sada bio unjenom srcu, imala je sada novu ljubav. Volela je molitvene sastanke,uživala je da stane na nekom uglu udice i da zapeva svom Spasitelju,uživala je u ličnom radu na evangelizaciji, a iznad svega ljubila je domBožji. Nije više bilo borbi, nije više bilo pitanja, nije više bilo problema.Kad je Hrist ušao u svojoj slavnoj punini − svet je izašao. Nije mu bilomesta. Grejs je sada već gore kod Gospoda. Ali, kakvo li je samo divnosvedočanstvo ostavila iza sebe pre negoli je pošla kući!

22

III. VRHUNSKI ISPIT

III. VRHUNSKI ISPIT

U daljini moglo se primetiti kako se rana zora budi i prikrada prekobrda, rasterujući tamu noći i najavljujući novi dan. Osim šuma valovakoji su lagano zapljuskivali obalu i te po kojeg krika neke usamljeneptice, nikakav zvuk nije remetio tišinu ranog jutra.

"Ljubiš li Me?"

Pitanje je iznenadilo one koji su ga slušali. Mala grupa ljudi što jesedela pored vatre na obali Galilejskog mora upitno je pogledala naGovornika. Očekivanjem su sijale Njegove oči. Sedeo je tiho, gledao ujednoga od njih i čekao odgovor.

"Simone Jonin, ljubiš li me?"

Hrist postavlja pitanje u kojem je reč o višoj ljubavi, o ljubavi koja višeuključuje intelekt i volju negoli ljudske osećaje. Ali Petar više nijesiguran u sebe. Izneverio je jedanput, može izneveriti opet. Budući danije siguran da će dati iskren odgovor na Učiteljevo pitanje, Petarodgovora rečima koje izražavaju emocionalnu ljubav ili ličnuprivrženost: "Da, Gospode, ti znaš, da te ljubim."

Pitanje se ponavlja. Odgovor je opet isti. Učitelj pita treći put: "SimoneJonin, ljubiš li me?"

A Petru, velikom plemenitom Petru, srce gotovo puca od jada pripomisli da njegov Gospod sumnja u njega. Zato odgovara uzbuđen idrhtavim glasom: "Gospode, ti sve znaš, ti znaš da te ljubim."

23

To pitanje nazvali smo VRHUNSKI ISPIT. Je li to zaista bio najviši ispitodanosti i privrženost? Da li je to najveća izjava koju ljudske usnemogu izreći? Nije li bilo i veće? Da li je Isus pogrešio? Petrov život neukazuje na neku takvu grešku. Isus je bio voljan da sve utemelji na tomjednom jednostavnom pitanju. Znao je šta radi, znao je da postavljanajbitnije pitanje. Danas, nakon proteklih devetnaest vekova, još uvekmožemo ovo pitanje držati vrhunskim ispitom našeg duhovnog života.

1. Vrhunski ispit učeništva

Dan za danom, tokom svih vekova koji su sledili, Isus Hrist je privlačio imuškarce i žene. Ne na silu ni strahom, nego ljubavlju. Sotona je biospreman na to da mu da sva carstva sveta pod uslovom da mu Hristprizna svoju potčinjenost. Ali Isus je znao da nije Očeva volja da sililjude na poslušnost. Ne! On više voli privući nego primorati, više volipridobiti nego prisiliti. Ljudi treba da ga izaberu svojom slobodnomvoljom, zato ih valja pridobiti ljubavlju. Takva veza je mnogo prisnija ijača nego li poslušnost ostvarena prisilno. Isusa je ljubav dovela naZemlju, ljubav ga je navela da umre za izgubljeni ljudski rod, ljubav će,dakle, privući muškarce i žene k njemu. Ima li zakletve na vernost kojabi bila jača od ovog jednostavnog Isusovog pitanja: "Ljubiš li me?"

Isus ne postavlja nijedno od mnogobrojnih pitanja koje bismo prirodnoočekivali. Nema ni spomena o doktrini, o dogmi, o osnovamaverovanja, o teologiji. Ni slovca o grehu, pokajanju, službi. On postavljasamo jedno pitanje. Ne zaboravi − ovo je njegova poslednja prilika dapostavlja pitanja. Uskoro dolazi. Ovo je najbolja prilika da se dajuuputstva i opomene pre polaska. Međutim, drugih reči On nema. Zarnema nikakvih drugih uslova da se bude Njegov učenik? Zar ne trebaprihvatiti neke verske članke i neke crkvene formule? Isus ništa odtoga ne spominje. Zašto? Zato što pitanje "Ljubiš li me?" obuhvata sveostalo, što će već samo po sebi slediti. Osnovno pitanje dopunjava sva

24

ostala. "Ljubiš li me?" dovešće nas i do ostaloga.

Danas ima na hiljade ljudi koji su aktivni članovi pojedinih crkava,odlični radnici, ali u njima nema lične ljubavi prema Isusu Hristu. Formai ceremonija ne mogu zadovoljiti. Biti veran osnovnim postavkama verene znači istovremeno biti u svom srcu veran Isusu. Mnogo je onih kojisu ispravni u svojim glavama, a krivi u srcu. Braćo, ja volim da samprav u srcu, a neprav u glavi, negoli da sam prav u glavi, a neprav usrcu. Zbog ovog razloga ima danas toliko nesloge i toliko tvrdoće. Bognam nije dao srpove zato da ih upotrebljavamo protiv svoje braće,nego da njima žanjemo žito. Čak je moguće postati i mučenik za IsusaHrista. Apostol Pavle je imao na umu ovakav slučaj kad je pisao: "... iako predam svoje telo da se sažeže, a nemam ljubavi, ništa mi nekoristi..."

2. Vrhunski ispit vodstva

Smatram da više nije potrebno postavljati ono staro pitanje koje seodnosi na stav prema svetovnim stvarima: "Je li pogrešno da se neštotako učini?" "Je li ovo greh?" Umesto toga na sve ono što radimoprimenimo naš "vrhunski ispit".

Ne postavlja se pitanje da li valja ili ne valja upustiti se u neku sumnjivurazonodu. Čovek koji je ispunjen Duhom Božjim, prožet ljubavljuHristovom, revnuje i ugađa samo Onome koji je zadobio njegovo srce,tako da u srcu ne ostaje mesta ni grehu ni svetu. Takav čovek i ne želistvari u kojima se nespašeni vesele i naslađuju. Zar će čovek vređatinekoga koga stvarno ljubi? Sigurno da neće! I stoga je ljubavnajvažnije pitanje, onaj "vrhunski ispit".

Brate, reci mi ljubiš li Ga? Ako je tako, onda ćeš želeti da mu i ugađaš.Ako je tako, onda ćeš želeti da Ga i slediš. Ako je tako, onda ćeš biti

25

sasvim zadovoljan Njime, i to samo Njime. Svet te više neće privlačiti.Što se tebe tiče, njegove draži više neće postojati i više nećeš žudetiza njegovim praznim, pustim užicima. Isus, i to samo Isus, biće svetvoje, i sve u svemu. Bićeš ispunjen Njime, stanovaćeš u Njemu,radovaćeš se u Njemu, ljubićeš Ga i krunisati za Cara svoga srca. Svatvoja pitanja lako će se rešiti ako ga stvarno ljubiš!

3. Vrhunski ispit službe

Drugim rečima, više se valja pitati o "ljubavi" nego li o "dužnosti".Sledbenik Gospoda Isusa Hrista služi svom Učitelju zato što ga ljubi, ane zbog neke obaveze koju želi ispuniti.

Šta je odvelo Davida Brajnerda (David Brainerd) do surovih Indijanacašto žive u prostranstvima mračnih divljina? Šta ga je podstaklo da sasvoje dvadeset i četiri godine ostavi svoj dom i da sam živi u srcudivljih besputnih prašuma u unutrašnjosti zemlje? Šta mu je dalo snageda izdrži tolike napore? Uprkos tome što je gotovo umirao odtuberkuloze, što je bio malaksao i iscrpen od gladi, dugih napornihjahanja na konju i turobnih surovih noći na otvorenom po šumama, podmlazevima kiše, on je još izdržao nekoliko meseci kako bi svojimljubljenim Indijancima doneo vest, da ih Bog ljubi, da ih ljubi do temere, da je dao i svog jedinog Sina da umre za njih! Nijedan čovek nebi mogao to činiti zbog neke dužnosti. Bila je to "ljubav". DavidBrajnerd ljubio je svog Gospoda; i želeo je da to i pokaže.

Tako je bilo i s ljudima kao što su Džudson Livingston (JudsonLivingstone), Morison (Morrison), Tejlor (Taylor), Keri (Carey), i sa svimdrugim velikim, herojskim misionarima prošlog vremena. Da, brate, atako će biti i s tobom ako Hrista stvarno ljubiš. Dokazaćeš to radosnomi sretnom službom. Čak ćeš i svoj život položiti ako ustreba − to jest,ako Ga ljubiš. Ljubiš li Ga?

26

O, širino i dužino, visino i dubino Njegovog velikog srca ljubavi isažaljenja! Ljubav traži ljubav. Ništa drugo ne može da zadovolji srcekoje ljubi nego samo ljubav. Dakle, budući da On sam ljubi tako silno,može se zadovoljiti samo ljubavlju svojih sledbenika. Šta je bogatstvo,kuća, zemljište, luksuz i sve ono što novac može da pruži, što sve topredstavlja za onoga koji žudi za ljubavlju? Ljubav, i to samo ljubav jepodloga za prihvatanje Hrista. I zato pitanje "Ljubiš li me?" postaje"vrhunskim ispitom" svakoga hrišćanina. Jednom je Bot Kliborn (BoothClibborn), dok je u jednom većem francuskom gradu održavalaevangelizacione sastanke, posetila žena nekog bogatog Francuza. Uruci je držala malu bočicu s oznakom "otrov". Čvrsto je odlučila dasama sebi oduzme život. Bila je samo jedna među stotinama koje u tojžalosnoj i beznadežnoj zemlji odlaze u samoubistvo. Međutim, prenego li počini to delo, odlučila je da poseti jedinu osobu u celojFrancuskoj u koju je mogla imati poverenja i da joj pogleda u lice prenego li ode u večnost. Neka nam njene vlastite reči ispričaju taj slučaj:

"Nedavno sam se žalila svom mužu. On je, iznenađen i razdražen,odgovorio:

− Šta je, šta želiš? Imaš moj novčanik, imaš moj dom, jedeš za mojimstolom. Sve što bogatstvo i položaj mogu da donesu, sve je tvoje. Aipak se žališ.

− Hoću tvoje srce, odgovorila sam, hoću da me ljubiš!

− Ne! − uzviknuo je. To ne možeš dobiti. Ono pripada nekom drugom.Sve drugo možeš imati, ali moje srce, moju ljubav − to ne možeš!"

Isusu Hristu možemo žrtvovati sve što imamo a da ipak ne budezadovoljen. Ljubav traži ljubav. Ništa drugo ne može da je zadovolji. Isada, istim onim blagim, upitnim tonom, istim onim pogledom punimčeznuća, dolazi nam Hrist te nam postavlja pitanje koje sačinjava"vrhunski ispit": "Ljubiš li me?" Pitanje zahteva i odgovor.

27

Kad bi se upravo ovog trenutka Isus Hrist pojavio tu u našoj sredini ipostavio pitanje "Ljubiš li me?" svakom pojedinom od nas, šta bismomu odgovorili? Kako bismo mu odgovorili? Kako bi samo ispitivački sveto bilo! Da li bi pokušali da ga izbegnemo? Ili smo već u ljubavi saIsusom Hristom? "Mi ljubimo Boga" (1. Jov. 4:19), rekao je apostolJovan. A ti? A ja?

28

IV. STA O MENI MISLI BOG

IV. ŠTA O MENI MISLI BOG

Prepustimo, dakle, Bogu da nas ispita. Želimo saznati, ako se to može,šta On misli o nama. Neka naša molitva bude poziv psalmiste: "Okušajme, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. I vidijesam li na zlu putu..." (Ps. 139:23−24). I neka nas obasja svetlomsvoga Duha Svetoga, sve dok se sami ne vidimo onako kako nas Onvidi.

Ne pokušavajmo saznati što svet misli o nama. Novine, knjige irekla−kazala mogu da daju upravo suprotan izveštaj od onog koji Bogdaje. One bi mogle da pohvale tamo gde Bog kudi, ili kude tamo gdeBog pohvaljuje. Ne tražimo ni mišljenje naših najbližih i najdražihprijatelja. I oni bi mogli da se prevare o nama. "Čovek gleda što je naočima, a Gospod gleda na srce" (1. Sam. 16:7). Sada nam je jedinanamera da saznamo šta Bog misli o nama.

Jednog dana ćemo stati pred Boga licem u lice. I tada će, naočigledčitavog svemira, i najdublje tajne naših srca biti otkrivene. Plašt kojinas je sakrivao od ljudi neće nas moći sakriti pred Bogom. Nije li boljeda sada saznamo šta Bog o nama misli? Ako nas izmeri i nađe da smoprelaki, zar nije bolje da to odmah nadoknadimo te da se pomirimo sNjime.

Dakle, upitajmo se: Šta Bog misli o nama? Bog ispituje srce. Šta li Ontamo nalazi? Da li ugađam Njegovom pogledu? Šta On misli o meni?

29

1. Šta Bog misli o mom radu?

Da li sam pred Bogom prav, prirodan i iskren, bez ikakvih pretvaranja ilicemernosti. Nije reč o tome koliko grešaka činim, već da li samozbiljan i revan? Da li sam iskren? Ako su moji motivi, moje namereispravne, Bog će preći preko mojih grešaka. Da li sam mu odan,veran? Radim li od srca, ili su moja dela samo rezultat mog poziva.Ima li tu ikakve pomisli na lični dobitak?

Da li je moj rad posvećen Bogu? Govori li moj život o Isusu? Jesam lispreman da i druge vodim u silu molitve i pobede? Mogu li pridobijatiduše za Hrista? Pokušavam li to ikada? Da li sam tokom prošle godinerazgovarao s nekim o njegovoj duši? Imam li poruku kad govorim, ili jemoje iskustvo preplitko da bi ikome nešto značilo.

2. Šta Bog misli o mojim društvenim vezama

Jesam li poslušao Njegove pozive: "Iziđite između njih i odvojite se," i"Ne vucite jaram s nevernicima"? Da li mu je ugodno ono što činim?Možeš li se osmehivati nada mnom? Postoje li neke razonode koje Gateraju iz mog srca i isključuju Njegovu prisutnost? Da li mi je mirnasavest ili me peče kad činim neke stvari ili kad idem na neka mesta?Da li sam spreman ostaviti sve radi Isusa i izabrati radije Njega negolisvet? On je radi mene ostavio sve. Želim li Mu ugoditi ili ću se s njimprepirati? Traćim li vreme koje po pravu pripada Njemu?

3. Šta Bog misli o mom životu posvećenja?

Provodim li dovoljno vremena nasamo s Njim? Ili sam prezauzet? Idemli u samoću s Bogom? Volim li Ga sresti u svojoj nutrini? Da li mi je

30

slatko zajedništvo s Njim? Da li Isus predstavlja za mene neštostvarno? Zasićuje li me potpuno?

Da li proučavam Božju Reč? Da li je proučavam i nasamo, ili to činimsamo na javnom mestu? Otkriva li mi ona svoje tajne? Postaju li oneza mene nešto stvarno? Tražim li Božja obećanja i prisvajam li ih?

Je li moj život prožet molitvom? Molim li se i dobijam li odgovore?Jesam li naučio kako se treba moliti? Da li samo izgovaram molitve ilise iskreno molim? Kolika je korist od mojih molitava? Da li mi je molitvanešto stvarno, životno?

4. Šta Bog misli o mom hrišćanskom napretku?

Napredujem li u duhovnim stvarima? Jesam li hrišćanin koji raste?Jesam li ove godine bolji nego što sam bio prošle godine? Da li mi jeIsus sada stvarniji? Mogu li moji prijatelji primetiti ikakvu promenu nameni? Nestaju li moje stare telesne slabosti i nedostaci? Da li plodoviDuha sve više postaju i moji plodovi?

Da li napredujem u suzbijanju greha, naročito onog greha koji mezarobljava? Je li savladan greh koji je nekada svladao mene? Želim li,uopšte, da budem oslobođen od njega? Ima li kod mene još koji idolkoji zatvara vrata pred Njegovim mirom i silom, Njegovom prisutnošću,sunčanom svetlošću i ljubavlju?

Često smo iskusili da nas Isus ispunjava zadovoljstvom. No upitajmose: "je li On zadovoljan?" Jer važno je samo jedno: Šta Bog misli omeni?

31

V. POSVECEN ZIVOT

V. POSVEĆEN ŽIVOT

Nemam nameru da se upustim u doktrinalnu stranu pitanjaposvećenja. Saznao sam da se može doktrinalno poznavati nekoiskustvo, a da se ono, ipak ne ostvari u životu. Stoga ću bitijednostavan i staviti naglasak na praktičnu stranu posvećenog života.

Pre svega hteo bih ti navesti tri stvari koje nisu posvećenje, tako dazatim lakše možeš shvatiti šta je posvećenje.

Šta nije posvećen život

Prvo, nije to sloboda od iskušenja. Veća je verovatnoća da ćeš višedolaziti u iskušenja u posvećenom životu nego li ikada ranije. Sve dotada nisi bio naročito opasan za sotonino carstvo, i prema tome nije sesotona mnogo ni bavio oko tebe. Ali kada dođeš do ovog iskustva,učini će sve što može da te obori. Prema tome, posvećenje ne znači islobodu od iskušenja.

Drugo, posvećenje nije jamstvo da ne možemo učiniti greh. "Ko mislida stoji, neka gleda da ne padne" (1. Kor. 10:12). Nema stanja u ovomživotu u kojem bi hrišćanin mogao biti siguran da neće zgrešiti. Oni kojise najviše popnu, mogu najniže pasti. Stoga, čuvaj se lažne sigurnosti,jer posvećenje nije jamstvo da nećeš sagrešiti.

Treće, nije to neko postupno oslobađanje od greha. Nije to Božji putpobede, Pitanje greha već je postavljeno, s njim se obračunalo irasčistilo jedanput zauvek. Moć greha je slomljena i ti više ne možeš

32

tome ništa dodati.

A sada, pošto sam ti rekao šta nije posvećenje, kazaću ti tri stvari koječine posvećenje:

Šta je posvećen život

Prvo, to je iznenadan doživljaj krize. To znači da posvećenje ima svojpočetak. Imajući u vidu da je to proces koji traje kroz čitav život, ujednotrebaš shvatiti i to da je kriza priroda toga procesa. Dakle, tu morapostojati i početak i "start".

Deca Izrailja shvatila su da je upravo prelaz preko reke Jordana biojedan takav doživljaj. Bio je to kritičan trenutak njihove istorije. Ujutrosu se nalazili na pustinjskoj strani; uveče su bili na suprotnoj strani.

Drugo, to je život pobede nad grehom. Ako nije to, onda nije ništa. Bogje obezbedio oslobođenje od sile greha. "Jer greh neće obvladativama" (Rim. 6:14). Bez pobede nad grehom možemo se samoobmanjivati nekakvim posvećenjem.

Treće, to je doživotno preobražavanje, transformacija kojim postajemoslični Hristu. "A mi svi, koji otkrivenim licem gledamo Gospodnju slavu,preobražavamo se u istu sliku iz slave u slavu, kao od GospodnjegaDuha" (2. Kor. 3:18). Sve više i više primamo od Njegovog lika tako daćemo onda kad se On pojavi biti takvi kao što je i On.

33

Kada se to zbiva?

Kada dolazi do posvećenja? Prema Božjem planu − prilikom obraćenja− ali prema ljudskom iskustvu − redovno kasnije. Ne verujem da Boghoće da Njegova deca godinama putuju pustinjom. On želi da ona većprilikom obraćenja prime toliko da mogu zatim živeti životomispunjenim Duhom u kojem bi nazadovanje bilo nepoznato. Na žalost,malo je takvih. Kasnije redovno dolazi do još jedne velike krize kada seobraćeni okreću od neuspeha i razočaranja potpunom predanju te živesamo za Boga i potpuno predani Bogu.

Tri koraka na putu posvećenja

Treba učiniti tri koraka na putu posvećenja, a samo to iskustvo sastojise od dva dela. Ovde ne govorim o dokrinalnoj, nego o praktičnojstrani. S teološkog gledišta možda ovo nećeš razumeti, no sve tomožeš iskusiti u praksi.

Kao što sam već rekao, gledano s praktične strane, iskustvoposvećenja ima dva deda: čovečji deo i Božji deo.

U Knjizi Isusa Navina 3:5 nalaze se ove značajne, u obliku zapovesti,kazane reči: "posvetite se". Ali, uvek sam mislio da je posvećenje radDuha Svetoga" − uzviknućeš. A kako onda objašnjavaš ovaj jasannalog: "posvetite se"? Nije teško rešiti taj problem. Ovo je čovečji deo.Pre nego li Bog učini svoj deo − čovek mora učiniti svoj i posvetiti se.

Takođe sam rekao da postoje tri koraka na putu posvećenja. Prva dvasačinjavaju ljudsku stranu preobraženja, a treći Božju. Vrlojednostavnim rečima, ta tri koraka su: 1) odvojenje, 2) posvećenje, 3)ispunjenje. Najpre "odvojenje od", drugo "posvećenje ka", treće"ispunjenje sa."

34

Vidiš, posvećenje ne znači samo "odvojenje od", nego i "posvećenjeka." Odvojenje je negativna strana, posveta pozitivna. Čovečja stranaposvećenja ima, dakle, ta dva dela. "Posvetite se." Učini svoj deo, aBog će učiniti svoj. Treći korak je "ispunjenje". To je Božji deo. Mnogimole i vape uzalud iščekujući "ispunjenje" zato što nisu učinili obakoraka koje Bog zahteva i od kojih zavisi treći korak.

Prema tome, budimo, pre svega, sigurni da je naše odvojenjekompletno, potpuno. Bog insistira, zahteva jasan prekid, odvojenje odsvakoga greha, od sveta i svih njegovih zavođenja, od svega onogašto žalosti Duha Svetog i što slabi našu snagu. A Boga ne možemoprevariti. On zna da li mislimo ili ne mislimo ono šta i kažemo. Je linaše odvojenje potpuno? Ako nije, odmah počnimo da se celi putpređe.

Drugo, moramo posvetiti svoje živote Bogu. Odvojenje nije potpunoako ne sadrži i ovaj drugi korak. Odvajamo se od našeg starog života iod svega onoga što ne godi Bogu, samo zato da bismo se mogli s njimsjediniti. Dakle, posvećenje znači odvojenje − za Boga. Trebamo bitisveti, to jest odvojeni samo za Boga, za jednu svetu svrhu. Toposvećenje mora postati stvarnost i jedna činjenica u našem iskustvu,u našem životu.

A sada kad sigurno znaš, kada si apsolutno uveren da si učinio ta dvaprva koraka pošto si dovoljno dugo čekao pred Bogom na DuhaSvetoga da te ispita, onda jednostavnom verom, bez ikakvog spoljnjegznaka, možeš verovati Reči ustati s kolena znajući da je Bog učiniosvoj deo.

Činjenica, vera, osećanje

Ne daj da te sotona prevari te da ostaneš bez blagoslova. Nemoj,

35

dakle, očekivati neku natprirodnu manifestaciju − čudo ili osećanje, jerćeš tada ostati bez blagoslova. Znaćeš za radost i utehu Duha Svetogakad izađeš verujući, svedočeći i postupajući u veri. Božja zapovest kojase odnosi na posvećenje ista je kao i ona koja se odnosi na spasenje.Prvo "činjenica", drugo "vera", treće "osećanje". Sotona uvek okrenenaopako božansku zapovest i navodi te da težiš za osećanjem. A kakoćeš osećati pre nego što poveruješ, a kako ćeš poverovati pre negolisaznaš nešto o onom u šta ćeš poverovati?

Evo nekih činjenica: "Ako priznajemo svoje grehe, veran je i pravedan,da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravde" (1. Jov. 1:9).Uslov je da priznaš. Jesi li ispunio taj uslov? Pa onda zašto da činimoBoga lažom? "Ako li u svetlu hodamo, kao što je on u svetlu, imamozajednicu jedan s drugim, i krv Isusa Hrista, njegova sina, čisti nas odsvakoga greha" (1. Jov. 1:7). Šta je uslov? "Ako li u svetlu hodamo." Išta se tada događa? "Krv Isusa Hrista, njegova Sina, čisti nas odsvakoga greha." "Ali," reći ćeš, "ja ne osećam da sam očišćen."Svakako da ne osećaš i nećeš ni osetiti sve dok najpre ne poveruješBožjoj Reči i ne počneš delovati prema svojoj veri.

Tako je i sa posvećenjem. Učini svoj deo, a Bog će učiniti svoj. Ti seodvoji i posveti, a Bog će te ispuniti. Tako ćeš doživeti posvećen život iživeti sa njime.

36

VI. ISUSOVA VLAST

VI. ISUSOVA VLAST

Ima mnogo onih kojima je Isus Hrist spasitelj, ali ne i Gospod, mnogoonih koje je Isus spasio, ali koji ga nikada nisu priznali za Učitelja. Onisu njegova deca, ali ne i njegovi učenici. Učenik je onaj koji uči, onajkoji sledi i koji priznaje nekog drugog za učitelja.

Gospod Isus ima apsolutno pravo da postavi uslove prema kojima ćeprimati sledbenike za svoje učenike. Za vreme prvog svetskog rata,kad je regrutovanje vojnika bilo na snazi, ludi su bili prinuđeni da služeu Armiji hteli to ili ne. Ali pre nego što je regrutovanje bilo uvedeno,svako je mogao da sam odluči za sebe. Vlada je imala pravo da utvrdiuslove prema kojima će se ljudi uzimati u vojsku, a svako je, pošto bipročitao uslove o primanju u vojsku, mogao odlučiti da li će ih prihvatitiili odbiti, već prema tome kako je gledao na stvar. Ako ih je neko odbio,ne znači da više nije bio građanin svoje zemlje. To je samo mogloznačiti, da jednostavno odbija da služi u Armiji.

Tako je i s tobom, prijatelju. Možeš pripadati Isusu Hristu i biti građaninneba, a ipak odbijati da ga priznaš za svoga Gospoda i Učitelja i da seu jednostavnoj poslušnosti potčiniš Njegovim naredbama. Možeš bitispašen, a ipak ne biti Njegov učenik.

1. Prvo Bog

"Ko ljubi oca ili mater više nego mene, nije mene dostojan. I ko ljubisina ili kćer više nego mene, nije mene dostojan." (Mt. 10:37).

37

Koji su to, onda uslovi učeništva? Evo da ti dam odgovor i to samo udve reči: PRVO BOG. I kad bih mogao, stavio bih te reči na zastavu dabudu vidljive svakoj verskoj zajednici u svetu.

Postavimo sami sebi nekoliko direktnih pitanja. Da li u mom životudolazi Bog na prvo mesto ili je to biznis, zarada? Da li mi je važniji Bog,ili novac? A što da se kaže o mojoj porodici, o onima koje ljubim? Jesuli prvo oni, a zatim Bog?

2. Odricanje

Poslednji uslov učeništva nalazimo u Jevanđelju po Luci 14:33: "Tako ini jedan od vas koji se ne odrekne svega što ima ne može biti mojučenik." − Nemoguće je ispuniti ovaj uslov, reći ćeš. − Znači li to daBog traži od svojih sledbenika da se doslovno odreknu svega? Ako jeto tako, onda ja nisam njegov učenik, jer još uvek imam svoj dom, ženui malu štednu knjižicu. Da li da ostavim i to?

Jedno je odreći se, a drugo je napustiti. Bog zahteva da se njegovadeca odreknu svega, dok, međutim, može zahtevati da se samo nekestvari zaista napuste.

Odreći se neke stvari znači odreći se svakog polaganja prava na tustvar. Meni ne pripada ništa od onog što imam. Sve je Božje. On mi,dozvoljava upotrebu tih stvari. Jedino on ima na njih prvo vrhunskopravo. Uviđajući to s radošću stavljam mu se na raspolaganje.

Hajde da se sada odreknem svega što imam! Sve što imam položićuna Božji oltar: sebe samog, svoje mile i drage, svoje sposobnosti isvoje vreme, svoj novac i nepoznatu mi budućnost.

38

1. Sebe samog

Bog ne traži u prvom redu tvoj novac. On traži tebe. On ne traži naprvom mestu tvoju službu. On traži tebe. "Najpre sebe predadošeGospodu" (2. Kor. 8:5).

Šta bi mislio mladić o nekoj devojci koja bi mu kao odgovor na njegovuponudu predala svoje imanje, kuću i sve drugo što poseduje? Da li bibio zadovoljan? Ni za trenutak. Jer ne traži on njeno imanje, on tražinju. I ne bi ga zadovoljila nikakva druga zamena. Tako je i s IsusomHristom. On želi nas: telo, dušu i duh. Stoga kao prvo trebamo stavitina oltar sami sebe.

2. Mile i drage

Pošto sam na Božji oltar predao samoga sebe, sada donosim i svojemile i drage: svog sina ili kćerku, svog oca ili majku. Ako Bog želi uzetimoju kćerku za rad u inostranstvu − neka je uzme. Ako zahteva daostavim oca i majku, poslušaću. Pa, ako hoće da uzme moje dragegore k sebi, neću se usuditi da gunđam.

− Zašto nisam sretna? − pitala je neka imućna gospođa, velikogmisionara u Kini, Dr Jonatana Goforda (Jonathan Gofortha).

− Da li ste sve predali? − upitao je tiho Božji čovek.

− Da, koliko znam, predala sam sve − odgovorila je žena.

− Jeste li sigurni da je sve što imate na oltaru? − insistirao je Dr Gofort.− Verujem da je sve što imam položeno na oltaru − odgovorila je. − Ibili biste spremni da za Boga učinite i to da uzmete vašu malu kćerku ida je pošaljete u Kinu? − upitao je misionar polažući svoju ruku na

39

njenu glavu.

− Ne mogu prihvatiti da Bog uzme moju kćerku za misionara u Kini?Želim da ostane ovde sa mnom − odvratila je majka. − I još kažete daste predali sve, a niste ni svoje dete dali Bogu. Kako možete očekivatiBožji mir i blagoslov? Izgleda kao da stojite između Božje volje i vašegdeteta govoreći Bogu: Dotle možeš doći, ali dalje ne! Možeš uzeti mojdom, možeš uzeti moj novac, možeš uzeti mene, ali ne diraj mi kćerku.Gospođo, nazivate li to predanjem?

3. Talente

Nismo primili talente, sposobnosti, da ih upotrebljavamo za sebe. Božjidarovi se moraju investirati, uložiti za Njega. Kakvo pravo imamo da ihsebično koristimo? Kad jedanput spoznamo Božji stav, više nikadanećemo upotrebljavati svoje sposobnosti za svetske svrhe. Moždaimaš dar rečitosti, govorništva, izražavanja. Kako, dakle, upotrebljavaštu svoju sposobnost? Samo za zabavu i šalu? Ili je taj talenat investiranza Boga. Možda imaš dar pisanja. Za koga pišeš i šta pišeš? Za svet iliza Boga? Pišeš li za novac ili za Carstvo? Možda imaš talenatprivređivanja novca. Zapamti: Bog ti daje snagu da stičeš materijalnadobra. A možda imaš dar za pevanje. Bog ti je dao dobar glas.Upotrebljavaš li ga na koncertima da ugodiš svojim prijateljima? Pevašli svetovne pesme? Može li Isus Hrist objaviti svoju poruku onima kojepritiska breme greha, bolesnim dušama, preko tvog talenta pevanja?

4. Novac

Ne samo deseti deo, nego sve. Bogu pripada sve što imamo, a samismo − tek upravitelji. Dakle, valja paziti kako ga trošimo. Ide li na

40

luksuz ili za misijski rad? Za nešto suvišno ili za evangelizaciju sveta?Trošimo li ga samo za sebe da zadovoljimo svoje sebične prohteve, iliga upotrebljavamo za Božju stvar? Možda ga ulažemo u banku dabismo ostavili nekome ko je i sam sposoban da se pobrine za sebe? Iliulažemo taj novac, kao dobri upravitelji Božjih dobara, u ljudske duše?Nije važno koliko ću od svog novca dati Bogu, nego koliko ću Božjegnovca zadržati za sebe? Jednog dana će nas pozvati da Mu predamoračun o tome kako smo upravljali njegovim sredstvima. Dakle, i našnovac mora biti predan na Božji oltar.

5. Svoju nepoznatu budućnost

Svi moji planovi i ambicije, svi snovi i želje sve to treba da je položenona Božji oltar. Bog mora voditi, upravljati i nadgledati moj život.Njegova volja treba da postane moja volja, njegov program − mojprogram. Moja budućnost mora biti u njegovim rukama. Treba dapođem tamo gde on hoće. Ne smem imati svojih vlastitih planova.

Hoćeš li položiti sve što imaš na oltar? Da li si spreman da Bogu sveprepustiš, nameniš i posvetiš? O, kad bi bar napravio taj početni korak!Predaj se celim srcem Bogu. Ništa ne ostavljaj iza leđa. Napusti svojuvolju i prihvati Njegovu. Tvom činu predanja nema neke druge zamene.

Reč je o potpisivanju specijalnog blanko sporazuma. Potpiši svoje imepri dnu praznog lista i prepusti Bogu da zatim ispiše slova i tačkesporazuma. Upisivaće samo po jedan korak. I kad napraviš taj jedan,onda će upisati sledeći.

To znači da jedriš pod zapečaćenim komandama. Gde − nije tipoznato. Kada − ne znaš. Zašto − to ne spada u tvoju nadležnost.Kako − ne sme te se ticati. Na tebi je samo to da primiš Njegovezapečaćene naloge. Oni sadrže Njegov plan koji se tiče tvoga života i

41

trebaš ih ostvarivati svaki put samo onda, i samo onoliko koliko Onhoće.

To znači reći Bogu jedno večno "DA"! Jedno večno NE samom sebi. Ato mora biti tako definitivno, tako odlučno, da važi za sav preostali vektvoga života. "Gospode, šta hoćeš da činim? Gde hoćeš da budem?"Gospod će narediti, a ti ćeš poslušati i izreći veliko, konačno, večno,slavno DA, i pitanje je zauvek rešeno. To DA vredi duž celoga puta.

I tako sam definitivno, konačno odstupio od svakog polaganja prava nanešto, odlučno sam okrenuo leđa svemu. Time se odričem svega štojesam i što imam. Ništa više od toga nije moje, Božje je. Od sada Onima apsolutno pravo da čini s tim šta mu je drago, pa ako me ikadapozove da se i stvarno odelim od onoga čega sam se u duši odrekao −ne smem ni gunđati ni žaliti se.

Bog će uskoro nakon moje odluke isprobati da li je moje odricanjeistinito. Tako je bilo i s Avramom. Odrekao se Isaka uviđajući da ovajpripada samo Bogu. Bog je zatim zatražio da Avram žrtvuje sina nagori Moriji. Avram se nije povukao. Tako se njegovo odricanje pokazaloistinsko. Neće nam biti teško kada dođe do kušnje ako je odricanje biloiskreno. A ako je bilo lažno, vreme kušnje će biti strašno i vrlo jeverovatno da ćemo povući ono čega smo se prividno odrekli. Učeništvozahteva odricanje.

3. Gospodar svega

Zapamti, Isus mora biti gospodar svega, ili uopšte nije gospodar. Nikone radi istovremeno za dve firme. Ni jedan rob nema istovremeno dvagospodara. Čuvaj se, jer ako mu daš drugorazredno mesto, jednogdana ćeš se probuditi i uvideti da ga više uopšte nema. Jer Bog morabiti gospodar svega ili uopšte nije gospodar. "Niko ne može služiti dva

42

gospodara."

"Pusti me da najpre..." (Lk. 9:59), reče jedan mladić Isusu. O, ne! Nesmem sebe stavljati na prvo mesto. Najpre dolazi Bog! Moji interesimoraju uvek dolaziti na red tek iza njegovih, nikada ispred. "Tražitenajpre Božje carstvo" (Mt. 6:33).

Jednom prilikom je Dr Graham Skordži (Graham Scorggie), izEdinburga, govorio o ovom predmetu. Na kraju službe Gospodnjeprišla mu je jedna devojka, uverena hrišćanka, koju su njegove rečijako potresle.

− Zašto se ne predate? − upitao je Dr Skordži.

− U tom slučaju morala bih učiniti dve stvari − odgovorila je devojka.

− Koje?

− Sviram na klaviru u koncertnoj dvorani i bojim se da bih morala i toostaviti.

− A šta je ono drugo?

− Bojim se da će me Bog poslati u Kinu za misionara.

Dr Skordži je bio mudar u svom razgovoru sa sagovornicima. OtvorivšiSveto pismo našao je Dela apostolska 10:14 i objasnio toj devojciapsurdnost Petrova odgovora. Rob nikada ne diktira. "Nemoguće jeizreći ne tako, i tim rečima dodati reč Gospode. Moraš, nastavi DrSkordži, ili precrtati dve reči "Ne tako", i ostaviti reč Gospode, iliprecrtati "Gospode" i ostaviti "Ne tako!"

Predao joj je olovku i tiho se udaljio. Nešto kasnije vratio se.Pogledavši preko njenog ramena video je suzama nakvašenu stranicu

43

− ali su reči "Ne tako" bile precrtane. Sa sretnim sjajem u očima izašlaje iz crkve i pošla kući ponavljajući reč: "Gospode! Neće više onadiktirati, zapovedati. Sada je ona Njegov učenika, a On njen učitelj.Odsada će važiti reči: Da Oče! (Lk. 10:21) i Gospode, šta hoćeš dačinim?" (Dela 9:6).

"Ljubiš li me više nego ovi" (Jov. 21:15)? I mogu zamisliti Isusa kakopokazuje prstom na lađe i mreže više nego na druge učenike, ikonačno i na Petrov dom i na njegove mile i drage. "Petre, ko dolazi naprvo mesto? Ja? Ljubiš li me više nego ovi?" Ovo pitanje On još uvekpostavlja. Hoćemo li predati sve i priznati ga za Gospodara?

44

VII. NASA NAJVAZNIJA DELATNOST

VII. NAŠANAJVAŽNIJA DELATNOST

Kad sam služio kao pastor u Dale Prezbiterijan crkvi (DalePresbyterian Church) u Torontu (Kanada, op. prev.), doživeo samnešto što mi je snažnije negoli išta ranije predočilo ozbiljnost mogpoziva. Desilo se to odjednom i još uvek se sećam telefonskog pozivakoji me je probudio iz ravnodušnosti i prisilio da požurim do krevetajednog od vernika te crkve.

− Možete li posetiti jednu bolesnu ženu?

− Je li hitno?

− Da, možda neće preživeti ovu noć.

− Dobro, odmah dolazim. − Spustio sam slušalicu. Probio sam se krozulice grada, brzo stigao do zakazanog mesta i bio uveden u sobubolesnice. Kad sam ušao, jedna je žena s bolesnim, utučenim i jadnimizrazom lica usmerila pogled na mene. Pokušala je govoriti ali joj jeglas bio tako slab i izlomljen, da sam se morao sagnuti i razumem rečikoje je izgovarala. Osetio sam da već stojim u prisutnosti "anđelasmrti". Jasno se moglo videti da joj život već izmiče.

Čekao sam da nešto progovorim. Na njenom licu odražavala sebeznadežnost. Izgledalo je da se mrak zgušnjava dok sam promatraobledo, upalo lice, zavijeno u tminu gotovo beznadežnog očaja. Nisamsmeo gubiti vreme, govoriti o stvarima ovoga sveta. Njena večnasudbina bila je u opasnosti.

45

− Gospođo Kok (Cook), da li ste spremni da krenete na put, imate liikakve nade? − pitao sam, sagnuvši se iznad nje.

− Ne, nikakve − prošaptala je odmahnuvši glavom i dubok uzdah pređepreko njenih usana.

Počeo sam izlagati divni plan spasenja što sam jasnije i direktnijemogao i kleknuvši počeo sam s njom moliti. Zatim sam nisko i sprigušenim tonovima zapevao:

Ja dolazim bez utehe po svetoj Tvojoj kvi gle.Ti zoveš grešne k sebi sve, stog idem k Tebi, Jaganjče.Raskajan i pun žalosti i sav u malodušnosti.Nadam se Tvojoj milosti, stog idem k Tebi, Svetosti.I kakav jesam primaš me, još praštaš rad i čistiš me.To uzdanje mi jeste sve, stog idem k Tebi, Jaganjče.

Pevajući četvrtu strofu čuo sam kako i njen slabašan glas, onakoisprekidan, nemoćan i drhtav, pokušava da me sledi. Po koju reč sammogao razabrati. Većinom su bile nerazgovetne sve dok nisam došaodo zadnjeg stiha, kad je i ona zapevala i srcem i glasom:

"Idem k Tebi, Jaganjče." I došla je. Došla u punom uverenju vere.Ostavio sam je uveren da je sve u redu i da ide kući − k Bogu.

A eto, bila je član te crkve, član − a ipak neobraćena. Njoj je bilopotrebno upravo obraćenje, jer Božja Reč jasno i glasno kaže: "Ako sene obratite... nećete ući u nebesko carstvo" (Mt. 18:3). Idući kući srcemi se steglo i glasno sam zajecao razmišljajući o strašnoj odgovornostikoja leži na propovednicima i sveštenicima koji dozvoljavaju ljudima dapostanu članovi crkve, iako ti ljudi nisu nanovo rođeni.

Nisam više video gospođu Kuk: sve dok se nisam našao pored njenogsanduka, gledajući njeno lice, hladno od smrti. Izgovarajući svoju

46

pogrebnu propoved, odlučio sam čvršće nego ikada da ću ostaviti sve iposve se predati jednom velikom zadatku: da pripremam ljude zanebo.

1. Pridobijanje duša

Što više proučavam Božju Reč, to sam više uveren da je pridobijanjeljudi za Isusa Hrista naš najvažniji posao. Sveto pismo osobito na četirimesta jasno ukazuje na tu veliku istinu.

Prvo, gledajući na ovo s Božje strane, nalazimo da je "Isus Hrist došaona svet da spasi grešnike" (1. Tim. 1:15), da je Sin Čovečji došao dapotraži i spasi što je bilo izgubljeno" (Lk. 19:10). Vidimo da jenajvažnija svrha Hristovog dolaska na ovaj svet bila da potraži i daspasi izgubljene. Nije to bilo neko po slanje kojem je cilj društvenareforma. Bilo je to poslanje kome je cilj spasenje, regeneracija ipreporod.

Što se tiče ljudske strane, nalazimo ove reči:

"Da im otvoriš oči, da se obrate od tami k svetlosti i od sotonine vlasti kBogu" (Dela 26:18). Ljudi se nalaze u tami; oči im se moraju otvoriti itreba ih dovesti u svetlost. Pod sototinom su vlašću − treba ih izbaviti idovesti k Bogu.

Osim toga, celi Božji dan jasno je i precizno sažet u Delimaapostolskim 15:14: "Da iz neznabožaca primi narod k svojemu imenu."Upravo je Bog to činio tokom proteklih 2000. godina. To je danas radDuha Svetoga. On okuplja Telo Hristovo: Crkvu. Iz svake rase i svakogjezika širom sveta poziva On to veliko mnoštvo.

Dakle, ako Bog to želi svojim pohođenjem neznabožaca, a On

47

izjavljuje da želi, te ako se u tome sastoji poslanje Duha Svetoga naovom svetu, onda je i volja Božja da sarađujemo s njim − jer on delujepreko ljudi − i da nastojimo doprineti svoj deo u okupljanju njegoveCrkve.

Ima ih koji se olako oslobode odgovornosti na pridobijanju duša rečimada "jedan seje, drugi žanje" (Jov. 4:37). Pretpostavimo da si zasadiodivan vrt. A u jesen naiđe neko, vidi ga i kaže: "Prijatelju, učinio sisvoje. Sve si dobro uradio i, evo je došlo vreme berbe. Ja počinjemsada brati plodove tog divnog voća i povrća što si ih zasadio. Kao štoznaš, jedan seje, a drugi žanje."

"A, ne", uzviknućeš. "Taj vrt sam zasadio za sebe. Zar da tebiprepustim sve plodove svoga truda? Sam ću ih pobrati." Tako i učiniš −jer objašnjenje da "jedan seje, drugi žanje" vredi − prema ovomdokazivanju − samo u duhovnom smislu.

A Bog jasno i glasno kaže da je Njegova volja, da svaki Njegov slugadonosi rod. "Ja izabrah vas, i postavih vas da vi idete i rod rodite" (Jov.15:16). Nekada sam onaj koji seje, a nekada i onaj koji seje i onaj kojižanje.

2. Sotonsko zavođenje

Ako je pridobijanje duša najvažniji rad crkve, onda iz toga, sasvimprirodno, sledi da će sotona učiniti sve što može kako bi nas zaveo spravoga puta ili nas nečim drugim zadovoljio. Stoga ih je na hiljade kojise predaju radu na socijalnom području: školstvo, dobrotvorneustanove, društveno obrazovanje itd. Ali, rad na društvenom područjunije Spasenje i poboljšanje životnih uslova, nije preporođenje. Neko sebavi stvarima ovoga sveta, a neko sa večnošću.

48

Ako želimo proceniti duhovni život neke crkve, onda ćemo to učinititako da ustanovimo kakav odnos ona ima prema onima koji odlaze upropast. Godišnji izveštaj Crkve može govoriti o velikim radovima kojisu obavljeni, o velikim svotama novca prikupljenim za dobrotvornesvrhe, ali ako taj izveštaj ne govori da su i duše pridobijene, onda jeduhovni život te crkve zaista nizak. Istinita duhovnost uvek ima zarezultat − dobijanjem duša.

Eto, to je naša najvažnija delatnost. I kakvog li slavnog zaposlenja!Kako li je prekrasno sarađivati sa Bogom u najvećem od svihpoduhvata! O, draga braćo, hajde da se vratimo, da se vratimo našojdrevnoj ljubavi k izgubljenima! Gde je breme prošlih godina? Kako lismo revno nekad molili za izgubljene duše! Kako smo samo napetoočekivali rezultate? Jesmo li izgubili svako osećanje? Da li je sotonauspeo da nas tako daleko zavede s puta, da smo naš najvažniji radzaboravili? O, ako je tako, neka nam Bog u svojoj velikoj milosti otvorioči i izvede nas sa te stranputice na koju nas je sotona tako lukavozaveo, natrag k našem najvažnijem poslu, k pridobijanju duša za IsusaHrista.

49

VIII. SVRHA ZIVOTA

VIII. SVRHA ŽIVOTA

Bog ima svoj plan za svaki život. Imao je plan i za Jeremijin život, imaplan i za moj život. Zbog toga niko ne može biti potpuno sretan sve dokne otkrije šta Bog namerava s njim. Osećaš li se nekad utučen,nezadovoljno i jadno? Možda je tako zato što si odbio Božji plan iuporno slediš svoj. Upitaćeš: "Kako da znam što je Božji plan?" Na to tine mogu dati odgovor. Moraš to sam otkriti. Međutim, uz Božju pomoćmogao bih ti pomoći da lakše dođeš do tog saznanja.

Kao sledbenik Gospoda Isusa Hrista imaš jedan veliki cilj,napredovanje Božjeg carstva. Budući da si hrišćanin, glavni cilj tvogživota postaju interesi Božjeg carstva. Sve drugo dolazi na sporednomesto. Isus Hrist nikada nije poverio taj posao samo propovednicima.Poverio ga je svakom hrišćaninu, svakoj hrišćanki. Svaki pojedinivernik ima u tome svoj udeo. Bog čeka na tebe i mene. On se oslanjana nas. Dakle, ako je naš cilj služba carstvu Božjem, onda iz togaproizilazi sledeće:

1. Služba je najviši motiv

Ne novac, nego služba. Čovek koji novcem meri uspehe svog života,još nije shvatio pravi smisao uspeha. Postoji jedno drugo, kudikamoviše merilo. O, kad bismo bar mogli pojmiti viziju tog merila!Poslušajmo glas Učitelja, koji nas opominje: "Pazite i čuvajte se odsvake lakomosti! Ako tko i obiluje, njegov život nije ipak osigurannjegovim imanjem" (Lk. 12:15).

50

Većina vas koji čitate ove reči nameravate provesti svoj život uposlovnom svetu. Uvereni ste da na taj način najbolje možete služiticiljevima carstva. Verovatno ste i u pravu. Nije na meni da budemsudija. Ja tražim samo to da investirate, uložite svoj život u službujevanđelja. Drugim rečima, ako kao trgovac možeš na najbolji načinslužiti Božjem carstvu, budi trgovac; ako to možeš kao advokat, budiadvokat; ako to možeš kao stenograf, budi stenograf; ako to možeškao lekar, onda svakako budi lekar. Bog je tako dao, da je novacpotreban za ostvarenje Njegova dela. Možda on želi da mu poslužiš utom tvom zvanju. Ali, jao čoveku kojem je novac cilj a ne sredstvo, i kojiga gomila u sebične svrhe umesto za slavu Božju! Čuvaj se da mu neponudiš novac kad od tebe zatraži život!

Možda si još uvek mlad. Zato bih hteo baš tebi govoriti, jer pred tobomleži široko područje mogućnosti i odgovornosti. Nalaziš se upravo predizborom svog životnog puta. O, kad bih te bar mogao usmeriti u tvomizboru! Toliko toga zavisi od tvog shvatanja životne karijere.Raspolažeš sa životom koji treba u nešto uložiti. Želiš ga uložiti onakokako Bog hoće, ali ti put izgleda mračan. Toliko je pred tobommogućnosti, pa je ipak teško doneti odluku. Zar nema pomoći u takovažnim trenucima, zar nema zvezde vodilje? Mislim da postoje nekanačela. Meni se čini, kada smo u nedoumici u što da uložimo život, dana prvo mesto dolazi ono što je najpotrebnije.

Treba li nam danas više poslovnih ljudi, ili propovednika; advokata, ilimisionara za inostranstvo; lekara za našu zemlju, ili lekara za Afriku iIndiju? Nama su potrebni stenografi. No, zar radnice na društvenompolju nisu još potrebnije na Dalekom istoku? Svi ćemo se složiti u tomeda poslovno područje manje trpi od drugih područja. Hteo bih skrenutitvoje oči na područja koja vape za radnicima, gde je potreba veća negoli bilo gde drugde.

51

2. Propovednička služba

Uzmi, na primer, propovedničku službu. Kako se samo velika potrebaoseća na tom području! Mladi čoveče, želiš li da tvoje pole rada budeistinska služba, služba koja donosi bogatu nagradu? Tada se odluči zapropovedničku službu. Treba te, a možda i ti nju. Nije mi poznatnijedan drugi poziv koji donosi više radosti od ovog. Nikada se nisampokajao što sam odabrao propovedničku službu za svoje životnozanimanje.

Zašto ne bi postao sluga jevanđelja? Zato što ti možda nikad nije palona pamet da bi mogao stupiti u tu službu? Gledaš li na službujevanđelja kao na nešto previsoko i presveto za tebe? Ako je tako,onda se seti da je ta služba sastavljena od običnih ljudi kao što si isam, ljudi koji su odgovorili na Božji poziv. Ili je to zato što si senavikao meriti uspeh novcem? Priznajem ti da se propovednik nikadane može obogatiti propovedničkim radom. No, zar se može reći da D.L. Mudi (D. L. Moody) nije doživeo uspeh u životu samo zato što senikad nije obogatio? Da je život Čarlsa Sperdžena (Charles H.Spurgeon) bio promašen samo zato što je umro kao siromah? Neknam Bog pomogne da se oslobodimo takvih merila. Uspeh se nikadane može meriti novcem, može se meriti samo merilima službe.

3. Misijsko polje rada

Šta da kažemo o evangelizaciji u inostranstvu? Gotovo se ustručavamgovoriti o tome. Ipak moram reći nekoliko reči. I neka mi Bog pomogneda kažem nešto što će dopreti do svakog srca.

Kad uzmem u ruke neku knjigu koja opisuje stanje u nehrišćanskomsvetu, duboko sam potrešen užasnom činjenicom. Još uvek su dvetrećine sveta bez Hrista? Dnevno umire na hiljade ljudi a da nisu ni čuli

52

za ime Isus! Afrika, "otvorena rana sveta", sa svojih dve stotine miliona(raniji podaci, op. prev.) poziva radnike! Indija, zemlja malih udovica idece žena sa svojih 450 miliona, pruža ruke za Svetlom − sve dok sekonačno ne umori i ne odustane!

A ipak, poslednja zapovest Spasitelja bila je: "Idite u sav svet ipropovedajte jevanđelje svima stvorenjima." Već je prohujalodevetnaest vekova a još nismo ispunili tu naredbu. Mladiću i devojko,jer i vama govorim, ako želite život službe i žrtve ali ujedno i neizreciveradosti, onda vas pozivam da odgovorite na zov koji dolazi preko mora.Nema nijednog talenta nijedne sposobnosti koje Bog ne bi mogaotamo iskoristiti.

Devojke se najčešće izgovaraju da su potrebne kod kuće. A majke vrločesto kažu: "Oh, ne bi mogla bez nje, treba mi kod kuće." Slušaj! Doćiće vreme i neko će zatražiti njenu ruku za udaju. Tada ćeš je predati.

Tada više nije potrebna kod kuće. Bar se nekako može i bez nje, tetako i ode. Šta si učinila? Predala si je zemaljskom mladoženji, a odbilasi nebeskog Zaručnika. Isus, tvoj i njezin Spasitelj − prvi ju je zaprosio iprvi zadobio. Zatim je blago pozvao da Ga sledi. "Ne, Gospode, nemogu bez nje." Zatim dođe zemaljski ženik i − već znaš kako dalje ide.Pitam se šta ćeš reći kad Ga jednom sretneš! Sećaš li se da je jednomprilikom rekao: "Ko ljubi oca ili mater više nego mene, nije menedostojan. I ko ljubi sina ili kćer više nego mene, nije mene dostojan"(Mt. 10:37).

4. Božji poziv

Mladići i devojke, pozivam vas danas na hrišćansku službu. Ukazaosam samo na dva velika područja na kojima se oseća potreba, a ima ihna desetine drugih. Na kraju se to pitanje svodi na jedno: jesi li

53

spreman prihvatiti Božji plan koji se odnosi na tvoj život? Ako je tako,onda ćeš uložiti svoj život u neku od službi i nastojaćeš da se nađeštamo gde je najpotrebnije. Isus je ostavio sve radi nas. Zar munemamo šta dati? Bog je imao samo jednog Sina i njega je učiniomisionarom. Zar i mi ne možemo nešto učiniti za uzvrat?

On nas je naučio šta znači biti veran učenik, kad je rekao: "Ko hoće daide za mnom neka se odrekne sebe, neka uzme na se svoj krst i nekatako ide za mnom! Jer ko hoće sačuvati svoj život, izgubiće ga, a koizgubi svoj život poradi mene, naći će ga. Šta koristi čoveku ako dobijesav svet, a pritom izgubi svoju dušu?" (Mt. 16:24−26).

54

IX. DA IDEMO I JAVIMO DRUGIMA

IX. DA IDEMOI JAVIMO DRUGIMA

Spušta se veče. I zadnja treperava zraka sunca na smiraju izgubila setamo iza horizonta. Zagušljivu žegu dana zamenio je prohladni dahpredvečerja. Nestale su duge tamne sene gradskih zidina. Sve jeuvijeno u sumrak.

S vremena na vreme čuje se iza zidina slabašan i žalostan plač.Sigurno neko dete plače od gladi − jer Samarija leži opkoljena. Sirci suopustošili zemlju i opkolili grad. Dani prolaze jedan za drugim, hrane jeponestalo, a pomoć ne izgleda ništa bliže nego u početku opsade.

Te večeri moglo se primetiti kako četiri gubavca sede na zemlji predspoljnim odbrambenim zidom. Tako su slabi da se jedva miču. Pojelisu i zadnju mrvu hrane. Kraj im se približava, jer kad sutra jutro zarudi,sigurno će im doneti smrt. Šta da čine? Ništa im ne koristi da uđu ugrad, jer se hrana više ne može dobiti. Ako ostanu tu, smrt jeneizbežna! Smrt ako se maknu, smrt ako ostanu! Šta da se radi? Zarnema nekog rešenja? Svakako, predaće se Sircima. Istini za volju, oviih mogu ubit. A možda i neće. Veoma je mala verovatnoća da će ostatiživi, ali život je i gubavcima drag, te odlučiše da pokušaju sreću.

Vukući se umorno preko brisanog prostora, dok je padao mrak, nekakostigoše do spoljne linije sirijskog tabora. Sve je mirno i tiho. Ne čuje seni jedan korak. Šta li ovo znači? Oprezno krenu od šatora do šatora.Nigde ni žive duše. Sirci su pobegli! Da, pobegli i sve ostavili iza sebe.Evo obilja hrane. Spašeni su!

55

Baciše se na zalihe kao gladni vukovi i najpre se nasitiše. Kad se,dakle, najedoše, kao što to samo izgladneli znaju, probudi im seodjednom savest pri pomisli na sve one hiljade što umiru od gladiunutar gradskih zidina, a evo hrane nadohvat ruke.

"Tada rekoše među sobom: ne radimo dobro; ovo je dan dan dobrihglasova, a mi ćutimo. Ako uščekamo do zore, stignuće nas bezakonje.Zato sada hajde da idemo i javimo domu carevu" (2. Car. 7:9). I sasrcima punim zahvalnosti za dobrotu koju su doživeli odlučili su da idrugima jave. Tako su i učinili i grad je bio spašen. Odatle i naša tema:

"Da idemo i javimo drugima."

1. Zato što mi imamo

Ova četiri gubavca našla su se u stanju kad su sve imali što su želeli.Umirali su od gladi, a došli su do hrane. Bili su očajni, bez nade, aispunili su se novim željama i ciljevima. Bili su jadni i obeshrabreni, asada su sretni i veseli. Pa, zar je bilo čudo da su uzviknuli: "... neradimo dobro; ovo je dan dan dobrih glasova, a mi ćutimo."

Ali, braćo, šta imaju oni u upoređenju s onim što mi imamo u IsusuHristu? Njihovo spasenje bilo je tek telesno i privremeno spasenje.Naše je duhovno i večno. Oni su se oslobodili od muka gladi. A mi smooslobođeni od sile greha. Stani i malo se zamisli; oprošteno nam je,naša su srca očišćena krvlju Isusa Hrista, prisutnost je Božja uvek snama, radost, mir, uteha, nada u večni život posle groba, ponovosjedinjenje s onima koje smo ljubili i privremeno izgubili, nebo sa svomsvojom slavom, a pre svega − sam Isus Hrist, naš utešitelj u žalosti,naš vodič u tami i naša snaga i naša nada u smrti! Dakle, imamo neštovredno da damo i drugima! Hoćemo li biti sebični? Hoćemo li svezadržati samo za sebe? Ili ćemo se poneti kao i ovi gubavci? Hoćemo

56

li ići i JAVITI DRUGIMA?

2. Zato što to drugima treba

Iza odbrambenih zidova Samarije bilo je na hiljade muškaraca i ženakoji su umirali od gladi. Stanje je bilo tako grozno, nevolja tako teškada su majke kuvale vlastitu decu samo da bi još malo duže živele.Možemo li zamisliti veću nevolju? Hrana je bila dragocena poput zlata,i upravo im je ona trebala. A gubavci, znajući za to, odlučili su da imjave.

Prijatelji, na sve strane ima ljudi koji ginu za Hlebom Života, a mi smo ustanju da utažimo njihovu glad. Možda čovek koji svakodnevno radipored nas ne poznaje Isusa Hrista, a mi mu nikad ništa nismo o njemurekli. Uzmi, na primer, prijatelje, s kojima se družimo. Mi smo već čuliDOBRE VESTI i Isus je već postao naš Spasitelj. A šta je s njima?Jesmo li im ikada rekli šta Isus znači za nas? Da li smo ikada pokušalida im u potrebi izađemo u susret?

Daleko tamo preko mora postoje milioni dragocenih duša za koje jeHrist umro. A ipak još nikad nisu čule za Njegovo ime. Zar nećemo otićii javiti im? Poslednja velika zapovest Onoga koga ljubimo bila je:

"Idite!" Pa ipak, prohujalo je devadeset vekova, a svet još nijeevangeliziran.

3. Zato što je opasno ako izneverimo

Mislim na opasnost za nas same. Slušaj opomenu iz našeg teksta:"Ako čekamo do zore, stićiće nas bezakonje." O, da! Oni se nisu

57

usudili odugovlačiti. Nisu se usudili zadržavati DOBRE VESTI. Inače biih sigurno zadesila neka kazna. Ne oklevajući više pošli su da jave iostalima.

Jevanđelje je stiglo do nas i mi smo spašeni preko izmirujuće krvi IsusaHrista. Ali tu vest zadržavamo na svoju pogibao. Moramo ići bilonapred, bilo nazad. Ne možemo ostati na mestu. Tajna rastahrišćanskog života leži u radu. Ako samo ležimo i ništa ne činimo zaHrista, stalno ćemo slabiti, dok na kraju sasvim ne nestane našeginteresa za rad. Služba je jedan od najvećih preduslova hrišćanskogživota. Moramo raditi za Hrista. Nismo spašeni samo zato daizbegnemo pakao i da odemo u nebo. Takav stav je puka sebičnost.Spašeni smo zato da služimo, da radimo.

Žao mi je što ovo moram reći, ali ima na hiljade hrišćana koji ne kažuni reči za svog Učitelja! Ćute na hrišćanskim sastancima gde se dajulična svedočanstva, iako im kod kuće jezici brzo lete. Sa svojimprijateljima znaju razgovarati, ali kad treba nešto reći − o Bogu, ondasu potpuno i beznadežno nemi. Imaju i svoje mile i drage, čak uvlastitim domovima, koji ne znaju za Hrista, a ipak se plaše da bi im ireč rekli o Hristu.

Ako ne budemo išli i drugima da donesemo vesti, samo ćemo se hladitii postajati ravnodušni. Naša nagrada otići će nekom drugom, ipretrpećemo neizreciv gubitak. "Kad kažem bezbožniku: poginućeš, ati ga ne opomeneš i ne progovoriš mu da bi odvratio bezbožnika odbezbožnog puta njegovog, da bi ga sačuvao u životu, onaj ćebezbožnik poginuti sa svojim bezakonjem;ali ću krv njegovu iskati iztvojih ruku" (Jezek. 3:18).

"Ne radimo dobro," uzviknuli su gubavci, "hajde da idemo, i javimo!"Brate, hajdemo i mi da javimo vest jevanđelja! Svet umire za našomporukom. Duše propadaju bez Hrista. Do svakoga od nas stoji da ode ida javi i drugima.

58

X. SEDAM PITANJA OD ZIVOTNE VAZNOSTI

X. SEDAM PITANJAOD ŽIVOTNE VAŽNOSTI

Ima sedam pitanja s kojima bi se svaki hrišćanin trebao suočiti.Ignorisati tako važna životna pitanja znači ugroziti nečiji duhovni život.Razmotrićemo ih jedno za drugim i neka nam Bog pomogne daodgovorimo na njih pošteno i iskreno.

1. Činim li svesno neki greh?

"Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio Gospod"

(Ps. 66:18). Neće čak ni saslušati ono šta govorim. Od ovoga proizilazida neću biti uslišen ako gajim u sebi greh.

No, imaj na umu da sam rekao "poznat" greh, jer ti se može desiti dase suočiš s onim što Biblija naziva "greh, koji je za nas prionuo," nekiod greha kojemu s vremena na vreme popustiš. Može to biti samo nekiteret, neki idol, ali to je ipak greh i Bog kaže da ga moraš napustiti.

"Bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i gresi vaši zaklonišelice njegovo od vas, da ne čuje" (Isa. 59:2).

Greh rastavlja. Greh zaklanja lice Božje. Tamo gde je greh ne možebiti zajedništva, ne može biti prijateljstva.

59

"Neka odstupi od nepravde svaki koji zaziva Gospodnje ime" (2. Tim.2:19).

Ovo je Božja zapovest. Moramo se odreći svakog poznatog greha akohoćemo da nas Bog potvrdi. Okrenimo se zato od svega onoga za štaznamo da nije pravo, od svega što žalosti Duha Svetoga. Izbacimo sveto iz svojih života, jer nećemo uopšte napredovati u hrišćanskom životusve dok ne prekinemo sa grehom.

Greh je kao mlinski kamen. Uvek će nas tištati. I ako mu popustimo,opet ćemo žudeti za njim. Udovoljiti želi isto je što i rasplamsati vatrukoja se nikad ne može ugasiti. Muka i bol srca koje hrani u sebi grehjedina je stvarna žalost koja može ući u život hrišćanina.

Stoga prekinimo sa grehom, prekinimo sa njim po svaku cenu, inačenikad nećemo znati za "Božji mir, koji prevazilazi svaki um" (Fil. 4:7).Greh će nas uništiti ako ga ne ostavimo. "Put je bezakonički rapav"(Priče 13:15). "Opominji se Gospoda Isusa Hrista" (2. Tim. 2:8). Onmože da slomi svaki okov i da prekine svaki lanac. On može osloboditii tebe, osloboditi od greha koji te napada. Ne samo da je silan uspasavanju, silan je i u održavanju. Možeš pobediti svaki poznati grehsnagom njegovog Duha što živi u nama. Isplati se biti "Pobednik".

2. Živim li u poslušnosti prema Božjoj volji?

"Dajte sebe Bogu"

(Rim. 6:13). Da li sam predao sve? Znam tako da pevam i daneprestano ponavljam: "Da učinim volju tvoju Bože" (Jevr. 10:7). No,da li zaista i mislim kao što kažem? Hoću li ići gde on želi da idem? Ilijoš uvek hoću svojim putem? Da li stavljam sebe na prvo mestoumesto Hrista? Je li on Gospodar i Učitelj mog života?

60

Bog želi imati poslušnu decu. Ako smo svojevoljni ne može nasupotrebiti. "Poslušnost je bolja od žrtve" (1. Sam. 15:22). Pobuna utaboru može biti fatalna. Bogu moramo biti privrženi, verni, odani.Zablude su oprostive, preći će preko grešaka, ali preko nevernosti −nikada!

Moramo biti poslušni ako želimo da nas Bog upotrebi.

Da bi nas Bog upotrebio, moramo ga slušati. Moramo biti spremni daidemo tamo kuda Bog hoće da idemo. Mora to biti njegov put, a ne našput, njegov izbor pre našeg izbora. I neka je blagosloven Bog kad muse doista predamo, Njegovi planovi tada postaju naši, te uživamo uizvršavanju Njegove volje.

Nemojmo ga držati za nekog tvrdog poslovođu, za nekoga ko upornonastoji da činimo stvari koje sami ne želimo činiti. Nipošto! On je našOtac. Voli nas izvesti na tihe vode. U naša srca stavlja upravo one želekoje su mu drage. On traži samo to da mu se predamo, jer mi smoTelo Njegovo: telom, dušom i duhom. Dakle, bez poslušnosti ne možebiti zajedništva.

3. Provodim li svakoga dana neko vreme u molitvi?

Niko ne može biti pobednik bez molitve. Bez molitve ne možemopostići uspeh u hrišćanskom životu. Ako si zanemario molitvu, onda sislab. A samo oni čija se snaga obnavlja čekaju Gospoda. Stoga, akonisi živeo u svetlu molitve, otvoren si napadima neprijatelja. Isus jemolio. Provodio je po čitave noći u molitvi. Pevao je, molio. Prva crkvaje molila. Svi oni koje je Bog upotrebljavao bili su ljudi molitve.

Hajde, dakle, da postavim nekoliko pitanja o molitvi? Održavam liugovorene sastanke s Bogom? Imam li s Njim dogovoren svakodnevni

61

sastanak i da li na njega pažljivo idem? Poznaje li me Bog kao čovekamolitve? Ili sam Ga možda izneverio? Ako je tako, neka mi pomogneda obnovim svoj zavet i da Ga opet počnem sretati svakoga jutra, dane bi došao i našao me na spavanju.

4. Da li marljivo proučavam Božiju Reč?

Zanemariti Božju Reč znači ne slušati više Njegov glas, jer Bog govoripreko svoje Reči. Dakle, ako ne nađem vremena za proučavanjeSvetog pisma, ostajem bez vođstva. Mnogi je skrenuo s putajednostavno zato što je zapostavio Božju Reč. Ništa je ne možezameniti. To je Božja Reč upućena čoveku, pa ako Boga stvarnopoznajem, onda ću i želeti da je proučavam. I što je više čitam, to mipostaje zanimljivija. Doći ću do zaključka da bez nje ne mogu. Postaćemi hrana i piće za svakodnevni život.

Neprestano sam joj se obraćao u početku svog hrišćanskog života.Kad sam se tek bio obratio, čitao sam je svaki dan. Ali, da li se jošuvek udubljujem u njene stranice? Da li mi je još uvek isto nova kao štoje bila onda kad sam je prvi put čitao? Razmatram li doživljaje apostolai proroka? Nalazim li još uvek utehe u Davidovim psalmima? Da li mi jeBožja Reč živa Knjiga, da li se dnevno hranim iz nje?

Možda sam slab. Bog upoređuje svoju Reč sa mlekom i hranom. Akoželim biti jak, moram stalno dolaziti k njoj Stoga neka mi Bog pomogneda postanem marljiv u proučavanju Njegove Reči.

62

5. Priznajem li javno Hrista?

U prvim godinama svog hrišćanskog života revnovao sam za duše.Uživao sam otići na ugao ulice u društvu Božjeg naroda i dati svojesvedočanstvo. Uživao sam na radnim poduhvatima za spasavanjeduša i ukazivanju na Hrista. Tištalo me je stanje nespašenih. U žarusvoje prve ljubavi prema Hristu, iskreno sam želeo da i drugima kažemšta je učinio za mene. Kao i onaj opsednuti iz Pisma, tako sam i ja išaok svojim prijateljima.

A šta da se kaže o današnjem danu? Jesam li izgubio svoju prvuljubav? Zar oganj Božji više ne plamti u mom srcu? Mogu li ići u crkvu ina razne verske obrede ili službe a da ne osećam nikakav teret zbogizgubljenih? Ako je tako − zašto je tako? Šta se desilo? Pevam: "Izbavione koji ginu", no da li išta činim za njihovo izbavljenje? Pevam: "Brinise o umirućim", no brinem li se i sam za njih? I kad uglas s drugimapevam reči: "Plači nad onima koji lutaju," jesu li mi oči suve ili iskrenoplačem nad onima koji ginu? Da li mi je stvarno u srcu stalo dospasenja izgubljenih ljudi i žena? Ako nije, onda je posredi neštoozbiljno. Trebam odmah potražiti uzrok i otkloniti ga. Moram priznatiHrista, moram ga priznavati javno. Moram ga i drugima objavljivati.Zapovedio mi je da nosim svetu njegovo svedočanstvo. Stoga trebamopet svedočiti. Mogu deliti rasprave o jevanđelju; mogu svojimprijateljima pisati pisma kojima ću ih pokušati pridobiti za Hrista. Akoništa drugo, mogu barem svedočiti onima s kojima radim na radnommestu. Ako sam već Božji predstavnik, onda moram biti istinitpredstavnik.

6. Dajem li dobrovoljnokao što mi Bog daje da napredujem?

"Dajte i daće vam se" (Lk. 6:38).

63

Kako mi dajemo, tako će i Bog davati, jer on neće nikome ostati dužan.Ne možeš nadmašiti Boga u davanju! Barem jedna desetina bi setrebala odvojiti za Božji rad, a ako on zatraži, još i više. Jer ako si tiveran njemu, biće i on veran tebi. Razlog da danas ima tolikosiromašnih leži u tome što nisu imali pravilan stav prema Bogu ondakada su obilovali. Retko ćeš naići na nekoga ko je u vreme svogblagostanja redovno i verno davao Bogu, a da se sada nalazi uoskudici. "Podašna ruka biva bogatija, i ko napaja, sam će biti napojen"(Priče 11:25).

A kada daješ, onda gledaj da budeš siguran da to tvoje davanje ide zaodređeno delo, delo pridobijanja duša, a ne za socijalne službe i namodernizam. Jer pred Bogom ćeš biti odgovoran i za to kako se tvojiprilozi upotrebljavaju.

Žrtvuj sa radošću, jer "Bog ljubi vesela darovatelja" (2. Kor. 9:7). Dajredovno, svakog meseca i nedelje. Vodi računa s Bogom. I, kad godbudeš davao, daj uvek radi jednoga: "a kako će čuti... ako ne buduposlani" (Rim. 10:14−15).

Da bi se jevanđelje javilo svetu, neko treba da plati račun. To ti je kao is vodom. Voda je besplatna, ali moraš platiti za njeno dovođenje krozvodovode. Isto je i sa spasenjem. I njegovo saopštavanje košta imoramo ga ubrzati i slati na sve strane sveta. Dakle, prema rečimaapostola Pavla, davanje postaje hrišćansko milosrđe. Prema tome, akosmo novozavetni hrišćani, davaćemo, i to dragovoljno.

7. Činim li nešto određeno za Gospoda Isusa Hrista?

Ako želim služiti Bogu, onda moram naći mesto i ljude gde mogu datisvoje svedočanstvo, a da se ne osećam kao osuđen od onih koji suoko mene. Crkva koja pridobija ljude mora postati moj dom. Spašen

64

sam zato da služim, te ako ne činim ništa za Gospoda Isusa, ondanisam veran onoj viziji, onom otkrivenju koje mi je dao. Ne moram imatibaš mnogo talenta, mnogo darovitosti, ali nešto ipak mogu činiti. Moguposećivati bolesne, mogu deliti traktate, mogu svedočiti, mogu i samnešto učiniti. Nešto mogu raditi.

Ima takvih koji čekaju da ih neko pozove. Idu u crkvu, raduju se naslužbama Gospodnjim, ali nikada im ne pada na pamet da bi i samiučestvovali u radu. Misle da će ih već sam pastor potražiti ako muustrebaju n reći im što bi trebalo učiniti. Meni, međutim, izgleda da će isami nešto naći ako su stvarno spašeni! Pavlov je prvi uzvik bio:"Gospode, šta hoćeš da činim?" Ovo treba biti uzvik svake novorođeneduše.

Ljubav je služba i oni koji zaista ljube Gospoda Isusa želeće la musluže. Nikad neće biti zadovoljni time da budu trutovi.

Umesto da čekaju na pastora ili nekog drugog da im kaže šta da rade,ići će ravno pred Boga i dobiti uputstva od njega. Možda on želi da učeneki razred nedeljne škole. Ako je tako, onda će poći onome ko jeodgovoran za nedeljnu školu i ponuditi svoju uslugu. Ako imaju dobarglas, onda će nastojati da pevaju u horu. Ako postoji orkestar − a onisviraju neki instrument − onda će svirati.

Neki će biti pozvani za vratare, drugi opet da budu na usluzi uorganizaciji mladih, ili kao molioci zastupnici. Možda su pozvani za radu inostranstvu gde su hitno potrebni, te se moraju osposobiti ipripremiti za celu službu. Jedna stvar je sigurna: neće ostati na miru,ako su nanovo rođeni, dok se ne budu dali na neki posao za GospodaIsusa Hrista.

Ovo su, dakle, pitanja s kojima se moramo suočiti ako želimo primitinjegovu potvrdu. "Postaraj se da se pokažeš prokušan pred Bogom,"govori Njegova Reč, "kao radnik koji se nema šta stideti" (2. Tim. 2:15).

65

Ako želimo primiti punu platu i čuti ove reči: "Dobro, slugo dobri iverni..." onda se moramo ispitati i pobrinuti se da dostignemo nivo kojiOn zahteva.

66

XI. CETVOROSTRUKA POTREBA NOVOG ZIVOTA

XI. ČETVOROSTRUKAPOTREBA NOVOG ŽIVOTA

Rodilo se malo dete. Došao je jedan novi život. Brineš se za njega.Umivaš ga i oblačiš. Hraniš ga i greješ. Iz dana u dan brineš se onjemu. Znaš da se ne može brinuti samo o sebi.

I ti si se rodio za carstvo Božje. Otvorio si srce Isusu Hristu i pozvao gau njega. Primio si ga za spasitelja i sada si Njegov. A kad je došao,dao ti je večni život. Sad imaš život kakav pre nisi imao, naime Božjiživot. "Ja im dajem život večni" (Jov. 10:28).

No, kako ćeš se brinuti o tom novom životu? Beba si u Hristu. Šta,dakle, treba tom novom životu? Uglavnom isto što i malom detetu.

1. Hrana

Beba se mora hraniti svakodnevno. Tako je i s tobom. Taj novi životšto ga je Bog tebi dao zahteva hranu. Hrana za bebu je mleko. Hranaduhovne bebe je mleko Reči. "Želite kao novorođena deca duhovnoga,čistoga mleka, da po njemu uzrastete" (1. Pet. 2:2).

Ja sam se obratio 1906. godine. Od onog dana pa sve do danas čitamBožju Reč svakog dana, tri stotine šezdeset i pet dana u godini. Nemogu se setiti da sam i jednog jedinog dana zanemario Knjigu nadknjigama. Biblija mi je bila hrana i piće kroz sve godine i što je višeproučavam to mi postaje dragocenija. Nema knjige kao što je ona. Kad

67

su sotonski napadi bili neobično žestoki, Božja Reč bila mi je uteha iuporište.

Njegova je Reč neprestano delovala: iskušenja koja su mogla dadokrajče moju službu jevanđelju, bila su pobeđena obećanjima BožjeReči.

Kad bi jadi obuzeli moju dušu i kad bi me zadesio neki tragičan slučaj,Bog mi je govorio iz Pisma. Usred gorkih razočaranja čuo sam Njegovglas: "Večerom dolazi plač, a jutrom radost" (Ps. 30:6). A kad bi mi sesrce ispunilo strahom čuo bih Ga kako govori: "Što si klonula, dušomoja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću ga još slaviti" (Ps. 42:5).I našao sam da je istinit.

2. Društvo

Malom detetu treba društvo, zajedništvo. Mora se nekako izražavati idati do znanja što mu treba. Kad je gladno ili kad ga nešto boli, plače.Majka se odmah odziva.

I tebi treba društvo. Pa ako si stvarno rođen, u svom srcu će biti plač.Taj plač zovemo molitvom. Ja bih hteo da te nagovorim da svakogdana odeš sam s Bogom i pomoliš se. Sve mu reci. Ništa ne sakrivaj.Govori sa Njim kao što bi govorio s prijateljem.

Kad čitaš Bibliju, onda ti Bog govori, a kad se moliš, onda ti govorišBogu. Tako se među vama uspostavlja zajednica, prijateljstvo. SaBogom se upoznajemo kao što se upoznajemo s nekim prijateljem. Tigovoriš i On govori. I tako dok govorite, upoznajte jedan drugoga. Pastoga − govorimo mnogo s Bogom. Molimo se.

68

3. Vežbanje

Malom detetu treba gimnastika. Ono proteže svoje nožice i ručice da biih ojačao.

I tebi treba vežbanje da bi ojačao. Moraš svedočiti za Hrista. Etonačina da ojačaš i uvežbaš. Govori. Javi i drugima. I sam radi. Javnopriznaj Hrista. Ako to ne radiš, onda ćeš nazadovati. A ako radiš, ondaćeš ojačati. Na posao i radi nešto za Hrista! Ako Ga iskreno ljubiš,onda ćeš to i uraditi. "Tako neka kažu koje je izbavio Gospod" (Ps.107:2). Nemoj ćutati. Ako ceniš ono što je on učinio za tebe, nećešoklevati.

Ponosićeš se barem toliko svojim Gospodom i Spasiteljem koliko seponosiš svojom zemljom. Na bojištu se ne bi stideo da pokažeš svojeboje. U stvari, čak bi bio nestrpljiv da razviješ zastavu svoje zemlje i dastupaš pod njom. Zašto bi onda oklevao da podigneš zastave CaraIsusa? Tako možeš pokazati svetu na kojoj si strani. Da li bi hteo da seOn stidi tebe u onaj Veliki Dan, pred svojim Ocem i anđelima? Ako tone želiš, onda se ni ti ne smeš sada njega stideti. Bog kaže: "ustima sepriznaje za spasenje" (Rim. 10:10).

Ništa ne može toliko da ojača vernika kao što to može priznanje. Akoželiš da duhovno rasteš, moraš priznavati Hrista javno, otvoreno.Sotona se ne brine o ćutljivim hrišćanima, ali neumorno navaljuje naone koji otvoreno objavljuju svoju zakletvu na vernost Hristu. Već samodelo priznavanja Hrista osujećuje sotonske napade.

Možeš razgovarati o nekome koga voliš. Bar je tako s većinom ljudi. Paako stvarno i istinski ljubiš Gospoda Isusa Hrista, želećeš da irazgovaraš o njemu.

A svedočenje, prijatelju, najbolje je sredstvo protiv druženja sa svetom.Nećeš ti morati ostaviti svoje prijatelje u svetu. Reci im samo nešto o

69

Isusu. Zamoli ih da kleknu zajedno s tobom dok se moliš. Daj im u rukuneki hrišćanski traktat i pozovi ih na evangelizacijski sastanak.Pokušaj. Znaš li šta će se desiti? Ispustiće te kao žeravicu iz ruke.Nećeš više biti poželjan. A zatim ćeš naći nove prijatelje i novedrugove, hrišćane, koji će ljubiti ono što ti ljubiš, želeti ono što ti želiš.Njihovo prijateljstvo pratiće te kroz svu večnost. Čak ni smrt ne možeraskinuti takvu vezu.

Budimo verni Bogu. Svedočimo za Hrista. Priznajmo ga otvoreno predljudima, i radost i potvrda Gospodnja biće naša nagrada.

4. Atmosfere

Nema majke koja bi svoje novorođenče stavila u frižider. Naprotiv,svaka majka gleda da soba ne bi bila ni prehladna, ni prevruća.Vazduh u sobi mora imati odgovarajuću temperaturu.

Ako ideš u mrtvu i hladnu crkvu, crkvu koja je to samo formalno,smrzavaćeš se. Ideš li pak u neku modernističku (liberalnu) crkvu −gladovaćeš. A ako ideš u crkvu gde se upućuju pozivi na obraćanja igde se duše spasavaju, ako ideš na sastanke evangelizacije gde sepevaju evanđeoske pesme, ako ideš tamo gde mole i gde svedoče,naći ćeš se u svetlu koje upravo odgovara tvojim potrebama. Na tebi jeda nađeš skupinu Božjeg naroda koja izgara za spasenjem duše.

Stoga ti ne savetujem da se suviše vežeš uz neku crkvu, nego da sepovežeš s nekim centrom, središtem za spasavanje duša. Radi samo udruštvu onih koji ljube Gospoda, u društvu ljudi koji će pozdraviti tvojesvedočanstvo za Hrista i gde se tvoj glas može podići na molitvu ivapaj. Ne pravi nikakve ustupke, jer to bi bilo na štetu tvog duhovnogživota.

70

I uveri se da li čovek koji stoji iza propovedaonice i sam veruje uosnovne postavke vere. Uveri se da li zaista propoveda krv, da lipriznaje da su ludi izgubljeni i da im treba spasenje te da li insistira nanovom rođenju.

Izbegavaj formule crkve. Bog želi odvojen narod. "Ne vucite jaram snevernicima" (2. Kor. 6:14−18).

To su, eto, zahtevi novog života, a odgovornost je na tebi. Stoga sepobrini o njemu. Hrani ga. Uključi ga u zajedništvo. Vežbaj se u njemu iosiguraj mu svetlo koje mu treba. Tada ćeš ići zajedno s Bogom i tvojće hrišćanski život imati sve što je obećano.

71

XII. JUTARNJA STRAZA

XII. JUTARNJA STRAŽA

Već u prvim godinama svog hrišćanskog života uveo sam nešto štosam nazvao "jutarnjom stražom". Svakog jutra sam boravio nasamo sBogom. Ne bi mi ni na pamet palo da odem u svoj ured pre nego liprovedem s Njim neko vreme. Ne bih ni posao započinjao u crkvi prenego što bi se susreo s Bogom. I tako, svakoga jutra. Odmah posledoručka idem u svoju radnu sobu, zatvorim vrata i tu provedem prvi satnasamo s Bogom. Već preko pedeset godina održavam tu jutarnjustražu. Ako me je Bog bilo za šta upotrebio tokom tih godina, onda jeto bilo zato što sam ga jutrom sretao. Rešavao sam svoje probleme ipre nego što bih se s njima suočio. Bez jutarnje straže moj bi rad bionedelotvoran, nekoristan. Bio bih slab i bespomoćan. Samo onda kadčekam na Njega, postajem duhovno jak.

Kako održavam jutarnju stražu? Tako da najpre čitam Reč Božju, azatim se molim.

1. Reč Božja

Dakle, prvo počnem s čitanjem Božje Reči. Činiš li i ti tako? Da li je bioi jedan dan, otkako si se obratio, u kojem si zanemario Knjigu nadknjigama? Da li si je otvarao svakog dana udubljujući se u njene svetestranice? Ili je bilo i dana kada si propustio da je čitaš? Ja ne bih ni usnu pomislio da provedem dan a da ne tražim vođstvo Božje Reči. Onaje moja hrana i moje piće. Ona mi je najvažnija: "Želite kao novorođenadeca duhovnoga, čistoga mleka, da po njemu uzrastete" (2. Pet. 2:2).

72

Jednoga dana, upravo pošto sam primio Hrista za svog Spasitelja,stajao sam na zadnjoj strani Kokes Prezbiterijanske crkve (CookesPresbyterian Church) u Torontu. Prišao mi je jedan od evangelizatora izatražio da mu posudim svoju Bibliju. Dao sam mu. Okrenuo je jedanprazan list i upisao ove reči: "Ova će te knjiga čuvati od greha, ili ćetegreh čuvati od ove knjige!" Napisavši te reči, vratio mi je Bibliju. Mislimda sam ovu izreku upisao u svaku Bibliju koju sam otada posedovao,jer sam uvideo da je istinita. Kasnije sam saznao da je te reči sastaviobesmrtni Džon Bunjan (John Bunyan) te sam njegovo ime pisao uzizreku. Smisao je ove izreke da GREH I BIBLIJA ne mogu koegzistirati.Ili ćeš napustiti jedno, ili drugo. Ako čitaš Reč Božju, klonićeš se greha.Ako se predaješ grehu, nećeš imati želju za Knjigom. "Ova će te knjigačuvati od greha, ili će te greh čuvati od ove knjige!"

2. Moja Biblija

Savetujem ti da nabaviš Bibliju s velikim utisnutim slovima. Doći će dankad će ti se oči početi zamagljivati, i onda ćeš ako si pažljivo upisivaooznake i primedbe u svoju Bibliju, biti sretan što su slova dovoljnovelika da ih još možeš čitati. Nećeš želeti da je staviš na stranu. Uvektreba da čitaš s olovkom u ruci. Moje Biblije su označene sve od Prveknjige Mojsijeve pa do Otkrivenja Jovanovog. Označavam svaki stihkoji govori mom srcu. I ti treba da označavaš svoju Bibliju.

3. Suvoparna ti je

Reći ćeš mi da je Biblija suvoparna i nezanimljiva, te da je stoga nečitaš. Mislim da je smatraš suvoparnom i nezanimljivom zato što nepoznaješ njenog Autora, njenog Pisca. Kao što sam već jednom rekao;susreo si se s Autorom, ali se nisi upoznao s njim. Kad ga jednom

73

stvarno upoznaš tada ćeš i uživati u svemu što dolazi od Njega.

Jednom je neka devojka htela čitati neku knjigu pesama. Međutim,izgledale su joj tako dosadne i nezanimljive, da je ostavila knjigu nastranu. Kasnije se desilo da je srela nekog mladića, pisca tih pesama, iu njega se zaljubila. Opet je uzela u ruke onu knjigu pesama i na njenoveliko iznenađenje i divljenje bile su joj sada najzanimljivije pesme kojeje ikada u životu čitala. U čemu je bila razlika? I dalje su to one istesuvoparne pesme kao i pre. Razlika je bila u njoj, a ne u pesmama.Sada je srela autora, pisca pesama, i dok ih je čitala − mislila je onjemu.

Tako će biti i s tobom, ako upoznaš Autora, Gospoda Isusa Hrista.Uživaćeš u njegovoj Reči. Značiće ti više nego bilo koja druga knjiga.Što je više budeš čitao, to ćeš više želeti da je čitaš. Malo je knjiga kojebih želeo čitati posle prvog čitanja. Malo ih je koje sam pročitao dvaputa. Ima samo jedna ili dve koje sam pročitao tri puta. Svetske knjigegube na zanimljivosti iz jednostavnog razloga jer su ih napisala ljudskabića, i lako ih je razumeti.

Sasvim je drugačije s Božjom Reči. Ona je natprirodna. Došla je odBoga. Nikad ne mogu doći do dna njenih dubina. Uvek ima nešto novou njoj, nešto što pre nisam zapazio. Što je više čitam, to joj se višeradujem. Dok čitam Stari zavet, čitam o ljudima koje ću jednoga danavideti. Zato želim da o njima saznam sve što mogu. Stoga smatram danas Stari zavet fascinira kao i Novi.

4. Kako ćeš je čitati?

Čitam je svaki dan, upravo kao što su i deca Izraela svakog danaskupljala manu. Seti se da nisu mogli skupiti jednoga dana toliko da biim bilo dovoljno i za drugi dan. Morali su svakoga jutra izlaziti i

74

skupljati. To je i tebi jedini način na koji možeš hraniti svoj duhovniživot. Moraš svakoga dana studirati, proučavati Reč. Bog kaže "dan inoć" (Isus N. 1:8).

Možda ne čitaš Božju reč zato što je ne možeš razumeti. Dolaziš doodlomaka koji prevazilaze tvoje shvatanje. Prijatelju, Bibliju trebaš čitatitako kao što jedeš ribu. Kako jedeš ribu? Kad naiđeš na kost, da libaciš tanjir samo zato što si naišao na kost? Naravno da ne. Izvadiškost, staviš je na rub tanjira i nastaviš jesti. Nećeš baciti ribu samo zatošto si našao kost u njoj. Da li ćeš baciti na stranu Božju Reč samo zatošto si naišao u njoj na odlomak koji ti je nerazumljiv? Naravno da ne.Ostavi ga za sada na stranu i produži s proučavanjem. Nastavi sribom. Nastavi s čitanjem Reči!

Božju Reč čitam tako kao što čitam pismo. Kad primimo pismo, nečitamo samo jedan odlomak na prvoj strani niti ga tada odlažemo kakobismo nakon nedelju dana pogledali druge stranice i potpis. Počnemoiz početka i pročitamo ga sve do kraja. Tako saznajemo sadržaj pisma.Nema drugog načina za čitanje Božje Reči. Cenim razne knjižice kojesu ljudi sastavili, kao što su Dejli Lajt (Daily Light, "Dnevno svetlo",publikacija na engleskom s nekoliko redaka iz Svetog pisma za svakidan u godini. Op. prev.) i druge. I ja ih upotrebljavam. No, nećudozvoliti da Dejli Lajt ili bilo koja druga od čoveka priređena publikacijazauzme mesto Biblije. Ako to dozvoliš, onda nećeš znati sadržajBiblije. Moraš sam čitati Knjigu.

Ja počinjem s prvom reči iz Prve knjige Mojsijeve i pročitam dve triglave dnevno − sve dok ne dođem do zadnje reči Otkrivenja Jovanova.Ne znam koliko sam je puta već pročitao. Nisam zapisivao. Ali znamda sam je neprestano iznova čitao, od početka do kraja. Tako i znamnešto o sadržaju te Knjige. Ako i sam zaista želiš da je upoznaš, ondaje moraš čitati na taj način. Moraćeš je proći od početka do kraja. Tekćeš je onda upoznati. Čitaj je, kažem ti kao što čitaš pismo.

75

5. Molitva

Bog ti govori dok čitaš Božju Reč. Kad se moliš, onda ti govoriš Njemu.Tako, pošto provedem neko vreme nad Knjigom, dam se na molitvu ina taj način držim "jutarnju stražu". Evo stiha na kojem počiva mojeshvatanje jutarnje molitve: "Ujutru slušaš glas moj, ujutru stojim predtobom i čekam" (Ps. 5:3).

Postoje tri prepreke koje stoje na putu molitvenom životu, trineprijatelja s kojima se sukobljavamo. Naravno, ako se jutrom srušišonako ravno iz kreveta na kolena, promrmljaš nekoliko reči molitve ionda pojuriš na posao, nećeš razumeti o čemu govorim. Ili ako noćudođeš kući, izmrmljaš nekoliko reči molitve i uvališ se u krevet, nećešznati šta mislim ovim reći. Govorim o molitvi, istinskoj molitvi,kontaktnoj molitvi, molitvi koja postiže svoje ciljeve. Kažem da tupostoje tri prepreke.

1. Ometanja

Je li ti ikada zazvonio telefon upravo kad si se nalazio na molitvi? Je liti dete zaplakalo? Da li su te prijatelji posetili? Da li si bio ometen najedan ili na drugi način? Sotona tačno zna kada da pošalje smetnje.Ako te može uznemiriti kada se nalaziš u molitvi, onda će moći i dauništi delotvornost tvoje molitvene službe.

Kako se ja oslobađam ometanja? Došao sam do zaključka, da morapostojati vreme za molitvu i mesto za molitvu. Kao što sam već rekao,kad sam kod kuće onda molim u svojoj radnoj sobi i to prvi sat posledoručka. Svako zna kada se nalazim na molitvi. Stoga izbegavaju dame prekinu i uznemiravaju, I ti moraš naći mesto i vreme za molitvu.Kad idem brodom preko okeana, nađem najusamljenije mesto napalubi i ono mi bude mesto molitve. Na to isto mesto vraćam se svakog

76

jutra. Veruj mi da će ti mesto molitve postati tako sveto, pa ćeš i mislitio njemu kao o svetom tlu. Zidovi moje radne sobe nose tragove dahamojih molitvi. Uvek se vraćam na isto mesto kad se molim i tamo meBog susreće. Imaš li vreme određeno za molitvu? Ne moraš baš jutroodabrati za molitvu. Možda će ti neki drugi sat više odgovarati. Što semene tiče, odabrao sam jutro. To mi omogućava da imam određenomesto i vreme za molitvu, te mogu izbeći i smetnje.

2. Dremljivost

Jesi li ikada bio pospan kad bi se našao na molitvi? Znaš već štamislim. Klekneš, spustiš glavu u ruke, zatvoriš oči i pokušaš moliti.Uskoro zadremaš pa polako i zaspiš. Tako eto pospanost ometa tvojmolitveni život. Telo ti je umorno i slabo. Iscrpljen si i ne možeš da sedržiš budan.

Kako sam ja nadvladao pospanost? Evo da ti kažem. Nikad nekleknem kada se molim. Nikad ne stojim niti sedim. Naravno, ovdemislim na one molitve kada sam sam, kada držim "jutarnju stražu". Pašta onda radim? Uvek hodam dok molim. Raščistim sredinu sobe odnameštaja i dok govorim sa Bogom hodam, koračam tamo−amo.Moleći prešao sam tokom godine na stotine milja. Počeo sam takoraditi već u prvim godinama svog hrišćanskog života i primio tolikoblagoslova, tako da sam nastavio sve do sada. Mislim da se najboljerazgibamo dok hodamo. Pa tako se za vreme molitve ujedno irazgibam.

Eto, tako mi se nikada ne drema. Ako bih i za trenutak zaspao, pao bihna pod i odmah bi se probudio. No, to mi se nikada nije desilo. Dokhodam tamo−amo, potpuno sam budan. Na oprezu sam. U stanju samda se s razmišljanjem svesno molim i nikad ne zaspim. I ti možešnadvladati dremljivost ako se budeš molio hodajući.

77

3. Rastresenost

Znaš već na šta ciljam. Upravo kad se koncentrišeš pribereš zamolitvu, primećuješ kako si se zamislio, planiraš, sređuješ nešto u vezisa sutrašnjicom. Tako te sotona dekoncentriše, te umesto da se moliš,ti razmišljaš. Pa kako da se čovek otarasi te rastresenosti?

Ja uvek molim naglas. Dok hodam amo−tamo, izričem svoje molberečima, te tako izbegavam rastresenost. Moram se koncentrisati,usredsrediti na ono što govorim Gospodu upravo onako kao što sekoncentrišem kad propovedam. Nisam rastresen kad se nađem zapropovedaonicom. Moram biti na oprezu. Ako i sam počneš molitinaglas, primetićeš da nećeš više biti rastresen. I ti ćeš se moćikoncentrisati. I dok budeš izricao svoje molbe rečima, moći ćeš molitijasno i s razumevanjem.

Kad moliš tiho i klečeći, vreme ti izgleda dugo. A kad otvoriš oči,možda ćeš videti da si molio samo pet ili deset minuta. Tako je bilo imoje iskustvo. Ali kad hodaš i moliš naglas, videćeš da vreme prolazineobično brzo. Otvorićeš oči, pogledati na sat i otkriti da si se moliopola sata, tri četvrt sata, ili možda jedan ceo sat. Koliko vremena jamolim? Molim dotle dokle god ne prođem molitvu do kraja. Molim dotledok ne pređem preko svih svojih problema i dok ne čujem Božjiodgovor. Tako molitva postaje neizreciva radost, pravo ushićenje.

To su, dakle, tri smetnje koje stoje na putu molitvi: ometanja,dremljivost, rastresenost. Da li si ih nadvladao i jesi li Božji molitveniratnik? Ako nisi − možeš postati, budeš li sledio moje savete.

Eto, tako držim "jutarnju stražu". Ako je nikad nisi obavljao onda bih tisavetovao da počneš već danas i da nikad više ne dozvoliš da prođeijedan dan, a da se ne susretneš s Bogom. Tome oduševljenju nemaravnog: "Ujutru slušaš glas moj, ujutru stojim pred tobom, i čekam" (Ps.5:3).

78

XIII. KAKO ZIVETI ZA BOGA

XIII. KAKO ŽIVETI ZA BOGA

Jesi li primio Isusa Hrista za svog Spasitelja? Jesu li ti gresi oprošteni?Da li Duh Božji svedoči tvom duhu da si prešao iz smrti u život? (Rim.8:16). Jesi li rođen nanovo i da li zaista želiš živeti za Boga? Ako jetako, onda bih želeo da ti predložim pet stvari koje ćeš činiti:

1. Budi siguran u svoje spasenje

Kako možeš znati da si spašen? Kroz Reč Božju. Krv te spasava aReč te uverava. "Ovo pisah vama koji verujete u ime Sina Božjega, daznate da imate život večni (1. Jov. 5:13). Ne kaže "da bi se moglinadati, nagađati ili misliti," nego: "da ZNATE".

Ne stoji ovako: "dao sam vam ova sretna osećanja," nego: "Ovopisah." Šta je napisano? Šta je bilo napisano? Evo ovo: "Koji dolazi kmeni neću ga isterati napolje" (Jov. 6:37). Jesi li došao? Pa, gde sionda, napolju ili unutra? On kaže da te neće isterati napolje. Znači date je uveo unutra. A pisano je i ovo: "A koji ga primiše dade im vlast dabudu sinovi Božji" (Jov. 1:12). Jesi li Ga primio? Pa šta si onda?Njegovo dete, zar ne?

Vidiš, to zavisi od Božje Reči. Osećanje će ti se menjati svakoga dana.Danas se možeš "osećati" spašenim, a već sutra ne. No, ne ravnaj seprema svojim osećanjima. Ravnaj se po Njegovoj Reči. Veruj u ono štoBog kaže. Božja Reč se nikada ne menja: "Vera biva od propovedanja,a propovedanje rečju Božjom" (Rim. 10:17). Biva to onda kad seusudiš da poveruješ da Duh svedoči tvom duhu da si dete Božje. Tako

79

si uveren u svoje spasenje.

2. Javno zauzmi mesto na Hristovoj strani

Kažem − javno. Ne pokušavaj biti vernik u tajnosti, jer tako ne ide.Razvij svoj barjak i izađi na otvoreno. Priznaj Hrista u svakoj prilici.Govori i drugima o njemu. Ne sakrivaj svoje svetlo. "Ko se stidi mene imojih reči toga će se i Sin čovečji postideti" (Mat. 8:38). Ako hoćeš daon prizna tebe, onda moraš i ti priznati njega. Ako hoćeš rasti ubrzano,priznaj ga otvoreno, Učini to smesta. Ne čekaj. Počni sada!

3. Okreni se od svake nepravde

Dok Božji Duh stanuje u tebi, izbavljen si od greha. "Jer je veći. koji jeu vama, negoli koji je u svetu" (1. Jov. 4:4). "Ako je dakle ko u Hristu,to je on novo stvorenje, to je staro prošlo, i gle: sve je novo postalo" (2.Kor. 5:17). On ti daje novu narav, narav koja ljubi pravdu a mrzinepravdu. On to čini preko Duha Svetoga. On te osdobađa. Sadamožeš pobediti. "Greh neće obvladati vama" (Rim. 6:14).

No ti moraš odabrati pravdu i odreći se greha. Okreni mu leđa.Odstrani ga. Usmeri svoju preporođenu volju protiv njega. "Mrzeći nazlo prianjanje uz dobro" (Rim. 12:9). Beži od tog svog greha, koji tezarobljava. Poseci svakog preživelog Hananejca. Uništi svog Akana.Nemoj imati ništa zajedničko s grehom. "Da sam video u srcu svombezakonje, ne bi me uslišio Gospod" (Ps. 66:18). Bog će te osloboditiako to iskreno želiš. Samo treba prizvati moć Isusove krvi i snaguIsusovog imena. "Neka ne vlada dakle greh u vašemu smrtnom telu"(Rim. 6:12). Doći čist. Očisti se. Prekini s grehom. "Prestanite zločiniti... Učite se dobro činiti."

80

4. Provedi mnogo vremenau proučavanju Biblije i u molitvi

Što budeš više čitao Bibliju, to ćeš još više želeti da je čitaš. Ako želišživeti u milosti, gledaj da susretneš Boga svakog dana. Naći vremenaza molitvu i za proučavanje Biblije. Budi hrišćanin Biblije. Ne dozvoli daprođe ijedan dan, a da ne provedeš neko vreme s Bogom. "Želite kaonovorođena deca duhovnoga, čistoga mleka, da po njemu uzrastete"(1. Pet. 2:2). "Kako će mladić. očistiti put svoj? Vladajući se po tvojimrečima" (Ps. 119:9).

Zanemariš li Reč, nazadovaćeš. Naučiš li se kako se treba moliti,koračaćeš brzim koracima na putevima hrišćanskog života.

5. Budi stalno zauzet radom za Boga

Sotona uvek nađe neku pakost za lenje ruke. Stoga uvek nešto radi.Deli traktate jevanđelja. Pođi u crkvu u kojoj se živo deluje napridobijanju duša. Ne čekaj da te neko pozove da nešto radiš. Uvek semoli i radi. Pevaj u horu. Pomaži u radu omladini. Idi na molitvenesastanke. Postani hrišćanski radnik. Pomaži u nedeljnoj školi. Idi nasve hrišćanske sastanke. Poseti siromašne, bolesne, zatvorene.Pokaži svoje svedočanstvo. Prve stvari postavi na prvo mesto.

Radi nešto, a izbegavaj hladne, bez duhovnog svetla modernističke(liberalne) crkve. Idi tamo gde se propoveda jevanđelje i gde seupućuju pozivi na obraćenje. Druži se sa ljudima duha, ljudima sasvedočanstvom, ljudima koji znaju moliti, ludima koji rado pevajupesme jevanđelja. Ostavi se zborova koji samo pevaju crkvene himne ipropovednika koji nikada ne upućuje poziv grešnicima da priđu napred,u prostoriju za savetovanje i razgovor.

81

Nemoj imati ništa zajedničkog sa formalnim crkvama, gde pozorišnascena uzima mesto molitvenoj prostoriji. Tu nema odvojenja. Idi tamogde se narod obraća i gde važi poruka: "Morate se nanovo roditi."Nije važna sama denominacija crkve. Za te je važno da se uključištamo gde se doista pridobijaju duše.

To je sve, prijatelju. Više ti ne trebam govoriti. Ako si siguran u svojespasenje, ako javno priznaješ Hrista, ako se okreneš od svakenepravde, ako provodiš mnogo vremena u proučavanju Biblije i umolitvi, ako si stalno zauzet radom za Boga − dobro činiš. Bićeš vedar iradostan hrišćanin. Bog će te upotrebiti za svoju službu i sejaćešblagoslov gde god pođeš.

82

XIV. STA SE ZBIVA KAD HRISCANIN SAGRESI

XIV. ŠTA SE ZBIVAKAD HRIŠĆANIN SAGREŠI

Šta se zbiva kad hrišćanin sagreši? Da li je izgubljen za svu večnost?Da li ga Bog odbaci, ili je još uvek dete Božje? Ako je tako, kako Bog snjim postupa? Odgovoriću na to pitanje u šest tačaka:

1. Hrišćanin ne greši

On živi pravedno. U 1. Jovanovoj poslanici 3:6, 8 i 9 nalazimo ove reči:"Svaki koji u njemu ostaje, ne greši, i svaki koji greši, nije ga video nitiga je upoznao... Ko čini greh, od đavola je... Svaki koji je rođen odBoga, ne čini grehe, jer njegovo seme ostaje u njemu, i ne možegrešiti, jer je rođen od Boga. Po tom se poznaju Božja deca i đavoljadeca."

Glagoli upotrebljeni u ovim rečima nalaze se u sadašnjem vremenu iizražavaju trajanje. Ti su glagoli "ne greši", ili "greši". Dete Božje ne činigrehe. Ne živi u grehu. Ne popušta, ne predaje se grehu. Praktikovanjegreha ne karakteriše njegov život. Drugim rečima, ono ne živi u grehu.A ako živi u grehu, onda sigurno da nije rođen od Boga. Još uvekpripada sotoni.

83

2. No, može da padne u greh

"Dečice moja, ovo vam pišem da ne grešite. I ako ko sagreši, imamozastupnika kod Oca, Isusa Hrista, pravednika. I on je pomirna žrtva zanaše grehe" (1. Jov. 2:1−2). Jasno je, dakle, da hrišćanin ne mora dagreši. Nije primoran da počini neki poznat mu idi voljan greh. Može bitioslobođen od greha i ne mora pasti u greh. "Ovo vam pišem da negrešite".

S druge strane, pripravljeno je rešenje i za hrišćanina koji sagreši. Bogkaže: "ako ko sagreši", a time se jasno pokazuje da greh nije sastavnideo njegova normalnog života. Hrišćanin je sličan igli kompasa. Igla nepokazuje uvek sever, ali se ona neizbežno opet okrene i ponovousmeri prema severu. Tako je i sa hrišćaninom. Ne živi u grehu. Ali,može pasti u greh. Ako padne, ima zastupnika, Gospoda Isusa Hrista.On postaje posrednik milosti, pomirenja. Greh dakle može biti oproštenhrišćaninu.

To ti je kao s ovcom i sa svinjom. Uzmimo da neka ovca dođe donekog blata i upadne u njega. Svinja ne mora da upadne. Čim spazibaru okrene ravno prema njoj i uvali se u nju po svojoj slobodnoj volji.Šta sad? Ovca se odmah iščupa iz blata i ode od njega što je mogućedalje. Ne ostaje, dakle, u njemu. A svinja, naprotiv, ostaje u blatu. Netrudi se da izađe iz njega. Sad je u svom prirodnom elementu. Blato jojse sviđa.

Tako je i sa vernikom. On je kao ovca. Može neočekivano upasti ugreh, ali se odmah izvuče, prizna svoj greh i opet se okrene k Bogu.Želi biti očišćen u dragocenoj krvi. Čim se iščupa iz blata, odmah seudalji od njega. Ovca radi tako zato što je ovca.

A nespašeni čovek valja se u blatu. To mu godi. To je njegov prirodnielement − sredina. Traži ga da bi se smestio u njemu i ostao u blatugreha. Svinja ostaje u grehu zato što je svinja. To joj je priroda. Tako je

84

i s grešnikom. Tako možeš razabrati ovcu od svinje i Božje dete oddeteta sotone. Oboje mogu upasti u greh, ali u njemu samo jednoostaje. Hrišćanin ne živi u grehu. Ne ostaje u bari u blatu. Svinja ostaje,a tako i grešnik. Nisi grešnik zato što si "upao" u blato, nego zato štoostaješ u blatu. Grešnik upražnjava greh. Živi u grehu. A hrišćaninu segadi greh, iako mu u svojoj slabosti može popustiti.

3. Ako sagreši,Bog mu neće oduzeti nasledstvo i izbaciti ga

V Jevanđelju po Jovanu 6:37 stoji: "I onoga koji dolazi k meni, nećuisterati". Onoga dakle, koji se vraća k Bogu, Bog nikad neće isključiti iznasledstva. Odnosiće se prema njemu kao prema sinu. Kako se odnosiotac prema sinu? Poslušajmo šta nam Bog o tome kaže. OtvorimoPsalam 89. i pročitajmo ga od 30. do 34. stiha:

"Ako sinovi njegovi ostave zakon moj, i ne uziću u zapovestima mojim;pogaze uredbe moje, i zapovesti mojih ne sačuvaju, onda ću ihpokarati prutom za nepokornost, i ranama za bezakonje njihovo, alimilosti svoje neću uzeti od njega, niti ću prevrnuti istinom svojom; nećupogaziti zavete svojega, i što je izašlo iz usta mojih neću poreći."

Šta će Bog učiniti ako njegova deca ostave njegov zakon i ne krenunjegovim putevima? Hoće li prekršiti svoj savez s njima? Da li ćeizmeniti ono što je izašlo iz usta njegovih? Nipošto! Bog kaže da će ihpokarati. Kazniće ih. Kazniće njihov prestup prutom u njihovobezakonje masnicama udaraca. Nikada, neće oduzeti od njih svojudivnu dobrotu. Njegova vernost neće nikada izneveriti. Ali će ih suditiupravo kao što otac sudi deci.

Šta će učiniti otac kad ga dete ne posluša? Kazniće ga, zar ne? Detetreba da podnese kaznu, a cilj je kazne da se popravi. Otac dakle, želi

85

pridobiti natrag dete i zato upotrebljava prut. Bog jednako postupa.Kazna može biti oštra, vrlo oštra. Kad Bog kažnjava, onda je tu itrpljenje. Ali upravo kao što otac kori i kažnjava, tako čini i Bog. Kadzatreba, otac išiba svoju decu. To čini i Bog sa svojom decom. Nijedanotac neće pokazati vrata svome sinu i reći mu da ide i nikad se nevrati. I kad pogreši još uvek je njegovo dete. Još uvek spada uporodicu On ga kažnjava da bi se popravio. I Bog čini isto.

Istu istinu imaš izloženu i u 2. Sam. 7:13−15:

"Ja ću mu biti otac i on će mi biti sin; ako učini šta zlo, karaću gaprutom ljudskim, udarcima sinova čovečjih. Ali milost moja neće seukloniti od njega." Kao što vidiš, Bog je naš otac a mi smo njegovadeca. Kad počinimo nepravdu, kažnjava nas. Upotrebljava prut.Moramo podneti masnice. Ali, dok nas kažnjava, ne oduzima od nassvoju milost. Još uvek smo njegova deca. I dalje ostajemo u porodici is nama postupa kao sa članovima porodice.

4. Zajedništvo je prekinuto,ali priznanje ga opet uspostavlja

U 1. Jovanovoj poslanici 1:9 čitamo ove reči: "Ako priznajemo svojegrehe, veran je i pravedan, da nam oprosti grehe i očisti nas od svakenepravde." U trenutku kad sagrešimo, zajedništvo je prekinuto. Nismoviše u jedinstvu s Bogom. Greh je došao između nas. Kad dete neposluša oca, nije više u zajedništvo s ocem. Pa ako hoće da se tozajedništvo opet uspostavi, mora priznati svoju neposlušnost i moliti zaoproštenje. Samo je tada pomirenje moguće.

Bojim se da se mnoga Božja deca nalaze izvan Božjeg zajedništva.Nemaju radosti i nemaju mira iz jednostavnog razloga jer žive uneposlušnosti. Ne čine ono što Bog želi da čine. Izneverili su. Sagrešili

86

su. Prestupili su njegove naloge. A on čeka na njih da mu priznaju svojpad, da se poprave kako bi mogli da se obnove. Sve dotle dok jezajedništvo prekinuto, molitva ne može biti uslišena. Može je obnovitisamo priznanje, uspostavljanje prvobitnog stanja i oproštenje. Onogčasa kad priznamo svoj greh, oprašta nam se. "Krv Isusa Hrista,njegova Sina, čisti nas od svakoga greha" (1. Jov. 1:7).

Dakle, ako je neko zašao s puta, mora se na njega opet vratiti. A jedininačin da se vrati jeste priznanje vlastitog greha. Ako dvojica iduzajedno pa jedan skrene s puta, njihovo drugarstvo, njihovozajedništvo je prekinuto. Da bi se zajedništvo opet uspostavilo, trebada se vrati onaj koji je zašao s puta. Možda je ovo razlog što si takonesretan: nalaziš se izvan Božjeg zajedništva. Njegovo si dete, ali jeprijateljska veza prekinuta. Prekinuto je zajedništvo.

5. Zato hrišćanin sudi samom sebi.Ako ne sudi, Bog će mu suditi

Pročitaj 1. Kor. 11 :27−32: "Tako koji nedostojno jede ovaj hleb ili piječašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj. Ali čovek da ispitujesebe, pa onda od hleba da jede i od čaše da pije; jer koji nedostojnojede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjega. Zato sumeđu vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju. Jer kad bismosebe sudili, ne bismo osuđeni bili. Ali kad smo suđeni, nakazuje nasGospod, da sv ne osudimo sa svetom."

Jesti nedostojno znači jesti a da prethodno nismo priznali svoj greh.Moramo ga priznati i ostaviti. Moramo doći do očišćenja i oproštenjapre negoli uzmemo udela u Večeri Gospodnjoj. Bog, dakle, kaževerniku da se ispita. Drugim rečima, da se osudi. A ako to ne učini, sudsebi jede i pije. No, ne jede prokletstvo, nego sud. Drugim rečima, bićekažnjen.

87

Eto, zato kaže Bog da su mnogi od njegove dece slabi i bolesni. Zaneke kaže da su i umrli. Ne kažem da su sve bolesti prouzrokovanegrehom. Daleko od toga. Ali je moguće da slabosti i bolesti buduposledica nepriznatog greha. Možda si zbog toga izgubio svoj posao.Bog te sudi. Kažnjen si. Želi da opet budeš doveden natrag u njegovozajedništvo i prijateljsku vezu. Ako vidi da nećeš da priznaš svoj greh ida nastavljaš da Ga omalovažavaš i sramotiš, onda ti može oduzeti iživot.

Međutim, Bog nam kaže: ako se sami osudimo, nećemo biti osuđeni.Drugim rečima, ako sami priznamo svoj greh i ispovedimo ga, ako nambude oprošten, onda nas Bog neće morati kazniti. Jedini način daizbegneš kaznu jeste da se sam osudiš. Ako se ne obratiš, Bog ćemorati primeniti svoj postupak. Ako se sam osudiš, onda te nećemorati On osuditi. Nema drugog puta da se izbegne kazna, osim daodmah priznaš svoj greh, da ti se oprosti i da se izmiriš s Bogom. Akobi dete tako postupilo, otac ga ne bi kaznio. No, ako dete odbije da sepopravi, onda ga otac mora kazniti. Tako je i sa Bogom.

Bog vrlo jasno kaže da nas kažnjava kada nas sudi. To je prirodaBožjeg suđenja. A kažnjava nas zato što smo njegova deca i što neželi da nas osudi zajedno sa svetom. Ali ako smo njegova deca, ondaće postupati s nama kao s decom. Tako moramo da pretrpimo Božjukaznu. Možda upravo sada zbog toga trpiš. Bog te kažnjava, pa akohoćeš da se oslobodiš Božje kazne, moraš priznati svoj greh i pomiritise s Bogom. To je jedini put!

6. Hodanje u svetlu donosi svakodnevno očišćenje

U 1. Jovanovoj poslanici 1:7 čitamo: "Ako li u svetlu hodimo, kao što jeon u svetlu, imamo zajednicu jedan s drugim, i krv Isusa Hrista,njegova Sina, čisti nas od svakoga greha." Živimo u svetlu kad smo

88

poslušni Bogu, kad izbegavamo nepravdu te kad živimo po Božjoj volji.Kad se okrećemo grehu, onda ne hodimo u svetlu, jer znamo da jegreh nepravda. Čovek koji hodi u svetlu, svakodnevno se čisti od svoggreha.

Seti se da je Isus hteo da opere Petrove noge. Petar je to odbio a Isusmu je odgovorio da neće imati dela s Njim ako mu ne opere noge.Zatim je Petar poželeo da ga celog opere. Drugim rečima, hteo jekompletno kupanje. No, Isus mu je odgovorio da se ne treba nanovokupati ako je već jednom opran, drugim rečima, ako je bio obraćen,ako je bio spašen. Nije se dakle trebao ponovo kupati. Ali, njegove suse noge s vremenom isprljale na prašnjavom putu, i stoga ih je trebalooprati. Zato je Isus uporno nastojao da opere Petrove noge.

Dakle, prijatelju, spašen si, okupan i nanovo rođen, te si sada deteBožje. Ali, ti svakodnevno dolaziš u dodir sa svetom i dolazićeš dok siu telu. Znači, biće prljanja, biće mrlja − bilo da ih vidiš ili ne − i trebaćeti neprestano čišćenje. Bog se i za to pobrinuo. Krv Isusa Hrista,njegova Sina, neprestano te čisti od svakog greha. Svakako, ako hodišu svetlu, ako činiš samo ono što je pravo ali ako odstupaš od onogašto je krivo.

Smem li te, dakle, zamoliti da se obratiš Bogu čim sagrešiš. Ne smešgrešiti, ali se može desiti da sagrešiš. Ako sagrešiš, odmah ćeš sepokajati, ako si Božje dete, i moliti da ti se oprosti. Zajedništvo jeraskinuto, prijateljstvo prekinuto. Ali kad priznaš svoj greh i očistiš se ukrvi, preporođen si, opet si u zajedništvu i prijateljstvu s GospodomIsusom Hristom. Budući da si osudio sam sebe, Bog te neće moratisuditi. Ako odbiješ da se sam osudiš, onda ćeš se morati suočiti sosudom Božjom. A s druge strane, ako hodiš u svetlu, krv Isusa Hristačistiće te neprestano od svakoga greha.

Eto, šta se dešava kad hrišćanin sagreši. Toliko sam radostan zbogtoga što je Bog dozvolio mogućnost sagrešenja i što, umesto da nas

89

izbaci i liši nasledstva kad sagrešimo, s nama postupa kao s decom,kao sa članovima svoje porodice. Greh nam se može oprostiti imožemo se preporoditi − vratiti se u prvobitno stanje i ponovo poći sBogom. Samo tada će Njegova radost biti i naša radost. I tada ćeNjegov mir biti u našim srcima. Samo tada ćemo biti u zajedništvujedan s drugim i s Gospodom Isusom Hristom.

90

XV. POBEDNICKI ZIVOT

XV. POBEDNIČKI ŽIVOT

Jesi li prihvatio Isusa Hrista za svog pobednika? Živiš li pobedničkimhrišćanskim životom? U 1. Kor. 15:57 čitamo: "A Bogu hvala, koji namda pobedu po Gospodu našemu Isusu Hristu." Jesi li pobednik?Nazočnost i sila greha je najžalosnija stvar u hrišćanskom životu.Danas biti na vrhu planine, a sutra dole u dolini, biti danas u osmojglavi Poslanice Rimljanima, a sutra u sedmoj, biti danas u obećanojzemlji, a sutra natrag u pustinji, danas bit pobednik, a sutra poraženi −ovo je zaista najžalosnije od svih stanja.

Bog je rekao nepogrešivim rečima: "Jer greh neće ovladati vama"(Rim. 6:14). Kad je Pavle došao do kraja strašne sedme glavePoslanice Rimljanima, uzviknuo je bolno: "Ja, nesretni čovek! Ko ćeme izbaviti od tela ove smrti?" − a odgovor je došao kao glas s neba:"Hvala Bogu... po Isusu Hristu, Gospodu našem."

1. Dve vrste greha

Čovečanstvu su poznate samo dve vrste greha. Oni koje nazivamo"spoljašnjim" gresima, a zatim "unutrašnji" gresi. Pod vidljivim gresimapodrazumevam one s kojima smo svi mi manje više upoznati. To su,na primer, ubistvo, pijanstvo, blud itd. Ne govorim o spoljašnjimgresima. Ako si uopšte bio spašen, onda si već bio i oslobođen od tihspoljašnjih greha. Ako nisi, onda tu nema vidnog dokaza da si ikadaprešao iz smrti u život.

91

Ja ovde govorim o unutrašnjim gresima. Kad govorim o unutrašnjimgresima, onda govorim o nekim gresima koje prosečan hrišćaninuopšte i ne smatra za greh. Govorim o takvim gresima kao što su:brige, strepnje, zlopamćenje, mržnje, zlovolje, prkos, srdžba, zavist,nečiste misli − tajni gresi, gresi koje oko čovečje ne može videti, imnoštvo drugih koji vape za priznanjem. To su gresi od kojih sehrišćanin mora osloboditi.

Recimo, postoji greh koji te opseda, napada. Možeš nadvladati većinunekadašnjih greha, ali će se naći greh koji će te u stopu pratiti gde godkreneš. Upravo o tom grehu treba da povedeš računa. Sve dok tomegrehu popuštaš, Bog te ne može upotrebiti. "Da sam video u srcu svombezakonje, ne bi me uslišao Gospod" (Ps. 66:18). Čak se ne bi niprignuo da čuje šta kažem.

2. Bezgrešno savršenstvo i obuzdavanje

Govorim o bezgrešnoj savršenosti. Ne mislim ovde na iskorenjivanje ilina obuzdavanje (ugušenja, potiskivanje, op. prev.). Ove se reči nemogu naći u Bibliji, i stoga ih ne upotrebljavam. Hiljadu puta bih radijebio grešan u svojoj glavi, a prav u srcu, negoli prav u glavi a grešan usrcu. Radije bih imao lošu teoriju, a ispravnu praksu, nego li ispravnuteoriju, a pogrešnu praksu. Želim izlaz! Želim znati da sam hrišćaninkoji pobeđuje!

Kad god razmišljam o obuzdavanju, setim se priče o nekoj starojvernici i jednoj novoobraćenoj hrišćanki. Stajale su jedna pored druge.Odjednom teška provokacija, težak izazov preseče put staroj vernici.Ali je ova za sve vreme izazivanja nastavila da se kao i pre slatkosmeši. Kad je sve prošlo, mlada hrišćanka joj se obrati rečima: "Recitemi kako ste mogli da se suzdržite uprkos ovakvom izazovu." Staravernica, još uvek smešeći se i s uverenjem kako poznaje tajnu pobede,

92

okrene se prema ovoj drugoj i odgovori: "Ah, zar ne vidiš kako unutravri."

Da, prijatelju, vri! Što jeste, jeste. Što se ljudi tiče − ako srdžbu možešzadržati u sebi, dobro − u redu. Ali, što se Boga tiče, slobodno možeš ieksplodirati i iskaliti se. Nema, naime, razlike kad se gneviš unutra, usebi, ili otvoreno, spolja − jer kad vri, onda vri! Bog sve vidi. Bilo da signevan u sebi, bilo spolja, izgubio si bitku iako si uspeo da to sakriješod očiju drugih.

Sećam se i jedne druge priče. Dva dečaka se rvala. Jedan je bio velik,a drugi malen. Na iznenađenje svih, mali je bacio velikog. No, čim ga jeoborio, uzjahao je preko njega i jednostavno seo. Oni koji su se tunašli, pitali su se zašto ne ustane i ne pusti ovog drugog da ode. Na todođe jedan mladić i upita:

− Dečko, pobedio si u rvanju. Zašto, dakle, ne ustaneš i ne pustiš gada ode? Dečak ga pogleda te cereći se odgovori:

− E, gospodine, osećam kako se pridiže.

Znao je, naime, jedno. Ako se njegov protivnik podigne, mogao bi seon naći na zemlji a veći dečak na njemu. Tako je zaključio da je boljeda čvrsto sedi čuvajući stečenu poziciju. "Gospodine, osećam kako sepridiže." Da li si ikad osetio kako se i u tebi nešto "pridiže"? Ili moždagovorim nerazumljivim jezikom?

Već znaš šta mislim. Recimo da si pozvao nekoliko hrišćana k sebi iupravo imaš divno društveno veče. Želiš ostaviti dobar utisak.Odjednom ti neko stane na nogu. Neko kaže nešto iza tvojih leđa.Neko te kritikuje i svestan si da se u tebi nešto "pridiže".

Znaš i sam da je strašno celog života pritiskati na sigurnosni ventil.Sigurnosni ventil katkad neočekivano popusti. Sretan sam što sam

93

našao Nekoga koji može da umesto mene vodi računa o sigurnosnomventilu, dok ja nastavljam da radim na njegovom delu. Prijatelju, IsusHrist te može osloboditi od unutrašnjeg vrenja, od onog unutrašnjegpridizanja.

Dr A. B. Simpson, veliki osnivač Hrišćanskog i misionarskog saveza(Christian and Missionary Alliance) ovako je to izrazio: "Sve u Isusu, aIsus u svemu". Ta mala izreka obišla je svet. Hiljade i hiljade onih kojisu pokušavali da budu pobedonosni kroz neku doktkrinu, na kraju suuvideli da je pobeda u Osobi a ne u doktrini i izašli su iz poraza uslavu, krvlju kupljenu pobedu. Drugi koji su verovali da je pobeda unekom iskustvu, takođe su došli do uverenja da je pobeda u Osobi, pasu i oni izišli iz poraza u pobedu.

3. Primeri iz Starog zaveta

Već je u Starom zavetu jasno rečeno: "Ne treba vi da se bijete u ovomboju; postavite se, stojte pa gledajte kako će vas izbaviti Gospod... jernije vaši rat nego Božji" (2. Dnev. 20:17, 15).

Jesi li ikada čuo o toj vrsti bitke? Vidiš, Bog treba da radi umesto tebe.Bitka nije tvoja. Njegova je.

O, kad bih mogao pridobiti svakoga da izađe i da na svakom korakukaže: "Rat nije moj, rat je Gospodnji." Time uspostavljamo razlikuizmeđu poraza i pobede. Sećaš li se kako je Isus Navin išao darazgleda zidove grada Jerihona. Spazio je jednog čoveka kako stojiispred zidina i zapitao ga: "Jesi li naš ili naših neprijatelja?" Šta mu jeodgovorio čovek? "Nisam; nego sam vojvoda vojske Gospodnje, sadadođoh." Šta je Isus Navin odgovorio? Da li je rekao: "Dobro, vojvodo,drago mi je što te vidim, ali tvoja mi pomoć ne treba. Imam velikuvojsku. Jerihon je malen grad. Možemo ga osvojiti i bez tvoje pomoći."

94

Da je tako rekao, možda Jerihon nikada ne bi pao. Pa šta je rekao?"Šta zapoveda gospodar moj sluzi svojemu?" Sećaš li se što se zatimdogodilo? Gospodnja vojska − silni nevidljivi anđeli Božji − bili supostavljeni na utvrđenje i, jednim snažnim udarom, zidovi su bilioboreni.

Prijatelju! Vojvoda Gospodnjih vojski je ovde, upravo sada. I On govori:"Pao si. Taj greh što prijanja uz tebe nadvladao te je. Dopusti da sesada Ja zauzmem za tebe. Daj mi da izborim tvoju bitku. Pobedićutvog neprijatelja a zatim ću odati tebi priznanje za pobedu." Ne bi li tobilo izvanredno?

4. "Poslala bih Isusa na vrata"

Evo jedne male nedavno spašene devojčice!

− Devojčice, upita je njen učitelj, gde je sada Isus? Ona se zamisli zatrenutak, zatim se uz širok osmeh zagleda u učiteljevo lice i odgovori:

− Učitelju, Isus je u mom srcu.

− Da, Isus je u tvom srcu. Dakle, devojčice šta ćeš učiniti sutra akosotona dođe i pokuca na vrata tvoga srca? − upita je učitelj. Ona seopet zamisli. Na kraju dade odgovor koji bi vrlo malo već zrelihhrišćana dalo:

− Učitelju, poslala bih Isusa na vrata.

No, prijatelju, pretpostavimo da ne uspeš shvatiti tajnu pobede. Sutradođe sotona i pokuca na vrata tvoga srca. To je tvoje staro iskušenje,greh koji te neprestano opseda. Brzo poletiš na vrata. Sotona sesagne, pogleda kroz ključaonicu, i videći te kako dolaziš, naceri se.

95

Više puta te je već bio na prevaru pokorio i zna da će te opet pokoriti.Nećeš širom otvoriti vrata. Niko tako ne greši. Odškrinućeš tek tolikoda možeš sa njime govoriti. Tvoje ti se iskušenje pričini malenkost. Natrenutak se zaboraviš, i pre nego li shvatiš šta se desilo, sotonazakorači unutra. Opet si podlegao.

A pretpostavimo da shvatiš tajnu pobede. Opet sotona dolazi i kuca navrata tvog srca. "Isuse, Isuse" − povikaćeš. "Da, dete moje, šta je?""Isuse, evo sotone, evo starog greha koji me opseda." "Da, dete moje,znam. Šta hoćeš da učinim?" − odgovori Isus. "Isuse, hoćeš li otići dovrata, hoćeš li odgovoriti sotoni?" "Da, dete moje, sedi samo na mestu ipouzdaj se u mene. Ja ću poći da se obračunam s tvojim protivnikom."

Isus ide do vrata. Opet se sotona sagne i pogleda kroz ključaonicu.Ovaj put vidi kako Sin Božji ide prema njemu. Zna da ga je Isus većpre često pobeđivao i da će ga opet pobediti. Isus širom otvara vrata iizlazi napolje. Sumnjam da može razabrati sotonu od prašine koja seza njim diže dok juri niz ulicu. Isus se tiho vraća. "Dete, odnelo sipobedu," kaže Isus. "Zar sam ja odneo pobedu? Kako misliš? TI siodneo pobedu." "Ne, dete moje, ti si pobedio." "Ali, Gospode, ja nisamništa radio. Samo sam sedeo ovde i uzdao se u Tebe. TI si odneopobedu." "Da, dete moje, eto, tako ćemo ti i ja biti bojeve u danima kojidolaze. Ti ćeš samo sedeti i uzdati se. A ja ću izlaziti u borbu. Zatim ćuse vraćati i tebi odavati priznanje."

Prijatelji, nije li ovo slavan način ratovanja? Nije li divno imati nekogdrugog koji se za nas bori? Znaš i sam da nećeš biti ozleđen kad seneko drugi bori umesto tebe. Bio sam dosta slabašan kao dečak.Nisam bio tako velik, žilav i jak kao što sam sada. Nikad se nisammogao sam tući. Kad god se trebalo potući, uvek bih potražio nekogjačeg dečaka i zamolio bih ga da se tuče mesto mene. Zatim bi mipreostalo samo to da stojim po strani i da posmatram. Nikad nisamdoživeo poraz. Nikad nisam bio povređen. Uvek bih pobedio. To jeuveravam vas, divan i siguran način borbe. Ali, malo je nas koji se

96

želimo boriti na taj način. Mi se većinom želimo sami upustiti u borbu.Nismo spremni da ustupimo mesto nekom drugom da se bori za nas.

5. Paul Rader

Mnogima od vas poznat je Paul Rader, ili ste bar čuli za njega.Poznajem zaista vrlo dobro tog američkog evangeđelistu. Često puta bime pozvao telefonom da dođem u Čikago i da propovedam unjegovom velikom šatoru kad bi on išao na put da negde evangelizira.U više navrata stajao sam pred njegovim skupom od oko tri hiljadeslušalaca i video pročelje zbornog mesta natiskano muškarcima iženama koji su odgovarali na poziv. A i ja sam njega mnogo putapozivao u Toronto da propoveda umesto mene.

Paul Rader nije bio samo velik evangeđelist. Bio je on i velik bokser. Ustvari, iza sebe je imao trideset i tri meča, a da nijednom nije bionokautiran. Jedne večeri, dok sam bio u društvu s njim, probudila mi seradoznalost.

− Gosp. Rader, − rekoh mu, − smem li opipati tvoje mišiće?

Pogledao me malo zbunjeno, zatim je ustao i rekao:

− Opipaj.

Osetio sam njegove velike čelične mišiće, pa i danas kad govorim onjima još uvek ih mogu osetiti.

Pretpostavimo da mi je rekao: "Prijatelju, izazivam te u ring." Ipretpostavimo da sam mu odgovorio:

"U redu, Gosp. Rader, biće mi drago." Dok bih još izgovarao te reči,

97

savršeno bih znao da me ne bi trebao ni dotaći čeličnom rukom. Samomalo bi me pipnuo i već bih ležao na podu bez svesti. Samo malo bime kucnuo i prebrojao bih sve zvezde. No, svejedno, prihvatam njegovizazov.

Odmah odlazim do Džeka Dempseja (Jack Dempsey), svojevremenošampiona teške kotegorije. "Gosp. Dempsej, moram se susresti saPaulom Raderom, čovekom koji nikada nije bio nokautiran i koji bijednoga dana mogao postati svetski šampion teške kategorije. Da libiste hteli da se borite umesto mene?" Gosp. Dempsej odgovara: "Panaravno, biće mi drago da preuzmem tu borbu umesto tebe."

Tako i dođe noć velikog meča. U nekom udobnom sedištu izvan ringazauzmem svoje udobno mesto. Odjednom spazim kako se tamo nadrugom kraju iza zavese pojavljuje krupna figura Gosp. Radera i dokgledam njegove velike čelične mišice, milo mi je da se ne nalazim ja uringu. Pogledam zatim u drugi ugao i spazim kako izlazi Gosp.Dempsej, niko ne zna da je to Gosp. Dempsej.

Svako misli da je to Osvald J. Smit protivnik Paula Radera.

Sudija daje uputstva i borba počinje. Odjednom, na zaprepaštenje svih,Gosp. Demsej da odlučan udarac i prvi put u svom životu, Paul Raderse sruši i broji mu se do deset. Zatim sudija diže ruku onog drugog iobraćajući se okupljenim hiljadama objavi: "Pobedio je Osvald J. Smit".U američkim novinama i novinama širom sveta pojave se rubrike, krozcele strane, sa vestima: "Novi šampion teške kategorije Osvald J. Smit,budući šampion sveta u teškoj kategoriji!"

Slušaj, prijatelju, bio bih lud kad bih pošao u ring na meč s PaulomRaderom, jer ne bih imao nikakve nade da ću pobediti. A ti si još većiludak kad ideš u ring sa sotonom, jer nemaš ni trunka nade na svojojstrani. Sotona je na tom poslu već preko šest hiljada godina. Zna gde tije najslabija tačka. Tačno zna kako da te pobedi, a ipak se misliš kako

98

ga možeš savladati.

Šta ti preostaje? Trebalo bi postupiti upravo onako kao što bih japostupio kad bi me Paul Rader izazvao. Treba da nađeš nekog većeg ijačeg. Od sotone je jači samo Gospod Isus Hrist. Kad budeš izazvan,treba da pođeš k Njemu i zamoliš Ga da se bori za tebe. On možepobediti sotonu. Pobeđivaćeš sve dok se On bude za tebe borio.

6. Kako da se postupi?

Želim najpre da odeš nasamo s Bogom, da pređeš preko svih svojihgreha iz prošlosti, da sve potpuno i sasvim priznaš, jer Bog kaže: "Akopriznajemo svoje grehe, veran je i pravedan, da nam oprosti grehe."Priznat greh je oprošten greh. "Krv Isusa Hrista, njegova Sina, čisti nasod svakoga greha" (1. Jov. 1:9,7).

Zatim, nakon potpunog i savršenog priznanja, pošto si očišćen i poštoti je oprošteno, uzmi Isusa Hrista za svog pobednika. Pre više godinaprimio si Ga za svog Spasitelja. A sada moraš otvoriti svoje srce iprimiti Ga za svog pobednika.

Izraelci nisu samo prešli preko Crvenog mora već i preko rekeJordana. Možda si i ti prešao preko Crvenog mora. Možda si i obraćen,no jesi li prešao preko reke Jordana? Jesi li priznao Isusa Hrista zasvog pobednika. Možeš rasti u milosti, ali jednom treba započeti. Ništanećeš primiti sve dok ne počneš. Sve ima svoj početak, pa i pobeda.Mora doći do trenutka kad budeš prelazio iz poraza u pobedu, kadbudeš napuštao pustinju na putu u obećanu zemlju.

99

7. A šta ako padneš, izneveriš?

Da ti kažem nešto vrlo važno. Poći ćeš s namerom da živiš životompobednika, ali ćeš opet pasti, obeshrabriti se i reći: "Ne ide, ne mogubiti pobednik."

Slušaj, prijatelju. Jesi li ikada video kako se malo dete uči hodati? Štase dešava. Dete se spotiče. Šta onda? Zar ostane da leži tamo napodu sa rečima: "Ne ide. Gledam kako drugi hodaju, a ja nikada nećumoći prohodati?" Ne, nikada! Glasno zaplače, pa se zatim odmahpridigne i opet hoda. Možda će se opet spotaći. Možda desetak puta.Ali, na kraju krajeva, ipak će prohodati.

Zašto se spoticalo? Zašto je padalo? Zato što su njegove nožiceslabašne. Treba ih osnažiti. Tako je i s tobom, prijatelju. Tvoje duhovnenoge su slabe. Godinama nisi hodao u pobedi. Stoga ne budiiznenađen kad se u početku spotakneš nekoliko puta. Nemoj seobeshrabriti. Pozovi se na Isusa kao na svog pobednika. Slavi ga i recimu da je još uvek tvoj pobednik. Priznaj svoje neuspehe Bogu. Zamoliga da ti oprosti. Reci mu da želiš pobeđivati. Pa, opet počni iznova.

Šta će se desiti? Odjednom ćeš na svoje veliko iznenađenje ustanovitida više ne padaš. Postao si pobedonosan hrišćanin, jer Isus živi svojimživotom u tebi.

8. Ti ne možeš živeti pobedonosnim životom

Zapamti, ti nikada nisi živeo pobedonosnim životom i nikada ne možešživeti pobedonosnim životom. Jedino to može Gospod Isus Hrist. Šta jeonda pobednički život? Pobednički život je spoljni život Hrista kojiboravi u nama. Dok boravi u nama snagom Duha Svetoga, on i spoljapokazuje taj unutrašnji život.

100

Svet vidi taj pobednički život kojim živiš. A ti znaš da ne živiš ti, negoIsus Hrist u tebi i kroz tebe. Ti ne možeš, biti uzrok toga života, negoOn. Tako prepuštaš vođstvo Bogu. To je pobednički život.

Video sam na hiljade stabala pomorandži, a još nikada nisam čuo dajedno pomorandžino drvo kaže drugome: "Bojim se da ne rodim divljejabuke umesto pomorandži." Ono automatski, po prirodi, rađapomorandže. Nikada ne pogreši i ne rodi divlje jabuke. Zašto? Zato štose u njenim granama nalazi pomorandžin sok. Šta je unutra to dolazi inapolje. Unutarnji sok pretvori se u oblik pomorandžina ploda. Tako je is tobom. Ako Isus Hrist živi u tebi u svojoj slavnoj punini, rezultat će bitipobednički Život. "A Bogu hvala koji nam dade pobedu." Kako? Prekonaših napora, naših borbi, naših nastojanja? Ne. "Po Gospodu našemuIsusu Hristu."

Pobeda preko nekog Drugog. Pobeda preko Hrista. To je dar. Nemožeš ga zaslužiti. Ne možeš zaraditi. To nije plod tvoga napora, to jeHristov dar. Ako želiš biti pobedonosan hrišćanin, moraš priznati Hristaza svoga pobednika. Otvori mu srce da se nastani u tebi, održavajstalnu vezu sa Njim kroz molitvu i proučavanje Biblije. I dok budeš sNjim putovao, on će se ogledati kroz tebe. To će biti pobedonosanživot.

Zar ga ne želiš? Onda priznaj svoje padove i primi Hrista za svogpobednika. Zatim Mu daj da živi svojim vlastitim, slavnim, pobedničkimživotom u tebi i kroz tebe. Hoćeš li? Učini to SADA.

101

XVI. SVETSKA MUDROST I BOZANSKA SILA

XVI. SVETSKA MUDROSTI BOŽANSKA SILA

Pavlov savet Filipljanima: "ne uzdamo se u telo", nikad nije bio takopotreban kao danas. Velike i strašne opasnosti prete Crkvi IsusaHrista. Ljudi se više uzdaju u obrazovanje i svetsku mudrost nego uBožju snagu.

1. Novoobraćeni

Sećam se priče o jednom vrlo mladom novoobraćenom. Ništa nijeznao o vlastitom radu na evangelizaciji, ali je nešto znao iz Svetogpisma. Pristupivši jednom nevernom pozvao ga je Hristu.

− Ja ne verujem u Hrista, odgovorio je nevernik.

− Ali Biblija kaže: "Ko ne uzveruje osudiće se", odgovori munovoobraćeni.

− A ja ne verujem ni u Bibliju.

− To ništa ne menja stvari, odgovori onaj prvi, jer Bog kaže da će onajkoji ne veruje biti osuđen. "Ko ne uzveruje osudiće se."

− Bog? Nisam li ti već rekao da ne verujem u Boga! Uzvikne neverni ukojem je već počelo kipeti.

102

− A ja ti opet kažem, tiho odgovori novoobraćeni: "Ko ne uzverujeosudiće se."

Pokupivši svoj šešir, neverni ga odgurnu te psujući i proklinjući izađe izzgrade. Novoobraćeni, malo razočaran i posramljen, izreče iskrenumolitvu, žaleći zbog svog nedostatka znanja i tražeći pomoć DuhaBožjega. I bilo je tako. Čovek je otišao kući, legao, ali nije mogaozaspati. Satima se nemirno prevrtao. Prebirao je svoje stareargumente, dokaze kojima se ponosio. No, stalno je čuo one reči: "Kone uzveruje osudiće se." Na kraju više nije mogao podneti, digao se izkreveta i spustio na kolena: "O Bože, ako postojiš, spasi me. Otkrij misvog Sina i pomozi mi da uzverujem." Malo nakon toga, radovao se uHristu.

Kao što vidiš, Reč je brza i snažna. Oštrija je od svakog dvoseklogmača. Sam Bog je obećao da će je blagosloviti i upotrebljavati. Bog jeobećao uspeh svojoj Reči a ne tvome dokazivanju. Stoga, propovedajReč Božju.

Obrazovanje nije neophodno. Čak ni poznavanje jezika nije bitno. Iprevođenje može biti delotvorno. Brainerdov prevodilac bio je pijaniIndijanac, pa ipak je Bog blagoslovio svoju Reč, i ona je takla srceIndijanca.

2. Pavlova evanđeoska služba

"I ja, kad dođoh k vama, braćo, ne dođoh s visokom reči ili premudrostida vam javljam svedočanstvo Božje."

Zamisli! Mada je Pavle školovan, izvežban i talentovan, ipak ne nastojida bude rečit, jer je dobro znao da govorništvo nema snage da dovededo spoznaje i do pokajanja. Pa ni ljudska mudrost. Bacio je u stranu

103

sve svoje veliko znanje.

"Jer nisam mislio da znam nešto meću vama, osim Isusa Hrista, i toraspetoga" (1. Kor. 2:2). Kakvog li priznanja! Pa nije ni čudo da se Bogtoliko njime služio. On se nije uzdao u telo. Drugim rečima, sakrio jesvoju veliku učenost i u očima ljudi bio neznalica. Odlučio je da ni zašta ne zna osim za jedno: za Bogočoveka, Isusa Hrista. "I toraspetoga." A ta je smrt sa sobom nosila i potpuni gubitak časti,najdublji sram za koji se znalo. Kako je samo krst bio prezren! A ipak jePavle odlučio da se osloni na njega, jer je znao za silu koju on daje.

Krst je srce, dinamit jevanđelja. Ne zaboravimo da bez krsta nemajevanđelja. Pavle je znao za taj Božji dinamit i upotrebljavao ga je, jerje hteo postići rezultate, i postizao ih je. "Jer je reč o krstu ludost onimakoji propadaju, a nama je, koji se spasavamo, Božja sila" (1. Kor. 1:18).

"I moj govor i propovedanje nije bilo u uverljivim rečima ljudskemudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile" (1. Kor. 2:4).

Sada imamo tajnu, a ne reči svetskog zavođenja. Ništa od mudrosti iljudskog znanja. Sve je to bačeno u stranu. Sasvim smo se oslonili naDuha Svetoga. On nam rasvetljava i tumači poruku jevanđelja.

"Telesni čovek ne prima što je od Božjega Duha; jer mu je ludost, i nemože razumeti, jer treba duhovno prosuđivati."

Vidite, telesan, nepreporođeni čovek ne može razumom shvatiti Božjestvarnosti, pošto se nalaze na nivou koji mu je potpuno nepoznat.Blisko mu je sve ono što je telesno, a strano sve ono što je duhovno.Zato je sasvim beskorisno da ga pokušamo uveriti čovečjim, ljudskimrasuđivanjem.

"Budući da svet svojom mudrošću nije upoznao Boga u Božjojmudrosti, bila je Božja volja. da ludošću propovedanja spasi one koji

104

veruju... nego što je ludo pred svetom, izabra Bog da posrami mudre,što je slabo pred svetom, izabra Bog da posrami jako; i što jeneplemenito pred sveto i prezreno, izabra Bog, i ono što nije, da uništiono što jest, da se ne hvali nijedan čovek pred Bogom" (1. Kor. 1:21,27−29).

O, kako direktno, kako nepogrešivo! Svet sa svom svojom mudrošćunije uspeo da upozna Boga, izjavljuje apostol Pavle. A spasenje,nastavlja Pavle, dolazi od nečega što svaki vernik može činiti − odpropovedanja. Obrati pažnju na Božji izbor: ludo, slabo, neplemenito,prezreno, ništavno. Upravo onima koji se "ne uzdaju u telo" zbunjujeOn mudre, jake, one što u svetu predstavljaju nešto. I tako seproslavljamo u Njemu, i to jedino u Njemu.

Blagoslovljen bio Bog!

3. Jevanđelje

"Jer se ne stidim jevanđelja. Božja je sila na spasenje svakome" (Rim.1:16).

Jevanđelje je sila, dinamit Božji, a ne tvoja mudrost, izvežbanost,školovanost, talenti ili darovi. Brate, dozvoli mi da te upozorim. Neka tisvetska mudrost ne zaslepi slavu jevanđelja, neka te ne prevari što senjegove sile tiče.

"Idite u sav svet i propovedajte jevanđelje svima stvorenjima."Propovedajte ga velikima i malima. Propovedajte ga bogatima isiromašnima. Propovedajte ga starima i mladima. Propovedajte gaučenima i neukima, carskom rodu i seljačkom rodu, jer su svi jednaki uBožjim očima. "Svi sagrešiše," i zato svima treba Spasitelj.

105

"Tako će biti reč moja kad iziđe iz mojih usta: neće se vratiti k meniprazna, nego će učiniti što mi je drago i srećno će svršiti na što jepošaljem" (Isa. 55:11).

106

XVII. NAJVISI OBLIK HRISCANSKE SLUZBE

XVII. NAJVIŠI OBLIKHRIŠĆANSKE SLUŽBE

Najviši oblik hrišćanske službe je zastupnička molitva. Ovo izjavljujembez bojazni da ću zapasti u protivrečnost. I ono što ću sada reći, možese primeniti na svakog hrišćanina u svetu, jer u tome svi moguučestvovati. Možda ne možeš propovedati, ali možeš moliti. Imašveliku prednost ako odlučiš postati zastupnik: time obavljaš najvećiposao što ga je Bog naložio čoveku.

Otvori zajedno sa mnom Drugu knjigu Mojsijevu 32:31−32. Tu imašjednu gotovo neuporedivu molitvu kojom Mojsije zastupa svoj narod: "Ivrati se Mojsije ka Gospodu i reče: molim ti se; narod ovaj ljuto sagrešinačinivši sebi bogove od zlata. Ali oprosti im greh." Ovde iza reči grehdolazi pauza, označena tačkom i zarezom, kao da Mojsije očekujeBožji odgovor pre nego li još nešto kaže. "Ali oprosti im greh," moliMojsije. I u predahu koji sledi, njegovo srce ispunjeno jadom očekujeBožji odgovor. Odgovora nema. Mojsije gotovo u smrtnom tesnacu irevnošću koja mu razdire srce za narodom, nastavlja svojuzastupničku molitvu: "Ako li nećeš, izbriši me iz knjige svoje, koju sinapisao."

O, kakve li molitve! Kako je divno taj Božji sluga zastupao svoj narod!Kakav li je težak teret ležao na njegovoj duši! Gotovo nam jenemoguće shvatiti onaj gorki bol njegove duše dok je vapio. Kakoduboka je bila njegova ljubav!

Je li ikada neki čovek prošao kroz nešto tako? Kako su samo slabašnenaše molitve u poređenju s molitvom ovog velikog zastupnika! Mojsije

107

je bio spreman da zauvek bude odvojen od Boga, da mu ime budeizbrisano iz "knjige života" i da zauvek bude izgubljen, samo da njegovnarod bude spašen.

No, Mojsije ne stoji usamljen. Još je jedan čovek prošao kroz istoiskustvo, osećao isti teret, proživeo istu agoniju i dao istu ponudu. Bioje to Pavle, silni apostol pogana. "Istinu govorim u Hristu," uzvikujePavle, "ne lažem. Moja savest mi to svedoči u Duhu Svetom: da mi jevrlo žao i srce me boli bez prestanka. Jer bih želeo da ja sam budemodlučen od Hrista za svoju braću, što su mi rod po telu." (Rim. 9:1−3).

Kakve li slike Pavlova srca! Poznajemo ga kao čoveka ispunjenaradošću, na koju je pozivao i druge. A ipak vidimo ga pritisnutogžalošću i to bez prestanka. Kakvog li tereta! Kako ga slama! Tako jevelik taj teret, da Pavle izjavljuje da je spreman da bude proklet, večnoodvojen od Hrista, za svoj rod po telu. Drugim rečima, Pavle je osećaoupravo ono što je i Mojsije osećao. Tako divna je njegova ljubav premasvom izraelskom narodu, da je, pošto je proračunao troškove, spremanda izgubi sve, samo da bi oni dobili sve. I jedini odušak nalazi u molitvi,neposrednom zagovaranju za svoju braću Jevreje.

I sada, u upoređenju s takvim primerima zastupanja, rođenima uslomljenom, skučenom srcu − kako su žalosno slabe i nestvarne našemolitve!

O, kad bismo osetili goruću brigu za drugima, da ih možemo zastupatipred Bogom, i podupreti ih njegovom snagom.

Sada bih želeo reći nešto što je potrebno imati na umu ako želimo dabudemo poneseni tim najvišim oblikom hrišćanske službe.

108

1. Stajati na molitvenom tlu

Pre svega, moramo stajati na molitvenom tlu. To znači, moramo bitisigurni da je sve izravnato između nas i Boga. Ako nije tako, onda jeuopšte beskorisno i pokušati moliti se.

"Da sam video u srcu svom bezakonje," kaže nadahnuta reč, "ne bi meuslišio Gospod" (Ps. 66:18).

To znači, da me Bog neće ni slušati, a kamoli uslišiti. Stajati namolitvenom tlu znači odstupiti od svakoga greha, odstupiti od svega štožalosti Duha Svetog i odvojiti se od svega onoga što Bog ne ljubi. Itako, dok razmišljamo o tom najvišem obliku hrišćanske službe i dok seodlučujemo da postanemo zastupnici, prvo se uverimo da li stojimo namolitvenom tlu i da nema ničega između nas i Boga.

2. Breme molitve za druge

Drugo, zastupnička molitva znači da smo već molili izvan granice nassamih, naših potreba i naših problema, da smo duhovno sposobni ući utu blagoslovenu službu sa Isusom Hristom, uzimajući na sebe bremedrugih u duševnoj patnji i omogućavajući Duhu Svetom da preko nasmoli u skladu s Božjom voljom.

Većina u Bibliji navedenih molitvi namenjena je za druge. Mojsije iPavle, kao što smo već videli, mislili su samo za Izrael. Sam Isus Hristje retko molio za svoje vlastite potrebe. On je uvek molio za mnoštvo,koje se guralo oko njega na sve strane. Zastupnička molitva je molitvaza druge.

To znači da treba da stanemo pored Gospoda Isusa Hrista i pokušamosaznati teret njegova srca. Tako ćemo saznati plan i program koji nam

109

je odredio. Imajući to na umu, moći ćemo moliti. A tako malo mislimo otome. Čitavo breme molitve usresređujemo na sebe. Naše potrebe,naše žele stoje na prvom mestu u našim molitvama. Moramo napustititaj stav. Moramo moliti dotle dok ne prođemo sve ono što se nas samihtiče, a zatim treba da počnemo moliti za druge. Šta hoće Bog dauradimo? Kakav je njegov plan za ovaj ili onaj rad? Na koji načinmožemo najbolje poslužiti interesima, ciljevima Gospoda Isusa Hrista iproslaviti Ga? Ovo su pitanja koja moramo postavljati. Ustrajmo stogapred njim sve dok nam ne otkrije breme svog srca, a zatim, stavljajućise pored Isusa Hrista, zastupajmo i sprovodimo Njegov program udelo.

Ovo znači da moramo uzeti u obzir delovanje Duha Svetoga, jer jedinoOn poznaje plan Božji. Život predan njemu biće upravljan, vođen iosvetljen, tako da molitve ne promaše svrhu. On će nas voditi damolimo u skladu sa Božjim planom i Božjim namerama, ako se samopouzdamo u njega i potpuno se stavimo njemu na raspolaganje. O,kolike li radosti u molitvi s Isusom! To je toliko različito od molitve zasame sebe.

3. Najteža vrsta rada

Štaviše, zastupnička molitva nije samo najviši oblik hrišćanske službenego i najteža vrsta rada. Onome koji nije zastupnik ovo tvrđenjeizgleda apsurdno.

Većini se čini da je molitva nešto lako. Za teškoće se ne zna. A to jezato što ništa ne znaju o službi zastupnika. Njihove su molitve većimdelom usredsređene na same sebe, na svoje mile i drage, na svojevlastite interese, a tek katkada i na nekog neznabožca koji je uopasnosti. No, nikada im ni na kraj pameti ne pada da bi Bogu posvetilijedan određeni sat dnevno ili da bi pred njim bdili pola noći. Njihov je

110

molitveni život neustaljen. Drže ga za nešto drugorazredno izapostavljaju ga kad ih salete druge potrebe. Ko tako radi taj uopšte nepotkopava sotonsko carstvo. Eto, zato je takva "molitva" laka stvar.

Ali, hrišćanin koji stupi u službu zastupnika doživljavaće nešto sasvimdrugo. Sotona će činiti sve što je u njegovoj moći, da bi ga sprečio iometao. Sotonska prisutnost i protivljenje moći će se svesnoprimećivati.

I obeshrabrenje će nam presecati put. Neprestano će nam se činiti kaoda odustajemo. Nije li čudo da je Gospod ispričao onu priču o prijateljukoji kuca u ponoć. Ustrajanost je nezaobilazna u ovoj službi. Mi molimoizvesno vreme i budući da odgovor ne dolazi, obeshrabrimo se iodustanemo. Tako sotona upotrebljava svoje najuspešnije oružje protivnas i lomi našu odlučnost da budemo zastupnici.

Dalje, ako ništa drugo ne uspe, opteretiće nas radom. Sotona nasradije vidi na radu negoli u molitvi. On dobro zna da će rad bez molitvebiti rad bez sile i bez ploda. Stoga, ako nas samo uspe opteretitiradom, tako da nemamo vremena za molitvu − uspeo je postići ono štaje hteo.

Brate! Dopusti mi da te zamolim da ispitaš svoj život i utvrdiš da li jesve ono što radiš zaista bitno. Možda i ti ograničavaš vreme molitvedozvoljavajući hrišćanskim aktivnostima da zauzmu njeno mesto.Molim te, pre nego što bude kasno, da ispraviš svoju službu. Ispustiono što nije bitno i ne dozvoli da si pretovaren. Gledaj da imaš naraspolaganju vremena kako bi bio nasamo s Bogom i više ćeš učinitiza jedan mesec nego za čitavu godinu.

"Pozdravlja vas Epafras, koji je od vas, sluga Isusa Hrista; on sejednako bori za vas u molitvama" (Kol. 4:12). Čemu takva ustrajanost?Zašto toliko rada? Čemu toliko truda? Većina bi nas samo uputila svojumolitvu Bogu. Verovali bismo da je na nju odgovorio i više ne bismo

111

mislili o tome. No, nije tako s Epafrom. Bio je to pravi zastupnik. ZatoPavle i opisuje njegov molitveni život posvećen drugima ne samo kao"borbu" nego kao "jednaku borbu" − stalnu borbu. Ne kaže samo da se"bori", nego da se "jednako bori". Je li nam išta poznato o toj vrstislužbe?

"I napade ga smrtna teskoba, i molio se još usrdnije. Znoj pak njegovbeše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju. (Lk. 22:44). Ovako je molioSin Božji. I za Njega je molitva bila najteži posao. O, da, bila je toradost, jer zajednica sa Bogom uvek donosi radost i blagoslov; ali kadatreba da se susretnemo s neprijateljem onda molitva postaje borba.Pitam se: koliko znamo o ovom vidu molitve?

Sveta Reč kaže da je Hrist bio u smrtnoj opasnosti i pošto se molioneko vreme, počeo se moliti "još usrdnije". Taj je napor bio tako težak,užasan da se počeo znojiti krvavim znojem. Koja žestina! Kakvastrahovita borba! A kako mi izneverimo u našim zastupničkimmolitvama! Kako malo znamo o teretu što je ležao na Sinu Božjem!

"A tako nam i Duh pomaže u našoj slabosti; jer ne znamo za šta ćemose moliti, kao što treba, nego sam Duh moli se za nas neiskazanimuzdisanjem"

(Rim. 8:26). Ovde imamo sliku molitvenog života Duha Svetog. I Onmoli kao što se Isus molio. Obrati pažnju na jezik kojim se opisujeNjegovo zastupanje. Ono je izraženo rečju "uzdisanje". I da bismo imalipredstavu snage i trpljenja rečeno je da je uzdisanje Duha neiskazivo.Nema toga jezika koji bi mogao adekvatno, primerno izraziti žar kojimnas Duh zastupa. Zastupa nas neiskazanim uzdisanjem.

112

4. Najdelotvornije oružje

Zastupanje je najdelotvornije oružje hrišćanina. Ništa se ne možeodupreti njegovoj sili. Ono će obaviti posao i onda kad sve ostaloizneveri. Čudno je da se obraćamo drugim sredstvima sa ciljem daostvarimo nešto što samo molitva može postići. Bog je položio tomoćno oružje u naše ruke i očekuje da ćemo ga i upotrebljavati. Kakosamo mora biti razočaran kad vidi da ostavljamo to oružje na stranu izamenjujemo ga prirodnim sredstvima za obavljanje natprirodnedelatnosti.

Kad je D. L. Mudi prvi put posetio Edinburg (Škotska), u roku odnekoliko dana čitav je grad bio duboko potresen. Ne samo to, nego semanje−više i cela Škotska uzbudila. Tako veliko zanimanje su pobudilenjegove reči, da su uskoro čitavi vozovi ljudi dolazili iz svih delovazemlje kako bi prisustvovali na njegovim sastancima.

Šta se desilo? Odgovarajući na zastupničke molitve, koje su mu semesecima upućivale, Bog je odjednom pustio na l jude velikuzabrinutost. Hiljade su se odjednom zabrinule za svoje duhovno stanjei mase su bile privučene u Carstvo. Bilo je to jedno veliko, ako ne inajveće izliće Duha koje je Škotska ikada doživela.

Ali, šta je bio rezultat toga? Da li je to dovelo do istinskih plodova?

Pred nekoliko meseci posetio sam Stari svet i evo šta sam otkrio.Velike i istaknute vođe u evangeličkom i evangelizacijskom radu širomBritanskih ostrva, muškarci i žene koji su obavili najveća dela za Božjecarstvo, u većini slučajeva bili su obraćeni za vreme službe D. L.Mudija. Škotska nikada nije zaboravila to čudesno pohođenje. Kao štoće svako priznati, tajna leži pre svega u zastupničkoj molitvi.

„Neprestana molitva pravednoga mnogo može pomoći"

113

(Jak. 5:16).

Takva je Božja ocena zastupničke molitve. Sledeću ilustraciju možemouzeti iz Ilijinog rada. Kako je samo divno upotrebio onu od Boga datumetodu. Razmišljam o Iliji kako ide naokolo s ključem neba u svomdžepu. Vadi ga, stavlja u bravu oblaka, okrene i gle: nebesa suzatvorena i zaključana, te kiša ne može padati. Nakon tri i po godineopet vadi ključ iz svog džepa, stavlja ga u istu bravu, okreće i gle: kišapada kao iz kabla. Tako je Ilija rukovao snažnim oružjem zastupništva iostvario velika dela.

"I tako su Petra čuvali u tamnici. A Crkva se molila za njega Bogu bezprestanka"

(Dela 12:5). Petra je držala u tamnici čovečja sila. Zatim slede dve rečikoje nas vode u više područje, tamo gde su snažnije sile na delu:"molila je". Hvala Bogu da je prva Crkva znala za snagu zastupničkemolitve. Petar je bio oslobođen. Odgovarajući na vapaj Crkve, Bog jeposlao svog anđela. Zašto smo se odrekli takve molitve? Kako to dasavremena Crkva ima tako malo poverenja u moć zastupništva? Kolikosamo gubimo! O, kad bi Bog glasno progovorio i pozvao nas natrag udane prve Crkve, pa da još jednom spoznamo delotvornost ovog silnogoružja kako bismo i mi kroz zastupničku molitvu ostvarili natprirodnadela.

Nikada ne možeš doseći višu tačku od života "s desne strane prestolaVeličanstva na nebesima" (Jevr. 8:1). Kad se Isus Hrist vratio i seo sdesne strane Očeve, on je postao velik zastupnik svoje Crkve. On jezastupa već 19 vekova. Barem po Njegovom sudu, ovo je najvažnijaslužba koju ima da obavlja. "Život s desne strane prestola Veličanstvana nebesima" (Jevr. 8:1), najviši je oblik duhovne delatnosti. Dati se naistu službu znači činiti ovde ono što Hrist čini gore. Biblija kaže: "kadsvagda živi, da ih zastupa" (Jevr. 7:25).

114

Prijatelju, možda tražiš neki poseban dar. Možda očekuješ nekuneobičnu manifestaciju. Možda si radostan što poseduješ neko velikoemocionalno iskustvo i možda sa visine gledaš na one koji još nisuprimili ono što si ti primio, te smatraš da si, što se hrišćanskogdostignuća tiče, na kudikamo višem stepenu. Da te uverim da nije tako.Najviši oblik hrišćanske službe je zastupnička molitva. Najviši nivoduhovnog iskustva jest zastupnička molitva. Ako to nisi postigao, ondasi mnogo promašio. Ma, koliko da se ti hvalio svojim duhovnimiskustvima i duhovnim darovima koje si primio, služba ti je bez sile itvoji su darovi bezvredni ako ne znaš kako treba druge zastupati. KodBoga vredi samo "život prestola".

Oprosti mi ako izgleda da oštro govorim o ovom pitanju. No, mi živimou danima kada je sotona na mesto zastupničke molitve uvrstio uduhovnost toliko svetovnosti. Treba da budemo opomenuti kako bismobudno pazili da nas sotona ne prevari svojim planovima i da na krajune izgubimo taj najviši oblik duhovnog iskustva.

5. Svemoguće Božje sredstvo

Zastupnička molitva je svemoguće Božje sredstvo za izliće Duha.Nikada ni jedno duhovno probuđenje nije počelo a da nije bilo u vezi saovom službom. Neko je molio. Pregledaj zapise o najvećim duhovnimprobuđenjima prošlih godina i videćeš da je molitva bila njihova tajna iizvor. Bog bi breme brige redovno stavio na neku malu grupu, koja seuglavnom sastojala samo od dve−tri osobe. A ovi bi se toliko predalizastupničkoj molitvi, da je rezultat bio silno izliće Duha Svetoga.

Tajna velikog duhovnog probuđenja koje se zbilo dok je D. L. Mudi(Moody) propovedao u jednoj crkvi u Engleskoj jedne nedelje navečekada su stotine bile povučene u Carstvo, za neko vreme ostala jenerešena. Na kraju je tajna ipak došla na videlo.

115

Ispričali su nam da su zajedno živele dve sestre. Jedna od njih bila jeinvalid. Pre nekoliko godina pročitala je u novinama izveštaj o raduvelikog američkog evanđeliste D. L. Mudija. Teret je pao na nju. Odtoga dana počela se moliti da bi Bog poslao Mudija u Englesku dapropoveda u njenoj crkvi. Nakon njenih svakodnevnih molitvi bila je nakraju i uslišena. Jednog jutra se njena sestra vratila kući i ispričala jojda je u crkvi propovedao neki čovek po imenu Mudi.

Noseći veliki teret brige, sestra invalid se zatvorila odbijajući da joj ikopriđe. Čitavo popodne vapila je Bogu. I bila je uslišena: kiše blagoslovasu pade na skupštinu i stotine su bide spašene pri završetku večernjeslužbe. To je bio početak Mudijevog velikog rada na Britanskimostrvima. Bog je vidljivo udario svoj pečat, a sve je to došlo kao rezultatzastupništva jednog invalida.

Kada sam održao opštu evangelizaciju u gradu Baljmeni (Ballymeni),gde sam imao pred sobom najveće mnoštvo koje mi se ikada skupilo,pošao sam do jedne made školske zgrade, gde se četvoro mladih ljudiborilo sa Bogom u napornoj, pobedničkoj molitvi, u molitvi koja jerezultirala velikim duhovnim probuđenjem Irske 1859. godine.

Evo da citiram nešto iz učenja Čarlsa G. Fineja (Charles G. Finney),čoveka koji je izmolio duhovno probuđenje. I ovaj događaj potvrđuje daje zastupnička molitva Božje svemoguće sredstvo u istinskom radu naduhovnom probuđenju.

"Jedan pobožan čovek sa zapadnog dela ove zemlje bolovao je odtuberkuloze. Bio je siromašan i već godinama bolestan. Nekineobraćeni trgovac dobra srca, koji je živeo u tom mestu, slao bi mupovremeno ponešto za njegove potrebe i potrebe njegove porodice.Ovaj je osećao zahvalnost za tu ljubaznost, ali nije mogao uzvratiti kaošto je želeo. Na kraju je odlučio da će mu se najbolje odužiti ako semoli za njegovo spasenje. Tako je i počeo moliti, revno se obraćajućiBogu. U tom kraju nije bilo nikakvog duhovnog probuđenja, ali malo po

116

malo, na iznenađenje svih, trgovac je prešao ravno na Božju stranu.Vatra se upalila po celom kraju, usledilo je silno duhovno probuđenje imnoštvo ljudi se obratilo.

Taj siromašan čovek proživeo je u tom stanju još nekoliko godina.Nakon njegove smrti posetio sam mu grob. Njegova udovica mi je dalau ruke njegov dnevnik. Između ostalih zabeležaka bila je i ova:"Poznajem tridesetak propovednika i crkava." Zatim je odvojioodređene sate dana i sedmice u kojima je molio za svakog od tihpropovednika, za svaku od tih crkava, a jedno vreme u godiniposvećivao je molitvi za određene misijske stanice. Zatim su, podraznim datumima, sledili podaci, kao što su ovi: "Danas sam bio ustanju da namenim, kako ja to zovem, molitvu vere za... crkvu, i uzdamse u Boga da će tamo uskoro doći do duhovnog probuđenja." A podjednim drugim datumom napisao je: "Danas sam bio u stanju danamenim, kako ja to nazivam, molitvu vere za... crkvu i uzdam se daće tamo uskoro doći do duhovnog probuđenja. Tako je naređao velikbroj crkava, zapisujući da je molio za njih u veri kako bi uskoro došlomeđu njima do duhovnog probuđenja, što se i zbilo.

Udovica mi je rekla da je on za vreme svoje bolesti toliko molio, da seona često bojala za njegov život. Došlo je do izvanredno velikeprobude u čitavom tom području i činjenica da će se to zbiti nije bilasakrivena Gospodnjem sluzi. "Tajna je Gospodnja u onih koji ga se.boje" (Ps. 25:14). Tako je taj čovek, iako preslab telom da bi izašao izkuće, ipak bio korisniji svetu i crkvi Božjoj nego li svi bezdušni profesoriteologije te zemlje. Stojeći između Boga i pustoši Siona te izlivajućisvoje srce u molitvi punoj vere, "junački se borio i s Bogom i s ljudima, iodoleo..." (1. Moj. 32:28).

Postoje dve vrste sredstva koja su potrebna da se podupreprobuđenje: jednim se utiče na ljude, a drugim na Boga. Molitva jevažna karika u lancu uzroka koji dovode do probuđenja, isto tolikokoliko sama istina. Mnogi su vatreno koristili veru u svrhu obraćenja

117

ljudi, a polagali su malo važnosti na molitvu. Propovedali su, govorili idelili traktate s velikim žarom, a zatim su se čudili što su zaboravili onudrugu vrstu sredstva − delotvornu molitvu. Nisu opazili činjenicu, daistina sama po sebi nikada neće imati učinka ako tu ne bude DuhaBožjega, a Duh se daje kao odgovor na molitvu."

118

XVIII. "PAZI NA SEBE"

XVIII. "PAZI NA SEBE"

Želim ti skrenuti pažnju na tri reči. Naći ćeš ih u Prvoj poslaniciTimotiju, u četvrtoj glavi, šesnaestom stihu. "Pazi na sebe." Ovo su rečiapostola Pavla Timotiju. Od izvanredne su važnosti: "Pazi na sebe."

Dobro je rekao jedan od pisaca Starog zaveta: "Postaviše me dačuvam vinograde, i ne čuvah svojega vinograda, koji ja imam" (Pesmanad pesmama 1:6). Mnogo propovednika koji se brinu za tuđevinograde ne brinu se za svoj vlastiti. "Pazi na sebe."

Voda se može popeti samo do svog nivoa, ne više. Šta je propovednik,to će biti i njegova zajednica. Pokaži mi svetovnog pastora i pokazaćuti svetovnu zajednicu. Pokaži mi telesnog pastora i pokazaću ti telesnuzajednicu. Pokaži mi pastora što revnuje za duše i pokazaću tirevnosnu zajednicu. Pokaži mi pastora što deluje na misijskom polju ipokazaću ti zajednicu istih kvaliteta. Stara je izreka: "Kakav sveštenik,takav narod." Kakve li istine! Narod će biti ono što je i pastor.

Pretpostavimo da pošalješ telesnog misionara na rad u inostranstvo inakon pet godina se i sam uputiš tamo da proveriš kakvi su njegoviobraćenici. Šta ćeš naći? Otkrićeš da su i oni telesni. A pretpostavimo,da pošalješ duhovnog misionara na to pole rada i nakon pet godina, sei sam uputiš da proveriš kakvi su njegovi obraćenici. Šta ćeš naći?Naći ćeš da su i oni duhovni. "Kakav pastor, takav narod." Obraćeniciće biti ono što je i pastor. Kako li je velika odgovornost vođa!

"Što je rođeno od Duha, duh je." Ono što je rođeno od povrća − povrćeje. Ono što je rođeno od voćke − voće je. Ono što je rođeno od ribe −riba je. Ono što je rođeno od ptice − ptica je. Ono što je rođeno od

119

životinja − životinja je. Ono što je rođeno od čoveka − čovek je. Drugimrečima, ne možeš ukrštati vrste. Možeš postići nove raznolikosti unutarvrste, ali ne možeš postići nove vrste. Ovako kaže Biblija: "Šta jerođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je" (Jov. 3:6).

Eto, i tu imaš opet istu istinu − kakav pastor, takav narod. Telo uvekostaje telo. Povrće nikada ne postaje riba. Ptice se nikada nepretvaraju u sisare "Što je rođeno od tela, telo je." Telo je i telo će uvekbiti. Ne možeš ga izmeniti. Ako si duhovan, i tvoj će narod biti duhovan.Ako si telesan, i tvoj će narod biti telesan. Ako si svetovan, i tvoj ćenarod biti svetovan. Voda raste samo do određenog nivoa, ne više.

Ovde leži velika pouka, pouka koju je malo njih shvatilo. Ne možešpodići druge do nivoa svog propovedanja, niti ih možeš podići do nivoasvog učenja. Možeš ih podići samo do nivoa svog duhovnog stanja.Biće ono što si i ti. Odatle proizilazi važnost zadobijanja i održavanjatvog vlastitog iskustva. Mnogi pastori propovedaju velike propovedi azatim se čude zašto se članovi njihove zajednice ne uzdignu do nivoanjegovog propovedanja. To je apsolutno nemoguće. Biće ono što je isam. Može ih pridići do nivoa svog stanja, ali ih ne može pridići donivoa svog propovedanja.

Da bi proizveo duhovne rezultate, i sam moraš biti duhovan. Možešpropovedati i proučavati i najdublje istine, ali ćeš otkriti da se životi onihkojima govoriš ne menjaju tvojim propovedanjem iz jednostavnograzloga jer tvoj život ne podržava ono što kažeš. Važno je ono što jesi.

Božji poredak je nepromenljiv. Tvoje kuče ljubimac nikada ne možepostati tvoje dete. Pas je, i uvek će ostati pas, bez obzira šta on radiousled dresure. Voćka uvek rađa voće, i ništa drugo. "Što je rođeno odtela, telo je."

Drugim rečima, ono što je rođeno od telesnosti, telesnost je. Ono što jerođeno od svetovnjaštva, svetovnost je. Ono je rođeno od duhovnosti,

120

duhovnost je. Duhovnost u tebi proizvodi duhovnost u drugima. Stoga inije čudo da Pavle kaže Timotiju: "Pazi na sebe."

Sve je to sažeto u žarkim rečima neumrlog Bounda:

"Čovek čini propovednika. Bog mora stvoriti čoveka. Vesnik je redovnoveći od vesti. Propovednik je veći od propovedi. Propovedanje nijepuka predstava. To je izliv života. Dvadeset godina je potrebno da sepostane čovek. Prava propoved je stvar života. Propoved raste zatošto čovek raste. Propoved je snažna zato što je čovek snažan.Propoved je sveta zato što je čovek svet. Propoved je puna božanskogmiropomazanja zato što je čovek pun božanskog miropomazanja.Propoved ne može svojom životno darujućom snagom prevazićičoveka. Mrtav čovek daje mrtve propovedi, a mrtve propovedi ubijaju.Sve zavisi od duhovnog karaktera propovednika."

Vrlo je lako postati profesionalac. Onaj koji propoveda zato da bistekao sredstva za izdržavanje, radi plate, nikada neće imati uspeha. Aonaj koji propoveda radi cilja zbog kojeg bi propovedao i bez nekenaknade, ima pravu viziju. Božja Reč bi trebala biti oganj kojimpropovednik izgara. On bi trebao propovedati zato što ne može a da nepropoveda. Takav treba biti na oprezu da ne izgubi svoju prvu ljubav ida uvek izgara unutrašnjim ognjem. Neka takav uzme ove reči ozbiljnoi Bog će ga upotrebiti na blagoslov: "Pazi na sebe."

121

XIX. RODENDANSKA MOLITVA

XIX. ROĐENDANSKAMOLITVA

Na trideset i osmi rođendan, 8. novembra 1927. molio sam ovumolitvu: "Gospode, učini da budem čovek po Tvom srcu."

Rad je izbledeo, stvari koje su pre toga izgledale važne nestale su, svešto me je pre zanimalo poprimilo je drugorazredni značaj, a mojunutrašnji život pred Bogom postao je jedino vredan. I dok sam takokoračao tamo−amo po svojoj radnoj sobi, toga dana sam neprestanomolio u Duhu: "Gospode, učini da budem čovek po Tvom srcu."

Uvideo sam, kao nikada pre, da rad što sam ga radio, knjige koje sampisao, propovedi koje sam držao, mnoštvo sveta koje se okupljalo,postignuti uspesi koje sam postigao ne predstavljaju ono najvažnije;najvažniji je život što sam ga živeo, misli koje sam mislio, svetost srca,pravednost na delu; jednom rečju: moja transformacija, preobražavanjekojom postajemo slični Hristu.

I setio sam se nekih reči, s novim i dubljim značenjem negoli ikadaranije, i srce mi je zavapilo od boli i čežnje za takvim iskustvom. "Daspoznam njega" (Fil. 3:10); "Hrist u vama" (Kol. 1:27); "... nego živi umeni. Hrist" (Gal. 2:20); "Po volji Božjoj svagda življaše Noje" (1. Moj.6:9); "Poživje Enoh jednako po volji Božjoj" (1. Moj. 5:22). Zar ne mogui ja to ostvariti. Ne vredim li u očima Božjim više od svog rada i onogšto posedujem? Bog je hteo mene, a ne samo moju službu.

Zatim me je Bog pozvao u molitvu, molitvu koja će me učiniti čovekompo njegovu srcu. A ovo su bile moje molbe: "Gospode evo mojih ruku;

122

posvećujem ih Tebi. Neka nikada ne dodirnu ono što ti ne bi hteo dadodirnu, ni da urade nešto što je protiv Tvoje slave. Evo i mojih nogu;posvećujem ih tebi da nikada ne idu tamo gde ti ne bi bio. Evo,Gospode, mojih očiju. Neka nikada ne gledaju nešto što bi žalostiloTvog Duha. Neka moje uši nikada ne slušaju nešto što obeščašćujeTvoje ime. Neka se moja usta nikada ne otvore da kažu što ne bi bilopo tvojoj volji. Neka moj um nikada ne zapamti ni misao koja bizamagljivala osećaj Tvoje prisutnosti. Neka moje srce ne poznaje niljubavi ni osećaja koji nisu od Tebe. Amin!"

Video sam da je Bog zahtevao moju nepodeljenu pažnju. Sve drugomora zauzeti drugorazredno mesto. Prijatelji, mili i dragi, dom, novac,posao − sve, pa makar to bilo legitimno, sasvim na svom mestu − svetreba dati prednost Hristu. Moja nepodeljena pažnja mora biti danju inoću Njemu posvećena. Prvo Bog! Takav stav moram imati premaNjemu. Samo tada će biti u stanju da me blagoslovi. Samo tada ćumoći zadovoljiti Njegovo srce ljubavlju. Uvideo sam, naime, da u mojimodnosima s Bogom ne sme ništa stati između nas. Kao što muž trebabiti na prvom mestu kad je u pitanju ljubav njegove žene, tako i Bogtreba biti na prvom mestu u mom srcu. Kao što nijedan brak ne možebiti sretan ako supruzi svoju nedeljivu ljubav uskrate jedno drugom,tako isto moje zajedništvo sa Bogom može biti potpuno samo onda kadOn ima moju nepodeljenu pažnju. On hoće da svu svoju pažnjuusredsredim na njega.

Ono što je tražio od mene toga dana, to isto traži od svakoga. Da li mumožda poričemo Njegovo pravo? Ima li išta na ovom svetu vredno onepažnje koju On zahteva? Može li se prava radost naći izvan Boga?Mogu li nas usrećiti materijalna dobra? "Ako iko i obiluje, njegov životnije ipak osiguran njegovim imanjem" (Lk. 12:15). Bog nas je stvorio zasebe. On želi prijateljstvo i zajedništvo. Ići neprestano s Njim posredobesnog i izopačenog naraštaja, u svetu koji nema potrebe zaodvojenim životom, životom Duha Svetoga, u svetu kojem je bogsotona − ići kao što su išli posvećeni Brajnerd (Brainerd) i anđeoski

123

Flečer (Fletcher) dok su još bili ovde, živeći kao došljaci i stranci usvetu koji je razapeo našeg Gospoda − to je Njegov plan i NjegovaNamera s nama. Pa kako bismo onda mogli podneti da Garazočaramo, te tako promašimo Njegovu potvrdu, priznanje.

Bog hoće da budemo sasvim Njegovi. Postavlja se pitanje: da li sasvimpripadamo Isusu Hristu? Da li smo sasvim Božji? Zapamti: nedevedeset i pet posto, nego sto posto. U potpunosti predani Bogu.Stoga zatražimo od Njega da nas rastavi od sveta, od naših rođaka inaših domova, od svega onoga što se podrazumeva pod "telom", kakobismo oslobođeni od svega mogli Njemu posvetiti svoju nepodeljenupažnju. Ima mnogo toga u telu što je zakonito i samo po sebiopravdano. Hoćemo li se radi carstva nebeskoga odreći i onoga što jelegitimno, zakonito, ako bi naša jevanđeoska služba to zahtevala.Hoćemo li se odvojiti od naših milih i dragih, čak i na duže vreme, kakobismo bili sasvim Božji? Možemo li se njegovom milošću tako izdićiiznad tela, da nam Isus preko svog Duha, koji boravi u nama, budedostupan, osposobljujući nas da budemo sasvim njegovi i da muzahvalnim srcem kličemo: "Isus zasićuje"? On me je tome naučio, i nato mislim kad govorim: biti sasvim Božji, pripadati potpuno Isusu Hristu,postati "čovek po Božjem srcu. "

Biti dakle čovek po Božjem srcu znači staviti Boga na prvo mesto, ići snjim svakog trenutka, ne učiniti nešto što bi ga oneraspoložilo, nedozvoliti nešto što bi ga ražalostilo, živeti životom praktične pravednostii svetosti pred Njim, posvetiti mu svu svoju pažnju i neizmerno galjubiti.

Seti se da je David bio čovek po srcu Božjem. Ako je David i nakonsvog pada mogao biti takav čovek, zašto to ne bismo mogli i mi? "AliDanilo naumi da se ne skrvni" (Dan. 1:8). Mi treba da nešto odlučimo,a Bog će dati snagu da to ostvarimo. Tako, naime, postajemo sličniHristu, a to je najveći Božji plan s nama, to jest da budemo sličninjegovom Sinu. Biti hrišćanin već deset godina, a ne biti ništa više

124

sličan Isusu nego u vreme obraćenja − tragedija je! Ima ih koji su tekpre šest meseci spašeni, a sličniji su Hristu negoli oni koji su na putuveć šest godina. Samo oni koji provode mnogo vremena u Njegovojprisutnosti mogu postati Njemu slični. Samo oni koji mu posvećujusvoju nepodeljenu pažnju doista će Ga upoznati.

Da bismo dobili od Boga ono najbolje, moramo mu dati ono najbolješto imamo. Da bismo postali ljudi po Njegovom srcu, moramo muposvetiti svu svoju pažnju. Da bismo pobedili, moramo se predati. Dabismo živeli, moramo umreti. Da bismo primili, moramo dati.

O, koliko svežine u takvom životu, koliko radosti u zajedništvu sBogom! S tim se na zemlji ništa ne može meriti. Svi uspesi, svapostignuća sveta ne bi mogla to nadoknaditi. On je "ljiljan u dolini,""sjajna zvezda Danica," "ruža saronska," "zastavnik između desethiljada," "sav je ljubak" (Pesma nad pesmama). Prijatelji nikada nemogu značiti toliko. Čak nas i naši najbliži razočaraju. Novac donosisvoje breme, a slava svoju gorčinu. Ali Bog nas usrećuje. Bog nikadane donosi razočaranje. Hoditi s njim najslađa je stvar na svetu. Znatida je sve u redu, da nema ničega između, da nikakav crni oblak grehane sakriva Njegovo lice! O, to je zaista nebo!

Stoga molimo, nastojmo i živimo: "Gospode, učini me čovekom posvom srcu."

125

REC O PISCU

REČ O PISCU

Osvald J. Smit (Oswald J. Smith) je ime, koje je postalosimbol poletnog misionarskog rada i evangelizacije odkraja do kraja zemlje. Svojim zapaljivim porukama Osvaldje više nego iko drugi u našem veku pobudio hrišćane kaintenzivan i zdrav biblijski misionarski rad.

Smit se rodio 8.11.1889. u jednom jednostavnom seoskom domu.Odrastao je sa devetoro mlađe braće i sestara. Otac mu je biotelegrafista na železnici.

U šesnaestoj godini se odlučio na put hrišćanstva. Obraćenje jedoživeo u jednoj velikoj kampanji evangelizacije, koju su vodili dr R. A.Torija (Torrey) i pevač S. M. Aleksander (Alexander) u Torontu,Kanada. Kada je Tori na popodnevnom sastanku pozvao prisutne dapotraže Boga za svoje spasenje, mladi Osvald je odlučno prokrčio sebiput kroz mnoštvo slušalaca do Torija. Ovaj ga je uhvatio za ruku ipokazao mu put do sobe za molitve. Bilo je to 28.1.1906. godine.

Nije ni čudo, da je Osvald J. Smit, nakon što je došao pod jak uticajTorija i drugih vatrenih nosioca duhovnog probuđenja, i sam je postaojedan gorljivi evangelizator i svetski misionar. Čarls G. Finej (CharlesG. Finney) i David Brajnerd (David Brainerd) bili su mu naročiti uzori.

Osvald J. Smit kaže, da ga je "Bog pomazao za svedoka". Pomazanjesa Svetim Duhom je obeležje koje karakteriše njegov rad. Već kaoosamnaestogodišnjak pošao je kao misionar do Indijanaca u BritanskojKolumbiji (Kanada). Tu je radio godinu dana. Tokom jednogodišnjeg

126

rada u tom području došao je do saznanja da mu treba solidnijeteološko znanje za efikasnije propovedanje. Zatim je šest godinastudirao u Torontu, u biblijskom koledžu (Bible College) i u Mek Kormikteološkom seminaru (McCormik Theological Seminary) u Čikagu.Istovremeno je uz ohrabrujuće rezultate radio na širenju Božje Reči uviše crkava i za vreme školskih raspusta kao misionar međuIndijancima.

Uz evangelizatorski posao Smit je ujedno i misionar, pastor,jevanđelista, pisac i pesnik. Godinu za godinom tokom većeg deladnevnih časova uvek je zauzet nečim osobitim u radu za Božjecarstvo. Ujedno je bio i starešina i misijski upravitelj Narodne crkve(Peoples Church), Toronto. Ta crkva se brine za izdržavanje oko 350misionara na misijskim poljima širom sveta.

Smit je posetio sedamdesetak zemalja i većina velikih misijskih polja.Posvuda je vodio plodonosne kampanje evangelizacije i imao prilikevideti kako ljudi masovno prihvataju Hrista i kako mnoštvo mladih ljudiposvećuje svoj život za rad na širenju Jevanđelja. I danas, iako je veću godinama i ostario, taj plameni pastor se ne povlači u mir i odmor,nego nastavlja da bodri i poziva hrišćane svih zemalja da intenzivnijenastave sa radom na evangelizaciji sveta.

J. Malt

127

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Poslovice 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

128