11Decembar 2018. Knjige iz dijaspore

Pi{e: Marko Lopu{ina

Pi{u}i o Mini Karad`i} kao dami kojaje zavela ~itav Be~, pokazala mu lep-otu srpske kulture i umetnosti, profe-

sorka Svetlana Mati}, kao autor osam knjigai prvog srpskog bukvara za decu iseljenika,otkrila je, da je ona na{a nova MinaKarad`i}.

Ova re~enica izgovorena je mnogoputa na predstavljanju knjige “Pevam danju,pevam no}u” o }erki slavnog prosvetiteljaVuka S, Karad`i}a, koju povodom 190 god-ina od njenog rodjenja, poslednjih nedelja{irom Srbije prikazuje autorka SvetlanaMati} iz Be~a.

Ponosna sam {to me recenzentiporede sa Minom Karad`i}, ali i svesna damnogo toga jo{ treba da uradim za srpstvo udijaspori, da bih dostigla njene podvige –ka`e skromno profesorka Svetlana Mati}.

Rodjena je u Beogradu i kao djakosnovne {kole “Vuk Karad`i}” u Ripnju,koju je zavr{ila 1980. godine, upoznala se izavolela velikog prosvetitelja i ~lanove nje-gove porodice. Tu ljubav je iskazala knjigomu kojoj objavljuje svoja pisma MiniKarad`i}.

Vilhelmina Karad`i}, }erka VukaKarad`i}a i Austrijanke Ane Kraus, kr{tenaje u katoli~koj crkvi, ali je postala pravoslav-ka kada se udala i postala Milica MinaVukomanovi}. Otac je iz milo{te zvaoMinka. Svirala je klavir, govorila stranejezike, slikala je pedeset portreta, pisalapoeziju, vodila dokumentarne i dnevni~kebele{ke, kontrolisala celokupnu Vukovupisanu korespondenciju sa istaknutim li~nos-tima iz sveta nauke, politike i kulture 19.veka, prevodila srpske narodne pesme iumotvorine na nema~ki jezik, brinula o svo-joj porodici do kraja `ivota i celokupnuo~evu zaostav{tinu poklonila Kraljevini Srbiji– opisuje svoju junakinju Svetlana Mati},koja se posebni divi Mininoj hrabrosti da sena be~kom balu pojavi u srpskoj no{nji izadivi austrijsku gospodu.

Posetila je Minin grob 12. julaove godine i polo`ila cve}e, u porodi~nojkripti porodi~ne crkve Vukomanovi}a, uSavincu kraj Gornjeg Milanovca, gde suve~ni mir prona{li i Minin suprug Aleksa isin Janko Vukomanovi}.

U Be~u `ivi oko 200.000 Srba.Glavni grad Austrije ima dvadeset spomeni-ka srpskih velikana, koji su ovde {kolovani iradili. Kao aktivista srpskih organizacijapredla`em gradskim vlastima da se na zgra-di na kojoj je Mina rodjena u Be~u, postavispomen-plo~a sa njenim likom, u znak zah-valnosti za sve {to je u~inila, grade}imostove prijateljstva i kulture izmedju srp-skog i austrijskog naroda. A u Srbiji pred-stavljam svoju knjigu i na taj na~in o`ivl-

javam lik i dela ove lepe i mudre Srpkinje –pri~a o svojoj patriotskoj misiji profesorkaSvetlana Mati}.

I njen `ivotni put li~i na `ivotjunakinje Mine, jer je Svetlana Mati} poslezavr{etka Pedago{ke akademije u Beogradu1987. godine radila kao nastavnik u svojojbiv{oj {koli u Ripnju i kao razredna u O[“Filip Filipovi}“. Kada se pre dve decenijepreselila u Be~, zavr{ila je Vi{u pedago{ku{kolu i radila kao nastavnik na obrazovanju

dece doseljenika, a danas je savetnik za{kolovanje u be~koj vladi.

Kao profesor maternjeg jezika -bosanskog, hrvatskog i srpskog jezika, kojimAustrijanci `ele da pomire radnike saBalkana, osetila sam da su deca gastarbajtera`rtve migracija i diskriminacija, pa sampoku{ala da ih za{titim tako {to }u ih {tobolje obrazovati. Napisala sam bukvar “Na{jezik“, “Nastavne listove za maternji jezik”,knjigu o veronauci i kr{tenju u Srpskojpravoslavnoj crkvi, kao i seriju ~lanaka oporodici i sigurnosti mladih – pri~a o svomprofesionalnom i patriotskom radu SvetlanaMati}.

U medjuvremenu postala jeaktivista SPC u Be~u i kulturnog dru{tva“Prosvjeta“, u kome je inicirala otvaranjesrpske {kole. I sama se {kolovala, jer jediplomirala pedagogiju na BU i nastavila dase bavi decom.

Njene knjige su nastale kao rezul-

tat dugogodi{njeg knji`evnog i pedago{kograda u Srbiji i Austriji. Knjiga “De~ji biseri“nastala je nakon sedamnaest godina razgovo-ra sa decom o temama kao {to su {kola, slo-bodno vreme, porodica, mediji. To je zbirkau kojoj deca u~e roditelje pedagogijirazumevanja, podse}anje {ta treba korigovatii kod dece i kod vaspita~a. Knjiga poezije zadecu i odrasle “Igra“ je objavljena na }irili-ci i latinici. Njen recenzent istaknuti pesnikDobrica Eri} je o autorki rekao:

Svetlana Mati} je jedna od onihna{ih neotudjenih u~iteljica u tudjini, koje~uvaju svoj zavi~aj u du{i i pojedine deli}etog dragocenja upli}u u prazni~ne ven~i}esvojih pesama kao cvetove nevena i smilja ibosilja, koji im miri{u na detinjstvo i ranumladost i razgaljuju im pe~albarski `ivot isetu.

Svetlanina }erka Aleksandra Mati}je osamnaestogodi{njakinja, zavr{ava gim-

naziju u Be~u. Voli da igra tenis i govorinekoliko svetskih jezika. Uvek isti~e da jesrpskog porekla i ne zaboravlja svoje korene.Pi{e poeziju, odli~no crta, voli sve {to volemladi. Suprug Dragan je poslovni ~ovek, kojipodr`ava svoje “ku}ne umetnice”, kako gov-ori za suprugu i }erku. Kao patriota ulo`ioje svoj porodi~ni kapital u otad`bini. U svomrodnom kraju, u Brzoj Palanci, varo{ici naDunavu, koja se nalazi izmedju Kladova iNegotina, sagradio je velelepni objekat,namenjen razvoju ugostiteljstva, trgovine iturizma.

I tada nismo mogli bez Vuka iMine Karad`i} – pri~a Svetlana Mati}. –Poznato je da je u Brzoj Palanci VukKarad`i} bio carinik i sudija, da ima svojuspomen-ku}u i bistu, a ovde je izgradjena i

prva srpska ladja. ~esto sa porodicom borav-im na najlep{em mestu na Dunavu.

Matica Srbija i tudjina Austrijaumeju da prepoznaju patriotski, pedago{ki ihumanitarni rad profesorke Svetlana Mati}.Odali su joj vi{e puta priznanje nagradama,poveljama, zahvalnicama i ordenjima, kao{to su Zlatna povelja za dragocen doprinosulep{avanju sveta deteta, Orden zasluga zaprojekat “Nedelja ~itanja“, Vukova povelja iZlatna zna~ka KPZ Srbije.

Priznanja me obavezuju da damnovi doprinos kolektivnom pam}enju o aus-trijskim Srbima. Be~ je bio nezaobilaznadestinacija za mnoge od njih. U ovom gradusu se {kolovali i radili Paja Jovanovi},Branko Radi~evi}, Djura Dani~i}, PetarPetrovi} Njego{, Milutin Milankovi}, aboravili ~lanovi porodica Petrovi},Karadjordjevi} i Obrenovi}. Da ne bismozaboravili njih iz pro{losti i ljude izsada{njosti po~ela sam rad na knjizi “Srbi uAustriji“, koju }u predstaviti na Sajmu knji-ga naredne godine u Beogradu – otkrilanam je Svetlana Mati}.

Profesorka Svetlana Mati} iz Be~a svoj `ivot je posvetila obrazovanje dece gastarbajtera i negovanju srpskog se}anja na velikane naše kulture

NOVA MINA KARAD@I]Autorka prvog bukvara u dijaspori objavila je knjigu o }erki Vuka S. Karad`i}a, kao velikoj umetnici i Srpkinji. Ubedjuje Be~lije da postave

spomen-plo~u na ku}u u kojoj je rodjena Mina

PROMOCIJA U BEOGRADUKnjiga “Pevam danju pevam no}u/Pisma Mini Karad`i}“ objavljena je

2018. godine u izdanju BKC iz Novog Milo{eva i SPKD “Prosvjeta“ – odboru Austriji i predstavljena je u mnogim gradovima {irom Srbije i Evrope.Naredna promocija bi}e u Biblioteci grada Beograda, u ~etvrtak 27. decem-bra 2018. godine, sa po~etkom u 19 ~asova.

SRPSKI PATRIOTASvetlana Mati} je potpredsedni-

ca Udru`enja Vukove porodice,~lan Udru`enja knji`evnika Srbije,Udru`enje pisaca dijaspore“Sedmica“ i Udru`enja “MilutinMilankovi}”.

Action truck & trailer repair

tra`i mehani~ara sa iskustvom za rad u servisu za kamione. Svi zainteresovani mogu

se javiti na broj 773-273-9449.www.actiontruck.us

www.serbianmirror.com

12 Decembar 2018.Promocije

Er Srbija obele`ila je kra-jem oktobra jubilarnihpet godina uspe{nog

poslovanja i pet godina odprvog komercijalnog leta, uzkonstantan rast i unapredjenjeusluge u svim segmentima. Navi{e od 40 destinacija u svetu,od 26. oktobra 2013. godinenacionalna avio-kompanijaRepublike Srbije prevezla je 12miliona putnika na vi{e od 150hiljada letova.

Pokretanje nove srpskenacionalne avio-kompanijepo~elo je potpisivanjem kod-{ersporazuma izmedju Jat ervejza iEtihad ervejza 15. aprila 2013.godine, nakon ~ega je kompani-ja iz Ujedinjenih ArapskihEmirata 1. avgusta iste godinepotpisala Ugovor o strate{kompartnerstvu sa Vladom Srbije.Prvi avion u bojama Er Srbije –A319, pod imenom NovakDjokovi}, poleteo je 26. oktobra2013. godine iz Beograda zaAbu Dabi, dan nakon zvani~nogpredstavljanja kompanije javnos-ti.

“Ponosni smo {to ovajzna~ajan jubilej do~ekujemo kaoapsolutni lider u regionu.Nastavljamo dalje sa jo{ ambi-cioznijim ciljevima. Zahvalni na

poverenju koje su nam putniciukazali tokom prethodnih godi-na, trudi}emo se ne samo daopravdamo, ve} i da nadma{imoo~ekivanja i standarde“, izjavioje generalni direktor Er SrbijeDankan Nejsmit.

O postignutom uspehusrpskog avio-prevoznika svedo~ii priznanje renomiranog sajta zarejting u oblasti civilne avijaci-

je AirlineRatings.com kojim jeEr Srbija najbolje ocenjenaavio-kompanija jugoisto~neEvrope u teku}oj 2018. godini,uz maksimalnih sedam zvezdica

u kategoriji bezbednosti i petzvezdica za kompletan proizvodi uslugu.

Sredinom novembra,pod sloganom “Svaki put potvojoj meri“ nove marketin{kekampanje, putnicima su pred-stavljene sve pogodnosti person-alizovanog putovanja ErSrbijom. Popularni mladiglumac Milo{ Bikovi} za{titno

je lice nove marketin{ke kam-panje nacionalne avio-kompani-je.

“Novom kampanjom`elimo da upoznamo na{e put-

nike sa brojnim opcijama kojesu im na raspolaganju, kako biu potpunosti personalizovali iputovanje kreirali po svojojmeri. Smatramo da smo prona{lipravi na~in da nadma{imoo~ekivanja kada je re~ oiskustvu putovanja srpskomnacionalnom avio-kompanijom.Nastavi}emo da unapredjujemosvoju uslugu u skladu sa `elja-

ma i potrebama putnika, istovre-meno neguju}i ono po ~emusmo prepoznatljivi, poput tradi-cionalnog srpskog gostoprimst-va“, izjavio je generalni direktorEr Srbije Dankan Nejsmit.

Putnici Er Srbije moguda biraju izmedju ~etiri tarifepri rezervaciji letova –Economy Light, EconomyStandard, Economy Comfort iBusiness All Inclusive – kojese razlikuju u odnosu nadozvoljeni prtljag, fleksibilnostu vezi sa promenom datumaputovanja i dodatnim uslugamakoje se mogu prilagodjavati.Nakon izbora tarife, u bilokom trenutku pre leta, putnicinacionalne avio-kompanijemogu da kupe i dodatne uslugekao {to su prioritetno ukrca-vanje, rezervacija `eljenogsedi{ta ili pristup Premijumsalonu. Brojne mogu}nosti i{iroki asortiman kreirani su iunapredjeni kako bi svaki put-nik mogao da putuje ErSrbijom svaki put po svojojmeri.

Jubilej na{e avio kompanije

PET GODINA ER SRBIJE

Unovembru je u ^ikaguodr`ana Nedelja RTSPlaneta, tokom koje su

Tatjana ]iti}, pomo}nik izvrsnogdirektora i rukovodilac Slu`bemedijskih usluga RTS-a i @ikica@ivkovi}, webmaster, promovisaliRTS Planetu, multimedijalnu plat-formu na{e nacionalne televizije. OPlaneti su na{im sunarodnicimagovorili u Generalnom konzulatu u^ikagu, u Crkvi VaskrsenjaHristovog na Redvud Drajvu, CrkviStevana De~anskog na Lilendu, kaoi na nekim neformalnim susretima,detaljno informi{u}i o na~inu nakoje mogu gledati 11 TV i slu{ati~etiri radio-programa, uz kori{}enjenepregledne video-arhive.

“Posle svih ovih va`nih izanimljivih susreta sa na{im sunar-odnicima, potvrdili smo na{upolaznu ideju i `elju da Planetaomogu}i ja~anje veza izmedju mat-ice i rasejanja, a prva reakcija na{ihljudi je podr{ka i velika zaintereso-vanost za sve ono {to proizvodinacionalna televizija, odnosno na{nacionalni medijski servis. Naro~itiakcenat uvek stavljamo na potrebu-da u proizvodnji programa odgov-

orimo na tri osnovne postavke –informativnu, obrazovnu i zabavnu.A ono {to jeste glavni proizvod izte tri oblasti je ono {to najvi{eprivla~i na{e ljude, koji do sada,na`alost, nisu ni imali priliku da

budu u kontaktima sa tim pro-gramima. Recimo, na{ satelitskiprogram se emituje preko satelitana teritoriji Severne Amerike, alion nema sve sadr`aje koje mogugledati na{i gledaoci u Srbiji. Tajprogram je sada zamenjen sa 11TV kanala, videotekom iaudiotekom sa 14.000 naslova. Tuje selektovan sadr`aj najkvalitetnijeprodukcije RTS-a, od 1958. godine,

kada je po~elo emitovanje TV pro-grama i od 1924. godine, kada jepo~elo emitovanje radijskog pro-grama, a ba{tinimo i snimke starijeod tih. Ima tu sadr`aja za svekorisnike, za sladokusce, za one

koji su zainteresovani za specijali-zovane programe ili arhivu, ali i za{iroku populaciju. Poseban akcenatstavljamo na kvalitet ponudjenihprograma“, ka`e za U`i~ku nedeljuTanja ]iti}.

Ponuda Planete pomo}i}e i strate{kom povezivanju maticei rasejanja, koje su, ~ini se, namnogo nivoa i na~ina jo{ uvekudaljene.

“Ovaj potez RTS-a jestestrate{ki va`an, a ja to znam izprve ruke, jer sam od 2010. do2017. godine bila odgovorni ured-nik Programa za dijasporu, koji jebio ograni~en na jedan kanal iodli~no sam znala ~imeraspola`em, a ~ime ne raspola`em.Sada raspola`em kompletnomarhivom RTS-a i kompletnom pro-dukcijom koju nacionalni medijskiservis stvara. Zato sam ovaj poteznazvala javnom diplomatijom, jermislim da svi u ovoj platformimo`emo da prepoznamo tumogu}nost povezivanja matice irasejanja. Ova platforma je {irokodostupna svim ljudima koji `elebrzu i kvalitetnu informaciju osvemu {to se de{ava u Srbiji.”

Planeta je lansirana umartu 2018. godine, sa idejom dabude besplatna tri meseca, a da seonda uklju~i mese~na pretplata nakori{}enje. Platforma je jo{ uvekbesplatna.

“Da, Planeta }e bitibesplatna jo{ neko vreme, nismoinsistirali na naplati, najpre smohteli da ona udje u doma}instva,jer ~im pomenemo naplatu pojavi

se neki mali otpor. Kada ka`emoda je besplatno, ljudi opu{tenijeuzimaju flajer, postavljaju pitanja,zainteresuju se. Kad po~nemo sanaplatom, cena ce biti znatno ni`aod onih koje sada postoje na nekimdrugim platformama, koje neraspola`u ovako kvalitetnimsadr`ajima. Mi imamo izuzetnokvalitetne de~je programe, kulturneprograme, umetni~ke i sportskesadr`aje. Te druge mre`e nude stri-move razli~itih kanala, a mi kom-pletno otvaramo vrata arhiva i pro-dukcije RTS-a. Sve {to je digitali-zovano sada je dostupno na jednommestu na{im sunarodnicima.”

Planeta je nedavno pred-stavljena i u Cirihu, u februaru }ebiti predstavljena na{im sunarod-nicima u Australiji, a uskoro }ese predstavnici ovog servisaponovo vratiti na ameri~ki konti-nent, radi uspostavljanja {to bol-jeg direktnog kontakta sa na{imsunarodnicima.

Planeta se mo`e na}i nartsplaneta.rs, vrlo jejednostavna zainstaliranje, vrhunskog je kvaliteta iizuzetno bogatih sadr`aja.

Mila Filipovi}

RTS PLANETA U ^IKAGU

13Decembar 2018. Protekli dogadjaji

www.serbianmirror.com

SVETI KOZMA I DAMJAN , SLAVA LEKARASrpsko – ameri~ko društvo lekara i stomatologa u ^ikagu proslavilosvoju slavu Kozma i Damjan. Doma}ini slave bili su Kristina i Miki

Djuki}. Posle se~enja slavskog kola~a gosti su u`ivali u doma}oj hranii dobrom dru`enju uz muziku odli~nog benda La kampanela.

SRPSKA RAMONDA11. novembar, va`an istorijski datum, vezan za Veliki rat obele`en

je i predstavom SRPSKA RAMONDA u izvodjenju dva Folklornog ansambla: Oko Sokolovo, Sokolovi i amatera glumaca

u re`iji koreografa Milana Andrijani}a.

SLAVA CRKVE SVETI STEVAN DE^ANSKI

FOTO: ST

V ^

IKAGO

14 Decembar 2018.Istorija

Pesma “Kre}e se ladja francuska“jedna je od najpoznatijih iz Prvogsvetskog rata. Medjutim, malo ko

zna da mi sada koristimo isklju~ivo pre-radjenu verziju pesme, koja se zna~ajnorazlikuje od originala, ~iji sustihovi medju najtu`nijima iztog perioda.

Vojnici nose bolesnogvojvodu Radomira Putnikatokom povla~enja krozAlbaniju

Ova “tugovanka“nastala je u Solunskom polju1917, tada{njoj op{tini Mikrakoja od 2011. ne postoji u tomobliku, jer su je lokalne vlastisvrstale pod ve}u gradskuoblast, Termi. A u Mikri, gdeje bio logor nerasporedjenihoficira 1917. godine, pe{adijskipukovnik BranislavMilosavljevi} je napisao pesmu“Izgnanici“. Neke njene stihovesvi znamo, naro~ito onaj izuvodne strofe, “Kre}e se seladja francuska“.

Pesma je bilaposve}ena ranjenim srpskimvojnicima koji su prevo`enidalje od Solunskog fronta, naafri~ko tlo, u Bizertu i drugebaze koje su Francuzi imali na severuovog “crnog kontinenta“. Jo{ poslepovla~enja srpske vojske kroz Albaniju, uonu ~uvenu zimu 1915. na 1916, deo srp-skih trupa i ne{to malo civila preba~enoje u Bizertu, u koju su dovo`eni i kadasu po~ele borbe na, kako se tada zvaloboji{te kod Soluna, “makedonskom fron-tu“ ili “ju`nom (evropskom) frontu“. Ufrancuskim bazama u kojima su boravili

Srbi, organizovane su i obuke prispelihdobrovoljaca, rad sa invalidima, kulturni`ivot...

Mnogi, medjutim, zbognema~kih podmornica (stara re~

“sumaren“) nisu uspeli da stignu na toodredi{te. I, ba{ njima je pukovnikMilosavljevi} posvetio “Izgnanike“.Pesma je prvi put objavljena u zbirci“Ma~ i lira“, 1922. godine. Ali, mi i neznamo tu verzuju, ve} ovu novu.

Stara, originalna verzija, nalazise sada pred vama, a u izdanju zbirke“Ma~ i lira“ iz 1930, nagla{eno je da seova “danas svima poznata pesma peva sa

izmenjenim tekstom“. Ovako je izgledaoriginal, uz poja{njenje da je “ma}ijo“ =“ma}eho“, “vojno“ = “vojnik“:

Ogromne `rtve: Minut ti{ine binam trajao dve godine i 136 dana!

Jedan `ivi i jedansmrznuti srpski vojnik tokompovla~enja preko albanskihplanina u zimu 1915/1916

Srbija je, premapodacima Konferencije mira uParizu 1919., izgubila 1.247.435ljudi, odnosno 28% odcelokupnog broja stanovnikakoje je imala po popisu iz 1914.god. Od ovog broja poginulo jeili umrlo od rana i epidemije402.435 vojnika. Prilikomprelaska preko Albanije umrlo je77.455 vojnika, u borbama naSolunskom frontu 1916-18godine 36.477, pobijeno iliumrlo u zarobljeni{tvu 81.214, a34.781 vojnika umrlo od rana ilibolesti na teritoriji Srbije 1915.godine. [to se ti~e civilnogstanovni{tva, gubici su iznosili845.000. Od 200.000 gradjanakoji su po{li za vojskom prekoAlbanije poginulo je ili umrlopreko 140.000 ljudi. Epidemijapegavog tifusa 1914/1915 odnela

je 360.000 ljudi.Kada se posmatraju podaci sa

pariske Konferencije o `rtvama Srbije,ispostavi se da, kada bismo odr`ali minutti{ine za svakog gradjanina na{e zemljepoginulog/poginulu u Prvom svetskom ratu,}utali bismo neprekid-no 866 dana, odnosnodve godine i 136 dana.(Darko Nikoli})

KRE]E SE LADJA FRANCUSKA,ORIGINALNO JO[ TU@NIJA

Svi znamo pesmu “Kre}e se ladja francuska“ali POGRE[NO, original je TU@NIJI nego

{to mo`ete da zamislite!

15Decembar 2018. Istorija

www.serbianmirror.com

Krajem 80-ih godinapro{log veka, u po~etkustidljivo i oprezno, a onda

sve hrabrije, po~elo je po op{tina-ma u Srbiji da se na dan zavr{etkaPrvog svetskog rata pozivaju nje-govi u~esnici, ve} odavno zabo-ravljeni, zanemareni, prezreni. Ve}stariji, u devetoj deceniji `ivota,malobrojni, dolazili su, verovatnozbunjeni iznenadnim pozivom,protokolom, uva`avanjem na kojenisu navikli. Neo~ekivan i nagliobrt. Do ju~e nisu smeli ni dapomenu javno da suu~estvovali u tom ratu ikakve su strahote pro{li.A sada okru`eni pa`njom,novinarima, kamerama!Istorija i ljudi koji jestvaraju i prekrajaju su~udo!

Verni komu-nisti, odani partiji, buk-valno preko no}i postajunacionalisti. Ni da trepnu,sve je to za njih bilo nor-malno, prilike se menja-ju, trebalo je hvatatikorak sa novim vremeni-ma. Ali to je za nekudrugu pri~u.

Mladji ~itaocimo`da povr{no znaju,kako se za vreme SFRJugoslavije, u komunisti~ko vremenije smelo pominjati ni{ta u vezisa Prvim svetskim ratom iu~e{}em srpske vojske, kako senezvani~no obja{njavalo, da se ne

povredjuju narodi koji `ive u istojzemlji, a tokom ovog rata su bilina suprotnoj strani. I, naravno, dase sva slava pripi{e samou~esnicima Drugog svetskog rata,kao da ni{ta pre toga nije posto-jalo.

Istorija i `ivot sam ude-sili su da se nekako ta nepravdadelimi~no ispravi, polako supredsednici op{tina, komunisti,po~eli da organizuju prijeme zave} vreme{ne u~esnike rata. Nijeih bilo mnogo, rado su pri~ali, oni

koji su mogli da se vrate misaonou to doba.

Gospodin Ognjen Zari}sa leptir ma{nom, iz samog cen-tra Ni{a dolazio je u pratnji

}erke. Na sva pitanja o zan-imljivim dogadjajima iz Prvograta uporno je ponavljao samoono {to je bilo najsna`nije u nje-govom se}anju. To je proslava 50

godina od zavr{etka rata, 1968.godina, u Parizu, na Jelisejskimpoljima. Postrojeni vojnici uble{tavim uniformama, parade,govori uz stalno ponavljanje na{epesme “Mar{ na Drinu“, koja jete godine bila svetski hit. Kodnas je progla{ena za nacional-isti~ku i samo se svirala tajno pokafanama i na privatnim zabava-ma. Ispunila mu se najve}a `ivot-na `elja, da jo{ jednom vidiFrancusku. ]erka pri~a da jeposle Prvog rata zavr{io srednju{kolu u toj zemlji, zato su fran-cuska kultura, duh i jezik, ostaliu njegovom srcu zauvek. ]erkaka`e, i priznaje, da su dugo `iveliu strahu od vlasti, zato {to otacnije hteo da }uti, veli~ao jeFrancusku na svakom koraku, atih godina to nikako nije bilopo`eljno.

Najvi{e od svih govorio

je Milovan Jovanovi} iz okolineGad`inog Hana, imao je 90 godi-na. Najja~i utisci su mu biliboravak u Bizerti, u Al`iru, tokomoporavka, proboj Solunskog frontai sna`na ose}anja po povratku uoslobodjenu zemlju.

- Tokom borbi naSolunskom frontu ni{ta nije mogloda nas zaustavi. Hteli smo samo{to pre da se vratimo svojima –govorio je Jovanovi}.

Ostavili smo maluzemlju, kad smo se vratili, onavelika, pro{irena, narodraspolo`en. ^udilo me kako suku}e i zgrade kod nas male. UBizerti velike, lepe, kad smo sevratili u Srbiju mislio sam damogu lako da ih presko~im.

Prise}ao se i utiska poslestvaranja velike dr`ave. Rekao jeda je zavladao red, ljudi su seose}ali slobodno i sigurno.

Prvi svetski rat

Pri~e iz prve ruke

16 Decembar 2018.Biznis

17Decembar 2018.

www.serbianmirror.com

Pokrovitelji

18 Decembar 2018.Biznis

19Decembar 2018.

www.serbianmirror.com

Svet danas

Najve}i dan za {oping ugodini, zvani “Crni petak“je oli~enje dana{njeg

dru{tva. U {ta se vrsta homosapi-jensa pretvorila? U zombiranumasu kojoj su usadjeni materijal-izam, pohlepa i razvrat. Naravno,nije dana{nji neoliberalni kapital-izam prvi sistem koji ispira moz-gove i nudi hleba i igara, da bikontrolisao i eksploatisao masu. Tosu radili i stari Grci, Egip}ani,Rimljani i mnogi drugi pre nas.Samo, te{ko je kad si manjina kojaima svest da razmi{lja svojomglavom, i koja shvata da sistembodri ljudske nagone, jer je tonajbolji na~in da upravlja tobom, asamim tim te pretvara u roba.

S obzirom na to da nijenormalno biti normalan u nenor-malnom svetu, drugima izgleda{nenormalno, jer ne shvataju da si,ustvari ti normalan, za razliku odnjih. Sistem nam upumpava uglavu da su nam potrebne stvari,koje zapravo nisu. Time provodimovi{e vremena na poslovima, kojene volimo, zadu`ujemo se i kupu-jemo ve}e stanove, skuplja kola,najnovije mobilne telefone, kom-pjutere... Promocija materijalizma,pohlepe i razvrata ima za cilj daubije u nama razmi{ljanje vlastitomglavom, pa samim tim i bunt. Takosu oni koji upravljaju sistemom,velikim korporacijama i na{im

`ivotima bezbedni, jer zombiranamasa nema kapacitet da se buni.Mi smo njihovo roblje. Modernirobovi uglavnom nisu ni svesni~injenice da su porobljeni.

Tokom ,,crnog petka’’ idrugih dana specijalnih popusta,

ljudi se tuku da kupe stvari, kojeim fakti~ki nisu potrebne, samozato {to im je utuvljeno u glavu dajesu, i zato {to su na popustu.Gledam kako u toj masi udarajujedni druge, vuku se za kosu, gura-ju, laktaju..., i ne verujem. Mislimse: “Sedi, bre, ku}i. U{tede}e{ 100odsto, jer ti ve}ina tih krpica ililoma ne treba. Izgustira}e{ te glu-posti kao dete igra~ku, pa }e zagodinu dana ionako zavr{iti u

sme}u.“ Pre nekoliko nedelja je

Lidl otvorio samoposluge {iromSrbije, a piletinu prodavao zabagatelu. Ljudi, za koje bi ~ovekpomislio da dr`e do sebe, halaplji-vo grabe te pili}e, koji su genets-

ki modifikovani i napumpanihemijom i hormonima, biju se sasvojim sugradjanima i kom{ijama,otimaju jedni drugima plen... Poslepar dana mnogi od tih pili}a suzavr{ili na lokalnim pijacama iprodavali se po nekoliko putavi{im cenama nego u Lidlu. Tiprodajni lanci su klasi~na podvalaglobalista. Za vreme socijalizma uzemljama Isto~ne Evrope i biv{ojSFRJ mnogi su se izdr`avali od

malih prodavnica, koje su bile uvlasni{tvu porodica. U njima seprodavala kvalitetna hrana. Ondasu, po~etkom devedesetih, do{liveliki zapadni lanci, i na po~etkunudili prehrambene proizvode poni`im cenama. Masa je navalila da

kupuje robu u novim {lja{te}imsupermarketima, tako da su vlasni-ci malih prodavnica bankrotirali.Nakon {to su ubili lokalnukonkurenciju, veliki lanci supo~eli da di`u cene i spu{tajukvalitet robe. Potro{a~i nemajuizbora, jer je sve monopolizovano.Konkurencija fakti~ki i ne postoji,jer konkurenti sve rade u dogov-oru. [to je najgore, zapadniproizvodi imaju jedan kvalitet za

zapadno tr`i{te, a drugi za isto~na.Najgori primer toga je hrana.Kada su neki hrabri novinari pisalio tome kako se u zapadneproizvode za isto~na tr`i{ta stavl-jaju kancerogene supstance,progla{avali su ih teoreti~arimazavere, da bi mnogi proizvodja~i,na ~elu sa Fererom, priznali da tozaista rade, nakon {to su na sudunaterani da to u~ine. Hrana je samo primer podvaleimonopolizacije. Globalisti trube odemokratiji i slobodi, koje zapravonema. Ko o ~emu, kurva opo{tenju. Pogledajmo primermobilnih telefona. Izbor jeuglavnom izmedju “ajfona“ i“samsung galaksija“. Ostali su sta-tisti. Proizvodi su sli~nog kvalite-ta, cene i funkcija, a traju dok neistekne garancija, jer ~im izbacenovi model, obe firme se dogo-varaju da funkcije prethodnihmodela automatski budu slabije.Kad bi se ~ovek zapitao da li muzaista treba ta multimedijalna spra-va koja ga ~ini zavisnim odfotkanja, dru{tvenih mre`a ile~enja sujete (`elje da svi vide daon sebi mo`e da priu{ti poslednjimodel), odgovor bi bio – NE, alipod uslovom da ima svest.Medjutim, u tom grmu le`i zec.Problem je u tome {to ve}inaizzombirane mase nema kapacitetda razume da su mu navedenestvari nepotrebne, jer im je nivosvesti spu{ten na najni`i mogu}i.Na`alost, istina je da `ivimo uvreme pametnih telefona i glupihljudi. Opet, ~ast izuzecima. ”Crnipetak“ je na{e ogledalo.

KOLUMNA

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU773.744.0373

OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!

CRNI PETAK (I MI S NJIM)

20 Decembar 2018.Va{a pisma

26. Novembar 2018.

Cenjeni gospodine predsed-ni~e,

Kao mnogi penzioneri,na moju adresu ovih dana je stigloVa{e pismo u kome mi sepateti~no zahvaljujete {to ste mibez moje dozvole zavukli ruku ud`ep i svakog meseca uzimali odmoje penzije. I to protivustavno!Ali {ta Vas briga za Ustav, kr{itega na svakom koraku i u svakojprilici. Penzija je moje ste~enopravo. Tu penziju sam zaradilapunim radnim sta`om, rade}ipo{teno i savesno na odgovornim iopasnim poslovima. To sam izdva-jala od moje plate i upla}ivala uFond PIO kako bih imala spokojan`ivot u penziji. U pismu mi nistedostavili Va{u adresu kako bihmogla da Vam se obratim kako jered, te to ~inim ovim putem.

Da li se penzioneri,sre}ni zbog Va{eg pisma, se}ajuVa{ih re~i iz 2015. godine kadste sa mesta premijera poru~ilipenzionerima: “MMF bi namdozvolio da vi{e pove}amo plate i penzi-je, ali ja to ne}u! Eto, ne}u“- nabusito sterekli na konferenciji za novinare u VladiSrbije. (1), (2)

Uspeli ste da Vama dragim pen-zionerima (ili mrskim parazitima?), penzijesvedete na socijalna davanja. Uspeli ste daVi i Va{a vlada odlu~ujete o visini penzi-ja i to ukoliko ima para u bud`etu. Akonema, nema ni penzija. Oduzimate pen-zionerima sigurnost koju su imali u FonduPIO tako {to ste izmenili Zakon o PIO.Predlo`enim izmenama Zakona o PIOpredvidja se i ukidanje formule za usklad-jivanje penzija dva puta godi{nje, a umestotoga, Vladi sa daje ovla{}enje da sama otome odlu~uje. Odgovor Fiskalnog savetaje bio jasan, ako je imao ko da ~uje;“Dobro je to {to zakonske izmene ukidajuZakon o privremenom smanjenju penzija,ali unose nesigurnost i potencijalno svodepenzijski sistem Srbije na nivo najnestabil-nijih sistema u zemljama Severne Afrike iBliskog istoka“ (3). Kako Vas nije stid?

Ko ste Vi da odlu~ujete koja jepenzija velika, a koja mala? Oni sa ve}ompenzijom su vi{e upla}ivali u Fond PIO ispadaju uglavnom u visoko obrazovaneljude. Zna~i, favorizujete svoje glasa~e, kojikupuju va{e bljuc novine po ceni od 25dinara i ispirete im mozak svakodnevno.Va{e svakodnevo pojavljivanje na raznimTV stanicama i reprize Va{ih kukumav~enjai prenemaganja malo su otu`ne, zar ne mis-lite? Sve {to je previ{e, nije zdravo.

Dakle, obratili ste mi se pismomu koverti na kojoj je logo Va{e stranke –Srpske napredne stranke, i nije mi bilojasno da li se Vi to meni zahvaljujete kaopredsednik Srbije, kao predsednik strankeSNS ili kao gradjanin A. Vu~i}? Po svemusude}i, bi}e da ste mi se “zahvalili“ kaopredsednik Srpske napredne stranke, Va{e

stranke. I pitam, se ako je logo SNS nakoverti, da li ste Vi moj novac, koji steprotivustavno prisvojili, iskoristili zafinansiranje Va{e partije? Da li mo`da sapismom na kom je i na{a adresa, a logoVa{e stranke mo`emo u apotekama dakupimo za 50% ni`u cenu lekove koji nisuna listi? To bi bilo lepo gospodinepredsedni~e i vratili bi nam deli} onog {toste nam protivustavno uzeli. Uostalomnikad nam niste ni rekli za {ta ste upotre-bili taj novac: da li da pobolj{ate uslovele~enja penzionera, koji su ugro`ena grupastanovni{tva, da li ste taj novac iskoristiliza pobolj{anje plata prosvetnih radnika iunapredjenje {kola? Da li ste taj novacutro{ili za pobolj{anje materijalnogpolo`aja trudnica i porodilja i za za{titudece? Da li ste taj novac iskoristili kakobi pobolj{ali primanja medicinskog osobl-ja, koje nas masovno napu{ta, i ukinuliropsko volontiranje u bolnicama! Neznamo ni{ta o tome, gospodine predsed-ni~e, o ni~emu nas ne obave{tavate, sem oVa{im susretima sa zna~ajnim ljudima izdomena politike. Hvalite se kako je ugledSrbije, i pre svega Va{, porastao doneslu}enih visina, a onda dodje 11.novembar i videsmo Vas u nekom zad-njem redu! Niste umeli ~ak ni dosto-janstveno da reagujete na taj odvratan ~inMakronove vlade i jo{ se hvalite kako }etega do~ekati veli~anstveno! Bravo, predsed-ni~e SNS i Srbije!

Va{u zahvalnost bih prihvatila, daste mi u pismu saop{tili kada mislite dami vratite novac sa pripadaju}om kamatomkoji ste ~etiri godine bespravno koristilibez mog pristanka, i bez mog znanja gdeje taj novac potro{en. Obe}ali ste da }etenam vratiti ukradenu penziju, ukinuli steZakon o privremenom uredjivanju na~inaisplata penzija, ali niste rekli kada }ete

nam vratiti otete penzije i do kog termina.Naravno, uz pripadaju}u kamatu.

Pripremam tu`bu zbog ovakobespravnog i skandaloznog oduzimanja(kradje!) dela moje penzije, koja je mojeste~eno pravo, jer sam je zaradila svojim

rukama i svojim trudom, i i}i}u i do Strazbura. Moj novacmora}ete da mi vratite kadtad i to s kamatom!

I na samom kraju daVas ne{to pitam, predsedni~eSNS: odakle Vam mojaadresa i s kojim pravom zadi-rete u moju privatnost?

Uz pozdrav,Jedna od mnogih

beogradskih penzionerki kojesu dobile Va{e ljubaznopismo!

PSZnam da se trenutno

i Vi i na{a zemlja nalaze ute{koj poziciji, ali razmisliteda li ste mo`da i Vi tomedoprineli ukidaju}i Briselskimsporazumom sve institucijeSrbije na Kosovu i Metohiji?Ali ne sumnjam u Vas, na}i}ete Vi ve} neki modus kojim}ete Srbima opravdati svojnerazuman gest o razmeni

na{eg za na{e, a ovaj kriti~an trenutakmo`da }e ubrzati Va{u odluku.

Mirjana Andjelkovi} Luki}

Izvor: Koreni

Odgovor jedne penzionerke na Pismo predsednika