Ivan Antić

SAMADHIJedinstvo svesti i postojanja

Beograd, 2017.

2

Izdavač:Samostalno izdanje

© Copyright: 2017 by Ivan Antić

Registrovano u JAAAutorskoj agenciji za Srbiju A.D.

kao autorsko delo.

www.ivantic.info

ISBN-13: 978-1978198715ISBN-10: 197819871X

3

PosvećenoDoinita Lapadat

(1943-2016)u maha-samadhiju,

s ljubavlju.

4

SADRŽAJ

UvodPriroda postojanjaPriroda energijeNe kreće se tvar nego informacija –sve je trenutno i ništa nije supstancijalnoNema mnoštva čestica:sve je samo jedna, božanska česticaParalelne stvarnostiDimenzije postojanjaČovek je mikrokosmos sastavljenod svih dimenzija prirodePriroda svestiSvest duše i njena inkarnacija u telo prekovišeg umaJedinstvo svesti i postojanja, duše i telaAko je sve izraz božanske svesti, otkuda zlo usvetu?Zakon broja sedam i sedam čakriPodela čakri na tri delaHercijanske i ne-hercijanske frekvencijePolarizacija suprotnosti u čakramaViša i niža egzistencijalna priroda čakriOsnovna priroda i značenje svake čakrePrincipi delovanja čakri u svetu i istorijskomrazvojuPrimeri delovanja čakri u istoriji duhovnosti

5

Primeri delovanja čakri u čovekovom ličnomrazvojuEnergetsko aktiviranje čakriFizičke vežbe za skladno aktiviranje čakriVežba imaginacije i disanja za aktiviranječakriPrincip očuvanja energije radi uzdizanjasvestiOsnovni principi uzdizanja svesti kroz čakreSamadhi - jedinstvo svesti i postojanja

6

UVOD

Postojanje i svest o postojanju sačinja-vaju sve-što-jeste i nije moguće ništa izvantoga. U svojoj suštini oni su jedno, ali ispolja-vaju se kao da su odvojeni, kao da su unekom odnosu, tako da odnos svesti i posto-janja stvara i omogućava spektar svega dru-gog, celu prirodu i sav kosmos. Njihov odnosje takav da cela priroda i sav kosmos postojekao težnja da se postojanje osvesti sebisamom u svim mogućnostima. Sve-što-jesteispoljava se kao sve-što-može-da-bude. Našum je samo činilac koji, kao prizma, prelamajedinstvenu svetlost svesti na spektar svegpostojanja. Izvan našeg uma postojanje isvest su jedno. Odnos svesti i postojanja je u suštinisvega, svih pojava, stvari i događaja, ali tasuština nigde tako jasno ne odražava svojuprirodu i složenost kao u čoveku i kroz čove-ka. U čoveku se svest i postojanje najjasnijerazlikuju i zato se samo u čoveku najjasnijespajaju u razumevanju i smislu. Može se sto-ga reći da je suština čovekova da bude u srži

7

tog odnosa svesti i postojanja, da ga sprovodii razume, i da podnosi sav teret tog truda.Suština čovekova je određena u svom odnosuprema postojanju, odnosno prema suštiniBića.1 Spolja se taj odnos izražava kao razvojcivilizacije, kulture i tehnike. Unutar čovekaspoj postojanja i svesti izražava se najpre kaorazvoj jezika i mišljenja, a na kraju kao samo-spoznaja, bogospoznaja ili prosvetljenje. Postojanje i svest su u osnovi jedno, alito jedno se izražava kao suprotnost, kao pos-tojanje i svest o postojanju. Postojanje jeuslovljeno sopstvenom uzročnošću, dok jesvest neuslovljena. Postojanje je jednostavno

1 Ovako je i Martin Hajdeger (Heidegger) definisaosuštinu filozofije. Pojam postojanja (ili egzistencije)ovde koristimo u istom značenju kao i filozofskipojam Bića. S tim jedino treba imati u vidu suptilnurazliku između pojma Bića kao ispoljenog postojanjakoje predstavlja svačije iskustvo, od Bitka kao suštinepostojanja koja je skrivena opažanju, koja nadilazi ilitranscendira um koji može samo čulima da opažaispoljeno postojanje, egzistenciju ili Biće. Dakle, Bitakje transcendentalna suština Bića, i samo u tom smisluse razlikuje od Bića, iako u apsolutnom smislu nije raz-ličit od Bića. Ovo razlikovanje ispoljenog Bića i neispo-ljenog Bitka je u suštini osvešćenja čovekovog i nazivase ontološka diferencija.

8

sve što postoji na bilo koji način, dok je svestkao prostor koji omogućava bilo čemu dapostoji. Na taj način je svest uvek iznad sva-kog postojanja i u suštini nezavisna od svega,transcendentalna. Samo zahvaljujući svojojtranscendentalnoj suštini svest omogućavaspoznaju apsolutno svega što postoji. Samozato što svest nadilazi postojanje moguća jeobjektivna svest o postojanju. Svest je samaspoznaja, sama transcendencija. Mogućnostza transcendenciju je suština svesti. Čovek je veza između postojanja i sves-ti koja omogućava postojanje. On ih spaja.Sva druga bića imaju samo postojanje, manjeili više složeno, ali uvek uslovljeno svojimograničenjima, cela priroda i postoji na tojspontanoj uzročnosti kojoj nije ni potrebnasvest o sebi. Samo čovek može da ima objek-tivnu svest o postojanju u svim oblicima imogućnostima, o celoj prirodi, i samim timobjektivnu svest o sebi. Simbolika krsta dob-ro oslikava odnos postojanja i svesti. Hori-zontalna linija je postojanje u vremenu, ver-tikalna linija je nadilaženje ili transcendenci-ja takvog postojanja vertikalnim uzdizanjemu svesti i razumevanju, nadilaženjem vre-

9

mena i uzročnosti. To je krst koji svaki čovekmora da nosi na ovom svetu. To je u suštinidiferencijacija svesti, odnosno razlučivanješta sama svest jeste. Može se konačno reči daupravo diferencijacija svesti i postojanjaustanovljavaju samu svest i samo postojanje.

Spajanje svesti i postojanja nije ništadrugo do sámo razumevanje postojanja, osno-va za um i kreativnost. Uvek kada nešto razu-memo mi smo spojili svest i postojanje. Uvekkada smo nešto novo napravili, ispravili ilipopravili, mi smo spojili svest i postojanje.Tako je nastala sva duhovna i materijalnakultura, sva civilizacija je posledica spajanjasvesti i postojanja kroz čoveka. Naš um dela na osnovu percepcije, apercepcija postoji radi ustanovljavanja. Mistalno ustanovljavamo sve što opažamo, svešto se zbiva, oko nas i u nama. Ustanovljava-nje je upravo čin spajanja svesti i postojanja. Zapravo, ovde je naglasak na tome dačovek može da ima objektivnu svest o sebi.Nema je u potpunosti i samim rođenjem.Čovekov razvoj je predodređen da razvija sveveću svest o postojanju na sve moguće nači-ne, čovekove aktivnosti i sva iskustva pred-

10

stavljaju sav spektar mogućih stanja izmeđupukog postojanja i objektivne svesti o posto-janju. Neki ljudi su bliže postojanju a dalje odsvesti, i za njih se kaže da su više nesvesni,dok su neki bliže svesti a dalje od slepe uslov-ljenosti postojanja. Razlike u stanjima svestiu čoveku i među ljudima uopšte jesu razlikeu stepenu odnosa svesti i postojanja u sva-kom čoveku posebno. Te razlike u stanjimasvesti u ljudima, odnosa svesti i postojanja,jesu osnova za sve razlike među ljudima, zasve životne drame, karakter i dinamiku civi-lizacijskog razvoja. Što su ljudi više svesnijito su više u jedinstvu, razumevanju i ljubavi;što su nesvesniji to su više uslovljeni prirod-nom uzročnošću, u sukobu sa prirodom i umeđusobnom sukobu. Zato što je čovekova suština određenaodnosom njegove svesti prema postojanju,čovekova suština je isto tako transcenden-talna kao i suština svesti. Da nije, ne bi moglada spaja postojanje i svest. Čovek zapravo ispaja i razdvaja svest i postojanje. To možesamo zato što je iznad oboje. Samo zato što jeiznad oboje on može da razume oboje. Nemože da ima iskustvo spajanja i jedinstva

11

svesti i postojanja bez iskustva njihove razd-vojenosti. Kada je čovek svestan ne samopostojanja kao takvog, i ne same svesti o pos-tojanju kao takve, već i sebe samoga kao klju-čnog činioca koji stoji u odnosu svesti i pos-tojanja, onda je takav čovek potpuno pro-svetljen ili ostvaren u svojoj transcendental-noj suštini. Jedino učenje koje predstavlja takvučovekovu suštinu jeste učenje sankhye.2

Jedina praksa koja na osnovu učenjasankhye sistematski dovodi čoveka do njego-ve suštine, koja u čoveku spaja svest i posto-janje, jeste učenje yoge koje je sakupio Patanj-đali u njegovom delu Yoga sutre, ili Izreke ojogi.3 U njemu se spoj svesti i postojanja nazi-va samadhi. Reč samadhi na sanskritu doslo-vno znači ’držati skupa’ ili ’sabranost’. Pata-njđali je samadhi definisao kao jedinstvo sub-jekta i objekta opažanja, svest jedinstva ili

2 O tome videti u mojoj knjizi „Sânkhya – drevna nukao prirodi i čovekovoj duši“.3 Da bi se ispravno razumeo Patanjđali neophodno jeupoznati se sa savremenim prikazom Joga sutri koje jeizneo Osho u delu Yoga: The Alpha and the Omega. Tusu izneti najbolji komentari Patanjđalijevih Joga sutri.

12

transcendentalnu svest, koja nadilazi podelena subjekt-objekt.

Potpuno ostvareno jedinstvo svesti ipostojanja u čoveku događa se kao samadhi. Ovde ćemo doprineti tom jedinstvutako što ćemo ga opisati sa svim detaljima,kako se ono događa i spolja i unutar čoveka.

13

PRIRODA POSTOJANJA

Postojanje je, prosto rečeno, sve štopostoji na bilo koji način. Samo postojanjepostoji. Nepostojanje nije moguće. Postojanjeje apsolutno. U svojoj suštini ono je kao pros-tor koji omogućava sve drugo. Svaki oblikpostojanja mora da se dogodi u prostoru kojiga omogućava, dok je sam prostor neuslov-ljen svakim oblikom postojanja. Stoga možese reći da se postojanje deli na sam prostorkoji sve omogućava, i na sve što je oblikova-no u prostoru. Ta podela je, međutim, samoprividna. Priroda naše percepcije prisiljavanas da tako vidimo stvari. Postoji samo pros-tor kao neuslovljena celina koja se oblikuje usvako posebno postojanje. Sve što postoji unekom posebnom obliku jeste sam prostorkoji se trenutno oblikovao u taj oblik posto-janja. Stoga, priroda svakog oblika postoja-nja, svih bića, stvari i pojava jeste trenutnost,sve to postoji samo kao trenutno oblikovanjeprostora u taj posebni oblik. Ne postoje bićani stvari po sebi, kao odvojene i zasebne

14

(supstancijalne) pojave, već samo kao trenu-tne modifikacije neuslovljene celine ili pros-tora. Na taj način sve je trenutno, sve jepovezano u jedinstvo i celinu. Kvantna fizika je početkom dvadese-tog veka otkrila da je naša materijalna stvar-nost u suštini polje čiste energije. To energet-sko polje nazvano je kvantno polje, ili uni-verzalno polje. Otkriveno je da ono postoji ideluje zapravo kao područje u kome se većnalazi sve ono što vidimo u svom grubommaterijalnom svetu kao ispoljeno. Kvantnopolje stoji kao skriveni ili implicitni poredakovom našem otkrivenom ili eksplicitnomsvetu u kome živimo.4 U njemu su već prisu-tne sve mogućnosti koje će se u skladu saokolnostima ispoljiti u vidljivi svet, kao nekioblik ili pojava, događaj. Prema tome, priroda stvarnosti je uvekjedna ista, ali postoji na dvojak način: kaoskrivena i otkrivena; kao neispoljena u svomkvantnom polju u obliku čiste energije, i kaoispoljena u nekom grubom obliku, ili kao

4 David Bohm – Wholeness And The Implicate Order(First published 1980 by Routledge & Kegan Paul)

15

događaj. Na taj način ne postoji ništa novo uuniverzumu, našem opažanju samo izgledakao novo ono što se iz već postojećeg kvant-nog polja svih mogućnosti ispoljava u našemiskustvu i opažanju. Samo zbog našeg ogra-ničenog opažanja nama izgleda kao da neštonovo nastaje. Sve što se ispoljilo već je posto-jalo u svom potencijalnom obliku. Ništa nemože da nastane iz ništavila, ako već nijepostojalo kao mogućnost. Sve ima svoj uzrok.Prauzrok svih uzroka je univerzalno kvantnopolje. Ono je u davna vremena identifikova-no u ezoteričnoj filozofiji kao etar i kao akašana sanskritu.

Akaša u prevodu znači prostor. Zato smo rekli da samo postojanje pos-toji i da nepostojanje nije moguće. Postojanjeje apsolutno: mi sami, svaka misao, iskustvo,svako delo, svaka stvar i svaki događaj ukosmosu oduvek su postojali i uvek će posto-jati, tačnije, postoje bezvremeno. Sve su tosamo modifikacije prostora, ništa po sebi i zasebe. Naše životno iskustvo je sačinjenosamo iz izdvajanja detalja iz te celine posto-janja u vremenu i prostoru. To izdvajanje

16

detalja je upravo diferencijacija svesti o pos-tojanju ili ontološka diferencija. Eksperimentalno je dokazano da tajsubatomski svet kvantnog polja deluje neza-visno od vremena i prostora, da je u njemusve povezano, da se informacije svih suba-tomskih čestica trenutno prenose s jedne nadrugu iako su one (prividno) odvojene u pro-storu. Drugim rečima, u tom kvantnompolju, osnovnom polju prirodne stvarnosti,sve je povezano u neraskidivu celinu. Prirodaje u svojoj osnovi jedna jedinstvena Celina,bez ikakvih podela. U skladu sa ovim otkriveno je da pri-roda stvarnosti odgovara hologramu. Tako jenastala teorija holografskog univerzumakoja kaže da je sve u kosmosu povezano nasličan način kao hologram u kome svaki delićsadrži sliku celine. 5

5 O univerzalnom polju u savremenoj fizici videtiknjigu Lynne McTaggart: The Field: The Quest for theSecret Force of the Universe (2003). O holografskojparadigmi videti u knjizi Michael Talbot: TheHolographic Universe, 1991. O razumevanju ipovezivanju svesti i kvantnog polja sa holografskimuniverzumom videti u delu Gregg Braden: The Divine

17

Ovo je važno za razumevanje svesti jeriz svega toga proizilazi da je svest u osnovicele prirode. Svaka čestica i svaki atom tre-nutno komuniciraju sa svim ostalim česti-cama i atomima u celom univerzumu. Celapriroda je jedan veliki informativni sistemkoji trenutno komunicira u svim svojim pri-vidno odvojenim delovima. Pored toga što jeodlika suštinske povezanosti, komunikacijaje osnovna odlika svesti. Holografsko jedins-tvo univerzuma omogućava njegovu trenut-nu komunikaciju koja je odlika svesti. Ovo jejedan složeniji način da se ukaže kako je svestpovezana sa postojanjem. Naš nervni sistem postoji u toj celinikao mehanizam koji usporava te trenutnekomunikacije svega sa svim, kao filter kojionemogućava da trenutno informacionokretanje svega u prirodi dospe do našeg opa-žanja. Naš mozak sa nervnim sistemom služisamo tome da zbivanje prirode uspori ispodbrzine svetlosti i zato mi opažamo samostvarnost koja postoji sporije od brzine svet-losti i u linearnom vremenu. Nervni sistem

Matrix: Bridging Time, Space, Miracles, and Belief,2006.

18

ne služi ni da stvori ni da prenosi svest, većda je uspori dovoljno da bismo mogli dakomuniciramo i postojimo u trodimenzio-nalnoj fizičkoj stvarnosti, ovako kako posto-jimo. Da nije tako, bili bismo izgubljeni ucelini prirode, ne bismo uopšte postojali uovom fizičkom obliku. Iz istog razloga, kadase rad mozga ili nervnog sistema onemogući,mi doživljavamo viša stanja svesti, višedimenzije, a fizički svet vidimo kao san jer unjemu boravimo sa vrlo ograničenomsvešću. Ali takav nervni sistem nas ne ogra-ničava u potpunosti jer naša svest je dalekoveća od njega. Ako bismo koristili samo ner-vni sistem bili bismo okoreli materijalisti iimali bismo opažanja u ravni sa životinjama.To nije tako kod svih ljudi. Možemo da koris-timo daleko veću svest i da menjamo stvar-nost, i svoju i svoje okoline. Naša svest je usuštini ista svest koja omogućava samokvantno polje. Te više mogućnosti naše sves-ti neki nazivaju božanskom svešću, ili jeodređuju kao našu vezu s Bogom, neki je odnedavno nazivaju kvantnim umom ili miš-ljenjem, kvantnom svešću. Ovde ćemo jenazivati jednostavno svešću ili svešću naše

19

duše, s tim što ćemo podrazumevati da jenaša duša individualni izraz božanske svestikoja sve omogućava, koja omogućava samopostojanje.

20

PRIRODA ENERGIJE

Ako je u osnovi svega energija, šta jeonda ta energija? Sama reč je grčkog porekla iznači ’biće u pokretu’. "En" je predlog i znači"u", a "ergon" je neko delo, tako je nastalakovanica energeia, što znači rad u nekomdelu, u delanju. Dakle, energija je rad i stva-ranje u nekom obliku, to je samo kretanjekoje neku ideju pretvara u konkretan oblik ilipojavu. Drugim rečima, to kretanje je vibra-cija s kojom se neka ideja ispoljava. U osnovisvakog kretanja i ispoljavanja jeste vibracija.Vibracija se zasniva na elektromagnetskojpolarizaciji. Polarizacija koja je u osnovi sve-ga, izaziva kretanje svega, od elektrona dogravitacije. To kretanje je energija. Zato seenergija uvek ispoljava kroz neko delovanje ipokret. Energija je vibracija, a osnovna vibra-cija prirode je ona kojom vibrira kvantnopolje. Ono se i sastoji samo od vibracija. Zatose kaže da je to polje čiste energije, ili da jeizvor sve energije (bezgranična energija nulte

21

tačke, tamna materija). Te vibracije se nazi-vaju i kvantna fluktuacija.6

Od početnih finih razlika u vibracija-ma, odnosno od kvantne fluktuacije, premamodelu fraktalne geometrije, postepeno nas-taju sve veće i složenije energetske razlike uvibracijama, odnosno različite vibratorno-energetske strukture i tvorevine. Od njihdalje nastaju još složeniji oblici koji se nagrubljem nivou pokazuju kao čestice, kaoskupovi čestica i kao atomi, koji se dalje pre-ma prirodi svojih vibracija privlače i odbijajui tako stvaraju još veće oblike kao što sumolekuli, dok na kraju skup molekula ne

6 Grčki pojam energeia mi danas koristimo za rečenergija. Grčki izvornik pod energijom shvata svakokretanje u postojanju, svako delovanje, samo kretanjepo njemu jeste energija. Budući da se sve kreće, deluje,onda sve možemo videti kao energiju. Međutim, jeziknam je danas zatamnio viđenje samoga postojanja kaoenergije, sve vidimo kao "mrtvu materiju" a podenergijom podrazumevamo samo ono štoproizvedemo sagorevanjem ili električnu energiju.Samo nas kvantna fizika i misticizam danas podsećajuda materija ne postoji već je sve samo energija. Čakrenam pokazuju kakva je veza svesti i energije u nama,odnosno sve aspekte delovanja svesti.

22

oblikuje ono što ovde vidimo kao neki fizičkioblik, neko biće ili kao pojavu ili događaj. Tako nastaju sve stvari i sve pojave, odnajfinijih energetskih vibracija kvantnogpolja do grubog fizičkog sveta koji opažamočulima. Zato je rečeno da je u osnovi svegaenergija. Kada smo rekli da je sve samo pros-tor koji se oblikuje u posebne oblike, reklismo da je zapravo sve samo akaša, kvantnopolje, koje postoji samo kao energija koja serazličitim frekvencijama oblikuje, odnosnoizražava u različite pojave. Stoga sve razlikekoje ovde opažamo, na primer, između meta-la i plastike, jesu u suštini samo razlike u vib-racijama na subatomskom nivou, česticekoje sačinjavaju metal vibriraju na jedannačin, a plastike na drugi. To je sve. Nemanikakvih razlika u materijalu jer ništa i nijematerijalno, sve je samo energija koja vibrirana različit način. Ali to nije sve što se o prirodi energijemože reći. Njenu suštinu tek možemo objas-niti na sledeći način. Ako je energija, koja je biće u delanju, usvojoj osnovi kvantno polje koje je bezvre-meno, energija je sve što se u kosmosu događa

23

i može da bude, energija je sažeto zbivanje sve-ga, najfiniji izraz zbivanja, zato što je i kvant-no polje takvo. Energija je u svojoj kvantnojsuštini potencijal (informacija) za svakomoguće zbivanje, nijedno zbivanje nijemoguće bez energije. Energija kvantnog poljai svo kretanje i zbivanje u kosmosu su jednoisto, ali zato što se to jedno zbiva u različitimdimenzijama i razmerama, energija se spolja,u svom grubom izrazu događa kao zbivanjesveta, dok u svom najfinijem stanju, kvant-nom polju ostaje kao čist energetski potencijal. Postojanje se u celosti zbiva izvanvremena, vreme u suštini postojanja ne pos-toji. Zato energija za svo zbivanje uvek možeda se ispolji u postojanju tokom vremena,može da se vrati sebi samoj, dok je još bilapostojanje u kvantnom polju. Krajnji ishodpostojanja, energija kvantnog polja, možeuvek da dođe do svakog čina postojanja uvremenu i prostoru. Ona to stalno i čini. Bez-vremeno kvantno polje se stalno ispoljavakao svekoliko postojanje u vremenu i prosto-ru. Zato svuda postoji energija u postojanju inije odvojena od postojanja. To je moguće jerje kvantno polje nezavisno od vremenskog

24

procesa. U grubom ispoljavanju energija jemalo ograničena namenom i oblikom dela-nja, ali uvek zadržava svoju izvornu kvantnuprirodu, inače ne bi bila energija. Energija je najfiniji oblik zbivanja,informacija za zbivanje. Početni kvantnioblik energije i krajnja posledica u oblikunekog zbivanja su jedno isto, jer vreme nepostoji u suštini postojanja. Na taj način pos-tojanje samo sebi daje energiju za svo zbiva-nje. Zahvaljujući relativnosti vremena ne pos-toji spoljašnji izvor energije za sve što se doga-đa u kosmosu.

25

NE KREĆE SE TVAR NEGO INFORMACIJAsve je trenutno i ništa nije supstancijalno

Ako je suština energije kretanje, šta seonda kreće? Kreće se informacija. Talas jesinhronizovano osciliranje koje pokreće sle-deće osciliranje. Talasom se ne prenosi jednatvar, čestica kroz prostor, već samo jednainformacija koja pokreće sledeću sebi odgo-varajuću informaciju. Svi grubi oblici nastajuna osnovu suptilnih informacija. Kao talasna okeanu. Ne kreće se površinom okeanajedan isti talas vode, već se voda sinhronizo-vano podiže i spušta tako da izgleda kao da sekreće jedan isti talas. Na taj način ništa nijesupstancijalno, ne postoji materija koja sekreće kroz prostor i vreme. Svi takvi oblici suzapravo trenutno stanje određenih vibracijaprostora, akaše, odnosno kvantnog polja. Svepostoji po tom principu trenutnosti. To je način na koji se prostor modifi-kuje u svaki oblik. Rekli smo da ne postojeposebni objekti u prostoru već da postojisamo prostor koji se trenutno modifikuje u

26

svaki oblik. Sada je jasno da je to bio druginačin da se kaže da prostor, koji je akaša ilikvantno polje, svojim vibracijama daje ener-giju i oblik svakom obliku postojanja kojegmi, usled ograničavajuće prirode naše perce-pcije, opažamo kao poseban oblik koji se zbi-va u prostoru. Sada nam takođe može bitijasnije da je svaka vibracija zapravo određenainformacija. Informacija je u suštini energije i obli-kovanja zato što je svest u osnovi informaci-onog uobličavanja. Svest je u osnovi svega.

27

NEMA MNOŠTVA ČESTICA:sve je samo jedna, božanska čestica

Da bismo razumeli prirodu postojanjanije dovoljno samo da kažemo da je ona usuštini energija kvantnog polja, niti da je kaotakva uređena po modelu holograma i da jetrenutna. Neophodno je da ukažemo zašto jepriroda postojanja takva. Samo tada ćemozaista moći da razumemo zašto je svest uosnovi celog postojanja. Svest se, naime, ne razlikuje od samogpostojanja. Inače ne bi bilo svesti o postoja-nju, kao što ne bi bilo ni samosvesti čoveko-ve. Stoga prirodu postojanja ne možemoodvajati od prirode same svesti, kao ni svestod samog postojanja, a postojanje i svest opostojanju ne možemo odvajati od čovekovesamosvesti. Sledeći svest samog postojanja poslu-žićemo se najosnovnijom logikom da bismorazumeli samo postojanje. Postojanje je onošto uvek postoji kao osnova svega što postoji,što je u suštini neprolazno i apsolutno. Sve

28

što postoji ima neku širu osnovu na kojojpostoji, neki uzrok; najšira osnova koja omo-gućava sve što postoji je Apsolut (ili Biće uplatonističkoj filozofiji). Njegova definicija jepotpunost; ništa nije moguće izvan njega,pored njega niti bez njega. Takođe i neuslov-ljenost, Apsolut je sloboda koja omogućavasve drugo. Stoga Apsolut ima božanska svojs-tva. Takođe ima svojstva prostora ili onogašto omogućava sam prostor u kome može dapostoji sve što postoji. Iako Apsolut nemasvojstava, prostornost je ono najbliže čimenaše razumevanje može da mu se približi.Stoga zamislimo božanski Apsolut kao čistprostor u kome nema apsolutno ničeg. Kaotakav on je neispoljen, neizražen, nije ni sves-tan samoga sebe i svojih mogućnosti. To sta-nje bilo bi skoro isto kao i nepostojanje. Alinepostojanje po samoj svojoj definiciji nijemoguće. Ovo stvara paradoks samoga posto-janja. Ako božanski Apsolut ostane neispo-ljen, ostaće kao ništa ili praznina, a ništa ilipraznina ne može da postoji. Taj paradoksstvara napetost u božanskom Apsolutu i teraga na ispoljavanje samoga sebe, na ispoljava-nje koje će ujedno biti i njegovo osvešćenje

29

samoga sebe i svih svojih mogućnosti. StogaApsolut kao sve-što-jeste ispoljava se kao sve-što-može-da-bude. To je osnovni princip pos-tojanja. Božanski Apsolut se zato najpre ispo-ljio na najjednostavniji mogući način, direkt-no kao sopstvena suprotnost. Drugačije nije nimogao. Suprotnost čistom beskrajnom pros-toru u kome nema apsolutno ničega, suprot-nost praznini, jeste jedna jedina čestica. Naz-vaćemo je prikladno „božja čestica“ – ali bezikakvih religijskih asocijacija. Bila je beskraj-no mala i sa beskrajnim potencijalom. Takvaje bila kao suprotnost beskrajno velikom ibeskrajno praznom prostoru. „Božja čestica“o kojoj ovde govorimo je u suštini samo vir-tuelna suprotnost neuslovljenoj prazninibožanskog Apsoluta; nije različita od Apsolu-ta, ona je samo njegova imaginacija s kojomon izražava sebe i sve svoje mogućnosti. Onanema masu niti išta deluje na nju. Neuslov-ljena je kao i sam božanski Apsolut. Sličnu ideju izneo je začetnik osnovnoglogičnog rasuđivanja u trodimenzionalnojfizičkoj stvarnosti, Euklid, u svome delu‘Elementi'. Euklidova geometrija nije običan

30

matematički sistem već matematički formu-lisana Platonova filosofija ideja. Euklid u‘Elementima' definiše tačku kao ‘ono štonema delove'. To je u stvari okultna Elejskadefinicija Bića odnosno Apsoluta; po njojupravo je Biće - Apsolut ‘ono koje nema delo-ve'. Na taj način tačka je geometrijski pojambeskonačnosti ili celine, Apsoluta. Tačka jeneprostorni entitet jer nezamisliv je prostorbez dimenzija, i zato se ovakva definicija tač-ke podudara sa metafizičkim pojmom Bića ilibožanskog Apsoluta. Tačka je takođe osnova orijentacije uprostoru, prve pojave postojanja. Na tajnačin, kada se Apsolut izrazi kroz svoju sup-rotnost, tačku, javlja se osnova za svakoobjektivno postojanje. To je takođe ona singularna tačka kojaje u mašti fizičara postojala pre navodnog’Velikog praska’. Naučnici su sledeći svoj materijalnium razvili teoriju da je ta „božja čestica“ eks-plodirala u „Veliki prasak“ od kojeg je nastaoceo kosmos i svi osnovni elementi, da sekosmos i danas širi usled tog praska, pa ćetako jednom i da se sažme kada se zamah

31

širenja istroši. Oni smatraju da je iz te jednesingularne tačke nastalo mnoštvo subatom-skih čestica koje u međusobnim reakcijamastvaraju složenije tvorevine, mnoštvo atomai molekula i sav materijalni univerzum. Međutim, svi prosvetljeni ljudi, kojivide stvarnost prirode kakva jeste, kazujuistu stvar: ništa ne postoji izvan božanskogApsoluta, on je sve što postoji i ispoljava se usve što je moguće da se ispolji; to njegovoispoljavanje je upravo svest o postojanju, i tanjegova svest je ista ova svest s kojom smomi svesni sebe. Oni zapravo kazuju da nepostoji mnoštvo već samo jedinstvo, da seBog ili Apsolut nikada nije izgubio već da jesve vreme onaj koji jeste ovde i sada, u sve-mu, kao sve-što-jeste. Šta se zapravo dogodilo sa onom tač-kom ili „božjom česticom“ ako ona nije eks-plodirala u „Velikom prasku“? Nije joj se ništa ni dogodilo, treba samorazumeti njenu prirodu. Kao kontrast samog Apsoluta, i bivaju-ći u samom Apsolutu, i ona ima sve moguć-nosti u sebi kakve ima i sam Apsolut. Onatako može, kako su to eksperimenti sa suba-

32

tomskim česticama i pokazali, da boravi nadva i više mesta istovremeno, da se ponaša ikao čestica i kao talas energije, i svi njenioblici su međusobno povezani u nelokalnojkomunikaciji. Drugim rečima: stvaranje jetrenutno i apsolutno, a nije linearno. Ta„božja čestica“ ima takva svojstva, i brzinudaleko veću od brzine svetlosti (brzina većaod svetlosne je takođe dokazana, ali se tidokazi skrivaju u mraku neznanja javnosti),da ona može da se pojavljuje i deluje na višemesta istovremeno, zapravo, ona se pojavljujei deluje na svim mogućim mestima istovreme-no. I ona to stalno radi, trenutno se, odnosnoistovremeno, pojavljuje u svim mogućimoblicima, ne može da bude mirna jer njenasvrha je da bude odraz svih mogućnostibožanskog Apsoluta. Budući da Apsolut nemože da postoji u vremenu i prostoru, ni nje-govoj virtuelnoj čestici ne treba vreme da bise manifestovala, niti je uslovljena prosto-rom. Zato je mnogo brža od svetlosti, odnos-no trenutna. Njeno trenutno pojavljivanje na mno-go mesta istovremeno, nedovoljno osvešće-nom posmatraču, čoveku sa usporenom

33

svešću, izgleda kao da ima više različitih čes-tica, kao da one stvaraju mnoštvo različitihatoma i elemenata, objekata u vremenu iprostoru. To tako izgleda samo zato jer jenjena brzina mnogo veća od brzine uma,opažanja i same svetlosti, ona je trenutna.Sav ovaj privid mnoštva elemenata i objekatas kojim je ispunjen sav kosmos stvara samota jedna jedina „božja čestica“ usled svojebrzine daleko veće od brzine svetlosti i nje-nog svojstva da kao ogledalo trenutno odra-žava sve mogućnosti božanskog Apsoluta.Kao što slikar sa jednom četkicom stvaramnoštvo slika u svim bojama i oblicima, takoi božanski Apsolut stvara svet samo sa svo-jom jednom česticom, koja i nije baš čestica upravom smislu te reči, već pre trenutni odrazbožanskog Apsoluta u svim detaljima imogućnostima. Na taj način ne postoji mnoštvo. To jekrajnja istina iza svih priča o jedinstvu, opovezanosti svega u Jedno, i o povezanostisvega sa Bogom. To je pozadina budističkogučenja o trenutačnosti stvaranja, jedinogobjektivnog učenja o prirodi stvarnosti na

34

ovom svetu; to je osnova advaita vedante kojagovori o nepostojanju dvojstva u prirodi. To je osnovni razlog zašto je svest uvekprisutna u celom postojanju, zašto su svabića plod svesnog, inteligentnog dizajna, a nenekakve evolucije; to je moguće samo usledtrenutačnosti samog postojanja. Da je posto-janje supstancijalno, da vreme postoji samokao linearno, zaista bi dugo trebalo svesti daputuje i mnogo energije da utroši pri tome.Trenutno postojanje svega kao jedne jedine(božije) čestice objašnjava kako su i svest ienergija inherentni samom postojanju.

35

PARALELNE STVARNOSTI

Budući da u osnovi postojanja nemavremena i da se sve zbiva trenutnom mani-festacijom "božje čestice", u holografskomuniverzumu, i da nema ničeg novog jer svešto se ikada ispoljilo u postojanju već je pos-tojalo u univerzalnom kvantnom polju kaomogućnost - stvarnost je sačinjena od svihmogućih stvarnosti koje postoje paralelno,ovde i sada. Svako kretanje bića jeste sukcesivnopretvaranje prostora iz jednog trenutnogstanja u drugo, a ne kretanje samog bića krozprostor. Ne postoje objekti koji se kreću krozprostor, već se prostor (akaša, kvantno polje)trenutno i sukcesivno oblikuje tako da, naovom grubom planu, na kome naša čula opa-žaju, to izgleda kao da se neki objekat krećekroz prostor. Slično važi i za stvarnost u kojojse trenutno nalazimo. Sve stvarnosti već pos-toje istovremeno ili, bolje reči, bezvremeno.Svojim stanjem svesti, kao vrhunskim priv-lačiteljem, mi izazivamo da nam se ispolji

36

određena stvarnost, tačnije, boravimo uodređenoj stvarnosti. Ona nije bila izvan nasi naše stvarnosti, negde objektivno daleko,već je uvek ovde i sada zajedno sa svim osta-lim mogućim stvarnostima. Svojim stanjemsvesti mi smo samo aktivirali jednu određe-nu stvarnost da bude dominantna u nama inašem okruženju. I ona će biti dominantnadotle dok naše stanje svesti to dozvoljava. Sapromenom stanja svesti menjamo i stvar-nost tako što jednostavno prelazimo u drugu,koja odgovara novom stanju svesti. Kao štone postoje objekti koji se kreću kroz prostor,tako ne postoje ni objektivne promene jedneiste stvarnosti, već stanje svesti aktivira pre-lazak iz jedne moguće paralelne stvarnosti udrugu. Svaka promena okolnosti i materijal-nih stanja nije spoljašnja promena, nikada seništa ne menja spolja, svet tako ne funkcio-niše. Uvek se samo menja jedna paralelnarealnost sa drugom. Kada nam se život pro-meni mi smo samo prešli iz jedne realnosti udrugu, iz jedne frekvencije u drugu, iz jednogstanja svesti u drugo, a nismo promenili svojživot kao neki objekat koji se menja. Svojim

37

stanjem svesti mi smo prešli iz jedne od svihmogućih istovremeno postojećih realnosti udrugu, a našem umu vezanom za telo i čulata promena izgleda kao spoljašnja promenasamo jedne realnosti. Stoga ako nešto želimo da promenimou svom životu, ne treba da zamišljamo da ježeljena realnost negde daleko ili u budućnos-ti i da moramo da je privlačimo. Ona je već tuali mi nismo svojom svešću bili usklađeni sanjom, već sa realnošću koja je već prisutna akoje želimo da se oslobodimo. Svako iskus-tvo, svaka misao, svaki predmet i svaki životkoji uopšte možemo da imamo već je ovde isada (potencijalno prisutan u kvantnompolju), ali ne vidimo ga i ne doživljavamo,nije naša realnost zato jer nismo usklađeni sanjegovom frekvencijom. To će postati vidlji-vo i aktuelno za nas onda kada promenimosebe, svoje stanje svesti u skladu sa određe-nom stvarnošću. Na taj način ništa ne dolazispolja, sve je već ovde i sada, jedini činilac jesamo svesni subjekt objektivnog zbivanja, misami, i naše stanje svesti. Ono određuje iaktivira stvarnost u kojoj živimo.

38

Naše stanje svesti, svaka naša misao,uvek automatski teži da se materijalizuje.Misao je uvek povezana sa materijalizacijomjer misao i jeste samo fina frekvencija nekegrube materijalne pojave. Gruba tvar i misao,ideja, jesu jedno isto, ali u različitim dimenzi-jama. Misao je najfiniji, a fizički oblik najgru-blji izraz iste stvari i realnosti. Misao jeinformacija za oblikovanje svake pojave istvari. Zato treba da nam bude jasno da uvekprivlačimo sve što nam se događa, svakustvarnost. Samo što toga nismo svesni panam sve to zgleda kao neka spolja nametnutasila i gruba realnost spoljnjeg sveta. Za pozitivna i negativna stanja važiisto pravilo. Mi uvek privlačimo ono s čimesmo usklađeni. To se događa automatski.Nije potrebno da neku pozitivnu i lepu real-nost namerno privlačimo, jer sve je već tu,već samo da dopustimo da nam se manifes-tuje. To ćemo dopustiti onda kada prestane-mo da sprečavamo da odu od nas negativnastanja i nepoželjne realnosti. Najveća teškoćajeste u otpuštanju negativnih stanja i realno-sti zato jer se ona zasnivaju na iluziji sup-stancijalnosti i objektivne materijalnosti,

39

dakle, na suprotnom od pravog stanja stvari,da je sve trenutno i nesupstancijalno, da je uosnovi svega svest i energija, da je celokupnopostojanje zasnovano na božanskoj svestikoja nije različita od nas samih. I logično jeda je sve negativno zasnovano na suprotnos-ti od božanske stvarnosti koja je pozitivna.Iluzija da je svet materijalan i objektivan,odvojen od nas i različit od naše suštine jeosnova svih negativnih osećanja i stanja, aotuda i negativnih realnosti. Dovoljno je zatrenutak da spoznamo ovo što je upravorečeno pa da dobijemo inspiraciju za prome-nu svakog negativnog stanja u kome živimou pozitivno. Ukratko, nije potrebno da privlačimodobra stanja niti da odbijamo negativna, većsamo da dozvolimo da nam se dobra ispoljejer ih inače uvek privlačimo samom svešćusvoje duše, i da negativna sama odu jer nisuu skladu sa našom suštinskom prirodom.Dopuštanje je u oba slučaja jedini problem.To je problem identifikacije nižeg uma, ula-ganja energije u niže čakre, kao što ćemovideti u daljem tekstu.

40

Još nešto moramo znati o paralelnimstvarnostima. Suština paralelnosti svih mogućihstvarnosti jeste trenutna priroda kvantnogpolja. Iz njega najfinije energetske vibracijesve više postaju složene dok ne postanu gru-ba fizička stvarnost. Ali gruba fizička stvar-nost i dalje u svojoj kvantnoj suštini ostajesamo trenutna vibracija, tako da ne postojeobjekti realni sami po sebi i za sebe. Objektisamo tako izgledaju zbog prirode našeg opa-žanja. Svaki trenutak pojedine vibracijekvantnog polja jeste jedna stvarnost. Kako ukvantnom polju nema vremena, sve realnos-ti su paralelne. Paralelne stvarnosti imaju veliki ras-pon prelaznih stanja, od kvantnog polja dogrube fizičke stvarnosti koju opažamo. Pos-toje paralelne stvarnosti koje su neprimetneza naše opažanje. Među nekima je razlikatako fina da se ne primećuje, ili možemo da jeprimetimo tek naknadno, nakon ispitivanja.To mogu da budu promene raspoloženja ilistanja svesti koje ne primećujemo dok namse ne dogodi nešto grubo kao njihov rezultat.To su promene stvarnosti u našem umu, i on

41

dela na isti način, sva moguća stanja uma većpostoje paralelno, a mi samo prelazimo izjedno u drugo. Ili su to neke sitne promene unašem okruženju. Neke su promene međunjima brže, a neke sporije. Neke se promeneodnose na različite dimenzije, neke na svetideja, neke na grube oblike, pa je i njihovaaktuelizacija raznovrsna. Neke promenestvarnosti se odnose na jednog svesnog sub-jekta, neke na dva, a neke na mnoštvo subje-kata koji u njima učestvuju. I od toga zavisinjihova aktuelizacija. Neke stvarnosti služekao osnova za realizaciju drugih stvarnosti,na primer neki prostor u kome može da sesmenjuje mnogo drugih stvarnosti. Kuća ukojoj živimo, grad ili država mogu da budušira stvarnost u kojoj će da se smenjuje mno-go individualnih stvarnosti. Stoga postoješira i uža polja stvarnosti, i subordinacijameđu njima. Planeta Zemlja je verovatnonajšira osnova stvarnosti koja na sebi nosimnoge druge. Zato zapravo i postoji kohe-rencija u prostoru i vremenu grubog fizičkogsveta u kome živimo: da bi paralelne stvar-nosti mogle da se smenjuju u svim svojimoblicima, od najfinijih do najgrubljih.

42

U stvaranju realnosti postoji i kolekti-vni učinak, ljudi zajedno stvaraju određenurealnost u kojoj žive, tako da pojedincu možebiti teško da je promeni sam. Za neke realno-sti potreban je kolektivan napor i rad, a zaneke je dovoljan i individualan. To zavisi odprirode realnosti koja se menja. Stvarnostipostoje u više dimenzija i razmera. Za nekestvarnosti dovoljno je malo se potruditi okonačina razmišljanja, za neke je potrebnomalo i fizičkog rada, za neke moramo da setrudimo i godinama, a za neke promenerealnosti potrebne su narodne revolucije imnogo krvi i znoja. Sve te stvarnosti suizmešane, od našeg jutarnjeg raspoloženja dovekovnog razvoja ljudske civilizacije. U stvaranju lične realnosti takođe jevažna tema našeg istraživanja i karmičkihiskustava u tekućem životu. Svi mi imamoodređenu temu i životni program u skladu sakarmičkom zrelošću. Sa time smo došli naovaj svet i to znači da ne možemo beskrajnobirati realnosti u kojima ćemo živeti i kojećemo iskusiti. Tema karmičkih iskustavakoja je odlučena pre rođenja obično dominirajednim životom, ali ne bezuslovno, već samo

43

dotle dok ne bude osvešćena. Tada se iskus-tva menjaju i nastavljaju na višem nivou.Svest i ispravno razumevanje uvek menjajustvarnost. Jedna ista životna stvarnost seponavlja i mi smo zaključani u njoj samo zatojer nismo svesni zašto nam se događa, jerodbijamo odgovornost za nju tako što ne pri-hvatamo da se ona događa zbog našeg sazre-vanja i osvešćenja; zato jer krivimo druge. Uholografskom univerzumu nema "drugih".Mi smo svesni subjekt svega što se dešava. Na kraju, paralelne stvarnosti ne bibile to što jesu da ne postoji mogućnost pot-punog prelaska iz jedne u drugu sa potpunimprekidom kontinuiteta. Ipak takav prelazakje za svesnog subjekta vrlo redak i zapravonepotreban, jer za prirodu posla koji svakisvesni subjekat ima na ovom svetu potrebanje kontinuitet realnosti i svih njihovih pro-mena kako bi se sačuvala svest o njihovojprirodi i smislu dešavanja. Kada bi neki sve-sni subjekat skakao iz jedne stvarnosti usasvim drugu ne bi mogao da izvrši zadatakzbog kojeg postoji. Delimičan prelazak izme-đu sasvim različitih realnosti događa nam setokom spavanja i dubokog sna bez snova.

44

Potpuni prelazak iz jedne stvarnosti u drugudogađa se svima nama spontano nakon smr-ti fizičkog tela. Takav prirodni prelazak upotpuno drugačiju stvarnost jedino je oprav-dan. Sve drugo bila bi zloupotreba položaja isukob interesa svesnog subjekta u procesuosvešćenja postojanja i same svesti.

45

DIMENZIJE POSTOJANJA

U svim ezoteričnim tradicijama priro-da stvarnosti se opisuje pomoću elemenata –zemlja, voda, vatra, vazduh. Ti elementi sim-bolično predstavljaju dimenzije stvarnosti.Najdetaljnije je opisana u Kabali gde su ovielementi opisani u učenju o tetragramatonu.Tetragramaton je četvoroslovna reč JHVHsačinjena od hebrejskih slova Jod, He, Vau,He. Od nje je nastalo ’ime božije’ Jehova zaupotrebu u narodu koji nije bio upućen uezoteričnu istinu da zapravo ova formula,JHVH, predstavlja četvoropolni princip uni-verzalnog stvaranja sveta kroz četiri elemen-ta: zemlje, vode, vatre i vazduha. Ona ujednopredstavlja sve dimenzije postojanja, četiridimenzije stvarnosti putem kojih se sve uprirodi ispoljava i materijalizuje, od informa-cije do grubog materijalnog oblika. U biblijskom predanju se kaže da je Bogstvorio čoveka po svome liku, to zapravoznači da je čovek mikrokosmos, da se u čove-kom biću nalaze sažeti u malom svi veliki

46

kosmički zakoni i principi; da je čovek kos-mos u malom. To zapravo ukazuje na holo-grafski model postojanja svega u kosmosu,gde svaki delić sadrži obrazac celine, da ništazapravo nije odvojeno u prirodi. Iznad ova četiri elementa ili principastoji još jedan koji je nazvan etar, na Istoku jenazvan akaša, što znači prostor. Etar omogu-ćava sve ostale elemente, kao što prostoromogućava sve drugo što može da postoji.Prostor je osnovni uslov postojanja svegadrugoga, svih oblika postojanja. Otuda je tajprimarni uslov tačno nazvan akaša ili pros-tor. Stoga imamo sledeći poredak u dimenzi-jama stvarnosti:

EtarVazduh

VatraVoda

Zemlja

Vazduh, vatra, voda i zemlja simbolič-no predstavljaju univerzalne principe proce-sa ispoljavanja svega. Eter ili akaša je nema-terijalni i nesvodljivi princip protežnosti nji-

47

hovog dešavanja. Etar takođe odgovarakvantnom polju u fizici. Budući da je čovek mikrokosmos, raz-ličite dimenzije čovekovog bića se premaelementima dele na sledeći način: Čisto prisustvo svesti i budnost pripa-daju elementu etra (akaša). Element vazduha označava inspiracijuidejama, svesnost koja je oblikovana i kojaoblikuje ideje, misli, mentalne obrasce. To jeprvi način na koji se svest aktuelizuje. Element vatre je područje mentalneaktivnosti, razmene ideja, pripremanja i ula-ganja energije za njihovo ostvarenje, izraža-vanje volje u skladu sa mentalnim obrasci-ma. Element vatre nastaje kada se udruževazduh i etar, kada se čista svest aktuelizujekao ideja i misao. One zajedno ne mogu da seispolje drugačije nego kao snaga koja pokrećestvaranje, kao energija. Kada se udruže etar, vazduh i vatra,odnosno čista svest, ideja i pokretačka snaga,nastaje element vode koja simboliše područjegde se u imaginaciji (astral) od mnoštvamogućnosti izabira jedna odgovarajuća idejai emocionalnim uživljavanjem održava u

48

jednom, stalnom, konkretnom i vidljivomobliku za usmerenje energije, koja se na krajurealizuje na planu zemlje ili fizičkog iskustva.

Tako je, na primer, proizvodnja auto-mobila u elementu vazduha prisutna tek kaočista ideja efikasnijeg kretanja; na nivou vat-re su svi mogući modeli prevoznih sredstavaikada napravljeni; na planu vode izabran je iisplaniran jedan određeni oblik (model), i onse konkretnim i stalnim ulaganjem energijena tim višim dimenzijama realizuje nazemaljskom planu putem fizičkog rada. Svešto postoji u fizičkom svetu zbiva se ovimprocesom i njegovo bolje poznavanje omogu-ćava čoveku veću kreativnost. Sve što stvo-rimo idejom i imaginacijom (vazduh i vatra) iuživljavanjem emocija u astralu (voda)materijalizuje se na zemlji. Ovde je važno uočiti da eter, koji odgo-vara kvantnom polju, jeste u osnovi svega, iliiznad svega, kao i prostor koji sve omoguća-va. U našem biću, mikrokosmosu, to je ujed-no i naša suštinska svest s kojom smo uvekprisutni u svim dimenzijama, s kojom zapra-vo i možemo biti svesni svih dimenzija icelog ovog procesa materijalizacije. Da svest

49

nije iznad svega toga, ne bi mogli svega togani da budemo svesni. Takođe je važno razumeti da u etru ilikvantnom polju sve već postoji kao moguć-nost, dok je stvaranje svega na nižim dimen-zijama samo aktuelizovanje mogućnosti. Sveje samo savijeno (skriveno, implicitno) ilirazvijeno (ispoljeno, eksplicitno) stanje jed-nog istog. Sve je to tako samo zato jer postojisamo jedna jedina božanska čestica, i jednajedina božanska svest koja deluje na tajnačin. Nema mnoštva. Stoga, zbog svega ovoga, najvažnije jerazumeti da sva naša moć stvaranja počivana moći delanja iz najfinijeg nivoa, čiste sve-sti kvantnog polja ili etra. U onoj meri u kojojdelujemo iz samog izvora svesti i razumeva-njem celog procesa ostalih dimenzija, tolikoćemo biti delotvorni.

50

ČOVEK JE MIKROKOSMOSSASTAVLJEN OD SVIH DIMENZIJA

PRIRODE

Dimenzije božanske svesti u prirodijesu energetski centri ili čakre u čoveku. Univerzum postoji po holografskomprincipu, sve se odražava u svemu, a holo-grafski princip univerzuma nije haotičan većsledi antropičko načelo prema kojem sutemeljne konstante prirode upravo takvekakve jesu da bi mogao da postoji svesni sub-jekat, tačnije svest o sebi, koja se, pored samebožanske svesti, najjasnije ispoljava u čove-ku. Zato je čovek mikrokosmos sačinjen odsvih dimenzija prirode. Rečeno je da smo mi, ljudska bića,stvoreni ’po liku božijem’, odnosno kaomikrokosmos upravo zato što smo sačinjeniod svih dimenzija prirode: od etra ili čistesvesti o sebi; od elementa vazduha ili men-talnog tela i misli; od elementa vatre kojinam daje nameru i snagu volje; od elementa

51

vode koji nam daje emocije i imaginaciju; i odelementa zemlje ili fizičkog tela. Zato možemo fizički da postojimo nazemlji, da osećamo (voda), da imamo svojuvolju (vatra) i da mislimo (vazduh). To namomogućavaju dimenzije cele prirode koje susabrane u našem biću kao mikrokosmosu. Čista svest o sebi je iz akaše ili etra,odnosno univerzalnog kvantnog polja, pro-gresivnim usložnjavanjem mogućnosti sves-ti o sebi, preko uma ili mentalnog tela, telavolje i emocionalnog tela oblikovala fizičkotelo. Tako mi imamo fizičko telo, osećanja,volju i um. To je način na koji se svest dušeispoljila na ovom svetu kroz nas. To je ujednoi način na koji smo zaboravili svest svojeduše. Čovekovo biće je tetragramaton. Kroz čovekovo biće univerzum stvara iosvešćava sebe samoga u svim svojim dimenzi-jama. Sva druga bića postoje na ograničennačin, nemaju sve dimenzije u sebi, ograni-čena su na jednu dimenziju i na određennačin opažanja.

52

Na nivou elementa vazduha svemogućnosti postojanja, koje su bezvremenosabrane u etru ili kvantnom polju, izražavajuse kao čiste ideje, mogućnosti, one se u namaizražavaju i kao misli. Svi objekti tu postojekao ideje. Sve misli već postoje, kao i svemoguće stvarnosti. Nijedna misao nije novaniti je naša. Ona se samo događa u nama,zbog blizine svesti duše svet ideja se u našojglavi brzo smenjuje i iskušava sve svojemogućnosti. Mi samo možemo da kombinu-jemo već postojeće misli i da neke samiponavljamo pa nam otuda izgleda da mi samimislimo. Mi nikada ne mislimo i ne stvaramosame misli. Misli postoje kao svet idejasamoga postojanja. Taj svet ideja u namanajkristalnije iskušava sve svoje mogućnostizbog blizine svesti naše duše koja boravi unašem, ljudskom telu. Svest duše je najvećiprivlačitelj zbivanja prirode ka svom duhov-nom ishodu, ka smislu sveg zbivanja, božan-skoj svesti Apsoluta. Zato se taj konačni smi-sao spoznaje samo u čoveku i kroz čoveka. Iako same misli nisu naše, i sve većpostoje, mi možemo da ih kombinujemo nanov način, na način koji bolje i savršenije

53

otkriva smisao zbivanja. To je naš zadatak naovom svetu. Ako samo koristimo misli ondapotpadamo pod uzročnost prirode i uslovljenismo njome. U onoj meri u kojoj stvaramo noveideje i bolje osmišljavamo stvarnost, usavrša-vamo je, u toj meri nadilazimo uslovljenostprirode. U ovome je sva razlika između čove-kovog ropstva i slobode. Nove ideje možemoimati samo boljom povezanošću sa svešćuduše dok smo u telu. Samo tako smo boljesvesni stvarnosti i možemo tu svest ovde daprimenimo. Na elementu vatre ideje se oblikuju uenergiju, prepoznaju se kao energija; u namase to izražava kao namera ili volja da se odre-đena ideja pokrene u ostvarenje, da ne ostanečista apstrakcija; svi objekti u elementu vatrepostoje u obliku čiste energije, namere ilivolje da se ideja ostvari. U elementu vode ideja udružena sanamerom i voljom dobija konkretne oblike usvetu imaginacije, u astralu, koji odgovaranašem emocionalnom telu. Svi objekti tupostoje u astralnom obliku, gde možemo daih konkretno zamišljamo u imaginaciji, sasvim detaljima.

54

Kada se svi ovi prethodni elementiudruže i saberu, objekat koji je prethodnopostojao kao ideja, u koju je ulagana energijai tako postao astralni oblik, materijalizuje sena elementu zemlje kao konkretan fizičkiobjekat, neka stvar ili događaj. Tada možemoda ga uzmemo u ruke i opipamo. Svi ti elementi postoje i deluju zajedno.Kada smo svesni nečega, kada vidimo nekiobjekat, u nama se automatski rađa misaokoja ga identifikuje. Mi imenujemo u misli-ma, ustanovljavamo sve što vidimo. Kasnijeto ne ponavljamo ali podrazumevamo. Takoradimo za svaki objekat koji ugledamo prviput, identifikujemo ga mislima, osmišljava-mo ga, dajemo mu ime. To svi uvek radimo,uvek sve ustanovljavamo i objašnjavamo, štaje šta i kako treba da se uradi, od malog dete-ta koje prstom pokazuje neku stvar, do nauč-nika koji otkriva neku kosmološku istinu. Sve pojave i svi objekti već postojeistovremeno u svetu ideja kao i na fizičkomplanu, kada, na primer, držimo kamen u rucii znamo u umu da je to kamen. To su paralel-ne realnosti jedne iste pojave. To je jedan istiobjekat, misao-kamen, ali samo zato što pri-

55

roda stvarnosti postoji kroz više dimenzija,on se deli i ispoljava kroz te dimenzije. Uelementu vazduha neki objekat postoji kaomisao u nama o tom objektu, dok istovreme-no držimo taj objekat u ruci kao fizički ostva-ren. Taj objekat istovremeno postoji i kaoideja u našem umu i kao fizički objekat unašoj ruci. To je jedna ista pojava koju samorazlike u dimenzijama dele na spoljašnjiobjekat i unutarnju misao. U nama je onmisao, a spolja je on fizički objekat. Zato je misao u nama jednako stvarnakao i spoljašnji objekti. Samo ih različitedimenzije dele i čine da izgledaju različito. Da bismo ostvarili svoje ideje trebasamo da osvestimo i uskladimo sve procesekroz koje one prolaze od ostvarenja do mate-rijalizacije. Zato što je čovek tetragramaton, jer seu njemu sažimaju sve dimenzije prirode,samo u čoveku se događa svest koja objedi-njuje ceo ovaj proces stvaranja i materijaliza-cije svega. Istovremeno, iz istog razloga,samo se u čoveku događa iluzija da su toodvojeni procesi.

56

Božanska svest Apsoluta sve omogu-ćava kroz različite dimenzije, od najviše i naj-finije, etra, do trodimenzionalnog fizičkogsveta predstavljenog elementom zemlje. Toje sve grublji i grublji proces, svet ideja sepretvara u konkretan oblik. Ali to je simultanproces koji se trenutno odigrava, ono što jemisao u svetu ideja ili elementu vazduha, toisto je istovremeno konkretan oblik nekogbića ili pojava u fizičkom svetu, na zemlji. Toje jedna ista stvar ali zbog višedimenzional-nosti samog postojanja događa se razlika upercepciji i to što je jedno izgleda kao različi-to, kao neki vremenski proces i odvojenodogađanje. Naš nervni sistem i čulno opaža-nje dizajnirano je tako da trenutni proceszbivanja celog postojanja uspori toliko da onizgleda kao postepen proces tokom vremena.

57

Svako kretanje je zapravo jedno istokretanje, od izmene misli do pokreta tela, alizbog prirode različitih dimenzija to izgledakao različito kretanje, posebno zbivanje, čak ikao da nema veze jedno sa drugim. Za toodvajanje ali i za spajanje zadužen je um(manas). Kao što kristalna prizma prelamajednu svetlost u različite dugine boje, tako idimenzije, od kojih je sačinjeno čovekovobiće, deluju na prividno razdvajanje jednogistog zbivanja u mnoštvo pojava i oblika. Privid stvaranja sveta kao mnoštva jesamo posledica kretanja individualne svestikroz dimenzije. U suštini sve je samo jedno isve se kreće samo u sebi, u božanskom apso-lutu kao njegova imaginacija. U savršenojspoznaji božanskog apsoluta ništa se ne kre-će, sve je samo on sam, svaki oblik i svakipokret je samo potvrda i afirmacija njegasamoga. I ta afirmacija njega samoga jeupravo svest.

58

PRIRODA SVESTI

Već smo dosta toga rekli o prirodi sve-sti govoreći o prirodi postojanja. Možda osta-je još samo da ukažemo na samu suštinu pri-rode svesti. Svest je ishod samog postojanja. Svestje postojanje koje je ispoljilo ili aktuelizovalosve svoje mogućnosti, celog sebe, sebisamome, koje nije nepoznato sebi samome.Svest je postojanje koje je došlo do svog smis-la, svrhe ili ishoda, ostvarenja. Postojanje se u celosti zbiva izvanvremena, vreme u stvarnosti ne postoji zatojer postojanje u svom najfinijem kvantnomnivou, akaši, već u celosti postoji. Zato svest opostojanju uvek može da se javi u postojanjutokom vremena, može da se vrati sebi samoj,dok je još bila postojanje u procesu osvešće-nja. Krajnji ishod postojanja, svest, može uvekda dođe do svakog čina postojanja. Ona to sta-lno i čini, svakog trenutka. Zato i mi ovdeimamo svest o postojanju. To je moguće jer jeiznad vremenskog procesa. Kada je u namakao svest o postojanu, tada je malo ograniče-

59

na vremenskom iluzijom, ali uvek zadržavasvoj puni potencijal, inače ne bi bila svest. Zato je svest uvek povezana sa dobrim,lepim i savršenim. Svest je sámo postojanje koje ustanov-ljava sebe sámoga. To se ustanovljavanjeuvek događa kroz čoveka. U svim drugimoblicima postojanje prosto postoji na svemoguće načine. Samo kroz čoveka postojanjedolazi do svesti o sebi, zato jer je samo čoveksposoban za transcendenciju vremena,ostvarenje ishoda postojanja, a on je za tosposoban zbog svoje duše koja je po svojojsuštini sam ishod postojanja. Na taj način nije moguće postojanjebez svesti, niti bi svest bila moguća bez pos-tojanja. Činjenica da postoji svest u postojanjudokazuje da je postojanje bezvremeno, daishod svakog postojanja već postoji u svomnajsuptilnijem, kvantnom nivou. Zato što jepriroda kvantnog polja da već sadrži potenci-jal svih mogućih zbivanja u prostoru i vre-menu, celokupnog postojanja, zato postojisvest u postojanju, zato je svest u osnovi pos-

60

tojanja. Zato se o toj osnovi može govoriti kaoo svesti kvantnog polja ili kvantnoj svesti. Suština svesti je u nadilaženju svakogmogućeg oblika postojanja i njegova objekti-vna spoznaja. Stoga je svest transcendentnapo svojoj suštini. Transcendentalno značiono što nadilazi, što je iznad. Svest je uvekiznad svakog oblika postojanja zato jermožemo biti svesni svakog oblika postojanja,svake pojave. Da svest ne nadilazi postojanjene bismo bili svesni samog postojanja.Možemo stoga reći da je svest ishod težnjepostojanja da spozna sebe, svaki svoj oblik isve svoje mogućnosti. Sav život se sastoji u toj težnji. Svakioblik života jeste neki oblik težnje da se izrazineka mogućnost postojanja, da se dođe dosvesti o postojanju. Biljke imaju svest, imajuje životinje a najviše čovek. Svi oblici životaimaju manju ili veću svest o postojanju i tanjihova svest se ne razlikuje mnogo odsamog njihovog postojanja. Ona je određenapostojanjem, drugim rečima, imaju svestsamo o objektu. Samo čovek može da ima isvest o postojanju i svest o samome sebi upostojanju, svest o objektu i o subjektu. Samo

61

čovek otkriva smisao u postojanju i čoveksmisao postojanja može jedino otkriti spoz-najom sebe samoga. To je otuda jer čovekovasuština nije različita od svesti koja omoguća-va samo postojanje. Čovekova suština jetranscendentna samom postojanju, čoveko-va duša nije od ovoga sveta, iako sav svetpostoji kao projekcija svesti duše, kao njeninteligentni dizajn.

62

SVEST DUŠE I NJENA INKARNACIJAU TELO

PREKO VIŠEG UMA

Božanski Apsolut kao sve-što-jesteispoljava se kao sve-što-je-moguće. On toradi putem procesa individuacije. Prva indi-viduacija svesti o sebi samoga Apsoluta jemonada svesti koja je ovde poznata kao duša.Duše su monade svesti božanskog Apsoluta,njegove individualne emanacije ili ispoljava-nja. Ove monade božanske svesti ili dušestvaraju sve moguće oblike postojanja kakobi kroz njih ispoljile sve mogućnosti božan-skog Apsoluta. One stvaraju kosmos i savživot u njemu. Svaka duša se sve više individualizujekako bi sve finije i preciznije osvestila svakumogućnost postojanja. Krajnja ili završnaindividuacija svesti duše događa se u oblikučovekovog bića i života. Princip je sledeći: Sam božanski Apso-lut ne može da postoji bez ispoljavanja, tadabi bio čista apstrakcija ili ništa. On mora da

63

se ispolji u svekoliko postojanje, u sve mogu-ćnosti postojanja. Svaki mogući oblik posto-janja, svaku pojavu, događaj ili stvar, mani-festuje sam božanski Apsolut. Ustanovljava-nje svake mogućnosti jeste svest o postoja-nju. Božanski Apsolut sebe projektuje umnoštvo individualnih monada svesti kojetreba da sakupe što više utisaka o svimmogućnostima postojanja i da ih vratebožanskom Apsolutu kao svest o njemusamome. To je nalik na kruženje, iako se usvemu tome bezvremeno zbiva sam božanskiApsolut, jer ništa nije moguće izvan njega.Sve je to kruženje unutar njegove sfere.Simultano i paralelno. Postojanje je kao ogle-dalo u kome se božanski Apsolut ogleda, anjegovo ustanovljavanje samoga sebe u sve-kolikom postojanju jeste svest. To njegovo ustanovljavanje samogasebe je bezvremeno, što znači da se u celostiveć dogodilo, i događa se svakog trenutka.Zato je svest u osnovi samog postojanja inezavisna od svakog oblika postojanja. Tonije vremenski proces, vreme je kolektivnailuzija našeg individualnog opažanja. Ali mine vidimo sve to iz perspektive samog

64

božanskog Apsoluta, već iz svoje individual-ne i vrlo ograničene perspektive koja se krećepo linearnom vremenu. Linerano vreme jeneophodno našoj percepciji da bi mogla daiskusi događaje u sledu i sa svim mogućimdetaljima. Detalji ne bi bili mogući da nemalinearnog vremena i trodimenzionalnog pro-stora. Stoga monade svesti božanskog Apso-luta postaju individualne duše koje se inkar-niraju i sakupljaju sve moguće utiske krozdramu života i svest o tim utiscima vraćajubožanskom Apsolutu kao svest o samompostojanju, kao njegovu svest o sebi. Na krajuciklusa inkarnacija, kada spoznaju smisaosamoga postojanja, duše se vraćaju svomeizvoru, onome što u suštini jesu, samombožanskom Apsolutu, a to su za sve iluzornovreme i bile, jer ništa nije moguće izvanbožanskog Apsoluta. Sve je on sam. U dušičovekovoj se ta spoznaja samo najjače i najči-stije kristališe i manifestuje. To je stanjesamadhija. Ta ista božanska svest se manifestujeu obliku elemenata i minerala, i tu upoznajesve mogućnosti prostog oblikovanja i kom-

65

binovanja elemenata. Zatim se manifestujekroz biljni svet gde se pored još složenijegoblikovanja upoznaje i sa osnovnom percep-cijom i počecima najprostijeg kretanja. Zatimse božanska svest manifestuje u životinj-skom obliku gde se pored svih mogućnostioblikovanja maksimalno usavršava moć kre-tanja i čulne percepcije. Svi biljni i životinjskioblici nisu ništa drugo do oblici usavršavanjakretanja i percepcije. Životinjski oblici mak-simalno usavršavaju kretanje i čulno opaža-nje kroz lanac ishrane. Sve životinje su hranajedne drugima, jedne su lovci i predatori adruge plen; jedne moraju da razvijaju sposo-bnosti kretanja i opažanja da bi našle hranu,a druge da bi se sačuvale. Tako se na prakti-čan način razvijaju moći kretanja i opažanjabožanske svesti u obliku životinja. Na krajudolazi ljudski oblik koji ima sve čulne i delat-ne organe, pa i ono što životinje nemaju, a toje individualni um, tako da pored svoga telamože da koristi i oruđa. Ima govor i reč, kojiomogućavaju pamćenje i čuvanje informaci-ja, njihovu razmenu i daleko brže sakupljanjeutisaka iz svih mogućnosti postojanja negošto može sav biljni i životinjski svet zajedno.

66

Za razliku od svih nižih oblika postojanja kojise ograničavaju na puki opstanak, čovek imadramu života, ima događaje i odiseju svihmogućnosti postojanja koja nadilaze pukiopstanak. Čovek ima karmu kojom skupljautiske postojanja tokom više inkarnacija krozsva moguća delanja. Kroz karmičku dramu imoć delanja čovek upoznaje smisao svihdešavanja, dobro i zlo, stvarno i iluzorno, ispoznajom smisla do kraja kristališe kvalitetsvesti o samom postojanju koju kroz sebevraća svom izvoru, božanskom Apsolutu. Za razliku od minerala, biljaka i životi-nja koji su razvijali percepciju svih mogućihoblika postojanja, čovek poseduje i um sakojim ima percepciju svega toga zajedno,može sve to da osmišljava nezavisno od vre-mena i prostora, takođe ima još percepcijusmisla događaja, rada i delanja. To je najfinijaoblast svesti postojanja. Karma znači rad, čini delo, kao i posledice delanja. Stoga karmaoznačava svest o uzrocima i posledicamadelanja i događaja kao takvih. Nije dovoljnapercepcija samog postojanja u svim oblicima,već i svega onoga što se u postojanju možeuraditi, kao i koje su sve posledice svakog

67

rada i dela. Čovek osvešćava delanje i posle-dice delanja, i smisao svakog mogućeg dela-nja i događaja vraća božanskom izvoru kaosvest o sebi. Konačna spoznaja smisla svihmogućih događaja u postojanju, samog zbi-vanja, jednaka je konačnoj svesti o sebibožanskog Apsoluta. Stoga se može reći da je smisao posto-janja u percepciji i njenom usavršavanju. Duša se ne inkarnira cela u telo čove-kovo, već to čini samo jedan njen manji deo.Svest duše se razgranava kao stablo u svemanje i manje oblike. Njena snaga je suviševelika da bi cela stala u jedno fizičko telo. Tonije ni potrebno. U telu se nalazi samo poten-cijal svesti duše koji je dovoljan za život togtela i sakupljanje svih utisaka, svih iskustavapostojanja. Sakupljanje utisaka o svimmogućnostima postojanja uvećava prisustvosvesti duše u telu. Ali taj proces mora da tečeod strane samog tela, kao da se svest u njemupo prvi put javlja, kao izdvojena i otuđena odceline (kojoj izvorno pripada). Ta mala privi-dno izdvojena i otuđena svest u telu je egočovekov, njegovo malo Ja ili fizički um. To je

68

svakodnevna svest uma sa kojom se služiobičan čovek na javi, na ovom svetu. Taj mali um/ego, identifikovan sa fizi-čkim telom, jeste krajnja tačka projekcijebožanske svesti od sebe same, u drugo, u svo-ju suprotnost. Tu se događa najveće pomra-čenje svesti o sebi. Takav čovek je potpunootuđen od izvora i celine kojoj pripada. Aliništa nije moguće izvan celine božanskogApsoluta i stoga je njegovo stanje samo iluzi-ja. Ta iluzija odvojenosti od same sebe je uje-dno i krajnja tačka kreativnosti božanskesvesti. Imati individualnu svest koja je ube-đena da je odvojena od svega je krajnji dometkreativnosti svesti koja sve Jeste. To krajnjestanje otuđenosti od same sebe je potrebnoda bi božanska svest kroz nju iskusila svesvoje suprotnosti. Od te tačke moguć je samopovratak izvornoj božanskoj svesti i to je onošto se čoveku uglavnom događa, on na svemoguće načine uči o prirodi stvarnosti i odelanju u njoj. Čovek gradi život i razvija civi-lizaciju samo zahvaljujući tome što je iskusiotu krajnju tačku najveće otuđenosti od sebesamoga, svoje božanske suštine. Sva ljudska

69

civilizacija i sve ljudske težnje zasnivaju se napovratku svojoj božanskoj suštini. Ta mala svest ili Ja u telu ne možemnogo da učini sama od sebe, ona mora daima pomoć više svesti, neku vezu sa dušom.Veza fizičkog uma i svesti duše jeste više Ja iliviši um. On nije inkarniran u telo čovekovoali ima stalnu vezu sa njim. Viši um ostaje navišoj dimenziji, između elementa vazduha ietra, i deluje kao posrednik fizičkog uma saobjektivnom svešću duše. Samo zahvaljujući toj vezi um može daima objektivnu svest o sebi i o svakom doga-đanju. Da je nema imao bi istu fizičku svestsamo o onome što čulima opaža, kao i životi-nje. Telo ima svoju inteligenciju, vrlo jednos-tavnu i uslovljenu, ali dovoljnu za opstanak.Veza sa višim umom i svešću duše dajenašem telu sve ono što nas čini ljudima iduševnim bićima. Ta veza, međutim, možekod nekih ljudi biti tako slaba da se oni nerazlikuju mnogo od životinja, da se ponašajuvrlo bezdušno i u svemu pogrešno. Koliko jeveza uma sa sveću duše slabija i manja, tolikotaj čovek manje vidi celinu i božansku prisu-tnost u svem životu, toliko se on više oseća

70

otuđen u negativnom svetu, toliko je i samnegativan, pa je zato i u sukobu sa svakomrealnošću. On nema objektivnu svesnost.Koliko je veza fizičkog uma sa višim umom isvešću duše jača i veća, toliko je objektivnasvesnost u njemu jača, taj čovek je svesnijisvog jedinstva sa božanskim Apsolutom, zanjega je samo postojanje izraz božanske sves-ti, i on je uvek pozitivan i dobar jer tu božan-sku svest prepoznaje kao svoju svest i kaosam život. U svesti, naime, ne postoje nikak-ve podele. Samo je jedna svest u svemu, odbožanskog Apsoluta do najmanje travke ičestice, i u nama samima. Viši um ima višu i širu perspektivu, onvidi iz više dimenzije svako zbivanje u širemkontekstu, i zato može da daje informacijenižem, fizičkom umu ili Egu koji ima vrloograničenu perspektivu, vidi samo ono što sečulima opaža, što mu je na dohvat ruke. Teinformacije fizičkom umu pristižu kao inspi-racija ili intuicija, iznenadni uvid, na javi ali ipreko snova, kada je fizički um potisnut i višium može lakše da deluje na čoveka. Fizički um je vezan za telo i čulna opa-žanja. Zato se događa da kada svest napušta

71

telo onda čovek ima mnogo šira i dalekosež-nija opažanja, jer ima kontakt sa višimdimenzijama i višim umom. Dovoljno je da semozak i nervni sistem, koji služe da uspore iograniče svest, malo poremete i zastanu uradu (usled neke traume ili droge) pa dasvest uma izađe iz njihovih ograničenja iopazi ponešto od više dimenzije, neku astral-nu pojavu, ili da se čovek nađe svesno uastralu i doživi vantelesno iskustvo. Vantelesna i astralna iskustva su naj-bolji primer povezivanja sa višim umom, jerviši um nije u telu. Kada svest nije ograniče-na telom onda se odmah lakše spaja sa višimumom. Ljudi koji lako postižu vantelesna iliastralna iskustva imaju jaču vezu sa višimumom. Problem može da nastane u tome štoje astral blizu fizičkog sveta pa ostaju utiscifizičkog uma, koji se tada mešaju sa inspira-cijom višeg uma, tako da ta veza ni u astralunije sasvim čista. Ali zato sa takvim iskus-tvom može lakše da se pročisti. To je, dakle, osnovna struktura svestiu čovekovom biću: svest duše koja se samodelimično utelovljuje i svest fizičkog uma kojase povezuje sa svešću duše preko višeg uma

72

koji stoji između fizičkog tela i božanske sve-sti duše.

Sva religijska i mistična iskustva čove-kova jesu odraz povezivanja fizičkog iliempirijskog uma sa svešću duše preko višeguma. Sav rast čovekov u svesti i spoznaji,svo spajanje svesti i postojanja, jeste rast pri-sustva svesti duše u telu. Iako ne može celada se otelotvori ona može da poveća svoje

73

prisustvo u fizičkom telu toliko da se telopretvori u svetlost.7 Mada je njeno veće pri-sustvo u čoveku vidljivo mnogo češće kaodobrota, ljubav, mudrost i prosvetljenje.8

Proces prisustva, rasta i opadanja sves-ti duše u telu odražen je sistemom čakri.Čakre su psihoenergetski spojevi svesti i posto-janja u biću čovekovom. Njihova raznovrsnost

7 O iskustvima manifestacije svesti duše kao svetlostivideti u delu Mirča Elijade: Mefistofeles i Androgin(Mircea Eliade: Méphistophelélès et l'Androgyne), Gra-dac, biblioteka Alef, Čačak, 1996.8 Nikola Tesla je isto izrazio sledećim rečima: "Aristo-tel je učio da u vasioni postoji nepokretna entelehijakoja sve pokreće i misao je njen glavni atribut. Istotako ja sam ubeđen da je ceo svemir objedinjen kako umaterijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji uvasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu,sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam nje-govu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni itime je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu togajezgra, ali znam da postoji i kada hoću da mu pridamkakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVET-LOST, a kada pokušavam da ga shvatim duhovnoonda je to LEPOTA I SAMILOST. Onaj koji nosi u sebitu veru oseća se snažan, rad mu čini radost jer se i samoseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji."

74

odražava raznovrsnost stanja svesti u čove-ku i njegovom načinu postojanja. Božanska svest je kroz svoje individu-alne monade ili duše oblikovala ceo kosmos,svu egzistenciju. U sećanjima duša na životpre rođenja,9 u hipnotičkoj regresiji, dolazi-mo do informacija da su duše kreirale sveostale oblike života, biljne i životinjske vrste,pre nego što su se inkarnirale u ovom telu.Tada su se uvežbavale u kreativnosti. To suzapravo radile pomoću božanske svesti kojasve omogućava, jer su i one same potekle odbožanske svesti. Takođe iz hipnotičkih regre-sija imamo izveštaje da je naša duša projek-tovala sadašnji život i telo u kome živimo. Toje samo delić istine. Zapravo, mi smo, kaoduše, učestvovali u stvaranju samog kosmo-sa, same planete Zemlje, cele prirode, svihuslova u kojima ovo telo živi. Besmisleno jeverovati da smo stvorili ovo telo a ne i sveuslove u kojima telo živi, a ono živi u holo-grafskom univerzumu u kome apsolutnoništa nije odvojeno od celine prirode. Zemljukoju gazimo, vodu koju pijemo, vazduh koji

9 Michael Newton: Journey of Souls, Case Studies ofLife Between Lives, 1994.

75

udišemo sami smo stvorili – naravno ne mikao ovaj mali izgubljeni ego, um identifiko-van sa telom, već kao duše, kao sastavnidelovi božanske svesti koja sve omogućava. Monade božanske svesti, izvori našeduše, stvorile su najpre sam kosmički pros-tor, zatim zvezde i sva nebeska tela i sveuslove potrebne za organski život. Celokup-no postojanje je rezultat inteligentnog dizaj-na. Dizajna inteligencije naše duše.

76

JEDINSTVO SVESTI I POSTOJANJA,DUŠE I TELA

Kada ovde govorimo o jedinstvu svestii postojanja, sve se to odnosi i na jedinstvoduše i tela. Kao što na globalnom planu svest ipostojanje stvaraju sav kosmos, tako na indi-vidualnom planu duša i telo stvaraju kosmosdogađaja jednog individualnog bića, čoveka,magiju događaja koja se još naziva i karma.

Karmu i prirodu samih događaja trebarazumeti na sledeći način. Ne postoje granice u prirodi, u stvar-nosti; za prirodu ništa nije samo spolja, niti jeišta samo iznutra. Tako ni granice našeg tela,naša koža, nije nikakva granica. To je samoiluzija fizičkog (empirijskog) uma/ega. Svi oblici i pojave u kosmosu su uosnovi elektromagnetske pojave. Takva jepriroda kvantnog polja. Tek iznad njega, namnogo grubljem nivou, postojanje se obliku-je u atomskom i molekularnom obliku,hemijskim procesima prema fizičkim zako-nima. Ali u osnovi svega je elektromagneti-

77

zam. Kosmos je u suštini elektromagnetskapojava. Zvezde su velike elektromagnetskepojave, gravitacija je elektrostatička pojava uvelikim razmerama. Planete su veliki elek-tromagneti koji samim svojim kretanjem(magnetnom indukcijom) izazivaju životnuenergiju kao i događaje - jer, nema granica.Životna energija i događaji su jedna ista poja-va, ali u različitim razmerama. Zemlja je sa jonosferom velika induk-ciona mašina, a to su i sva nebeska tela kojarotiraju. (Zemlja je nula, a jonosfera faza, i nasvaki metar od tla napon je veći za 100V, nji-hovom indukcijom nastaju gromovi i munje,oko stotinu svake sekunde). Na koji način prostor sačinjava našetelo i karakter, događaje i sav život? Kreta-njem najvećih objekata koji sačinjavaju pros-tor - kretanjem planeta i zvezda, jer šira celi-na sačinjava manju. Sve postojeće sačinjenoje od životne energije, a životna energija naZemlji potiče od magnetne indukcije kojanastaje kruženjem Meseca i drugih planetaoko Zemlje, kao i kruženjem Zemlje oko Sun-ca. Sve to zajedno nastaje iz opšte elektroma-gnetne osnove, etra ili akaše. Planete su

78

magnetna tela i svojim kretanjem one proiz-vode životnu energiju i sva kretanja živihbića. I sve događaje, jer nema granica u pri-rodi. Zakonitosti po kojima planete izazivajudogađaje otkriva nauka astrologije. Međutim, kako mi gledamo na stvar.Priznajemo da je naš metabolizam, ono što sedešava ispod naše kože, spontano i prirodnouslovljeno, i tu istu spontanu prirodnu uslo-vljenost pripisujemo i makrokosmičkim zbi-vanjima. Ali svemu ovome što je izmeđumikro i makrokosmosa, našem ljudskomdelanju, dajemo poseban status i pripisujemomu nekakvu 'slobodu'. To je samo iluzija egaodnosno fizičkog ili empirijskog uma. Kretanje Zemlje pokreće naše telo.Kada bi Zemlja i sve u kosmosu stalo, i našetelo bi sámo stalo i raspalo se u prah. Bez kre-tanja kosmosa ni mi ne bismo mogli da sekrećemo. Tako, neprobuđena bića se nikadane kreću svojom voljom; ona su u potpunostisačinjena i pokretana od strane šire celine.Na potpuno istoj osnovi na kojoj se krećeZemlja oko Sunca, vetar i oblaci, tako se kre-ću i sva živa bića na Zemlji, kao i mi sa njima.

79

Nauka koja detaljno pokazuje kako širacelina, planete, pokreću svo zbivanje, odnašeg tela i uma, karaktera i temperamenta,do svih vanjskih događaja, jeste nauka astro-logije. Astrologija je potpuno empirijskanauka koja se zasniva na principima koji sutek nedavno otkriveni i nazvani 'holografskimodel univerzuma', 'jači antropički princip' i'električni kosmos'. Mi nikada nismo udahnuli vazduh, nitismo pokrenuli ijedan otkucaj svoga srca, kaošto nismo niti išta drugo učinili u svomeživotu; sve je to priroda činila dok smo misamo zamišljali 'to sam ja učinio' i 'to je mojebiće'. Svaka predstava o našoj individualnos-ti i delanju je čista fantazija. Sve je Jedno. Niš-ta nije naše. Sve pripada celini. Usled togjedinstva u svakom biću može se spoznatisav univerzum. Ali svest o tom jedinstvu prirode tako-đe ukazuje da ga naša suština nadilazi. Mismo transcendentalna duša, a ne priroda.Zato svega u prirodi i možemo da budemosvesni. Stoga taj poklopac prirodnog uslov-ljavanja nije potpuno zatvoren. U svu tuuslovljenost uvukla se svest transcendental-

80

ne duše. Tu nastaje čovekova priča, karma.Svest duše unosi princip slobode, ona oslo-bađa od karme i uslovljenosti onoliko kolikoje prisutna u postojanju, u telu i delovanju.Svest duše privlači zbivanje ka smislu, kasvesti o sebi. Priroda bi bila sama sebi dovo-ljna, džungla je puna života i ništa osim njene bi postojalo na ovom svetu da se nije ume-šala svest duše da postepeno silazi u telo sveviše i više. Tako je nastalo sve što je čovekstvorio svojim rukama. Postepen silazak svesti duše u telo injeno delovanje kroz telo izraženo je psihoe-nergetskim centrima u čovekovom telu iličakrama. Čovekova dela su kombinacija prirod-ne uslovljenosti i svesne slobode. Kombinaci-ja svih planetarnih uticaja, koje opisuje nau-ka astrologije, sačinjava svo zbivanje komesmo izloženi. Ali nismo u tome uvek pasivni,to nije sve što se događa. Ovde smo kao dušedošli da u sve to unesemo princip svesti ismisla, razumevanje svega toga, i sama svesto tome, sámo razumevanje će uneti slobodudelovanja. Što više svesti i razumevanja uno-simo u život i postojanje, toliko više smanju-

81

jemo uslovljenost prirode. To priroda kao i datraži od nas, da je osvestimo u svim detalji-ma, i onda se povlači. To se događa kako usvetu tako i u čoveku, u svakome od nas. Svačovekova karma se sastoji od nastojanja dasvesno nadiđemo područje nesvesnog i uslo-vljenog. U velikoj meri smo na ovom svetusamo svesni svedoci koji tek povremenomogu da delaju svojom voljom. Da bismopovećali udeo svesnog delanja svojomvoljom potrebno je više života ili inkarnacija.Kada u poslednjem životu inkarnacijskogciklusa potpuno ovladamo svesnim dela-njem i svojom slobodnom voljom, onda smose oslobodili, ali ujedno i samu prirodu dovelido smisla njenog postojanja, potpunograzumevanja, ne samo kao svedoci već i kroznaša dela. Mi smo ovde da bismo postojanju dalismisao. Da bi se ispravno razumeo odnos pri-rodne uslovljenosti i slobodne volje trebazapamtiti sledeću definiciju: čovek ima slobo-du delovanja samo ako dela ka spoznaji iosvešćenju, buđenju, ka jačanju prisustva sve-sti duše. Ako dela iz nekih drugih pobuda i

82

razloga onda uvek dela pod prirodnim uslov-ljavanjem. Razlog za ovo je u tome što je svestduše princip slobode u prirodi. Stoga, samoako dela zbog svesti duše i od nje čovek delaslobodno, nadilazi prirodnu uslovljenost.Svako drugo delanje čovekovo je potpunouslovljeno prirodnom uzročnošću, iako on tone može lako da uvidi jer je uslovljenost takoširoka i složena da čovek najčešće ima ube-đenje da ona i ne postoji, da on dela svojomvoljom i nezavisno, ili samo povremeno pri-znaje uslovljenost. To je zato jer uslovljenostobuhvata i sam um, koji spada u najfinije,informativno zbivanje prirode. Nesvestančovek nema svoju volju niti slobodu. Svojuvolju i slobodu nezavisnog delovanja čovekmože da ima samo od svesti svoje duše zatošto je njegova duša transcendentalna uodnosu na um i na celu prirodu, nezavisna iuvek slobodna. Stoga, kada učimo i radimo na sebiradi osvešćenja onda delamo protiv prirodneuslovljenosti i nadilazimo je. Kada tako delačovek zrači plemenitošću, dostojanstvom iuzvišenošću. Takvo delanje je izvor sreće začoveka, možda ne trenutne, ali sigurno traj-

83

ne. Sva kreativnost čovekova na ovome svetuje nastala takvim nadilaženjem uslovljenostiprirode. Kada sledimo prirodne impulse bezusmerenja ka osvešćenju i učenju, ondadelamo kao mašina, potpuno uslovljeniširom celinom iako sebe obmanjujemo dadelamo svojom voljom vođeni nekim iluzor-nim, subjektivnim razlozima. To je zato jernam je i um uslovljen kao i telo. Kada takodela čovek se ne razlikuje od ostalih uslovlje-nih bića koja robuju prirodnim nagonima.Bez svesti duše čovek je nizak i jadan. Takvodelanje je uzrok sve patnje koju čovek doživ-ljava na ovom svetu. Sve ovo se može sažeti u zaključak dačovek ne može da menja spoljni svet dok nepromeni sebe. Menjajući sebe menja spoljnisvet na najbolji mogući način. Zapravo samosebe i može da menja, to je jedina slobodakoju ima, spolja je sve uslovljeno širom celi-nom (astrološkim i drugim prirodnim zako-nima). Stoga možemo da utičemo na spoljaš-nji svet samo indirektno, menjajući sebe.Rezultati su uvek vidljivi: koliko ispravnoosvešćavamo sebe toliko nam je i spoljniživot povoljan. I obratno: sva patnja i neugo-

84

dnosti uslova života rezultat su čovekovenesvesnosti. Princip odnosa svesti i postojanja, pri-rode i duha, davno je izrečen u drevnom tek-stu klasične sânkhye, Sânkhya-kârika odIšvarakršne: 57. "Nesvesno, kao što nastajemleko za ishranu teleta, preobražava se i pri-roda u svrhu slobode čoveka (duše)". 59. "Kaošto se povlači plesačica kada gledaocima pri-kaže ples, tako se odvraća i priroda pošto seizrazila pred svešću duše". 61. "…čini se danijedno biće nije stidljivije od same prirode(ili čistog bića), jer kada shvati: „Viđenasam”, nikada više ne izlazi na dogled (duše)čoveka." Sve je ovo davno spoznato i u gnostič-kim delima a posebno u Manihejskim izvo-rima (Hegemonius, Acta Archelai, 8. BarKhoni, Scholia, 315, 22-27) koji u svemutome naglašavaju astrološki uticaj na inkar-nacijski ciklus duša u telu: „Kad je Otacživota video kako duša pati u telu... pozvao jePoslanika. A ovaj došavši pripremi sve štomu je potrebno za posao spasavanja duša.Napravio je točak sa dvanaest sudova...Pokretan kruženjem nebeskih sfera, taj točak

85

zahvata duše koje umiru... I splav se punidušama koje ti sudovi zahvataju, pa ih zatimiskrcava... u Eone, gde ostaju u Stupu Slavezvanim Savršeni čovek... To je stup svetlosti,jer je ispunjen pročišćenim dušama”. Stoga, iako postoji uslovljenost, postojii neuslovljenost na kojoj ta uslovljenost poči-va. Sloboda neuslovljenosti je u suštini svihpojava, iako se one spolja, u gubom svetu,pokazuju kao uslovljene. Iako je svet uslov-ljen, on je na paradoksalan način sačinjenkao savršeno sredstvo za izražavanje neuslo-vljenosti. Drugim rečima, ma kako bio uslov-ljen, ovaj svet je savršeno podešen za prosvet-ljenje čovekovo. Na ovom svetu ne možemo niš-ta drugo niti išta pametnije da uradimo osimda se prosvetlimo. Zapravo, sam uvid u uslov-ljenost sveta nas oslobađa. Sam pojam 'oslo-bođenja' duše podrazumeva nadilaženje nes-lobode, nadilaženje koje se događa samoobjektivnom svesnošću, jasnim uvidom ilispoznajom šta sve uslovljenost jeste. Sva uslovljenost sveta tako je podešenada se kroz nju ispoljava neuslovljena božan-ska svest koja sve omogućava. Ispoljava sekroz čoveka. Da nije tako, svet bi bio obična

86

mračna tamnica bez života, a ne prostrans-tvo lepote i kreativnosti. Lepota postojanja ibeskraj kosmosa dokaz su da ma kakva uslo-vljenost postojala na lokalnom području,neuslovljena božanska svest je daleko nad-moćnija. Ta božanska svest je suština našeduše. Samo su dve stvari beskrajne i neuslo-vljene: kosmos i ljudska duša. Oni su u svojojsuštini jedna ista neuslovljenost. Što je čovekduševniji, to je više siguran u to.

87

AKO JE SVE IZRAZ BOŽANSKE SVESTI,OTKUDA ZLO U SVETU?

Priča o prirodi postojanja i svesti ne bibila potpuna ako ne bismo odgovorili i napitanje koje se svakome nameće: otkuda zlo usvetu ako je sve izraz božanske svesti? Rekli smo da se božanski Apsolut ispo-ljava u vidu monada svesti koje se dalje raz-granavaju u još finije oblike koje su nampoznate kao duše. One su naše suštine. Sve seto ispoljava kao težnja božanskog Apsolutada iskusi sve svoje mogućnosti, sve aspektesvoga postojanja jer sama božanska svest nemože da postoji bez takvog ispoljavanja.Božanska svest mora da se ispolji kao svakomoguće postojanje i zato je priroda svekolikogpostojanja da izrazi sve mogućnosti postoja-nja. Duše su svesni subjekti koji sakupljajusva iskustva postojanja i vraćaju ih božan-skom Apsolutu kao svest o sebi. Ovde dolazimo do jednog paradoksa.Duše kao emanacije božanske svesti su čistodobro, lepo i savršeno. Ljudi koji su nosioci

88

duša na ovom svetu zato ne mogu da budunegativni i zli. Oni zbog svoje duše videbožansku svest u celom postojanju i prepoz-naju je kao svoju svest, kao božansku prisut-nost. Takva njihova priroda na ovom svetuizaziva dva problema. Prvi je taj što zbog jake svesti duše usebi i svesti o sveprisutnoj božanskoj svestitakvi ljudi nisu zainteresovani za naporanrad i razvoj materijalne kulture. Oni vide daje sve već savršeno, da sámo postojanje poči-va na božanskoj svesti i zato su takvi duševniljudi prirodno religiozni i osim predajebožanskom njih ništa drugo ne interesuje.Čak ni razvoj materijalne kulture i tehnike. Otome svedoče svi sveci i prosvetljeni ljudi,koji su ostvarili punu svest duše u telu. Onimogu da žive i u kolibama i pećinama. Čak setime i ponose. Nedostatak materijalnih inte-resa smatra se kao dokaz duhovnosti - što jesamo izraz nezrele i naivne duhovnosti.Istinska duhovnost počiva na transcendenci-ji, nadilaženju svih podela pa i podela naduhovno i materijalno, jer materijalno kaotakvo ne postoji, a duhovno nikada ne može

89

da nestane jer svest je u osnovi sveg postoja-nja. Istinska duhovnost je u kreativnom ispo-ljavanju svesti u postojanju, u kreativnostikoja ne razlikuje svest i postojanje, koja pos-tojanje otkriva kao svest i svest kao samopostojanje. Drugi problem je zadatak duša da isku-se sva moguća stanja postojanja, a to znači iona negativna, sve suprotnosti, pa i suprot-nosti svemu što je dobro i lepo, suprotnostsamog božanskog prisustva. Fizički svet je zato i stvoren. One ne mogu to same da iskuse.Potrebna im je pomoć u tome, pomoć bićakoja nemaju istu svest o duši i božanskomprisustvu i koja zato mogu lako da čine zlo, tj.privid suprotnosti božanskom dobru. Onazbog nedostatka duševnosti misle da ne pos-toji ništa božansko, da je sve samo materijakoju čulima opažaju i da je zato opravdanočiniti sve za opstanak, pa i nanositi zlo dru-gima. Da bi se monade svesti ili duše nateraleda iskuse sva moguća stanja postojanja, i onanajnegativnija, božanski Apsolut se nije ispo-ljio samo u dobre duše koje su svesne svogbožanskog izvora, već i u one monade koje

90

nisu toga dovoljno svesne, u entitete kojiimaju jači privid odvojenosti od božanskogizvora. To su negativni entiteti koji su popredanju nazivani satanskim ili luciferan-skim. Božanski Apsolut se ispoljio u razmeriod dve trećine monada svesti koje nose u sebisvest o svom božanskom izvoru (anđeoskientiteti), i u jednu trećinu monada čiji entitetinemaju tu svest u dovoljnoj meri (satanski,demonski i luciferanski entiteti). Ta razmeraje bila potrebna zato jer je za pobedu dobrogpotrebna dvostruko veća snaga od negativ-nog. Destruktivni negativni procesi su uveklakši za činjenje jer se zasnivaju na iluzijiodvojenosti od božanskog izvora i jedinstvasvega, koja je jaka u nižim dimenzijama, anajjača u fizičkoj realnosti. Negativni entiteti postoje svuda upo-redo sa pozitivnim. Oni igraju ulogu iskuši-vača koji izazivaju prinudu i pritisak na nosi-oce duša da iskuse ono što sami ne bi mogli,negativna stanja ili takozvano "zlo". Da bismo razumeli prirodu negativnihentiteta moramo razumeti istoriju celog

91

ljudskog roda. Prema egzoteričnoj nauci, kojase uči u školama, sav život nastao je slučaj-nim sudaranjem čestica, a mi ljudska bićanastali smo slučajnom deobom DNK, tačnijenekom greškom u deobi DNK, i to od maj-muna. Budući da nismo mnogo napredovaliod majmuna, zato smo i negativni. Međutim, postoji i ezoterična nauka iona nam otkriva drugačiju, alternativnu alimnogo zanimljiviju istoriju. Ona nam kazujeda je prvobitna postojbina prvih ljudskihbića sa božanskom dušom kao svojom sušti-nom, u ovoj galaksiji, bila u sazvežđu Lire.Vremenom su se oni sve više spuštali umaterijalni svet radi sticanja iskustava osvim mogućnostima postojanja, ali zato susve više gubili vezu sa svojim božanskimizvorom. Tada su došli u sukob sa negativ-nim entitetima čiji zadatak je bio da Liranenateraju da još više iskuse sve mogućnostifizičkog sveta i suprotnosti postojanja, i kaorezultat tog sukoba potomci Lirana, ljudskabića sa svešću duše, raselili su se na mnogasazvežđa, Plejade, Tau Ceti, Eridanus,Procyon, Arcturus i druga.

92

Nakon svih sledećih sukoba sa negati-vnim entitetima, pa i međusobnim, shvatilisu da sve više gube svoju vezu sa božanskimizvorom, odnosno da svo znanje i tehnologijukoju imaju duguju samo sećanju na svojbožanski izvor, na prošlost, i da će to sećanjedalje da se gubi. Zato su bili naterani da načine krajnjikorak u evoluciji božanske svesti, korak kojiće da predstavlja zaokret ka povratku ubožanski izvor. Taj krajnji korak, koji je ujed-no i krajnja tačka u zaboravu božanskognakon koje može da sledi samo povratak ubožanski izvor, jeste stvaranje čoveka naplaneti Zemlji, po njihovom liku, naravno. Sakupili su sve osnovne osobine svojegenetike i stvorili čoveka na planeti Zemlji. Da bi se čovekov razvoj učinio maksi-malno dinamičnim za sticanje svih mogućihiskustava, učinjene su tri stvari. Prvo je skraćen ljudski vek desetakputa zbog ubrzanja ljudskog razvoja na ovomsvetu. Sa 800 na 80 godina. Drugo, zajedno sa Zemljom napravljenje i ceo sunčev sistem, kao spoljašnji činilacpsihodinamike u čoveku i organskom životu

93

na Zemlji uopšte. O uticaju planeta na psiho-dinamiku čovekovog života govori naukaastrologije već vekovima. O presudnom uti-caju planeta sunčevog sistema na sav organ-ski život Zemlje, nauka će progovoriti tek zanekoliko vekova. Gnostici su znali ponešto o ovome ibića koja su stvorila sunčev sistem nazivalisu Arhontima, ili vladarima. Smatrali su ihnegativnim jer time zarobljavaju ljudskudušu u telu i ovaj svet su smatrali zatvoromiz koga treba pobeći. Nisu međutim, znali,mada se u nekim tekstovima samo može nas-lutiti, da su i solarni sistem i samu Zemljustvorile naše duše sa mnogo višeg nivoa odovog u kome se ovde nalazimo, verovatnopomoću naprednih bića. Za takav posao pot-rebni su kvalifikovani majstori. Nije to bilomoguće izvesti čarobnim štapićem. Treće što je učinjeno jeste da su učovekovo telo ugradili sistem psihoenerget-skih centara, čakri, koje deluju u skladu saplanetama sunčevog sistema. Ti psihoener-getski centri predstavljaju sva stanja svesti učoveku i povezanost stanja svesti sa načinompostojanja. Preko čakri se svest povezuje sa

94

postojanjem kroz čoveka. Na taj način, zahva-ljujući sistemu čakri, čoveku nije moguće dauzdigne svoju svest a da ne promeni svojedelovanje u skladu sa tim uzdizanjem, nitimože da razdvoji svest i delovanje. Ako topokuša onda stagnira u razvoju. Suština stvaranja čoveka na Zemlji jes-te da se načini ključni i "istorijski" preokret uispoljavanju božanske svesti, da se ona zao-kruži i vrati sebi samoj, svojoj potpunojsamospoznaji. To mora da se učini stvara-njem privida potpunog zaborava sebe same.Taj privid maksimalnog zaborava svesti ipostojanja događa se u umu i egu savreme-nog čoveka na planeti Zemlji, koji misli da jesvet samo materijalan i onakav kakvim gavidi čulima. To je dno dna božanske svesti.To je najdalja tačka u otuđenju svesti od pos-tojanja. Ali ako taj proces zamislimo kao kru-ženje, što i jeste, samo odatle, od te najdaljetačke, moguć je povratak samoj božanskojsvesti. Ako bi se božanska svest vraćala sebina osnovu stalnog sećanja sebe, onda ništane bi postigla. Potreban je privid potpuneodvojenosti od sebe same i potpunog zabora-va da bi ponovo postala svesna sebe same. Ta

95

odvojenost se događa u čovekovoj individu-alnosti, u umu i egu. Zapravo u svemu tomesamo se dovršava onaj proces individuacijebožanske svesti koji je započeo od prvihmonada iz Apsoluta. Sve se dalje nastavljalosve većom individuacijom svesti na svemoguće načine. Konačna individuacija jeindividuacija ega, zatvorenost u jedno biće ijedno telo i iluzija potpune odvojenosti togbića od celine, od božanskog. Odatle se započeo čovekov razvoj naovoj planeti kao da je to stvarni nastanakčovekov. Izbrisani su tragovi starih civiliza-cija na Zemlji, ali ne svi, i započet je razvojsavremenog čoveka od nule. Čovek je nate-ran da uči sve od početka, da nauči zakoneprirode i da sam razvija nauku i tehniku, svo-ju civilizaciju, a ne samo da je nasledi odnekoga kao što je to bio slučaj sa starijimljudskim civilizacijama na drugim sazvežđi-ma. Zato su čoveku zabranjeni ezoteričnoznanje, magija, poznavanje viših dimenzija, idrevno znanje starih civilizacija. Da bi se takav razvoj usavršio, da bi seljudi sa ljudskom dušom naterali da rade nastvaranju civilizacije putem usavršavanja

96

materijalnog okruženja, nauke i tehnike,odnosno transformacije prirode ka duhu ibožanskoj svesti, kao jedinom pravom nas-tavku božijeg dela stvaranja, kroz čoveka,stvorena su tri ključna događaja koja sutakav tok pokrenula, održala i ubrzala. Prvi je događaj u istoriji poznat kaovaskrsenje Hristovo. Isus je bio potomak sta-re ljudske civilizacije ("sin čovečiji") koje sunekada postojale u području Mesopotamije,bio je veliki majstor ezoteričnog učenja starihškola, i preneo je suštinsko znanje za spojsvesti i postojanja u radu na ovom svetu.Takođe je upozorio ljude na postojanje nelju-di i na važnost svesti o duši. Od njegovepojave meri se istorijsko vreme. Pre njega svestare civilizacije su vreme vezivale za prirod-ne, lunarne cikluse i ono je bilo kružno, tunije bilo nikakvog civilizacijskog razvoja. Tekod Hrista počelo je da se meri linearno isto-rijsko vreme i ono je neophodno za razvojnauke, tehnike i civilizacije uopšte. Otuda jeHrist vezan za solarnu simboliku. Kineska iindijska civilizacija su imale ogroman poten-cijal za razvoj, ali one su ostale iste mileni-

97

jumima jer nisu imale impuls razvoja koji jenosilo hrišćanstvo. Drugi presudan događaj za formiranjesavremene civilizacije jeste osnivanje Kra-ljevskog društva u Londonu 1660. godine(Royal Society of London) i objave NjutnovihPrincipa (Isaac Newton: Philosophiae Natu-ralis Principia Mathematica). S time je kona-čno započet razvoj nauke od osnove, i raskidsa mitskim i magijskim pogledom na svet.Istovremeno sa ovim događajem otpočeo je"lov na veštice" u celom hrišćanskom svetu, ato je zapravo bio konačan obračun sa pagan-skim i magijskim svetom, sa ezoteričnimmanipulacijama svešću i višim dimenzijamaumesto sistematskog rada i znanja dostup-nog svim ljudima. Pored Euklidovih Eleme-nata, Njutnova mehanika predstavlja ključnokristalisanje čovekove svesti u fizičkom sve-tu. Treći događaj je pojava srpskog nauč-nika Nikole Tesle. On je potpuno nadišaoNjutnovu mehaniku i ograničeni materijalnipogled na svet svojim istraživanjima i otkri-ćem neograničene energije iz etra. On jekonačno doneo svetlost na planetu Zemlju i

98

toliko ubrzao razvoj nauke da su vladari ovo-ga sveta morali da ga uspore. To je i on samshvatio, da je mnogo ispred svoga vremena,pa je i sam uklonio neke svoje patente, kaošto je bežični prenos energije (toranj na LongAjlendu) i direktan izvor energije iz etra ilienergije 'nulte tačke' (električni automobilPierce-Arrow sedan, 1931. g.). Njegova istra-živanja etra i beskrajne energije su potisnutalansiranjem lažnih i netačnih teorija Ajnštaj-na u orbitu svetske naučne popularnosti.Tesla je tvrdio da postoje mnogo veće brzineod svetlosne i da je radio sa njima, to sepoklapalo sa otkrićima kvantne fizike, ali tobi značilo da je svest u osnovi prirode i to bibio kraj celokupnog dotadašnjeg pogleda nasvet u kome stare društvene i verske tradicijejoš uvek imaju vrlo važnu ulogu, i za kojeljudsko društvo još nije bilo spremno. Zato jepreko Ajnštajna lansirana laž da ne postojebrzine veće od svetlosne, i teorija relativnostisa 'velikim praskom', koja je trebalo da poslu-ži kao savremena naučna paralela zastarelojbiblijskoj priči o stvaranju sveta. Sve je toizmišljeno i na silu nametnuto svetskoj inaučnoj javnosti, preko Jezuita i Cionista, da

99

bi se značaj Teslinog rada potisnuo i naučnirazvoj usporio kako bi se ljudi pripremili idruštveni razvoj prilagodio za postepenuveću brzinu razvoja. Zaista, nije bilo mogućečovečanstvu da iz konjske zaprege uskoči ubrzinu veće od svetlosne, kako je Tesla veli-kodušno ponudio. Da je delo Nikole Tesle bilo konačnaprekretnica ljudskog razvoja na ovoj planeti,da čovek nakon detaljne spoznaje materijal-nog sveta, kroz sebe aktuelizuje prisustvobožanske svesti u ovom svetu, svedoče i nje-gove reči: "Onoga dana kada nauka počne daproučava nematerijalne pojave (delanje sves-ti duše), za jednu deceniju će postići višenego za sve prethodne vekove postojanja." Bilo je takođe potrebno da se drevnoznanje o ljudskoj duši i njenom oslobođenjusačuva za budućnost i za one zrele pojedincekojih uvek ima, a koji su spremni da se popu-no oslobode iluzija ovoga sveta, odnosnociklusa inkarnacija, nezavisno od istorijskogi društvenog razvoja. To je učinjeno u ezote-ričnim školama gnostičkog hrišćanstva i uizvornom budizmu. Jedino je u njima saču-

100

vana sva istina o pravoj prirodi ljudske duše injenom pravom oslobođenju. Pre pojave Hrista i linearnog istorij-skog razvoja ljudske civilizacije na Zemlji,negativni entiteti su se izmešali sa ljudima ipostali su njihovi vladari. To se dogodilo uVavilonu pre oko 13.000 godina. Sve vladar-ske loze su povezane genetskim srodstvom anjihova genetska posebnost je u tome da iakospolja liče na ljude, njihov ljudski oblik samosluži kao portal preko koga deluju neljudskinegativni entiteti. Oni nisu mogli da se poka-žu kakvi jesu jer bi ih ljudi prepoznali, a kadasu prepoznati onda ne mogu da deluju naljude. Oni su se maskirali u ljudska bića takošto su napravili ljude hibride, pola ljude apola neljude, organske portale pogodne da ihopsednu i da deluju preko njih na ovom sve-tu. Astralni svet je inače njihova prirodnapostojbina pa otuda lako utiču na ljude kojisu svesni samo fizičkog sveta. Ti hibridi subili malobrojni, ali su oni postavljani da buduvladari nad ljudima. Tako je ta manjina lakševladala mnogo većim brojem ljudi. Od tihhibrida i neljudi potiče sva vladarska elita idanas na svetu, sva aristokratija. Oni su se iz

101

drevnog Vavilona preselili u Rim, tu su odIsusovog učenja stvorili hrišćansku crkvukao glavnu polugu vezivanja svesti ljudi zamateriju i čula, i za 'rad u znoju lica svog' naovom svetu, na učenje samih osnova znanja inauke. Oni sprovode sve prinude i prisilekoje su neophodne da razbiju inerciju dušev-ne svesti i natera je na razvoj i rad u fizičkomsvetu, rad koji je ključan za sticanje svihiskustava i mogućnosti božanske svesti ufizičkom svetu. Nakon propasti Rima prešlisu u Veneciju, a odatle u Holandiju i sveevropske dvorove, pa u Englesku, i na kraju uSAD. On su nosioci svih negativnosti naovom svetu, ali negativnosti koja je ovomsvetu neophodna radi iskušenja svih mogu-ćnosti božanske svesti, svih suprotnosti,iskustva na koje same ljudske duše nikada nebi pristale niti bile sposobne same da izazo-vu. Zato su svi simboli vladara ili Ilumina-ta, odnosno njihovih nižih izvršitelja, maso-na, građevinski simboli, njihov bog je 'velikiarhitekta univerzuma', oni služe Luciferu jerje on svetlonoša, donosilac svesti u materiji.

102

Luciferova osobenost je što donosi svetlostsvesti u ona iskustva u koja duše, zbog svojeuzvišene, božanske prirode, ne žele ni da pri-vire. To je dobrim delom ovaj svet. Čovek koji je spoznao svoju dušu nemanikakvih veza niti interesa na ovom svetu, zanjega je fizički svet samo privid, on u svemu,u samom postojanju vidi prisustvo božanskesvesti. On vidi da je sve savršeno, da svemoguće stvarnosti već postoje paralelno. Toje tačno, ali takvi ljudi mogu tako sedeti nazemlji u primitivnim kolibama vekovima.Njih ne interesuje razvoj civilizacije. Među-tim, samo preko kompletnog civilizacijskograzvoja, od ljudskih prava i sloboda, do nau-čnog znanja o kvantnom polju, i njegoveprimene u nauci i tehnici, božanska svest učoveku dolazi do svesti o sebi, svojoj suštini ismislu postojanja u svemu, i to preko civili-zovanog čoveka. Zato je bila potrebna sva ovaprinuda i prisila na čoveka od strane neljudi injihovih hibrida da se savlada opasna inerci-ja ljudskih duša kada je u pitanju rad naovom svetu. Da ne bude zabune: civilizovan čovekje onaj koji praktično primenjuje svest o pos-

103

tojanju u samom postojanju. Kroz njega sematerijalizuje božanska svest. Kroz civilizo-vanog čoveka božanska svest ispoljava samusebe na najbolji mogući način. Dakle, takavcivilizovan čovek će biti moguć samo u dale-koj budućnosti. Do sada se tek začela nekaslaba i primitivna ideja o njemu. To je plan za planetu Zemlju, ona jestvorena kao elitna škola za kompletan raz-voj svesti o postojanju kroz čoveka, prekotransformacije materijalnog sveta do svesti oprirodi materije. Tačnije rečeno: Zemlja jestvorena za kompletno spajanje božanskesvesti i postojanja, sa svim detaljima, odpočetka do kraja, u živom iskustvu kroz biće idelo čovekovo. Za Zemlju je predviđen razvojtehnologije i materijalne kulture i svako kose takvom razvoju civilizacije suprotstavljabiće sprečen. Svakako, ima naroda i civiliza-cija koje nisu tehnološki orijentisane, kojedobro žive od svoje svesti o božanskom pri-sustvu, ali njima neće biti dopušteno da vla-daju ovom planetom. Treba reći i to da je nezainteresovanostmladih duša za tehnološki razvoj bila oprav-dana u ranijim vremenima kada on nije ni

104

postojao na ovom svetu. Život je bio mnogoteži i ljudi su opravdano smatrali da su ovdekao u zatvoru i samo su želeli da ga se oslo-bode i vrate svom pravom, višem stanju.Danas, kada je uveliko pokrenut tehnološkirazvoj, mnoge mlade duše su njime odušev-ljene i privlači ih sve što je novo, 'urbano' i'progresivno'. Ali to je interesovanje kodvećine mladih duša uglavnom nezrelo, uvećoj meri se zasniva na korišćenje već pos-tojećih tehnoloških prednosti nego na ozbilj-nom radu na njihovom stvaranju, što je oso-bina manjine ljudi. Zbog svega ovoga postoje sukobi i zlo usvetu. Zlo i nasilje se događa na individual-nom planu i međuljudskim odnosima zbograzlika u stanjima svesti, nerazumevanju, ipotrebi da ljudi iskuse apsolutno sve što semože iskusiti, pa i sve greške, da ne kažemo'grehove'. Svest počiva na slobodi iskustava,a to znači i na slobodi da se greši. I tako sedolazi do spoznaje. Kada je svest duše umalom procentu prisutna u telu onda se tak-vi ljudi nazivaju mladim dušama, sa nedovo-ljno zrelosti iz iskustva postojanja na ovomsvetu. Takvi ljudi tek uče veštine snalaženja i

105

rada u fizičkom svetu, ali neki su tolikonezreli da nemaju dovoljno emocionalneinteligencije da bi razlikovali dobro od zla,ispravno od pogrešnog, i budući da su višeidentifikovani sa telom i njegovim potreba-ma opstanka, lako se odlučuju da te potrebebrane i nasiljem. Takve nezrele ljude lakoopsedaju negativni entiteti sa astrala i takonastaju svi oni slučajevi zločina i ekstremnognasilja među ljudima. Svi oni kasnije svedočeda su u tim trenucima bili 'van sebe', opsed-nuti, da nisu znali šta rade. Sa rastom iskus-tva tokom inkarnacijskog ciklusa, svest dušesve više biva prisutna u telu, a zajedno snjom i svest o ispravnom i dobrom. Nijemoguće čoveku drugačije da zna šta je ispra-vo i dobro osim sa svešću duše. Na globalnom planu se iz sličnih raz-loga događaju i civilizacijski sukobi. Kao štonegativni astralni entiteti utiču na nezreleljude da čine pojedinačne zločine, tako sličnohibridi ljudi i negativnih entiteta, Iluminati iaristokrate, pokreću čitave narode u ratove imasovna razaranja, kada se za to ukaže pot-reba radi neke promene i kolektivnog razvo-ja. Ne treba smetnuti sa uma da su ratovi

106

najviše pokretali ekonomski i naučni razvoj.Možda je to tako zbog same inercije materi-jalnog sveta u kome živimo, i zbog dijalektikesuprotnosti koja u njemu vlada, pa tako ljudisvoje najveće vrline iskazuju kada im je naj-teže, i često dobri ciljevi moraju da se postižulošim sredstvima. Dobar primer je ekonomi-ja. Danas i u doglednoj budućnosti sa ovak-vim civilizacijskim razvojem neće biti mogućpravedan ekonomski i finansijski poredak.Eksploatacija mora da postoji još uvek, previ-še je činilaca koji se ne mogu kontrolisati,mlade i nezrele duše u velikoj meri sačinjava-ju populaciju na ovoj planeti, da je njima dos-tupna besplatna energija trošili bi je na svojeniske strasti i to bi pojačalo destrukciju. Slič-no bi se dogodilo da postoji pravedan beska-matni finansijski poredak. Ekonomski razvojbi se značajno usporio i možda stao. Zato je idanas neminovno da finansijski poredak kojidaje rezultate traje samo neko vreme, nakončega se mora izazvati kriza i slom koji će datienergiju da se nastavi novi ciklus koji će opetneko vreme davati snagu ekonomskom raz-voju. To su sve spoljašnje prisile i prinudekoje su neophodne ljudima sa mladim i

107

nezrelim dušama, sa nedovoljno svesti dušeu sebi. Ako bi se njima dala sva sredstva naslobodno korišćenje, samo bi im se dalaenergija da ostvare sve svoje nezrele težnje.Nedostatak svesti, zrelosti i ravnoteže u lju-dima izražava se nedostatkom ravnoteže isvesnog uređenja spolja, u životnim uslovi-ma. Iluminati i aristokrate, vlasnici svihkorporacija, takođe vrše prinudu i pritisak naljude raznim drugim sredstvima, gde god tomogu. Truju ljude preko hrane, lekova i vak-cina da bi ljudi sami došli do svesti o zdra-vom načinu života; izvrću istine i od medija iobrazovnih institucija, čiji su oni isključivivlasnici, stvaraju legla laži da bi ljude iskušalida sami postanu svesni istine i njenog oču-vanja, da sami dođu do naučnih istina nakonispitivanja svih mogućnosti, posebno ispiti-vanja svih laži. Ukratko, njihov pritisak sanegativnostima samo kristališe pozitivnusvest u čoveku. Oni u suštini samo izazivajusuprotnosti i teraju ljude da korak po korakupoznaju fizički svet. Ništa drugo ne rade.Ovo je svet u kome vlada dijalektika suprot-nosti i to je način da se prisustvo svesti ovde

108

ojača. Svaki čovek zna da je nešto zgrešio ikada se pokajao postao je bolji čovek, svesnijisveta i sebe. To se isto događa i na globalnomplanu sa čovečanstvom. Na greškama se uči.Pored samih suprotnosti, u pozadini togzakona stoji potreba božanske svesti da krozčoveka iskusi sve što može da se iskusi. I to'sve' treba shvatiti krajnje ozbiljno. Nijemoguće da čovek samo prihvati istinu odnekog autoriteta i da je sledi. Čovek morasam da dođe do istine, da svest o istini budenjegova svest i da istina bude njegovo delo.Samo tako će svest njegove duše moći da naovom svetu izrazi božansku svest. Još su gnostici otkrili da Arhonti nemogu da stvaraju, oni mogu samo da modifi-kuju već stvoreno, da stvaraju simulacije(gnostici su simulacije i simulakrumeArhonta, ono što danas nazivamo virtuel-nom realnošću ili matriksom iluzije, nazvalirečima svoga vremena, kao stvaranje 'lošihkopija'). To znači da Iluminati i sve negativnesile samo otvaraju mogućnosti koje ljudisami ostvaruju. Nijedna negativna sila nećečoveka da zgrabi, podigne u vazduh i baci gasa mosta ili visoke zgrade u smrt. Ona samo

109

može da navede čoveka da sam to učini. Takorade i Iluminati. Oni izazivaju suprotnosti,samo navode, otvaraju vrata zlu i negativno-sti, a ljudi sami kroz njih prolaze, sami činezlo iz neznanja i nesvesnosti. Na taj način onipokazuju ljudima koliko su nesvesni, oniostvaruju, objektivizuju i materijalizuju čove-kovu nesvesnost i neznanje. Tako na indirek-tan način pomažu osvešćenje čovekovo. Izaista, nikada u istoriji ljudi nisu bili svesnijiove zavere kao danas kada je ona najveća,kada su prinuda i pritisak laži i destruktiv-nosti na ljude najveći. Globalni sukobi se uglavnom zasniva-ju na suprotnosti dvaju težnji. Prva je težnjaduševnih ljudi da ostanu inertni, da ne rademnogo na civilizacijskom razvoju kroz tran-sformaciju materijalnog sveta, i da se vratenatrag božanskom izvoru, Bogu i carstvunebeskom. Oni ispravno osećaju da je procesmaterijalizacije stran ljudskoj duši, ali nerazumeju da ljudske duše nisu došle na ovajsvet samo da bi se neugodno osećale, već dabi prošle kroz njega i transformisale ga uskladu sa božanskom svešću koju same pred-stavljaju, da bi sakupile sva iskustva postoja-

110

nja i vratile ga božanskom kao svest o sebi.Takve težnje nezrelog povratka božanskomoličene su u etičkim religijama, judaizmu iislamu, kao i Pravoslavlju. Takođe i u svimstarim politeističkim i šamanskim tradici-jama postoji težnja ka jedinstvu sa prirodom,i kroz nju ka jedinstvu s božanskim. Stvara-lačkog rada kod njih gotovo da i nema. Druga je težnja da se izgradi materijal-na kultura i da se preko usavršavanja svesti umateriji dođe do svesti o božanskom. Takvatežnja postoji zato što svest ne može drugači-je da se ispolji u fizičkom svetu nego kroz radi transformaciju tog sveta. Svest je delatna,uvek kreativna, nije ništa statično što možesamo da postoji. Da bi zavladala u fizičkomsvetu ona mora taj svet da transformiše i danačin postojanja ljudi i transfer informacijameđu njima učini efikasnim kako bi moglanesmetano da dela u tom svetu. Razvoj teh-nike i civilizacijsko uređenje nije ništa drugodo ono što već postoji na kvantnom nivoupostojanja u kome je sve savršeno, u komesve mogućnosti postoje kao paralelne stvar-nosti, u kome je sve povezano trenutnimprenosom informacija koja omogućava dos-

111

tupnost svesti. To isto se ispoljava ovde nakrupnom planu kao usavršavanje životnihuslova i mogućnosti kretanja, dostupnostinformacija preko interneta i mobilne tele-fonije. Tehnološko i civilizacijsko usavršava-nje nije ništa dugo do ispoljavanje svihmogućnosti koje već postoje u kvantnompolju. Društveno uređenje kroz ljudska pravai slobode nije ništa drugo do vladavina svestimeđu ljudima. To je sve način na koji sebožanska svest ispoljava kao postojanje. To jespontana težnja da potencijalno postaneaktuelno, da implicitni (kvantni) poredakpostane eksplicitni. Tu težnju, koju nazivaju"novi svetski poredak" predvode Iluminati sasvojim masonima, ali problem je što ne bira-ju sredstva da je ostvare pa zato njihov uči-nak nije mnogo bolji od onih prvih, koji je neostvaruju uopšte. Trenutno se vodi sukob među njima.Jedni civilizacijski razvoj koče i vuku unazad,ka povratku u raj, i ostavili bi zemlju neobra-đenu, a drugi vuku napred, želeći da ostvareraj na zemlji po svaku cenu, gaze pri tomesav život pred sobom. I tako razapinju samuZemlju da sve više strada. Samo zahvaljujući

112

njenoj još uvek superiornoj snazi i svestiživot se odvija dalje, civilizacija nekako nap-reduje, mada sumnjivom brzinom. Život se ipak odvija i dalje uprkos svimsukobima i haosu na ovom svetu, ljudi nap-reduju u svom civilizacijskom razvoju, mož-da samo zato jer svest duše nikada ne možepotpuno da zamre, ona je uslov za sam život.Ma koliko bila mlada i nezrela u ljudima onauvek poseduje svest o svojoj pravoj svrsi naovom svetu, ma koliko je povremeno gubilauvek nađe načina da je povrati. U tome jojpomaže sama ova Zemlja svojom lepotom. Etičke religije, judaizam i islam, sputa-vaju slobodu neophodnu da se svest ispoljina sve moguće načine, one propisuju ljudimasve šta treba da čine i uskraćuju im slobodnuvolju i ličnu svest o ispravnom delanju. Onepredstavljaju diktaturu jednoumlja. Iako sukao takve bile potrebne vrlo mladom čove-čanstvu da kultiviše svoje ponašanje na nekinačin, spoljašnjom prinudom verskog auto-riteta, vremenom postaju sve veći teret iograničavaju rast čovečanstva u svesti krozslobodnu volju.

113

Problem je što ni jedni ni drugi nisumnogo svesni svoje prirode i zašto rade to štorade. I jedni i drugi ne znaju za samadhi, da jeneophodno da se božanska svest i postojanjeprvo spoje u srcu čovekovom, pa će tek ondamoći da se njihov spoj izrazi u svetu. Kolikose više u svakom čoveku dogodi samadhi,toliko će više biti carstva nebeskog na zemlji,kao što je na nebu; toliko će više biti po voljibožijoj. Možda im ova knjiga u tome pomognekako bi se našli na pola puta svojih težnji, jerniti može biti prave civilizacije bez svestiduše, niti se svest duše može izraziti bez pra-ve civilizacije.

*** Ovo bi bio prikaz kako se božanskasvest ispoljava u postojanju kroz samu priro-du, ljudsko društvo i njegov razvoj. Sada ćemo videti kako se svest i posto-janje spajaju i izražavaju kroz samog čoveka.

114

ZAKON BROJA SEDAM I SEDAM ČAKRI

Videli smo na početku da se božanskasvest izražava kao spektar sveopšteg posto-janja. Drugim rečima, sve-što-jeste uvek seizražava kao sve-što-je-moguće. Božanskasvest Apsoluta izražava se tako što postajesve što na bilo koji način može da bude. Taj spektar možemo sasvim prikladnoda uporedimo sa spektrom boja sunčeve sve-tlosti. Ona se kroz prizmu prelama u sedamboja. Sunčeva svetlost se sastoji iz sedam bojazato što se i svetlost božanske svesti uvekizražava kroz zakon broja sedam, ili krozsedam faza. Princip sedam faza ispoljavanjapostoji u svemu, a ne samo u svetlosti, posto-ji u zvuku, otuda imamo sedam nota, u pro-cesu formiranja kristala i ostvarenja svihdrugih materijalnih procesa kao i događaja.Ništa se ne ostvaruje pravolinijski, svaki pro-ces ostvarenja ima svoje ritmove, oscilacije,promene, zastoje, dodatne impulse, i kada ihpažljivo razmotrimo možemo da zapazimoda ih uvek ima sedam. Zakon broja sedam jeu osnovi procesa stvaranja. Otuda potiče bib-

115

lijska priča o stvaranju sveta za sedam dana.To je metafora koja izražava zakon brojasedam. Čovek je mikrokosmos, njegovo telo jeholografski odraz kosmosa u malom. Svedimenzije od kojih se sastoji kosmos (zemlja,voda, vatra, vazduh i eter), sabrane su učovekovom biću i otuda on ima fizičko telo(zemlja), osećanja i imaginaciju (voda), ener-giju i volju (vatra), misli ili informacije (vaz-duh) i samu svest (etar, kvantno polje).Čovek zato može da razume sve dimenzijezbivanja prirode i da se kreće po svim timdimenzijama. Zapravo, njegovo 'kretanje' ponjima nije ništa drugo do proširivanje njego-ve pažnje sa fizičkog polja na više i širedimenzije. On to sve već sadrži kao svojebiće. Stoga 'izlazak iz tela' i boravak u višimdimenzijama nije nikakav izlazak, već samokonkretno proširivanje pažnje i svesnosti. Zakon broja sedam, pomoću koga sebožanska svest Apsoluta izražava kao sveop-šte postojanje, odražava se i u čoveku kaomikrokosmosu sveopšteg postojanja. Odra-žava se kao sistem psihoenergetskih centarapoznatih kao čakre.

116

Čakre su vrtlozi energije u obliku toru-sa koji spajaju svest sa postojanjem, prekonjih se svest izražava kao postojanje. Samareč čakra znači točak ili vrtlog. Čakre imaju svoje boje koje su uskla-đene sa osnovnim bojama sučevog spektrasvetlosti. Takođe čakre se nalaze na mestimaendokrinog sistema žlezda sa unutrašnjimlučenjem, koje određuju sve hormonalnefunkcije i rad svih vitalnih organa. Endokri-

117

ne žlezde rade pod uticajem informacija izspoljašnje i unutarnje sredine, te informacijetelo dobija pre svega preko frekvencija svet-losti, odnosno boja. DNK molekul je u suštinisvetlosni kod. DNK dobija suštinske infor-macije o svom radu od fotona, svetlosnihkodova sunčeve svetlosti. Svaka boja sunče-vog spektra je odlučujuća za rad određenogvitalnog organa. Zato postoji lečenje bojama,lečenje suncem. Hipofiza je ključna za radsvih ostalih žlezda. Za rad hipofize ključan jeultraljubičasti spektar sunčeve svetlosti.Otuda je za zdravlje od presudnog značajaprimanje sunčeve svetlosti i boja. Telo primanajviše svetlosti kroz oči. Tako su sunčevasvetlost, boje, čakre i rad vitalnih organa telapovezani u jedinstvenu celinu koja daje život. Svaka čakra odražava jednu fazu uprocesu materijalizacije, od čiste svesti, etraili kvantnog polja, od ideje, do konkretnogfizičkog ostvarenja, grubog fizičkog sveta. Sa svojih sedam čakri čovekovo biće jeprizma koja razlučuje božansku svest i samopostojanje, i koja ih samim razlučivanjemspaja, odnosno ustanovljava njihovo izvornojedinstvo.

118

Činjenica da se u čoveku spaja svest sapostojanjem preko čakri otkriva nam razlogzašto se svako stanje svesti u čoveku ispolja-va kroz odgovarajući događaj i način pona-šanja čoveka. Zbog čakri čovek ne može daodvoji svoju svest od njenog ostvarenja upostojanju, svako stanje svesti ispoljava seodgovarajućim ponašanjem, odnosno domi-nacijom određene čakre, njenim energetskimdelovanjem. I obratno. Svako ponašanje inačin života utiče na dominaciju odgovara-juće čakre. Ne samo da čakre utiču na pona-šanje, već i ponašanje utiče na čakre. To sekoristi u praksi joge, određenim vežbama iobrascima ponašanja energija i svest seusmeravaju na određene čakre i tako se akti-viraju određeni aspekti postojanja čoveko-vog. Na taj način čakre predstavljaju načinepostojanja, dominacija određene čakre odra-žava se u načinu na koji trenutno postojimo,šta trenutno radimo i kako opažamo stvar-nost. Budući da je smisao sveg postojanja upercepciji, kroz samo postojanje kosmosabožanski Apsolut iskušava svest o sebi, sva-

119

ko pojedinačno biće je samo individualnioblik kroz koji božanska svest aktuelizujesvest o sebi. Takođe i svaka čakra u čoveku,kao mikrokosmosu, odražava sav spektarmogućih stanja svesti s kojim čovek može dapostoji, sav spektar percepcije božanske sves-ti u čoveku i kroz čoveka. Od najuzvišenijegbožanskog stanja do najnižeg animalnog, odpotpune slobode do potpune uslovljenosti.Od potpunog sećanja na sebe, svoju suštinuili svest duše, do potpunog zaborava sebe,svoje suštine i svesti duše. Naime, sistem čakri ne predstavlja niš-ta drugo do spektar prisustva svesti duše utelu. U celokupnom čovekovom postojanjune radi se ni o čemu drugome već o spektruprisustva svesti duše u telu. Svest duše je zapravo božanska svestkoja se izražava kao samo postojanje, kaonaše telo. Kada se svest izražava na najelemen-tarniji način u fizičkom telu, onda se izražavakroz prvu, najnižu čakru, muladharu. Kakonjeno sjedinjenje sa postojanjem postaje svesloženije, onda se izražava kroz sve više i više

120

čakre. Kada svest sakupi svo iskustvo posto-janja tako da može da dođe do svesti o sebi usamom postojanju, ili kada se svo iskustvopostojanja kristališe u svest o sebi, tada sebožanska svest duše u ljudskom biću izraža-va kroz najvišu čakru, sahasraru. Najviša čakra, sahasrara, je najvišidomet koji svest duše može da izrazi u ljud-skom telu. Sve čakre su veze tela sa dušom,ali progresivno sve manje čiste, dok se zanajvišu čakru sahasraru može reći da je najči-stija veza tela sa dušom.

121

PODELA ČAKRI NA TRI DELA

Čovekovo biće ima tri centra: 1. Intelektualni centar koji određujepercepciju, razumevanje i izražavanje; 2. Motorički i instinktivni centar kojiodređuje samo kretanje tela, sve autonomnefunkcije i nesvesne nagone; i 3. Emocionalni centar koji stoji izme-đu ova dva i povezuje njihov rad.

Uopšteno govoreći, ova tri centrapredstavljaju spajanje (3) nebeskog (1) i

122

zemaljskog (2) principa u čoveku. Intelektu-alni centar predstavlja princip slobode i spo-znaje, motorički sve što nas uslovljava iograničava, a emocionalni predstavlja načinpovezivanja, razumevanja i kreativnog nadi-laženja tih suprotnosti. Svi ovi centri rade zajedno, ali neujed-načeno kada nisu potpuno ostvareni, tako dasvaki može da nadjača ostale. Oni se mešaju međusobno. Tako, naprimer, neko može da razmišlja i osećamehanički, po navici i uslovljavanju (intelek-tualni centar može da deluje mehanički kadarazmišljamo formativno), ali zato veća slo-boda izbora koju imaju viši centri, intelektu-alni i emocionalni, mogu da pomognu da senavike i mehaničko ponašanje tela i umarazumeju i prevaziđu. Emocionalni centar je najvažniji upovezivanju ispravnog rada svih centara ičakri. On je nezavisan i od uma i od tela i zatomože da ih povezuje i usklađuje. Emocional-ni centar je između intelektualnog i motorič-kog.

123

Sve čakre se prema ovoj podeli dele natri dela, tačnije na dve grupe, donju i gornju, ijednu čakru između (anahata) koja ih spaja. Prve tri čakre, muladhara, svadhistha-na i manipura sačinjavaju grupu koja pred-stavlja motorički centar, mehaničko ponaša-nje i delovanje, niže biće čovekovo, nižu svestuslovljenu telom i telesnim životom. One sunaša veza sa prirodom, biološkim i društve-nim opstankom. To su centri koje svi ljudikoriste prirodno i spontano. Gornje tri čakre, vishuddhi, ađna isahasrara, sačinjavaju intelektualni centarkroz koji svest sprovodi razumevanje, perce-pciju i izražavanje. One su naša veza sa višimumom i božanskom svešću duše. Da bi nji-hovo delovanje nadjačalo niži, instinktivnicentar, neophodna je viša svesnost koja sestiče karmičkom zrelošću i radom na sebi.Potrebno je uskladiti rad nižih centara da bisvest nesmetano mogla da deluje iz viših. Zausklađivanje rada nižih centara, neophodnoje do njih sprovesti svest iz viših. Središnja čakra, anahata, je u predelusrca i ona igra ključnu ulogu u povezivanjuovih dvaju grupa ili centara, u sprovođenju

124

svesti iz viših u niže centre. Emocionalnicentar je presudan u povezivanju božanskesvesti i postojanja. Koliko je svest u ovomcentru snažnija, koliko smo emocionalnozreliji, odnosno koliko smo svesniji praveprirode svega kao bezuslovne božanske lju-bavi koja sve omogućava, toliko je mogućispravan rad svih ostalih čakri, svih ostalihstanja svesti na svim nivoima. Stoga samo sa emocionalnom zrelošćumožemo ispravno da rasuđujemo, intelektnije dovoljan za ispravno rasuđivanje, njego-va uloga je neutralna i više je usmerena napercepciju. Motoričkim centrom možemo dadonosimo odluke, ali one će biti ograničenesamo na trenutne ciljeve opstanka. Samoemocionalna zrelost može da nadiđe obeovakve funkcije i da vidi ispravno. Emocio-nalna zrelost se u nama pre svega pokazuje idokazuje kao bezuslovna ljubav. Ljubav jesvest koja je iznad svih suprotnosti, iznadsvih ograničenja i zato samo takva svestmože da spoji nespojivo. Ona to može zatošto je najbliža božanskoj svesti koja je izvorbezuslovne ljubavi koja sve omogućava.

125

Da bi se božanska svest duše potpunoispoljila u našem biću potrebno je samo dasve čakre ispravno rade svoj posao i da neblokiraju protok energije i svesti nekimpogrešnim radom. Da bi ispravno radile pot-rebno je samo da budu ispravno povezane iusklađene. Ta ispravnost se postiže jedinoispravnim razumevanjem prirode samogapostojanja, da je ono izraz božanske svesti uobliku bezuslovne ljubavi koja sve omoguća-va. Božanska svest se ne može drugačijena ovom svetu spoznati osim u obliku bezus-lovne ljubavi u svemu, u samom postojanju.Zato je taj ključni centar koji povezuje sveostalo u srcu čovekovom, u čakri anahata. Ljubav je sposobnost povezivanja sve-ga onoga što ni telom ni umom ne možemoda povežemo niti razumemo. Ljubav spaja iono što je nespojivo, ona razume i nerazum-ljivo, ona vidi i nevidljivo. Zato ključna čakranije na vrhu, već u sredini bića čovekovog, unjegovom srcu. Sledeće što je važno znati jeste da sva-ka čakra ima ovu podelu na viši, svesniji deo,i niži nesvesni i mehanički deo. Niži deo sva-

126

ke čakre radi motorički ili mehanično radisamog opstanka, jer je rad svake čakre uvekpotreban celom biću. One stoga mogu darade i sa minimumom svesti, samo mehani-čki i tada pokazuju svoju najnižu prirodu. Dabi se svest i energija uzdizale, a time i kvalitetživota čovekovog bića, neophodno je ojačatirad svesnog dela svake čakre. Osvešćenječakre se radi osvešćenjem prirode svakognačina postojanja i delovanja koji je pred-stavljen određenom čakrom. Osvešćenjemnjenog nesvesnog dela. Priroda same svesti jetakva da na njoj mora svesno da se radi.Samo ono što je nesvesno može da radi samood sebe, kao sve ostalo u prirodi. Svest se jačai uzdiže samo svešću, naporom koji prirodane obezbeđuje, to je kreativan napor koji jemoguć samo na prethodnom iskustvu svesti.Taj napor uzdizanja svesti ne postoji nigde uprirodi već samo kod ljudi koji svesno radena sopstvenom osvešćavanju.

127

HERCIJANSKE I NE-HERCIJANSKEFREKVENCIJE ČAKRI

Govoreći o dimenzijama postojanjavideli smo da one sve izviru iz etra, ili kvant-nog polja. Iz njega kao najbliža stoji dimenzi-ja vazduha za koju smo rekli da predstavljasvet ideja ili misli u čoveku. To je područjeinformacija od kojih se oblikuje sve na nižimgrubljim planovima. Te informacije su misli.Misli su ideje ili informacije po kojima postojisve što postoji. Budući da je svet ideja najbližisamom etru ili kvantnom polju, u kome jesve bezvremeno sabrano u jedno, kao svemogućnosti postojanja, sve informacije osvakom mogućem postojanju tu bezvremenoveć postoje. Zato mi možemo da mislimoapsolutno o svemu, prošlom, budućem,sadašnjem i onome što se uopšte nije ispoljilo(a što nazivamo maštom ili imaginacijom).Zato u svojim mislima, u svetu ideja, može-mo sve mogućnosti da ispitujemo i kombinu-jemo na sve moguće načine, bilo poveziva-njem u smisao, ili bez smisla.

128

Zapravo, tačnije bi bilo reći da se akti-vnosti tog sveta ideja, elementa vazduha,same odigravaju zbog blizine kvantnog polja('iznad'), i energije elementa vatre ('ispod'), ada samo prisustvo svesti duše u fizičkomtelu čini da se to događa u telu, u našoj glavi,jer sahasrara je postavljena na našoj glavi.Prisustvo svesti duše čini da se aktivnostiviših dimenzija, pa tako i obrada ideja, odi-grava u telu čovekovom. Duše su kreiralefizičko telo čovekovo da bi se zbivanja svihdimenzija objedinile i osvestile na jednommestu, u čovekovom biću.

Prisustvo svesti duše daje fokus zbiva-nju svih ideja da se kreću ka smislu, razume-vanju zbivanja, osvešćenju, svesti o sebi - štokonačno vodi ka božanskoj svesti koja sveomogućava. Priroda kvantnog polja ili etra jeste daje bezvremeno i besprostorno, vreme i pros-tor nastaju tek u nižim dimenzijama. Takvefrekvencije kvantnog polja nazivaju se ne-hercijanskim. Hercijanske frekvencije se pro-stiru u prostoru i vremenu. Ne-hercijanskesu za razliku od hercijanskih statične, neprostiru se nikuda već su samodovoljne i

129

nalik su sfernom postojanju. Takva je prirodakvantnog polja. Ona je otkrivena kao beskra-jan izvor sve energije, nazivan je 'nulta tačka',ili 'energija nulte tačke' ili 'energija vakuu-ma'. Tu energiju je otkrio Nikola Tesla i odnjega potiče naziv ne-hercijanske frekvencijeda bi ih razlikovao od uobičajenih hercijan-skih sa kojima radi ostala nauka. Detaljniji tehnički opis bio bi sledeći:Skalarni talasi (ne-hercijanski) nastaju uza-jamnim delovanjem dva koherentna elek-tromagnetna talasa iste frekvencije i suprot-ne faze. Pri tome, rezultantno energetskopolje nastalo prožimanjem suprotnih elek-tromagnetnih polja, nije njihovo potpunoponištavanje, kako se to obično misli, negotransformacija energije u oblast vakuma, ustanje potencijala i stvaranje tzv. skalarnogpolja. Longitudinalni talas (hercijanski) jetalas pri čijem prostiranju čestice medijumaosciluju u pravcu prostiranja talasa. Može sekretati samo kroz supstancijalne sredine kojeposeduju elastičnost. Primer mehaničkihlogitudinalnih talasa su zvučni talasi u vaz-duhu. Elektromagnetni skalarni talasi mogunastati odgovarajućom modulacijom struk-

130

ture plazmoidnih fenomena. U tom smislu,loptaste munje su jedna specifična formastacionarnog elektromagnetnog polja. NikolaTesla ih je stvarao i igrao se s njima. One sumu i dale ideju o ne-hercijanskim frekvenci-jama. Jednostavnije rečeno, područje herci-janskih talasa jeste svo područje ispod brzinesvetlosti. To je područje koje opažamo čulimai fizičkim umom. Područje ne-hercijanskihtalasa je iznad brzine svetlosti, ono je zapra-vo trenutno. To je ono područje koje su fizi-čari otkrili kao prirodu kvantnog polja, ukojemu čestica može istovremeno da postoji ikao talas, a da to samo zavisi od svesti i opa-žanja svesnog subjekta. To područje nemožemo da opažamo čulima i fizičkimumom, ali možemo sa njim da imamo vezusa unutarnjim čulima i višim umom. Ta vezaTesli nije nedostajala. Stoga, izvor misli ili ideja, elementavazduha, je ne-hercijanski, statičan, sferan ipotpun. Zato su misli blizu bezvremenojsadašnjosti, zato misli mogu da se prostirupreko vremena i prostora. Misli zapravopredstavljaju sažimanje informacija o svemu

131

u vremenu i prostoru nezavisno od vremenai prostora. To mogu jer su najbliže samometru ili kvantnom polju. One su u strukturi čovekovog bića navrhu, kao najviša čakra, sahasrara. Kao takvaova čakra je najizrazitije ne-hercijanska posvojoj prirodi, ona je najviše iznad vremena iprostora, iznad čovekovog tela. Što su vreme i prostor gušći i čvršći usvom uslovljavanju i delovanju kroz sve nižečakre, to je hercijansko delovanje više izraže-no. Frekvencija svake niže čakre je sve višehercijanska. Najniža čakra, muladhara, je najvišehercijanska po svojoj frekvenciji. Zato je unjoj svest najviše izložena suprotnostimafizičkog opstanka, iluziji materijalnosti, line-arnog vremena i prostora u kome je subjektotuđen. Drugim rečima, frekvencija prve čakreje najniža, a frekvencija sedme najviša. Svojstva niskih frekvencija su materi-jalizam, a visokih duhovnost.

132

Prva i poslednja čakra predstavljajukrajnju polarizaciju postojanja, čistu svest(sahasrara) i najkonkretnije postojanje(muladhara) kome nije potrebna svest i smi-

133

sao, već samo prirodna uzročnost. Naša kič-ma sa celim sistemom čakri nalik je na polu-gu namagnetisanu suprotnim polovima, pričemu je najviša sahasrara sačinjena od ne-hercijanskih frekvencija, a prva najnižamuladhara od hercijanskih. Zato naša svest može da ima iskustvo ibezvremenog prisustva (ne-hercijanska pri-roda kvantnog polja) i iskustvo čvrste mate-rijalnosti linearnog vremena (priroda herci-janskih frekvencija) zarobljene uzročnošću.Može da bude potpuno zaslepljena čulnim,materijalnim svetom (muladhara), ili da imaiskustvo transcendentalne čiste svesti o sebi(sahasrara), ili da bude negde u prostoru ivremenu, krećući se između tih krajnosti. Čakre predstavljaju sve mogućnostiiskustava postojanja, od elementarnog i pot-puno uslovljenog, do čiste svesti o sebi, osmislu postojanja, o jedinstvu božanske sves-ti o sebi koja je slobodna da se ispoljava nasve moguće načine. Ovakva suprotna polarizacija čoveko-vog bića, između prve i poslednje čakre,omogućava kretanje energije kroz čoveka.Čovek ne bi imao energije za život da ne pos-

134

toji ta polarizacija duž njegovog sistemačakri. Otuda je energija koju čovek koristi usvom životu i radu, u svakom delanju, uvekvezana za stanje njegove svesti. Sistem čakrise zato naziva psihoenergetskim sistemom. Budući da se božanska svest ispoljavau postojanje po modelu holograma, gde svakidetalj sadrži sve principe celine, tako se i ovapolarizacija svih čakri od hercijanske do ne-hercijanske frekvencije, odražava ne samo naceo sistem čakri (od prve do poslednje čakre),već i na svaku posebno. Svaka čakra je i samapolarizovana na hercijanske i ne-hercijanskefrekvencije, energija svake čakre se kreće uobliku torusa, kruži od središta ka periferijiodakle se opet vraća središtu. To omogućava njihovu dinamiku isposobnost rasta i preobražaja, prosleđivanjeenergije s jedne na drugu, kao i stalnu ener-getsku povezanost svih čakri zajedno.

135

POLARIZACIJA SUPROTNOSTIU ČAKRAMA

Polarizacija čakri ne postoji samo uprirodi njihovih frekvencija, već i u samomodnosu svesti i postojanja. Ceo spektar čakri

136

od prve do poslednje predstavlja jednu velikupolarizaciju svesti i postojanja, svesnog inesvesnog, materije i duha, svesti jedinstvasa božanskom celinom, i podeljene svesti,otuđene od celine. Zapravo, sve čakre zajedno predstav-ljaju prelaz od hercijanskih do ne-hercijanskih frekvencija postojanja u sedamfaza. U najvišoj čakri sahasrari, svest jedins-tva je potpuno prisutna jer je tu postojanjene-hercijansko. Kako se svest sve više spuštau postojanje, kroz sve niže čakre, tako postajesve više polarizovana kroz princip suprotno-sti, sve više uslovljena sve grubljim uslovi-ma, ali i izložena sve većoj dijalektici suprot-nosti. U najnižoj čakri, muladhara, svest pos-toji u hercijanskim frekvencijama i zato jenajviše čulna, svest je potpuno polarizovanana suprotnosti jer je tu najdalja od svog izvo-ra, božanske svesti duše, u neznanju. Tu pos-tojanje najviše preovladava bez svesti o sebi,izloženo nesvesnoj uzročnosti i uslovljenostibivanja. Zato se kaže da tu vladaju samonagoni i instinkti. Borba za opstanak po sva-ku cenu, pa i po cenu tuđih života, tu je izra-

137

žena. Može se reći da usled maksimalno izra-žene polarizacije i suprotnosti u najnižojčakri, u njoj je život doveden do apsurda. Iakoodatle izvire sva životna energija, život tumože da postane sam sebi suprotnost jerusled nedostatka svesti čovek ne vidi svepri-sutni život svuda, pa otuda pod delovanjemove čakre može da ubija da bi preživeo. Delo-vanje iz prve čakre je jednako smrtonosnokoliko je i životodavno. Na taj način je supro-tnost u delovanju prve čakre maksimalnoizražena. Ona je izvor sveg stradanja i patnječovekove, koliko je i izvor života tela. Zbog ovoga je Buda rekao da je izvorpatnje u nagonu za život. Svaka viša čakra predstavlja sve većeosvešćenje postojanja, sve veće prepoznava-nje iste božanske svesti u postojanju i otudasve veće izražavanje bezuslovne ljubavi.Svest se uzdiže u višu čakru spoznajom praveprirode niže čakre. Svaka čakra predstavljaodređenu svesnost, način postojanja i pogledna svet, na stvarnost. Kada se svet posmatrasa snažnom identifikacijom svesti u jednojčakri, onda je veoma teško odoleti subjektiv-nosti i jednostranosti. Što je čakra niža, to je

138

identifikacija jača. Identifikacija svesti učakrama je nužna zbog njihovog rada, samaenergija u njima ima centripetalno kretanjeda bi se rad čakre održao. Samo zahvaljujući tome što čovekovobiće ima više čakri on može da nadilazi svojusubjektivnost, da upoređuje različite nivoe istanja svesti i tako da jača objektivnu sves-nost. Objektivna svesnost se ne nalazi ni ujednom centru ili čakri, niti u nekom odre-đenom stanju svesti, već samo u iskustvupromene svih stanja svesti kroz sve centre.Svesti jedinstva u najvišoj čakri ne može bitibez iskustva suprotnosti svih nižih centara.

139

VIŠA I NIŽAEGZISTENCIJALNA PRIRODA ČAKRI

Jedna od najočiglednijih osobina čakrijeste njihov redosled po vertikali. Svaka jeviša ili iznad prethodne. To nije slučajno.Vertikalan položaj čakri nam odaje i prirodukretanja energije i njenu povezanost sa sta-njima svesti. Suština čovekova je povezanasa njegovim izgledom, posebno sa načinomkretanja. Za razliku od svih ostalih bića čovekje uspravan i njegova uspravnost nije samorezultat evolucije kretanja, već je povezana sausmerenjem svesti i energije, za njihovo kre-tanje od nižeg ka višem obliku postojanja. Tose odražava na položaj čakri. Polarizacija o kojoj smo govorili moranekako da se izražava u trodimenzionalnomprostoru. Priroda polarizacije svesti i energijeje takva da se u trodimenzionalnom prostoruizražava kao nešto što je nisko, dole, uslov-ljeno, teško i negativno, i kao nešto što jevisoko, uzvišeno, lako i pozitivno. Pozitivnefrekvencije su 'visoke', a negativne 'niske'. U

140

našem iskustvu sve što je negativno i uslov-ljavajuće je na neki način nisko i dole, sve štoje pozitivno i uzvišeno je gore. Raj je na nebu,a pakao pod zemljom. Svest je po svojoj suštini neuslovljena isveobuhvatna, i zato se ona u postojanjuuvek izražava kao težnja ka sve većoj slobodii neuslovljenosti, nadilaženju uslovljavanja,transcendenciji. Otuda se celokupno posto-janje kreće ka sve većem znanju ili svesti osebi. To se u postojanju izražava kao sve boljeusavršavanje funkcija, evolucijom živih obli-ka u kretanju, delovanju i percepciji, i usavr-šavanje ljudskog rada i načina postojanja.Lepim, kulturnim ponašanjem uzdižemosvest i energiju na više nivoe. Svaka čakra je viša od prethodne, i tajnjen položaj duguje svom značenju u odnosuna nižu čakru. Svaka čakra predstavlja jedanizraz više svesti u odnosu na niže stanje svesti,jednu pobedu nad nižim stanjem. I to možemoda prepoznamo u iskustvu. Uvek kada nadi-đemo neko stanje koje je predstavljalo nisku,uslovljenu svest, to nadilaženje doživljavamozaista kao uzdizanje. Prethodno ponašanje,koje je bilo vođeno svešću niže čakre, izgleda

141

nam iz perspektive više svesti kao da je činiloneko drugo, niže biće, a ne mi, svoje ranijeponašanje (niže čakre) možemo da sagleda-mo sa visine, objektivnije, čak se čudimo dasmo mogli da činimo nešto tako nisko, nega-tivno i ograničavajuće. Opet, takav uvid omogućava diferenci-jaciju višeg stanja svesti, pa možemo reći daovakav poredak čakri, od niže ka višoj,pomaže u diferenciranju svesti u svakoj čakriposebno. O svakoj možemo steći objektivnusvest samo iz više perspektive, kada se uzdi-gnemo iz nje u višu. Sva ljudska kultura zasniva se na tak-vom uzdizanju svesti, od nagona i nesvesnestihije, nižih čakri, ka višem i svesnijemdelanju. Princip uzdizanja svesti prema čakra-ma vezan je i za delatni princip same svesti,za energiju. Kada se kreće naniže, energijaopada; kada se kreće ka višim čakrama ener-gija u nama raste. To kretanje je praćeno sta-njima svesti. Kada smo obuzeti uslovljava-njima nižih centara onda gubimo energiju isvest nam je niska, negativna i uslovljena.Kada nadilazimo nesvesnu uslovljenost nižih

142

nagona i mehaničkog uslovljavanja u delo-vanju, onda imamo više energije i objektivni-ju svesnost. Priroda delovanja čakri je takva dapovezuju svest u telu sa energijom. Bez ener-gije ne možemo imati prisustvo svesti. Većeprisustvo energije uslov je za veće prisustvosvesti. Zbog povezanosti svesti i energije nemožemo svoju energiju da trošimo na jedannačin i u jedne ciljeve, a da pokušavamo daostanemo svesni na drugi način, sa drugimciljevima. Drugim rečima, ne možemo daslužimo dva gospodara niti da sedimo na dvestolice. Jedno da radimo, a drugo da mislimo.Zapravo možemo, ali tada samo gubimovreme i energiju, a svest obmanjujemo. Energija je zbivanje koje sledi svest, ilibolje rečeno, zbivanje koje je proizvedenosamim prisustvom svesti, i u našem telu sekreće uspravno, na gore, i silazno, na dole. Toje otuda jer se kreće od jedne čakre do druge,od veće uslovljenosti ka manjoj, od neznanjaka znanju. Vertikalan položaj čakri i samogačoveka ima veze sa zemljinim magnetizmomi zakonima fizičkog privlačenja i uslovljava-

143

nja svesti. U vertikalnom položaju svakačakra se gravitacijski oslanja na nižu, svakaniža na neki način štiti višu čakru, služi jojkao osnova, tako je svaka viša čakra manjeizložena zemljinoj privlačnosti i to olakšavanjeno uzdizanje. U horizontalnom položajusvaka čakra je jednako izložena gravitacijizemlje i fizičkom uslovljavanju. Zato je topasivan položaj, prikladan za spavanje. Otu-da su uspravna leđa jedini ispravan stav zameditaciju, uspravno stanje je jedino pravostanje za budnost, odnosno aktiviranje ener-gije i svesti iz najniže do najviše čakre. Čak sui povijena leđa u svakodnevnom držanjuodraz blokade kretanja energije i svesti,negativnog stanja. Da bismo ovo bolje razumeli moramose podsetiti da je gravitacija elektrostatičkifenomen izražen u velikim razmerama. Pla-nete i sva nebeska tela su elektromagneti kojisamim svojim kretanjem indukuju životnuenergiju. Životna energija se takođe indukujeizmeđu same zemlje i jonosfere. Cela prirodaje sačinjena od dinamičkih elektromagnet-skih odnosa. Čakre u nama su samo mali

144

holografski modeli tog velikog elektromag-netnog kosmičkog zbivanja. Stoga nam mora postati sasvim jasnapriroda frekvencija ove tri grupe čakri, kojesmo odredili kao motoričku ili mehaničku,emocionalnu i intelektualnu. Svako zbivanjesa zasniva na odgovarajućim frekvencijama.Najniža grupa od prve tri čakre, zadužena zamehaničko ponašanje, sastoji se iz niskihfrekvencija. Tri najviše čakre koje sačinjavajuintelektualni centar, sastoje se iz viših ili fini-jih frekvencija. Osobine niskih frekvencija su teskoba istrah, sužavanje svesti, identifikacija, uslov-ljenosti i zavisnost, samim tim i sve što sevezuje za materijalizam. To su osobine i prvetri čakre koje spontano deluju kod velikevećine ljudi. Osobine visokih ili finih frekvencijajeste sloboda i jasnoća percepcije i veće prisu-stvo svesti, pozitivna osećanja i otvorenost.To su osobine triju viših čakri (5,6 i 7). Negativne arhontske sile koje vladajuovim svetom svoju vlast zasnivaju pre svegana tome što kod ljudi na sve načine kontroli-šu i jačaju niske frekvencije prve tri čakre, i

145

time jačaju rad nižeg centra, a to znači suže-nje svesti i percepcije ograničene samo namaterijalno (što čine preko svojih, kontroli-sanih medija i obrazovanja), na stalan strah ibrigu za opstanak (pomoću izazivanja stalnihsukoba i ratova, kao i ekonomske nestabilno-sti i zavisnosti). Stvar sa frekvencijama je jednostavna:koju naglašavamo s njom i živimo. Od priro-de frekvencije zavisi i naše opažanje. Prome-nom frekvencije menjamo i opažanje, a snjim i realnost u kojoj se nalazimo. Ali samapriroda svake frekvencije jeste da je trenutnai zato uvek podložna promeni, drugim reči-ma, ona je uvek virtuelna, počiva na slobodi.Svest uvek može da promeni svaku frekven-ciju, svako opažanje i svaku realnost. Jedinošto je potrebno jeste imati dovoljno svesnos-ti, a s njom i dovoljno energije. Stoga ako mi živimo u virtuelnoj real-nosti koja nas uslovljava, koju podržavajunegativne arhontske sile, onda ona uvekmože da se promeni jednostavnom prome-nom frekvencija, promenom stanja svesti. Toje uvek moguće jer je sve to u nama.

146

Svest duše je naša suština, a ne bilokoja frekvencija bilo koje čakre. Različite frekvencije različitih čakrisamo su u svoj vrtlog uhvatile svest našeduše da se zanese i pri-vremeno identifikujesa stanjima koje karakterišu određene frek-vencije zbivanja. Tačnije bi bilo reći da je sveto izrežirala sama božanska svest naše duše.Sve je to njena igra otkrivanja svih svojihmogućnosti, svega što ona sama jeste.

147

OSNOVNA PRIRODAI ZNAČENJE SVAKE ČAKRE

Čakre predstavljaju sedam osnovnihfaza u kojima se svest i postojanje sjedinjuju iispoljavaju. Zato za čoveka postoje sedam različitihnivoa svesti i postojanja u kojima se moženaći i njih pokazuje jogistički sistem čakri: 1) dubok san bez snova (muladhara) 2) sanjanje (svadhisthana) 3) java ili prosečna dnevna budnost(manipura) 4) svedočenje o prva tri (anahata) 5) mentalna svest o božanskoj svesti(vishuddhi), 6) osposobljavanje tela da transcen-dentalna božanska svest aktivno i neposred-no učestvuje u postojanju (ađna), i 7) potpuna otvorenost bića za prisus-tvo božanske svesti duše; nestanak svakeidentifikacije sa objektivnim postojanjemusled potpune otvorenosti za prisustvo

148

božanske svesti duše, odnosno nestanaksvake razlike između postojanja i božanskesvesti koja ga omogućava (sahasrara). Prvi nivo je stanje čistog postojanja,kao i sedmi, ali prvi je nesvestan sebe dok jesedmi potpuno svestan i sebe i svog jedins-tva sa postojanjem. Kao što se vidi, sedmi nivo jedino jeautentičan stvarnosti, dok svi ostali izraža-vaju nivoe nesvesnosti stvarnosti kao i pro-cese osvešćenja stvarnosti. Kroz te proceseosvešćenja izražava se sva dinamika i razno-vrsnost postojanja. Prva tri nivoa ili stanja svesti, duboksan, snovi i java, odgovaraju prvim trimačakrama: muladhara, svadhisthana i manipu-ra. Sa njima deluje većina ljudi prirodno, štoznači bez ikakve duhovne kulture i svesnenamere. Mogu se prepoznati i kao nagoni(prva), želje (druga) i volja za moć (trećačakra). Četvrta čakra (anahata) odgovaračetvrtom stanju svesti ili prvim povremenimiskustvima transcendentalne svesti, svestijedinstva sa božanskom svešću u samompostojanju. Peta čakra (vishuddhi) odgovarapetom stanju svesti u kome se transcenden-

149

talna svest učvršćuje kao stalna svest, alisamo na nivou znanja i njegovog izražavanja,ne i celog bića. Ona odražava mentalnorazumevanje svesti i postojanja. Šesta čakra(ađna) odgovara i šestom stanju svesti kojetranscendentalnu svest duše trajno otkrivacelom biću, tu se događa čista i potpuna per-cepcija božanske svesti u samom postojanju,percepcija koja se ne može mislima izraziti,koja nadilazi um. Sedma čakra (sahasrara)odgovara sedmom stanju svesti koje prestav-lja najviše prisustvo božanske svesti duše utelu i fizičkom svetu uopšte.

1. Muladhara

Muladhara je prva ili korenska čakra.Ona nas povezuje sa čistom energijom priro-de, sa energijom Zemlje. Zato je smeštena upodručju prepona. Od nje naše telo dobijasvu vitalnu energiju za život u elementar-nom stanju, celovitu i nepolarizovanu. Iz njedobijamo sav nagon za opstankom u svomnajizvornijem obliku. Njena boja je tamnocrvena. Ona je u svom delovanju neutralna,podržava i daje snagu svemu u šta se energija

150

ulaže. U njoj je smeštena izvorna energija pri-rode, šakti, zvana kundalini. Taj naziv ukazu-je da je ona tu 'sklupčana kao zmija', odnosnotu postoji samo kao potencijal koji tek trebada se razvije kroz više centre spajanjem sasvešću, odnosno osvešćenjem. Izvan čoveka principi ove čakre izra-žavaju čistu prirodu, životnu energiju kojadaje život svemu bez razlike. Ali ovo 'bez raz-like' treba doslovno razumeti, jer odavdeenergiju za ispoljavanje dobijaju ne samo svepozitivne, već i sve najnegativnije pojave.Ova čakra u svom negativnom aspektu izra-žava i gubitak energije, a to u ljudskom isku-stvu znači smrt i razaranje života u svimoblicima. Razaranje života je negativna stra-na ove čakre, njena energija je potpunonesvesna i zato može da uništava život u tež-nji da ga sačuva po svaku cenu. Jedan prostprimer je kada osoba, čija svest je ograničenana delovanje ove čakre, unosi previše hrane ito nezdrave u slepoj težnji da unese energijuu sebe, da živi i opstane, dok time zapravoubija samog sebe. Drugi primer negativnogdelovanja ove čakre je bezobzirno uzimanje

151

životne energije na sve moguće i destruktiv-ne načine. Zbog svoje neutralnosti ovoj čakri,pored uticaja svih drugih planeta, najvišeodgovara astrološki uticaj Merkura.

2. Svadhisthana

Svadhisthana je druga čakra i smešte-na je iznad prve, u području polnih organa.To ukazuje da se u njoj izvorno celovita živo-tna energija iz prve čakre po prvi put polari-zuje radi rađanja svih oblika života. Ona jeizvor seksualnosti i svih načina sa kojimarazmenjujemo energiju, u svome telu, sadrugim bićem i okolinom. Zbog razmeneenergije, ovde je izvor svih životnih radostivezanih za telesnost, koja se posebno izraža-va kroz seksualnost, ali i svih njihovih supro-tnosti kao što su mržnja, ljutnja, prezir iokrutnost, izvor svih sukoba i nasilja premaživotu. Zbog ovakve dualne prirode svadhist-hana čakre, seksualnost je kod čoveka niskesvesti uvek povezana sa nasiljem i mržnjom.Zbog udaljenosti od izvora svesti i objektivnespoznaje (šeste i sedme čakre), i zbog nepos-

152

redne blizine prve čakre, čiste energije kojojje primarni impuls opstanak, svest se u ovojdrugoj čakri izražava kroz princip samoza-dovoljstva u svakom obliku. Prevod njenognaziva govori da je to 'vlastito sedište'. Svestkoja se izražava kroz ovu čakru opravdava iracionalizuje sve postupke koji se odnose naprincip zadovoljstva i opstanka, od ljubavi domržnje. Prve dve čakre imaju najveću energet-sku privlačnost, one su energetski najjače učoveku. Prva čakra svoju snagu pokazuje uborbi za opstanak i održavanje samog životatela na sve načine. Druga čakra svoju snagu iprivlačnost pokazuje takođe kroz nagon zaopstanak, ali u razmeni sa drugim polom,kroz seksualnu razmenu. I logično je da seživotna energija najpre ispoljava na taj način.Seksualnost je jaka jednostavno zato jer morada bude takva da bi se bića razmnožavala i davrsta ne bi izumrla. U seksualnosti se zatoosećamo najviše ispunjeni životom (jer je ovačakra najbliža izvoru same životne energije,prvoj čakri). Svest sama po sebi nema nagonza razmnožavanjem jer je sveprisutna kaoizvor postojanja. Neophodno je da preovla-

153

dava snaga bića, materijalnosti i energije dabi nagon za razmnožavanjem opstao. Ta sna-ga je opravdana, ali usled svog niskog položa-ja i udaljenosti od izvora svesti (sedme čakre)izložena je i velikoj polarizaciji, zakonu sup-rotnosti, pa je otuda često povezana sa nega-cijom života u svim oblicima, a pre svega upovezanosti seksualnosti sa svim destrukti-vnostima i nasiljem. Seksualnost koja stvaraživot, koja je izvor najvećeg zadovoljstva naovom svetu, uvek je išla zajedno sa perverzi-jama, sa izopačenim životom. Zbog manjkaobjektivne svesti i blizine izvora životneenergije, seksualno zadovoljstvo se moženaći u svemu i svačemu, sa istim polom, sanekim predmetima, čak i sa životinjama,dovoljno je samo iskusiti zadovoljstvo unekom takvom obliku i postaće opsesija, sasvim racionalnim objašnjenjima i opravda-njima. Um na nivou druge čakre uvek oprav-dava sve postupke koji slede princip zado-voljstva. Seksualnost je zato uvek bila i ostalanajveći izazov prisustvu svesti u postojanju.Koliko je moćno sredstvo transformacijeenergije nižeg bića (prve tri čakre) u više

154

oblike postojanja putem nauke tantre, tolikoje oduvek zbog svoje snage bila i uzrok padasvesti duše u telu, sa svim pratećim posledi-cama. Izvan čoveka, u svetu, princip drugečakre se ispoljava u svemu što bog Eros pred-stavlja, u svim oblicima lepote i zadovoljsta-va, od cveća i peva ptica čija lepota ima sek-sualnu funkciju oplođavanja, lepote ljudi isvih ljudskih aktivnosti koje se odnose nalepotu i zabavu u svim oblicima, do najmra-čnijih mesta gde se iživljavaju najniže strastisa svim negativnim posledicama, ali koje seuvek opravdavaju i racionalizuju, najčešćekao ljudska prava i slobode, dok u stvarnostinisu ništa drugo do razuzdanost. Ova čakraje zaslužna što se razuzdanost u svim oblici-ma pogrešno tumači kao sloboda, i to vrlopoželjna. Iako ne donosi ništa drugo do gubi-tak energije kroz aktivnosti ove čakre. Zbog principa samozadovoljstva ovojčakri, pored uticaja svih drugih planeta, naj-više odgovara astrološki uticaj Venere. Bojajoj je narandžasta.

155

3. Manipura

Treća čakra je manipura, ili 'grad dra-gulja'. Smeštena je kod pupka. Za razliku odprve i druge čakre koje svoju energiju dobija-ju od Zemlje u sirovom stanju (muladhara), iu stanju osnovne polarizacije (svadhisthana),ovde se energija prima iz kosmosa, iz šireceline. Zato se ona i koristi na daleko razno-vrsnije načine i mnogo svesnije. Za razliku oddelovanja prve dve čakre, koje je ograničenona telo i nagone za opstankom po svakucenu, i na polarizaciju energije kroz seksual-nost i princip zadovoljstva, energija se ovdepo prvi put koristi za druge ciljeve, koji se netiču samo tela i njegovog opstanka, već iljudskog društva i drugih bića, cele okoline.Ovde se energija udružuje u zajedničke cilje-ve. Zato odavde svest počinje da deluje i kaokultura življenja, i nije samo uslovljena lič-nim akcijama i reakcijama. Odavde svestizgrađuje kulturu i civilizaciju. Otuda i njennaziv koji se odnosi na 'grad dragulja' ilisavršeni grad. Čovek koji je svešću nadišao prve dvečakre, ovde postaje stvaralac na drugim

156

poljima, a ne samo na polju očuvanja svogatela. Tu razvija širu svest o okolini i intere-sima društva. Dok je energiju prve dve čakrekoristio samo na sopstveni opstanak, i ličnaseksualna zadovoljstva, ovde je koristi za višeciljeve, pre svega za razvoj i opstanak porodi-ce, za stvaranje potomstva i braka, kao idruštvene zajednice zasnovane na širim,zajedničkim vrednostima. Izvan čoveka, u svetu, može se reći daje božanska svest preko treće čakre stvorilasvu civilizaciju i materijalnu kulturu naovom svetu. Kroz svu borbu i napor koji subili neophodni za to ostvarenje. Zato, zbog napora da se uzdigne iznadprve dve čakre, pored uticaja svih drugihplaneta, ovoj čakri najviše odgovara astrolo-ški uticaj Marsa. Boja joj je žuta.

4. Anahata

Prve tri čakre predstavljaju prvu, nižugrupu, instinktivni ili motorički centar. Ovajcentar (sastavljen od prve tri čakre) je zadu-žen za kretanje i delovanje svesti u fizičkomtelu.

157

Kada svest o samom umu dovoljnoojača, javlja se četvrti nivo svesti kao intuiti-vno nadilaženje prva tri, i sposobnost svedo-čenja o njima. Prva tri nivoa su obezbeđenaprirodom i za njihovu svakodnevnu izmenu iaktivnosti nije potrebno ništa činiti, dovolj-no je prepuštanje jer su za prirodan opstanakona dovoljna u većini slučajeva. Zato u njimaboravi većina ljudi celog života, s retkim ikratkim uzletima u četvrti nivo svesti, štoobično biva izazvano nekim jačim emocio-nalnim stresom, ili snažnijom inspiracijom.Trajno ostvarenje četvrtog nivoa je plodduhovnog kultivisanja i uloženog napora dase čovek uzdigne iznad gravitacije prirodnogopstanka, iz prva tri stanja. (Takvom kultivi-sanju je u potpunosti posvećena budističkapraksa kontemplacije, zazen, satipatthâna idhyâna.) To je delovanje koje priroda nijepredvidela i koje dozvoljava samo malobroj-nima, jer je za opstanak njenog organskogživota potrebno da većina bića bude uslov-ljena spontanom reprodukcijom prva trinivoa. Jedna od glavnih odlika četvrtog nivoasvesti jeste da se, usled prakse kontemplacije

158

i povremenih iskušenja čiste, transcenden-talne svesti o sebi, tj. svesti koja je čista odmisli, od svih predstava i od samoga tela, jav-ljaju iskustva buđenja u snu, u astralnomsvetu, odnosno prva vantelesna iskustva.Ovo je prelazno stanje i odnosi se na početakčovekovog praktičnog rada na buđenju.Odgovara aktiviranju četvrte čakre anahata.Tu se događaju prva iskustva jedinstva sabožanskom svešću. Sa prvim vantelesnimiskustvima javljaju se i prva iskustva jedins-tva sa božanskim. Ona su uvek praćena pot-punom ljubavlju i blaženstvom premasamom postojanju u svim oblicima zato štosvest o božanskom ne može drugačije da sedoživi nego kao bezuslovna ljubav koja sveomogućava. Ako se rad na sebi pokaže uspešan, jav-lja se peto stanje svesti u kome čovek konač-no spoznaje razliku između sopstvene bud-nosti i nesvesne uslovljenosti sveg prirodnogzbivanja. Tako probuđen vidi celu prirodukao jednu jedinstvenu celinu i, zahvaljujućitakvom viđenju, prepoznaje sopstvenu slo-bodu i nezavisnost (kaivalya) od te celine, odsvega što biva. Vidi prirodu kao jedinstvenu

159

celinu zato što je sam postao jedinstven icelovit, postao je oličenje njene stvarnosti, jerkao probuđen može da je prepozna, a samo seslično sa sličnim prepoznaje. Materijalnostnestaje i duhovnost se javlja kao jedina per-spektiva sada savršeno jasna, što izaziva lju-bav i blaženstvo (ananda). Sve je ovo opis četvrte čakre, anahata.Prevod njenog imena jeste 'neokrnjen', štosve ukazuje na celovitost, na prva iskustvacelovite svesti o sebi i objektivne stvarnostikoju dobijamo od višeg intelektualnog cen-tra, tri najviše čakre. Njen naziv takođe značii 'nepovređen' što ukazuje na nadilaženjepatnje koja je karakteristična za prva trinivoa postojanja ili čakri, odnosno na blažen-stvo kao direktno iskustvo bezuslovne ljuba-vi, koja je jedina objektivna stvarnost. Simbol ove čakre jeste heksagram, dvatrougla postavljena suprotno, jedan na dole,drugi na gore. Trougao na dole predstavljasvest duše koja se spušta u telo i materiju, atrougao na gore uzdizanje tako osvešćenogpostojanja ka božanskoj svesti duše. Zato je toprikladan simbol prožimanja i spajanja višihi nižih centara u ovoj čakri.

160

Ljubav za koju je čovek sposoban jestesamo mali odraz bezuslovne božanske ljuba-vi koja omogućava samo postojanje, ljubavikoja je sama božanska svest, čiji maleni deo,opet mi koristimo kao svoju svest. Zato uvekkada se svesno približimo objektivnoj stvar-nosti mi tu svest o stvarnosti ne možemo darazlikujemo od bezuslovne ljubavi premasvemu; ne možemo da je doživimo drugačijenego kao bezuslovnu ljubav prema svemu.Zapravo, samo takva ljubav može da namdonese takvu svest. To uvek ide zajedno. Spojsvesti i postojanja događa se kao ispoljavanjebezuslovne božanske ljubavi. Zato je njihovo spajanje smešteno usrcu čovekovom, u čakri anahata, izmeđuizvora svesti i izvora postojanja. Princip kretanja svesti kroz čakre jesledeći: ona se spušta iz najviše čakre sve donajniže, od duše do materije i fizičkog tela;tako samim svojim prisustvom svest privlačienergiju da se izražava na sve složenije iuzvišenije načine, kroz sve više čakre, samimsvojim prisustvom svest uzdiže energijunaviše; u svakoj čakri se događa spoj svesti ienergije u skladu sa prirodom čakre.

161

Sve što je potrebno da bi se svest spro-vela do najniže čakre i tako omogućila da seživotna energija iz prve čakre uzdigne na višecentre i čakre, da se na kraju dogodi potpunispoj svesti i postojanja, jeste ispravno uskla-diti rad svih čakri, jer ispravni spoj svesti ienergije ne događa se zbog poremećaja radačakri. Ispravno uskladiti rad čakri značisamo razumeti njihov rad i principe delova-nja. Ispravno razumevanje je moguće samo izsredišnjeg centra, anahata čakre, koja spajavišu i nižu grupu. Svest i energija zapravo stalno kružekroz sve čakre i kroz celo telo, od vrha dodna. Potrebno je samo učiniti ga svesnim,razumeti svaki centar kako radi i zašto takoradi, a to je moguće samo ako nadilazimo sve-snost niže čakre svesnošću više čakre. Stoga aktiviranje čakri i uzdizanjekundalinija iz prve čakre ne postiže se nikak-vim mantrama već pre svega razumevanjemnačina postojanja kroz svaku čakru, izraža-vanjem svesti u postojanju kroz svaku čakru.Na taj način svest sama po sebi uzdiže kunda-lini, na jedini ispravan način. Svako njenoveštačko uzdizanje putem nekih vežbi samo

162

može da pojača snagu nesvesnosti. Dati većuenergiju nesvesnosti i neznanju je recept zakatastrofu. Mnogi ljudi su doživeli spontanobuđenje kundalinija, ili je ono bilo izazvanonekim okolnostima, ali odlazak veće energijeu više centre ili čakre nije pratilo i većerazumevanje i svesnost. Zato su takvi ljudinaglo dobili mnogo veću percepciju, ali ne irazumevanje šta ona donosi. Takvi ljudi pos-taju žrtve poremećenog ponašanja i percepci-je koju ne razumeju. Klinike za psihijatrijskebolesti pune su takvih slučajeva. Kada se o čovekovom razvoju radi,svest je uvek na prvom i poslednjem mestupo značaju. Poremećaj rada svake čakremoguć je samo usled nedostatka svesti,odnosno neusklađenosti svesti i energije(načina postojanja, delovanja). Izvan čoveka princip čakre anahata seispoljava kao božanska ljubav koja sve omo-gućava. Ona se takođe u svetu ispoljava samočovekovom dobrotom i bezuslovnom ljubav-lju, delima ljubavi, kroz čoveka koji je svestanbožanskog postojanja, odnosno samog posto-janja kao božanske svesti.

163

Zbog veličine i značaja ove čakre,pored uticaja svih drugih planeta, ovoj čakrinajviše odgovara astrološki uticaj Jupitera.Boja joj je zelena.

5. Vishuddhi

Aktiviranje pete čakre vishuddhi kara-kteriše sposobnost misaonog i verbalnogizražavanja prirode stvarnosti, svesti jedins-tva. To je izražavanje na najvišem nivourazumevanja koje se mislima i rečima možepostići. Sposobnost da sve razumemo (anaha-ta čakra) ide zajedno sa sposobnošću da izra-zimo svoje razumevanje. Zapravo, tek kadauspešno izrazimo određeno stanje svesti ilinačin postojanja, mi smo to uspešno i razu-meli. Otuda naziv ove čakre znači pročišće-nje, konačno čišćenje od svih nečistoća inejasnoća. Kroz ovu čakru postojanje se ispoljavau svim oblicima komunikacije i spajanja zna-čenja i smisla, od jezika i pisma, do nauke iumetnosti. Tu se vrši konačno razlučivanjesmisla i značenja, otkrivanje istine. To znači

164

da je negativni aspekt ove čakre njeno skri-vanje. Kroz ovu čakru svet ideja deluje kaoinspiracija za akciju, volja se izražava rečimai mislima. Otuda je ova čakra važna za delo-vanje uma ili misli, za kulturu mišljenja iizražavanja energije uopšte. Zbog temeljnog razlučivanja ispravnogod pogrešnog, čišćenja svega neispravnog,ovoj čakri, pored svih ostalih planeta, najvišeodgovara astrološki uticaj Saturna. Boja jeplava.

6. Ađna

Ako je peta čakra bila potpuno izraža-vanje, onda je šesta, ađna čakra, potpunapercepcija. Svest u ovoj čakri opaža ono štočulima nije moguće opaziti (opažanje čulimazadužene su prve tri čakre), a šesta čakramože da ima natčulna opažanja zahvaljujućiemocionalnoj zrelosti (zreloj četvrtoj čakri), isposobnosti izražavanja te zrelosti (zrelojpetoj čakri). Bez tih prethodnih uslova,dakle, zrelosti svih prethodnih čakri, nijemoguće nikakvim prečicama "aktivirati trećeoko", odnosno šestu čakru.

165

Ispravan uvid u stvarnost moguć je tekkada se potpuno uskladi rad prve tri čakre,da one rade ispravno, drugim rečima, kada seosvesti rad motoričkog i instinktivnog cen-tra, a to znači kada svest u njemu bude nad-moćna, kada se u srcu, emocionalnoj zrelostiuskladi rad viših i nižih centara, i kada se sveto na ispravan način izražava (peta čakra).Tek tada se aktivira šesta čakra ili 'treće oko',odnosno, tek tada je moguće ispravno opaža-ti stvarnost. Uostalom, svaka viša čakra seaktivira nadilaženjem niže, tačnije, osvešće-njem rada niže, kada u nižoj princip objekti-vne svesnosti bude nadmoćan nad instinkti-vnim principom opstanka. Položaj ove čakre ukazuje na njenupovezanost sa epifizom, pinealnom žlezdomkoja luči dimetiltriptamin (DMT) koji pred-stavlja molekularnu vezu sa višom svešću.DMT je podešen za prihvatanje svesti višeguma u telu. U zavisnosti od prihvatanja vib-racija više svesti on dalje izaziva lučenje neu-rotransmitera serotonina i hormona mela-tonina, koji regulišu dalje fiziološke proceseu skladu sa prihvatanjem prisustva više sve-sti u telu od strane nižeg ili fizičkog uma. To

166

bi bilo fiziološko objašnjenje zašto se ovačakra nalazi ovde, u središtu glave, iza očiju, izašto se naziva i "treće oko". Pravo značenjenjenog naziva je 'znati' i 'poslušati'. Još preci-znije razumevanje njenog fiziološkog delo-vanja daje nam njena veza sa sunčevom svet-lošću. Pinealna žlezda je povezana sa očimaod kojih prima UV zračenje od sunca. UV zra-čenje je ključno za rad ove žlezde, a preko njei rad celog imunog sistema i zdravlja. Budućida su fotoni koji dolaze od sunca zapravosvetlosni kodovi, ova žlezda preko sunčevogzračenja prima te informacije koje su neop-hodne za život. Kako je i naša DNK u osnovisvetlosni kod, to je proces kojim se naš DNKinformiše i održava u životu, preko sunca.Sunce je u suštini svetlost božanske svesti,zračenje svesti duše na daleko višem nivouod ove koja je inkarnirana u ljudskom telu.Tako se svest duše u telu spaja sa svešću dušena daleko višem, kosmičkom nivou prekosvetlosti sunca, svetlosnih kodova, fotona,preko pinealne žlezde.10

10 Iz svega ovoga lako je izvući zaključak koliko je štet-no nositi naočare za sunce, i za vid, i za zdravlje, kao iza mentalno zdravlje.

167

Za ovu čakru se u nauci joge vezujepojam chittakasha. To je prostor svesti iliuma, tačnije, ovde prostor (akaša) koji sveomogućava postaje direktno mentalno (chit-ta) spoznat, tu se spaja svet ideja ili misli(vazduh) i akaša (kvantno polje). Ako je petačakra (vishuddhi) bila mentalno izražavanje,govor i reč, ovde je svest koja stoji iza misli.Stoga ovu čakru osvešćavamo i potpunoaktiviramo kada smo svedok mislima, celomumu kao takvom. Svest je u ađni najbliža kvantnompolju, stoga je u njoj najčistija svest koja jemoguća u telu, svest koja je najbliža kvant-nom umu, polju iz koga sve izvire i kome svepripada. Stoga naziv ađna čakre takođe značii 'zapovest', otuda što svest iz ove čakre imamoć stvaranja, misli se odavde direktnoostvaruju. Zato je ova čakra vezana za ispo-ljavanje moći (sidhi). Priroda je poslušnačoveku kada deluje svešću iz ove čakre. Zato što svest u ovoj čakri opaža onošto se čulima ne vidi, nezavisno od vremena iprostora, ovoj čakri odgovara astrološki uti-caj planete Uran. Boja je purpurna.

168

7. Sahasrara

Kada opaža stvarnost kakva jeste,čovek više nije uslovljen prirodom jer je onapostigla svoju svrhu, on je prevazišao sve štoga vezuje za biće i vreme i postao je mestootvaranja ka svesti duše koja omogućavasámo postojanje kao takvo, i još ga uvelikonadilazi. To je stanje takve budnosti da sebilo kakva individualnost i telesnost više neprimećuju, jer je potpuno i trajno probuđenjeneposredan izraz čovekovog jedinstva sacelinom, tačnije, jedinstva sa božanskomsvešću koja omogućava celinu postojanja.Potpuna budnost je potpuno učestvovanje ucelom postojanju, jednako kao što je i potpu-na nezavisnost od celog postojanja. Drugačijabudnost nije moguća, jer je ona jedinstvo satranscendentalnim Apsolutom koji je ujednoi čovekova bit. Stoga čovek, prepoznavši svo-je jedinstvo s njim, prestaje da se razlikuje odnjega kao što se voda ne razlikuje u vodi,vazduh u vazduhu, svetlost u svetlosti. Tosve predstavlja sedma čakra sahasrara, natemenu glave. Ona je postavljena malo iznadtemena glave, što označava njenu transcen-

169

dentalnu prirodu, njenu nezavisnost od tela.Njen naziv je 'hiljadostruko', odnosno besko-načno i neuslovljeno. Boja je bela. To je viši um čovekov, viša svest skojom čovek može da bude svestan svega upostojanju. Tu višu svest čovek ima kao vezusa svojom dušom, to je svest duše koja se nijepotpuno otelovila već je ostala dovoljno blizuali je zadržala nezavisnost od tela i telesnoguma, da bi mogla da bude jemstvo čoveko-vom buđenju i svesti o sebi, o transcenden-talnoj duši. Ona se potpuno osvešćava tek sapotpunim osvešćenjem rada svih ostalihnižih čakri, kada smo objektivno svesni sva-kog oblika postojanja, prirode svakog dela-nja, celog svog bića, a to znači i nezavisni odsvega. Naime, transcendentalna priroda ovečakre, koja je predstavljena njenim položa-jem, da je malo iznad temena glave, ukazujena njenu nezavisnost od tela, od bića i posto-janja. Suština svesti je upravo u njenoj neza-visnosti od bića, zato se kaže da ga nadilazi ilitranscendira. Samo zahvaljujući tome svestmože da osvesti svaki oblik zbivanja bića. Daje svest u istoj ravni sa bićem, ili da je u jedin-stvu sa njim, ne bi nikako postojala objektiv-

170

na svest o celom biću i svakom zbivanju. 'Ob-jektivno' znači 'nezavisno', ali ujedno i 'istini-to'. Ta tri pojma su sjedinjena u značenju sve-sti. Svest gubi svoju objektivnost i istini-tost tačno onoliko koliko biva identifikovanasa bićem. Identifikacija svesti je sav problemljudske egzistencije, sav problem inkarnacijeduše u telo, sav problem neznanja (avidye)kao uzroka sve patnje i svih ljudskih, život-nih drama, odnosno sve karme. Ova čakra je izvor svesti duše u čove-ku. Bez nje bi ljudi bili samo visoko razvijeneživotinje. Ona može kod većine ljudi da pos-toji neaktivna ili vrlo malo aktivna, većinomkroz aktivnosti koje se ne prepoznaju kaonjene aktivnosti, kroz intuiciju i kreativnuimaginaciju, snove, može da deluje i spolja,najčešće indirektno, kroz sinhronicitete udogađajima. Zbog takve svoje prirode koja čovekunije prepoznata i jasna, iako predstavlja otvo-renost za svest duše i za božansku svest, ovojčakri odgovara astrološki uticaj planete Nep-tun.

171

PRINCIPI DELOVANJA ČAKRIU SVETU I ISTORIJSKOM RAZVOJU

Delovanje prve čakre bilo je izražava-nje čiste prirodne, kosmičke energije. Drugačakra je prva deoba ćelija i razvoj organskogživota u svim oblicima. Treća je razvoj druš-tva i naselja, počeci kulture i civilizacije. Čet-vrta je obeležena pojavom Hrista i prvim jas-nim ukazivanjem na povezivanje božanskesvesti i postojanja kroz čoveka, ukazivanjemna božansku ljubav kao princip svesti i pos-tojanja. Peta čakra predstavlja informatičkopovezivanje sveta i ljudi, obrazovanja i pis-menosti, ustanovljavanje i razvoj kritičkograzmišljanja. To je period od renesanse dosavremenog doba u kome živimo. Šesta čakraće biti ispravna percepcija objektivne stvar-nosti i njena primena na ovom svetu. To nastek očekuje u narednim vekovima. To je dobakvantnog uma koje će biti obeleženo povezi-vanjem drevnog znanja o božanskoj prirodisa subatomskim svetom, praktično ostvare-nje kvantne svesti, odnosno svesti o suštini

172

prirode. Tek kada se sve to ispravno sprove-de, sedma čakra će biti potpuno ostvarenakao prisustvo božanske sveti na ovom svetukroz čoveka i njegova dela. To će biti izvesnotek u narednom milenijumu. Principi delovanja čakri u svetu vide sepo načinu postojanja. Donje čakre su odlikaprirodnog postojanja koje pored sve svojelepote i životnosti sadrži i svu nesvesnost iniskost u svakom pogledu. Sve što je ružno,loše, sputavajuće i nedostojno čoveka jesteodlika manifestacije nižih centara. Sve što jeuzvišeno, lepo i skladno, plod rada i saznanja,usavršavanja, oslobađajuće i kreativno, jesteodlika ispoljavanja viših centara. Sve je toneodvojivo od ljudskog delanja i stanja sves-ti. Zato su principi delovanja u svetu isti kaou čoveku, odnosno, zato postoji sistem čakri:da stanje u svetu ne može biti odvojeno odstanja i delovanja čovekovog. Sistem čakrisjedinjuje spoljašnji svet sa čovekovom psi-hom i delovanjem. Drugim rečima, čovekovarealnost nije odvojena od realnosti sveta ukome živi. Ako ipak jeste, onda je to zbogporemećenog rada centara i nedovoljne sves-ti u čoveku.

173

Što je svest više ostvarena kroz gornječakre, veći je uticaj svesti i razumevanja sve-ga nižeg; što je svest više vezana za nižečakre, više je ograničena, dezintegrisana, raz-jedinjena i manje autentična i uticajna. Takose to odražava i u svetu. Evolucija svesti na ovoj planeti krozmaterijalnu kulturu i razvoj civilizacije spro-vodi se samo aktiviranjem svesti kroz više,gornje čakre.

174

PRIMERI DELOVANJA ČAKRIU ISTORIJI DUHOVNOSTI

Hercijanska priroda čakri i njihovapolarizacija sastavni su deo svake istinskeduhovnosti, iako je to izraženo drugim reči-ma. Možda je najbolji primer učenje budistič-kog reformatora iz drugog veka, Nagarđune,koji je ustanovio dva aspekta stvarnosti,apsolutni (paramartha) ili transcendentni(ne-hercijanski) i relativni (samvrti) tj. empi-rijski (hercijanski). Apsolutni se odnosi naprirodu etra ili kvantnog polja koje se najjed-nostavnijim jezikom moglo opisati samo kaopraznina (sunya). Danas se o istome govorikao o svesti sadašnjosti. Nagarđuna je učioda iako empirijski iskušavamo samo ispolje-ni, hercijanski aspekt postojanja, on u suštinii dalje počiva na ne-hercijanskom aspektu,na etru ili kvantnoj svesti. Drugačije i nemože da postoji jer je sama priroda kvantnogpolja da nema mnoštva. Stoga ništa ne posto-ji samo po sebi. On je učio da je prazninakvantnog polja u suštini svih stvari i pojava, i

175

da je naša krajnja samospoznaja ili budnostupravo ta ista kvantna svest. Lao Ce je takođe govorio o istoj stvarikada je razlikovao Tao (ne-hercijanskiaspekt) i Te (hercijanski aspekt) i kada je svunašu mudrost svodio na prepoznavanje raz-like ta dva aspekta stvarnosti u prirodi pos-tojanja i u svakom delovanju. Nauka tantre, od predvedske Indije dokineskih alhemičara, takođe praktično radisa ova dva aspekta svesti iz koje proizilazi svaživotna energija prolazeći kroz sve psihoe-nergetske centre ili čakre. Suština Patanjđalijeve prakse joge ilimeditacije sastoji se u postizanju čiste tran-scendentalne svesti, a to je upravo svest kojase izražava kroz kvantno polje. Meditacija ilimentalno mirovanje jeste upravo postizanjene-hercijanskog stanja uma, takav um delujeusklađeno sa univerzalnim kvantnimpoljem. U opusu Karlosa Kastanede hercijan-ska frekvencija postojanja opisana je kaotonal, a ne-hercijanska kao nagual. U ostalim duhovnim tradicijama ovarealnost je na razne načine skrivena u mit ili

176

dogmu. Tek su savremena otkrića kvantnefizike otkrila povezanost prirode kvantnogpolja sa drevnim učenjima.11

11 O tome videti u knjizi Fritjofa Kapre: Tao fizike,Opus, Beograd, 1989 (Fritjof Capra: The Tao ofPhysics).

177

PRIMERI DELOVANJA ČAKRIU ČOVEKOVOM LIČNOM RAZVOJU

U čovekovom razvoju postoji procesrazmene energije u kome možemo prepozna-ti delovanje čakri. Na primer, druga čakra jezadužena za seksualnost, odnosno razmenuenergije sa suprotnim polom. Ako se onaispoljava bez više svesti, odnosno bez svestiviše, treće čakre, ostaće vezana za nižu, prvučakru, i zato se takva seksualnost ispoljavakao sirova razmena energije, najčešće krozpromiskuitet. Delovanje druge čakre se tako-đe odnosi na sve oblike zabave. Ako se seksu-alna razmena energije poveže sa svešću više,treće čakre, onda će se izraziti kao trajnazajednica zaljubljenog para koji planira poro-dicu. Dakle, nešto više od trenutnog zadovo-ljavanja seksualne razmene. Zapravo, tek satakvim povezivanjem svesti više čakre, sek-sualna razmena energije će biti prava razme-na koja donosi pravo zadovoljstvo. Ako jeusmerena na sebe samu onda donosi gubitakenergije. Svaka čakra se istinski ostvaruje

178

samo kada je usmerena na vrednosti sledećeviše čakre. To praktično znači da seks bezljubavi narušava energetsku ravnotežu. Zbogtoga on navodi na stalno traženje ravnoteže iispunjenja na pogrešan način, promenompartnera, odnosno, ponavljanje iste greškevezivanja svesti druge čakre za prvu, umestoza višu treću čakru. Da bi se svest iz drugeusmerila na višu, treću čakru, jednostavnotreba razumeti da seks ne postoji samo radizabave, nego radi začeća, i zbog ljubavi, on jenajintimniji i najlepši izraz ljubavi. Kada se ispune uslovi treće čakre, a toje trajna zajednica i potomstvo kao viši ciljsvesnog ulaganja životne energije, onda seupoznaje delovanje četvrte čakre, delo ljuba-vi. Tada se energija razmenjuje sa celomegzistencijom, a ne samo sa suprotnimpolom. Kada jednom spoznamo život koji serazvio kroz dete koje smo rodili, onda smoprinuđeni da taj život i tu svest prepoznamou svoj deci, u svim bićima, u celom postoja-nju. Tako se aktivira četvrta čakra, anahata.Kada je ona aktivna, u celom postojanju seprepoznaje bezuslovna božanska ljubav.Možda smo dete začeli zbog lične ljubavi i

179

zaljubljenosti (prelazak iz druge u trećučakru), ali to dete nam, kada ga upoznamo,otkriva prisustvo božanske ljubavi, kojedonosi ostvarenje četvrte čakre. Samo sezbog ljubavi rađaju deca. Samo deca ispunje-na ljubavlju mogu sve ove energetske proce-se pravilno da sprovedu. Potpuno aktiviranje viših čakri, pete,šeste i sedme, u višem, intelektualnom cen-tru, stvar je individualnog razvoja i svesnognapora, duhovnog rada na sebi, i njihov punipotencijal ostvaruju samo malobrojni poje-dinci, ali on nikome nije onemogućen i svimaje dostupan. Ako se ne ostvaruje to je jednozbog pogrešnog rada nižih centara i nezna-nja. Tako je peta čakra sposobnost komuni-kacije na osnovu sve prethodne zrelosti ste-čene razvojem svesti kroz niže čakre. To susve reči mudraca koje se dokazuju kroz vre-me. Šesta je sposobnost ispravnog viđenjasvih stvari. Sedma je čista svest o sebi. Iako ovde govorimo o postepenomaktiviranju čakri, pod time mislimo na nji-hovo potpuno aktiviranje i ostvarenje njiho-vih potencijala. Sve one, međutim, već delujuu svom osnovnom obliku. Prva čakra nam

180

daje svu životnu energiju; druga svu radost učulima, zabavu i zadovoljstva; treća namomogućava svest o zajedničkom radu, uvekkada nešto radimo zajedno sa drugima, nanekom zajedničkom cilju, mi koristimopotencijal treće čakre; četvrtu srčanu čakrukoristimo pri svakom ispoljavanju emocio-nalne zrelosti, ljubavi i saosećanja, odnosnoistinskog razumevanja i doživljaja jedinstvasa celinom; petom čakrom govorimo i izra-žavamo svoju zrelost; šestom opažamo svešto se može opaziti, pa i ono što nadilazi čul-no opažanje. Sedmom smo povezani sasvešću naše duše, sa božanskom svešću kojasve omogućava. Od nje nam pristiže svest usve ostale čakre. Zato se svaka čakra ostvaru-je jačanjem same svesti u njoj. Ispravnimradom čakri svest se vraća samoj sebi, usahasraru, u samadhi, u jedinstvo svesti ipostojanja. Uvek kada radimo pozitivno i ispravnomi uzdižemo svest iz niže u višu čakru. Kadaradimo negativno i destruktivno mi spušta-mo svest u niže centre. Kroz jedan normalan individualniživot energija se kreće i uspinje tim redom,

181

čakre se tako aktiviraju i čovek se tako razvi-ja. Sve nenormalno u čoveku i ljudskomdruštvu nastaje kada se taj razvoj spreči iblokira u prva tri centra, ili kada se rad ener-getskih centara međusobno pomeša i takoporemeti. Vidimo da se na kraju božanskasvest spaja u najvišoj čakri sama sa sobomkroz probuđenog čoveka, u samadhiju.Božanska svest kao bezuslovna ljubav je naj-jača sila egzistencije. Ona sve podstiče i onanajviše privlači. Oko nje se sve vrti. Ona je usvakom čoveku dostupna kroz četvrtu, srča-nu čakru, kroz iskustvo ljubavi. Da bi se ceotaj psihoenergetski razvoj do kraja dobroodvijao, neophodno je da čovek već na počet-ku svoga života ima iskustvo bezuslovnebožanske ljubavi kako bi pre svega imaosvest o njoj, da ona uopšte postoji na ovomsvetu, jer mnoge grubosti ovoga sveta toskrivaju. Tu božansku bezuslovnu, apsolut-nu ljubav i dobrotu dete može i mora daiskusi samo kroz roditeljsku ljubav i majčin-ski zagrljaj i nežnost. Samo to je dovoljno zaceo život, da bi čovek znao da to postoji, da jemoguće, i tako mogao da je pravilno razvijekroz sve svoje energetske centre i prenese to

182

iskustvo na drugoga. Onaj ko to nije doživeou detinjstvu i ne zna ili ne veruje da to posto-ji, da su bezuslovna ljubav i dobrota mogućina ovom svetu, pošto je to najveća privlačnasnaga i motivacija, tražiće to na sve mogućenačine celog života, pa i one devijantne. Svoljudsko stvaralaštvo počiva na toj težnji.Tako nastaje i svo zlo među ljudima: zbognedostatka iskustva ljubavi i dobrote, zbogneverovanja da su oni uopšte mogući uvek isvuda. (Ne kaže se slučajno za nekog nasilni-ka da 'njega majka nije dovoljno volela'. To ječesto pravi razlog njegovog nasilništva.) Svapozitivna ljudska dela svedoče o različitimaspektima iskustva prisustva božanske sves-ti, ljubavi i dobrote, a sva zlodela o nedostat-ku tog iskustva. Ovde treba napomenuti još dve stvari.Prvo, u starim društvima, u prvobitnim ljud-skim zajednicama na ovom svetu, pre svegakod Starih Slovena koja se nekada prostiralaod Kine do Evrope, od Sibira do Tibeta, posto-jala je kultura koja je prirodno sprovodilasvest u svakom pojedincu od nižih ka višimčakrama. Svi društveni običaji i norme suzapravo tome i služili.

183

Pojam dharma u indijskoj tradicijipovezuje kosmički poredak sa ljudskim živo-tom i razvojem. Međutim, dharma je, kao icelo vedsko učenje u Indiji, samo degenerisa-ni ostatak izvornog učenja slovenoarijevacasa severa, danas poznatih kao Stari Sloveni, anekada kao Sorabi ili Srbi. Druga važna činjenica koju treba znatio radu čakri, posebno o njihovom poremeće-nom radu, jeste to da vladari ovoga sveta,koji izazivaju sva negativna iskustva naovom svetu, kao i materijalni razvoj, poseb-nu pažnju usmeravaju na remećenje radaprvih triju čakri, pre svega kroz poremećajseksualnosti, najčešće tako što sve perverzijei nesvesne razuzdanosti nižih centara svestiprikazuju kao 'ljudska prava i slobode'. Timese zapravo pervertuju istinska ljudska prava islobode. Zapravo oni samo rade svoj posao,izazivaju stanja suprotna od normalnih, patako i svest usmeravaju u suprotnom smeru,na niže umesto na više čakre. To rade zato dabi čovek sam, snagom sopstvenog iskustvasvega pogrešnog, došao do svesti o isprav-nom. To je po zakonima ovoga sveta (dijalek-tike suprotnosti) jedini način da se svest

184

ispolji u potpunosti. Svest ne može da seispolji podstaknuta nečim drugim i spolja,izvan našeg bića. Svest može da se ispolji iaktuelizuje samo pomoću same svesti, a sve-sti nema bez iskustva postojanja. Takva jepriroda svesti.

185

ENERGETSKO AKTIVIRANJE ČAKRI

Budući da se povezanost svesti sa pos-tojanjem ispoljava kao energija, kao životnaenergija, prana, ali i kao snaga koju ulažemou svaki rad i delovanje, ovo kretanje svestiizmeđu nivoa postojanja, odnosno čakri,doživljava se istovremeno i kao energetskifenomen. Značajnije i naglo kretanje te ener-gije duž čakri ispoljava se kao ona jeza punaushićenja koja nas obuzima i uzdiže se dužkičme kada doživimo neko otkrovenje, kadaučinimo nešto zaista dobro, lepo i značajno. Istanje energije utiče na stanje svesti. Svako svesno uzdizanje u veće razu-mevanje i kreativnije delovanje praćeno jeenergetskim uzdizanjem, povećanjem ener-gije. Takav veći spoj svesti i energije se nazi-va 'pozitivna energija'. Što energiju koristimosvesnije, to je pozitivnija. Svaki pad svesti uniža i uslovljena stanja uvek je praćeno gubi-tkom i padom životne energije. To se i u isku-stvu određuje kao 'negativna energija'. Ona jeuvek praćena pomračenjem svesti. Osnovna

186

odlika pozitivne energije jeste nadilaženjemehaničkog uslovljavanja, ona se širi i daje izsebe, jer je suština svesti moć prepoznavanjada je sve povezano u jedno. Osnovna osobinanegativne energije jeste izolacija od celine,potreba da se ona uzima od drugih bića ili dase nasilno razmenjuje usled nedostatka sves-ti o jedinstvu postojanja, kao i sveprisutnostienergije i svesti. Priroda energije u nižim čakrama jesteda je ona više hercijanska po svom talasnomsvojstvu. To znači da je više polarizovana,linearna i prikladna trodimenzionom svetu.Ovo se odražava na psihu tako da se i onaviše polarizuje, a to znači da je više podeljenana prividne suprotnosti i u sukobu, sama sasobom i sa spoljnim svetom. Ova polarizacija daje veću napetost. Veća napetost daje individualnomumu (egu) veću iluziju snage, značaja i važ-nosti. Stoga, kada je um izložen većoj snazienergetske polarizacije, on to tumači kaoveću životnost i veću realnost. Zato nižečakre imaju tako snažnu privlačnost. Onesamom svojom energetskom polarizacijomdaju privid da su važnije i realnije, to stvara

187

veću identifikaciju za slabu svest, svest selakše identifikuje za njihovu realnost, punusukoba i strasti. Zato je ljudima teško da seuzdignu od svojih strasti i navika. Snaga pri-vlačnosti najnižih psihoenergetskih centara,koje su maksimalno polarizovane, uzrok jesvim inkarnacijama i padu čovekovom uniža stanja svesti, sve patnje. Otuda potičesav dualizam u čoveku, da je vezan strasti-ma, iluzijama materijalnog postojanja, dokistovremeno može povremeno da bude sves-tan same svesti i njene nezavisnosti od sve-ga. On je toga svestan kao svoje niže i višeprirode. Energetsko uzdizanje čakri najbolje semože razumeti kroz prirodu njihovih frek-vencija. Prva čakra, muladhara, maksimalnoje hercijanska, dok je poslednja čakra, sahas-rara, maksimalno ne-hercijanska. Zato jeprva maksimalno polarizovana na suprotno-sti i svoju prirodu najotvorenije ispoljava kaočista energija i njeno dejstvo je najviše mate-rijalno. Sedma čakra je iz istog razloga najvi-še suprotna materijalnosti i najbliža jedins-tvu suprotnosti. Sve čakre između njih samopredstavljaju faze od ispoljavanja čiste ener-

188

gije do čiste svesti. Sve čakre zajedno pred-stavljaju jedinstvo energije i svesti, odnosnoispoljenog postojanja i svesti u svim mogu-ćim fazama, od hercijanske do ne-hercijanske. To u praktičnom životnom iskustvuznači da prva čakra obezbeđuje čistu životnuenergiju, odnosno energetsku celovitostnašeg bića. Najbolje se ona vidi kod mladogbića koje je energetski celovito toliko da imamoć potpune regeneracije. Druga čakra delu-je tako da izvorna energetska celovitostpočinje da se deli i polarizuje, što se ispoljavakao seksualnost. Od tada se energetska celo-vitost postiže i obnavlja kroz direktan odnossa energijom suprotnog pola(riteta). To jetakođe uslov za nastanak novog života (zače-ća). U činu tog sjedinjenja postiže se za trenu-tak ekstaza spoznaje izvornog jedinstva sves-ti i postojanja, orgazam. U trećoj čakri energi-ja se razmenjuje sa širom okolinom i sa svimdrugim objektima i sadržajima postojanja,koji nisu vezani samo na biološki odnos, kaou drugoj čakri, već se proširuje i na sve život-ne sadržaje koje ljudi mogu zajednički dadele. I na taj još širi način razmene i odnosa,

189

energija postiže svoju celovitost. U četvrtojčakri razmena energije postaje maksimalnoširoka i svestrana, odnosi se na sve objekte isadržaje postojanja, bez ikakvih razlika iograničenja u odnosima i sadržajima. Tu poprvi put hercijanske frekvencije energetskogispoljavanja (prve tri donje čakre) gube pre-vagu i izjednačuju se ili prelaze u ne-hercijanske, odnosno fizičko-energetskoiskustvo postojanja prelazi u duhovno i sve-sno (tri gornje čakre). Tu svest o energet-skom jedinstvu svega doživljavamo kao lju-bav. U toj čakri, anahata, koja je centralna isredišnja, vrši se tačna razmera i vaganjeispoljenog i neispoljenog, materijalnog i sve-snog, duhovnog, spoljnjeg i unutarnjeg. Toodmeravanje i nalaženje tačne mere i smislakroz energetski doživljaj razumevanja svega,jeste emocionalna zrelost, što je opet sposob-nost ljubavi. Drugim rečima, ljubav ovdepostaje uslov za ispravno razumevanje sve-ga, uslov za svako dalje osvešćenje. Na krajuće i konačno buđenje naći svoju ravnotežu uispravnom radu ove čakre. Sledeći oblik postojanja u cilju ener-getske celovitosti odnosi se na razmenu

190

iskustava i informacija. To je peta čakra, vis-huddhi. Sledeća je potpuna spoznaja i percep-cija energije kao oblika svesti u šestoj čakri,ađna. Tu se konačno spajaju energija i svest,odnosno energija, svaki oblik postojanja seprepoznaje kao svest, i svest kao svaki oblik.Kada se to ostvari onda se događa sama tran-scendencija oblika i svesti u sedmoj čakri,sahasrari. Na taj način postojanje kroz sve čakreprelazi iz grubog fizičkog ili hercijanskogstanja u sve suptilnije nefizičko ili ne-hercijansko stanje. Na taj način ta dva stanjaiz svoje prividne suprotnosti - koja daje pri-vid ispoljenog sveta - postaju jedno stanjebožanske svesti, svesti duše. Da bi se energetski aspekt čakri uskla-dio i tako omogućilo njihovo uzdizanje kavišim stanjima svesti, ka višim čakrama,potrebno je raditi na čakrama sa dva aspekta:energetski i psihološki, odnosno svesno. U sistemu rada G. I. Gurđijeva odnosenergije i svesti je izražen pojmovima 'rad nabiću' koji se odnosi na energiju, i 'rad na zna-nju' koji se odnosi na svest. Veoma je važnoda oba rada budu usklađena i ravnomerna.

191

Rad na biću sastoji se iz raznih vežbi kojepodižu energetski potencijal tela. On utiče nastanje svesti. Ukoliko taj rad ne prati rad naznanju, koje je razumevanje smisla celog pro-cesa, odnosno objektivna svesnost i razume-vanje šta je energija, kojim pravim ciljevimatreba da posluži i kako deluje na svest, ondadolazi do njihove neravnoteže koja ceo čove-kov razvoj usmerava na pogrešnu stranu.Isto tako, ako rad na znanju ne prati odgova-rajući rad na biću, akumuliranju i upotrebienergije, onda takva svest neće biti delotvor-na, ostaće apstraktna. Neće imati energiju daostvari svoje potencijale. Energetski rad na čakrama sastoji seod ispravne ishrane i određenih vežbi. Svesni rad na čakrama sastoji se odjačanja samog prisustva svesti i razumevanjarada i delovanja u svim stanjima svesti, svimčakrama. To je praksa meditacije. Ispravna ishrana je osnova za radčakri, posebno prve tri niže. One više zaviseod kvaliteta energije, a energija im dolazidobrim delom kroz ishranu. Sirova biljnahrana je idealna za skladan rad nižih centara.Grublja hrana (kuvana, nevegetarijanska)

192

ojačava rad ovih čakri i one se teže nadilaze.Usled nedostatka svesti a viška energije, radovih nižih čakri se lakše i remeti. Postoji više vežbi za 'uzdizanje energije'kroz čakri, cela hatha joga je namenjenatome, i dobar deo tantričkih vežbi, kojeuključuju imaginaciju (yantra) i zvučnu vib-raciju (mantra) vezanu za svaku čakru. Međutim, većina tih vežbi je data sanekih ideoloških predispozicija. Zato se nji-ma nećemo ovde baviti jer ovde iznosimosamo objektivnu stvarnost u vezi čakri,odnosno jedinstva svesti i postojanja. Stoga ćemo ovde predložiti samo dvevežbe koje su potpuno delotvorne više odostalih, možda upravo zato jer su ideološkineutralne. Prva je poznata kao Tibetanske vežbe zapodmlađivanje koje je sakupio i izneo PeterKelder u delu Fontana mladosti (Ancient Se-cret of the Fountain of youth). Druga je vežba 'kruženja svetlosti' pre-uzeta iz knjige Tajna zlatnog cveta, priručnikataoističke alhemije koju je preveo Rihard Vil-helm (The Secret of the Golden Flower), kojućemo ovde izneti u obliku prilagođenom

193

iskustvima iznetim u delu Kundalini tantraod Swami Satyananda Saraswati-a. Ova dela je potrebno proučiti da bi sveovo bilo jasnije.

194

FIZIČKE VEŽBEZA SKLADNO AKTIVIRANJE ČAKRI

Vežbe koje slede preuzete su iz knjigePetera Keldera Fontana mladosti i predstav-ljaju univerzalne i svakom zdravom čovekulako ostvarive vežbe za skladno aktiviranjesvih čakri zajedno i održavanje zdravlja ivitalnosti.

195

Prvih pet vežbi se izvode zajedno, jed-na za drugom. Šesta vežba se izvodi posebno. Disanje kod prvih pet vežbi se izvoditako što udišemo na nos uvek kada se zaba-cujemo unazad ili podižemo trup, a izdišemona usta kada spuštamo noge ili trup. Prvih pet vežbi aktiviraju sve čakre ipodižu energiju u telu. Izvode se svakog jutrai uveče, u razmaku od 12 časova. Početnicitreba da započnu sa po tri ponavljanja svakevežbe, da postepeno povećavaju broj izvođe-nja vežbi uvek na neparan broj, dok ne posti-gnu 21. izvođenje odjednom svake vežbe. Odtada sve elemente ove vežbe rade po 21. putstalno, najbolje celog života. Prva vežba seizvodi okretanjem u krug, do 21. okreta. Šesta vežba služi samo da nakupljenuenergiju podignemo iz donjih u više čakre.Konkretno se odnosi na seksualnu energiju.Ova vežba se izvodi samo kada imamo višakseksualne energije i želimo da je preusmeri-mo naviše. Prvih pet vežbi snažno pojačavajuenergetski potencijal u telu, a sa njim i sek-sualnu energiju, što je i dokaz delovanja vež-bi. Ako nemamo višak seksualne energije ovavežba je nekorisna. Takođe je nekorisna ako

196

osoba nije zrela za preusmeravanje energijeiz seksualnosti u više oblike izražavanja idelanja, u više čakre. Takođe treba znati dasu prvih pet vežbi nekompletne bez šeste. Šesta vežba se sastoji samo od disanja.U položaju tela pod brojem 1. izdišemo krozusta sav vazduh iz pluća i istovremeno sesavijamo dok ne dođemo u položaj 2. na slici,kada bi trebalo da su nam pluća prazna.Zatim se sa tako praznim plućima uspravimou položaj 3. sa rukama na bokovima i takoostanemo koliko možemo da izdržimo bezvazduha. Kada više ne možemo da izdržimosamo opustimo ruke sa strane kao na slici 4. ipustimo da nam vazduh sam uđe kroz nos.Treba ravnomerno udisati nekoliko puta dokse disanje ne povrati u normalu. Ponovitivežbu samo nekoliko puta. Ova vežba je moćno sredstvo za tran-sformaciju seksualne energije u više centre.Ona deluje po principu vakuumske pumpe itrenutno oslobađa od nepotrebne seksualnenapetosti. Pored njene jednostavnosti zaistatragikomično deluju svi oni bezuspešnipokušaji monaha i 'duhovnika' da obuzdajusvoju seksualnu energiju, najčešće potiski-

197

vanjem koje se ispoljava kroz mnoge devijan-tne oblike, često i pseudoreligiozne. Zapravo,naveći procenat pseudoreligioznosti sačinjenje od otrova potisnute seksualnosti. Energija je uvek jedna ista. Ista energi-ja pokreće seksualnost kao i um. Samo jepitanje kroz koji nivo svesti (čakru) deluje.Treba je jednostavno prvo dobro upoznati,prepoznati kako se izražava i nakon dobrogupoznavanja i razumevanja preusmeriti je naviše centre. Bez upoznavanja i potpunog razume-vanja nije moguće preusmeriti energiju iznižih u više centre. Razumevanje je u suštiniono što sámo preusmerava i uzdiže načinedelovanja, odnosno izražavanje energije.Razumevanje je svest, a energija uvek sledisvest, kao senka putnika prema svetlosti.

198

VEŽBA IMAGINACIJE I DISANJAZA AKTIVIRANJE ČAKRI

Pored ovih vežbi za kompletan rad sačakrama biće dovoljno izvoditi još samo jed-nu vežbu. Najpre treba osvestiti položaje svihsedam čakri u telu u njihovim bojama. Zatimuz udisaj vazduha kroz nos vizualizovati belusvetlost kao mlaz koji se uzdiže od prve čakredo druge; kao da samo udisanje podiže i usi-sava svetlosnu energiju iz prve u drugučakru; tada izdahnuti kroz usta. Zatim uzsledeći udisaj vizualizovati kao se beli mlazsvetlosne energije uzdiže od druge čakre dotreće. Izdahnuti. Zatim isto to učiniti od trećedo četvrte, od četvrte do pete; od pete do šes-te čakre, i na kraju od šeste do sedme. Svakimudisajem podižemo svetlosni mlaz energijeza po jednu čakru naviše. Kada dospemo dosedme čakre, onda vizualizujemo da se, zaje-dno sa dugim laganim izdisajem, bela svetlo-sti spušta kao tuš sa sedme čakre svuda okotela na niže, do prve čakre, gde se opet skup-

199

lja i ponovimo ceo ciklus sedam udisaja isedam podizanja belog energetskog mlaza,od jedne čakre do druge. Ovo se može nazvatikruženje svetlosti. Vežbu završavamo nakontrećeg kruga, a treći krug završavamo spuš-tanjem svetlosti, ne do prve čakre kao ranije,već samo do srca. Cela vežba se radi tri putanakon čega se svetlosna energija smiruje usrcu. Može se raditi posle ranije opisanihvežbi za aktiviranje čakri, a može i nezavisnood njih, kad god je moguće, a najmanje jed-nom dnevno.

200

PRINCIP OČUVANJA ENERGIJERADI UZDIZANJA SVESTI

Jedan od najvažnijih činilaca osvešće-nja svih čakri i postizanja samadhija jesteočuvanje energije u telu. To je zato što jeenergija fizički odraz svesti, ono što svestčini u postojanju, energija je snaga delovanjasvesti u telu i postojanju, dok je svest nameraili svrha po kojoj energija deluje. Tako suenergija i svest dva aspekta iste stvari, jednegrublje i druge finije. Zato je za jačanje prisustva svesti utelu neophodno jačati prisustvo energije. Todrugim rečima znači: neophodno je sačuvatienergetsku celovitost prve čakre u svim osta-lim čakrama, odnosno, načinima postojanja istanja svesti. Ovo je neophodno zato što kadasvaka čakra radi sa punim energetskimpotencijalom, onda i svest kroz svaku čakruostvaruje svoj puni potencijal. Osnovni oblik razmene energije u teluje seksualna energija. Nosioci te energije supolne ćelije. Stoga da bi se energija održala utelu do punog potencijala neophodno jesačuvati polne ćelije. Polne ćelije se stvaraju

201

zajedničkim radom svih žlezda endokrinogsistema. To znači da sve čakre učestvuju unjihovom stvaranju. Zato kada gubimo polnećelije kroz seksualnost koja ne daje nov život,onda gubimo potencijal svih čakri. Od pre-sudne je važnosti da sačuvamo polne ćelijeda bismo tako lakše uzdigli svest do najvišečakre. Kada se ne izlučuju već ostanu u telu,polne ćelije se integrišu u krv i pojačavaju radneurotransmitera u mozgu, pojačavaju per-cepciju. Otuda ljudi koji žive u apstinencijiznaju da tako imaju bolje pamćenje, koncen-traciju i čak sposobnost natčulne percepcije. Dovoljno je sámo očuvanje energije čijisu nosioci u telu polne ćelije. Ona će prirodnosama rasti od nižih ka višim centrima sve dovrha, do sedme čakre. To deluje sličnopunjenju posude vodom do vrha. Ako imamorupicu na dnu kroz koju voda ističe, nećemoje nikada napuniti do vrha. Slično tome trebazaustaviti oticanje energije kroz niže čakre dabi se ona sama ispunila do vrha. Energijugubimo pogrešnim radom centara i negativ-nošću. Tačnije rečeno, negativnost je samoposledica pogrešnog rada psihoenergetskihcentara. Zaustavljanje gubljenja energije

202

moguće je samo potpunim svesnim upozna-vanjem rada nižih čakri, razumevanjem. Akao dopunska pomoć mogu da posluže i datevežbe. Očuvanje polnih ćelija, seksualneenergije, i njeno preusmeravanje na više cen-tre, nauka tantre naglašava kao osnovnustvar u praksi buđenja ili prosvetljenja. Da nebi došlo do opasnog i štetnog potiskivanjaseksualne energije, tantra uči da se to postižeosvešćenjem same seksualnosti, kroz seksu-alni čin, ali bez ejakulacije i orgazmičkogpražnjenja energije. Tako se ceo čin premeštau višu, srčanu čakru, anahata, tada se nadila-zi sam seks i doživljava pravo vođenje ljuba-vi. Četvrta, srčana čakra je spoznaja energet-ske suštine postojanja, a kada se spoje svest ienergija to se doživljava kao ljubav, jer ener-gija sve povezuje, otuda ljubav teži jedinstvusa voljenim. Ljubav se vodi radi najdubljegdoživljaja drugog bića, a ne samo njegovogkorišćenja radi zadovoljenja ličnih želja. Lju-bav se vodi samim dodirom i pogledom, aiznad svega zajedničkim razumevanjem,zajedničkim osećanjem i zajedničkom spoz-najom, i to prema celom postojanju, a ne

203

samo prema jednom telu. Celim bićem, i usvim aspektima života, a ne samo polnimorganima. Zato ljubav uvek daje, a ne traži.Vođenje ljubavi znači uživanje u svesti dušezajedno sa drugom dušom; zajedničko uži-vanje u svesti postojanja. Rezultat takvogvođenja ljubavi nije naglo i kratkotrajnopražnjenje i ekstaza kao u običnom seksual-nom odnosu, već stalna ekstaza najdubljeispunjenosti spoznajom, razumevanjem ismislom, a to znači ljubavlju. I energijom.Ako sačuvamo polne ćelije koje daju novživot, one će oploditi nas same, ispuniće nasstalnim blaženstvom, trajnim orgazmom. Ipodmlađivaće naše telo. Iskustvo orgazma inače nije ništa dru-go do kratkotrajno iskušenje blaženstva pot-punog sjedinjenja svesti i postojanja, samad-hija. Zato je orgazam tako privlačan. Akosačuvamo svu svoju energiju bićemo u tak-vom stanju trajno. Zapravo ispravan rad svake čakre, isvih čakri zajedno, ne zavisi ni od čega dru-goga nego od ravnoteže energije i svesti usvakoj čakri. To znači od ravnoteže i jedins-tva naših misli i dela, svesti i volje, znanja i

204

rada. Uostalom, zato čakre i postoje, da pove-žu svest i postojanje kroz naše biće. Povezanost energije i svesti jasna je većzbog same prirode energije i svesti. Energijaznači biće u kretanju i delanju, a svest seuvek izražava kao biće, postojanje. Stoganema jednog bez drugog. Naše telo je mikrokosmos. Sve što je ukosmosu, u telu je sažeto. Energija je sve štose u kosmosu događa i može da bude, energi-ja je sažeto zbivanje svega. Slično kao što smorekli i za misao da je informacija za oblikova-nje, da misao i oblik postoje paralelno i da sujedno iako izgledaju odvojeni zbog različitihdimenzija zbivanja, tako da spolja imamooblik, a u nama misao o obliku. Isto je i saenergijom i zbivanjem: energija je najfinijiizraz zbivanja, ona je potencijal (informacija)za svako moguće zbivanje, nijedno zbivanjenije moguće bez energije. Ono što se spoljadogađa kao zbivanje sveta, to se u nama doga-đa kao čista energija. Jer ono što je informaci-ja za oblikovanje, to je energija za zbivanje.Energija je najfiniji oblik zbivanja, informaci-ja za zbivanje.

205

Svo zbivanje svoj ishod nalazi u svesti,u spoznaji smisla zbivanja. Stoga, da bismodošli do najviše svesti, do ishoda zbivanja,svako moguće zbivanje moramo da iskusimonajpre u sebi, kao mikrokosmosu, u svomtelu moramo da pobedimo sva iskušenja svihnižih čakri, svih nižih stanja svesti i zbivanja.To postižemo tako što ćemo potencijal svihmogućih zbivanja, u svom izvornom infor-macionom obliku, kao energiju, da sačuvamoi sažmemo u sebi. Tako osvešćavamo zbiva-nje u sebi. To je značenje očuvanja i uzdizanjaenergije duž čakri radi svesti. Čuvajući ener-giju u sebi mi čuvamo sve mogućnosti zbi-vanja u njihovom izvornom informacionomobliku. Otuda što više imamo energije, višeimamo i svesti. Da bismo bili najsvesnijimoramo da obezbedimo sav potencijal bića ipostojanja (energiju) pre svega u sebi samo-me. Ako nemamo energije onda nemamo nipotencijal svih mogućih zbivanja u sebi, u telu,i zato nećemo imati šta da osvešćavamo u sebi,jer svesti nema tamo gde nema šta da seosvešćava. Zato svesti ima samo tamo gde imaenergije.

206

Ne smemo nikada osvešćenje da proje-ktujemo spolja. U nama se sve rešava. Zbogsveprisutne energije, zbog spajanja svesti ipostojanja kroz čakre, samo ono što osvesti-mo, spoznamo, savladamo i nadiđemo u sebi,to ćemo moći da osvestimo, spoznamo, sav-ladamo i nadiđemo i spolja, u svetu. Nikadato ne ide obrnuto. Postojanje ne dolazi dosvesti o sebi, o smislu zbivanja tamo negde unekom kamenu ili životinji, već je za tu svrhustvorilo naše telo, sa svim čakrama, kao naj-pogodnije mesto u kome će da dođe do kona-čne svesti o sebi. Zato u našem telu mora dabude sakupljen sav potencijal postojanja -energija - da bi se izrazio sav potencijal sves-ti. Zato što su oni u svom krajnjem ishodujedno isto.

207

OSNOVNI PRINCIPI UZDIZANJA SVESTIKROZ ČAKRE

Svest je kao izvor postojanja prisutnasvuda, u svim čakrama, ali čakre kao psihoe-nergetski centri postoje da bi se svest aktue-lizovala na određeni način. Način aktueliza-cije ili delovanja svesti u svetu, ili biću, jesteodređena čakra. Stoga prisustvo svesti uodređenoj čakri pre svega se odnosi na načinna koji postojimo i delamo. Samo se radi oaktuelizaciji svesti, a ne njenom dovođenju uodređenu čakru. Ona je već tu, kao uslovsamog života, pitanje je samo šta radimo sanjom. Zato kada se kaže da treba da aktivi-ramo određenu čakru, onda se pod tim mislida treba da delamo u skladu sa nivoom svestikoji je svojstvo te čakre. Svaka viša čakra se aktivira osvešća-vanjem delovanja niže čakre. Da bi se svest sprovela na više nivoenije potrebno ništa drugo činiti već samouskladiti rad svake čakre da radi svoj posao

208

za koji je predviđena, da se ne meša sa radomdrugih, da se ne remeti rad psihoenergetskihcentara. Sva drama ljudskih života i sva stra-danja sastoje se samo iz poremećenog radacentara, čakri. Ni od čega drugoga. Primer pogrešnog rada centara je jed-nostavan. Može, kao što je već navedeno, dase poremeti rad druge čakre, seksualnost, saenergijom i izražavanjem volje, treće čakre, ikada se svemu tome doda imaginacija uma izviših centara, udružena sa snagom prvečakre koja svemu tome daje snagu siroveenergije koja je sama sebi dovoljna, onda sedobije poremećeno seksualno ponašanje, ilije rad uma opterećen nižim oblikom ponaša-nja, seksualnošću i materijalizmom. Radsvake čakre je ispravan samo kada je ograni-čen na svoj nivo. Seksualnost je ispravnasamo kada služi svojoj svrsi, ali kada sepomeša sa drugim centrima onda se remetirad i seksualnosti i drugih centara. Ne postojiništa loše u radu nijedne čakre. Loše nastajesamo kada se njihov rad poremeti i kada zatone rade svoj posao za koji su predviđene. I u svakoj pojedinoj čakri postoje dvadela, niži i viši, mehanički i svesni deo, pri

209

čemu treba da ojačamo prisustvo svesti usvesnom delu, a to se radi osvešćavanjem,nižeg, mehaničkog delovanja same te čakre. Uvek je, dakle, u pitanju samoosvešćavanje i razumevanje. Ono nas jedinouzdiže u viša stanja postojanja. Ali uzdiže nassamo osvešćavanje i razumevanje koje jepovezano i usklađeno sa našim delovanjem(energijom). Ta povezanost je nužna zato štoniti je moguće ispravno delovanje bez svesti,niti se ispravna svest u postojanju može izra-ziti bez ispravnog delovanja. Podsetimo se daenergija predstavlja delovanje. Međutim, kada govorimo o svesti ondamislimo na kvantno polje i njegovu ne-hercijansku prirodu postojanja. To praktičnoznači da pri uzdizanju svesti i energije u višečakre treba osnaživati ne-hercijanska svojs-tva. Koja su to svojstva? To je pre svega bez-vremena prisutnost ovde i sada koja dolazikao posledica nezavisnosti svesti od sadržajauma; stanje bezvremene sadašnjosti kaojedine stvarnosti; da ne treba u budućnostida se ostvari nešto nameravano, već da je toveć ostvareno ovde i sada; osećaj da se nekrećemo kroz prostor već da se sam prostor

210

kreće oko nas; da nema bitne razlike izmeđunaše unutrašnjosti i spoljašnjosti, da je spolj-ni svet samo odraz svesti u nama, pri čemusinhroniciteti pokazuju i dokazuju spajanjesvesti i događaja. Dakle, ne-hercijansko sta-nje svesti spaja nas sa univerzalnim kvant-nim poljem u kome sve već postoji na bez-vremen i suptilan način, pa tako i pun poten-cijal svake čakre. Hercijanska svojstva pripadaju meha-ničkom delovanju svake čakre, i mehanič-kom, uslovljenom delanju uopšte. Pre svegalinearnom vremenu i na njemu zasnovanojuzročnosti. Ne-hercijanska svojstva svakečakre pripadaju svesti i svesnom delovanju,nezavisnom i slobodnom, sveprisutnom. Praksa meditacije je jedina praksaosnaživanja ne-hercijanske svesti kvantnogpolja. Pod meditacijom mislimo na čistupraksu transcendencije uma (mentalnogmirovanja) koja postoji u praksi ranog budi-zma (dhyana), u zen budizmu (za zen, šikantaza), a koja je opisana na početku dela Izrekeo jogi od Patanjđalija.

211

Osnovno ne-hercijansko svojstvokvantnog polja jeste statičnost i samodovolj-nost, potpunost. To se na našem fizičkomplanu svodi na mirovanje bića koje proizvodiosećaj savršene potpunosti i ostvarenja, bla-ženstvo pronađenosti sebe i svoje suštine.Kada je naše biće u celosti mirno dok sedimou meditaciji, od najgrubljeg fizičkog kretanja,do najfinijeg mentalnog mirovanja, onda seusklađujemo sa stacionarnim, ne-hercijanskim, univerzalnim kvantnimpoljem. Zato je meditacija direktan put do ne-hercijanske, kvantne svesti, odnosno doizvora samog postojanja. Osnaživanje ne-hercijanskog stanjasvesti odnosi se koliko na mentalno mirova-nje toliko i na energetsko usklađivanje. Jerenergija je biće u pokretu i delovanju, svest upokretu i delovanju. Otuda ne možemo ništada učinimo svešću ako to nije praćeno saenergijom, delovanjem, načinom na kojikoristimo svoju životnu energiju. I energijumoramo da dovedeno u ne-hercijansko sta-nje vibracija. To se čini potpunim razumeva-nje prirode našeg delovanja na energetskomnivou, šta radimo i zašto, svesnim osvešće-

212

njem delovanja. Osvešćavajući svaki pokretnašeg bića, od osvešćenja disanja do najma-njeg pokreta koji činimo, dovodimo svojuenergiju u sklad sa svešću, osvešćavamo je itako prevodimo u ne-hercijansko stanje. Tapraksa se u budizmu naziva vipassana i sati-patthana. Takvo osvešćenje se sistematski spro-vodi na svim dimenzijama našeg postojanja:na fizičkom telu (zemlja), u osećanjima iemocijama (voda); izrazima volje i svakenamere (vatra) i osvešćenjem samog umaodnosno misli (vazduh). Samo takva praksaje kompletna. Samo ona spaja sva stanja sve-sti u konačno sedmo stanje, sedmu čakrusahasraru, u samadhi, u jedinstvo svesti ipostojanja. Sve je to moguće samo zato jer tojedinstvo već postoji i sve drugo postojisamo na osnovu tog jedinstva. Sve što radi-mo na ovom svetu u svim svojim životimajeste da ponovo otkrivamo to jedinstvo.Božanska svest je jedina stvarnost i ništa nemože da postoji izvan nje. Mi smo je usamadhiju samo u sebi i kroz sebe potpunoindividualno ispoljili, u svom samadhiju spo-

213

jili smo božansku svest koja omogućavasamo postojanje sa njom samom, tako štosmo spojili svoju individualnu svest sabožanskom svešću. Da oni već nisu u jedinstvu, njihovoprividno spajanje ne bi ni moglo da nam sedogodi. Da bi se ono dogodilo čovek trebasamo da osnaži ne-hercijansko stanje svesti,bezvremenu prisutnost ovde i sada. Tada ćekroz takvog, probuđenog čoveka energijakvantnog polja moći da se ispolji i u svetukada će tako osvešćen čovek moći da koristineograničenu i sveprisutnu energiju kojapočiva na ne-hercijanskim talasima, koje jeotkrio Nikola Tesla. Na koji način se praktično svest i ener-gija uzdižu duž čakri? To je ključno pitanjesvih koji se bave osvešćenjem. Odgovor jejednostavan i već smo ga izrekli: svaka višačakra se aktivira osvešćavanjem delovanjaniže čakre. Pre svega taj proces teži prirodno da seostvari, ako se ne ostvaruje sam i prirodno,onda je to zato što ga je naš individualnium/ego poremetio. I to remećenje se stalno

214

dešava. Svi naši životi se i zasnivaju na tomremećenju. Svest iskušava sve mogućnosti, ato znači i sve greške. Kada bi se spajanje pos-tojanja i svesti kroz čakre odigravalo pravo-linijski i odjednom, bez zastoja i padova,svest se ne bi ni integrisala sa svim aspekti-ma i mogućnostima postojanja, ništa se ne bini osvestilo. Upravo padovi i oscilacije dajuneophodno trenje koje raspaljuje energijupostojanja da se izrazi na sve moguće načine,da svest učvrsti svoje prisustvo u svimmogućim stanjima bića i postojanja. Samotako ona može da raste ka sve višim čakra-ma. Zatim sve čakre već rade svoj posao.Naš zadatak je samo da njihov rad osvestimonašim umom i tako ga potpuno aktuelizuje-mo u našem postojanju. Stoga se može rećida je svo aktiviranje čakri zapravo u osvešća-vanju uma o njihovom radu. Kada se todogodi, rad čakri obuhvatiće celo naše biće,svesno i nesvesno. Kako to osvešćavanje čakri izgleda uiskustvu? Sve čakre rade zajedno i teško je uživotu razlučiti njihovo delovanje, mada pos-toje neki opšti principi za svaku čakru. Sve

215

čakre sačinjavaju lanac međusobnog delova-nja. Taj lanac deluje pozitivno i čakre seispravno izražavaju samo ako je svaka nižapovezana sa višom. Ako je neka čakra zatvo-rena u sebe i ograničena samo na svoje funk-cije, i još pri tome povezana samo sa nižomčakrom, onda se izražava negativno.

*** Prva čakra daje životnu energiju celomtelu i svim ostalim čakrama. Kao takva jeneutralna. Ona se uspešno ostvaruje krozdrugu čakru, gde se energija polarizuje i tapolarizacija se izražava kroz seksualnost.Tačnije rečeno, polarizovana energija morada se razmenjuje, da kruži kroz polove. Zbogtoga sva bića postoje kroz dva pola. Seks jesamo razmena energije kroz polove. Otuda sekroz seks začinje novi život i životna energijaveoma zavisi od toga šta radimo sa energi-jom kroz seksualnost. Kada se prva čakrauspešno izražava kroz drugu, onda se životnaenergija (prva čakra) uspešno izražava krozsve aktivnosti koje se odnose na jednostavnurazmenu energije kroz fizički dodir sa svimobjektima, sa suprotnim polom, sa drugimbićima i sa situacijama (zabava, igra, sve vrs-

216

te fizičkih kontakata i odnosa, i agresivnost ugranicama normalnog izražavanja). Usledispravne razmene energije, njenog ispravnogpolarizovanja, i naše telo je zdravo i vitalno. Bez prave povezanosti sa višim čakra-ma životna energija iz prve čakre postajesuprotnost životu, takav čovek smatra damora da uzima životnu energiju na silu oddrugih bića, pa to i radi na sve nenormalnenačine. Svi abnormalni načini uzimanjaživotne energije, od ubistava do zlostavljanjai energetskog vampirizma u svakom obliku,nastaju usled blokade prve čakre i neposto-janja njene prave povezanosti sa višim cen-trima i svešću duše.

*** Druga čakra se ispravno aktuelizujekroz treću čakru, kada energiju usmerimo naodređeni viši cilj i svrhu, u razmeni sa dru-gim bićem ili sa celim društvom, interesimazajednice kojoj pripadamo u vremenu i pros-toru. Ako svoju energiju razmenjujemo sasuprotnim polom tako da tu razmenu usme-rimo na viši cilj, kao što je potomstvo i ostva-renje nekih ciljeva i ideala, onda smo uspeš-no aktivirali treću čakru. Uvek se priroda

217

jedne čakre maksimalno ostvaruje kada jeposvećena višim psihoenergetskim centri-ma. Tako je i seksualnost izvor maksimalnesreće samo ako je usmerena na više ciljeve,ako nije sama sebi svrha, a posebno ako nijeusmerena na niži centar. Tada postaje des-truktivna. Jedan oblik destruktivnosti je ikada se energija u drugoj čakri ne razmenjujekroz seksualnost sa suprotnim polom, već seto pokušava sa istim polom (ili još gore, sanečim drugim). Tada se ne događa energet-sko kruženje između polova i isceljenje kojevodi u više centre, već se rast blokira u dru-goj čakri. Homoseksualnost (kao i sve drugeseksualne perverzije) jeste energetski pogre-šan čin, to je samo blokada energije u drugojčakri. Uspešno povezane i aktivirane prve tričakre sprovode ispravnu razmenu energije,unutar svakog čoveka i u međuljudskimodnosima. Kada je seksualnost ispravnaonda je protok energije od prve do treće čakreispravan. Poremećaj seksualnosti (drugačakra) je u najvećoj meri uzrok svih ostalihporemećaja (prva čakra: psihofizičko zdrav-lje; i treća čakra: društveni život i životni

218

ciljevi), kao što i ostali poremećaji uzrokujuporemećaj seksualnosti. Bez prave povezanosti druge čakre satrećom, energija u drugoj ostaje zatvorena isamodovoljna u najprostijoj razmeni izmeđupolova, ali tako postaje destruktivna, naime,tada usled nedostatka više svesti, i neutral-nosti prve čakre odakle pristiže sva energija isa kojom je jedino povezana, druga čakrasvoju energetsku razmenu može da nađe usvemu i svačemu, ne samo u drugom poluiste biološke vrste. Energetsku razmenumože da obavlja sa bilo kojim objektom. Takonastaju sve perverzije i opsesije (fetišizam),svi nezdravi međuljudski odnosi.

*** Treća čakra se uspešno aktuelizujekada se spoji sa četvrtom čakrom. To značikada osnova svih naših ciljeva i težnji počivana ljubavi i razumevanju. Četvrta čakra jesvest o sveprisutnoj energiji, da se ona neodnosi samo na naše telo (prve dve čakre)niti na životnu sredinu i društvo (trećačakra) već na samo postojanje u celosti. Svestda smo jedno sa celim postojanjem jeste lju-bav. Zato možemo da volimo sve, i određeno

219

biće i određenu stvar, mesto, muziku, knjigu,biljku, životinju… pa i ono što nije preporuč-ljivo voleti. Da bismo uspešno ostvarili trećučakru, na primer kroz decu i porodicu, onaneće moći da dela bez ostvarene četvrtečakre, bez sveprisutne ljubavi i emocionalnezrelosti. Upravo nas ostvarenje treće čakre,ostvarenje nekog životnog cilja, ili rođenjedeteta, povezuje sa sveprisutnom energijom,sa celim postojanjem kroz četvrtu čakru.Naime, kada sasvim spoznamo to čemu smotežili kroz treću čakru, npr. rođenje deteta,onda u tome prepoznajemo bezuslovnu lju-bav božanske svesti. Kada sasvim spoznamošta je jedno dete u svojoj suštini, a u detetu jelako videti svest duše jer je ona veoma blizunjegovom licu i pogledu, površini njegovogbića (naročito dok spava), tada spoznajemosveprisutnost životne energije u svemu, usamom postojanju, i to je aktiviranje četvrtečakre. Isto važi za ostvarenje bilo kog život-nog cilja, kada spoznamo suštinu svih ljud-skih težnji (treća čakra) tada spoznajemo dasu sve one samo ispoljavanje kreativne inte-

220

ligencije božanske svesti u samom postoja-nju. Kada treća čakra nije povezana savišom četvrtom čakrom, kada je zatvorena usebe i samo povezana sa nižim čakrama,prvom i drugom, onda se događa nenormal-no ispoljavanje moći i svih pogrešnih ciljeva,diktatura jednoumlja, u samom čoveku,porodici ili društvu. Ovde nastaju svi ciljevikoji nemaju osnovu u razumevanju i ljubavi,koji se pravdaju izrazom da 'cilj opravdavasredstva', pri čemu se sredstva ne biraju jernema povezanosti sa višim centrima i svešćuduše. Takvi ljudi bezdušno gaze sve predsobom na putu do svojih niskih ciljeva.

*** Povezivanjem prve tri čakre sa četvr-tom ostvaren je rad instinktivnog ili motori-čkog centra na pozitivan i kreativan način. Da bi prve tri čakre ispravno radile, ida bi one međusobno bile ispravno poveza-ne, neophodno je da budu povezane i sa čet-vrtom čakrom. Bez povezanosti sa četvrtomčakrom one po pravilu rade neusklađeno ipogrešno, što rezultira poremećenim živo-tom. Kada su povezane sa četvrtom čakrom

221

takvi ljudi uživaju u najvećoj sreći u privat-nom i društvenom životu. Kada nisu pove-zane sa četvrtom čakrom, onda je takav životnajčešće uzrok patnje u samom čoveku idruštvu.

*** Kada je četvrta čakra uspešno poveza-na sa prve tri niže čakre, odnosno kada su seprve tri uspešno povezale i ostvarile u vezi sačetvrtom, tada četvrta čakra može da sepoveže sa petom i tako uspešno aktuelizuje isebe i sve niže čakre. Povezivanje četvrte čakre sa petomodnosi se na izražavanje bezuslovne ljubavi iemocionalnog razumevanja prirode samogpostojanja kroz misli, reči i dela. Naše razu-mevanje ne znači ništa ako ne možemo da gaizrazimo. Ljubav takođe nije ljubav ako je neizražavamo. U izražavanju pokazujemo moćrazumevanja. Izražavanje je osobenost petečakre. U izražavanju se pokazuju sve slabostii sve vrline našeg razumevanja i naša emoci-onalna zrelost.

*** Ispravno izražavanje nije moguće akose ne zasniva na ispravnoj percepciji, opaža-

222

nju i uvidu. To znači da se rad pete čakre, vis-huddhi, potpuno ostvaruje kada je povezanasa šestom, ađna čakrom. Ni percepcija nijeispravna bez izražavanja.

*** Čovek se razlikuje od svih ostalih bićapo tome što je njegova percepcija nezavisnaod vremena i prostora, ona nadilazi čulnoopažanje. Čovekova percepcija je takva zatošto se ne zasniva na telu i čulima već na čistojsvesti duše sa kojom je povezan sa svojimvišim umom, koji nije u telu i zato nije ogra-ničen čulnim opažanjem. Viši um čovekovpredstavljen je čakrom sahasrara. Da bičovekova percepcija bila ispravna i potpuna,šesta čakra ađna mora biti povezana sa sed-mom, sa sahasrarom. Jedinu ispravnu percepciju i spoznajučovek može da dobije od svog višeg uma pre-ko kojeg je povezan sa svešću duše. U onojmeri u kojoj percepcija i spoznaja ne potičuod višeg uma i svesti duše, u toj meri su per-cepcija i spoznaja ograničeni i pogrešni. Koli-ko je naša veza sa svešću duše čistija i nepos-rednija, u toj meri je i naša spoznaja ispravnai potpuna.

223

*** Sedma čakra, sahasrara, uvek je pove-zana sa svešću transcendentalne duše, sabožanskom svešću koja sve omogućava. Onaje smeštena malo iznad temena glave, štoukazuje da je nezavisna od tela i uma. Ona nezavisi ni od čega. To praktično znači da jebožanska svest uvek s nama iako je mi zbogidentifikacije sa telom i umom ne opažamo.Sedmu čakru ne možemo da aktiviramo,možemo samo da poremetimo rad ostalihnižih čakri tako da ne doživljavamo sve bla-godeti sedme čakre. Sedma čakra se samaaktuelizuje ispravnim radom svih ostalihčakri.

*** Postoji i još jedan opšti i najdelotvorni-ji princip koji uzdiže svest i energiju ka višimpsihoenergetskim centrima ili čakrama. Prema svedočenju ljudi koji su hipno-tičkom regresijom osvestili svoje postojanjeizmeđu dva života, kao i prema svedočenjumnogih koji su doživeli kliničku smrt ili sta-nje blisko smrti, u jednom bezvremenomtrenutku sagledali su ceo svoj život, i tada surekapitulirali sve što su činili, posebno šta su

224

činili drugim ljudima. Ali istovremeno sumogli da dožive i to kako su drugi doživelinjihova dela prema njima. Dakle, mogli su dasagledaju svoja dela i subjektivno i objektiv-no. To se događa usled holografske prirodepostojanja, sve je Jedno u božanskoj svesti,sve se odražava u svemu. Na osnovu takvogosvešćenja sama duša odlučuje kako će sesledeći put roditi da bi nastavila svoj razvoj iispravila greške. Ta svest, kako su drugidoživeli naše postupke, jeste ključni principkoji nas vodi u sazrevanje tokom svih našihživota. Njen značaj je toliki da su je dušedonele na ovaj svet svojim sećanjem i posta-vile ga ovde kao temeljno načelo etike, kojeglasi: (ne) čini drugima ono što (ne) želiš dadrugi čini tebi. Ovo temeljno načelo samorazvojadeluje i kada je u pitanju uzdizanje svestikroz čakre. Ako se negativan rad neke čakreodnosi na neko naše delovanje prema dru-gim ljudima (negativnost uvek zaustavljasvest na određenom nivou i spušta je na nižefrekvencije), onda će nas objektivna svest otome kako to drugi ljudi doživljavaju uzdićina viši nivo, višu čakru. Kada u nama sazri

225

svest o tome kako drugi doživljavaju našadela prema njima, a vezana su za neku čakru,odnosno stanje svesti, tada se automatskiuzdižemo na više razumevanje, na višu čakruili više stanje svesti. Negativan rad se ovde pretežno odnosina prve tri čakre, razmenu energije na ele-mentarne načine (prva), putem seksualnosti(druga) i volje za moć (treća čakra). Ako se negativan rad neke čakre odno-si na aktivnosti koje nisu vezane za odnoseprema drugim ljudima, već za neke naše lič-ne osobine i navike, ista takva objektivnasvesnost prema nama samima daće namuvid kako to deluje na naše biće (kao da je upitanju naše delovanje na nekog drugog izprethodnog slučaja), kako to sputava našukarmičku zrelost u kontekstu celog našegživota. Zaista, kada sagledamo neku našulošu osobinu u kontekstu celog našeg života ismrti, onda odmah napuštamo svaku veza-nost za nju i nadilazimo je. Začetak ove zrelosti objektivne sves-nosti prema sebi samome, prema pogrešnomradu nižih čakri, Buda je opisao rečima:"Gađenje je prevršilo meru".

226

Objektivna svesnost uzdiže energiju ipostojanje na sve više nivoe. Ništa drugo.Uvek kada smo nečega, u sebi ili izvan sebe,objektivno svesni, mi to nadilazimo. Objekti-vno ovde znači suprotno od subjektivnog,ograničenog na bilo koji način. Objektivnasvesnost znači svest o objektivnoj stvarnosti. Stanje prosvetljenja ili samadhija unajvišoj čakri, sahasrari, je upravo stanje naj-objektivnije svesnosti. To je svest naše dušekoju ćemo inače imati nakon fizičkog života,kada se vratimo u svoje izvorno, autentičnostanje (svarupa). Ono se zato naziva 'velikisamadhi', ili maha-samadhi. Svrha sveg našegosvešćenja jeste da tu svest naše duše kojuimamo nezavisno do tela i uma, pre i posleživota na ovom svetu, imamo i za života,ovde i sada, dok smo u telu i umu. Uvek. Jerona i jeste bezvremena. To se postiže nestankom svih iluzijakoje imamo o telu i umu: iluzije da smo uvremenu i prostoru kao odvojeni entiteti;iluzije da se razlikujemo od božanskog apso-luta koji je sve što jeste.

227

SAMADHIJEDINSTVO SVESTI I POSTOJANJA

Prema biblijskom predanju Bog jestvorio svet za šest dana, a sedmoga dana seodmorio. To predanje zapravo govori očakrama. Kroz šest čakri se sve ispoljava, asedma je čista božanska svest o sebi. Šestčakri predstavljaju sve oblike postojanja,sedma je njihova transcendencija. U ljud-skom iskustvu transcendencija je najvišaspoznaja, potpuno objektivna svesnost, ali zarazliku od svih ostalih stanja niže svesti,transcendencija se ne zasniva ni na kakvojaktivnosti ili sadržaju svesti, ona je čista pre-danost, koju je Buda prikladno opisao kao'prestanak' ili 'utrnuće' (nirvana). To je i logično jer svest jedinstva jesvest kvantnog polja iz koga i u kome sve većbezvremeno postoji. Mi ovde doživljavamosamo pojedinačna ispoljavanja svih potenci-jala kvantnog polja u prividu vremena i pros-tora. Povratak u njega je stoga moguć samopredajom, prestankom i utrnućem svih iluzi-ja. Taj povratak je takođe privid jer iz te

228

božanske svesti koja je celina nismo moglinikada izaći, ona je sve i ona smo mi sami;ona je izvor naše svesti. To je još jedan razlogzašto se u nju dospeva samo predajom. Č'anbudisti to izražavaju rečima: kada je ummiran neispravna gledišta nestaju sama odsebe. Da bi predaja bila moguća neophodnoje nadići sve iluzije; da bi se sve iluzije nadišlepotreban je najjači potencijal čiste svesnostiudružene sa najvišim potencijalom energije,odnosno delovanja svesti. Odnos svesti i njenog delovanja (ener-gije, prane) prikazan je u klasičnoj jogi kaodve putanje njihovog kretanja, ide i pingale,koje kreću od prve čakre, ukrštaju se i prepli-ću oko svake čakre na svom putu do šestečakre (ađna) gde se ponovo spajaju da biomogućile svest jedinstva sedme čakre. Ida ipingala zapravo predstavljaju polarizacijuenergije na osnovu koje ona deluje. Polariza-cija energije je zapravo polarizacija na svest idelovanje. Svest je ne-hercijanska a delovanjehercijanska frekvencija. Ukrštanje putanje svesti i energije nasvom putu oko svake čakre ukazuje da je

229

neophodna puna svest o mogućnostima sva-ke čakre, svakog nivoa svesti, svih mogućihstanja i iskustava postojanja da bi se samo naosnovu punog iskustva postojanja uravnote-žila objektivna svesnost koja je predstavljenasredišnjom putanjom, šušumnom, koja seproteže između ide i pingale i spaja prvu isedmu čakru. Šušumna zapravo predstavljaravnotežu svesti i energije, ide i pingale, onaspaja svest i postojanje sa svim čakrama, sasvim stanjima svesti, svim mogućnostimapostojanja.12

12 Ista ideja je na Zapadu predstavljena Hermesovimili Merkurovim štapom, kao simbolom nauke.

230

Otuda je veoma važno još jednomnaglasiti značaj jedinstva svesti i energije,jedinstva misli i dela, svesti i celog života.Kao što se na tradicionalnim grafičkim pri-kazima ide i pingale jasno vidi, one se ukršta-ju, odnosno spajaju u svakoj čakri, što ukazu-je na spajanje energije (bića) i svesti u svakojčakri. Sámo spajanje svesti i energije aktivirasvaku čakru na ispravan način i uzdiže naska konačnom probuđenju ili ostvarenju,sedmoj čakri. Svaka čakra je neostvarenasamo zbog nejedinstva svesti i bića, tj. ener-gije, njihove neravnoteže. Nejedinstvo ineravnoteža naše svesti i delovanja, energije,svesti i bića, jeste jedini činilac koji naszarobljava u nižim stanjima postojanja, jedi-ni izvor negativnosti i patnje. Uvek kada seukazuje na pozitivnost ili pozitivnu energijukoja nas uzdiže, pod tim se misli na jedinstvonaših dela ili energije sa svešću, na njihovuravnotežu i sklad. To jedinstvo se jednostav-no ostvaruje tako da sve što radimo, makar inajmanju sitnicu, treba da radimo celimbićem, ovde i sada, i da budemo objektivnosvesni svega što radimo, kao svedok. To jene-hercijanski princip svesti. Taj princip, kao

231

i jedinstvo energije i svesti, ide i pingale, ušušumni, iskazan je davno rečima "budi onošto jesi", "budi ovde i sada", "probudi se". Sámo prisustvo svesti je činilac kojiuravnotežuje sve suprotnosti. Sámo prisus-tvo svesti teži da se sjedini sa postojanjem,jer ono nikada i nije bilo potpuno odvojenood postojanja, svest je izvor postojanja. Stogane treba činiti ništa da bi se ostvarila najvišabudnost, sedma čakra, osim biti objektivno,nepristrasno svestan svakog dela, kao sve-dok. Biti svestan tela i svega što telom čini-mo, svestan osećanja i svega što osećamo nabilo koji način, svestan izraza volje ili name-re, i svestan samih misli. To znači biti sves-tan rada svih čakri, svih stanja svesti, nasvim dimenzijama od kojih smo sačinjeni i ukojima postojimo. Na taj način je sama svestčinilac koji nas budi i ostvaruje. Uostalom iprosvetljenje nije ništa drugo do maksimalnopojačavanje same svesti. To je zato što ni pos-tojanje nije ništa drugo do ispoljavanje samesvesti. Oni se zajedno ostvaruju i sjedinjujusamim svojim prisustvom. Jedino ih ne trebarazdvajati. A upravo taj privid njihove razd-vojenosti jeste sav ovaj život koji doživljava-

232

mo, sav svet koji vidimo, sva patnja kojuiskušavamo. Zato se kaže da je život samosan, da je svet iluzija. Pri tome se misli da jesvet iluzija ako ga gledamo samo kao skuprelativnih objekata, ali je stvaran kao apsolu-tna božanska svest. Svest i postojanje su jed-no, jedna apsolutna božanska svest o sebisamoj, sve je samo to i ništa drugo ne postojiniti je moguće da postoji kao nešto drugo. Ipak se događa ovaj privid njihove raz-dvojenosti. Zašto? Odgovor je da je upravo tajprivid način na koji svest i postojanje postojekao jedinstvo, a taj način je iskušavanje apso-lutno svih mogućnosti postojanja i stanjasvesti u težnji ka transcendenciji. Sve postojikroz transcendenciju, kroz nadilaženje, isvest i samo postojanje nisu ništa drugo dojedan veliki proces postepenog nadilaženja.On se ispoljava kroz čakre tako što svakapredstavlja niže, odnosno više stanje svesti ipostojanja, po jedan viši čin transcendencije. U prvoj čakri božanska svest samopostoji, bez uma, u minimalnom stanju sves-ti. Ona je tu čisto postojanje koje se ispoljavakroz oblik minerala i kombinacije elemenata.

233

U drugoj čakri božanska svest postojiali u nesvesnom stanju, kao u dubokom snubez snova, ona je takva u biljkama. Ona tuoseća ali nema objektivnu svest o pravoj pri-rodi onoga što oseća, o sebi kao subjektu ose-ćanja. Biljke sve osećaju, čak i naše misli inaša osećanja, ali iz toga ne razvijaju nikakvuvišu svesnost i smisao, samo ustanovljavajuna osnovu osnovne polarizacije iskustva pos-tojanja. Svest i postojanje tu počinju da sepolarizuju. U trećoj čakri božanska svest ostvarujepolarizaciju na sve moguće načine i zatomože da se povremeno budi i svesna je priro-de događaja, može da se kreće i da reaguje, alinedovoljno je svesna i smisla, subjekta koji jesvestan, niti može da razume i poveže ulogusubjekta u objektivnom dešavanju, kao ni daga pokrene na kreativan rad. To je svet živo-tinja. U četvrtoj čakri božanska svest po prviput u postojanju potpuno razvija svest o smi-slu događaja, i o subjektu koji je svestan. Zap-ravo, nije moguće biti objektivno svestansmisla događaja bez svesti o subjektu koji jesvestan. Stoga to uvek mora da ide zajedno.

234

Koliko to ide zajedno, koliko smo svesni sebekao subjekta u objektivnom događanju, toli-ko smo objektivno svesni samog događanja,odnosno postojanja i možemo konstruktivnoda delamo na dalje dešavanje, da ga kreativ-nom radom menjamo u izvesnoj meri. To ječovek i svet ljudi. Tu se događa prvo povre-meno buđenje božanske svesti o sebi, tran-scendentalne svesti. U petoj čakri božanska svest stiče traj-na iskustva prisustva svoje transcendentalnesvesti u postojanju, ili gledano iz ljudske per-spektive, čovek stiče trajna iskustva prisus-tva u božanskoj transcendentalnoj svesti. Toje omogućeno izražavanjem svesti o božan-skoj prisutnosti u postojanju (četvrta čakra),razmenom informacija o postojanju (petačakra). U šestoj čakri božanska svest se po prviput direktno ispoljava u postojanju. Božan-ska svest je ono što čoveku, preko ađna čakre,daje objektivnu spoznaju i potpunu percepci-ju. Potpuna percepcija ispoljenog svetamoguća je jedino sa potpunom percepcijomsubjekta koji je svestan, same svesti kao tak-ve. Tu se objektivna svest koja omogućava

235

samo postojanje po prvi put prepoznaje kaosvest subjekta, kao samosvest. U ađna čakri svest koja omogućavasamo postojanje po prvi put postaje svest osebi, kroz čoveka. U ađna čakri se potpunospajaju ida i pingala, energija i svest, postoja-nje se vidi kao svesno, svest se doživljava kaooblik postojanja. I obratno: čovekova svest osebi (Sopstvo, atman) je u ađni božanskasvest o sebi koja je svesna objektivnog posto-janja. To se u Patanjđalijevoj nauci joge nazi-va savikalpa samadhi, ili svest jedinstva kojanije sasvim čista, nego je začinjena 'seme-nom' iskustva postojanja. Kada svest o sebipostane čista, tj. savršena, ona postaje tran-scendentalna, nirvikalpa samadhi, potpunonezavisna od iskustva postojanja, nezagađe-na iluzijom postojanja. Rekli smo da sámo postojanje počivana svesti, celokupno postojanje je u svojojsuštini sama božanska svest o sebi. Zato učistoj svesti o sebi, u sedmoj čakri, sahasrari,nema više nikakvih iluzija postojanja, nikak-vih projekcija. Svaki oblik postojanja iz njeneperspektive jeste pad svesti u neki oblik iluzi-je postojanja. Svaka niža čakra, ispod sahas-

236

rare, predstavlja sve veći oblik polarizacije,sve veći gubitak svesti o sebi, sve veći gubi-tak apsolutne ravnoteže suprotnosti, sve donajniže čakre gde princip suprotnosti postojisam za sebe kao princip čiste energije. U prvoj čakri stoji čista energija posto-janja, odnosno postojanje je čista energija. Usedmoj čakri stoji čista svest postojanja,odnosno, postojanje je čista svest. Sve čakresu proces njihovog spajanja i razdvajanja,odnosno razumevanja svih mogućih stanjasvesti i postojanja. Prva čakra je krajnje hercijansko sta-nje, sedma čakra je krajnje ne-hercijanskostanje. Da bi se postojanje potpuno ostvarilo,svest treba da se u samom postojanju krista-liše u svom izvornom ne-hercijanskom sta-nju, čistu svest o sebi treba sjediniti sa svimmogućim iskustvima postojanja, sa svimmogućnostima postojanja. To čini naukatantre i alhemije u svim svojim oblicima odnajstarijih vremena, manje ili više uspešno.Iz te ezoterične nauke nastala je i egzoteričnanauka koja je poznata javnosti i koja nam jeizgradila svu civilizaciju. Sva materijalna

237

kultura i nauka nisu ništa drugo do odrazspajanja svesti i postojanja kroz čoveka,odnosno čovekova sposobnost da sjedinisvest i energiju, rad i delovanje u svetu. Utome je cela ljudska evolucija i istorija. Ljudska evolucija i istorija se okonča-vaju i ostvaruju u samadhiju, u jedinstvu sve-sti i postojanja. Tada čovek počinje da postojikao onaj koji jeste, kao svest božanske duše usvim oblicima i mogućnostima postojanja. Ranije je svest duše gubila sebe samuusled identifikacije sa raznim oblicima pos-tojanja, koji su na taj način bili jači od nje.Svaka niža čakra predstavlja oblik 'pada' sve-sti duše u niža stanja, ali i veću identifikacijusa postojanjem. To su sve bili načini dabožanska svest osvesti sve mogućnosti pos-tojanja, sebe samu. Kada se 'vrati' sebi samoj,svom izvornom stanju u sedmoj čakri, usamadhiju, svom punom potencijalu, onda ćemoći da se kreće kroz sve mogućnosti posto-janja, kroz sve druge čakre bez gubitka svestio sebi.

U ovome je bio ceo proces: da božanskasvest o sebi u svom najvišem potencijalu i čis-toti bude prisutna i delotvorna u svim mogu-

238

ćim oblicima postojanja, u svim stanjima bića,bez identifikacije, nezavisna, kroz čoveka, kaočovekova svest duše - bez gubitka svog izvor-nog potencijala.

Taj se proces odvijao u tri koraka. Naše iskustvo postojanja je najpre bilazaborav naše prave prirode, svesti duše,iskustvo samo hercijanske frekvencije fizič-kog sveta, sa svim ograničenjima percepcije imoći delovanja. To je ovaj život poznat svimana ovom svetu. Prvi korak u procesu samos-poznaje bio je da se spozna prava prirodafizičkog sveta (sat, biće, postojanje), da onnije ništa sam po sebi i za sebe već je samoodraz ili projekcija univerzalnog polja posto-janja, kvantnog polja, akaše, putem kojegapsolutna božanska svest ispoljava sebesamu. Prvi korak se sastoji iz umne spoznaje,iz ispravnog razumevanja prirode stvarnosti.Kada ta spoznaja dovoljno sazri tako da višenije povremena već trajna životna realnost,ona tada obuhvata celo biće i delovanje,odnosno svest o stvarnosti obuhvata i ener-giju, delovanje u toj stvarnosti. U prvomkoraku se samo povremeno prepoznajestvarnost svesti i postojanja, stvarnost

239

božanskog Apsoluta. To se naziva i savikalpasamadhi - samadhi koji je pomešan sa utisci-ma ispoljenog sveta. Kada se udruže svest o stvarnosti ienergija sa kojom živimo u toj stvarnosti,dolazi do drugog koraka u kome objektivni,materijalni svet nestaje i otkriva se čistasvest (ćit) kao suština samog postojanja, i tusvest otkrivamo kao svoju samosvest, kaosvoju suštinu (Sopstvo, Jastvo, atman). Uprvim trenucima takve spoznaje probuđenčovek nije sposoban da učestvuje u fizičkomsvetu jer se on otkriva kao san za probuđe-noga. Probuđeni više ne može da učestvuje usnovima. On je nezavisan od sveg postojanja.Sva stanja svesti, java, san i dubok san bezsnova, smenjuju se pred njim kao svedokom.On ne može da bude identifikovan ni sa jed-nim objektom, već samo sa subjektom, sasamim sobom, sa čistom svešću koja sveomogućava, sa božanskom svešću, više nemože nikada da izgubi svest o sebi, da budeono što nije, jer on uvek vidi samo postojanjekao odraz božanske svesti. Takvo iskustvoBuda je izrazio rečima: 'to nisam ja, to nijemoje' - u pogledu tela, uma, ega, i svih stanja

240

uma. To stanje se takođe izražava opisimasveta kao iluzije ili sna. Drugi korak je prakti-čno govoreći, trajno ostvarenje transcenden-cije, odnosno prirode same svesti božanskogApsoluta. On se naziva nirvikalpa samadhi -samadhi bez ikakve iluzije u pogledu ispolje-nog sveta. Ova izvorna autentičnost i nezavis-nost svesti od svake identifikacije sa bićem ipostojanjem, u nauci Patanjđalijeve jogenaziva se kaivalya. Reč kaivalya označavastanje onoga što je prosto, nepomešano ni sačim, autentično, čisto, pa otuda sadrži idejusavršenstva i potpunosti. Ali sve to se zasni-va na ideji izdvojenosti, nadilaženja, odnosnotranscendencije. Savršenstvo i autentičnostčovekove svesti i suštine nisu mogući beztranscendencije, bez nadilaženja tela i uma.To je prikazano razmakom sedme čakre odtela, ona je malo iznad temena glave. Tajrazmak označava da se do njega ne dolazi nisa čim što potiče od tela i uma. Nikakvimnaporom niti procesom. Postiže se samo pre-dajom kroz samospoznaju svih ostalih stanjasvesti (aktuelizacijom ostalih šest čakri).

241

Sedma čakra (ili nirvikalpa samadhi) seaktuelizuje samo na dva načina: ili predajomili samospoznajom. Samospoznaja je putmeditacije i discipline mentalnog mirovanja,direktne transcendencije uma. Ona se ostva-ruje u praksi budističke meditacije (dhyana,vipassana, satipatthana, zazen, šikan taza; odetaljima prakse meditacije videti u mojojknjizi Sankhya, poslednje poglavlje Kaivlaya,kao i u mojoj knjizi Meditacija - prvi i poslednjikorak). Meditacija jednostavno deluje tako dakada se naše telo i um potpuno umire, ondane može da se dogodi ništa drugo do da sesámo od sebe otvori ono što je iza tela i uma,svest višeg uma, svest duše, svest univerzal-nog kvantnog polja koje sve omogućava ikoje sve jeste, nezavisno od vremena i pros-tora. Kada prestanemo da je zamućujemo,onda se ona sama ispoljava. Telo i um se neumiruju nikakvom prisilom već samo pažlji-vom spoznajom da nismo telo i um, nadila-ženjem identifikacije sa telom i umom koja jeosnova (metafizičkog i svakog drugog)neznanja. Svo kretanje i zbivanje tela i umaspada u hercijanske frekvencije. Mirovanjeima ne-hercijansku frekvenciju kvantnog

242

polja. U tome je sva tehnika meditacije. Utome ne sme biti nikakvog ideološkog nitireligijskog sadržaja (sve bi to bili tragovi her-cijanskih frekvencija uma) i takve, objektiv-ne i čiste od svih sadržaja su upravo Patanj-đalijeva i budistička meditacija koje se ovdepreporučuju. Iskustvo meditacije direktno pokazujejedinstvo svesti i postojanja. Naime, kada umeditaciji smirimo um, dođemo do svestikoja je iza uma i svih njegovih sadržaja, kadapostanemo čist svedok, onda postajemosámo postojanje. U čistoj, transcendentalnojsvesti o sebi ne razlikujemo se od čistog pos-tojanja, bezvremene prisutnosti, ovde i sada. Zbog toga je važno da meditacija nebude povezana ni sa kakvim metafizičkim,ideološkim niti religijskim sadržajima, aposebno ne mentalnim sadržajima lične pri-rode, jer ona je u suštini praksa u kojoj se pos-tojanje direktno izražava kao svest, i svestkao postojanje. Stoga prava meditacija i nijeništa drugo do čišćenje i oslobađanje od svihtakvih sadržaja; mentalna higijena. Samospoznaja je direktan put i ona jeprikladna samo onim zrelim dušama koje

243

završavaju ciklus svojih inkarnacija, a toznači da više nisu vezane za ispoljeni svet.Predaja je dostupnija onima koji još uvekučestvuju u iskustvu sveta, ali ona je zatopovezana sa rizicima da se pomeša se sadrža-jima uma koji mogu biti veoma suptilni, itada se cela stvar pretvara u pseudoreligioz-nu predstavu i u samoobmanu. Predaja usuštini znači potpuno razumevanje i prihva-tanje da nismo ni telo ni um, već transcen-dentalna svest duše koja ih nadilazi i omogu-ćava, prema znanju i iskustvu koje je prika-zano ovde, o prirodi svesti i postojanja. Istose doživljava i kroz meditaciju. To znači da isamospoznaja i predaja imaju isti završni čin,na kraju se spajaju u jedno. Samospoznaja sene može ostvariti bez konačne predaje, niti sepredaja može ostvariti bez potpune samos-poznaje. Predaja i konačna samospoznaja semogu razumeti jedino razumevanjem priro-de frekvencije prve i sedme čakre, putemanalogije sa ogledalom. Već smo rekli da je priroda frekvencijaprve i sedme čakre suprotna, hercijanska ine-hercijanska. Te dve frekvencije međusob-

244

no deluju kao ogledalo, odnosno kao suprot-nost ili obrnuta slika onoga što se ogleda. Svešto u gruboj realnosti trodimenzionalnogsveta (prve tri čakre) izgleda kao da je u line-arnom vremenu i odvojeno u prostoru, da seostvaruje postepeno pod dejstvom uzroka, toisto je u ne-hercijanskoj frekvenciji univer-zalnog kvantnog polja (sedma čakra) većbezvremeno prisutno kao ostvareno, potpu-no i savršeno. Hercijansko ogledalo je prirodau kojoj se odigrava svo postojanje u linear-nom vremenu i prostoru. Božanska svestnaše duše izvire iz ne-hercijanskog univer-zalnog kvantnog polja. To je samo prividnarazlika koja postoji zbog razlike u frekvenci-jama. Taj privid je suština sve iluzije i nezna-nja u kome čovek živi ako nije skladno aktue-lizovao sve čakre. To je uzrok svim našiminkarnacijama i životnim dramama. Buđenjeiz te iluzije, odvraćanja pažnje (svesti) odobrnutog stanja stvari u odrazu ogledala(postojanja), tema je i cilj svih naših života. Kada se svest i energija spoje u ađnačakri, tada su se maksimalno približili ne-hercijanskom polju frekvencija odakle stvaripostaju obratne. Zato tada, sa ađna čakrom ili

245

'trećim okom', vidimo pravu prirodu stvari,da je sve bezvremeno, možemo biti vidovitisamo zato jer u ne-hercijanskom kvantnompolju sve je već prisutno, nema vremenatokom kojeg se stvari ostvaruju, već su tu,nema ni prostora u kome su odvojene. Sve jeveć prisutno i ostvareno u ne-hercijanskomkvantnom polju, zato vidoviti može sve davidi jer ima kontakt sa tim poljem u komesve već jeste. Može da vidi samo onoliko koli-ko može da transcendira linearni um vezanza telo i hercijanske frekvencije nižih čakri. Stvarnost možemo da vidimo samoonoliko koliko joj se ne opiremo - jer ona uapsolutnom smislu već jeste. Uvek kadazamišljamo da je stvarnost nešto drugo negoono što ona jeste ovde i sada, mi joj se opire-mo, a ono čemu se opiremo to jača protiv nas, ito opiranje stvarnosti je jedini okov koji nasdrži u iluziji, neznanju i patnji, mi ga samijačamo. Stoga, fizička realnost koja nam se nedopada, a moramo da živimo u njoj, nastalaje samo našim opiranjem da prihvatimorealnost naše duše, božansku realnost kojauvek jeste ovde i sada u svemu. Prestanakopiranja stvarnosti ma kakva da je, jeste

246

početak njene kreativne promene. Prvi i pos-lednji korak je uvek prihvatanje i predaja.Dakle suprotno svemu onome što naš herci-janski um zarobljen u iluziju vremena pred-stavlja sebi samome. To se iskustvo u drugim sistemimasamorazvoja opisivalo kao viđenje Jedinstva,svega u sebi i sebe u svemu. Sve druge moćiili siddhi jesu samo manifestacija ne-hercijanske frekvencije svesti u polju herci-janskog postojanja, ili kvantnog uma u fizič-kom svetu. Sledeće što se ovde mora naglasiti jes-te: svest duše ili kvantnog uma, odnosno ne-hercijanske frekvencije mogu da se manifes-tuju u fizičkom svetu hercijanskih frekvenci-ja, ali obrnuto nije moguće. Ništa što imahercijansku frekvenciju, što izgleda da je uvremenu i odvojeno u prostoru, ne može dapostoji kao takvo u ne-hercijanskoj stvarnos-ti božanskog Apsoluta, u svesti naše duše.Isto se može reći da ogledalo može da postojiu svetu, ali obrnuti odraz, slika sveta iz ogle-dala ne može nikada da bude realna u svetu. S time smo došli do završnog trećegkoraka u celom procesu našeg postojanja i

247

buđenja. To je nadilaženje svih razlika herci-janskih i ne-hercijanskih frekvencija posto-janja u jedinstvu. To je pravo jedinstvo svestii postojanja. Oni zajedno sačinjavaju stvar-nost, božansku apsolutnu stvarnost, koja seispoljava kroz prizmu sedam stanja svesti iličakri, a najčistije u najvišoj, sedmoj čakri, unajčistijoj svesti o sebi koju čovek može daima. Ta svest nije od ovoga sveta. Budančovek živi u svetu kao da nije od ovoga sveta,ali živi punim plućima, svom energijom isvešću jer vidi da ništa ni u jednom trenutkunije pogrešno niti različito od najviše božan-ske stvarnosti. Da bi ostvario svest svoje duše dok je utelu i umu, on ne može da bude poistovećensa telom i umom. Mora prvo da ostvari tran-scendenciju. To je isto kao sa snevanjem ibuđenjem. Ne može se biti u oba istovreme-no. S buđenjem naše duše nestaju svi snovi oispoljenom svetu, o vremenu i prostoru ukome naše božansko postojanje nije bilo uvekono koje jeste. Međutim, prava spoznaja ilu-zije i njeno nadilaženje jeste u spoznaji da onakao takva nije ni bila stvarna. Dokle god se

248

oslobađamo neke iluzije mi joj dajemo stvar-nost, koju ona sama nikada nije ni imala. Sva prethodna stanja bila su neka vrs-ta reakcije. Čak je i nirvikalpa samadhi bioreakcija na savikalpa samadhi, kao što je isavikalpa samadhi bio reakcija na stanjeneznanja i nesvesnosti svetovnog uma. Ovajzavršni treći korak se naziva sahađa samadhi- prirodan, trajan ili bezvremen samadhi, kojinije reakcija ni na šta drugo, koji je izvan svihsuprotnosti, pa i samog postojanja i neposto-janja, svesti i nesvesti. Ovde je vreme da se kaže da je jedinonaše Ja bilo u iluziji, ona ne postoji izvannašeg Ja (ega). Naše individualno Ja jedini ječinilac svake iluzije. Naše Ja, naš individualnium je bio jedini činilac koji je stvarao razlikuizmeđu hercijanske i ne-hercijanske frekven-cije, sa svim posledicama po svet, tačnijerečeno, po opažanje sveta. Probuđenje čove-kovo nije ništa drugo do nadilaženje svihgranica individualnog uma ili njegovog Ja(ega). Time se nadilaze sve iluzije. Tek tada smo potpuni u svesti svojeduše, u božanskoj svesti koja sve jeste, usahađa samadhiju. Konačni sahađa samadhi

249

je prisustvo najviše svesti naše duše u fizič-kom telu, koja se inače nikada prirodno nedogađa, one svesti duše koja je tako visoka ičista da uvek ostaje neotelovljena, iznad čak ivišeg uma. Ona ne silazi u telo prirodnimputem, pri rođenju tela, već može sići u telosamo kada je čovek zaista učinio sve što jetrebalo učiniti u pogledu svoga osvešćenja ibuđenja, tako da ništa nije preostalo. Kada jeokončao karmički ciklus učenja, odnosno,inkarnacija. Okončanje inkarnacijskog ciklu-sa (prestanak preporađanja, neznanja i pat-nje) i nije ništa drugo do potpuna spoznajasvesti čiste duše koja se nikada ne inkarnira.Izrazi kao su 'prosvetljenje', 'bogospoznaja' ili'spoznaja sebe' (Sopstva, Atmana) ne označa-vaju ništa drugo do spoznaju svesti svojeduše koja je postojala pre rođenja u telu i kojaće postojati posle ovog tela, spoznaju njeneapsolutne prirode dok smo još u telu naovom svetu. Uvek smo se nakon umiranja tela gor-ko kajali što tu besmrtnu božansku svestnaše duše, koja mi sami uvek jesmo, nismorazbudili za vreme fizičkog života, i živeli unjenom svevidećem blaženstvu, nego smo

250

kao u snu bili opčinjeni trivijalnim sadržaji-ma našeg fizičkog uma usled iluzije indivi-dualne odvojenosti, identifikacije sa fizičkimtelom, i patili zbog toga. Uvek smo sebi obe-ćavali da ćemo sledeći put živeti tako da boljeizrazimo svest naše duše, da se setimo sebe,svoje prave prirode i u tom stanju prividnonajveće odvojenosti od božanske suštine, akoji predstavlja ovaj život u fizičkom svetu,da ćemo odoleti privlačnoj snazi sadržajauma i ostati uvek svesni same svesti i njenogizvora, izvora samog postojanja. Uvek smo sesa tim motivom rađali na ovom svetu i, zbogveličine tog poduhvata, veličine koja je obli-kovala sav život na ovoj planeti, trebalo namje mnogo pokušaja da u tome uspemo. Stanjesahađa samadhija je stanje one duše koja je utome uspela. Svest naše duše ne bi bila to što jesteda postoji bilo šta drugo pored nje, neštostrano i neautentično. Ne može postojati niš-ta drugo osim nje, pa ni naša individualnost.Stoga i njeno autentično stanje ne može bitireakcija ni na šta drugo što bi bilo neautenti-čno. Božanski apsolut je jedina stvarnost. Savproces našeg postojanja u svim životima je

251

samo bilo nastojanje da tu stvarnost prepoz-namo u sebi i u svemu, kao samo postojanje.Da sebe spoznamo kao samu božanskustvarnost. Išli smo iz života u život samo zatošto smo u jedinoj božanskoj stvarnosti videlirazliku, nešto drugo osim nje same - razlikuizmeđu 'ovog' i 'onog' sveta, života i smrti,jave i sna, ispravnog i pogrešnog. I to smotako videli da bismo sve iskusili. U najvišojstvarnosti ne postoje razlike niti išta što nijeona sama. Zato se za nju, jezikom uma, kažeda je ništa, pri čemu se misli na ništa drugo,što nije ona sama. U njoj je sve uvek savrše-no, kako jeste, jer uvek se i u svemu zbiva onasama. Čovek u sahađa samadhiju, u potpunojsvesti duše, živi potpuno svestan svih svojihživota koje je imao pre fizičkog rođenja, što jei logično jer svest duše im je svima svedok.Spoznati svoje prošle živote znači spoznatiim smisao i vrednost, da su se svi dogodilisamo zato da bismo spoznali svest svoje dušeu svim mogućnostima postojanja. Zbog togase ovaj život najviše voli i poštuje, svakogtrenutka i u svemu, jer on je ishod svih pret-hodnih i odraz je svesti duše.

252

Zato što za čoveka u sahađa samadhijune postoji ništa drugo osim božanske stvar-nosti, on nema ni najmanju pomisao da jeikada rođen. I to je zato što sada ima svestduše koja i nije bila rođena u telu, za koju jetelo samo san. Uverenje da smo rođeni temeljje svake iluzije, temelj smrti. Nemoguće muje da bude na bilo kakav način poistovećen satelom jer uvek vidi celinu božanskog prisus-tva. Svoje telo uopšte ne vidi kao svoje, vidiga u potpunom jedinstvu sa zemljom, nebomi celim kosmosom, sa celinom. Stoga ne vidida je rođen u telu već u samom fizičkom uni-verzumu. On jasno vidi da je njegovo telo ceofizički univerzum, koji je u svom osnovnom,subatomskom, kvantnom nivou, sav potpu-no povezan u jedinstveno biće. U stvarnostinema ničeg odvojenog u celom fizičkom sve-tu pa se otuda ni jedno fizičko telo ne izdvajai ne razlikuje od celine univerzuma. Telo je zanjega samo pogodno mesto i referentna tač-ka iz koje učestvuje u drami iskušavanja svihmogućnosti postojanja fizičkog univerzuma.Ništa drugo. Zato on jasno vidi da se svestnjegove duše nije nikada rodila u jednom teluveć u samom fizičkom univerzumu, a telo je

253

samo pogodno mesto odakle sakuplja iskus-tva postojanja, referentna tačka koja se krećekroz trodimenzionalno iskustvo postojanja -i da iskustvo postojanja izgleda trodimenzi-onalno i u linearnom vremenu samo zato jerse posmatra iz jedne referentne tačke, iz fizi-čkog tela. Ni zbog čega drugog. Nezavisan je od svakog oblika postoja-nja. Zato ima potpuno objektivnu svest osvakom obliku postojanja. Za njega su i život i smrt jednako ilu-zorni. Iz života u smrt ide samo onaj ko tuvidi razliku i pridaje značaj jednome za račundrugoga. On živi u sadašnjem trenutku kao damu je poslednji na svetu, kao da je već mrtav,ali upravo zato svaki trenutak je za njegapotpuna ekstaza života. Naime, pun potenci-jal života svakog trenutka moguće je doživetisamo iz perspektive koja nadilazi život. On ničim ne pokazuje da je svesniji oddrugih ljudi, jer u svim ljudima, pa i u njiho-voj nesvesnosti vidi jednako važno delovanjesvesti božanskog Apsoluta. Za njega ne pos-toji ništa što nije božanska svest, i snovi, ilu-zije i gluposti jednako su izrazi božanske sve-

254

sti kao i najveće mudrosti. To je zato jer nerazlikuje božansku svest od samoga postoja-nja. Ne vidi nikakve bitne razlike izmeđujave i sna, pa ipak jednako svesno se snalazi ina javi i u snu, zapravo mnogo bolje od onihkoji su identifikovani sa sadržajima svojihsnova i na javi i u snu. Za njega ne postoji ništa pogrešno, jerništa nije moguće izvan božanskog Apsoluta,pa ipak on uvek dela, govori i misli ispravnojer božanska svest nikada nije različita odnjega samoga. Zato je njemu nemoguće dabude neispravan. Za njega je sve jednako stvarno, zatošto je nezavisan od svega. On zna da najvećačovekova vrednost počinje tamo gde njegovaindividualnost prestaje da postoji. Nikada netraži sigurnost u telu jer zna da je telo samoposledica višeg uzroka i daleko veće moći,svesti duše. On utočište uvek ima u uzrokusvega.13 On nema svoga Ja (ega) zato što seničim ne izdvaja od božanske svesti koja svejeste, ali zato dela kao savršena, celovita lič-

13 Jevanđelje po Jovanu: 12:24-25.

255

nost koja je oličenje prisustva savršene icelovite božanske svesti. U sebi je uvek istiiako podjednako uživa u svakoj spoljašnjojrazlici i promeni. To može samo zato jer usebi nosi svest najviše duše koja je iznad svihrođenja i samoga postojanja. Tako on živineprimetan među ljudima, kao radnik, pes-nik, bogataš ili prosjak, ljudi ga ne primećujuiz istog razloga zbog kojeg ne primećuju i sta-lno prisustvo svesti božanskog Apsoluta usvemu i u svakom trenutku. Iz istog razlogani on nema ni najmanje potrebe da im seotkriva. On ne može da učestvuje u njihovimsnovima. Da bi njega prepoznali, ljudi morajusvest božanskog Apsoluta prvo u sebi da spo-znaju. Ovo su samo neke osobine punogpotencijala nerođene svesti duše kada se onanađe u telu, a što se naziva sahađa samadhi. Ova tri koraka su u Šankarinoj advaitavedanti opisana izrazom sat-ćit-ananda. Satje biće ili postojanje, ćit je čista transcenden-talna svest, ananda je vrhunsko blaženstvokoje u nama nastaje spoznajom njihovogjedinstva.

256

Nema postojanja (sat) bez svesti (ćit).Svest se ispoljava kao celokupno postojanje,kao sve što jeste. Prepoznavanje jedinstvasvesti i postojanja jedino se u čoveku događau potpunosti i to kao nebesko blaženstvo,ananda ("carstvo nebesko"), bezvremena isveprisutna bezuslovna božanska ljubav, učoveku kao i u svemu što postoji i u svemušto se događa. Da nije već u svemu, kao pravapriroda svega, čovek je ne bi ni mogao doži-veti. Kada ljudi postanu svesni onoga odčega postoje, što im omogućava postojanje,stvoriće raj na zemlji. To je najjednostavnijadefinicija spajanja svesti i postojanja. Čovek je samo svesni subjekt u komese događa spoj svesti i postojanja. Samo kadase oni u čoveku savršeno spoje i prepoznaju ujedinstvu, onda se njihovo jedinstvo krozčoveka ispoljava kao bezuslovna božanskaljubav. Sam božanski Apsolut kroz čovekaispoljava svoju bezuslovnu ljubav. Sav život, cela priroda postoji i dizajni-rana je samo da bi se to dogodilo i ostvarilo.