Dejvid Gemel

KRALJ IZA ZATVORENE KAPIJE

PrevelaNevena Andri

Naslov originala

David GemmellThe King Beyond the Gate

Copyright 1985 by David A. Gemmel

Translation Copyright 2013 za srpsko izdanje, LAGUNA

Dragana Mati Radosavljevi

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta odgovornog korienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.SW-COC-001767

Ovu knjigu s ljubavlju posveujem svojoj deci Ketrin i Luku,

kao malu naknadu za drutvo koje su mi podarili.

Zahvalnica

Bez pomoi prijatelja pisanje mi ne bi priinjavalo radost. Mnogo hvala Tomu Tejloru na pomoi oko prie, Steli Grejam za korekturu i Din Mond za lekturu. Hvala i Gariju, Rasu, Barbari, Filipu, Dordu, Donu D., Dimiju, Andeli, Dou, Liju, Ajoni i svima zaposlenim u Hejstings obzerveru, zaslunim za lepa vremena.

I Rosu Lemprijeu to je izveo juri na stepenice.

Prolog

Sneg se poput ipke rasprostirao po drveu, a uma je leala pod njim kao kakva kolebljiva mlada. On je neko vreme stajao meu kamenjem i stenama i prelazio pogledom po obroncima. Sneg mu se skupljao na ogrtau opervaenom krznom i na vrhu eira irokog oboda, ali on se na to nije obazirao, kao to se nije obazirao ni na hladnou koja mu se uvlaila u telo i od koje su mu trnule kosti. Mogao je biti poslednji ivi ovek na planeti na umoru.

Donekle je prieljkivao da i jeste.Naposletku, kad je zakljuio da nema patrola, krenuo je

niz padinu; paljivo je hodao niz klizavu kosinu. Kretao se polako i znao je da mu od hladnoe preti sve vea opasnost. Treba da se ulogori i zapali vatru.

Iza njega se pod sve guim oblacima propinjao Delnoki venac. Pred njim je leala uma Skultik, predeo mranih legendi, izneverenih snova i seanja na detinjstvo.

Izuzev povremenog krckanja suvog drveta pod sve debljim ledom koji je probijao granje, ili svilenkastog snega

Dejvid Gemel10

koji se s pretovarenih kroanja stropotavao na zemlju, u umi je vladao muk.

Tenaka se osvrnu na svoje tragove. Otre ivice otisaka sto-pala ve su se zaoblile i za nekoliko minuta trag e nestati. Pun turobnih misli i iskrzanih seanja, s mukom je krenuo dalje.

Ulogorio se u plitkoj peini u zavetrini i zapalio vatricu. Plamenovi su se zdruivali i narastali; po zidovima peine plesale su razigrane crvene senke. Skinuo je vunene rukavice i iznad ognja istrljao ruke; potom je istrljao lice i itipao se kako bi krv prokolala. Spavalo mu se, ali peina se jo ne bee dovoljno zagrejala.

Zmajski puk je mrtav. Odmahnuo je glavom i zamurio. Ananais, Dekado, Elajas, Belcer. Svi mrtvi. Izdani, jer su smatrali da su ast i dunost na prvom mestu. Mrtvi, jer su verovali da je Zmajski puk nepobediv i da dobro na kraju mora prevagnuti.

Tenaka se stresao da se razbudi i dodao deblje grane na vatru.

Zmajica je mrtva, ree naglas; glas mu je odjekivao pei-nom. Kako je to udno, pomisli on rei su istinite, a on ipak ne veruje u njih.

Zurio je u seni vatre i opet pred sobom video mermerne dvorane svoje palate u Ventriji. Tamo nije bilo vatre; sredi-nje sobe bile su prijatno prohladne, jer su ledeni kamenovi drali na odstojanju vrelinu pustinjskog sunca koje vam ispija snagu. Meke stolice i istkane ponjave; sluge nose vreve ras-hlaenog vina i kofe dragocene vode da mu zaliju ruinjak kako bi rascvetalo drvee ostalo lepo.

Belcer je bio glasnik. Odani Belcer najbolji ratnik bar-skog ina u celom Krilu.

Gospodine, zovu nas kui, s nelagodom je rekao u biblioteci, odee prepune peska i prljave od putovanja.

Kralj iza zatvorene kapije 11

Pobunjenici su pobedili jedan Seskin puk na severu i sam Baris nas je pozvao.

Otkud zna da je Baris?Po peatu, gospodine. Linom peatu. I po poruci: Zma-

jica vas zove.Barisa niko nije video ve petnaest godina.Znam, gospodine. Ali peat...Grumen voska nita ne znai.Gospodine, meni znai.Vraa se, dakle, u Drenaj?Da, gospodine. A ti?emu da se vratim, Belceru? Zemlja je opustoena. Spo-

jaci nepobedivi. I ko zna kakve gadne vradbine e baci-ti protiv pobunjenika? Suoi se s tim! Zmajiina vojska je rasputena pre petnaest godina i svi smo ostareli. Spadao sam meu mlae oficire, a sad imam etrdeset godina. Ti si sigurno blii pedesetoj da je Zmajica jo iva, ti bi bio zreo za penziju.

Znam, ree Belcer i kruto stade u stav mirno. Ali ast zove. Proveo sam ivot u slubi Drenaju i sad ne mogu da odbijem poziv.

Ja mogu, kaza Tenaka. Izgubili smo. S vremenom e Seska sam sebe unititi. Lud je. Ceo sistem se raspada.

Gospodine, ne umem s reima. Prejahao sam trista kilometara da ti donesem poruku. Doao sam u potrazi za ovekom pod ijim sam zapovednitvom nekad sluio, ali njega ovde nema. Izvini to sam te gnjavio.

Sluaj, Belceru!, ree Tenaka dok se ratnik okretao ka vratima. Da imamo i najmanjih izgleda za uspeh, rado bih poao s tobom. Ali sve ovo bazdi na poraz.

Zar mislite da ne znam? Da ne znamo svi?, rekao je Belcer. A onda je otiao.

Dejvid Gemel12

Vetar je promenio pravac, zaokrenuo je u peinu i naneo sneg na vatru. Tenaka tiho opsova. Potegao je ma i krenuo napolje, pa posekao dva gusta buna i njima zaklonio ulaz.

Meseci su prolazili, i on je zaboravio na Zmajski puk. Trebalo je upravljati imanjima, baviti se vanim pitanjima u stvarnom svetu.

Onda se Ilej razbolela. Kad je vest stigla do njega, bio je na severu i rasporeivao je patrole koje e uvati trgovinski put za prevoz zaina, i pourio je kui. Vidari su rekli da e groznica proi i da nema razloga za brigu. Ipak, stanje joj se pogoravalo. Pluna kuga, tako su mu rekli. Kopnela je sve dok, isprekidanog daha, nije zavrila u prostranom krevetu; nekad lepe oi sad su se caklile kao slika i prilika smrti. Dan za danom sedeo je pored nje, priao, molio se, preklinjao je da ne umre.

A onda je poela naglo da se oporavlja i srce mu je zai-gralo. Planirala je s njim zabavu i uutala da razmisli koga da pozove.

Nastavi, rekao je. No nje vie nije bilo. Tek tako. Deset godina zajednikih uspomena, nada i radosti nestale su kao voda na pustinjskom pesku.

Podigao ju je iz kreveta i umotao je u beli vuneni ogrta. Potom ju je prigrlio k sebi i odneo je u ruinjak.

Volim te, govorio je sve vreme, ljubio je u kosu i ljulju-kao je kao dete. Okupile su se sluge; nisu progovarale, ali posle sat ili dva prile su i razdvojile ih. Uplakanog Tenaku poveli su u njegovu sobu. Tamo je zatekao zapeaen svitak sa spiskom trenutnih ulaganja i izvetaj o stanju, a pored toga pismo od knjigovoe Estasa. U ovakvim pismima obino je bilo saveta u koja polja treba ulagati i pronicljivih politikih zapaanja ta treba izbegavati, iskoristiti do krajnjih granica ili istraiti.

Kralj iza zatvorene kapije 13

Bez razmiljanja je otvorio pismo i pogledom preleteo spi-sak vagrijskih isplata, povoljnih prilika u Lentriji i drenajskih gluposti, sve dok nije stigao do poslednjih nekoliko reenica:

Juno od ravnice Sentran, Seska je sravnio pobunjeni-ke sa zemljom. Opet se hvalie sopstvenim lukavstvom, izgleda. Poslao je poruku i pozvao nekadanje vojnike da se vrate kuama; ini se da se plaio Zmajskog puka jo otkako ga je raspustio, pre petnaest godina. Sad se otarasio straha unitio ih je do poslednjeg. Spojaci su strahotni. U kakvom to svetu ivimo?

ivimo?, rekao je Tenaka. Niko ne ivi svi su mrtvi.Ustao je i otiao do zapadnog zida, pa stao ispred ovalnog

ogledala i zagledao se u propale ostatke svog ivota.Optuivakim kosim oima ljubiaste boje odraz je piljio

natrag u njega; tanke usne bile su ogorene i ljutite.Idi kui, rekao je odraz, i ubij Sesku.

1

Kasarna je leala pod snenim pokrovom, a porazbijani prozori zjapili su kao stare nezaceljene rane. Prostor ispred nje, koji je svojevremeno ugazilo deset hiljada ljudi, sada je bio neravan, a trava se probijala kroz sneni prekriva.

Sa samom zmajicom surovo su postupili: razbili su joj kamena krila na leima, onjake joj slomili u krhotine, a lice joj umazali crvenom farbom. Dok je stajao pred njom i utke joj odavao poast, Tenaki se inilo da ona plae krvave suze.

Dok je Tenaka zurio u zaravan pred kasarnom, pred oima su mu sevale jarke slike iz seanja: Ananais izvikuje nareenja svojim ljudima protivrena nareenja, zbog kojih se ovi sudaraju i preturaju se na zemlju.

Pacovi izmearski, urlao je plavokosi div. Vi sebe nazi-vate vojnicima?

Pred avetinjskim velom pustone stvarnosti slike su izble-dele i Tenaka uzdrhta. Priao je bunaru gde je leala stara kofa, drke jo privezane za natruli kanap. Spustio je vedro u bunar, uo lomljavu leda, pa ga izvukao i odneo ga do zmajice.

Dejvid Gemel16

Boja je slabo spadala, ali posle skoro sat vremena bode-om je sastrugao i poslednje tragove crvenila s kamena.

Potom je skoio na zemlju i pogledao uinak.ak i bez farbe izgledala je bedno, skrhanog ponosa.

Tenaka opet pomisli na Ananaisa.Moda je i bolje to si mrtav nego da ovo doivi, ree.Poela je kia; ledene iglice su ga peckale po licu. Tenaka

uprti zaveljaj na rame i otra prema naputenoj kasarni. Vrata su zjapila otvorena i on ue u nekadanje oficirske prostorije. Dok je Tenaka prolazio, jedan pacov zadi u tamu, ali on ne obrati panju na njega, ve nastavi sve do prostrani-jih odaja sa zadnje strane. Zbacio je zaveljaj u svojoj staroj sobi, pa se tiho nasmejao kad je video kamin: bio je pun naslaganog drveta za vatru.

Poslednjeg dana, znajui da odlaze odatle, neko mu je doao u sobu i spremio drva za vatru.

Dekado, Tenakin posilni?Ne. U njegovoj linosti nije bilo nieg romantinog. Bio je

to okrutan ubica, a pod paskom su ga drale samo Zmajiina gvozdena disciplina i sopstvena nepokolebljiva odanost puku.

Ko onda?Posle nekog vremena prestao je da razgleda lica koja je

seanje sipalo pred njega. Nikad nee saznati.Drvo se za pet