DA LI JE ISUS HRISTSIN BOŽJI?

Gordon Lindsay

SadržajUVOD.....................................................................................................1

I. ISUS ZA SEBE TVRDI DA JE SIN BOZJI.........................................4

II. HRISTOV USPON IZ SKRIVENOSTI................................................5

III. GOVORIO JE S AUTORITETOM KAO NI JEDAN DRUGI COVEK.................................................................................................6

IV. HRIST JE POZNAVAO NAJSKRIVENIJE MISLI GRESNIKA I POKLANJAO IM OPROSTENJE.........................................................7

V. HRIST JE BIO JEDINI BEZGRESAN COVEK.................................9

VI. HRIST JE CINIO CUDA KOJA NIKAD PRE COVEK NIJE CINIO..................................................................................................10

VII. ISUS JE PROREKAO PAD TRI GRADA: KAFARUMA, HORAZINA I VITSAIDE.....................................................................12

VIII. ISUS JE PREDSKAZAO DA CE JERUSALIM PASTI ZA VREME TOG NARASTAJA...............................................................14

IX. HRIST JE PROREKAO DA CE JEVREJI BITI RASEJANI...........15

X. HRIST DAJE SVOJ VLASTITI ZIVOT DA BI OSNOVAO SVOJE CARSTVO.............................................................................17

XI. BIBLIJA PREDSKAZUJE SVE GLAVNE DOGADAJE U VEZI HRISTOVE KUSNJE, SMRTI I VASKRSENJA.................................18

i

SadržajXII. SVOJOM VLASCU NAD SMRCU DOKAZAO JE DA JE HRIST.................................................................................................20

XIII. HRIST JE IMAO NOVO TELO.....................................................21

XIV. GRAD U KOME SE HRIST TREBAO RODITI IMENOVAN JE 500 GODINA RANIJE...................................................................22

XV. 800. GODINA PRE HRISTOVOG RODENJA PROROK ISAIJA PROREKAO JE HRISTOVO DEVICANSKO ZACECE.........23

XVI. VREME HRISTOVOG RODENJA PRORECENO JE 500. GODINA PRE NEGO STO SE DOGODILO.......................................24

XVII. SMRT HRISTA − MESIJE PRORECENA JE 900. GODINA PRE NJEGOVOG RODENJA............................................................26

XVIII. HRIST DANAS PRUZA LICNO ISKUSTVO..............................27

DODATAK ..........................................................................................28A) CUDO DEVICANSKOG RODENJA....................................29B) DECAK ISUS.......................................................................32C) HRISTOVA MISIJA.............................................................34

ii

UVOD

UVOD

Postoji priča o čoveku koji je želeo da osnuje novu religiju. Za savetkako treba početi otišao je kod starog učitelja koji je tvrdio da mu možepokazati put. Prvo je trebao napisati načela predložene religije i predatiih sledbenicima.

"Šta bi trebalo sledeće da uradim?" − upitao je čovek. Mudri čovek jeodgovorio: "Posle toga trebaš dozvoliti da te razapnu, umrećeš i bitisahranjen. Zatim, trećeg dana trebaš ponovo ustati i pojaviti se predpet stotina ljudi."

Nije potrebno govoriti da ni jedan čovek nema vlast nad smrću. Ali IsusHrist ima vlast nad smrću, i zlom, jer je On Sin Božji. Došao je nazemlju pre skoro 2000 godina i živeo kao čovek 33 godine. Poslednjetri godine propovedao je o ljubavi i sili Božjoj, lečio bolesne, oslobađaoopsednute zlom i učio o dolasku svog nebeskog carstva. Nikad nijepokušavao da uspostavi neku vrstu vlasti na ovoj zemlji, jer je njegovocarstvo u dušama i srcima ljudi.

Kada naša tela umru, duša će nastaviti da živi, ali na jednom drugommestu − u carstvu Božjem koje On sprema za nas, ili u carstvu Sotone,zloga, koji želi da prevari čoveka i da ga odvoji od Boga.

1

Ako prihvatimo Isusa Hrista kao vladara naše duše ovde na zemlji,onda ćemo videti njegovo carstvo kada umremo. Živećemo s njimzauvek. Zbog toga je Hrist došao da nas otkupi. Svojim je životomplatio cenu za naš greh da bi smo imali večni život. Postoji takođe icarstvo zlog duha Sotone − nazvano pakao. On je prevario čoveka inaveo ga na neposlušnost i odbacivanje Boga. Zbog toga što jepravedan i svet, Bog ne može dozvoliti da greh i neposlušnost budu unjegovoj prisutnosti. Na taj način je kazna za greh potpuno i večnoodvojenje od Boga.

"Svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božje" (Rim 3,23). Dakle, kakoniko, ko je pogrešio ne može ući u Božje carstvo, čovek bi umesto togatrebao večno da živi sa Sotonom, koji ga mrzi i neprestano traži načinda mu nanese bol i žalost.

Ali Bog je tako voleo svet da je dao svog jedinog Sina da umre, dasvako ko Ga veruje i prihvati ne bude odvojen od Boga, nego večnoživi sa Njim. Mada je čovek izneverio Božje zajedništvo, Hrist je došaoda ga obnovi i oslobodi duga.

Dakle, tri godine Hrist je lečio hrome, slepe, i gluvoneme, čistiogubave, a što je najvažnije čistio je ljudske duše od greha i zla. Tadasu Ga religijske vođe osudile na smrt na krstu, jer su bili ljubomorni namnoštvo koje Ga je volelo i sledilo.

Oni su nesvesno sproveli veliki Božji plan obnavljanja čovekoveizgubljene zajednice sa Njim. Bog je dozvolio da Njegov Sin platismrtnu kaznu za čovečanstvo.

Završivši svoju misiju, On je ustao iz mrtvih i pojavio se pred svojimnajbližim učenicima i pred nekoliko stotina drugih koji su svedočili dasu ga videli i razgovarali s Njim. Zatim za vreme razgovora sa nekimsledbenicima nestao je u oblacima i otišao u nebo. Sada je On u nebu ičeka tebe, kao i sve druge ljude koji prihvate Njega − Otkupitelja

2

čovečanstva.

Svaka osoba koja prihvati Isusa Hrista kao svog Gospoda, izbeći ćesotonskom carstvu, i primiti večni slavni život sa Bogom, koji je Hriststekao svojim raspećem na krstu.

Sveto pismo, koje su napisali verni, Božji ljudi, Duhom Svetimnadahnuti, govori nam o Isusu Hristu i njegovoj službi na zemlji. Mićemo koristiti tekstove Pisma iz 66 knjiga Biblije da bi lakše razumeliHristovu božansku prirodu.

3

I. ISUS ZA SEBE TVRDI DA JE SIN BOZJI

I. ISUS ZA SEBE TVRDI DA JE SIN BOŽJI

"Zašto vi kažete da huli na Boga onaj koga je Otac postavio i poslao nasvet, što sam rekao: Ja sam Sin Božji?" (Jovan 10,36)

U ovom citatu vidimo kako sam Hrist za sebe tvrdi da je Sin Božji.Postoje ljudi koji kažu da je Isus bio dobar čovek, ali ne priznajunjegovu božansku prirodu. Međutim ako je Isus lagao kad je rekao daje Božji Sin, onda nije bio dobar čovek nego prevarant.

Pogledajmo Isusove tvrdnje. Kaže da je živeo pre Avrama, ocejevrejske i arapske nacije. "Zaista, zaista, kažem vam: ja postojim preno što se Avram rodio." (Jovan 8,58)

Dok nije došao na ovaj svet bio je na nebu sa Bogom. "A ako viditeSina čovečjeg kako ide gore − tamo gde je pre bio?" (Jovan 6,62)

Bog Mu je dao vlast da može ljudima dati večni život sa Bogom.Neposredno pred smrt na krstu, Hrist se molio:

"Isus izgovori ovo, pa podiže svoje oči k nebu i reče: Oče, došao ječas, proslavi svoga Sina, da i Sin proslavi tebe, kao što si mu dao vlastnad svakim čovekom, da u svemu − što si mu dao − da večni život."(Jovan 17,1−2)

4

II. HRISTOV USPON IZ SKRIVENOSTI

II. HRISTOV USPON IZ SKRIVENOSTI

U prirodi i u istoriji ne postoji ništa slično tom čoveku Isusu, koji sepojavljuje iz potpune skrivenosti − toj neuporedivo najsavršenijojličnosti svih vremena − toliko nadmoćnom nad svim drugim ljudima dapoređenja nisu moguća.

Isus je odrastao u Nazaretu, Izrael, gde se za oko trideset godina uselu nije moglo primetiti da u selu živi neka neobična ličnost. Primedbemeštana , ljudi koji su ga poznavali, otkrivaju čuđenje sili koja jeizražena u Njegovoj službi.

"Otkuda to ovome i kakva je mudrost što mu je dana? I ruke njegovečine takva čuda? Nije li ovo drvodelja, sin Marijin i brat Jakovljev iJosijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde kod nas? Isablažnjavahu se o njega." (Marko 6,2−3)

U stvari, čak ni braća ni sestre, koji su živeli u istoj kući s Isusom okotrideset godina, nisu u Njemu videli ništa osobito. Verovatno su gasmatrali višim od prosečnog, ali to je bilo sve. Isus je uzeo na sebepoložaj poniznog seoskog drvodelje koji privlači malo pažnje. Njegovemušterije bili su seljaci iz Nazareta ili okolnih mesta. Ostvarivao je maliprihod, tek toliki da zadovolji osnovne potrebe porodice.

A ipak je Njegova trogodišnja služba uticala toliko da je postao Nadaza ovaj i budući život milionima ljudi koji su ga prihvatili. Njegove rečisu brižljivo skupljane, zapisivane i čuvane kao reči više nego samočoveka. Neprijatelji su ga mrzeli, ali ga je nebrojano mnoštvo krozvekove tako volelo da je smrt za Njega držalo za najveću čast.

5

III. GOVORIO JE S AUTORITETOM KAO NI JEDAN DRUGI COVEK

III. GOVORIO JE S AUTORITETOMKAO NI JEDAN DRUGI ČOVEK

Prva stvar koja je impresionirala ljude kada su čuli Hrista bio jeautoritet s kojim je govorio. Mada je Njegov glas bio pun osećajnosti, uisto vreme su Njegove reči bile veoma neposredne i prodirale su uljudska srca i duše. Kad je završio svoju čuvenu propoved na gori,narod je bio iznenađen ne samo divnom jednostavnošću Njegovih reči,već autoritetom s kojim je govorio.

"I kada Isus svrši ove reči, divljaše se narod Njegovoj nauci; jer ih jeučio kao onaj koji ima vlast, a ne kao njihovi književnici." (Matej 7,28)

Posle ove propovedi na gori Isus je otišao u Kapernaum i u subotugovorio. Izveštaj nam kaže:"I divili su se njegovoj nauci, jer je njegovabeseda bila silna..." (Luka 4,32)

Vojnici, mada otvrdnuti svojim poslom, bili su kao i mnogi drugiuzbuđeni Njegovim prisustvom. Kada su religiozne vođe, čuvši zakomešanje koje je izazvala Isusova služba, poslali vojnike da gauhvate, vratili su se govoreći da nikad niko nije govorio tako kakogovori ovaj čovek (Jovan 7,46). Vojnicima koji su došli da ga uhvateposle Judine izdaje poljupcem, Isus je rekao: "Ja sam." Međutim, onisu ustuknuli i pali na zemlju (Jovan 18,6). Kad je kapetan uznemirenprizorom razapeća, govorio o smrti ove uzvišene ličnosti razapete nakrst, mogao je samo reći: "Ovaj zaista beše Božji sin." (Matej 27,54)

6

IV. HRIST JE POZNAVAO NAJSKRIVENIJE MISLI GRESNIKA I POKLANJAO IM OPROSTENJE

IV. HRIST JE POZNAVAO NAJSKRIVENIJE MISLIGREŠNIKA I POKLANJAO IM OPROŠTENJE

"Sam Isus nije im se poveravao, zato što je on sve poznavao, i nijeimao potrebe da ko svedoči za čoveka; jer je znao šta beše u čoveku."(Jovan 2,24−25)

Grešnici su voleli Hristovu blizinu, mada su se osećali nelagodno zbogsvojih greha jer su u njegovom prisustvu postajali bolno svesni svojebolesti. U njemu su videli svoje oslobođenje. Jovanovo Evanđelje namgovori o ženi koja je srela Hrista dok je zahvatala vodu iz studenca.Kad je shvatila da postoji u Njemu nečeg nesvakidašnjeg, počela je damu postavlja pitanja. Trebalo je da Hrist kaže samo nekoliko reči prenego što je žena videla da je njena duša potpuno razotkrivena. Znao jesve o njoj, mada ga ona nikad nije videla. Hrist joj je rekao: "Jer siimala pet muževa i koga sad imaš nije ti muž; to si istinito rekla."(Jovan4,18)

Ipak, Hristova prednost u kontrastu s njenom vlastitom grešnošću nijeje navela na očajanje. Tako prijatan i milostiv bio je Njegov glas da jeotkrila nadu i oproštenje u onome koji joj je i ukazao na njenu grešnuprošlost. Svedočanstvo koje je odnela susedima bilo je tako ubedljivoda su i oni došli i verovali: "da je ovaj čovek zaista Spasitelj sveta."(Jovan 4,42)

Svako zlo delo ili misao vidljivi su svemogućem Bogu. Kao što pismokaže:"I nema stvorenja koje je nevidljivo pred njim, nego je sve golo iotkriveno pred očima onoga kome mi polažemo račun." (Jevrejima4,13)

7

Jednoga dana čovek mora stati pred njega i dati račun za svoja dela. "Isvako bi osuđen po delima svojim." (Otkrivenje 20,13)

Ali ako smo priznali svoje grehe, oni se više neće spominjati (1.Jovanova 1,9). Hrist je platio kaznu za greh prolivši svoju krv na krstu.Danas je on naš Spasitelj, ali ako ga ne prihvatimo, sutra će biti našsudija.

8

V. HRIST JE BIO JEDINI BEZGRESAN COVEK

V. HRIST JE BIO JEDINI BEZGREŠAN ČOVEK

Više nego čudima Hrist je impresionirao ljude svojom bezgrešnošću.Jedina stvar zbog koje su ga neprijatelji mogli osuditi bila je da jede sgrešnicima i čini dobro u subotu. Bili su ljubomorni na Njegovusposobnost da čini čuda i zadobija mnogo sledbenika i želeli su da gaokrive za neko zlo. Ali, mogli su jedino da mu predbace za činjenjedobra na njihov dan odmora − subotu, ili za druženje sa grešnicima.Hrist im je odgovorio: "Lekar nije potreban zdravima nego bolesnima."(Matej 9,12)

On je došao da pomogne i onim najgorim ljudima.

Hristova bezgrešnost neobična je stvar, jer je naša vrsta pala. Najboljiod nas ljudi, a bez HRISTOVE OTKUPLJUJUćE moći, pronalaze usebi zle tendencije i pored toga što očekuju i teže za dobrim.

Veliki sveti Pavle, koga je Bog upotrebio da napiše znatan deo Novogzaveta, i koji je bio prvi u širenju dobri vesti o Hristu, rekao je:

"Jer ne činim dobro koje želim, nego zlo, koje ne želim, to činim. A kadčinim ono što ne želim, to već ne činim više ja, nego greh koji u meniobitava. Želeći, dakle, da činim dobro, nalazim da za mene važi zakon− da je zlo u meni." (Rimljanima 7,19−21)

Kao ljudska rasa mi smo svi izabrali neposlušnost i tako pogrešili. Zbogtoga naći savršenog čoveka, bez greha, znači naći osobu čiji koreninisu u ljudskoj rasi.

9

VI. HRIST JE CINIO CUDA KOJA NIKAD PRE COVEK NIJE CINIO

VI. HRIST JE ČINIO ČUDAKOJA NIKAD PRE ČOVEK NIJE ČINIO

"Otkako je sveta i veka nije se čulo da je ko otvorio oči rođenomeslepcu; kad on ne bi bio od Boga, ne bi mogao ništa da čini." (Jovan9,32−33)

Isceljen je čovek koji je od rođenja bio slep. Hristovi neprijateljipokušavaju da podcene čudo nazivajući Ga grešnikom. Međutim,čovek im odgovara nepobitnom logikom: "Da li je grešan − ne znam;jedno znam, da sam bio slep, a sada vidim." (Jovan 9,25)

Hrist je dokazao svoju jedinstvenost čineći čudesa, silom kojom jedavao vid slepima. Stvarajući vid identifikovao je sebe s Tvorcem oka.

čudo je univerzalan jezik razumljiv svima. Kada se čuda događajuvećina ljudi (mada ne svi) veruje. Kao što je Isus rekao: "A ako ihčinim, verujte delima, ako meni ne verujete, da saznate i poznate da jeOtac u meni i ja u Ocu." (Jovan 10,38)

Pre nekoliko godina jedan je propovednik stajao pred velikom grupomslušatelja. Ti su ljudi bili učeni da je Isus samo čovek koji leži u grobu.Evanđelist je stao pred mnoštvo i rekao: "Vi ste čuli da je Isus Hristmrtav, da je bio samo čovek. Ali kad bi Hrist došao u duhu i izlečiobolesne, da li bi ste verovali da je živ?"

Slušatelji su dali do znanja da je test ispravan. Propovednik je tadapočeo da se moli za bolesne. Jedan za drugim ljudi su bili isceljeni.Slepi je video, i hromi hodao. Dok su ljudi svedočili o tome, počeli suvikati: "Isus živi! Isus živi! On leči bolesne!"

10

Još uvek je tako. Velika čudesa koja se danas događaju kroz siluIsusovog imena dokaz su sa je On zaista živ danas − da je Sin Božjikoji je u nebu s desne strane Boga Oca.

11

VII. ISUS JE PROREKAO PAD TRI GRADA: KAFARUMA, HORAZINA I VITSAIDE

VII. ISUS JE PROREKAO PAD TRI GRADA:KAFARUMA, HORAZINA I VITSAIDE

"Teško tebi Horazine; teško tebi Vitsaido; jer da su se u Tiru i Sidonudogodila čuda koja su se dogodila kod vas, odavno bi se pokajali uvreći i pepelu. Ali vam kažem, Tiru i Sidonu će bit lakše na dan sudanego vama. I ti, Kafarnaume; zar ćeš se do neba podići? Do ada ćešsići; jer da su se u Sodomu dogodila čuda koja su se dogodila u tebi,ostao bi do današnjeg dana. Ali vam kažem da će sodomskoj zemlji bitilakše na dan suda nego tebi." (Matej 11,21−24)

U početku svoje službe Isus je za svoj dom izabrao grad Kafarnaum uIzraelu. Kafarnaum, s Vitsaidom i Horazinom, uživao je privilegiju kaomalo drugih gradova. Sin Božji s neba prebivao je u njihovoj sredini.Bilo je vreme kad su mogli da čuju njegov glas, gledaju čudesa i radujuse (Luka 8,40). Ali, ovi gradovi, smešteni u severnoj Galileji, bili su naraskrsnici velikih trgovačkih puteva tadašnjeg sveta. Mnogi stanovnicisu bili obuzeti ostvarivanjem privrednog uspona, i njihova služba bila jeokrenuta na sticanje materijalnog bogatstva. Tako se nikakvo ozbiljnijedelo pokajanja nije dogodilo u njihovim životima, iako su gledali čudesakoja bi promenila Sodomu i Gomoru, gradove koji su bili uništeni zboggreha. Isus ih s tugom opominje na predstojeću sudbinu. Još uvek nisuobraćali pažnju.

Šta se dogodilo s Kafarnaumom, Vitsaidom i Horazinom? U vremežidovske pobune 65. godine n.e., Peta i Deseta legija rimske armijedošle su pod vođstvom Tita i Rimljani su počeli sistematsko pustošenjezemlje. Jedan za drugim rušeni su galilejski gradovi, uključujući i ovekoje je Isus naznačio − Kafarnaum, Vitsidu i Horazin. Mnogi odstanovnika poginuli su u borbi, a oni koji su preživeli prodani su kao

12

roblje. Bez sumnje, neki od onih koji su slušali Hristove propovedi naobalama Galileje bili su još uvek živi i mogli su se setiti Njegovih reči.Mogli su više razmišljati o Njegovim čudesima, setiti se poziva napokajanje i opomene onima koji se ne pokaju. Ovaj, Kafarnaumovprosperitet i ponos života doveli su ga do njegovog pada i nestanka.Možda je ironično da je kasnije jedan zemljotres potresao tu oblast iizravnao sve što je ostalo od grada.

Danas još samo jedan grad postoji na obali Galilejskog mora − Tiberija,i ona nije jedan od tri gore spomenuta. Kafarnaum, Vitsaida i Horazinne postoje već vekovima. Isus je rekao: "Nebo i zemlja proći će, alimoje reči neće proći." (Luka 21,33)

Njegove reči su se doslovce ispunile.

13

VIII. ISUS JE PREDSKAZAO DA CE JERUSALIM PASTI ZA VREME TOG NARASTAJA

VIII. ISUS JE PREDSKAZAO DA ĆE JERUSALIM PASTIZA VREME TOG NARAŠTAJA

Stojeći na Maslinskoj gori, Isus je posmatrao grad Jerusalim. Narod gaje odbacio kao svog Gospoda. Znao je šta to znači i plakao nadgradom koji nije prepoznavao vreme svog pohođenja:

"A kad se približi, ugleda grad i zaplaka nad njim govoreći: 'Kad bi i ti uovaj dan saznao što je za mir tvoj; ali je sad skriveno od tvojih očiju.Jer će doći dani na tebe i tvoji neprijatelji okružiće te opkopom, pa ćete opkoliti i navaliće na tebe sa svih strana, i sravniće sa zemljom tebei tvoju decu, te neće ostaviti u tebi kamen na kamenu, zato što nisiupoznao vreme kad si pohođen.'" (Luka 19,41−44)

Isus je predvideo da će, pre nego što prođe jedna generacija, (Luka21,32) doći neprijatelj, podići utvrđenja protiv grada i na kraju gauništiti.

Šta se dogodilo? Židovi, ne vodeći računa o opomeni, nastavljajuprogonstvo Hristovih sledbenika, zatvaraju i ubijaju mnoge. Tada, 65.godine nove ere, počinje da se odvija kobna drama. Osmelivši se,radikalniji elementi planiraju da zbace jaram rimskih gospodara. Duhpobune je buktao u zemlji. Židovi su imali nekih uspeha u početku i toih je ohrabrilo da veruju u mogućnost pobede nad moćnim Rimom.

Tada su došle iskusne Titove legije, koje su posle dugotrajne opsadeprodrle kroz zidine Jerusalima i razorile grad. Ovo se dogodilo tačno 40godina nakon Hristovog proricanja, a to je vreme jedne generacije.

14

IX. HRIST JE PROREKAO DA CE JEVREJI BITI RASEJANI

IX. HRIST JE PROREKAODA ĆE JEVREJI BITI RASEJANI

Posle propovedi o opsadi Jerusalima i velikoj katastrofi koja je trebalada ga zadesi, Isus je opomenuo šta će se dogoditi Jevrejima zbog togašto ga ne priznaju za Mesiju. Njegovi učenici su zbog toga trebali ići pocelom svetu da sve narode upoznaju s Hristom. (Kasnije kad ostalimnarodima bude pružena mogućnost da prihvate Hrista, On će se vratitiJevrejima.)

"Pašće od oštrice mača i odvešće ih u ropstvo po svim narodima,amnogobošci će gaziti Jerusalim dok se ne ispune vremenamnogobožaca." (Luka 21,24)

To se upravo dogodilo. Jevreji su odbijanjem Gospoda izgubilibožansku zaštitu koju im je Bog obećao. Posle pada Jerusalima,preživeli su u gomilama kao životinje odvedeni na tržište za robove,koje je bilo tako prepuno da su ih porobljivači prodali za neverovatnoniske cene. Mnogi su još na putu poumirali zbog veoma neljudskogpostupanja s njima.

S ovih pijaca Jevreji su rasuti po celom svetu. Vreme u kome se ovodogodilo naziva se vreme neznabožaca. Jerusalim su razorilineznabošci (koji nisu Jevreji). To što su se Jevreji vratili u svoju zemljuiznenađujući je dokaz da je blizu vreme Hristovog ponovnog dolaskana zemlju.Sveto pismo govori da je jedan od znakova Hristovog skorogdolaska povratak židovskog naroda u svoju zemlju.

"Ovako veli Gospod Gospod: 'Kad vas očistim od svih bezakonja vaših,naseliću gradove, i pustoline će se opet sagraditi. I pusta će se zemlja

15

sagraditi, što je bila pusta pred svakim koji prolažaše. I reći će se:zemlja ova što beše pusta kao vrt Edenski, i gradovi što behu pusti,razvaljeni i raskopani, utvrdiše se i naseliše se.'" (Jezekija 36,33−35)

16

X. HRIST DAJE SVOJ VLASTITI ZIVOT DA BI OSNOVAO SVOJE CARSTVO

X. HRIST DAJE SVOJ VLASTITI ŽIVOTDA BI OSNOVAO SVOJE CARSTVO

Stranice istorije opisuju slavne ljude koji su svoje sposobnosti posvetiliizgradnji velikih imperija. Aleksandar Veliki i njegove armije prošli su uosvajačkom besu po svetu. Serijom borbi u kojima je prikazaoizvanredno komandovanje, stvorio je imperiju od Makedonije do rekeInda. Ipak, priča se o njemu da je pred smrt plakao što ne postoji višesveta za osvajanje.

Cezar je osvojio Galiju i postao otac rimske imperije. Serijom uspešnihmanevara pokorio je celu Evropu do reke Rajne. Prešavši Rubikonprotiv naređenja, ulazi u Rim i postaje vladar.

Svi ovi osnivali su svoja carstva prolivajući krv drugih. Hrist je takođedošao da uspostavi carstvo − večno i univerzalno − ali ne krvlju drugihnego dajući svoj život. Hristovo carstvo ne pripada ovom veku, sada jejedino u srcima njegovog naroda. Pre nego što je razapet Isus je rekaoPilatu:

"Moje carstvo nije od ovoga sveta; kad bi moje carstvo bilo od ovogasveta, moji vojnici bi se borili da ne budem predan Judejima; ovakomoje carstvo nije odavde." (Jovan 18,36)

A kada je Njegov učenik Petar pokušao da spreči vojnike da ga uhvate,Isus mu je rekao: "Vrati svoj mač na njegovo mesto; jer svi koji semaše za mač od mača će poginuti." (Matej 26,52)

To je Hristova jedinstvenost; osnivanje carstva svojom a ne tuđomkrvlju.

17

XI. BIBLIJA PREDSKAZUJE SVE GLAVNE DOGADAJE U VEZI HRISTOVE KUSNJE, SMRTI IVASKRSENJA

XI. BIBLIJA PREDSKAZUJE SVE GLAVNE DOGAĐAJEU VEZI HRISTOVE KUŠNJE, SMRTI I VASKRSENJA

Stari zavet je Bog dao preko proroka koji su živeli 500−1500 godinapre Hristovog rođenja. Oni su prorekli Njegov dolazak na zemlju imnoge događaje iz njegovog života, mada su vekovi trebali da prođudo Njegovog rođenja.

Novi zavet je takođe Bog nadahnuo, a napisali su ga verni Hristovisledbenici, koji stalno ukazuju na ispunjenje proročanstava uHristovom životu.

Uporedimo proročanstva Starog Zaveta s novozavetnim izveštajima onjihovom ispunjenju.

1. Mesija je trebao biti odbačen (Isaija 53,3; Jovan 1,11).

2. Trebao ga je izdati jedan od bliskih prijatelja i sledbenika (Psalam41,9; Marko 14,10).

3. Trebao je biti prodan za 30 srebrnika (Zaharija 11,12; Matej 26,15).

4. Pred sudom je trebao ćutati (Isija 53,7; Matej 26,62−63).

5. Trebao je biti udaran i pljuvan (Isaija 50,6; Marko 14,65).

6. Ljudima je trebao doneti isceljenje (Isaija 53,4−5; Matej 8,14−17).

7. Trebao je podneti ismejavanje (Psalam 22,6−8; Matej 8,39−43).

18

8. Sa zločincima je trebao biti osuđen, a za neprijatelje se trebao moliti(Isaija 53,12; Matej 27,38; Luka 23,34).

9. Njegove ruke i noge su trebale biti probodene (Psalam 69,21; Jovan19,29).

10. Trebali su mu dati žuč i sirće (Psalam 69,21; Jovan 19,29).

11. Njegova rebra su trebala biti probodena (Zaharija 12,10; Jovan19,34).

12. Za njegovu odeću se trebala bacati kocka (Psalam 22,18; Marko15,24).

13. Sa bogatima je trebao biti sahranjen (Isaija 53,9; Matej 27,57−60).

14. Trebao je biti žrtva za greh (Isaija 53,5;8;10;12; Jovan 1,29).

15. Trebao je ustati iz groba (Psalam 16,10; Matej 28,8−9).

16. Trebao se uzdignuti u nebo, na desnu stranu Boga Oca (Psalam68,18; Luka 24,50−51).

17. Obećanje ponovnog dolaska (Danilo 7,13−14; Matej 24,30).

Ko bi mogao, videvši začuđujuća ispunjenja ovih tako detaljnihproročanstava, da ne kaže kao kapetan starog doba: "Ovaj zaista bešeBožji sin." (Matej 27,54)

19

XII. SVOJOM VLASCU NAD SMRCU DOKAZAO JE DA JE HRIST

XII. SVOJOM VLAŠĆU NAD SMRĆUDOKAZAO JE DA JE HRIST

Mnogi veliki ljudi su živeli, izvršili svoj posao, i umrli. Njihove kosti jošuvek leže u grobu. Idite u muzej invalida u Parizu, i videćetezapečaćen grob Napoleona. Njegovo telo još uvek tamo leži. UVestminsterskoj opatiji možete videti mauzolej u kome su tela velikihbritanskih kraljeva i državnika. Na planini Vernonu je zadnjeodmaralište Džordža Vašingtona, nazvanog "Ocem SjedinjenihDržava". Njegovo telo je još uvek u grobu. Jedni za drugim svetskivelikani, isto kao i oni mali ljudi, odlaze u svoja počivališta. Samo najednom mestu postoji prazan grob. To je u Jerusalimu u podnožjuGolgote, gde je jednom sahranjen Gospod Isus. Tri dana kasnije tu senekim njegovim sledbenicima pojavio anđeo. Rekao im je: "Šta tražiteživoga među mrtvima? Nema ga ovde, nego je vaskrsao." (Luka24,5−6)

Isus je rekao da će samo jedan znak biti dan Njegovoj generaciji: "Iznak mu se neće dati osim znaka Jonina." (Matej 16,4)

"Jer kao što je Jona bio u utrobi morske nemani tri dana i tri noći, takoće biti i Sin čovečji u srcu zemlje tri dana i tri noći" (Matej 12,40).

Taj znak je dao veru i ohrabrenje prvoj crkvi. Isus je zauvek pobediovekovima stari problem smrti. Ova neosporiva pobeda uslovila je daapostoli velikom silom svedoče o vaskrsenju Isusa Hrista i da je nasvima bila velika blagodat (Dela 4,33).

20

XIII. HRIST JE IMAO NOVO TELO

XIII. HRIST JE IMAO NOVO TELO

"I posle osam dana opet su njegovi učenici bili unutra, a Toma sanjima. Vrata su bila zatvorena, Isus dođe, stade na sredinu i reče: 'Mirvam'. Zatim reče Tomi: 'Pruži svoj prst ovde i vidi moje ruke,i pružisvoju ruku, pa je stavi u moja rebra, i ne budi neveran − nego veran.'"(Jovan 20,26−27)

Hrist je prvi čovek koji je živeo na zemlji i primio vaskrslo telo. VaskrsliHrist je bio više nego duh; imao je stvarno telo. Ono je izgledalo istokao telo koje je pre imao. Videli su se tragovi eksera i koplja. Njegovglas se mogao prepoznati. Kada je Isus rekao: 'Marija', jednoj odnjegovih sledbenica, ona je znala da je to Gospod, koji joj govori.Izuzimajući slučajeve kada je hteo da sakrije svoj identitet, ljudi su gaprepoznavali kao "istog Isusa". Mogao je jesti hranu kao što je to činiodok je bio u ljudskom telu. Mogao je ići istim prirodnim korakom kao štoto čine drugi. Ali, kad je želeo, mogao je trenutno otići na udaljenomesto ili proći kroz zatvorena vrata.

Prilikom vaskrsa Hristovo telo je pretrpelo temeljnu promenu −proslavljenje. Bilo je sposobno za dva sveta. Drugim rečima, Gospodse mogao prilagoditi fizičkim zakonima, ali nije bio vezan njima.

Otkrivenje koje imamo o Hristovom vaskrsenju važi i za hrišćane.Jednog dana kada se Hrist vrati na zemlju, primićemo telo kao što jenjegovo, jer je pisano: "Bićemo kao što je on". To će biti sasvimrazličito telo od ovog koje sad imamo. Neće biti podložno bolestima.

21

XIV. GRAD U KOME SE HRIST TREBAO RODITI IMENOVAN JE 500 GODINA RANIJE

XIV. GRAD U KOME SE HRIST TREBAO RODITIIMENOVAN JE 500 GODINA RANIJE

Jedini čovek kome je imenovan grad u kome će se roditi Hrist,vekovima pre nego što se zaista rodio, bio je Mihej, jevrejski prorok.On 500 godina pre Hristovog rođenja piše o Onome, "čiji su izlasci odpočetka" (Mihej 5,2). Ovo je svakako izveštaj o Hristu, koji je kao SinBožji postojao pre svog zemaljskog rođenja. On je bio Bog−čovek kojise trebao roditi u malom gradu Vitlejemu u Izraelu.

"A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinim, iztebe će izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci odpočetka, od večnih vremena" (Mihej 5,2)

Kratko vreme pre Isusovog rođenja, njegova majka Marija se još uveknalazila u Nazaretu. Nije planirala da putuje kilometre na jug uVitlejem.

Međutim, rimski imperator Avgust je izdao dekret da svi stanovnicimoraju biti popisani. Marija je bila primorana da u kasnom stadijumutrudnoće zajedno sa Josipom krene na dugo putovanje u grad svojihpredaka. Kad su stigli u Vitlejem umorni od puta, tražili su nekosklonište. U gostionici je sve bilo zauzeto; sklonište su mogli naći samomeđu životinjama. U ovoj gruboj sredini odigrao se najveći događajistorije − rođenje Hrista deteta. Stanovnici Vitlejema, osim nekihponiznih pastira, kojima su se pojavili anđeli, nisu bili svesni kakav sevažan događaj odigrao u njihovom malom gradu. Da, dete Isus rođenoje u Vitlejemu kao što je prorok Mihej prorekao pet vekova ranije.

22

XV. 800. GODINA PRE HRISTOVOG RODENJA PROROK ISAIJA PROREKAO JE HRISTOVODEVICANSKO ZACECE

XV. 800. GODINA PRE HRISTOVOG ROĐENJAPROROK ISAIJA PROREKAO JE HRISTOVODEVIČANSKO ZAČEĆE

Nekih osam vekove pre Hristovog rođenja prorok Isaija je prorekao daće devojka roditi dete, čije će ime biti Emanuilo.

"Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodićesina i nadenuće mu ime Emanuilo." (Isaija 7,14)

Upravo se to i dogodilo. Anđeo Gavrilo pojavio se devojci Mariji i rekaojoj da će po Duhu Svetom roditi dete (Luka 1,26−38). Njen verenikJosip, saznavši za njeno stanje, odlučio je da je ostavi. Ali, anđeo muse pojavio u snu govoreći:

"Josipe, sine Davidov, ne boj se uzeti Marije, žene svoje; jer što je unjoj rođeno od Duha je Svetoga." (Matej 1,20)

Hrist je jedina osoba na svetu rođena od Duha Svetog, a ne od volječovečje. Ustvari, jasno je da je Hrist kao Sin Božji trebao biti rođen odDuha Svetog. Nije mogao imati udela u ljudskom padu i još uvek bitinaš Spasitelj. Hrist je zaista bio više nego čovek; bio je jedinorođeni odOca Boga (Jovan 3,16). U sledećoj glavi ćemo više govoriti o ovomvažnom predmetu devičanskog rođenja.

23

XVI. VREME HRISTOVOG RODENJA PRORECENO JE 500. GODINA PRE NEGO STO SEDOGODILO

XVI. VREME HRISTOVOG ROĐENJA PROREČENO JE500. GODINA PRE NEGO ŠTO SE DOGODILO

Najčudnija stvar u vezi s Hristovim rođenjem je proročanstvo kojeodređuje samo vreme rođenja.

"Zato znaj i razumij: otkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida dopomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šestdeset i dve nedelje dase opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te šestdeset idve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narodće vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; a kraj će mu biti s potopom, iodređeno će pustošenje biti do svršetka rata." (Danilo 9,25−26)

Prorok Danilo, živeći pet vekova pre Hrista, pod Božjim nadahnućemproriče šta nosi budućnost. On govori da će Jerusalim, koji je tada biou ruševinama, biti ponovo izgrađen. Jedan drugi prorok, Isaija, čak jepredskazao ko će narediti obnovljenje Jerusalima − car Kir.

"Govorim Kiru: pastir si moj; i izvršiće svu volju moju, i kazaćeJerusalimu: sazidaćeš se; i crkvi: osnovaćeš se." (Isaija 44,28)

Istorija nas izveštava da je zapovest za restauraciju Jerusalima izdataza vreme vladavine Kira. Pitanje je šta istorija kaže o vremenuizdavanja ove zapovesti. Hronologije koje se najčešće prihvaćaju imeđusobno veoma malo razlikuju pokazuju da se događaj zbio predpočetak petog veka stare ere. Biblijska hronologija tvrdi da je to bio petivek. Jedno je sigurno: edikt za obnovu Jerusalima izdat je kratkovreme pre ili posle početka petog veka pre Hrista. Tu nema problema.

24

Po proroku Danilu "69 nedelja" posle izdavanja edikta za obnovuJerusalima, trebao je doći Mesija. Možemo se pitati dali se Mesijapojavio u Izraelu baš u to vreme? Pre nego što odgovorimo na ovopitanje moramo razjasniti šta znači "69 nedelja". Svakako, to nisunedelje gde dan traje 24 časa, inače bi 69 nedelja bilo 483 dana, što jenešto više od godinu dana. U biblijsko vreme period od sedam godina,a ne sedam dana, često se naziva "nedeljom" godina. Ovo jepokazano u 1. knjizi Mojsijevoj, gde se Jakov pogađa sa Labanom dasluži drugu "nedelju" ili "sedam drugih godina" za mlađu kćer, Rahelu.

"Navrši nedelju dana (sedam godina) s tom, pa ćemo ti dati i drugu(Rahelu) za službu što ćeš služiti kod mene još sedam godina drugih."(1. Mojsijeva 29,27)

"Nedelja" je tada sedam godina, a 69 nedelja je 483 godine. Znači,prorok Danilo je rekao da će se 483 godine posle izdavanja zapovestiza obnovu Jerusalima pojaviti Mesija. Sada, šta je bilo kada su prošle483 godine? Da li se Mesija, sin Božji, pojavio posle pet vekova? JediniMesija za koga svet zna pojavio se u to vreme − a to je Isus Hrist!Mada je svetski kalendar malo nesiguran, tako da se tačna godina nemože utvrditi, ipak nam pokazuje na vreme Hristovog života.

Zar nam trebaju i sigurniji dokazi da je Isus Mesija? Da li se tu neskriva neka prevara? Ne! Nemoguće! Danilovo proročanstvo jenapisano vekovima unazad. Znači, moglo je da ima samo dve sudbine:da se ispuni, ili je laž. činjenica da je Isus došao u predviđeno vreme, ida je njegov život tako uticao na svet, da su Ga ljudi iz svih narodaprihvatili kao Hrista − Božjeg pomazanika, i Spasitelja sveta.

25

XVII. SMRT HRISTA − MESIJE PRORECENA JE 900. GODINA PRE NJEGOVOG RODENJA

XVII. SMRT HRISTA − MESIJE PROREČENA JE 900.GODINA PRE NJEGOVOG ROĐENJA

Postoji još jedna veoma divna stvar u vezi sa Danilovim proročanstvom9,24. Izraelci su pretpostavljali da će Gospod, koga su oni zvali Mesija,kada dođe na zemlju uspostaviti svoje carstvo na njoj. čak su Hristoviapostoli verovali da će On iznenada sesti na tron:

"Tada ga apostoli tu sakupljeni pitaše: Gospode, hoćeš li ti u to vremepovratiti kraljevstvo Izrailjevo? A on im reče: Nije vaše znati vremena ičasove koje Otac svojom vlašću odredi." (Dela 1,6−7)

Ali nasuprot tome proročanstvo kaže da će Mesija biti pogubljen: "Aposle te šestdeset i dve nedelje biće pogubljen jedan pomazanik, i onneće imati naslednika..." (Danilo 9,26)

Umesto da sedne na vidljivi presto prilikom svog prvog dolaska,proročanstvo kaže da Mesija treba da umre. U to vreme je postojalasamo jedna osoba na koju se moglo odnositi proročanstvo, a to je IsusHrist.

čak je prorečena i vrsta Mesijine smrti. Njegove ruke i noge su trebalebiti probodene − to je raspeće. Psalmista David je to rekao 900 godinapre Hrista: "Opkoliše me (kao mnogi) psi; četa zlikovaca ide oko mene,probodoše ruke moje i noge moje" (Psalam 22,16)

Tako ne samo način njegovog rođenja, nego i smrti, prorečeni suvekovima unapred. Jedino Onaj koji je stvorio ovaj svet mogao jeučiniti da se ova proročanstva tako tačno ispune.

26

XVIII. HRIST DANAS PRUZA LICNO ISKUSTVO

XVIII. HRIST DANAS PRUŽA LIČNO ISKUSTVO

Iznad svega vera u Hrista pruža zadovoljstvo, jer vernik posedujesamog Isusa Hrista. On je obećao da će doći u naš život, izmeniti gatako da postanemo nova stvorenja, uzeti breme naših greha i donetimir u naša srca. Mogu se iznalaziti "dokazi" protiv hrišćanstva, ali ne iprotiv iskustva koje pruža Hrist. On može učiniti ono što ni jedna drugareligija ne može − da stanuje i prebiva u ljudskom srcu, te su Ga milionikroz vekove prihvatili i našli u njemu sve.

Uvek iznova je apostol Pavle ukazivao na svoje vlastito iskustvo, kad jena putu za Damask sreo Hrista ( Dela 9). Bila je to srž njegovogpropovedanja. Ponavljao je tu priču gde god je išao. Lično iskustvo saHristom najveći je dokaz njegove stvarnosti. Kao što je jedan pesniknapisao:

Živ je, živ je, Isus Hrist još danas. On je moj verni čuvar, pun ljubavi,divni spas! Živ je, živ je, verujem dušom svom. Pitaš kako znam da ježiv? Živ je u srcu mom.

27

DODATAK

D O D A T A K

28

A) CUDO DEVICANSKOG RODENJA

A) ČUDO DEVIČANSKOG ROĐENJA

U prvoj glavi smo razmatrali 18 dokaza da je Isus Hrist Božji Sin. Stubsvega u vezi sa njegovim specifičnim poreklom i sudbinom jedevičansko rođenje − okolnost jedinstveno različita od rođenja svakogdrugog čoveka. Preko svoje majke, Marije, Hrist je primio ljudskuprirodu, a putem nadprirodnog začeća od Duha Svetoga primio je Božjiidentitet. Cela nauka hrišćanstva mora počivati na ovoj činjenici. Kakonas Pismo uči da je Hrist uzeo na sebe ljudsku prirodu kroz Mariju a daje, sa druge strane poticao od Adama, prvog čoveka, bio bi samo paloljudsko stvorenje kao i svaki drugi čovek, i ne bi mogao da otkupičovečanstvo. Zbog toga već prvo proročanstvo o rođenju Hrista, koje jeMojsije zapisao 1500 godina pre rođenja Hrista, govori o Hristu kaosemenu ženinom, a ne Adamovom ili čovekovom:

"Metnuću neprijateljstvo između tebe i žene, i između potomstva tvogai potomstva njezina, i ono će ti glavu zgaziti a ti ćeš ga u petu ujedati."(1. Mojsijeva 3,15)

Veoma je važna ova osnovna istina evanđelja, pa ćemo ukratko izložitisedam velikih dokaza za devičansko rođenje Hrista.

1. Hristovo ime u proročanstvo je Emanuil, "S nama Bog". Isaija namdirektno govori da će ovog Emanuila roditi devica: "Zato će vam samGospod dati znak: eto devojka će zatrudneti i rodiće sina, i nadenućemu ime Emanuil" (Isaija 7,14).

2. Matej 1,22−23 izjavljuje da Isusovo rođenje od device predstavljaispunjenje proročanstva: "To je bilo sve da se ispuni ono što je Gospodjavio preko proroka koji reče: 'Gle, devica će zatrudneti, i rodiće sina, injemu će se nadenuti ime Emanuil', koje znači: S nama Bog."

29

3. Josip, budući Marijin muž, otkrio je pre njihovog venčanja da jeMarija trudna. Dok je razmišljao šta da uradi u vezi s tim, pojavio mu seanđeo Gospodnji i rekao mu da ono što je začeto u njoj nije od čovekanego od Duha Svetog:"Josip, muž njezin, koji je bio pravednik, nehoteći je razglasiti, namisli da je tajno napusti. Dok je on o tomerazmišljao, gle, pojavi mu se u snu anđeo Gospodnji i reče mu: Josipe,sine Davidov, ne boj se uzeti Marije, žene svoje, jer ono što se u njojzačelo od Duha je Svetoga." (Matej 1,19−20)

4. Luka 1,26−38 govori o anđelovoj poseti Mariji kad joj je dao doznanja da će zatrudneti od Duha Svetog i da će to dete biti nazvanoSin Božji. "A Marija reče anđelu: 'Kako će to biti kad ne znam muža?'Anđeo pak odgovori i reče joj:' Duh Sveti doći će na tebe i silaSvevišnjega oseniće te; zato će se to sveto dete zvati Sin Božji,'" (Luka1,34−35)

5. Prorečeno je da će Mesija biti potomak Davida, najvećegzemaljskog cara jevrejske nacije (2. Samuilova 7,12−19; Psalam89,3,4,34−37; Psalam 132,11; Dela 2,30; Dela 13,22−23).Ovaproročanstva su ispunjena u Isusu kao Marijinom sinu, jer je ona bilaod Davidove loze. Josip, koji je takođe bio od carske linije, bio jelegalni, ali ne i pravi otac. Da Isus, car Izraela, nije mogao biti sinJosipa potvrđuje nam jedna značajna okolnost. Josip je bio potomakJehonije, krajnje zlog cara. Zbog užasno nepravedne vladavine, Bog jerekao da niko od njegovog potomstva neće sedeti na tronu Davidovu.

"O zemljo, zemljo, zemljo! čuj reč Gospodnju. Ovako veli Gospod:'Zapišite da će taj čovek biti bez dece i da neće biti srećan do svogveka; i niko neće biti srećan od semena njegova, koji bi sedeo naprestolu Davidovu i još vladao Judom.'" (Jeremija 22,29−30)

Kad bi Isus bio Josipov sin, ne bi bio dostojan Davidovog trona. Zato jeHrist samo kroz maternal nu liniju sin Davida.

30

Kroz svoju majku Isus je dostojan Davidovog trona. U tome vidimozačuđujuću tačnost u ispunjenju Pisma. Ova je stvar slučajnospomenuta u Bibliji, ali od takvog značaja da bi se na njoj trebaozaustaviti svako ko sumnja u devičansko rođenje Hrista.

6. Da Isus nije Davidov sin po očevoj strani, dokazuju nam i rečisamoga Isusa. Pitao je fariseje šta misle čiji je sin Hrist. Oni suodgovorili: "sin Davidov", misleći da je direktan potomak Davida krozoca. Isus im je tada postavio pitanje zašto ga je David u nadahnućunazivao Gospodom.

"Reče im: Kako ga onda David Duhom naziva Gospodom govoreći:'Reče Gopod Gospodu mome: sedi meni s desne strane dok položimtvoje neprijatelje pod noge tvoje?' Kad dakle David njega nazivaGospodom, kako mu je sin?" (Matej 22,43−45)

Na ovo fariseji nisu znali odgovor. Svakako izgleda neprikladno daDavid svog potomka po telu naziva svojim Gospodom. Očigledno je izovih reči da je Isus znao da mu Josip nije otac, već Bog.

7. Na kraju, rani crkveni oci su verovali u devičansko rođenje. Ova verase sreće u apostolskim veroispovestima, pisanim početkom drugogveka.

Veliki istoričar Ignacije verovao je u devičansko rođenje i branio ga odjeresi tog vremena. U Origanovoj raspravi sa Celzusom i Tertulijanomnalazimo istu tu veru. Nećemo dužiti listu imena, svi crkveni oci supostojano tvrdili da veruju u devičansko rođenje. Šta više, oni su tuistinu energično branili od jeresi.

Devičansko rođenje je neophodna nit za razumevanje razlike izmeđuHrista i svih drugih ljudi. On je bio čovek kroz svoju majku, Mariju, ali jebio i Bog, jer je začet ne od volje telesne nego Duha Svetoga.

31

B) DECAK ISUS

B) DEČAK ISUS

Josip, Marijin muž, prema Pismu je bio pravedan čovek; viši slojevi suga verovatno smatrali seljakom. Radio je u svojoj stolarskoj radionicikao pošteni sin zanata, izdržavajući veliku porodicu kako je najboljemogao. kada su Isus i njegova braća odrasli, pridružili su mu se uradionici, dajući svoj doprinos izdržavanju porodice.

Sa osam godina je Isus poslat u sinagogu gde je učio čitanje i pisanjeiz svitaka Pisma. Iz Luke 4,16 vidi se da je čitalačka sposobnost Isusabila dovoljna da učestvuje u uobičajenoj službi čitanja Pisma subotom.

Kao mladić, Isus nije ostavio dublji utisak na društvo. Kasnije, priprvom susretu sa njegovom službom, stanovnici Nazareta su pitalijedan drugog čudeći se: "Otkud ovom to? I kakva je mudrost što mu jedana? I ruke njegove čine takva čuda?" Zaista iz Jovana 7,3−5proizilazi da ni braća po telu nisu priznavala božanstvo njegove službe.Kasnije su, međutim, uzverovali (Dela1,14).

Godine povučenosti nisu bile izgubljene. Preko dana je bio zauzet uradionici, uveče bi studirao Sveta Pisma. Svakako da su njegove mislinaročito bile zauzete onim delovima Starog Zaveta koji su govorili onjegovom budućem radu.

Tako su prolazile godina za godinom dok Isus nije došao do punezrelosti. Tada je došao dan kada je odložio alat i zauvek napustiostolarsku radionicu. Za njega je to bio dan odluke. Oprostivši se saporodicom, upravio je svoj put ka reci Jordanu gde je putujućipropovednik, čudno odeven u pojas od kamilje dlake, žestokopropovedao poruku pokajanja. Bio je to Jovan Krstitelj. Jovan jeprotestovao, ali je na kraju ipak krstio Isusa u reci Jordanu. Zatim jenestao sa javnih mesta i šest nedelja proveo u samoći pustinje posteći

32

i razmišljajući.

Kada se ponovo pojavio, otpočeo je službu kojom je za kratke trigodine uzdrmao Jevrejsku naciju, a i ceo svet. Isus nije otpočeo svojuslužbu u rodnom gradu, Nazaretu. Kao što je rekao: "Prorok nije bezčasti − sem u postojbini svojoj, i u rodbini svojoj, i u kući svojoj." (Marko6,4)

Osim toga mesto je bilo udaljeno od glavnog puta, Gospodu je trebaocentar iz koga bi njegova služba mogla da zrači u sve delove nacije.Zato je kao središte svog delovanja izabrao napredni grad,Kapernaum, smešten na obali Galilejskog mora.

Tu je kolevka hrišćanstva, među vrvećim stanovništvom iz okolnihgradova Galileje. Tu je Isus otpočeo propovedanje dobre vestievanđelja. Neki put je propovedao iz male lađice koja je bila u bliziniobale. Služio je i na obližnjim brdima koja su gledala na more. Tu uGalileji je mnoštvo do−lazilo da čuje njegovu nauku i da primi isceljenjeod bolesti. O njegovoj službi su se brzo proširile dobre vesti. Bila je toslužba koja je za nekoliko meseci privukla hiljade sledbenika.

33

C) HRISTOVA MISIJA

C) HRISTOVA MISIJA

Pošto se Hrist pojavio moguće je upoređivati stvarne događaje iznjegovog života sa delima starih pisaca, i tako potvrditi svoju veru da jeOnaj koji je došao zaista Hrist, Sin živoga Boga.

Veoma je važno vreme Hristovog rođenja. Do tada je svet mogao dadokaže sve svoje sposobnosti. Mnogi značajni rezultati su postignuti utoku razvoja raznih civilizacija. čovek je dokazao da može ostvariti višinivo u umetnosti i načinu života, u literaturi, slikarstvu i arhitekturi; ali jena području religije bilo očigledno da se sam čovek ne može uzdići doBoga. Dok je na drugim poljima znanja čovek ostvarivao progres −razvio svoj razum, usavršio ukuse i ispravio ponašanje, svoje srce nijemogao očistiti. Žalosnu priču moralnog opadanja čovečanstvazabeležio je nadahnuti pisac u poslanici Rimljanima 1,21−23:

"Jer iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga proslavili, niti zahvalnostpokazali, nego u svojim mislima padoše u ništavnu varku, te potamnenjihovo nerazumno srce. Postali su ludi govoreći da su mudri, pazameniše slavu besmrtnoga Boga slikom i prilikom smrtnoga čoveka, iptica, i četvoronožnih životinja i gmizavaca."

čoveku je potreban Spasitelj; nije dovoljan sam sebi. Suprotnozaključcima slepih filozofa koji tvrde da u prirodi postoji pozitivanrazvoj, nasledna tendencija moralnog života čovečanstva bez Hristajeste nazadovanje.

Mada je Hrist činio mnoga divna čuda glavni cilj mu nije bio da iscelinemoći i bolesti koje se mogu ponovo javiti, ili da podigne mrtvogčoveka da bi još jednom mogao da umre. Nije došao da zadovolji gladljudi samo zato da bi mogli ponovo ogladneti. On je došao na svet dadonese čoveku hleb života − hleb za dušu, tako da nikad više duhovno

34

ne gladuje i ne žedni. Došao je da propoveda evanđelje pokajanja, daspase čovečanstvo od greha i kazne. Kada su mu ljudi govorili oguverneru Pilatu koji je kaznio smrću neke ljude i o Siloamskoj kuli,koja je pala i poubijala osamnaest drugih ljudi, On im je rekao:

"Mislite da su ovi Galilejci bili grešniji od svih Galilejaca, što su takopostradali? Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete takoizginuti." (Luka 13,2−3)

Nisu svi prihvatili Hristov poziv na pokajanje. Tu u severnoj Galileji gdesu se ukrštali važni trgovački putevi, ljudi su bili u velikom iskušenju dapostanu zaokupljeni samo materijalnim stvarima i sticanjem bogatstva.Mada su stanovnici izgledali duboko impresionirani Hristovim čudesimai njegovim učenjem, mogućnost da uzmu učešće u profitu kod većineje prevagnula nad Isusovim pozivom: "Ostavi sve i sledi mene".

Neki su, privučeni Hristovim pozivom, išli za njim neko vreme; ali nisupotpuno izračunali cenu. Bogati mladi upravitelj došao je da pita Isusa:"Učitelju, kakvo dobro da učinim da imam život večni?" (Matej 19,16)

Gledajući sa dubokim saosećanjem na poštenog mladog čoveka, Isusmu je rekao da ostavi svoje bogatstvo i sledi Njega. Hrist je ovo rekaojer je znao da mladić više voli svoj novac nego Boga. Žalosno semladić okrenuo i otišao, cena je bila suviše visoka da bi je platio. Želeoje da Bogu da drugo mesto u svom životu.

"A Isus ga pogleda, zavole i reče mu: 'Jedno ti nedostaje: idi prodaj svešto imaš i daj siromasima, pa ćeš imati blago na nebu, i dođi, uzmi krstsvoj i hajde za mnom. 'A on se ražalosti na ovu reč i ode tužan, jerimađaše mnogo imanja" (Marko 10,21−22)

Svejedno da li ga čovečanstvo prihvatilo ili odbacilo, Hrist je taj kamenkoji će zauvek zapečatiti njegovu sudbinu. Religioznim vođama jegovorio: "I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne

35

satrće ga." (Matej 21,4)

Drugim rečima, onaj ko prihvati Hrista biće slomljen,ali to je jedini načinda život primi novi oblik. Ko odbaci Hrista biće nepovratno izjednačensa prahom.

Učenje Isusa Hrista veoma je lepo izraženo u njegovom razgovoru saljudima koji su mu dolazili sa svojim pitanjima. Uvek je išao u sržčovekovog problema ili potrebe.

Petar mu je duboko uznemiren rekao: "Idi od mene, Gospode, jer samgrešan čovek." (Luka 5,8)

Isus mu je odvratio: "Ne boj se; od sada ćeš loviti ljude." (Luka 5,10)

Zašto mu je Isus tako odgovorio, umesto da ga ukori za grešnuprošlost? Zato što je Petar već shvatio svoje grešno stanje; znao je daje izgubljen bez Hrista. Ustvari, zadnja stvar koju je Petar želeo bila jeda Isus ode od njega. Priželjkivao je da sledi Isusa. Gospod mu jerekao da će još uvek biti ribar, ali ribar ljudi.

Nikodem, religiozni vođa, došao je Hristu noću da govori o čudesima iHristovom ugledu proroka. Ali Gospod je to odbacio i okrenuo razgovorna Nikodemovu duhovnu potrebu govoreći: "Ako se ko ne rodi odozgo,ne može videti carstva Božjega." (Jovan 3,3)

Na ovu izjavu Nikodem pokazuje veliko iznenađenje i njegovo laskavoponašanje se menja; "Kako može čovek da se rodi kad je star? Zarmože po drugi put da uđe u utrobu majke svoje i da se rodi?" (Jovan3,4)

Nikodem je pitao. Hrist je nastavio da održava inicijativu u razgovoru.Ukazao je Nikodemu na činjenicu da mu ulaz u Božje carstvo neosigurava njegovo članstvo velikog religijskog veća nazvanog

36

Sinedrion. Niko ne može ući u Božje carstvo, ako nije rođen od Duha.Ovo se nanovo rođenje događa kad osoba primi Isusa Hrista u svojživot i dušu kao Spasitelja i Gospoda.

"Nemoj da se čudiš što ti rekoh: treba ti se roditi odozgo." (Jovan 3,7)

To je rekao Isus. Svako mora doživeti radikalnu promenu u svojojprirodi. Nikodema su ove reči začudile, skoro uništile; izgledalo mu jeto kao revolucija. Međutim, tri godine kasnije Nikodem se usudio darizikuje svoj položaj u Sinedrionu kada je sa Josipom iz Arimatejezatražio od Pilata da sahrani Isusovo telo (Jovan 19,38−40).

Jednom prilikom su doveli Isusu ženu koja je bila zatečena u preljubi.Dok je ona drhtala pred svojim optužiteljima, oni su lukavo pitali Isusada li je prema Mojsijevom Zakonu trebaju kamenovati ili ne. Gospod jegledao na nju milostivo i sa sažaljenjem. Okrenuo se samopravednimreligijskim vođama i rekao im: "Ko je od vas bezgrešan − neka prvi bacikamen na nju. I opet se saže te pisaše po zemlji." (Jovan 8,7−8)

Prema tradiciji, Isus je pisao u pesku grehe religijskih vođa, fariseja,počevši od najstarijeg pa do najmlađeg. Pogođeni savešću, optužiocisu zaćutali i žurno se udaljili. Isus je tada rekao ženi: "Ne osuđujem teni ja; idi i od sada više ne greši." (Jovan 8,11)

čoveka koji je tražio od Isusa da kaže njegovom bratu da podelinasleđe oštro je ukorio: "Pazite, i čuvajte se svakog lakomstva, jer uizobilju ničiji život ne počiva na njegovom imanju." (Luka 12,15)

Tada je opisao sudbinu glupog bogatog čoveka, koji je razmišljao daporuši svoje žitnice i sagradi veće da bi mogao da uskladišti sva svojadobra. Bogati čovek je rekao svojoj duši:"Imaš mnoga imanjasmeštena za mnogo godina; počivaj, jedi, pij, uživaj."

Isus priča dalje da mu je već te noći Bog rekao: "Bezumniče, ove noći

37

tražiće tvoju dušu od tebe; čije će biti ono što si pripremio?" (Luka12,19−20)

Kada je Isus čuo da je njegov bliski prijatelj Lazar umro i video ljudekako žale i plaču i sam je zaplakao (Jovan 11,13), ali ne za onim kojiće kroz koji trenutak biti svedok Hristove moći nad smrću, jer je Lazaravaskrsao iz mrtvih. Plakao je nad očajnim svetom koji je bio proklet itrpeo posledice greha.

Na putu ka Golgoti, Isus je video žene koje su plakale za njim. Rekaoim je: "Kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom iza svojom decom." (Luka 23,28)

Uvek je mislio više o drugima nego o sebi. Na krstu, dok su vojnici, neprepoznajući koga su razapeli, bacali kocku za njegovu odeću, Isus semolio: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine." (Luka 23,24)

Sa Isusom su bila razapeta dva zločinca. Isprva su mu se obojicarugala (Matej 27,44). Jedan od njih je rekao: "Zar nisi ti Hristos? Spasisamoga sebe i nas." (Luka 23,39)

Ali drugi, uveren da je Isus Sin Božji, ukorava svog druga i traži milostod Gospoda. Tada ga Isus, zaboravljajući svoje vlastite patnje, umirujerečima: "Danas ćeš biti sa mnom u Raju." (Luka 23,40−43)

Sudbonosno poslepodne je prošlo; tama se spustila na zemlju. Knezživota je umro. Skinuli su sa krsta njegovo telo i umotali ga platnom prenego što su ga stavili u grob. Pilat je postavio vojnike oko grobnice dane bi grob bio potajno otvaran. čuvali su telo tri dana i tri noći. Alitrećeg dana rano ujutru dogodilo se nešto što je potreslo zemlju, kao iduh ovoga sveta. Sile Sotone su slomljene; smrt je izgubila svoj žalac;Hrist je ustao iz mrtvih. Kada su utučeni Isusovi sledbenici došli nagrob da učine ono što su mislili da je zadnja služba umrlome, dvačoveka u sjajnim haljinama stala su pred njih. Uplašene žene su

38

pognute glave dok su im ljudi govorili:

"Što tražite živoga među mrtvima? Nema ga ovde, nego je vaskrsao;setite se kako vam je rekao dok je još bio u Galileji, naime, da Sinčovečji treba da bude raspet, predan u ruke grešnih ljudi, i da vaskrsnetreći dan." (Luka 24,5−7).

Hrist je zaista ustao iz mrtvih i živi zauvek. Vaskrsli Spasitelj se pojaviopred svojim učenicima i dao im svoju punomoć za propovedanjeevanđelja po celom svetu:

"I reče im: 'Idite u sav svet i objavite evanđelje svakom stvorenju. Kopoveruje i krsti se − biće spasen, a ko ne poveruje − biće osuđen. A oviznaci će pratiti one koji poveruju: u ime moje izgoniće demone,govoriće novim jezicima, zmije će podizati, ako i popiju što smrtonosno− neće im naškoditi. Stavljaće ruke na bolesnike i osećaće se dobro.'AGospod Isus, pošto im ovo izgovori, bi uzet na nebo i sede sa desnestrane Boga. Oni pak izašavši objaviše svuda, a Gospod je pomagao ipotvrđivao reč znacima koji su je pratili." (Marko 16,15−20)

39

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Poslovice 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

40