david albahari - fras u šupi

8/22/2019 David Albahari - Fras u upi

1/82


2/82

DAVID ALBAHARI

FRASU UPIPROZE


3/82

Fotografije ALEKSANDAR ANTI


4/82

IZA UGLA

Kada ja ustanem ujutru, kada se ona vrati iz kupatila, kada ja uem ukupatilo posle nje, kada ugledam nekoliko njenih dlaka na rubu lavaboa,kada osetim miris jaja prenih s tankim renjevima slanine, pomislim kako

je lako govoriti. Nita nije jednostavnije od rei, nita prostije od govora.Tiina je umetnost, utanje je vetina koja se ui, ali ona to ne shvata. Stoje ve postavljen, bela kafa ve nasuta u olje s crteima fantastinihivotinja. Okovratnik koulje malo me stee, podsea me na svee izbrijanvrat, ali ne mogu da se odreknem sigurnosti koju u meni stvara vrstovezan vor na kravati. Znam da e mi neto rei, uvek mi neto kae;odavno sam, meutim, prestao da verujem da mogu da je zaustavim. To jeosnovna razlika izmeu nas.

ta ti je s licem? pita me ona.S kojim licem? odgovaram.S tim, kae ona i prua ruku i dotie mi obraz.Hvatam njenu aku svojom i grubo je, premda strahovito sporo,

vraam na sto. Nemoj vie nikada to da mi ini, kaem joj, jesi li ula?Ona se smeje, pokazuje zube.Zimi mi to ne smeta, zimi je u kuhinji hladno i sve to donosi toplotu

moe neemu da poslui, ali leti, kao sada, sada je valjda leto, jer ako nijeleto, onda je dan izuzetno topao za jesen, ili za prolee, to iscrpljuje svagodinja doba, premda sumnjam da je nebo ovakvo u jesen, ili u prolee,ovakvo je samo u leto, plavo sa onim dalekim oblacima, i pod oblacima, uovoj kuhinji, taj smeh niemu ne slui.

Trenutak kasnije ona je krajnje ozbiljna. Jedna bora okomito jojpreseca donji deo ela. Lepo se slui noem i viljukom, i male, dobrooblikovane zalogaje lagano prinosi svojim punakim usnama.

Nemoj vie nikad to da mi ini, ponavljam.ula sam te, kae ona.Posle toga, smatram, nita mi vie ne preostaje osim da ustanem.

Ustajem. Savijam salvetu po utvrenim, poutelim prevojima i vraam jeodakle sam je uzeo. To je osnovno pravilo, neto to ona ne shvata. Stvariimaju svoje bie samo ako imaju svoje mesto. Njene stvari uopte ne znajuza sebe, toliko ih ona raznosi po prostoru koji joj pripada. Sada, meutim,

ona sasvim mimo sedi i mea belu kafu rasparenom kaiciom. To mogu dakaem, ali to nije ono to vidim. Ono to vidim jesu dve mrvice hleba nanjenoj bradi i deo koe koji joj se trza pored leve nozdrve. Zavlaim ruku u


5/82

dep i izvlaim srmotuljak toaletpapira. Otvaram ga u nepodnoljivojtiini. Ovo je tvoje, kaem i pokazujem joj, jednu po jednu, dlake koje samnaao na rubu lavaboa.

Ne gleda ih. Podie olju i dugim gutljajima ispija mleko. Vie nevidim mrvice hleba, ali zato vidim njen vrat.

Malo kasnije, ja sam na ulici, a ona verovatno sedi u naslonjai udnevnoj sobi, gde ne radi nita. To me zbunjuje, taj prelaz iz kuhinje naulicu nikada mi nije bio jasan, rei tu ne pomau, rei bar imam koliko godelim, prostor je ono to me iznenauje. Pitao sam je jednom ta misli otome, kako ona razume moj odlazak, moe li da mi objasni kako odlazim,zato odlazim. Rekla je da ne zna. Ponovio sam pitanje, ili pitanja, ponovosam rekao da mi prostor izmie i da mi nije jasno kako iz jednog prelazimu drugi. Rekla je da ne zna. Zamolio sam je da se potrudi, istakao sam dane mogu da ivim u neznanju, da mi je njena po mo neophodna. Rekla jeda bi volela da mi pomogne kada bih i ja njoj pomogao. Pitao sam je kakoto miisli. Onako kao to je rekla. Uzvratio sam da sam se, koliko meseanje slui, uvek trudio da joj se naem pri ruci, ali da to nije predmetnaeg razgovora. Ako mi objasni kako izlazim na ulicu, dodao sam,obavezujem se da u joj pomagati kad god to zatrai od mene. Odgovorilaje da je to plemenita ponuda, ali da je ne moe prihvatiti. Zato, pitao sam.

Zato to ti ne verujem, rekla je. TOje, smatram, najgore to jedan ovekmoe nekom drugom da kae, najgore to moe od nekog da dozna. Reisu u svakom sluaju beznaajne, ali u sluaju kada su liene svake verenjihova beznaajnost se toliko smanjuje, sabija, da postaju razorne kaoeksploziv.

Na ulici sam, dakle. Kreem se u pravcu kojim krenem. Na sebiimam sivo odelo. vor kravate je vrsto privezan oko mog vrata. Oseamokovratnik na svee izbrijanoj koi. Cipele su izglancane. eir, gde je moj

eir? Moda sam ga zaboravio, moda sam prestao da ga nosim, modami ga je vetar smaknuo s glave. To sada nije vano. Vano je to samnapolju, to se kreem, to sam sve dalje od nje, iako je razdaljina varka,jer koliko god nas od nekog odvaja, toliko nas toj istoj osobi pribliava.Druga je stvar strah koji oekujem i koji, smatram, ne mogu da izbegnem.

Pretpostavljam da se radi o odnosu svetlosti i senke, drugi zajednikisadritelj nisam uspeo da pronaem, jer ulica je uvek nova, premda u to netreba biti toliko siguran, jer ja naprosto ne bih mogao sa izvesnou dakaem da sam tu bio jue, da sam ovde sada, jer ni kada ni gde ne znae minita, ali zato je mogue da postoji odreena uslovljenost mog organizmakoja se budi pod uticajem izvesnog odnosa svetlosti i senke, jer su i


6/82

svetlost i senka mnogo opipljiviji nego to to na prvi pogled izgleda, iakoni u to ne treba biti toliko siguran. Ono to oseam nazivam strahom, madabih to mogao nazvati bilo kakvim imenom. Re je samo re, re nije nitadrugo, nije u svakom sluaju ono to kazuje. Osim slova. Re su slova,nita vie. Strah su slova, nita vie. Ali ono to ja oseam, to poinje,

nepredvidljivo, u nekoj ulici, dok lagano ili bre ili sasvim sporo prolazimkroz nju. Podiem pogled i vidim kraj ulice, vidim ugao, samo ugao, ipoinjem da mislim na re strah. Re raste u meni, nadima se, pretvara se umene, postaje sve tea, zaustavlja me. Zaustavlja me, uvek, tano napolovini ulice. Kada se osvrnem, ugledam drugi kraj, drugi ugao, osetimdrugu re koja je ista kao prethodna. I tako samo stojim, ne pomeram se,piljim ispred sebe, ali se trudim da nita ne vidim. Ne gledam gore jerznam da tano iznad mene neko ve stoji na prozoru ili se saginje sbalkona. Ubrzo e poeti da izlaze iz svojih zgrada, da mi prilaze, dagovore, da prete, ali ja nita od svega toga ne ujem. Gluv sam, slep i nem.Kada se vratim kui, kada ovlada mrak, ili svetlost, kada ona potapejastuk, kada u ogledalu ugledam lice koje mi je dobro poznato, a ipak mesvaki put iznenadi, pomislim kako smo svakog dana sve blii trenutku kadae tiina biti jedini nain naeg optenja.

To me raduje. Ostavljam pekir, paljivo, na oguljen iviluk. Stupam

u sobu. Ona me gleda. Znam da me ne zna, kao to znam da zna da ja neznam nju. Sedam na visoku stolicu sa tvrdim naslonom i sputam dlanovena plou stola. Imam pitanja za nju, ali nemam rei za pitanja. Ona sesmei, poinje da govori, ali ja sam ve iza ugla i vie nita ne moeublaiti razliku izmeu nas, to ona ne shvata. A ni ja.


7/82

BEZ DAHA

Kada ga ujem kako otkljuava ulazna vrata, ja sam ve u krevetu.Mora da sam odavno u krevetu, jer oseam kako me spavaica, zarozana,gui ispod grla.

Ali to ne mora nita da znai.On stupa lagano, sasvim tiho, kao da veba. Duboko u sebi vidim

kako se njegova aka podie naspram neprirodno arenih tapeta i zaustavljau visini prekidaa. Da li ga pritiska? pitam se.

A tada shvatim da je on odavno u sobi, to ume ponekad da meiznenadi.

Ne otvaram oi, zadravam dah, inim sve to mogu da ne pomisli dasam budna.

Ne ujem ga, ali znam da negde stoji, moda nagnut nad krevetom,znam da zadrava dah i nastoji da se uveri da li doista spavam.

Ima noi kada poelim da se naglo okrenem, irom otvorenih oiju, ada soba bude oblivena jarkom svetlou, i da mu se obratim. Bilo bi lepouti njegov glas.

Ali ne okreem se. utim. Ne diem. Nadam se da i to, kao sveostalo, mora imati svoj kraj. Ne moemo zauvek ostati tako: bez rei, bez

daha.


8/82

ODGOVOR

Ustao sam i otiao da se operem.Kada sam se vratio, ona je i dalje imala isti osmeh na licu. Pomislio

sam kako neu govoriti, kako tog puta neu nita rei, ali kada je podigla

pogled, shvatio sam da joj se ve obraam. Nisam mogao da ujem tagovorim. Video sam krajikom oka svoj odraz na tamnom uglu prozora,video sam usne koje su se pomicale, a onda, samo na tren, jezik koji jeizleteo izmeu zuba kao da uobliava kakav nedokuiv engleski glas.Zakljuio sam, nadam se: pravilno, da je to moj jezik, da su ono moje usnei da napolju vlada no. Poeleo sam, isto tako, da dobro zagledam oi zakoje sam, nadam se: pravilno, pretpostavio da su moje, ali to nisam mogaoda uinim ako ne pomerim glavu. Nisam hteo da je pomerim. Nisam hteoda se po ko zna koji put uverim da izmeu krajika oka i punog pogledanema nikakve razlike. Radije sam piljio u njene gole grudi sve dok nisam,onim uglom oka, ugledao da sam zautao. Tada sam celu povrinu svogalica smelo izloio njenom. Da li e mi odgovoriti?


9/82


10/82

VAKUUM

Nije to nita, ree on. Vidi ovo.Popeo se na krevet, okrenuo, pogledao me, i onda poeo da skae,

guvajui prekriva, odbacujui se sa obe noge istovremeno i podiui

kolena visoko, gotovo do brade, kao da se nikada vie nee vratiti. Ruke sumu bile krila. Glava mu je, meutim, treskala sama za sebe, sputala se dokse ostalo dizalo, jezik je visio iz nje kao zastava, oi. Oi su izvan ovogsveta. Ako je jedno virilo, drugo se sumanutom brzinom okretalo; ako suoba bila zatvorena, kako je onda mogao da vidi? Ubrzo je dotakao luster:prvo podignutom rukom, potom temenom, onda jednim ramenom, paponovo istim ramenom, pa grudima. Onda su mu se noge ispravile,pokrenule, kao da je na nekoj sletskoj vebi, irile se, skupljale, jednanapred, druga pozadi, ali nije prestajao da skae. Tada je poeo da vie,isputao je iz sebe jedan glas, dug i hrapav. Pa je akom zakaio kuglu,koja je sletela i raspukla se. Ukazala se sijalica, koju je razbio drugimudarcem, koja je eksplodirala uz tupi prasak zgnjeenog vakuuma, prasakkoji nas je uveo u tiinu, ali sasvim kratku, jer je on, malo posle, nastavioda skae, naprednazad, sada ve po posteljini, po jastuku, od zida dometalnog ruba, uz onaj isti glas, pa u visinu, do onog istog lustera.

A ja sam samo stajala i gledala.


11/82


12/82

RUB

Doao sam do samog ruba, okrenuo se i rekao joj neto kao: evo, tusam, ne mogu dalje, sada je na tebe red.

Odmahnula je glavom, slegla ramenima. Rekla je da se to nje uopte

ne tie.Dobro, rekao sam, ne, nisam nita rekao, zagledao sam se u dubinu i

video stene, travuljinu, morske krastavce, moda ak i jednu zvezdu.Sto se nje tie, rekla je, ona ve odavno nije ovde, ona je negde

drugde, to to je ostalo, to je samo telo, to nije nita.Ponovo sam se okrenuo. Daleko iza nje, ali ipak ispod borova, trkom

nam se pribliavao jedan ovek. Krajevi njegovog kaputa podizali su se uvazduh, suneva svetlost hitro se odbijala od njegovih cipela, ili su to bilenjegove naoare, ili, pak, zlatna dugmad na manetnama.

Nemamo puno vremena, rekao sam.Tada je do nas dospeo ovekov glas. Vikao je u trku i rei su se

raspadale pre nego to bi bile dovrene.Ne elim da gledam, ree ona.Ne mora, odgovorio sam.Svetlost se ipak odbijala od naoara, sada sam to mogao da vidim.

Kao to sam mogao da ujem kripu ljunka pod ovekovim nogama.Onda je ona krenula. Polako u poetku, pa sve bre.


13/82

VELIINA STANA

Ne elim da kaem da je moj stan velik, jer nije velik, ali u zato reida on svakim danom postaje sve vei. Jue, na primer, jue mi je bilopotrebno gotovo dva sata da doem do kuhinje. A kada sam posle toliko

dugog vremenastigla u kuhinju, pomislila sam da je moda ve trebalo dase vratim.

Vratila sam se.Sa mesta na kojem se nalazi moja fotelja, pogled putuje u dubinu.

Poloaj je, moe biti, kriv za iskrivljenost, za neverovatnost mojeperspektive, za onu naglu smenu okomitih senki. Vidim unutranjepredsoblje, deo predsoblja, sobu, otvorena vrata, drugu sobu, umaen zidoko prekidaa, iviluk. iviluk je u antreu. Antre je mraan. Nou, kadagori stepenino svetio, pijunka lebdi u vazduhu kao zlatno zrno. Danju,meutim, njen sjaj je beo.

Kada sjaj iezne, zauje se zvono. Ne znam koliko je vremenapotrebno zvuku da doe do mene, ali i pre nego to doe: ja znam kozvoni. Znam, drugim recima, ija senka gui sjaj moje pijunke. I znam:ako otvorim, ona e ui, proi pored mene, a kada se vratim u sobu, ona eve zauzimati stolicu ispred prozora, tako da joj lice bude u senci, tako da

joj oko glave, oko neveto sakupljene kose, lebdi iskriavi oreol svetlosti, ivideu samo kako govori.Boe, kako ona voli da govori.Ali ako ne otvorim, zvonie opet.


14/82

IME STVARI

U pojedinim trenucima, kau, veoma sam mirna.Drugim reima, ako dotaknem telo, znam da dotiem telo, ako

prilazim prozoru, znam ta treba da gledam, ako sam edna, uzimam au i

punim je vodom, ako nisam tu, nita me ne moe vratiti.Pokuavala sam to da im objasnim. Rekla sam: ivot nije reenica,

govor ne poznaje znake navoda, ne moe nekome zapovediti da stvarinaziva imenima koja ste vi odabrali.

Nita mi nismo odabrali, rekli su.Ako elim neku stvar da nazovem vaim imenom, tako u uiniti,

rekla sam. Ali ako poelim da je nazovem nekim drugim imenom, niko meu tome nee spreiti.

Pogledali su se. to se nas tie, rekli su, nemamo nita protiv.U emu je onda problem? pitala sam.


15/82


16/82

BRZINA

Spor sam, ne poriem. Ali kakva korist od brzine?Kada ujutru, kada se probudim, pomislim na sva rastojanja koja bih

morao da preem i koja bi me na kraju vratila na isto mesto, jednostavno

mi se ne ustaje.Ili kada dolazim ispred ogledala. Jo uvek nisam u odrazu video celo

svoje lice.Svet moe da bude samo u meni. Izvan mene, to nije moje.Kada bih bio bri, ne bih znao da postojim.


17/82

KOSINA SENKE

Gotovo smo doli do ugla kada joj rekoh da ne nameravam dalje daidem.

Lice joj je bilo sporo, i iznenaenje se pojavi na njemu tek posle svih

njenih rei.Ne, rekoh, nemoj me ubeivati. A pomislio sam da je samo stvar

trenutka kada e moj obraz dotai izguljenu povr zida.Da li se neega boji? kazala je.Na neka pitanja ne bi trebalo da odgovaramo.Nainila je korak ili dva i nagla se unazad. Tamo nema niega, rekla

je. Odavde sve vidim: tamo nema niega.Saekao sam da me ponovo pogleda. Nisam tvrdoglav, rekoh, ali

ostajem ovde.Pribliila mi se. Rekla je: A ta ja da radim?Slegnuh ramenima.Kada bi bilo suvo, rekla je, mogli bismo bar da sednemo.Nisam hteo nita da joj kaem. Lice je poinjalo da joj sustie rei, i

ubrzo u moi sve da doznam jo pre nego to to naumi da kae.Ponekad, ree ona i pramen kose joj se zalepi za usnu, nita od onoga

to govori nije ono to doista pria. Oklevala je. Da li i ti tako misli?Osvrnuo sam se. Kosina senke dobijala je na otrini. Ako ne greim,to moe da znai samo jedno.

Ti me ne slua, rekla je, ti me uopte ne slua.


18/82


19/82

VRH

Tek kada je dospela na vrh stepenica, moglo se videti koliko je ceokraj bio obasjan suncem. Mislila je da e, ako pogleda nanie, zapazitineke velike razdaljine, ali doznala je da se prevanilla. Visina je, moglo bi

se rei, smanjivala irinu; prostor se skupljao oko nje kao nabori na cicanojhaljini.

Sve se to, naravno, odigralo pre vie godina, i neko bi s pravom smeoda pita zato se do sada o tome utalo. Zar neki postupci ne zasluuju reiodmah po svom nastanku?

Nije znala.Da je znala, bolje reeno, da e je to pitati, verovatno ne bi ni

pomiljala na uspon. Nikada nije imala poverenje u pitanja, a na vrhu, bezobzira na sunce, nije postojala nikakva odstupnica.

Sada je, dabome, kasno. Prolost se u nekoj meri moe ispravljati, aline sasvim, ne potpuno. Ako se tako dogodilo, mi u najboljem sluajumoemo da zapazimo kamiak na uglaanoj ploi stepenika, zaobljenuivicu, pukotinu, nita vie.

Onda se, meutim, njena haljina podigla u nemom prihvatanju igre svetrom, i sad, to se nas tie, i dalje se sputa.


20/82


21/82

DODIRNI MI KOLENA

Sluaj me dobro, ree ona, elim da me dobro slua.Sluam te, rekoh.Kada ti budem rekla da zatvori oi, elim da zatvori oi i da ih vie

ne otvara. Otvorie ih tek kada ti budem rekla da ih otvori. Je li jasno?Znam to, rekoh, proitao sam kod Valerija.Jebe Valerija, ree ona, i jebe ceo svet ako misli da se ceo svet

nalazi u knjigama. Ovo nije Valeri, ovo sam ja.Jasno, rekohZatvori oi, ree ona.Zatvorio sam.utala je.ta sad? rekoh.Ne otvaraj ih, ree ona, ne otvaraj ih.Oslukivao sam: nisam nita uo. Onda osetih lak dodir na nadlanici.Da li je to moja ruka? ree ona.Oklevao sam. Otkud znam, rekoh.Pokuaj da dozna, ree ona.Stisni me, rekoh, pa u znati.

Ne, ree ona, mora ovako da zna.Ponovo osetih dodir, ali to vie nije bila nadlanica.Dakle, ree ona, ta je to?Nalivpero, rekoh.Oamarila me je, pretpostavljam, napola stisnutom akom.Zatvori oi, ree ona, zatvori oi.Ti si luda, rekoh, je 1 zna?Znam, ree ona. Zatvori oi.

Drugi put me bar upozori. elim da vidim svoju smrt.Idemo ponovo, ree ona. Jesi ih zatvorio? Dodir je, ako je to bio

dodir, ovog puta bio drugaiji. Dotakao mi je miicu, potom kou vrata.Ovo nije ono, rekoh. Ovo je neto drugo. Napreduje, ree ona.Ako kaem no, rekoh, nee me udariti? Neu.No, rekoh.Udarila me je pesnicom.

Zatvori oi, ree ona.Nisam ih ni otvorio.Pazi sad, ree ona.


22/82

Usredsreen, oekivao sam taku, ali dodir se pretvorio u dug niz.Zapoeo je ispod brade i zavrio se ko zna gde.

utao sam.ta je? ree ona.Rasekla si mi usnu, rekoh.

Rasei u ti i srce.Ti si luda.A ti?Dodirni me, rekoh. Dodirni me opet. Dotakla rili je koleno. Uinilo

mi se da me istovremeno dotie hiljadu iglica.ta oekuje od mene? rekoh.Oekujem dazna, ree ona.Kako da znam, rekoh, kad ne smem da gledam?Je li i to Valeri?Nije.U tom sluaju, ree ona, napregni se i neto e ipak uspeti da vidi.Ponovo sam osetio dodir na elu, pa na rubu nozdrva ali

moda me vie nije doticala ona.ta vidi? ponovila je.Vidim kapiju, rekoh. Pa malo posle: Vidim kapiju.

utala je.A ti? rekoh. ta ti vidi?


23/82


24/82

PRIMICANJE

Evo ta. Kada mi se primakao jo jedan korak, pomislila sam: Akomi se primakne jo samo jedan korak, bie tik uz mene. Osetila sam kakoga oseam, kako iz njegovog tela zrai usijanost, kako tkanina njegove

koulje dotie moj obraz, kako onaj gust mrak postaje kudikamo gui.Pruila sam ruku, ali ga nisam dotakla. Nisam ni mogla da ga dotaknem,jer nije ni napravio onaj prvi korak. Ali ako nije napravio taj prvi korak, koje onda koraknuo? Moda sam se ja udaljavala, zamiljajui pri tom da mise on pribliava? A ta ako se on udaljavao? Jesam li ga ja pratila, jesam lija pokuavala da budem to blie njemu, ta sam ja htela od njega, ta jahou od njega? Gde si? pitala sam. Nije odgovarao. U sobi postoji jedanprozor, malen ali dovoljno velik da se kroz njega vide zvezde. Pogledalasam smer prozora i shvatila da se niko od nas nije kretao, jer niko od nasnije presekao mlaz tupe svetlosti koji se probijao kroz okno i tvorio gotovopravilan kvadrat na podu. Da, niko od nas nije se ni pokrenuo, niko se nijepomerio, moda on vie i nije sedeo na onoj stolici na kojoj sam gaposlednji put videla, moda ni ja nisam vie sedela za stolom, ali u tomsluaju, ako neki korak ponovo odjekne, ko to onda hoda? Neu uriti,neu donositi nikakvu odluku, samo u mirno sedeti, samo u povremeno

udahnuti vazduh, i povremeno u ga, u dugim razmacima, izdahnuti, alineu uriti. Ako postoji hod, postoji i onaj koji hoda.Ako to nisam ja, onda je to neko drugi. Ako to nije niko drugi, onda

mi ne preostaje nita drugo osim da pognem glavu i poturim potiljak, dakaem: Tu sam ... prii ... prii...


25/82

NAIN NAGIBA

Za Miloa Komadinu

Postoje, naravno, mogunosti da sve potraje mnogo due, da se

pronau neki najzaobilazniji putevi, da se pribliavanje izbegne zauvek, alizato? Nije li jednostavnije naprosto rei re, poluokrenut ili ak licem ulice, otvorenih oiju, premda niko ne bi zamerio ako bi se reklo: Kako jejaka ova svetlost, kako mi smeta da gledam! A opet, odlaenje,udaljavanje, nestajanje, nisu li sve to naini izbora, nije li to irenjegranica, nije li to nadrastanje? Jer re je kraj; re je potiranje; re nita neomoguava; a ti toliko voli nagib kojem se lagano pribliava, koji tidozvoljava da postepeno iezava, da tone, da, da tone pred oima onihkoji su kadri tako neto da zamisle, da te na rubu nagiba vide kao na ivicivode, da ustuknu ili, pak, da se priblie, samo korak, samo korak, nitavie, to je sve, jer oni su lieni izbora, dok ti, dabome, kada se dovoljnoudalji, ti e stati. Tiina, o kojoj se toliko govori, zapoinje. Jasno moesebi da predstavi kako se podiu na prste, kako nekima, ne svima, donjausna poputa, oi se ire, ui ule. Ko je tamo? Nema nikoga. Ali jedankamiak, kada bi samo jedan kamiak posrnuo niz nagib, kakva bi to

lavina bila! I kuda bi ti, tada, kada bi, onako pognut, prvo uo tutanj,potom video oblak praine i peska? Zar doista veruje da bi to zakrljalobilje uspelo da zadri provalu sluaja?

Sve se krije u nainu nagiba: i pria, i onaj ko pria, i onaj kome jepria namenjena. Ali onaj koji slua, gde je onaj koji slua? Jer ako niko neslua, onda se izgovorena re zatvara i nita je vie nee otvoriti.


26/82

NASLOV

Sedim s prijateljem u kafani na Trgu Republike. Dan je sunan,zaparan i preterano dug. Iza lea mog prijatelja, iznad neskladne linijeobrisa naspramnih zgrada, nazirem tamnu strukturu oblaka koji bi mogli

doneti kiu. Moj prijatelj to ne vidi. I ne vidi jo neto: ne vidi devojicu zasusednim stolom koja, siguran sam, ispod bele majice ne nosi prslue.Kaem mu:

Piem priu za Politiku.Gledam ga s otvorenim iekivanjem. Je li to ona ista? pita me. Ne kaem. ta si uradio s onom?Ne znam tano na koju misli, ali odgovor bi svejedno bio isti. Bacio sam je kaem.Moj prijatelj nije iznenaen; ne pokazuje, hou da kaem, nikakvo

iznenaenje, ali ko zna ta se krije ispod ljudske koe? Kako se zove? pita. Ko? Tvoja pria.

Nisam iekivao takvo pitanje: da li u znati odgovor? U isto vremezapaam jedan sasvim mali pokret devojice za susednim stolom, pokretkoji mi kae: Znam da me gleda. Uoavam isto tako Adamovu jabuicuna grlu mog prijatelja, kao i niz dlaka koje su umakle otrici njegovogbrijaa. Ne smem ni da pomislim ta se dogaa s olujnim oblacima.

Pozovi je kae moj prijatelj. Voleo bih da je upoznam.Pogledam ga, i on uri da doda: Ako ti ne smeta, naravno.

Ne kaem ne smeta.Ostajem da sedim. Kako se zove? pita on. Smeak oluje kaem. Ne pria kae moj prijatelj. Nego ona. To je dobar naslov kaem i to je moj poslednji pokuaj.Moj prijatelj prua ruku preko stola i vlanim dlanom dotie moju

vlanu podlakticu. Dobro odgovaram i ustajem, ali ve sam osetio njegov dodir.


27/82

Ona ne pokazuje nikakvo iznenaenje, ak ni kada spustim lakat nanaslon njene stolice. Tako pognut, vidim sve: ili gotovo sve: mogprijatelja,njenu drugaricu, kutiju s cigaretama, pepeljaru s opucima, trag karmina naai, metalni poklopac, kesicu s bombonama. Oi su joj prozirne, bistre, i unjima vidim kako se moje lice, izoblieno kao u krivom ogledalu,

umnoeno u dva primerka, pojavljuje iz velike daljine i raste sve do samepovrine. A kada, trenutak kasnije, probije tu povrinu, poee da padakia. Okreem se i gledam mog prijatelja, i dok mu se mlazevi vode slivajuniz kosu, lice, vrat, on podie obe ruke prema meni. Znam taj pokret. Onznai: doi, ionako nema kuda da ode.


28/82

UMSKI PUT

Nisam htela da govorim o zidu, nikada ne bih govorila o jednomzidu, ali kada sam ula u tu sobu, a ta soba nije bila moja soba, sve to sammogla da vidim u oskudnoj svetlosti i iz nepovoljnog poloaja gorela je

samo jedna mala lampa i bletala, nesputana abaurom, pravo u moje oi bio je taj zid, u stvari: velika fotografija koja ga je u celosti prekrivala,fotografija nekakvog parka ili kakvog umskog puta, s brojnim stablimapokrivenim utim i zlatnoutim liem, to bi svakako trebalo da znai daje to slika jeseni, svakako jeseni, i premda je napolju bilo, ini mi se, leto,da, leto, i, iako se nigde nije videlo nebo, bila sam spremna da zakoraimpravo u drugo doba, da s poda koraknem na vekove kestenovog lia, nastazu koja bi me odvela tano tamo gde treba da stignem. Ali tada se onzakaljao, sasvim tiho, kao da se snebiva, i ja se okrenuh da ga vidim.


29/82


30/82

SUANJ

Kada se okrenem i pogledam je, moja e na izgleda tako mala, takositna, da mi doe da zaplaem. Moda je, naravno, u pitanju veliinaodee, moda ona ne ume da odabere pravi dezen, pravi kroj, moda ivi u

uverenju da je krupnija nego to doista jeste. Ali na ulici, u podnevnojvrevi, uvek strepim da u je izgubiti, ili nou, u krevetu, dok ona kliziizmeu mojih nogu, drim je za glavu, blago joj milujem ui, prestraen dae se zaturiti. Naravno, kada ja leim, a ona stoji, kada se ja uurim uokomitom uglu iza ormana, a ona se propne na prste, sve izgleda drukije.Gvirim kroz ake i napajam se njenom prividnom veliinom. Kako je lepa,mislim, kako je krupna i lepa ta ena! Onda ujem suanj, podiem glavu ikroz splet pauine i prljavtine vidim njeno lice iznad ruba ormana. Nalasam te, kae ona i smei se. A njeni sitni zubi negde duboko u meni postajusve vei.


31/82

IZ POETKA

Pogledaj me, ree ona, ali dok sam se okretao, video sam bezbrojstvari koje bih radije gledao nego nju: ram, muemu, peurku za arape. Time uopte ne slua, ree ona.

Ne, rekoh, jer to je bila istina, ali ko zna ta sam doista rekao.Prekrstila je ruke. Ne elim vie ovo da ponavljam, ree, ponoviu, u

stvari, jo jednom, i to je sve.ekala je.Je l jasno?Jeste, rekoh.Mu, ree ona lagano, mora da potuje svoju enu.Tano, rekoh.Lepota nije izvan nas, ree ona. Lepota je u nama.Kakve sad to ima veze, upitah, s muevima?Nasmeila se. Ne znam, ree. Ali lepo zvui, dodade.Rekoh neto drugo. Neto kao: u pravu si, sasvim si u pravu, ali ne

moemo ii protiv naih priroda, ne moemo meati stvari koje se, upravopo svojoj prirodi, ne mogu pomeati, jer ako izneverimo svoje bie,izneveriemo i lepotu, budui da je lepota u samom sreditu, u samoj

sutini, u sreditu sutine moglo bi se rei, pa samim tim, ako ni zbogega drugog, moramo da budemo obazrivi kako postupamo s reima, sdelima, sa sobom i s drugima, pogotovo s drugima, jer drugi su moda jodragoceniji od nas samih, njihove rei mogu da postoje nezavisno od nas, ami, moda, ne moemo bez njih, jer kada njih ne bi bilo, ko zna da li bibilo i nas, i. Boe, kako volim da govorim.

Da, ree ona.Nisam znao na ta se to odnosi.

Da, ponovi ona. Ponekad mora da bude to tii da bi bio toglasniji.

Sada je na mene bio red. Da, rekoh. Premda nisam bio siguran dasam je razumeo. Kada ima previe rei, ne stiem da stignem do svih.Sveze, na primer, preskaem, ali pridevi, i prilozi, to je ono to me koi.

ta misli, ree ona, da li da ponemo iz poetka?Ona voli da govori u zagonetkama. Ona voli da govori reenice na

koje se ne moe jednostruko odgovoriti.ta kae na to? ponovi ona.Da, rekoh, nadajui se da dobro odgovaram.


32/82


33/82

Pogledaj me, ree ona.Dok sam se okretao, ugledao sam mnoge stvari o kojima radije ne

bih govorio.Ti me uopte ne slua, ree ona.Ne, rekoh; ali pogledao sam je.

Zato me tako gleda? ree ona.Mu, rekoh lagano, mora da potuje svoju enu, je li tako?Ona ree da jeste.Udahnuh vazduh i pokuah da se saberem. Dugo sam se pripremao

za ovaj trenutak. Najzad rekoh: A ena?Ona pogladi muemu, taknu peurku, pogladi muemu. Kako to

misli? ree ona.Tako, rekoh, tako mislim, tako kao to sam rekao.Tako sam i mislila, ree ona.Sada sam mogao da ispustim vazduh i da ponovo ponem da diem.Ona je opet prekrstila ruke. Kao da e kia, ree.Jedan oblak nije dovoljan, odvratih, jedna lasta ne ini prolee.To znam, ree ona.Jedan ekser ne dri celu kuu, nastavih. Jedan cvet ne daje plod.

Jedna ptica ne predstavlja jato. Jedna noga obara stolicu. Jedna ruka manje

je od dve. Jedan konj moe da vozi samo eze. Jedna ena nije porodica.Jedan zub ne moe da grize. Jedno dete pita se ta ja radim ovde. Jedanpokret nije tranje. Jedna ena

To si ve rekao, prekinu me ona.Sada sam je sam pogledao. Nisam ekao da me pozove, nego sam je

sam pogledao. Dok sam se okretao, video sam mnoge stvari o kojima bih snekim voleo da porazgovaram. Kada sam je napokon ugledao, delovala jezastraeno. Ako dobro razumem ta zastraeno znai.

ta hoe? ree ona.Takva pitanja, sloena, bacaju me u oajanje. Hteo sam da ustanem,

da odem, ali nisam znao kako to da uradim, nisam znao kako to da jojkaem, nisam znao ni da li to hou, nisam znao ni da li hou da to neelim, nisam u stvari, znao ta ne znam, kao to nisam znao ni ta znam,kao to nisam znao kome bih, ako bih umeo, sve to rekao.

Ona se nasmeila. Ponekad ume lepo da se nasmei.Dobro, rekoh, moemo da ponemo iz poetka.


34/82

SVE PLOE ENGLBERTA HAMPERDINKA

Znam da mi nee poverovati, ree devojka, ali kada smo sami, onmi puta Englberta Hamperdinka.

Ne, ree devojka, Englberta Hamperdilnka! Ne mogu da verujem!

Da, ree devojka, ima sve njegove ploe i puta ih redom, povremenu objavljivanja.

Koliko je to ploa? upita devojka.Kako to misli? ree devojka.0, ree devojka, ne znam. Ima dosta, ali ne znam koliko. Zato?Onako, odgovori devojka. Pomislila je: Ako mi sada kae: U prvi

mah dolo mi je da povratim, ali sada, posle toliko meseci, gotovo da neprimeujem ta svira, mislim

U prvi mah, ree devojka, dolo mi je da povratim, ali sada, posletoliko meseci, gotovo da ne primeujem ta svira, mislim, sasvim jesvejedno ta slua ako stvarno ne slua to to svira, u tom sluaju nemanikakve razlike izmeu Englberta Hamperdinka i nju vejva, je li tako?

Da, ree devojka, tako je. Pomislila je: Ako mi sada kae: Meutim,ini mi se

Meutim, ree devojka, ini mi se da u svemu tome, u tome to puta

samo Englberta Hamperdinka, postoji neto vie, suptilnije, neki gotovotajni proraun. Zna li kako sam to utvrdila?Ne znam, ree devojka.Nije u pitanju samo raspored pesama, ree devojka, nego i raspored

poteza. On svaku pesmu proprati istovetnim potezima, razume ta hou dakaem?

Ne razumem, ree devojka. Pomislila je: Ako mi sada kae: Kako nerazume? On

Kako ne razume? ree devojka. On ne ponavlja samo redosledpesama, nego i redosled svojih postupaka. Svaki put kada sam kod njega,mi sluamo jedne iste pesme, ali i provodimo jedno isto vee. Nita se nemenja. On je uvek jednako obuen, uvek u istom trenutku, uz odreenupesmu, donosi pie, uz odreenu pesmu govori odreene stvari, uzodreenu pesmu se svlai.

A ti? upita devojka.

ta? ree devo jaka.Da li si uvek jednako obuena? upita devojka.


35/82

Ne, ree devojka, zamisli to. Naravno, tek kada sam trei put dola,poela sam da shvatam obrazac. Drugi put sam bila odvie uzbuena, iliprestraena, da bih uvidela o emu se radi, ali trei put, trei put ve samznala, ali ipak nisam znala ta da radim u vezi s odeom, pa sam etvrti putdola isto odevena kao prvi put, ali izgleda da to njemu ipaknita ne znai,

tako da peti put ve vie nisam znala u emu sam bila drugi put, a esti putsam dola sasvim drugaija, nikada nisam bila tako obuena, ali on nijenita rekao.

Moda, ree devojka, moda mu uopte nije vano ko dolazi.Pomislila je: Ako mi sada kae: Ne, ne verujem

Ne, ree devojka, ne verujem da je u pitanju bilo koja devojka.Misli li, ree devojka, da s drugim devojkama nije isti takav?Ja sam mu prva devojka, ree devojka. Pre mene nije imao nijednu

drugu.Ko ti je to rekao? upita devojka. Pomislila je: Ako mi sada kae: On

On, ree devojka. Ko bi mi rekao?I ti mu veruje? ree devojka.A ti mu ne bi verovala? odgovori devojka.Ne znam, ree devojka, zavisi. Pomislila je: Ako mi sada kae:

Od ega? upita devojka.Ne znam, ree devojka. Morala bih da budem s njim da bih to znala.To se zna, to se ne pita.

Ja ga nisam pitala, ree devojka, sam mi je rekao.Da, ree devojka, tako sam i mislila.Zar je to loe? upita devojka.Ne znam, ree devojka. Zavisi, ali ne znam od ega. Pomislila je:Ja sam, zna, ree devojka, htela to da promenim, ali to nije lako.

Nije lako kada vidi da neko s tolikom posveenou radi neke stvari, i tisada treba da mu kae da nije tako, i da stvari ne izgledaju onako kako onmisli da izgledaju, ve nekako drugaije, a ni ti ne zna kako doistaizgledaju. Da li zna?

0, ne, ree devojka, to niko ne zna.Ali treba da vidi izrazna njegovom licu, ree devojka, treba da vidi

njegovo celo lice! Kada bi to videla, ne bi mogla tek tako da predlae dasve izmenim.

Nisam to ni predloila, ree devojka.Kada bi se samo jedna stvar promenila, ree devojka, sve bi se

promenilo. Moda ni on vie ne bi bio on.


36/82

Da, ree devojka, u pravu si. Pomislila je:I ne samo to, ree devojka, ne samo to.. Ako bi se sve to desilo,

moda nija ne bih vie bilaja. Razume?Ne razumem, ree devojka.Kako ne razume? upita devojka.

Jednostavno ne razumem, ree devojka.Svejedno, ree devojka,ja ne bih bilaja, to je sve.


37/82

SNEG

U redu je, kaem, gotovo je, moe da pogleda, ali ona i dalje krijelice, okrenuta je, u stvari, prema zidu, i jedino mi preputa one meke maljena stranjoj strani vrata na koje ponekad, ne uvek, volim da pritisnem

usne.U redu je, kaem ponovo, i sada je moj glas neto jai, vri, iako

ga nisam povisio, samo sam mu dodao malo boje, one boje koju bi onatrebalo da prepozna ukoliko me prethodno nije ula, ili ako je zadremala.Lako se zadrema u ovom stanu, u ova sparna popodneva.

U redu je, kaem opet, ali ovog puta apuem, jer ako je ipakzaspala, ako je malopre utonula u san, onda sigurno ne bi elela da jeprobudim. Njen san je lak, ona esto pria u snu, dva ili tri puta je ustajalausred noi i ila u kupatilo zatvorenih oiju.

U redu je, kaem, ali ovog puta u sebi, u redu je, moe da pogleda.Jednog dana u se spakovati, staviu sve to imam u kofer, odabrau

ono najnunije, bez ega ne mogu, stae sve to u jednu torbu, u torbu srukama, dve koulje, neto vea, jo jedne paintalone, etkica, aparat zabrijanje, olovka, sveska, ealj, penkalo, i otii u, s tom torbom, mada niranac nije lo, u planine, na neko jezero. Ako poelim da budem zemlja,

tamo u biti zemlja; ako poelim da budem vazduh, biu vazduh; ako voda,voda; ako sneg, sneg. U tome je stvar: volim sneg.


38/82

NEGDE ISPOD MOJIH NOGU

Koliko god pokuavala, ma koliko se trudila, nikada ne pronalazimnain da stvarima dam novo znaenje, da utvrenu kretnju nainimtajanstveno novom. Klju u bravi je klju u bravi. Svetlost koja se

pravougaono iri predsobljem dok otvaram ulazna vrata jeste svetlost kojadolazi sa stepenita. Senka u uglu, od koje sam nekad tmula od straha,samo je iviluk. Odblesak u prolazu nije sjaj neijeg oka, nego tup odrazogledala. Zatvaram vrata i sve postaje tie nego ranije. ujem kakozvukovi propadaju u dubinu prostora, negde ispod mojih nogu. Kadapodignem ruku da upalim svetio, veliki starinski luster u kojem veinasijalica ne svetli, zauu njegov glas. Rei e mi da ne palim svetio. Skinimantil, rei e. Skinuu ga. Okreni se. Okrenuu se. Poi polako premameni. Poi u. Dosta, rei e, tu stani. Stau, i u udubljenju polumraka, akotako mogu da kaem, videu gui mrak. To je on, lei na boku, die bezuma. desni dlan mu je ispod desnog obraza, leva ruka iza lea. Da li jestar, ili je moda mlad? ta hoe od mene? Ne znam njegovo ime, ne znamko je, ne znam ta radi, da li uopte radi. Jednom sam ga samo pitala kakose zove, hoe li mi bar rei kako se zove, a on je odgovorio: Zovi meIsmail, zovi me Vladimir, zovi me kako god hoe.


39/82


40/82

TA TO DOKAZUJE?

Nekoliko puta nedeljno tri ili etiri, ne vie, ali ne ni manje saginjem se, polako, i zavirujem ispod kreveta. Polako je, u ovom sluaju,zgodna re, ali nedovoljna da izrazi nain na koji se saginjem, s tim to je

nain, u smislu koji ja imam na umu, odrednica za vreme koje mi jepotrebno da se, tri ili etiri puta nedeljno, sagnem i zavirim ispod kreveta.Poslednji put, na primer, poeo sam da se saginjem pre podne, moda jebilo oko jedanaest, ne, bilo je oko deset, u svakom sluaju: izmeu deset ijedanaest, a zavirio sam ispod kreveta oko pet po podne. U pet po podnesenk.e vie nisu otre, i ako se zna da je moj jedini prozor, u stvari,prozori na kosini krova, uvek se zaudim kada vidim koliko se vidi tamogde, po svemu sudei, ne bi trebalo nita, ili gotovo nita, da se vidi.Uspravljanje, naravno, uspravljanje ide mnogo bre. To je kretnja od kojemnogo ne oekujem, razlika koja me ne uzbuuje. Moda me je nekaduzbuivala, ali danas, ovih dana, poslednjih nedelja, uspravljanje jenepobitna injenica, nunost koja nita ne menja. Meutim, saginjanje, tajmetaforian silazak iz viih, ako tako mogu da kaem, u nie sfere,saginjanje je proces neprekidnog uenja, neprekidne zauenosti predbogatstvom svemira, i zapanjenosti, svakako, pred ogranienostima

ljudskog bia. Jer dok se linija pogleda, katkad drhtavo a katkad postojano,sputa od naprsline gde se dve grede spajaju, preko obrisa tapeta, to drugitvrde, a ne ja, ja ne verujem da su ovde ikada postojale tapete, do rubaprekrivaa, na primer, ili preko, bolje je rei: kroz, dakle, kroz one velikepraznine, koje mogu da budu iznad kreveta, pored njega ili bilo gde, shvatase (opet govorim o sebi kao da me nema, a ima me, ima) da je ovekodabrao najsiromaniju od svih egzistencija, onu koja rauna na krutost,nepromenljivost i veliinu svih stvari. Meutim, kada su me jednom

prilikom upitali zato se uopte saginjem, nisam znao ta da kaem. Netosam rekao, ali to su uglavnom bile rei. A ta dole vidite? Pre svega, sanke.Zar senki nema i gore, zar ih nema posvuda? Zar ih ima? Ima ih. I ta sad,zar sad ja treba neto da upitam? Razgovarali smo dok sam se saginjao,dok sam se sputao, ako tako mogu da kaem, u te nesluene dubine, inisam mogao dobro da se usredsredim na razgovor. Sluao sam samojednim uvom, drugim odavno ne ujem, levim ili desnim, jednim od ta dva

u svakom sluaju, i rei su mi izmicale, rei mi odavno izmiu. Ali kadasam se uspravio, oni su jo uvek bili dole. ta tu radite? zgranuto samupitao. Oni su gledali kako stojim onako visok i lep, tu re nisam odavno


41/82

upotrebio, moda sam je pogreno zamislio, ali bilo kako bilo, a najbolje jeda bude onako kako jeste, oni su se iznenadili. A ta vi tu radite? upitali sume. Uspravio sam se, rekao sam im da sam se uspravio. To znamo, reklisu, ali kada? Kada ta? Kada ste se uspravili, kad pre ste se uspravili, reklisu, kada se mi, evo, jo saginjemo? Zanimljivo pitanje, morao sam da

razmislim. Nemojte razmiljati, rekli su, odmah nam odgovorite. Ako namne odgovorite, rekli su, naduriemo se. ta je to naduriti se, pitao sam. Onisu se zgledali, da nisam bio u sobi, verovatno bi poeli da se doaptavaju.Dobro, rekli su, neemo se naduriti, ali morate da nam odgovorite, nemoete nas ostaviti ovako, dole. Hoete da se ponovo sagnem? Hoemo.Koliko je sati?

Tri, rekoe. Da li znate, rekao sam, da li znate koliko moje saginjanjemoe da potraje? Znamo. I? Pourite, pourite, rekoe. Pourio sam, alinegde na pola puta, vie pred pola puta nego posle, pre ranije nego kasnije,video sam pukotinu koju nisam nikada ranije video. Rascvetavala se izjedne od ploica, premda neki misle da su to tapete, rascvetavala se u snoppipaka, a svaki pipak je cvetao za sebe, a od svih tih malih pipaka, od svihtih pipia, tri su cvetala i dalje, a na jednom od tih sasvim sitnih pipia,toliko sitnih da za njih nije vie postojalo ime, video sam pupoljak, malipupoljak, koji je obeavao nova rascvetavanja. Pomislio sam da se

okrenem, da im skrenem panju na objekat moje panje, ali ta da imkaem, mislim: kako da im kaem neto to nema ime, kako da im kaemneto to zvanino ne postoji? Da im kaem: pupoljak pipaka pun? S drugestrane, morao sam da urim, ekali su me, obeao sam, produio sam,spustio se. Zavirio sam ispod kreveta i osvrnuo se. Oni su bili ustali. tasad? Nismo mogli da vas ekamo, rekli su. Zato? Pa, pogledajte koliko jesati! Koliko je? Pola sedam. Pola sedam? Ja sam vas upozorio, rekao sam.Znamo, rekli su, ali zadrali ste se. Vie nego to ste se nadali? Vie.

Koliko vie? Znatno vie. I ta sad? Nita, slegli su ramenima. Nekako smosvi u isto vreme pogledali u moj prozori. Jo se nije smrklo. Moda,moda ako bih se jo jednom sagnuo, ako bih sada ustao i odmah poeo dase saginjem, moda bih mogao da zavirim pre nego to se sve senkeizjednae. Ne, varam se, ne bih stigao pre mraka, premda i u jedinstvumraka postoji neujednaenost, to treba znati, to svako ne zna. U tomsluaju, rekao sam, ovo je kraj dana. ta to dokazuje? pitali su. ta to znaidokazivati, odgovorio sam. Oni su se zgledali, da nisam bio u sobi,verovatno bi poeli da se doaptavaju, ne bih se iznenadio kada bih otkrioda su doneli enciklopediju. Dokazivati, rekli su, znai potvrditi istinu. Ala? pitao sam. Ponovo su se zgledali, i da nisam bio u sobi, ko zna, moda


42/82

bi zvali jo nekoga. I la, rekli su. Onda je svejedno koje je koje, rekaosam, vano je dokazati. S tim su se sloili. Ali kraj dana, rekao sam, nemoe biti kraj noi. I s tim su se sloili. ta to dokazuje? pitao sam. Opetsu se zgledali. Onda su me pogledali. Moramo da idemo, rekli su. Nita jatu ne mogu da uinim, ako neko eli da ode, on e otii, ako neko ne eli

da ode, on nee otii, ako neko eli da ostane, on e ostati, ako neko ne elida ne ostane, ta e taj uraditi? to se njih tie, oni su otili. Pogledao samgore, pogledao sam dole. Umoran sam. Dva puta sam ve zavirivao ispodkreveta, nisam, praktino govorei, imao ni asa odmora, otkrio sam tolikonovih stvari, i to se tie mog zida, i to se tie ustrojstva svemira, i to setie meuljudskih odnosa, i to se tie novih rei, nauio sam nekolikonovih rei, spoznao sam kako se pukotine rasploavaju, ili rascvetavaju, alito je sigurno jedno isto, sve u svemu: naporan dan. Ako je jo uvek dan.Ne, no je. Nou, koliko se seam, nou jo nisam zavirivao ispod kreveta.Umoran sam, to ne treba ponavljati, ali zato strepim, odakle mi ta re? dane bih stigao, i ako ponem, sada ili ubrzo, da se saginjem, verovatno nebih stigao pre zore, a u zoru senke su tupe, i kratko traju, i moda upravo uonom asu kada bih preao donji rub kreveta, moda bi upravo u tom asusve senke iezle, i ja se zatekao pred prazninom o kojoj nisam hteo dagovorim, to me podsea na obeanje koje sam davno dao, majci ili ocu ili

mlaoj sestri, da u staviti zavesu na prozori, gustu zavesu od debelogplatna, od neprozirnog platna, ili s rupicama, premda bi i obian papir,samo kada bih imao nekoliko listova papira, bio dovoljan, sasvimdovoljan. Nikada ja nisam bio onaj u koga se moe imati dovoljnopoverenja.


43/82

TA TRAVA OSEA?

Ako se sagnem dovoljno nisko, mogu da razumem bol koji travaosea kada stanem na nju.

Pokuavam to da objasnim mojoj eni.

Ona mi kae: Neke stvari o tebi, neke stvari, nisam uspela dashvatim, ali nisam izgubila nadu da u ih jednom ipak shvatiti, ali to se tetrave tie, ne, to nikada neu shvatiti. Kako neko kao ti, pita me ona, kakoneko kao ti uopte moe da misli da trava osea?

Dakle, to se toga tie, ona je kao ona ena u jednoj prii DavidaAlbaharija, samo to ta ena nije mogla da shvati njegovu ljubav premacrncima, odnosno, ona je mislila da je on peder, a on je samo pokuavao damisli na drugi nain.

Drugim reima, ja mislim na drugi nain. To je ono to moja ena nemoe da shvati.

Ipak je pitam: Kako to misli neko kao ja? Kakav sam to ja?Mrzi me, kae ona, mrzi me da govorim o tome. Mrzi me da otvaram

usta, mrzi me da ih posle zatvaram, toliko puta smo priali o tome.Ja ne poputam: Kako moe da zna, kaem, o emu govorim? Kada

si se ti toliko sagnula? Kada si ti videla vlati trave?

Ona se okree, prvi put me gleda pravo u oi, jo uvek ima one istepunake usne koje me teraju da mislim na sasvim odreenu stvar, nikadanisam uspeo da ne mislim na to kada bih joj video usne, i dok ja mislim nato, ona kae: Ti toliko veruje u rei da mi je muka. Gotovo mi doe dapovraam dok te sluam.

To su teke optube i voleo bih da imam malo vremena zarazmiljanje, ali ako sada prestanem, ona e zaspati, sigurno e zaspati, ita onda ja da radim?

To su teke optube, kaem, i voleo bih Ona me prekida: Ne odugovlai kao kakva pizda, nego odmah

odgovaraj, ako ima ta da odgovori.Ti grei, kaem,ja sam postavio pitanje. Ti treba da odgovori.Ovo niemu ne vodi, kae ona i podie ruku da povue gajtan od

lampe iznad kreveta.Ona, dakle, podie ruku, i za njom, ispod pokrivaa, izmili jedna

dojka, ali istog asa zavlada mrak, i ja vie ne znam gde se nalazim.Zato uti? pita ona.Pa malo kasnije: Zato uti?


44/82

Onda prua ruku: Jesi li se naljutio?Ali ja sam ve daleko odmakao. Vidim, dodue, njenu ruku iza sebe,

ali to me ne brine. ak ni lak dodir, ni to me ne bi zabrinulo. Dovoljno samstar da brinem o sebi, ako je to posredi. A ako nije? O, ako je to ve reeno,onda ne znam zbog ega bi trebalo da gubimo vreme na dalja

objanjavanja? Zovite me Nenad, i ja u doi. Zovite me Predrag, ja u seodazvati. Zovite me Smilja, i ja u pritrati. Izvrsno se prilagoavam.Spreman sam ak i na ustupke, ako su ustupci potrebni. Da li su ustupcipotrebni? Ne, nisu. Draga, kaem sa strahovitim zakanjenjem. Njenobrujavo disanje ujem kao um one pomodne stolice na koju sam samojednom seo. ekam jo malo. ekam, ne pokuavam da je traim, ne znamni s koje strane da je traim. Draga, kaem jo jednom. Neko je ustao s onepomodne stolice i ekaonica je sada sigurno prazna. Ako ne znate gde seneko nalazi, onda je najbolje da se pretvarate da znate, i ja kaem ravno umrak iznad mene: U pravu si, ja verujem u rei.


45/82

ZGNJEEN NABOR

Kada me je jue posetila, rekao sam joj: Loe mi je, jako mi je loe,nemojte, molim vas, vie da dolazite.

Ona je zastala, nije mi bila sasvim prila i zastala je u pola koraka, i

gotovo sam mogao da vidim kako joj listovi drhte u naprezanju da odreravnoteu.

Onda se okrenula. Bluza joj se otpozadi ma lo izvukla, i taj zgnjeennabor podizao se prema meni kao spokojan kaiprst.

Vratite se, rekoh iznenada, molim vas, vratite se.Ne, ree ona ne osvrui se, ne moete se tako ponaati s ljudima. Ne

moete jednog asa nekog da mrzite, a drugog da ga volite. Naravno, ja netraim od vas ni mrnju ni ljubav, ali postoje odreeni naini na koje jednaljudska jedinka opti s drugom. Od sada, od sada nadalje, molim vas da mise obraate samo u sluaju krajnje nude, i to ne recima. Bie dovoljno dapodignete ruku, ili da trepnete, ili da pomerite none prste. Ne morate dagovorite. Ja tano znam ta vam je sve potrebno, i moi u u svakomtrenutku da prepoznam vau potrebu.

A ako pogreite? rekoh.Ponovo mi je pokazala lice. Ja nikada ne greim, rekla je, upamtite

to.


46/82


47/82

KOAN OD PRIE

Ako podignem ruku, ree on, kuda e moja ruka otii?


48/82

ZEJE OI

Ne govori mi o zejim oima, kae ona rano ujutru. Ne zanima me.O emu eli da govorim? pitam.Ni o emu, kae ona, uti.

Ne plai se tiine? pitam.Ne.Jesi li sigurna?Da.U tom sluaju, kaem, utau.


49/82

PETER HANDKE

On kae: Ja se zovem Handke, Peter Handke. Delom sam, po majci,Slovenac; moj otac u ovom sluaju nije vaan. Volim stvari, volimpredmete same po sebi, onakve kakvi su. Znam da neto postoji iza njih, i

znam da jo nisam uspeo da se tome sasvim pribliim. Smetaju mi rei.Jednom sam ve rekao, i to kada sam pisao o Donu Lenonu, kako su reismene, kako je njegova prednost u tome to, dok smilja nekakav song, nemisli u reima ve u imitacijama rei: tatitidatadudua, tatitida. Ako bih tisada rekao da smo mi robovi rei, odgovorila bi mi da su to samo moje:paranoje, postavila bi mi ono zavrno pitanje zato uopte pie? nakoje nikada neu moi da ti odgovorim. Ali nije stvar u tome, jer ja bih istotako mogao tebe da priupitam zato ne pie, i da te, isto tako, ostavim bez:odgovora, ali ja to ne inim. Ja sam svestan uzaludnosti mojih pokuaja, ineu preterati ako kaem da je svaka moja knjiga zapis novog neuspeha.Kada sam drugoj jednoj devojci, dok sam putovao po Americi, kada samnjoj rekao da bih voleo da mogu da ne mislim u reima, da bih voleo damogu da piem onaiko kako mislim, ona me je pitala da li sam nekadtripovao. Trip je samo re, rekao sam. Ali tripuje se bez rei, odgovorila je.Ispriao sam i njoj ono o Donu Lenonu, ali njoj se vie dopadala Grejs

Slik. Ako su nam ukusi razliiti, pitao sam je, da li nam se i rei razlikuju?Istog asa me je ostavila. Bili smo na nekoj velikoj zabavi, i ona jejednostavno prila prvom oveku do sebe. Ja sam izaao na terasu izagledao se u svetlosti grada. Prosuo sam viski u up s filadendronom, ipomislio na koji nain e koren javiti listovima: Veeras pijemo viski. Ilepo sam video taj jezik koji u obliku molekula savreno prenosi svakismisao. Vratio sam se u sobu. Ona devojka je ve bila s drugimmukarcem, s treim, u stvari, jer prvi sam bio ja, i nije postojao niko kome

bih mogao da prepriam to to sam upravo doznao. Proao sam kroz celuprostoriju, sve do ugla u kojem je stajalo ozvuenje, pronaao u gomiliploa dupli Beli album Bitlsa, i pustio pesmu Revolucija. Eto im,pomislio sam, eto molekula koji e im tano saoptiti kako se oseam.Onda sam otiao.

A ona kae: Handke je li ti to ime ili prezime?


50/82

VODA KAO PRIRODAN ELEMENT

Jue sam celo prepodne razmiljao o tome kako bi bilo iveti ispodvode, a danas me moja ena pita da li bih voleo da budem ptica.

Ne, kaem, moj element je voda. U vazduhu bih bio nesrean.

Drugim recima, kae moja ena, radije bi bio som nego orao.Ona to nije rekla tako brzo kao to ste vi proitali. Svaka njena re

traje mnogo due.Najlake je, kaem, izmiljati imena ljudima; kudikamo je tee

shvatiti ono pravo ime, jedino koje imaju.Uvek skree razgovor, kae moja ena, filozofira i majmunie se.

Odgovaraj na moja pitanja.ta si me pitala? pitam.Ti si lud, kae moja ena.Da li ti uopte zna kako se ja zovem? pitam je.Samo ludak moe tako neto da pita, kae ona, samo ludak.To nije odgovor na moje pitanje.Nisi ni ti odgovorio na moje.ta si me pitala? pitam.Ona ne odgovara odmah. Potom kae: Umorna sam, pusti me da

spavam.Zovem se Predrag, kaem. Upamti to: zovem se Predrag.Preti mi? pita ona.Ne, kaem, ne pretim ti, samo ti govorim ono to je ve odavno

trebalo da zna.Ona osea daljinu s koje dolaze moje rei.A ja se zovem Ljiljana, kae napokon.Ovog puta to nita ne menja. Mogla je da kae da se zove Elizabeta,

ni to ne bi nita promenilo.Ne eli vie sa mnom da razgovara, kae ona.Je li to pitanje, pitam, ili odgovor?Ti me vie ne voli, kae ona bre nego to je bilo ta rekla. Reci mi:

vie me ne voli, je li tako?Kaem joj: Ustau, ustau i otii u. To je pretnja.Ako ode, kae ona, ja u se ubiti.

Zaboravio sam da napomenem da se sve ovo dogaa u mraku, umrklom mraku. Prozori su zatvoreni, roletne sputene, zavese navuene.Napolju je, pretpostavljam, no.


51/82

To nee nita promeniti, kaem.Videe, uzvraa ona.Saekam malo, pa je onda pitam: Kako si rekla da se zove?Predrag, kae ona. A ti?Vesna, kaem.

Vesna je lepo ime.Jeste, kaem.Ona eka.I Predrag je lepo ime, kaem.Hvala ti, odgovara ona.Ni Jovan nije loe, dodajem.Zovi me Jovan, kae ona, ne smeta mi.Oklevam, ali je onda ipak pozovem: Jovane!Ona uti.Jovane, kaem opet.Ona ne odgovara.ujem tih um, ali ne znam odakle dolazi.Jovane, kaem, ako mi smesta ne odgovori, ubiu se.To nita nee promeniti, kae ona.Odjednom znam ta treba da uradim. Videe, kaem, videe da li

se nita nee promeniti. I ustajem.Vesna, kae ona, ta to radi?Ne odgovaram. Gazim oprezno kroz mrak, kao kroz itko blato.Vesna, ponavlja ona i lepo ujem kako joj se glas puni strepnjom, ti

ne eli da uini nita glupo, je li tako, Vesna?Odavno nisam prolazio ovim delom sobe, ali prepoznajem put.Vesna, kae ona jo jednom. Glas joj se lomi ve na slovu s.Prvo vrhovima prstiju, potom oelim dlanom napipavam zid, onda

dotiem ragastov, pronalazim glatkou bakelita, pritiskam prekida.Sada jo samo da se okrenem.


52/82

TREA PRIA

Znam nekoliko jednostavnih pria o mojoj eni. Prva je o tome kakose, pre nego to je mene upoznala, zabavljala s naim venanim kumom, ikako je onda mene upoznala i zavolela, i kako je on jednom prisustvovao

naoj svai, koju je ona prekinula tako to je otila, a on mi je ondaispriao kako je ona sebina i kako je uvek skidala pokriva s njega kadasu spavali zajedno u njegovoj sobi. U to vreme on je stanovao kaopodstanar negde na Dorolu.

To je prva pria.Druga pria je jo jednostavnija. Jednom se, usred zime, okliznula,

pala, udarila glavom o ivinjak, i od tada, kae, im zahladni, nju probadau vratu.

Trea pria dogaa se u naoj dnevnoj sobi, uvee, odnosno onihveeri kada nas posete njene neudate prijateljice.

Dok one razgovaraju, zveckaju aama i oljicama, ja sedim na rubustolice i sve ih redom posmatram. Kada mi se neka od njih nasmei,uzvratim joj osmeh. Kada mi neka klimne glavom u znak razumevanja ilipotvrivanja, i ja klimnem njoj. Kada mi neka namigne to se, u stvari,dogodilo samo jednom onda ne znam ta da radim. Ako se nita od toga

ne dogaa, polako okreem glavu od jedne do druge, i kada doem doposlednje, poinjem iz poetka.Moja ena, za to vreme, ne prestaje da govori. Ona svojim

drugaricama sve pria: i ta misli o ivotu, i ta misli o smrti, i kako joj jesa mnom, i kako bi joj bilo bez mene.

To je, u stvari, trea pria.Kada njega ne bi bilo, kae ona i mahne rukom u mom pravcu, ivot

bi mi se zavrteo kao ringipil.

Re ringipil za mene je uzvik upozorenja. Posle nje, naime, neka odnjenih prijateljica se okree i klima mi glavom. I ja klimnem njoj, iuzvraam osmeh ukoliko se i ona meni osmehnula.

Ila bih ulicom, nastavlja moja ena, Nita ne bih gledala, kae, a svebih videla. To je, dodaje ona, prava sloboda.

Slaem se. Slaem se, ali nemam vremena to da kaem, jer izmeuslobode i njene sleee rei gotovo nita ne ostaje.

Dodue (ujem je ve kako govori), sloboda je relativna. S njim ilibez njega, kae ona, kakva je razlika?


53/82

Posle razlike ponovo postajem oprezan. Jednom me je, naime,odmah posle razlike jedna njena prijateljica toliko zagledala da sam moraoda ustanem. Prihvatio sam se za naslon stolice i rekao neto kao: jako samumoran, kasno je, morao bih da legnem. Prijateljica je trepnula, nasmeilase i rukom popravila kovrde. Ne uspevi na sve to da uzvratim u isti mah

da trepem, smeim se i popravljam kosu poeo sam da plaem.Zbog toga me razlika ini opreznim.Kakva je razlika? pita jedna njena prijateljica.Neka ti on kae, kae moja ena.Sada me sve gledaju, a ja, budui da ne mogu sve da ih vidim

odjednom, ne gledam ni u koga.I, kae ona ista prijateljica, hoe li nam rei kakva je razlika?Dobro sam nauio ta treba da kaem. Nikakva, kaem.italac bi ovde oekivao smeh. One se, meutim, ne smeju.Eto, kae moja ena, ako on misli tako, ta je meni preostalo?Pre nego to njene prijateljice progovore, ja se oglaavam: Sloboda je

ipakfilozofsko pitanje, kaem.To nisu oekivale. Ponovo sve redom pilje u mene, iako nijedna nije

svesna da smo dostigli kulminaciju tree prie.Kako to misli? kae jedna od njih. Ona mi se ve jednom obratila,

odavno, ali joj nikada nisam odgovorio. Sada je vreme da joj odgovorim.Sloboda je neto to je dato, kaem i trudim se da mi glas budemiran. Ona nije u oveku, nastavljam, ve izvan njega. Ako eli da budeslobodan, ovek mora da prodre u slobodu, ali, da bi to uinio on moraprvo da se odrekne samog sebe. Tek kada svoje sopstvo ostavi iza sebe,kada zakorai iz sebe, ovek moe da stupi u slobodu. Slobodan ovek,ushieno govorim, mora prvo da izgubi sva svoja svojstva, mora dazaboravi ko je i ta je, mora da bude triko i svako. Ako zna svoje ime, nisi

slobodan. Ako zna bilo ije ime, takoe nisi slobodan. U stvari, kaem inapravim malu pauzu da bih udahnuo vazduh, ako zna bilo koju re, bilokoje slovo, jo uvek si zatoen u samom sebi.

Po tebi, kae jedna od njenih prijateljica, morali bismo stalno dautimo, je li tako?

Nita nisu razumele. Satima bih mogao da im priam, a one opet nebi nita razumele.

u tanje je takoe re, kaem napokon.A tiina? pita prijateljica.Ako ovako nastavimo, neemo nikada zavriti.


54/82

Tiina je beznae, kae jedna prijateljica, nita vie, a glas joj pri tompodrhtava.

Moram, oigledno, da preuzmem stvar u svoje ruke, da zategnemkonce prie. Kaem: Postaviu vam samo jedno pitanje. Ako uspete daodgovorite, sve e vam biti jasno.

A ako ne odgovorimo? kau one.Nemam vremena za upadice. Pitam: Koja od vas je moja ena?Kada ponu da se zgledaju, pribliavamo se kraju tree prie. Jedna

odmah ustaje i kae da mora da poe, kasno je. Druga prilazi i dotie minadlanicu: prsti su joj hladni. Trea gleda u vrh svojih mokasina. Drugaima zamiljen izgled. Jedna mi okree lea. Jedna govori, ali apatom, i neznam kome se obraa. Druga kae da je sve onako kako je moralo biti.Njen kaput je plav. Trea nastoji da se vidi u svojoj pudrijeri, i sasvim jejasno da oblizuje usne.

Pria se zavrava kada vie nema nikoga.Moja ena mi prilazi, ne, moja ena prolazi pored mene i odlazi do

prozora. Ona kae: Kada pomislim na sve naine na koje je ivot mogaodrugaije da se odigra ...

Neke od njih, kaem, lako je zamisliti. Neke, na alost, nije.Nadam se, kae moja ena, da ovaj nisam ja zamislila.

Ako rei ne pomau u prii, kako e onda pomoi tamo gde prienema?I zato kaem: Ne brini, nisi. Ja sam.


55/82


56/82

SVETISLAV BASARA INTERVJUIE SEMJUELABEKETA ZA TREI PROGRAM RADIO-BEOGRADA

(Fragment)

S. B.: ... i tada pomislim, dok otvaram oi i vidim samo sivilo, jerspavam na leima, nepokretan, kao mrtvac, da su i rei takve, da je govorbezoblije, i da nita ne moemo uiniti da ih pravilno razlikujemo, daznamo koja je koja. Kasnije, kada obriem krmelje, ugledam prozorski rami doznajem da sam pogreio, jer ako postoji dati okvir, sve se u njega lakouklapa.

S. B.: Meni se dogodilo neto slino. Doao sam kui, uao u sobu ne

palei svetlost, i tako, u mraku, nisam uspeo da naem krevet. Zaspao samstojei, naslonjen na zid.S. B.: I ja sam nekada verovao u snove. (Pauza)S.B.: Jeste li ikada videli kiu?S.B.: Molim?S. B.: Jeste li ikada videli kiu?(Pauza)S.B.: Nisam oekivao tako teka pitanja. (Pauza)

Ne, nisam je nikada video. U stvari (Pauza)Moda jednom, nisam siguran, moda jednom ...(Pauza)Tada sam, naravno, bio znatno mlai. (Pauza)Ili stariji?(Pauza)U svakom sluaju, kosa mi je bila gua.(Pauza)Znatno gua.(Pauza)Ne seam se.(Pauza)Ne mogu da se setim.(Pauza)Jer te noi, kada sam doao do kraja mola, a duvao je nekakav uasan

vetar, koji nikada neu zaboraviti, sve sam video, ili gotovo sve, ako se umraku moe videti, moe se, i znao sam kako to treba da izgleda, u oblikumonologa, ak i kada lii na dijalog, uvek izmeu tiine i tmine, tmine i


57/82

tiine, sve dok u mom seanju ne ostane vie nijedno neposeeno mesto,dok sav ne budem svoje delo.

(Pauza)Neki misle da sam dobar ovek.(Pauza)

Ne svi.(Pauza)Ne svi. (Poinje da plae.)(Pauza)Uspeo sam samo da zabrljam tiinu. Nita vie. (I dalje plae.)Ovaj deo moraemo da izbriemo, ovo nije za radio. (Brie nos.)(Pauza)Ja sam praznina.(Pauza)Ja sam praznin[Kraj trake]


58/82

ODSTUPNICA

Naravno, nikad mu nisam rekla sve to znam, uvek sam netozadravala za sebe, uvek sam pomiljala: To mi je odstupnica, ne zna sekad moe zatrebati. On se jedne veeri vratio kasnije nego obino, ula

sam kako brie noge, stalno je brisao noge, bez obzira na godinje doba,mislim, bez obzira na to da li je napolju vlano ili suvo, uvek se netohvatalo za onove, i kada ih je obrisao, spustio je ruku na kvaku i takoostao. ekala sam, reena da ga gledam pravo u oi dok bude ulazio, ali onnije ulazio. Skrenula sam pogled na kvaku, pomislila sam: Sigurno sezagledao u neto, premda nisam znala ta bi mogao da gleda u onommranom hodniku, ili je moda neko naiao, ali da je neko naiao, onda bihula rei, obino se uju rei kada ljudi razgovaraju a ja nisam nita ula.Onda sam pomislila neto to je uasno smeno. Pomislila sam: S nekim seljubi. Nisam mogla da pretpostavim s kim bi se ljubio na mranomstepenitu, ali sam zato mogla da zamislim s koliko panje, dok se ljubi,nastoji da ne pritisne kvaku, da se ne oda da je tu, i pitala sam se da li jeuopte mogue ljubiti se dok se okree klju u bravi. Onda sam zaulakako ponovo brie noge, to je znailo da je napolju potop ili sua, to sudve krajnosti koje zahtevaju dva brisanja, i videla kako se kvaka sputa,

lagano, jednom, pa drugi put, i selila se da sam zakljuala, odnosno danisam otkljuavala posle tuiranja, jer uvek zakljuavam vrata kadaodlazim u kupatilo. To je jo jedna predostronost za koju se nikad ne znakad moe zatrebati. Ustala sam, a kvaka se tada ponovo spustila, i takoostala, pritisnuta. Sela sam.


59/82


60/82

ZORA JEDNE LJUBAVI

Za Radomira Reljia

Pretvarajui se, naravno, da elim ugodnije da se namestim na stolici

koja jeste bila tvrda, povila sam se i pomerila, ne udiui pri tom vazduh,to je on jedva doekao da mi se priblii, koraknuvi prvo desnom nogom apotom, dok sam se ponovo naslanjala, primakavi joj levu, tako da je sadabio jo samo jedan korak udaljen od mene, iza mene, mislei daja ne znamda mi se pribliio i ne znajui da on to vie nee moi da ini, jer vienisam nameravala da se pomeram, a znala sam kako izgleda, prekrtenihruku, povijene glave, jedino nisam umela da predvidim gde mu je eir, toi nije bilo toliko vano. Jednog dana, meutim, rei u mu nekolikojednostavnih istina. Na primer, ne stoji se nekome iza lea ako nema tada mu kae. Ili, ne trai rei koje si jue ostavito iza sebe. Ili, ne dotiivrhovima prstiju ono to moe da dodirne celim dlanom. Ili, ne veruj usvetlost koja dolazi iz daljine. Pa onda, ne osmehuj se ako nisi siguran usvoje lice. Zatim, ne mora da skida eir pred poznatima, ali kada gaskine u prisustvu nepoznatih osoba, pazi gde ga ostavlja. Ili, cipele kojesi nosio po kii dobro osui i namai debelim slojem paste za obuu. Ili, ne

trai dugme koje nisi priio. Ili, ne oekuj da te razume onaj koga ti nisirazumeo. Ili, ne troi pokrete na onoga ko ume da bude spokojan, jerutanje je ograda oko mudrosti. Naravno, on e rei da zna, da sve to zna,da sam ja, a ne on, osoba koja ini greku, koja e tog dana traiti rei kojeje prethodnog ostavila iza sebe. Ja u se nasmejati, ne, ja u se nasmeiti irei u: Zar si ti re? A zar ti misi? rei e on. Pogledau ga mirnim,staloenim pogledom, i ovako u mu odgovoriti: Moglo bi se rei da samre, ili znak pitanja, ili krnji padeni nastavak, meni je svejedno, ali ako

sam ja re, ti si onda kolebanje; ako sam ja glas, ti si izmeu namere iostvarenja; ako sam ja zvuk, ti si hrapavost u grlu. On e podii pogled ivideu mu lice, ono strano lice, i okrenue se, jednostavno e se okrenuti,to nikada nisam mogla da podnesem, ne zbog ponienja, ne, ve zbogoseanja nemoi u trenutku trijumfa, kada naprosto klonem, udahnemvazduh i klonem. Previe je ponavljanja u ovoj reenici, pomisliuokreui se i ponovo zauzimajui onaj isti poloaj. Ali, koliko u njemu ima

razlike! Drugo je oslukivati korake koji se pribliavaju, a drugooslukivati one koji se udaljavaju! Jedno je strepeti, a drugo iekivati!Koje je koje? pitau. Naravno, neu se pomeriti, neu ga ak ni to pitati, jer


61/82

svaki um moe da mu poslui kao opravdanje, kao podstrek za napredopisani postupak koraanja, to znai da samo tiina, i nita vie, moe dauini da neminovnosti iznevere svoje bie, da mi izneverimo sami sebe.Ali, hou li uspeti da izdrim da se ne okrenem i pogledam dokle je doao,gde je?


62/82

KINGSTON, JAMAJKA

Sedim s mojom enom u kafani na Trgu Republike i piem priu oprosedom, srednjovenom gospodinu koji se zove Dord. Dord imajahtu i ivi u Kingstomu.

Moja ena, znate ve moju enu, kae da joj se Dord dopada. Onakae da postoji neto u njemu, neto u njegovom ivotnom stavu, to jojimponuje i to je, u isto vreme, ini srenom. Moja ena zamilja Dordana nain na koji ene zamiljaju Dorda koji ima jahtu i ivi u Kingstonu.

Sumnja je osnovni modus postojanja, kae Dord.Potvrujem, potvruje i moja ena, i oboje podiemo ae pune piva

u znak slaganja s Dordom.Ne, mi smo na Jamajci, ne pijemo pivo, ve rum, puimo gandu i

posmatramo Dordovu jahtu.Jahta je bela, sve je na njoj belo, i jedino su Dordove oi

elinoplave. elinoplavim oima Dord posmatra svoje tri prijateljice,potamnele plavue u monokinijima, iji zvonak smeh dopire do nas prekozaliva.

Moja ena je ljubomorna. Te tri drolje, kae ona, kladim se da barjedna od njih ima sifilis.

Dorda, meutim, to ne vrea. Navikao sam, kae on, na injenicuda ljudska zloba nema granica. On mirka dok mu dim iz ilama grize oi.Ove tri devojke, govori Dord mojoj eni kroz suze, koje se zovu Ana,Anana i Anita, jesu trojke iz mog prvog braka.

O! kae moja ena i, dok joj obrazi plamte okree se prema meni.Zato mi nisi rekao? pita.

Nalivam rum, prvo njoj, pa Dordu, pa sebi, i za to vremepokuavam da smislim pravi odgovor.

Moja ena eka da se Dord udalji, onda saginje glavu i apue miizmeu rasputenih vlasi: Jedna od njih ipak ima sifilis, svejedno mi jekoja.

Ne elim vie o tome da raspravljam, i to iz vie razloga. Kao prvo,devojke mi se dopadaju i nisam za to da zdravlje, iznenadnim preokretompera, postaje simbol bolesti. Kao drugo, i Dord mi se dopada, iako nisamzadovoljan bojom njegovih oiju. Kao tree, upravo nam prilazi jedan

rastafarijanac koji sebe naziva Da Dred Aj i koji nam nudi da nas povedeu detaljan obilazak unutranjosti zemlje.


63/82

Kada je u pitanju ostrvo kao to je Jamajka, kae moja ena, trebalobi govoriti o unutranjosti kopna.

Dord, kao iskusan moreplovac, ima svoje poglede na terminolokerazlike. Premda, dodaje on, u samoj biti nema nikakve razlike sve reikazuju isto.

Moda, ali moja ena smatra da sam preterao. Otkud moreplovac,kae ona, moe da raspravlja o znakovnim aspektima jezika? On jeDord, a ne Julija Kristeva.

Da Dred Aj kae da ne bi imao nita protiv ako bi moja ena dolada ivi kod njega. On ve ima jednu enu, ili dve, nije siguran jer dugo nijebio kod kue, ali zna da im moja ena ne bi smetala. Gde eljad nije besna,kae on, ni kua nije tesna.

Prevodim mojoj eni ta je Da Dred Aj rekao, ali izostavljam onajdeo o tome da nije dugo bio kod kue. Mislim da joj se to ne bi dopalo.Ona smatra da dugi rastanci smanjuju intenzitet ljubavi i da je dodir jediniput ka pravoj srei.

Da li bi zbog toga volela da bude s Dordom na njegovoj jahti?pitam je.

Niko me ne razume, kae moja ena i prvi put pomiljam da jemoda u pravu.

Da Dred Aj raspaljuje nov splif i dodaje ga mojoj eni.Ne bih smela toliko da puim, kae moja ena i kikoe se.Dord ne misli dobro o gandi, ali istovremeno dodaje da je

tolerantan. Moje kerke, na prtimer, kae on, i one pue.Naravno, moja ena odmah pita kako se sifilis prenosi, i trai od Da

Dred Aja da smota jedan splif samo za nju.Osnovno pitanje, kaem, glasi: da li je razum pravo merilo za ludilo,

da li svest sme da sudi o nesvesnom?

Ko e ti objaviti priu, pita moja ena, u kojoj sumanutostnadvladava razboritost, u kojoj neznanje trijumfuje nad ogranienjimaznanja?

Niko, kaem i sipam rum u kokakolu. Podiem au visoko;meutim, Dord ne uzvraa. Moda nas ne vidi zbog ograde, ali ja znamda je istina drugaija.

Ako ovek odabere svoju istinu, kae moja ena, ko mu je moeoduzeti? I ako ovek ima svoju istinu, kako onda moe ona da budeneistinita?

Da Dred Aj odlazi u najblii studio i vraa se sa snimkom svojepesme Postoji samo jedna istina i zato je mnogi ne vide. To je spor, teak


64/82

rege, kiselkast od sinsemile, u kojem ritamsekciju sainjavaju Slaj Danbar iRobi ekspir.

Dord nije oduevljen. Belac, kae on, nikada ne moe da razumecrnca, jer kao hrianin nosi u sebi naslee koje ga odvaja od sveta umestoda ga, kao zenbudistu, s njim spaja.


65/82

VENJAK

Nisam vie mogla da izdrim pa sam se vratila da vidim ta radi,zato ga nema, a on je i dalje sedeo na istom mestu. Podsetila sam ga da jenekada, ne tako davno, soba drugaije izgledala, a ni bata vie nije bila

ista, pogotovo venjak. Ne, rekao je, ne venjak, zato venjak? Ako je toistina, rekao je, on vie nee moi da izlazi iz kue, ili bar u vrt, jer sve tose tamo nalazi, za njega je bilo nepromenljivo, i ako bi sada uao u ba tu,to bi bilo kao da izlazi iz sebe, kao da gleda sebe kako se udaljava. Neelim da se udaljava, rekla sam. Ali kako si onda mogla, rekao je, kako simogla da dozvoli? Nisu me ni pitali, odgovorila sam. Nisu te ni pitali?pitao je. Nisu, rekla sam. Zato si onda pristala? pitao je. Nisam ni znala dapristajem, rekla sam. Zar nisi mogla da dozna? pitao je. Kako da doznam,odgovorila sam, neto to ne znam da treba da doznam. On se sloio s tim,rekao je da je malo preterao, ali da je vest o promenama u njegovomodsustvu uinila da se zaboravi. A ,il umoran sam, dodao je. Hoe livode? pitala sam. Odmahnuo je glavom. Primetila sam da nije ustao odtrenutka kada je doao, odnosno od asa kada je, uavi u sobu, seo, i reklasam da bi moda ipak bilo dobro da proetamo, i pored svega to se desilo.Ne, rekao je, ne bih mogao da se kreem prostorom koji vie nije isti i koji

mi, samim tim, vie ne pripada. Ali kako zna, rekla sam, da se i mi nismopromenili, moda ni mi vie nismo isti? Nije nita rekao. I zar misli,nastavila sam, da bismo ponovo postali onakvi kakvi smo nekada bili kadabismo stvari vratili na njihova nekadanja mesta, u njihov preanji oblik?Rekao je da o tome nije razmiljao. Razmisli onda, rekla sam. ekala sam.Senke su se menjale. Potom se jedna leptiria, privuena valjda ljokicama,spustila na pranjav abaur. Onda je on podigao ruku i poeao se poobrazu. Lepo sam mogla da ujem kako se jagodice sapliu o otre dlake.

Pogledao me je. Da je svetlost bila jaa, zapazila bih suze u njegovimoima, pokajniki osmeh na njegovim usnama, griu savesti u njegovomsrcu. Ovako, u polumraku, ta ovek moe da zna? Nisam vie mogla daizdrim; bojala sam se da e mu pauina prekriti lice; pitala sam ga: Dakle?To je sve to sam rekla. Dakle? rekla sam. Ne, odgovorio je, ne bismo.


66/82

PLITKE CIPELE

Za Bojanu ivkovi

Otvorila sam vrata i rekla, nisam nita rekla, a on je rekao: Zdravo.

Zatvorila sam vrata, ugasila svetio i vratila se u sobu. ena natelevizijskom ekranu i dalje je pokazivala zube, a lokne su joj klizile nizelo. Kako se zove? pitala sam je. Ona je rekla: Kalodont. Nisam znala tabih drugo mogla da je pitam. Otila sam do ulaznih vrata i ponovo ihotvorila, ali nisam upalila svetio. Pomislila sam da bi u mraku on mogao dabude, da bih ja mogla da budem sigurnija. Ali on je ve bio otiao, mrak ilisvetlost njemu nisu nita znaili, ili mu je moda mrak znaio vie, asvetlost manje, ili mu je moda mrak znaio manje, a svetlost jo manje,nikada neu doznati. Pred pragom se samo nazirao trag njegovih plitkihcipela, od kojih je levi, sigurna sam, bio dublji od desnog, desni iskoenij iod levog, levi ispred desnog. ena s ekrana sada je bila mukarac koji jegovorio o kvalitetu tofova, o kakvoi ljudske due. Pogledala sam u nebo,i lepo sam videla kako se zvezde kreu, jedna po jedna, malopomalo. Ondasam ula kako se vrata iza mene zatvaraju, samo je jedan nain na koji sevrata zatvaraju. Ko je tamo? viknula sam. A kad sam se udaljila, iznenadila

sam se koliko su njegovi tragovi vei od mojih.


67/82


68/82

KAKAV JE TO VETAR?

Za Srana Gileta Gojkovia

Trebalo je da ujem vetar da bih se zapitala ta je s njim, gde je on?

Pogledala sam u kut u kojem je ranije sedeo, i tamo sam videla omot odploe, papirie, mrve duvana, ibice i jo neke stvari za koje nisam moglada se setim kako se zovu. Uostalom, zato bi svaka stvar imala svoje ime?On, u svakom sluaju, nije bio meu njima. Da li sam i dalje ula vetar? Ilisam ve pomislila kako je strano biti zvuk, bez kue, bez doma, uvek navetrometini? Obratila sam panju na none prste, bila sam bosa i oni sustajali na parketu jedan do drugog, kao da ih je neko poredao. Moda je toon uinio, pomislila sam, pre nego to je otiao, ako je otiao? Ustala sam ikoraknula. Nisam prolazila izmeu stvari, ve su stvari promicale mimomene, prvo orman, potom kau, pa fotelja, pa slika na zidu, pa jo jednaslika, premda ne bih smela sa sigurnou da tvrdim da je to pravi redosled.Bilo kako bilo, otvorila sam vrata gostinske sobe, u prvi mah naas, a ondairom, a on je leao na lila svili, na leima, i spavao. I dok sam ja gledala,on se nasmeio, tako: u snu, a zatim, dok sam ja gledala, usne su mu seponovo ispravile. Rekoh neto kao, ne seam se ta sam mu rekla. Opet

sam ula vetar, ili sam pomislila kako opet ujem vetar, ali on se nijeprobudio. U kupatilu sam pokuala da ponovim njegov osmeh: rastezalasam usne, pa sam ih skupljala, pa sam ih rastezala, pa sam ih, ali nisammogla da vidim sebe sa zatvorenim oima. Moda bih mogla njega daprobudim, pomislila sam, moda bi on mogao da mi govori kako izgledamkada su mi oi zatvorene, a usne se ire, ili skupljaju, zavisi kada budegledao? Poela sam da pipam oko sebe, mora da ima naina da se pronaeput do njega, do bilo ega, dotakla sam neto vlano, osetila list egzotine

biljke, saplela se, dola do zida, prela prstima preko ivice koja je mogla daoznaava samo ugao, stala, vratila se, stala, pomislila kako opet ujemvetar, kakav je to vetar koji as duva, a as ne duva, a kada sam otvorilaoi, kao malopre vrata: u prvi mah naas, a onda irom, videla sam da senisam mnogo udaljila. Nagnula sam glavu u stranu i moje lice je uplovilo uoval ogledala. Sada, znala sam, sada je sigurno budan.


69/82

OBJANJENJE

Pre nekoliko dana pokuao sam da joj objasnim. Rekao sam da stvarividim jasno, da znam gde se svaka od njih nalazi i zato se tu nalazi, ali danisam siguran da li je stvar koju vidim ba ta stvar, stvar koju gledam. Da

li si uopte siguran da gleda? odgovorila je. Da, rekao sam, siguran sam.Da li zna ta gleda? pitala je. Hteo sam da kaem da ne znam, ali samonda pomislio da ona upravo to oekuje, pa sam pomislio da kaem daznam, verujui da u je tako preduhitriti, ali sam tada shvatio da neugovoriti istinu, pa sam se istog trenutka zapitao otkud znam da to nijeistina, moda ja upotrebljavam pogrene rei, moda stvari nazivamimenima koja im ne pripadaju, ali ako je tako, kako to da se ona i jarazumemo, ako se razumemo, da li se razumemo, ne razumemo se, premdaje bilo trenutaka kada smo oigledno govorili o istim stvarimaupotrebljavajui iste rei, ali kako mogu da zmam da to nije proizvodsluajnosti, podudarnost koja je rezultat nekog kosmikog raunaverovatnoe, rezultat beskrajnih deljenja i mnoenja, proizvod njenesposobnosti prilagoavanja, ili moje sposobnosti prilagoavanja, jerpamtim mnogo vie situacija kada smo, izgovarajui rei, govorili jednomimo drugog, oigledno zamiljajui razliite stvari, ili bolje reeno:

zamiljajui svako svoju stvar, iako su rei na izgled bile iste, ako se moerei da rei imaju izgled koji se moe porediti, pa ak i ako se tako ne kae,ako se kae: rei su na sluh bile iste, ili: rei su na zvuk bile iste, to opet neznai da je bilo ko od nas, ni ona ni ja, greio u izboru rei, u odbiru stvari,jer ako se svako od nas, i ona i ja, nepogreivo snalazi u svom prostoru, uprostoru odreenom njegovim, mojim ili njenim, izborom stvari, izboromrei za stvari, onda niko od nas ne grei, to me postavlja pred pitanjepostojanja veeg broja prostora, paralelnih svetova, bezbroj kutija

uglavljenih u druge kutije, za tananu nit ire, ili ue, ili dublje, to bi, sdruge strane, znailo da rei nisu u funkciji vremena, ve u funkcijiprostora, to moda i nije toliko bezumno, jer ako je sadanji trenutakneuhvatljiv, i ako sadanjost postoji samo kao zamiljena granica izmeuprolosti i budunosti, onda i rei mogu jedino da budu prole i budue,upamene i zamiljene, jer ne postoji trenutak u kojem moemo da ihizgovorimo, ve samo trenutak u kojem one iz budunosti prelaze u

prolost, nemajui: vremena da se artikuliu, da budu artikulisane, to biznailo da mi uopte ne govorimo, bez obzira na to koliko otvaramo usta,da je otvaranje usta samo nain da olakamo sagovomiku da proita nae


70/82

zamiljene rei, koje odreeni umni procesi ine zvunim, prividnozvunim, imaginarno zvunim, jer mi ivimo u tiini, kao to neko ivi umoru, ili vazduhu, ili pod zemljom, ili negde drugde, ili kao to nekouopte ne ivi, to nisam mogao da poveem ni sa im, bar ne s onim oemu sam do tada razmiljao, ali ve je bilo kasno, ve se smrt uselila u

mene kao kukavica u tue gnezdo, i nisam nita drugo mogao da uinimosim da kaem prvo to mi je palo na pamet. I za to ti je trebalo tolikovremena? pitala je. Da, rekao sam, naglasivi da njoj vreme sigurno nitane znai. Ne, rekla je, to je tano, ali i pored toga. Vratimo se onda, rekaosam, na ono prvo pitanje. Da, rekla je, vratimo se.


71/82

POSLEDICE

Zastala sam na vrhu i oslunula. Nita se nije ulo. Ako je on biodole, onda nije disao, ili je moda udisao i izdisao vazduh u malimgutljajima, u zalogajima kakvima sam nekad hranila moju bebu. Ti si moja

beba, rekla sam u mrak pod sobom. Nije odgovorio, to nije znailo da nijetu, to je znailo da je reenica odvie sloena. Ja u sada otii, rekla sam,ali se nisam pomerila. Ponekad ga time namamim, ponekad uspem da gaizvuem, ponekad uinim da se oglasi, ali ne uvek. Ponekad ve znai dase neto ne dogaa uvek, ne znam zato moram da objanjavam. Odlazim,viknula sam, odlazim. Nita. Gubim strpljenje, gubim veru, gubim nadu,ta se jo moe izgubiti? Hoe da izgubim ljubav? pitam. Je l to hoe?dovikujem u mrak i ostajem da saekam njegov odgovor. Bie tojednostavna reenica, uglaena, ali zato e posledice biti strahovite.


72/82


73/82

LJUBAV JE BED TRIP

Ljubav je bed trip kae moja ena i odlae knjigu.Voleo bih da vidim tu knjigu, ali ona je sputa pored fotelje, na pod. ta je to? pitam. Novi roman Milana Oklopdia?

Ne kae ona i tegli se. To si ti. Ja? Doista sam iznenaen. Ali ja nisam pisac, ja pravim

filmove.To nije sasvim tano; naime, ja samoelim da pravim filmove, ali jo

ni jedan nisam napravio. to, naravno, ne znai da neki neu ipaknapraviti.

Volela bih to da vidim kae moja ena i ustaje. Tvoj film.Nemam mnogo izbora. Ve si ih videla kaem. Dva.Ona zastaje. Ne okree se, ali je zastala. Gde? pita. O kaem. Jedan na televiziji, a drugi u kinoteci.Ako ovek ne zna kako da se ubije, rei su uvek pouzdano sredstvo. U kinoteci kae ona.Pomislio sam da e se okrenuti. Da kaem.

Otkud tvoj film u kinoteci?Stvarno: otkud moj film u kinoteci? I sam sam se zaudio kaem.Ona se ipak okree. Ali kae da smo ga zajedno gledali?Sada vie nema povratka. Da kaem. To nisam bila ja kae ona. Je Ii tako? To nisam bila ja. Ne kaem. ta bih drugo rekao? To nisi bila ti.

Ona donosi odluku da mi se priblii. Vidim na njenom licu kako taodluka sazreva, kako se polako ostvaruje jo pre nego to je poela da seostvaruje.

A na televiziji? pita ona. ta? Kako se zvao film na televiziji?Ne smem da oklevam. Prva pojava frasa u upi kaem.

Ona zastaje. Uvek zastaje kada je neto iznenadi. ta je to? kae ona. Kada je to bi lo emitovano? Odavno kaem. Na drugom programu.


74/82

Moja ena seda. Jo uvek mi ne veruje, i ima pravo. Ko je igrao glavnu ulogu? pita ona. Muku ili ensku? Bilo koju kae ona. Obe. Ljuba Tadi kaem.

Muku ili ensku?U tom trenutku neko zvoni na vratima. Ne, to zvoni telefon. Mojaena ustaje i, onako gola, prilazi stilskom stoiu.

Nee valjda tako gola kaem da se javi na telefon?Ona ne odgovara, podie slualicu, stavlja je na uvo, nita ne govori,

a onda poinje da je vue niz telo, izmeu dojki, preko stomaka, okobedara, ispod stranjice. Potom vraa slualicu na viljuku.

Ko je to bio? pitam strogim glasom.Strogi glas je samo krabulja kojom pokuavam da sakrijem ovrsli

penis. Neki manijak kae moja ena. Hteo je da uje kako moje

telo die. I ti si mu pokazala! Pa ta kae moja ena. Samo je sluao, nije nita video. Izmeu sluha i vida nema nikakve razlike kaem. Svemir

nema ula. Hej kae moja ena to mi se dopada. To nisi ti izmislio, toje neko rekao, priznaj !

Pokazujem da se stidim, a penis mi je klonuo. Ljuba Tadi kaem u mom filmu. Na televiziji? Da. Igrao je mukarca, glumca koji shvata da ne moe da se

probije u glumakom svetu, pa se presvlai u enU i poinje da nastupa

kao glumica, i postaje slavan. Ne vredi kae moja ena. Gledala sam taj film, to nije bio

Ljuba Tadi.U tom trenutku na sims slee golubpismonoa. S mesta na kojem

sedim mogu da vidim njegove sitne, pametne oi, bela pera, futrolu sporukom, plemenite kande.

Da li ti oekuje neku potu? pitam moju enu. Ne kae moja ena. Onda me pogleda. To je sigurno za tebe,

droljo. Pie ti neka tvoja enturaa.


75/82

Ona skae prema prozoru, i u tom skoku, dok joj guzovi belasaju,rui vazu s cveem, ne, nije to vaza, to je ajnik iz dinastije Ming, i ona garui zajedno s pet oljica, ali zato uspeva da otrgne futrolu golubu s noge.

Golub odlee.Moja ena se zavaljuje u fotelju, otvara futrolu i vadi smotuljak

papira. ita polako, vidim kako joj se pokreu usne, a povremeno ovlaiprst i prevrne list. Napolju pada mrak, amor gasne na ulici, uskoro e sepojaviti prve zvezde. Kada malo posle pogledam moju enu, vidim daplae. Soba je ve uronila u senke, njeno lice se naglo udaljilo, ali suze seipak otkrivaju paljivom posmatrau. Pokuavam da se prisetim kada samposlednji put video da plae, ali ne uspevam. Seam se kako sam ja plakao,u raznim prilikama, ali nijedne od tih suza ne mogu da pripiem mojojeni. Ustajem, palim svetio, vadim papirni ubrus iz kutije, guram joj ga uruku. Njeno telo se nekako smanjilo, smeuralo, poutelo na mestima gdese najvie savija. Ona brie suze, zatim sline, zatim nadlanicom tare usne.Ne usuujem se da je pitam ta ju je nagnalo u pla. Meusobnorazumevanje je najvanije u braku. Ako ona eli da mi otvori svoju duu,prihvatiiu; njenu duu ne smem da otvaram sam.

Sanjala sam neto runo kae napokon moja ena. Kada? pitam. Gde?

Ona odmahne rukom, to bi moglo da znai sada i ovde, ali i tamoi jednom. Razumem kaem. Nije ti lako. ta si ti radio? pita me ona.Gledam u njene suzne oi, zacrvenele kapke, zapuen nos. ekao sam te kaem.U tom trenutku nita se ne dogaa. Bolje reeno, dogaa se sledee:

moja ena podie ruku i dotie mi obraz, vrhovima prstiju, pa celim

dlanom. Ona mi kae kako je nekada, kada je bila mala, verovala dapostoje odreena mesta koja imaju nadnaravna svojstva. Boravak na timmestima inio je uda. Ona je zbog toga odlazila u jedan kutak na tavanu,gde je satima

uo sam tu priu, uo sam je ve hiljadu puta, ali ostajem tako,nagnut nad njom, dok mi ona prstima istrauje lice, osvaja njegovupovrinu, i izrie rei koje se trune i, sasvim isitnjene, lelujaju u zraku. Onanastavlja da govori i dlanovi joj postaju sve vlaniji, sve stvarniji. Nastojimda ih ne primeujem, i onog asa kada se neka trunka spusti na njeno elo,izmeu korenova njenih zategnutih vlati, sputam glavu i blago je podiem


76/82

usnama. Onda je prihvatam jezikom i pomeram blie zubima. Perut ili re,svejedno je, ukus je isti.


77/82

PLASTINI ELJEVI

Jednog letnjeg dana rekla mi je da odem i da se vie ne vraam.Stajala je u vratima, neto krupnija nego obino, to mi se posebno dopalo,i rekla: Idi i ne vraaj se. Dobro, rekao sam, otii u, ali sam pitao da li

smem da ponesem svoje stvari, imao sam nekoliko stvari kojih se, misliosam, ne bih odrekao. Sigurno, rekla je. Okrenula se, i video sam kako joj izkratkih rukava izbijaju snane miice, kako joj se trbuh, ispod cicanihrombova, preliva preko zategnutih gaica. Onda sam se posvetio svojimstvarima. Uzimao sam jednu po jednu u ruke i vagao ih, prvo na desnom, aonda na levom dlanu. Sve sam vagao, i njihov znaaj, i njihov smisao, injihovo mesto u mom ivotu, i njihov poloaj u optem redosledu stvari,to je samo drugi naziv za kosmos. Gomila s desne strane se smanjivala,gomila sleva je rasla, i kad sam zavrio i opipao prostor izmeu mojihnogu, na njemu sam naao samo jednu iglu, za koju sam pomislio da mimoe zatrebati, pod uslovom, naravno, da imam i konac, koji nisam imao.Stavio sam i iglu na levu gomilu, ustao, otresao pantalone, zategao koulju,i onda se upitao ta u sa eirom, na koji dlan da ga stavim. Stavio sam gana desni, pa na levi, pa na glavu. Pogledao sam ga u ogledalu, spustio nasto i odmakao se, zamurio na jedno oko. Nisam mogao da se odluim.

Imao sam dugo taj eir, to je bilo tano, ali da li to neto znai eiru? Dali stvari znaju o nama onoliko koliko mi znamo o njima? Motrio sam eir,ali on nije odgovarao. Ona se u meuvremenu vratila, zaeljala je kosu izauiju i privrstila je plastinim eljevima, stekao sam utisak da se umila.Pitao sam je za eir. Ne, rekla je, ne zna nita o eirima. Da li je to mojeir? pitao sam. Ako je samo do eira, rekla je ona, zato ne ubrzamostvari, zato ne uzme taj eir kao da je tvoj? A ta, pitao sam, ako nijemoj? Neka bude tvoj, rekla je ona, jer ako nastavi s tim eirom, poee

da lii na Tomasa Bernharda, ili jo na nekoga, ali na Tomasa u svakomsluaju. Dobro, rekao sam, stavio eir na glavu i izaao. Poao samuzbrdo. Ubrzo sam uvideo da sam pogreio, da eir, nakon svega, nije biomoj, jer mi je klizio na elo, na ui, niz vrat. Nisam daleko odmakao,desetak metara, moda vie, moda neto manje, a ve sam bio gola voda.Ko jo leti hoda sa eirom na glavi? Da su mi ruke bile zauzete, mogaobih da im pridodam i eir, ali ovako, kada su slobodne, zato da ih

optereujem? Vratio sam se. Ona je stajala na basamku, podboena, apramenovi kose su joj padali u oi. Plastinim eljevima, rekao sam, nemoe se verovati. Zato si se vratio? pitala je. Da mi skine eir, rekao


78/82

sam. I onda e otii? pitala je. Samo ga skidaj, rekao sam. Ona jedohvatila obod, levom rukom desnu stranu oboda, a desnom levu, ipovukla, eir je kliznuo, kosa mi se podigla za njim,

david albahari - fras u šupi

Documents