Mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma

Dekada Roma u AP Vojvodini

br. 54, oktobar 2015. godine ISSN 2217-5016

Foto

mes

eca:

Pro

test

isp

red

Vla

de

Srb

ije

Osnivač lista i izdavač:Kancelarija za inkluziju RomaPokrajinske vlade

Glavni i odgovorni urednik:Duško Jovanović

Urednik izdanja:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Rajić,Aleksandra Mićić,Tijana Čubrilo, Ljiljana Maričić

Dopisnici:Ferenc KosoKoordinatori za romska pitanja APVIvana Koprivica

Prevod na romski:Nota bene, Centar za prevođenje i učenje stranih jezika, Novi Sad

Prevod na engleski:Nota Bene Centar za prevođenje i učenje stranih jezika, Novi Sad

Tehnička priprema i štampa:Lola preduzetništvo, Beograd,www.lolapreduzetnistvo.co.rs

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25, 21000 Novi SadTel: 021/488-17-23inkluzija.roma@gmail.comwww.inkluzijaroma.vojvodina.gov.rs

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad323.1(=214.58)(=497.113)

Dekada Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović

- 2011, br.1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2015-. 30cm

Mesečno. Tekst na srp.eng. i rom. jeziku. - Tekst na rom.jeziku štampan u obrnutom smeruISSN 2217-5016COBISS.SR - ID 261834759

Oktobarski broj našeg časopisa otvaraju tek-stovi u oblasti Obrazovanja. Prvi je o osnov-noj školi u Tovariševu, drugi se tiče obele-

žavanja nove akademske godine u Visokoj školi „Mihailo Palov”, a treći predstavljanja projekta koji sprovodi Fond Panonija.

Rubriku Zapošljavanje popunjava tekst o Ki-kindskoj „Školici radosti”.

U oblasti Lokalna samouprava možete proči-tati tekstove o romskim koordinatorima. Prvi je intervju sa koordinatorkom iz Novog Sada. Koordi-nator grada Subotice, Stevan Nikolić, piše o svom viđenju odnosa društva prema romskoj zajednici, a nakon toga sledi tekst o položaju romskih koor-dinatora u AP Vojvodini.

Pokrajinske institucije je rubrika sa teksom o tome šta sve pokrajinske institucije nude u cilju unapređenja Roma.

Rubrika Nacionalni savet donosi tekst o prote-stu protiv nepoštovanja volje većine članova Sa-veta.

U delu koji se tiče Socijalne zaštite nalaze se tesktovi o Dečjoj nedelji i Međunarodnom danu borbe protiv siromaštva.

Rubrika NVO donosi tekstove o festivalu ,,FRKA”i ,,Danima ludaje” koji su održani u Kikin-di po 30. put.

Podsećamo vas da, zahvaljujući Istraživač-ko-edukativnom centru i Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“ iz Vršca, našu publikaciju možete pratiti i u elek-tronskoj formi na adresi www.rec.org/bilten/.

Vaša redakcija

DRAGi čiTAOci,

2

ObrazOvanje

OSNOVNA ŠKOLA U TOVARiŠEVU – PRiMER OBRAZOVANJA ZA SVE

Romski jezik sa elementima nacionalne kulture

Osnovna škola „Mileta Protić” iz Tovariševa je prva škola u koju je uveden romski jezik sa elementima nacional-ne kulture. Školu pohađa zna-čajan broj romske dece, pa im ovaj predmet veoma znači za očuvanje jezika, romske tradicije i kulture. Šeća Ko-lompar, pedagoški asistent u ovoj školi, predaje romski jezik i veoma je zadovoljna svojim poslom. Smatra da je postojanje ovakvog predmeta izuzetno značajno, ali i neop-hodno. To je prilika, ne samo da romska deca očuvaju svoj idenditet, nego da ga i nado-grade, a istovremeno i šansa da ostali učenici upoznaju romsku kulturu i tako se svi međusobno bolje upoznaju.

Druga šansa za obrazovanje

Školske 2011/2012. godi-ne u školi je počeo da se rea-lizuje projekat Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odra-slih (FOOO) „Druga Šansa”. Ovaj projekat razvija se kao nacionalni model osnovnog obrazovanja odraslih, na osnovu Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazo-vanja (2009).

Cilj ogleda je da uvede FOOO u sistem obrazovanja Republike Srbije; da obezbe-di model obrazovanja u kome odrastao stiče istovremeno i osnovno i stručno obrazo-vanje; da obezbedi što veći obuhvat odraslih osnovnim obrazovanjem, da osposobi dovoljan broj škola i školskim timova za ostvarivanje mode-la FOOO.

Obrazovanje traje tri go-dine i ostvaruje se u tri ci-klusa po godinu dana. Prvi ciklus obuhvata osnovno opismenjavanje i osnove funkcionalne pismenosti. Za-vršen prvi ciklus je ekviva-lenran programu prva četiri razreda osnovne škole. Drugi ciklus obuhvata osnove op-šteg osnovnog obrazovanja i ekvivalentaan je programu petog i šestog razreda. Treći ciklus obuhvata osnovno ob-razovanje i obuku za jed-nostavna zanimanja. Obuhva-ta program sedmog i osmog razreda. Ovaj model obrazo-vanja obuhvata i stručnu obu-ku zasnovanu na standardima rada i potrebama tržišta rada

Opšti cilj FOOO: sticanje i unapređivanje znanja, ve-ština, vrednosti i stavova ne-ophodnih za proaktivno i kon-

Bili smo u poseti Osnovnoj školi „Mileta Prtić” u Tovariševu i, iz razgovora sa direktorom škole, pedagoškim asistentom i nastavnicima, videli na koji način oni doživljavaju i unapređuju različitost, multikulturalnost i dijalog.

3

ObrazOvanje

struktivno rešavanje problema i suočavanje sa izazovima u svakodnevnom životu, una-pređivanje porodičnih i ličnih uslova života, obavljanje jed-nostavnih poslova i adekvatno postupanje u radnim situacija-ma i radnom okruženju, dalje obrazovanje i aktivno učešće u društvenoj zajednici.

Dušan Jovanov, direktor škole, pohvalio je svoj kolek-tiv jer su svi nastavnici prihva-tili ideju da se baš u njihovu školu uvede model osnovnog obrazovanja odraslih. Škola je dobila i priznanje kao jed-na od deset najboljih škola u Srbiji u kojoj se sprovodi projekat, na šta su svi izuzet-no ponosni. Iz razgovora smo saznali da postoji zaintere-sovanost stanovnika opštine

Osnovna škola u Tovariševu je odličan primer škole koja brine o svim svojim učenicima, koja ih sve smatra ravnopravnim i pruža im mogućnost da očuvaju svoj nacionalni identitet, ali i da upoznaju druge različite identitete. Tako škola postaje mesto gde se pored osnovnog gradiva, učenici uče i prihvatanju različitosti, a to je još jedna od mnogih uloga koje škola treba da ispuni.

Očekivani opšti ishodi:

• Jezička pismenost• Matematička pismenost• Osnove naučne pismenosti• Digitalna pismenost• Upravljanje sopstvenim učenjem• Rešavanje problema• Socijalne interakcije i saradnja sa drugima• Građanska odgovornost za demokratiju• Zdravstvene kompetencije• Ekološke kompetencije• Inicijativnost i preduzetništvo• Kulturna svest, multikulturalnost i kreativnost

Bačka Palanka za naknadno završavanje osnovne škole, ali i da među polaznicima ima i Roma i onih koji nisu Romi, pa su tako razbijene dve pre-drasude: da Romi ne žele da se obrazuju i da su isključivo Romi ti koji nemaju završenu osnovnu školu.

U školi su nam rekli da polaznici redovno pohađaju

časove, da su zainteresovani za nastavu, da žele da napre-duju i postanu ravnopravni članovi društva. Školu upi-suju sve generacije, pa tako dolazi do situacije da časove istovremeno pohađaju tri ra-zličite generacije, ali to ne predstavlja prepreku za rad.

Tijana čubrilo

Šeća Kolompar, učiteljica romskog jezika

4

ObrazOvanje

ViSOKA ŠKOLA „MiHAiLO PALOV” SVEčANO OBELEŽiLA POčETAK NOVE ŠKOLSKE GODiNEPrvog dana oktobra Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov" održala je svečanost povodom početka nove školske godine. Svečanost su svojim prisustvom uveličali direktor Kancelarije za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, Duško Jovanović, Dan Konstantin, generalni konzul Republike Rumunije, kao i akademik Milosav Marjanović, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i predsednik Odbora za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti.

Reči dobrodošlice uputi-la je direktorka ove vi-sokoškolske ustanove,

Jelena Prtljaga. „Od kad ova institucija postoji kao akredi-tovana visokoškolska ustano-va iznedrili smo više od 1000

strukovnih vaspitača, više od 100 specijalista, a za vreme okruglih stolova u visoku ško-lu je došlo i sa studentima i profesorima svoj svet pode-lilo više od 1000 naučnika i stručnjaka, a naša izdavačka

delatnost traje duže od 20 godina. I pri tom, gazeći po uhodanim i proverenim staza-ma i proverenim prosvetnim putevima, gledamo ka Evro-pi sa namerom da se moder-nizujemo” rekla je Prtljaga i

Svečana akademija

5

ObrazOvanje

dalje dodala „Mi ovde učimo na tri jezika, ovde se prožima zajednički život više kultura, a naša reč čuje se daleko van Vršačkih vinograda ― u Slove-niji, Hrvatskoj, Makedoniji, Mađarskoj, Rumuniji, Engle-skoj. I u tom dijalogu sa sve-tom pažljvo slušajući crpimo nove vrednosti, ali ne zabo-ravljajući one iz kojih smo ponikli ― da je vaspitanje i obrazovanje mladih narašta-ja pitanje časti, poverenja, te iskrene ljubavi prema de-tetu i dečjem svetu. Uverena sam da ništa drugo ne krči put onome ko uči niti mu to-liko pomaže da ide napred i da odmakne brzo i daleko kao dobra osnova i prava vrednost

kojoj teži. Sigurna sam da ćete u ovoj školi naći teren na kojem ćete graditi vrsno vaspitanje i obrazovanje naj-mlađih. U to ime srećan vam početak puta na koji ste upra-vo zakoračili.”

Svečanost je nastavlje-na muzičko–literarnim de-lom programa pod nazivom „Nasleđe vrednosti”, čiji su kreatori profesori dr Brandu-ša Žujka, dr Eufrozina Greo-njanc, mr Ivana Đorđev, msr. Ljiljana Kelemen i Jasmina Stolić, a izvođači studenti Vi-soke škole i korepetitor iz Mu-zičke škole „Josif Marinković” iz Vršca, Jelica Kentera.

Direktorica doc. dr Jelena Prtljaga uručila je pohvale i

poklon knjige studentima na-građenim za najbolje diplom-ske i specijalističke radove u školskoj 2014/15. godini.

Usledila je promocija knjige „Didaktika predškol-ske matematike” autorke dr Aleksandre Mandić, o kojoj je govorio akademik Milosav Marjanović, a promociju je moderirala Jovana Pavlović.

Program je završen uru-čenjem diploma svršenim studentima, a nakon uvodnog predavanja koje je održa-la profesorica dr Grozdanka Gojkov, novoupisanim studen-tima podeljeni su indeksi.

Ljiljana Maričić

Obraćanje direktorke

6

ObrazOvanje

PREDSTAVLJANJE PROJEKTA „NA MOM JEZiKU — NEFORMALNIM OBRAZOVANJEM ZA KORAK KA ZAPOŠLJAVANJU” KOJi SPROVODi GRAĐANSKi FOND PANONiJA

Građanski fond „Panonija” je jedna od najstarijih novosadskih/vojvođanskih organizacija, koja više od 20 godina

radi na programima obrazovanja za demokrat-sko građanstvo, a poslednjih 10 godina puna pažnja je usmerena ka saradnji sa školama i radu sa učenicima i nastavnicima i, relevannim ustanovama, institcijama i uglednim pojedin-cima. U najširem kontekstu „Panonija” se bavi obrazovanjem za demokratsko građanstvo (ODG) kroz afirmaciju građanskog obrazova-nja i rada na jačanju demokratskih vrednosti sa posebnim naglaskom na očuvanje multi-kulturalnosti u Vojvodini, interkulturalnost i interkulturalne vrednosti. Među realizovanim projektima, u periodu od 1994. do 2002, naj-prepoznatljiviji, višegodišnji projekti „Panoni-je” su bili Otvoreni klub, GeoTakt 1 i 2, kam-panja KaEvopi, Otvoreni Krug; naredni period

obeležavaju takođe višegodišnji projekti: Uči-mo zajedno – živimo zajedno, Multiplikacija – živeti tolerantno, Dositeum 1, 2, 3 i drugi. U skladu sa misijom i ciljevima organizacije i ciljevi projekata su bili usmereni ka razume-vanju i prihvatanju različitosti, na diseminaci-ji odgovornosti prema mladima u školi preko jačanja njihove uloge u participaciji u školi zajednici, osnaživanju mladih kroz različite vrste radionica, peer edukacije i aktivizam. Posebna pažnja je, u saradnji sa edukovanim učenicima, nastavnicima i aktivistima civilnog sektora posvećivana mladima u ruralnim sre-dinama, što je i sada, u okviru projekta: Na mom jeziku – neformalnim obrazovanjem za korak ka zapošljavanju, slučaj.

Panonija ima razvijenu mrežu saradnika i saradničkih organizacija, saradničkih škola i nastavnika, dobro razvijenu komunikaciju sa

7

ObrazOvanje

ustanovama i institucijama i saradnju i podrš-ku eksperata i ekspertskih timova.

Panonija ima iskustva upravljanja projek-tima najrazličitijih struktura – od jednostavnih kratkoročnih, do složenih, dugoročnih, regio-nalnih sa više od 10 partnerskih organizacija. U skladu sa tim, Pa-nonija ima i iskustvo upravljanja budžeti-ma od nekoliko desti-na hiljada dinara do više desetina hiljada evra.

Počev od janua-ra 2015. godine, re-alizuje se projekat „Udruženja nastav-nika na manjinskim jezicima, inkluzivno i interkulturalno obra-zovanje”, podržan od Fondacije za otvore-no društvo – Beograd. U projektu učestvuju škole iz Subotice (OŠ „Ivan Milutinović” i OŠ „Matko Vuković”), Selenče (OŠ „Jan Ko-lar”), Kulpina (OŠ „Jan Amos Komen-ski”), Đurđeva (OŠ „Jovan Jovanović-Zmaj”) i Nikolinaca (OŠ „2. oktobar”), a uključeni su i na-cionalni saveti naci-onalnih zajednica. Već prve aktivnosti iz ovog Projekta ukaza-le su brojne potrebe i probleme sa koji-ma se suočavaju mladi pripadnici nacionalnih zajednica u APV. Predlog projekta „Na mom jeziku – neformalnim obrazovanjem za korak ka zapošljavanju” je u službi prevazilaženja samo nekih od prepoznatih potreba.

Projekat „Na mom jeziku — neformalnim obrazovanjem za korak ka zapošljavanju” se realizuje sa ciljem da se neformalnim

obrazovanjem obuhvatiti veći broj mladih iz ranjivih grupa - pripadnika nacionalnih zajed-nica koji se obrazuju na jezicima nacionalnih

zajednica i Roma u AP Vojvodini, radi olakšanog odabira zanimanja i pripreme za tržište rada. Među posebno osetljive grupe dece i mladih u AP Vojvodini spada-ju mladi koji se obra-zuju na jezicima na-cionalnih zajednica. Uz česte probleme u formalnom obra-zovanju, neformal-no obrazovanje na maternjim jezicima je za njih, praktično nedostupno. Veliki broj njih, upravo u trenutku kada stupa-ju u uzrast mladih – 15 godina, se školuje i živi u ruralnim sre-dinama, što ih kao i čitavu kategoriju mladih sa sela u još većoj meri isljučuje iz do sada kod nas uobičajenih tokova neformalnog obrazo-vanja. Najzad, mladi istog uzrasta, koji se školuju na jezicima nacionalnih zajedni-ca uskraćeni su i za

valjanu profesionalnu orijentaciju, jer se te-stiranje sprovodi na srpskom jeziku koji njima nije primarni.

izvor: www.panfond.org

Specifični ciljevi Projekta:

1. Unapređivanje kvaliteta programa neformalnog obrazovanja na službe-nim jezicima AP Vojvodine kroz tre-ning za trenere (TOT) za 20 mladih pripadnika/ca nacionalnih zajednica

2. Kreiranje, adaptacija i prevođenje sa srpskog jezika, programa name-njenih odabiru zanimanja i stupanju na tržište rada i njihovo prilagođa-vanje potrebama mladih iz ranjivih grupa – pripadnicima nacionalnih za-jednica u AP Vojvodini, koji se školu-ju na maternjem jezeku

3. Testiranje i izvođenje edukacija/radionica na jezicima nacionalnih zajednica AP Vojvodine, za 200 mla-dih, radi sticanja novih kompetenci-ja i povećanja stepena konkurentno-sti na tržištu rada

4. Obezbeđivanje uslova za realizaciju projekta i njegove održivosti

8

ZAPOŠLJAVANJE

„ŠKOLicA RADOSTi” U KiKiNDi

U obrazovnom sistemu u opštini Kikinda ima 400 romske dece, što

predstavlja veliki broj. Deca osnovnoškolskog uzrasta mogu da pohađaju „Školicu radosti” – dnevni boravak koji već pet godina organizuje Udruženje građana „Rroma-Rota” iz Ki-kinde. Upravo je ovo udruže-

nje na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za privredu, za-pošljavanje i ravnopravnost polova dobilo sredstva putem javnih radova. Oni su ta sred-stva iskoristili za angažovanje dve saradnice koje rade sa polaznicima „Školice radosti” i pomažu im oko školskih oba-veza.

RezultatiMiroslav Meržan, pred-

sednik UG „Rroma-Rota”, izrazio je zahvalnost Pokra-jinskom sekretarijatu jer je pokazao da razume značaj i ulogu „Školice radosti” za obrazovanje romske dece i njihovo napredovanje u obrazovnom sistemu. Od Mi-

Svaku akciju koja za cilj ima unapređenje obrazovnog statusa romske dece treba podržati i ohrabriti. Nedostatak novca ne sme da bude prepreka obrazovanju i napredovanju. Školica u Kikindi je do sada učinila mnogo da romska deca napreduju u školi, pa bi te rezultate trebalo pohvaliti.

Radna atmosfera u ,,Školici radosti"

9

ZAPOŠLJAVANJE

roslava Meržana smo čuli da školica funkcioniše kao dnev-ni boravak i dodatna pomoć u školi. To je mesto gde deca dobijaju pomoć oko domaćih zadataka, savladavanja gra-diva, mesto gde se dodatno pripremaju za kontrolne i pi-smene zadatke. U atmosferi i okruženju koje im je pozna-

to i koje im pruža slobodu da pitaju sve što im nije jasno, deca postižu određene po-zitivne rezultate. Ocene su bolje, zainteresovanost za školu je porasla, a deca rado dolaze sa novim pitanjima i željom da nauče i savladaju školsko gradivo. Ovo su kon-kretni i vidljivi rezultati ško-

lice, koje treba podsticati i negovati.

Pričali smo i sa učenicima koji redovno dolaze u školicu. Sva njihova iskustva i odgo-vori samo su potvrdili neop-hodnost njenog postajanja. Svi su rekli da vole da dolaze u školicu jer se prema njima ponašaju kao prema članovi-

Radna atmosfera u ,,Školici radosti"

10

ZAPOŠLJAVANJE

ma porodice, da uvek dobiju pomoć koju traže, i oko škole ali i oko bilo kojeg problema koji ih muči. Matematika je svima najteži predmet, pa u školici najviše na tome rade.

Školicu pohađa veliki broj dece koja po nekoliko mese-ci provedu u azilu i koja zbog toga moraju ili da ponavljaju razred ili se uključuju u školu u trenutku kada je veliki deo gradiva vež pređen pa imaju poteškoće da se uključe u na-stavu. Saradnice u školici pa-žnju posebno usmeravaju ka

toj deci it rude se d aim po-mognu u ponovnoj integraciji u obrazovni system.

U okviru „Školice radosti” učenicima se deli i školski pri-bor i higijenski paketi, koji su im neophodni da bi nesme-tano pohađali školu. Ipak i za to su potrebna finansijska sredstva koja često izostaju. Međutim, i to što dobiju, uče-nicima mnogo znači.

Bilo bi najbolje kada bi školica radila tokom čitave školske godine jer bi se tako kontinuirano pratio i unapre-

đivao rad učenika, ali to često nije moguće. Jedini razlog je nedostatak finansijskih sred-stava, pa se predsednik UG svake godine iznova trudi da nabavi sredstva koja bi omo-gućila nesmetani rad. Konkurs Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i rav-nopravnost polova je delimič-no popravio finansijsku situa-ciju, ali potrebna su i dodatna sredstva.

Tijana čubrilo

Učenici rade domaće zadatke

11

LokaLna samouprava

iNTERVJU SA RADMiLOM ZEćiROVić, KOORDiNATORKOM ZA ROMSKA PiTANJA U OPŠTiNi NOVi SAD

ROMSKi KOORDiNATOR – SPONA iZMEĐU POJEDiNcA i iNSTiTUciJA Da li je u sistematizaciji radnih me-sta lokalne samouprave uvršten koordi-nator za romska pitanja?U našoj lokalnoj samoupravi sistematizo-

vano je radno mesto koordinatora za romska pitanja. Da li su u budžetu opštine planirana posebna sredstva za realizaciju plano-va za Rome?Posebna sredstva su planirana, ali samo za

konkurse nevladinih organizacija zato što nisu usvojeni Lokalni akcioni planovi. Kakva je Vaša saradnja sa lokalnom samoupravom i republičkim organima?Sve aktivnosti se uglavnom sprovode u sa-

radnji sa lokalnom samoupravom. Kažite nam nešto o aktivnostima u

oblasti Dekade Roma na teritoriji Vaše op-štine u: obrazovanju, zapošljavanju, stano-vanju, zdravstvu, ljudskim pravima.

U svim oblastima Grad Novi Sad preko konkursa za nevladine organizacije podržava Rome u sprovođenju programa i aktivnosti De-kade Roma. Kako dolazite do informacija koje Vam trebaju u radu? Kako unapređujete svoje znanje?Znanje unapređujem putem obuka koje

organizuje država kao i donatori. Objasnite nam funkcionisanje mobil-

nog tima i Vaš udeo u njemu?Mobilni tim za inkluziju Roma je opštin-

sko telo koje je sastavljeno od institucija koje predstavljaju pojedinci: Centar za socijalni rad, Nacionalna služba za zapošljavanje, ko-ordinatorka za romska pitanja, pedagoška asi-stentkinja i zdravstvena medijatorka. Ima nas 5 u timu. Mobilni tim služi za razmenu infor-macija kao i zajedničko delovanje na lokalu

kao i na terenu. Moja uloga je da koordiniram radom mobilnog tima i institucija. Kako izgleda jedan Vaš radni dan?Moji radni dani izgledaju različito, pošto

je moja funkcija fleksibilna tako da radim i u kancelariji i na terenu po romskim naselji-ma, održavam sastanke, koordiniram između institucija, takođe i između pojedinaca i in-stitucija, a često odlazim i na obuke koje se organizuju za romske koordinatore.

Koji su Vam prioriteti i planovi za ovu godinu?

Prioritet je usvajanje Lokalnih akcionih planova za Rome kao i odvajanje posebne budžetske linije za Rome iz koje bi se finansi-rali svi budući planovi.

Možete li da nam kažete na šta ste posebno ponosni u svom radu i šta smatrate najvećim uspehom?

Najveći uspeh je sto sam mnogim Romima pomogla da ostvare pravo na ličnu dokumen-taciju, ukazivala lokalnim vlastima na njihove probleme i kako da ih rešavaju i što sam naj-veći deo njih upisala u poseban romski birački spisak, tako da je zvaničan broj Roma u gradu Novom Sadu sada povećan. Poruka Vašim sugrađanima Romima.Obrazujte se i tražite posao, pošto je to

ključ uspeha. Tijana čubrilo

Radmila Zećirović

12

LokaLna samouprava

Bez dobronamernog i otvorenog društva, koje je spremno da svakoj zajednici obezbedi jednake uslove za razvoj i zadovoljavanje njenih potreba ne možemo da očekujemo ni jednak stepen društvene odgovornosti. U javnosti se čestio čuju termini „interkulturalanost”, „inkluzija”, „ravnopravnost”, ljudska, dečja, rodna, manjinska prava… I pored činjenice da smo na početku 21. veka, mi se i dalje susrećemo sa „nepravdom”, „diskriminacijom”, „stereotipima”, „segregacijom”, „predrasudama”….

ABEcEDA iNKLUZiJE

Stevan Nikolić

13

LokaLna samouprava

Tipičan primer za ovu tvrdnju je romska za-jednica. Ona je dugi

niz godina bila izostavljena iz velikih razvojnih programa društva. Zbog takvog odnosa, kod većine pripadnika romske zajednice se nije moglo razvi-ti znanje kako da se koriste instrumenti za ostvarivanje prava, ali ni osećaj za druš-

tvenu odgovornost. Izopšte-nost iz društvenih kretanja, ima višestruke posledice na celo društvo. Ovakvo stanje u romskoj zajednici proizvo-di otpor koji rezultira samo-izolacijom i nezaintereso-vanošću za dešavanjima van zajednice. Pasivan odnos pre-ma društvu formira paralelna

viđenja na okruženje i razli-čite pristupe životnim vred-nostima. Romska zajednica se zadovoljava se minimu-mom učešća u društvu i nema pretenzije, a ni kapacitete za učešće u vlasti. Većinsko stanovništvo, po pravilu, za-nemaruje ove činjenice i pa-sivnost i odsustvo inicijativa za promenom statusa tumači

kao argument da „oni“(Romi) nisu zainteresovani da pro-mene način života nego da „oni tako vole”, da „ne žele da sarađuju“, da „ne žele da rade“, da „vole da kradu”... Posledica ovakvih stavova je stvaranje negativnih stereo-tipa o romskoj zajednici, dis-kriminacija i produbljivanje

njene izolacije. Nažalost, ovu činjenicu mali deo građana priznaje i prihvata.

Zatečena situacija se može menjati samo realnim sagledavanjem stanja i pla-niranjem aktivnosti koje će rezultirati održivim prome-nama u društvu. Održivost se obezbeđuje uspostavljanjem intersektorske saradnje re-

levantnih institucija i tako što će se u svim programima akcenat staviti na porodicu. Za sve aktivnosti je neophod-na materijalna podrška. Kao krajnji rezultat imamo ja-sno pokazanu želju, potrebu i znanje da živimo „jedni sa drugima “ a ne „jedni pored drugih”.

Država je prihvatila tri instrumenta koji su aktivna podrška inkluziju Roma. To su pedagoški asistenti, romske zdravstvene medijatorke i koorid-natori za inkluziju Roma. To su krupni sistemski koraci koji trasiraju put odr-živoj inkluziji. Međutim, država još nije pokazala ozbiljnu nameru da osobe koje su prošle treninge i koje su stekle poverenje zajednice, ostanu trajno u sistemu. U nekim sredinama njihov opstanak zavisi od politčke volje vladaju-ćih politčkih struktura. To je loš odnos prema ideji koja pokušava da ponudi održivi mehanizam za nesmetanu inkluziju Roma u lokalnu sredinu. Peda-goški asistenti, romske zdravstvene medijatorke i kooridnatori za inkluziju Roma su novoimenovani službenici od kojih romska zajednica očekuje podrš-ku. Postavljene osobe na ovim pozicijama ne smeju biti podložne promenama zarad političkih interesa. Loša istorija romske zajednice ne sme se ponoviti i zbog toga država mora da bude odgovorna prema osobama koje je prihvatila da budu nosioci održive promene u romskoj zajednici. Točak napretka više nikada ne sme da stane!

Stevan Nikolić, romski koordinator u Subotici

14

LokaLna samouprava

POLOŽAJ KOORDiNATORA ZA ROMSKA PiTANJA U AP VOJVODiNi

U organizaciji Kancela-rije za inkluziju Roma AP Vojvodine održan je

okrugli sto na temu „Položaj koordinatora za romska pita-nja u AP Vojvodini“ sa ciljem da se zaustavi otpuštanje ko-ordinatora za romska pitanja u lokalnim samoupravama.

Okruglom stolu su prisu-stvovali predstavnici Pokrajin-skog ombudsmana, Pokrajin-skog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Ministarstva za držav-nu upravu i lokalnu samoupra-vu, UNDP u Srbiji, predstavni-ci Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji, Saveta za integraciju Roma u AP Vojvodini i koordinatori za romska pitanja.

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma, Duško Jova-nović, ukazao je na pojavu otpuštanja koordinatora za romska pitanja i na činjenicu da je samo u poslednjih me-sec dana otpušteno četvoro koordinatora i to u opštinama Kikinda, Kovin, Pančevo i Bač. On je istakao da su mu se, ta-kođe, obratili i koordinatori iz Vršca , Sombora i Pećinaca koji su bili ucenjeni jer je na njih vršen politički pritisak od stane lokalnih vlasti. Oni su se suprotstavili tom pritisku, nakon čega je usledilo otpu-štanje. „To su ljudi sa kojima smo pokrenuli niz aktivnosti i

oni su sastavni deo naše Kan-celarije, ljudi u koje je me-đunarodna zajednica ulagala kroz različite programe, obu-ke i opremu” rekao je Jova-nović o koordniatorima.

Zamenica pokrajinskog ombudsmana, Eva Vukašino-vić, rekla je da institucija Po-krajinskog ombudsmana prati položaj romskih koordinatora.

„Ćak smo u okviru jednog pro-jekta obišli romske koordina-tore na teritoriji Vojvodine i sačinili mišljenja kako bi se njihovo stanje unapredilo. Me-đutim, novonastala situacija dodatno ugrožava njihov polo-žaj, ali dokazuje da smo bili u pravu kada smo predlagali da se izmenama zakona moraju stvoriti uslovi kako bi se ure-dio položaj na jedinstven na-

čin svih romskih koordinatora” naglasila je Vukašinovićeva.

Pomoćnica pokrajinskog sekretara za privredu, za-pošljavanje i ravnopravnost polova, dr Slavica Denić, predstavila je projekat uklju-čivanja koordinatora u pet opština: Inđija, Vršac, Novi Bečej, Bač i Ruma. Tim pro-jektom je Sekretarijat obez-

bedio finansiranje njihove zarade u trajanju od šest me-seci, a obaveza lokalnih sa-mouprava je bila da nastave finansiranje još šest meseci i da zatraže od nadležnog mi-nistarstva saglasnost za za-pošljavanje koordinatora na neodređeno vreme. Ona je istakla da su od pet opština samo dve delimično ispunile ugovornu obavezu u smislu da

Učesnici okruglog stola

15

LokaLna samouprava

su nastavili finansiranje u tra-janju od još šest meseci.

Okruglom stolu su pri-sustvovali samo tri bivša ko-ordinatora, iz Inđije, Vršca i Kikinde, koji su upoznali uče-snike skupa sa problemima sa kojima su se susretali u radu, ostvarenim rezultatima kao i razlozima otpuštanja. Nino-slav Jovanović, bivši koordi-nator opštine Inđija, rekao je da su koordinatori uradili čitav niz projekata i da se re-zultati rada romskih koordi-natora ne dovode u pitanje.

„Došli smo do zaključka da je tamo gde postoje ljudi koji se bave pitanjima Roma eviden-tan pomak u ostvarivanju pra-va romske zajednice. Ono što je danas sve učesnike iznena-dilo je da su koordinatori do-bili otkaze, čak i tamo gde po-stoji njihovo sistematizovano radno mesto, kao što je slučaj u Opštini Kikinda. Ovi koordi-natori ne vide drugi izlaz iz

novonastale situacije nego da napuste zemlju i da potra-že politički azil u zemljama zapadne Evrope. Koja je to poruka ostalim Romima kada neko ko štiti interese zajedni-ce koja je na margini društva u svakom smislu, ne može da ostvari svoja zakonom zaga-rantovana ljudska prava? Šta onda pripadnici te zajednice mogu da očekuju?” upitao je Jovanović i dodao da je para-doks da su dobili otkaz i oni koordinatori koji rade u opšti-nama gde funkcionišu mobilni

timovi na čelu sa njima i gde se rade projekti u vrednosti od oko 5 000 000 evra.

Predstavnica UNDP–a, Bog-danka Tasev-Perinović, upo-znala je učesnike skupa sa aktivnostima i naporima ove međunarodne organizacije još od 2005. godine u proce-su uključivanja koordinatora u lokalne samouprave. Istakla je da je zbog pritisaka, neko-

liko koordinatora sa juga Srbije zatražilo azil u zemljama EU. Pozdravila je saradnju izme-đu Kancelarije i koordinatora i ukazala na potrebu instituci-onalne podrške za rešavanje ovog pitanja. Naglasila je da će UNDP podržati inicijativu Kan-celarije za inkluziju Roma da se prekine otpuštanje i da se zapošljavaju novi koordinatori.

Imajući u vidu činjenicu da je u toku priprema Strate-gije za inkluziju Roma za čiju implementaciju je neophodno aktivno učešće koordinatora

za romska pitanja, zaključe-no je da se zatraži prijem kod resorne ministarke, Kori Udo-vički, kako bi se sprečilo dalje otpuštanje. Takođe, zatražiće se podrška lokalnih samoupra-va, pokrajinskih institucija i ustanova, republičkih i među-narodnih institucija i organi-zacija za rešavanje statusa ko-ordinatora za romska pitanja.

Ljiljana Maričić

Učesnici okruglog stola

16

Pokrajinske institucije

PREDSTAVLJANJE PROGRAMA POKRAJiNSKiH iNSTiUciJA U ciLJU UNAPREĐENJA POLOŽAJA ROMA

Meštani Radojeva

Obraćanje direktora Kancelarije za inkluziju Roma

17

Pokrajinske institucije

Edukatinvi centar za obuke koji se nalazi u Novom Sadu, osnovan je od strane Pokra-jinske Vlade i Pokrajinskog sekreterijata

za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova u maju 2012. godine. Cilj edukativnog centra je prevencija dugoročne nezaposleno-sti kako bi se mladi obučili i stekli nova znanja i veštine radi lakšeg nalaženja posla. Kursevi koje nudi Edukativni centar su: niži srednji kurs engleskog jezika, intenzivni kurs engleskog i nemačkog jezika, intenzivni kurs informatike, obuka za bravare, molere, armirače, zidare, zavarivače, obuka za rad na visini, obuka za početnike u biznisu, obuka iz knjigovodstva, kao i za sportsko tehničko penjanje. „Danas smo došli da prezentujemo mladim Romima šta Edukativni centar nudi. To su razni kursevi prekvalifikacije i dokvalifikacije koji poveća-vaju mogućnost zaposlenja. Što je najvažnije, sve je potpuno besplatno ― lekarski, sanitar-na knjižica, pa čak i smeštaj. Mi sarađujemo sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i u tom smislu pratimo procenat zapošljavanja naših polaznika, kao i koja su i to to deficitar-na zanimanja. To su nam glavni elementi za

Predstavnici pokrajinskih institucija održali su tribinu pripadnicima romske nacionalne manjine u selu Radinci, Opština Nova Crnja, u cilju predstavljanja mogućnosti koje pokrajinske insitucije pružaju svojim korisnicima. Na tribini su govorili: Nataša Bešlin, ispred Edukativnog centra, Branislav Damjanov, pokrajinski poslanik Opštine Nova Crnja, Slavica Denić ispred Sektora za unaređenje položaja Roma i Duško Jovanović, direktor Kancelarije za inkluziju Roma.

18

Pokrajinske institucije

PROTEST PROTiV NEPOŠTOVANJA VOLJE VEćiNE čLANOVA ROMSKOG NAciONALNOG SAVETA

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je rešenje kojim se odbija zahtev za upis promene predsednika NSRNM u Registar nacionalnog saveta koji je podneo Dejan Vlajković, generalni sekretar Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. S obzirom na to je ova odluka direktno kršenje volje većine članova Nacionalnog saveta, više romskih organizacija je održalo protest ispred zgrade Vlade Srbije.

Na redovnoj sednici u Leskovu, 2. sep-tembra, dvotrećinskom većinom glasova razrešen je dužnosti dotadašnji pred-

sednik Vitomir Mihajlović i izabran novi, Sr-đan Šajn. Međutim, ova sednica je poništena i označena kao neleginitmna. Upravo je to bio razlog da se veliki broj Roma okupi ispred Vla-de Srbije i pokaže svoje nezadovoljstvo ovom odlukom. Takođe, Romi su želeli da ukažu na svoj izuzetno loš položaj u društvu, posebno u periodu kada se milioni evra namenjeni una-

naš godišnji plan obuka”, kaže Nataša Bešlin iz Edukativnog centra.

„Ova večerašnja poseta Radojevu nije prvi put. Mi sprovodimo ono što od momenta osnivanja Kancelarije za inkluziju Roma do da-nas pokazujemo, a to je da se ne može pomoći građanima romske nacionalnosti iz kabineta ili kancelarije. Mi odlazimo na teren, razgovara-mo sa ljudima i na terenu dobijamo informa-cije o realnom stanju, šta su to mogućnosti, a šta problemi i na koji način možemo zajednički rešiti te probleme”, istakao je Duško Jovano-vić, direktor Kancelarije za inkluziju Roma. On je predstavio koje sve prednosti Kancelarija nudi i pozvao učesnike tribine da ih iskoriste.

Branislav Damjanov, pokrajinski poslanik iz Opštine Nova Crnja je rekao da je povod tri-bine pokušaj organizacije romske populacije u cilju edukacije i predstavljanja mogućnosti šta sve oni mogu ostvariti preko lokalne samo-uprave i Pokrajine. „Preko Pokrajine omogućili smo javne radove u trajanju od šest meseci i u njima učestvuje dosta romske populacije, a lokalna samouprava je obezbedila šest au-tobusa za besplatan prevoz svih đaka”, rekao je Damjanov i istakao da je Pokrajina pomo-gla i kulturno-umetničkom društvu u Radojevu tako što je obezbedila u dva navrata autobuse i smeštaj za decu ― prvi put za Italiju, a drugi put za Budimpeštu. U tom kulturno-umetnič-kom društvu igra pola srpske,a pola romske dece.

Slavica Denić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za privredu, zapošljavanje i ravno-pravnost polova iz Sektora za unapređenje položaja Roma je pohvalila inicijativu Roma da razgovaraju sa njima o svim aktivnostima koje institucije tokom čitave godine mogu na-menski da ponude Romima, a što se pre svega odnosi na zapošljavanje. „Ono što nudi Sektor za unapređenje položaja Roma, kao i prote-kle godine je pomoć u finansiranju udžbenika za decu, putnih troškova, užine, a ove godine imali smo i konkurs za stanovanje čije rezul-tate očekujemo uskoro” kazala je Denićeva.

Ljiljana Maričić

19

NacioNalNi savet

pređenju položaja Roma troše na sve drugo osim za njihovu prvobitnu namenu.

Srđan Šajn se obratio prisutnima i rekao da je za sada Mihajlović nedodirljiv i da će doći vreme kada će se to promeniti. On je istakao da će, ako doće do promene i ipak se usvo-ji dvotrećinska volja saveta RNM, pokazati da ljudi na funkciji rade u intersu građana, a ne u svom ličnom interesu i dodao da će nakon tri meseca ponovo dati na glasanje ovu odluku, ako ne bude bilo rezultata. Tefik Ramadanović, član RNS-a, istakao je da uprkos naporima da do ovog protesta ne dođe, nisu uspeli da dobi-ju odgovarajući odgovor od Vlade. „Mi molimo i apelujemo na ovu vlast da rade po zakonu. Ukoliko Vlada ne bude donela pozitivno reše-nje, mi ćemo organizovati još jedan skup i doći u još večem broju i zatvoriti i granice Horgoš, Srpska Crnja, autoputeve”, rekao je Ramada-nović. Ninoslav Jovanović, predstavnik RNS-a za Vojvodinu, kaže da je volja naroda da imaju udžbenike, da ne idu na azil, da imaju školski

pribor za decu, da ne žive u blatu bez struje i vode. „Tražimo promene jer postoje milioni evra za Rome koje neko zloupotrebljava. Moje kolege koji su koordinatori su dobili otkaze jer nisu hteli da rade političke kampanje. Jedina partija za koju ja radim je romska”, kazao je Jovanović. Nakon protesta, predstavnici rom-ske nacionalne manjine predali su radnu ver-ziju Strategije za unapređenje položaja Roma predsedniku Vlade Republike Srbije, Aleksan-dru Vučiću, i istakli da Vlada Srbije mora stvo-riti telo koje će sprovoditi Strategiju.

Dan nakon ovog protesta održan je nasta-vak trece redovne sednice na kojoj je vecinom glasova Vitomir Mihajlovic ponovo izglasan za predsednika Romskog nacionalnog saveta. Na toj sednici je takođe doslo do imenovanja no-vih funkcionera, kao i šefova okružnih i regio-nalnih kancelarija nacionalnog saveta u Srbiji.

Ljiljana Maričić

Obraćanje Srđana Šajna protestantima

20

FOTOREPORTAŽA

Tijana čubrilo

21

FOTOREPORTAŽA

22

Socijalna zaštita

PODRŠKA PORODici — NAJBOLJA PODRŠKA DEciU okviru dečje nedelje koja se održavala u periodu od 5. do 11. oktobra 2015. godine, ukazalo se na stvarni položaj dece i mladih u društvu, kao i na pravo koje svako dete ima, a to je da odrasta u kvalitetnim uslovima života, kako u porodici, tako i u celoj društvenoj zajednici. Manifestaciju je organizovalo udruženje „Život kao inspiracija” uz podršku i pokroviteljstvo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a ovogodišnji moto dečje nedelje je bio „Podrška porodici — najbolja podrška deci”.

Dečja nedelja ima dugu i bogatu tradiciju koja se na našim prostorima obeležava još od 1934. godine. Tokom proteklih go-

dina misija Dečje nedelje se razvijala, a ova manifestacija postala je model svestrane sa-radnje države, civilnih organizacija i svih onih činilaca koji se udruženi bore za poboljšanje položaja deteta u Srbiji. Program aktivno-sti Dečje nedelje je obuhvatao niz aktivnosti kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou uz puno učešće dece i mladih.

Radionice za romsku decu U Velikom Ritu udruženje „Snaga poro-

dice” održalo je kreativne radionice za rom-sku decu predškolskog i školskog uzrasta sa nazivom „Moje želje, moje moći” i „Upoznaću svoja prava”. U okviru prve radionice, deca su se predstavila i rekla šta vole da rade u svo-je slobodno vreme, a zatim su svoje želje na-crtali. Moglo se zaključiti da deca nisu imala prevelike i neskromne želje, već su naprotiv, želeli osnovne stvari poput lutke ili lopte koje bi njihovo detinjstvo učinile srećnim. Druga radionica „Upoznaću svoja prava” je imala za cilj da deca shvate koja su im prava, a i oba-veze. Deca su znala neka prava poput prava na obrazovanje i igru, a naučila su i nova kao što su pravo na različitost i na zaštitu od diskrimi-nacije.

Ljiljana Maričić

Opšti ciljevi Dečje nedelje su:

• skretanje pažnje najšire javnosti na prava i potrebe dece;

• ukazivanje na odgovornost koju porodica, škola, država i njene institucije imaju u zaštiti dece i ostvarivanju njihovih prava;

• prezentacija do sada postignutih rezultata;

• ukazivanje na primere dobre prak-se i probleme u ostvarivanju prava dece;

• podsticanje intersektorske sarad-nje u stvaranju uslova za poštova-nje prava i optimalni razvoj svakog deteta;

• promocija aktivnog učešća dece u donošenju odluka koje se njih tiču;

• pokretanje inicijativa i novih akcija koje doprinose poboljšanju položaja dece u Republici Srbiji i ostvarivanju njihovih prava.

23

Socijalna zaštita

Dečja nedelja podstiče unapređenje položaja deteta kroz razvoj svih uslova za normalan rast deteta i pružanje finansijske, socijalne, kulturne, zdravstvene i obrazovne podrške. Stoga, dečji dan bi trebalo da bude svaki dan, a dečja nedelja samo podsetnik na prava deteta.

Radionica ,,Moje želje, moje moći”

24

Socijalna zaštita

MEĐUNARODNi DAN BORBE PROTiV SiROMAŠTVAMeđunarodni dan borbe protiv siromaštva obeležava se 17. oktobra u celom svetu, a među najugroženijima u Srbiji su mnogočlane porodice, nezaposleni i osobe sa invaliditetom, a pre svega Romi koji su šest puta siromašniji od proseka u Srbiji.

Problem siromaštvaProblemom siromaš-

tva najčešće su pogođena deca do 14 godina i stariji u ruralnim područjima, ali i mnogočlane porodice, ne-zaposleni, samohrani rodi-telji, kao i osobe sa invali-ditetom i porodice u kojima oni žive.

Srbija Međunarodni dan borbe protiv siromaštva do-čekuje uz 86.000 korisnika novčane socijalne pomoći i oko 100.000 ljudi koji žive ispod granice siromaštva. Ove godine Međunarodni dan obeležen je pod motom „Niko ne sme biti zaborav-ljen, promišljanje, odluči-vanje i zajednička akcija”. Podaci Ministarstva rada, zapošljavanja i socijal-ne politike pokazuju da je glavni uzrok siromaštva ne-zaposlenost, i da je broj si-romašnih veći u selima nego u gradovima.

Upravo zbog toga Mi-nistarstvo najavljuje mere i politiku zapošljavanja, a cilj je i da predstavnici cen-

tara za socijalni rad budu što više na terenu, u selima jer veliki broj ljudi i ne zna prava iz oblasti socijalne zaštite.

Pored višečlanih poro-dica sa decom, u riziku od siromaštva su i samohrani roditelji s jednim detetom ili više dece.

Kancelarije za smanjenje siromaštva

Kancelarije za smanje-nje siromaštva nalaze se u nekoliko opština u Vojvodi-ni kao što su Ada, Mali Iđoš, Bačka Topola, Senta, Novi Bečej, Nova Crnja i finansi-raju se iz raznih projekata. Pomoć preko Kanceraije se odnosi na brzu pomoć ili po-moć koju može da da pred-sednik opštine ili Centar za socijalni rad. Ta pomoć mora da se zaradi u vidu društveno-korisnog rada koji odrađuju ljudi iz poro-dice koji su radno sposobni. Ove poslove ne radi Kance-larija sama nego zajedno sa lokalnom zajednicom i sa

svim ustanovama koje pri-padaju opštini. Cena je mi-nimalna cena rada, a ljudi se sami odlučuju za šta žele da rade. To može da bude za drva, za električnu ener-giju, za hranu, kartu za au-tobus, medicinske usluge... Kancelarije ne daju novac da on ne bi otišao u druge svrhe.

Međunarodni dan siromaštva obeležen i u Novom Sadu

V.d. načelnika Uprave za socijalnu i dečju zaštitu Grada Novog Sada, Nebojša Krezović, prisustvovao je akciji Crvenog krsta Novog Sada koja je realizovana u Narodnoj kuhinji povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva i gladi. Korisnicima Narodne kuhi-nje uručene su jabuke koje je donirao „Rotari klub” iz Novog Sada. Tom prilikom Krezović se u ime Grada Novog Sada zahvalio Rota-ri klubu na iskazanoj hu-manosti. „Gradska uprava

25

Socijalna zaštita

finansira brojne programe Crvenog krsta i Centra za socijalni rad koji su usme-reni na podršku ugroženom stanovništvu. Za Narodnu kuhinju ove godine je opre-deljeno 31 500 000 dinara iz gradskog budžeta, a sva-ke godine, između ostalog, finansiramo i program za direktno ublažavanje po-

sledica siromaštva koji po-drazumeva obezbeđivanje ogreva, prehrambenih pa-keta i sredstava za higijenu najsiromašnijima”, naglasio je Krezović.

Sekretar Crvenog krsta Novog Sada, Dragan Lazić, rekao je da ta organizacija svakog radnog dana deli 600 kuvanih obroka i 800 lanč

paketa korisnicima Narodne kuhinje.

Pored povećanja budžet-skih izdvajanja za najugro-ženije građane, potrebno je obezbediti ključne uslo-ve poput kvalitetne brige o deci, kvalitetnog obrazova-nja i zaštite dečjih prava.

Ljiljana Maričić

Ujedinjene nacije proglasile su 17. ok-tobar za Svetski dan borbe protiv siro-

maštva. cilj obeležavanja tog dana jeste širenje svesti o potrebi iskorenjivanja si-romaštva u celom svetu, a naročito u ze-mljama u razvoju. Svetski dan borbe protiv siromaštva obeležava se od 1987. godine, kada se na otkrivanju spomenika posveće-nog borbi protiv siromaštva u Parizu okupi-lo oko 100.000 ljudi.

26

NVO

LLP VET4 MEDiJAciJA SA ROMiMA i ROMKiNJAMA - POTREBA DA SE PODSTičE MEDiJAciJA i PREPOZNA PROFESiJA MEDiJATORA

Udruženje građana Radovi u Toku sprovodi projkeat ,,VET4 MEDIJACIJA SA ROMIMA I ROMKINJAMA”, ko-finansiran od strane

Programa za doživotno učenje EU, Centralno-evropske Inicijative (CEI), CEI Fonda za sarad-nju, PGF programa, raspoloživih fondova EU za Rome (MtM program) i sopstvenih sredstava.

Medijacija za Rome i Romkinje je u skladu sa ciljevima Okvira EU za Nacionalne strategi-je za integraciju Roma 2020 , kao i sa CEI Akci-onim planom 2014-2016 i CEI Instrumentom za zaštitu manjinskih prava.

Projekat ima za cilj osnaživanje romskih zajednica kroz Evropski okvir za medijaciju sa Romima i Romkinjama. Sertifikat o stručnom osposobljavanju za romske medijatore i medi-jatore treba da utiče na posticanje priznava-nja ove profesije, uz sam rezultat projekta.

Projekat Medijacija za Rome i Romkinje promoviše sertifikovani i standardizovani na-stavni plan i program za romske medijatore u partnerskim zemljama koje su uključene u projekat (Srbija, Španija, Italija, Belgija, Ru-munija) putem elektronske obuke. VET reše-nje za elektronsku obuku ima za cilj da po-boljša pristup Romima i Romkinjama digitalnoj

pismenosti, kao i da im prilagodi veštine novim izazovima medijacije, time čineći medijatore lakše zapošljivim u ,,pametnoj” ekonomiji.

Probna obuka Medijacija za Rome i Rom-kinje je uključila interkulturne medijatore u dve obuke od po tri individualnih konsultacija održanih nakon elektronske obuke. Obuka je istakla, kao što je to i otkriveno tokom raz-matranja istraživanja Prvoklasni prikaz profe-sije medijatora, dostupnog na sajtu projekta www.mediation4roma.eu - potrebu medijato-ra da unaprede svoja znanja i iskustva.

Udruženje građana Radovi u Toku je stupi-lo u kontakt sa potencijalnim korisnicima kroz svoju mrežu, sastanke sa romskim i neromskim udruženjuma i institucijama. Doprinos pokra-jinske Kancelarije za inkluziju Roma je bio od posebne koristi tokom ove faze. Da bi se poboljšalo učestvovanje ženskih medijatorki, osmišljena je ružičasta kvota. Broj medija-torki zainteresovanih za učestvovanje u obuci je bio viši od očekivanog, budući da projekat VET4 Medijacija za Rome i Romkinje predviđa obuku za 25 medijatora. Elektronska obuka se razvija kroz platformu za elektronsko učenje, koja je deo sajta i koja će biti aktivna do sep-

27

NVO

tembra 2016. godine, do kada će učesnici biti prijavljeni, a elektronski materijal postavljen.

Obe obuke je obeležio suštinski dopri-nos pokrajinske Kancelarije zaštitnika građana - Ombudsmana, koja je pružila dodatnu vred-nost dajući veoma visok doprinos na polju de-čijih i ženskih prava, stanovanja i usluga.

Pristalice projekta, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, zajedno sa pokrajin-skom Kancelarijom za inkluziju Roma, CEI, Fondom za evropske poslove AP Vojvodine i Centrom za proizvodnju znanja i veština su ak-tivno i u kontinuitetu doprineli u sprovođenju, širenju projekta, kao i učestvovanju u aktivno-stima. Pristalice ovog projekta će bez ikakve sumnje biti ključni akteri u stvaranju puta za održivost projekta.

Tokom intraktivno organizovane obuke, fenomen diskriminacije sa kojim se Romi i Romkinje suočavaju, kao i volja medijato-ra da aktivno učestvuju u poboljšanju uslova života romskih zajednica i društva uopšte su postali potpuno jasni. Većina učesnika su oso-be sa visokim obrazovanjem, ili osobe blizu diplomiranja. Učesnike odlikuje visok stepen obrazovanja, što je rezultat aktivne politike preduzetih od strane AP Vojvodine u korist poboljšanja životnih uslova Roma i Romkinja i njihovo napredovanje u društvu. Medijato-ri su bez ikakve sumnje neophodni kako bi se poboljšala socijalna kohezija, predstavljaju kariku koja spaja zajednicu i institucije. Ta-kođe su oučene poteškoće i prepreke na putu do tržišta rada. Danas je potrebno podsticati medijatore, prepoznati njihovu profesiju, kao i stabilizovati uslove rada, pod kojim bi ih spa-sli trajne nesigurnosti.

Marcija Klačer, Radovi u toku

PONOSAN SAM ŠTO SAM ROM

Činjenica je da su Romi u celom svetu diskriminisani i da se nalaze na marginama društva. Upravo to je bio razlog da po prvi put u Srbiji pripadnici romske nacionalne manjine, kao i oni koji ih u njihovim ljudskim pravima podržavaju prošetaju u okviru festivala FRKA (Festival romske kulture i aktivizma) i ukažu na njihov položaj u društvu. Manifestacija je održana 25. septembra, a organizatori su bili Centar za proizvodnju znanja i veština, Civil Rights Defenders, kao i Romski kulturni centar.

Festival je počeo povorkom od oko 200 uče-snika, koja je prošetala od zgrade Vlade Srbije do „Mikser hausa”, kada je i počeo

Festival romske kulture i aktivizma. „Okupili smo se da promovišemo našu kulturu. Kultura i tradicija su naš najbolji zaštitni znak”, rekao je član organizacionog odbora Festivala rom-ske kulture Dragan Gračanin.

Adi Sinani iz Civil Rights Defenders-a rekao je da su Romi diskriminisani u Srbiji i da se to može videti u svim izveštajima poverenice za zaštititu ravnopravnosti i zaštitnika građana. „Etnička distanca se nije promenila i sumnjam da će se promeniti u narednih godinu dana. Zbog toga je važno da ukažemo na probleme Roma“, zaključio je Sinani.

U okviru festivala upriličena je i izložba pod nazivom „Romi i umetnost”, diplomiarnog

28

NVO

slikara Ivana Prede. Njegove slike su apstrak-tne dok su grafike namenjene životu Roma i njihovom stanju u društvu. „Inspiraciju sam našao u Pragu kada sam prisustvovao romskom festivalu, gde sam upoznao Rome sa različitih područja koji su takođe diskriminisani. Tada sam shvatio koliko smo mi kao zajednica u lo-šem položaju u društvu i to mi je bila inspi-racija za ovu izložbu. Ovo mi je prva velika samostalna izložba. Veoma sam zadovoljan. Za svoj uspeh najviše mogu da zahvalim mo-jim roditeljima, podršci nevladinih romskih organizacija, kao i opštini Bač. Moj mentor iz srednjoškolskog doma, Stevan Filipović je neko kome sam najviše zahvalan jer je video moj potencijal i veliku želju da upišem akade-miju”, rekao je Ivan.

Pored izložbe, organizovana je debata sa temom „Evropa, Balkan i Romi”, dokumentar-

ni film o Šabanu Bajramoviću, kao i tribina na temu Romkinje između tradicije i emancipa-cije. Muzički program upotpunili su bend Crne

Izložba slika Ivana Prede

Promotivni plakat festivala ,,FRKA”

29

NVO

Organizacioni odbor Festivala romske kulture i aktivizma je uputio osam zahteva za unapređenje javnih politika prema Romima. Njihovi zahtevi su: formiranje stalnog vladinog tela koji bi obezbedio primenu

strateških dokumenata za unapređenje položaja Roma obezbeđivanje i punu primenu domaćih propisa i

međunarodnih dokumenata koji se odnose na zabranu diskriminacije

usvajanje nove Strategije za unapređenje položaja Roma rešavanje problema višestruke diskriminacije kada su u

pitanju pripadnice romske nacionalne manjine uvođenje i punu primenu niza afirmativnih mera u oblasti

obrazovanja i zapošljavanja jednake slobode svim građanima i građankama puno i ravnopravno učešće Roma i Romkinja u procesu

pridruživanja Evropskoj uniji srazmerna zastupljenost pripadnika/ca romske nacionalne

manjine u institucijama, ustanovama i službama na svim nivoima javne vlasti.

Mambe iz Niša, GRUBB iz Novog Sada i Gipsy Mafia iz Zrenjanina. Direktor Romskog kultur-nog centra, Dragan Ristić rekao je da je „Roma

prajd” način da se pokaže da su Romi sastavni deo društva, a da je suština festivala korišće-nje umetnosti za promociju romskih interesa.

Ljiljana Maričić

30

NVO

„DANi LUDAJE” ODRŽANi 30. PUT U KiKiNDiKikinda je bila po tridesti put domaćin manifestacije pod nazivom „Dani Ludaje”. Ovogodišnji program je trajao četiri dana, od 8. do 11. oktobra tokom kojeg su posetioci imali priliku da probaju tradicionalna jela i učesvuju u raznim takmičenjima i maskenbalu, pogledaju izložbe i poslušaju stučna predavanja i koncerte. Centralni deo događaja, kao i svake godine, bio je merenje najtežih i najdužih tikava.

Romski štand na „Danima ludaje”

Pored mnoštva štando-va na Danima ludaje, štand udruženja građana „RROMA ― ROTA” se izdvojio po gur-manskim specijalitetima koji su deo tradicionalne romske kuhinje. Miroslav Meržan, iz-vršni direktor ovog udurženja

je rekao da se na najvećoj gradskoj manifestaciji po prvi put predstavljaju i to jed-nim projektom preko Pokra-jinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i razvnoprav-nost polova od kojeg su dobili sredstava u iznosu od 50 000 dinara za predstavljanje naci-onalnog jela i kulture Roma.

Tim sredstvima su kupili ma-terijal za kuvanje, paviljon i stolice koji će im, kako kažu, koristiti i u budućem radu. „Po prvi put smo predstavili jedno od nacionalnih romskih jela ― ciganski paprikaš. Pre dve godine Zoran Tairović, sli-kar romske nacionalnosti, mi je rekao da bi želeo da nasli-

Ružica Veldi

31

NVO

ka tradicionalnu romsku kuću sa tradicionalnim romskim jelom, te me je upitao koje je to jelo. Odgovorio sam da je to ciganski paprikaš i danas upravo to i pravimo. Velika je zainteresovanost ljudi. Hoće svi da probaju nešto novo. Nadam se da ćemo i budućim projektima uspeti da predsta-vimo romsku istoriju, kulturu i tradiciju. Naš rad je, osim obrazovanja, fokusiran na kulturu, istoriju i tradiciju. Zahvali smo pokrajinskim se-kretarijatima koji nam jedini pomažu u projketima, dok u opštini nažalost ne dobijamo već dve godine nikakva sred-stva” rekao je Meržan.

Pored ciganskog paprikaša na štandu su se našle i doma-će romske mekike. Romkinja koja ih je pravila nam je ot-krila recept. „Domaće mekike ― plićinte se prave samo od brašna i vode. S obzirom na to da nema kvasca, testo se, da bi naraslo, mora dobro izme-

siti, a potom pržiti u dubokom ulju. Ja sam ovo jelo naučila da spremam od svoje majke kada sam imala 12 godina”, ponosno kaže kuvarica.

Miodrag Veldi, predsednik udruženja Roma iz Mokrina, zajedno sa kuvarom Goranom Vujovićem nam je rekao kako se ciganski paprikaš pripre-ma. „Različite vrsta mesa, obilje luka, zelen, šargarepa i mnogi začini su oduvek bili prisutni u romskoj tradicji, pa

su bili potrebni i za pripremu ovog jela. U romskoj tradiciji često jelo je i brndov koji se razlikuje od ciganskog papri-kaša po tome što se u mešano meso dodaje životinjska krv, i to je komplikovana procedu-ra. Dosta jela se pogubilo jer se nisu pisali recepti”, kazao je Veldi i dodao da za sledeću godinu pripremaju hleb pod sačem na romski način.

Ljiljana Maričić

Ovogodišnji pobednik „Dana ludaje”, Dušan Jankov iz Čuruga, doneo je najveću ludaju koja je težila 433 kilograma, dok je u kategoriji najdužeg ploda nagradu osvojio višegodišnji pobenik Jožef Varga iz Temerina sa tikvom dugačkom 216 cm.

Štand ,,RROMA- ROTE” na ,,Danima ludaje”

Domaćica prži romske mekike

Naj

veće

lud

aje