W4 %V$Dan BrovvnAri glas & DemonsCopyright 2000. by Dan BrovvnCopyright 2003. za srpsko izdanje by SOLARISDen BraunANELIIDEMONISa engleskog preveoNemanja Jovanov0s o I a r i sNovi Sad, 2004.1{;f'l. !'l r^troi\s-c* T 171 k omol ">-50 v< DenBraunKada je sleteo, iz helikoptera je iskoio pilot i poeo da istovarujeopremu. Bilo je tu mnogo toga - ranaca, nepromoivih vinilskih torbi, bocasa kiseonikom i sanduka neega to je izgledalo kao najmodernija opremaza ronjenje.Lengdon je bio zbunjen. "Da li je to oprema g-ice Vetre?" doviknu Ko-leru kroz grmljavinu motora.Koler je klimnuo glavom i odgovorio mu vikom: "Obavljala je biolokaispitivanja na Balearima.""Uinilo mi se da ste rekli da je fiziar!""I jeste. Bavi se fizikom bioloke povezanosti. Prouava meusobneveze izmeu ivotnih sistema. Njen rad je blisko povezan sa radom njenogoca u subatomskoj fizici. Nedavno je opovrgla jednu od Ajntajnovih fun-damentalnih teorija koristei atomski sinhronizovane kamere za posmatranjejata tuna."Lengdon je prouio lice svog domaina, tragajui za i najmanjim trakomhumora. Ajntajn i jata tuna? Poinjao je da se pita da li ga je svemirskiavion X-33 sluajno spustio na pogrenu planetu.Sledeeg trenutka, Vitorija Vetra je izala iz letelice. Robert Lengdon jeshvatio da e ovaj dan biti prepun iznenaenja. U smeem orcu i belojmajici bez rukava, Vitorija Vetra nimalo nije liila na uenog fiziara kogaje oekivao. Vitka, graciozna i visoka, imala je kou boje kestena i dugucrnu kosu koja se kovitlala u vihoru to su ga pravile elise. Lice joj je bilo '.nepogreivo italijanskog porekla - nije bilo prelepo, ali je imalo oble, meke jcrte koje su ak i sa desetak metara zraile sirovom senzualnou. Dok su ]joj vazdune struje amarale telo, odea na njoj je leprala, naglaavajuivitko telo i male grudi."G-ica Vetra je ena izvanredne unutranje snage", ree Koler, kao daje osetio Lengdonovu oaranost. "esto provodi i po nekoliko meseci ra-dei u opasnim ekosistemima. Ona je strogi vegetarijanac i CERN-ov guruHathajoge." iHatha joga ? pomisli Lengdon. Prastara budistika vetina meditativnogistezanja se inila kao neobino znanje za fiziara i erku katolikog svete-nika.Lengdon je posmatrao Vitoriju dok im je prilazila. Bilo je oigledno daje plakala, a njene duboke oi boje samurovine su bile ispunjene emocijamakoje Lengdon nije mogao objasniti. Ipak, kretala se prema njima vatreno isamouvereno. Udovi su joj bili snani i miiavi i zraili su zdravim sjajemmediteranske koe koja je uivala u brojnim satima na suncu."Vitorija", obrati joj se Koler dok je prilazila. "Primi moje najiskrenijesauee. Ovo je stravian gubitak za nauku... za sve nas ovde u CERN-u."Vitorija je zahvalno klimnula. Kada je progovorila, glas joj je bio gladak- grlcii, akcentovan engleski. "Znate li ve koje odgovoran?"A$tell i demoni 51"Jo uvck radimo na tome."Okrenula se prema l.engdonu, pruajui vitku ruku. "Moje ime je Vito^riju Vclrn l'iriposlavljanula su- vi i/, Intcrpola?"Lcni'.tlnii u/,e lijenu ruku, Uemilno opinjen dubinom vlanih oiju. "Ro-l>ort L.i iii'doii," Nije /mio la drugo da kae."Cio-.ptuliii Lnigdon ni|< u. vlasti", objasni Koler. "On je specijalista iz Drtavn, ()vilc i< 128 , . ' fDenBraun ,Oliveti zastade. "Baija i ostali su trenutno van naeg domaaja. Moramo'., zaboraviti na njih... za dobrobit svih. Vojska to naziva trijaom""Hoete da kaete naputanje ?"Glas mu je postao tvri. "Da postoji bilo kakav nain, sinjore... bilo ka-kav izvodljivi nain da pronaemo ta etiri kardinala, dao bih ivot za to. Aipak..." Pokazao je preko sobe prema prozoru kroz koje se video odblesakveernjeg sunca na beskrajnom moru rimskih krovova. "Pretraga grada odpet miliona stanovnika je van moje moi. Neu gubiti dragoceno vreme daumirim svoju savest uzaludnim pokuajem. ao mije."Vitorija iznenada progovori. "Ali ako uhvatite ubicu, da li biste moglida ga naterate da progovori?"Oliveti se namrti na nju. "Vojnici ne mogu sebi da dopuste da budu sve-ci, g-ice Vetra. Verujte mi da saoseam sa vaom linom tenjom da uhva-tite tog oveka.""To nije samo lino", rekla je. "Ubica zna gde je antimaterija... i nestalikardinali. Ako biste ga nekako pronali...""Da igramo kako oni sviraju?" ree Oliveti. "Verujte mi daje uklanjanjeobezbeenja iz Vatikana da bi se nadgledalo stotine crkava upravo ono tose iluminati nadaju da emo uraditi... gubljenje dragocenog vremena i ljud-stva umesto da tragamo... ili jo gore, da ostavimo vatikansku banku potpu-no nezatienu. Da ne pominjem ostale kardinale."Tvrdnja je imala smisla."ta je sa rimskom policijom?" upita komornik. "Mogli bismo da obave-stimo gradsku policiju o krizi. Da zatraimo njihovu pomo u pronalaenjuotmiara kardinala.""Jo jedna greka", ree Oliveti. "Znate ta rimski Carbonieri misle onama. Bie to maloduni pokuaj nekolicine ljudi, a zauzvrat e prodati svet-skim medijima vest o naoj krizi. Upravo ono to nai neprijatelji ele. Iovako emo morati da se veoma brzo suoimo sa novinarima."Nainiu od vaih kardinala zvezde medija, pomisli Lengdon, priseajuise ubiinih reci. Telo prvog kardinala e se pojaviti u osam sati. Zatim pojedan svakog sata. Medijima e se to svideti.Komornik je ponovo govorio, sa prizvukom besa u glasu. "Komandante,ne moemo jednostavno da ne uradimo nita u vezi sa nestalim kardinalima!"Oliveti ga pogleda pravo u oi. "Molitva svetog Franje, sinjore. Da li jese seate?"Mladi svetenik je izgovorio jednu reenicu sa bolom u glasu. "Boe, dajmi snage da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim.""Verujte mi", ree Oliveti. "Ovo je jedna od tih stvari." Onda je otiao.Aneli i demoni129fi lavna kancelarija britanske televizijske korporacije (BBC) se nalazila u\J Londonu, odmah juno od Pikadilija. Linija na telefonskoj centrali je za-zvonila i mlaa urednica se javila."BBC", rekla je, gasei "danhil" cigaretu.Glas na vezi je bio hrapav, sa srednjoistonim akcentom. "Imam senza-cionalnu priu za koju bi vaa stanica mogla biti zainteresovana."Urednica izvadi olovku i standardni formular. "U vezi sa?""Izborom pape."Nainila je umornu grimasu. BBC je jue objavio uvodnu priu, sa osred-njim odzivom. inilo se da javnost nije naroito zainteresovana za Vatikan."Koja je tema?""Imate li reportera u Rimu koji prati izbore?""Mislim da imamo.""Moram da govorim direktno sa njim." , /"ao mije, ali ne mogu da vam dam taj broj bez nekakve predstave o..."Konklava je u opasnosti. To je sve to vam mogu rei."Urednica je hvatala beleke. "Vae ime?" ,w -> '" ":>cMoje ime nije vano.Urednica nije bila iznenaena. "I imate dokaze za svoju tvrdnju?" ,"Imam." V"Rado u zabeleiti informaciju, ali naa politika je da ne dajemo brojevesvojih reportera osim ako...""Shvatam. Pozvau drugu stanicu. Hvala vam na vaem vremenu. Dovide...""Samo trenutak", rekla je. "Moete li da saekate?"Urednica je stavila poziv na ekanje i protegnula vrat. Umetnost filtrira-nja potencijalnih lanih poziva nipoto nije bila egzaktna nauka, ali ovaj po-ziv je upravo proao dva BBC-jeva neformalna testa autentinosti telefonskogizvora. Odbio je da se predstavi i urio je da zavri razgovor. aljivine ilovci na slavu su obino kukali i molili.Na sreu po nju, reporteri ive u veitom strahu od proputanja velikeprie, pa su se retko bunili kada bi propustila ponekog sluenog psihopatu.Troenje pet minuta reporterovog vremena je oprostivo. Proputanje senza-cije nije.Pogledala je u kompjuter zevajui i ukucala re "Vatikan". Kada je vi-dcla ime izvetaa na terenu koji je pokrivao papske izbore, nasmejala se zasohe. To je bio novajlija koga je BBC upravo pokupio iz nekog dreavoglondonskog tabloida da se brine za BBC-jeve prozainije prenose. Uredni-tvo je oigledno odluilo da treba da pone od najnie lestvice.130 "Kamuflaa." iLengdon je bio impresioniran. "Poznat ti je termin.""Dissimulacione", rekla je. "Najbolja prirodna odbrana. Pokuaj da pri-meti ribu koja vertikalno lebdi u morskoj travi.""Upravo tako", ree Lengdon. "Iluminati su koristili isti princip. Stvorilisu oznake koje su se uklapale u pozadinu starog Rima. Nisu mogli koristitiambigrame ili naune simbole, jer bi to bilo previe upadljivo, pa su pozva-li iluminatskog umetnika - istog anonimnog genija koji je osmislio njihovambigramski simbol 'iluminati' - i angaovali su ga da napravi etiri skulp-ture.""liuminatske skulpture?""Da, skulpture koje su morale da potuju dva stroga kriterijuma. Kaoprvo, morale su da izgledaju kao ostala umetnika dela u Rimu... umetnikadela za koja Vatikan nikada ne bi posumnjao da imaju veze sa iluminatima.""Religiozna umetnost."Lengdon klimnu glavom, oseajui nalet uzbuenja i priajui bre. "Adruga smernica je bila da etiri skulpture moraju imati veoma specifinutemu. Svako delo je moralo predstavljati suptilnu posvetu jednom od etirielementa nauke.""etiri elementa?" ree Vitorija. "Ima ih preko stotinu."136 Den Braun"Ne u 1600-tim", podseti je Lengdon. "Prvi alhemiari su verovali da seitav univerzum sastoji od samo etiri supstance: Zemlje, Vazduha, Vatre iVode."Rani krst, znao je Lengdon, bio je najei simbol etiri elementa - etirikraka koja su predstavljala Zemlju, Vazduh, Vatru i Vodu. Pored toga, krozistoriju su se javljale bukvalno na desetine simbolikih prikaza Zemlje,Vazduha, Vatre i Vode - pitagorejski krug ivota, kineski Hong-Fan, Jun-govi osnovi mukarca i ene, kvadranti zodijaka, ak su i muslimani poto-vali etiri drevna elementa... iako su u islamu bili poznati kao "kvadrati,oblaci, munje i talasi". Meutim, Lengdona je uvek hvatala jeza od mnogomodernije upotrebe ovih elemenata - etiri masonska mistina stepena Apso-lutne inicijacije: Zemlje, Vazduha, Vatre i Vode.Vitorija je delovala smeteno. "Znai daje taj iluminatski umetnik stvorioetiri umetnika dela koja su delovala religiozno, ali su u stvari bila posve-ena Zemlji, Vazduhu, Vatri i Vodi.""Upravo tako", ree Lengdon, hitro skreui na Via Sentinel, prema arhi-vu. "Radovi su se utopili u more religioznih umetnina po elom Rimu. Ano-nimno darujui dela odreenim crkvama, a zatim koristei svoj politikiuticaj, bratstvo je omoguilo postavljanje ove etiri skulpture u paljivo oda-brane rimske crkve. Svako je delo naravno bilo oznaka... koja je suptilno po-kazivala na sledeu crkvu... gde se nalazila sledea oznaka. To je funkcio-nisalo kao niz tragova preruenih u religioznu umetnost. Ako bi kandidat zailuminata naao prvu crkvu i oznaku za Zemlju, pratio bi je do Vazduha... izatim do Vatre... i onda do Vode... i konano do Crkve prosvetljenja."Vitorija je delovala sve manje i manje ubeeno. "A to ima nekakve vezesa hvatanjem iluminatskog ubice?"Lengdon se nasmeja i odigra svoju kartu. "Oh, da. Iluminati su za ove e-tiri crkve imali specijalan naziv. Oltari nauke."Vitorija se namrti. "ao mi je, ali to mi nita ne zna..." Stala je u polareenice. "Uoltare di scienza?" uzviknula je. "Iluminatski ubica. On je re-kao da e kardinali biti devianske rtve na oltaru nauke!"Lengdon se nasmei. "etiri kardinala. etiri crkve. etiri oltara nauke."Bila je zaprepaena. "Hoe da kae da su etiri crkve u kojima e kar-dinali biti rtvovani iste etiri crkve koje obeleavaju Stazu prosvetljenja?""Da, verujem daje tako.""Ali zato bi nam ubica dao taj trag?""Zato da ne?" odgovori Lengdon. "Veoma malo istoriara zna za oveskulpture. Jo manje ih veruje da one postoje. I njihove lokacije su ostaletajna etiri stotine godina. Nema sumnje da iluminati misle da e ostati tajnajo pet sati. Pored toga, iluminatima vie nije potrebna njihova Staza pro-svetljenja. Njihova tajna jazbina je verovatno odavno nestala. Oni ive umodernom svetu. Sastaju se u bankarskim salama za sastanke, klubovima,Aneli i demoni 137privatnim terenima za golf. Noas oni ele da obelodane svoje tajne. Ovo jenjihov trenutak. Njihovo veliko razotkrivanje."Lengdon se bojao da e razotkrivanje iluminata imati posebnu simetrijukoju jo nije pomenuo. etiri iga. Ubica se zakleo da e svaki kardinal bitiigosan drugim simbolom. Dokaz da su drevne legende istinite, rekao je ubi-ca. Legenda o etiri ambigramska iga je stara koliko i sami iluminati: zemlja,vazduh, vatra, voda - etiri reci oblikovane u savrenoj simetriji. Ba kao ire iluminati. Svaki kardinal e biti igosan jednim od drevnih elemenatanauke. Glasine koje su tvrdile da su etiri iga na engleskom a ne italijan-skom, predstavljale su predmet rasprave meu istoriarima. Engleski je de-lovao kao nasumino odstupanje od njihovog maternjeg jezika... a iluminatinisu nita radili nasumice.Lengdon je krenuo stazom od cigala koja je vodila do zgrade arhiva.Kroz glavu su mu prolazili strani prizori. Celokupna zavera iluminata jepoela da se razotkriva u svojoj strpljivoj velianstvenosti. Bratstvo se za-klelo da e ostati skriveno dokle god bude moglo, gomilajui dovoljno uti-caja i moi da se jednom pokau bez straha, naine uporite i izbore se zasvoje ciljeve na svetlu dana. Iluminati nisu vie imali veze sa skrivanjem.Sada su se razmetali svojom moi, potvrujui zavereniki mit kao injeni-cu. Ovo vee e im doneti svetski publicitet.Vitorija ree: "Naa pratnja stie." Legdon podie pogled i vide vojnikavajcarske garde koji je urio preko oblinjeg travnjaka do ulaznih vrata.Kada ih je vojnik uoio, stao je u mestu. Zablenuo se u njih, kao da nijesiguran da li halucinira. Bez reci se okrenuo i izvadio voki-toki. Oiglednone verujui u ono to mu je reeno da uradi, ustro se obratio osobi na dru-gom kraju veze. Lengdon nije mogao da deifruje ljutiti lave kojim mu jeodgovoreno, ali poruka je bila jasna. Straar se pokunjio, odloio voki-tokii okrenuo se prema njima sa izrazom nezadovoljstva na licu.Nisu progovorili ni re dok ih je straar uvodio u zgradu. Proli su krozetvoro elinih vrata, dva prolaza sa kodiranim kljuevima, sili niz dugakestepenice i uli u foaje ija su vrata otvarale dve ploe sa tipkama. Proavikroz niz najsavremenijih elektronskih kapija, stigli su do kraja dugakoghodnika i duplih vrata od debele hrastovine. Straar se zaustavio, ponovo ihpogledao i, mumlajui sebi u bradu, priao metalnoj kutiji na zidu. Otkljuaoju je, posegao unutra i ukucao ifru. Vrata pred njima su zazujala i reza sepomerila.Straar se okrenuo i obratio im se po prvi put. "Arhiv se nalazi iza ovihvrata. Nareeno mi je da vas dopratim dovde i da se vratim po nova nare-enja.""Odlazite?" zaudila se Vitorija."vSvajcarskoj gardi nije dozvoljen pristup u tajni arhiv. Vi ste ovde samozato to je moj komandant dobio direktno nareenje od komornika."138 , DenBraun"Ali kako emo izai?" ; -< ,"Jednosmerno obezbeenje. Neete imati potekoa." Smatrajui da jerazgovor gotov, vojnik se okrenuo na peti i odmarirao niz hodnik.Vitorija je neto prokomentarisala, ali Lengdon nije uo. Njegov umjebio fiksiran na dvokrilna vrata pred njima, pitajui se kakve se tajne krijuiza njih.Iako je znao da nemaju mnogo vremena, komornik Karlo Ventreska je ho-dao polako. Bilo mu je potrebno malo samoe da bi sabrao misli, pre negoto zapone uvodnu molitvu. Toliko toga se deavalo. Dok se kretao krozseverno krilo, izazovi prolih petnaest dana su ga teko pritiskali.Doslovce je pratio svoje svete dunosti.Kao to je vatikanska tradicija nalagala, nakon papine smrti, komornik tuinjenicu lino potvruje, polaui prste na papinu karotidnu arteriju, oslu-kujui disanje i zazivajui papino ime tri puta. Po zakonu nije bilo autopsi-je. Zatim bi zapeatio papinu spavau sobu, unitio papin ribarski peatniprsten10, bacio olovo od kojeg su se pravili peati i ugovorio sahranu. Potobi to uradio, poeo bi pripreme za konklavu.Konklava, pomislio je. Konana prepreka. Bila je to jedna od najstarijihtradicija u hrianskom svetu. Postoje danas ishod konklave esto poznat ipre nego to bi poela, mnogi su taj proces kritikovali kao zastareo - vienalik burleski nego izborima. Meutim, komornik je znao da je u pitanjusamo nerazumevanje. Konklava nije tek puki izbor. Ona je predstavljala dre-vni, mistini prenos moi. Tradicija je bezvremena... tajnost, savijeni koma-dii papira, spaljivanje listia, meanje prastarih hemikalija, dimni signali.Dok se komornik pribliavao kroz lou Grgura XIII, pitao se da li je kar-dinal Mortati ve poeo da panici. Sigurno je Mortati primetio da prefentinedostaju. Bez njih, glasanje bi moglo da potraje itavu no. Komornik jeuveravao sebe daje postavljanje Mortatija za Velikog izbornika prava odlu-ka. ovek je bio slobodni mislilac i nije se bojao da kae ono to mu je naumu. Konklavi e veeras vie nego ikad biti potreban voa.Kad je komornik stigao do vrha Kraljevskog stepenita, uinilo mu se dastoji na ivici litice. ak i odavde je mogao da uje amor aktivnosti u Sikstin-skoj kapeli pod njim - neprijatno eretanje 165 kardinala.111 Krupnu prslcn za peaenje papine line prepiske, na/van "ribarskim" zato Sto predstavljasvelo|.> IVIni sa ribarskom mreom (prini. prev.).Aneli i demoni ! 139,,\ Stotinu ezdeset jednog kardinala, ispravio se.Na trenutak je osetio kako pada, ponirui prema paklu, ljudi su vritali,plamenovi se obavijali oko njega, a sa neba je padalo kamenje i krv.I zatim tiina.Kada se dete probudilo, nalazilo se u raju. Sve oko njega je bilo belo.Svetlost je bila zaslepljujua i ista, lako bi neko mogao rei da desetogodi-njak nikako ne bi mogao da razume raj, mladi Karlo Ventreska gaje razu-meo veoma dobro. Sada se u njemu nalazio. Gde bi drugde mogao biti? Vetokom kratke decenije koju je proveo na zemlji Karlo je osetio velianstve-nost Boga - u grmljavini orgulja, nadvijajuim kupolama, glasovima kojisu se uzdizali u pesmi, obojenom staklu, blistavoj bronzi i zlatu. Karlovamajka, Marija, svakog dana gaje vodila na misu. Crkva je bila Karlov dom."Zato svakog dana dolazimo na misu?" pitao bi je Karlo, iako mu to ninajmanje nije smetalo."Zato to sam to obeala Bogu", odgovorila je. "A obeanje Bogu je naj-vanije obeanje od svih. Nikad nemoj da prekri obeanje Bogu."Karlo joj se zakleo da ga nikada nee prekriti. Voleo je svoju majku vieod bilo ega na svetu. Ona je bila njegov sveti aneo. Ponekad ju je zvaoMaria benedetta - blagoslovena Marija - iako se to njoj uopte nije svialo.Kleknuo, je kraj nje dok se molila, udiui slatku aromu njene koe i oslu-kujui mrmljanje njenog glasa dok je prebirala brojanicu. Zdravo, Marijo,majko boija... moli se za nas grenike... sada i u asu nae smrti."Gde je moj otac?" pitao bi je Karlo, iako je znao da je njegov otac umropre nego to se on rodio."Bog je sada tvoj otac", uvek bi odgovorila. "Ti si dete crkve."Karlo je voleo to."Kada god se oseti uplaeno", rekla je, "seti se da je Bog sada tvoj otac.On e paziti na tebe i zauvek te tititi. Bog ima velike planove za tebe, Karlo."Deak je znao daje ona u pravu. Ve je mogao da oseti Boga u svojoj krvi.Krv...Krv koja pada sa neba!Tiina. Zatim raj.Njegov raj, saznao je Karlo kada su se zaslepljujua svetla ugasila, u stvarije bilo odeljenje za intenzivnu negu bolnice Santa Clara kraj Palerma. Karloje bio jedini preivali u teroristikom napadu koji je sruio kapelu u koju suon i njegova majka odlazili na misu dok su bili na odmoru. Poginulo je tri-deset sedmoro ljudi, ukljuujui i Karlovu majku. Novine su Karlovo spase-nje nazvali udom svetog Franje. Karlo se, zbog nekog nepoznatog razloga,samo nekoliko trenutaka pre eksplozije odvojio od majke i uao u zatieniprolaz da bi razgledao tapiseriju koja je prikazivala priu o svetom Franji.H(>N me je pozvao tamo, odluio je. eleo je da budem spaen.140Deri BraunKarlo je bio u delirijumu usled bolova. Jo uvek je video svoju majku zacrkvenom klupom kako mu alje poljubac, a zatim je njena koa slatkog mi-risa bila raskomada uz oamuujuu grmljavinu. Jo uvek je mogao da osetizlo tog oveka. Krv je pljutala. Krv njegove majke! Blagoslovene Marije!Bog e paziti na tebe i zauvek te tititi, rekla mu je majka.Ali gdeje sada bio Bog?Onda je, poput zemaljske manifestacije reci njegove majke, u bolnicudoao svetenik. To nije bio bilo koji svetenik ve sam biskup. Molio se zaKarla. udo svetog Franje. Kada se Karlo oporavio, biskup je uredio da gaprebace u mali manastir kraj biskupove katedrale. Karlo je iveo i uio meumonasima. ak je i postao pomonik u crkvenim obredima svog novog za-titnika. Biskup je predloio da Karlo krene u javnu kolu, ali Karlo je odbio.Nije mogao biti zadovoljniji novim domom. Sada je stvarno iveo u boijojkui.Svake noi, Karlo se molio za svoju majku.Bog me je spasao sa razlogom, mislio je. Koji je to razlog?Kada je Karlo napunio esnaest, po italijanskom zakonu je bio duan daodslui dve godine u rezervnom sastavu vojske. Biskup je rekao Karlu dae, ako upie bogosloviju, biti izuzet od te dunosti. Karlo je rekao sveteni-ku daje planirao da upie bogosloviju, ali da prvo mora da razume zlo.Biskup nije razumeo.Karlo mu je rekao da, ako planira da provede ivot u crkvi borei se pro-tiv zla, prvo mora da ga razume. Nije mogao da se seti boljeg mesta za razu-mevanje zla od vojske. Vojska je koristila puke i bombe. Bomba je ubilamoju blagoslovenu majku!Biskup je pokuao da ga odgovori, ali Karlo je vrsto odluio."Budi paljiv, sine moj", rekao je biskup. "I seti se da e te crkva ekati."Dve godine vojne slube su uasnule Karla. Karlova mladost je bila ispu-njena tiinom i razmiljanjem. Ali u vojsci nije bilo tiine u kojoj se moglorazmiljati. Beskrajna buka. Ogromne maine svuda oko njega. Ni trenutakmira. Iako su vojnici imali misu jednom nedeljno u kasarni, Karlo nije osetioboije prisustvo ni u jednom od svojih drugova vojnika. Njihovi umovi subili previe ispunjeni haosom da bi videli Boga.Karlo je mrzeo svoj novi ivot i eleo je da se vrati kui. Ali resio je daizdri. Tek je trebalo da razume zlo. Odbio je da puca iz oruja, pa gaje voj-ska nauila da upravlja medicinskim helikopterom. Karlo je mrzeo buku ismrad, ali su mu bar dozvoljavali da leti po nebu i bude blii svojoj majcina nebesima. Kada su ga obavestili da pilotska obuka ukljuuje i padobran-stvo, Karlo se uplaio. Ipak, nije imao izbora.Bog e me tititi, rekao je sebi.Karlov prvi skok padobranom je predstavljao najintenzivnije fizikoiskustvo u njegovom ivotu. Bilo je to popni letenja sa Bogom. Karlo nijeV Aneli i demoni 141mogao da se zasiti... tiine... lebdenja... prepoznavanja majinog lica u ustala-sanim belim oblacima dok je jedrio prema zemlji. Bog ima planove za tebe,Karlo. Kada se vratio iz vojske, upisao se u bogosloviju.To je bilo pre dvadeset i tri godine.Dok je silazio niz Kraljevsko stepenite, Karlo Ventreska je pokuavaoda pojmi sled dogaaja koji gaje doveo na ovo neobino raskre.Odbaci sve strahove, rekao je sebi, i podari ovu no Bogu.Sada je mogao da vidi velika bronzana vrata Sikstinske kapele, koja suverno uvala etiri lana vajcarske garde. Straari su otkljuali i otvorilivrata. Sva lica unutra su se okrenula prema njemu. Komornik je posmatraocrne mantije i crvene earpe pred sobom. Razumeo je kakve je planove Bogimao za njega. Sudbina crkve je bila u njegovim rukama.Komornik se prekrstio i prekoraio prag.Dopisnik BBC-ja Ginter Glik je sedeo znojei se u kombiju, parkiranom naistonoj ivici Trga sv. Petra i psovao svog urednika. Iako su Glikove prvemesene ocene bile ispunjene superlativima - snalaljiv, otar, pouzdan -sedeo je ovde u Vatikanu na "papinoj strai". Podsetio se daje izvetavanjeza BBC nosilo mnogo vie kredibiliteta od traganja za topovskim mesomza Britanskog brbljivca11, ali ipak, ovo nije njegovo vienje izvetavanja.Glikov zadatak je bio jednostavan. Uvredljivo jednostavan. Trebalo je dasedi ovde i eka na gomilu matorih prdonja da izaberu svog sledeeg gla-vnog matorog prdonju, i onda e on izai napolje i snimiti petnaest sekundi"ivog" izvetaja sa Vatikanom u pozadini.Ba divno.Glik nije mogao da poveruje daje BBC jo uvek slao reportere na terenda pokrivaju ovo ubre. Nee veeras ovde videti amerike mree. Nemajebene anse! To je zato to su veliki deaci to radili kako treba. Pogledali biCNN, rezimirali ono to bi videli i onda snimili svoj "ivi" izvetaj ispredplavog ekrana, sa arhivskim snimkom umesto stvarne pozadine. MSNBC jeak koristio studijski vetar i maine za kiu da bi doarao autentinost izve-taja sa terena. Gledaoci vie nisu eleli istinu; eleli su zabavu.Glik je provirio kroz vetrobran i zapao u jo veu depresiju. Kraljevskaplanina Vatikana se uzdizala pred njim kao sumorni podsetnik na to ta suljudi mogli da postignu kada bi se potrudili." llriii.ili Talila; engleski nedeljnik ute tampe (prim. prev.).142 Den Braun"ta sam ja postigao u svom ivotu?" zapitao se naglas. "Nita.""Onda odustani", rekao je enski glas iza njega.Glik se trgao. Skoro je zaboravio da nije bio sam. Okrenuo se prema zad-njem seditu, gde je njegova snimateljica, inita Mekri, tiho sedela i glancalasvoje naoari. Ona je uvek glancala naoari. inita je bila crnkinja, iako jevie volela naziv Afroamerikanka, krupna i pametna kao sam avo. I nije tiputala da to zaboravi. Bila je pomalo udna, ali Gliku se sviala. A Glikuje definivno trebalo drutvo."U emu je problem, Gint?" pitala je inita."ta radimo ovde?"Nastavila je glancanje. "Prisustvujemo uzbudljivom dogaaju.""Starci u mraku su uzbudljivi?""Zna da e zavriti u paklu, zar ne?""Ve sam tamo.""Kai ta te mui." Zvuala je poput majke."Samo oseam da bi trebalo da ostavim nekakav trag.""Pisao si za Britanskog brbljivca." .,."Da, ali ne bez odjeka.""Ma daj, ula sam da si napisao senzacionalan lanak o kraljiinom taj-nom seksualnom ivotu sa vanzemaljcima.""Hvala.""Hej, stvari se popravljaju. Veeras e napraviti svojih prvih petnaestsekundi televizijske istanje."Glik zastenja. Ve je mogao da uje voditelja vesti. "Hvala, Ginter, odli-an izvetaj." Onda e prevrnuti oima i prei na vreme. "Trebalo je da seprijavim za mesto voditelja."Mekri se nasmejala. "Bez iskustva? I sa tom bradom? Zaboravi."Glik provue prste kroz crvenkastu gomilu dlaka na svojoj bradi. "Mislimda sa njom delujem pametnije."Telefon u kombiju je zazvonio, milosrdno prekidajui jo jedan od Gli-kovih neuspeha. "Moda je to urednitvo", ree, sa iznenadnom nadom uglasu. "Misli da ele ivi izvetaj?""O ovoj prii?" Mekri se nasmejala. "Samo sanjaj."Glik se javio na telefon svojim najboljim voditeljskim glasom. "GinterGlik, BBC, uivo u Vatikanu."ovek na vezi je imao arapski akcenat. "Sluaj paljivo", rekao je. "Upra-vo u promeniti tvoj ivot."Aneli i demoni 143Lengdon i Vitorija su sada stajali sami pred dvokrilnim vratima koja suvodila u srce tajnog arhiva. Ukrasi u prolazu su predstavljali neprikladnukombinaciju tepiha na mermernom podu i beinih kamera koje su buljile unjih, nametenih kraj izrezbarenih heruvima na tavanici. Lengdon je ovo krstioSterilna renesansa. Pored lunog prolaza je stajala mala bronzana ploa:ARCHIVIO VATICANOCuratore, Padre Jaqui TomasoOtac aki Tomazo. Lengdon je prepoznao ime sa pisama koja su stajalana njegovom kunom stolu. Potovani g. Lengdon, sa aljenjem vam moramodbiti...aljenje. Proseravanje. Od kako je poela vladavina Zakija Tomaza,Lengdon nije upoznao nijednog nekatolikog amerikog naunika kojem jedozvoljen pristup u tajni vatikanski arhiv. // guardiano, zvali su ga istoria-ri. aki Tomaso je bio najopakiji bibliotekar na svetu.Dok je Lengdon otvarao vrata i prolazio kroz nadsvoeni hodnik u biblio-teku, maltene je oekivao da vidi oca akija u vojnoj uniformi i lemu, kakouva strau sa bazukom. Meutim, mesto je bilo naputeno. -,vTiina. Slabo osvetljenje. ; .,..Archivio Vaticano. Jedan od njegovih ivotnih snova.Dok su Lengdonove oi upijale svetu odaju, njegova prva reakcija je bilasramota. Shvatio je kakav je nezreli romantik. Predstava koju je tolike godi-ne imao o ovoj sobi nije mogla biti manje tana. Zamiljao je pranjave po-lice, pretrpane iskrzanim tomovima, svetenike koji ih katalogiziraju podsvetlou sveca i oslikane prozore, monahe nadnete nad svitke...Ni blizu.Na prvi pogled, soba je liila na zamraeni hangar za avione u kojem jeneko izgradio desetak zatvorenih teniskih terena. Lengdon je naravno znaota su staklene prostorije predstavljale. Nije bio iznenaen to ih vidi; vlagai toplota su kodile drevnim pergamentima i velumu i za pravilno odrava-nje su bili potrebni hermetiki trezori poput ovih - prostorije pod pritiskomkoje su titile od vlage i prirodnih kiselina iz vazduha. Lengdon je mnogoputa bio u hermetikim trezorima, ali mu je to uvek predstavljalo uznemiru-jue iskustvo... bilo je u vezi sa ulaenjem u izolovanu kutiju u kojoj je nivokiseoniku regulisao bibliotekar.Trezori su bili mrani, ak sablasni, bledo ocrtani malecnom kupolomsvellosli na kraju svakog reda. U tami svake odaje, Lengdon bi naslutio fan-144Den Brauntomske divove, red za redom visokih polica, pretrpanih istorijom. Ovo jeavolska kolekcija.Vitorija je takoe bila zasenjena. Stajala je kraj njega, nemo zurei premadinovskim providnim kockama.Lengdon nije gubio vreme u potrazi za katalogom - ukorienom enciklo-pedijom koja je popisivala kolekciju biblioteke. Video je samo svetlost aicekompjuterskih terminala razbacanih po sobi. "Izgleda da imaju Biblion. Spi-sak je kompjuterizovan."Vitorija je bila optimistina. "To e ubrzati stvari."Lengdon poele da moe da podeli njen entuzijazam, ali bojao se da suvesti loe. Priao je jednom terminalu i poeo da kuca. Njegov je strah istogtrenutka potvren. "Starinski metod bi bio bolji.""Zato?"Udaljio se od monitora. "Zato to stvarne knjige nemaju lozinke. Pretpo-stavljam da fiziari nisu roeni hakeri?"Vitorija odmahnu glavom. "Umem da otvaram koljke i to je otprilike to."Lengdon duboko udahnu i okrenu se prema jezivoj zbirci providnih tre-zora. Priao je najbliem i zavirio u slabo osvetljenu unutranjost. Sa drugestrane stakla su se videli amorfni oblici u kojima je Lengdon prepoznao uobi-ajene police za knjige, kutije za pergamente i stolove za prouavanje. Po-gledao je indikatore koji su sijali na kraju svakog reda. Kao i u svim dru-gim bibliotekama, ploice su oznaavale sadraj tog reda. itao je natpisedok se kretao kraj providne barijere.PlETRO IL ERIMITO... LE CROCIATE... URBANO II... LEVANT..."Klasifikovani su", rekao je, jo uvek hodajui. "Ali autori nisu raspore-eni po abecednom redu." Nije bio iznenaen. Stari arhivi skoro nikad nisukatalogizovani po abecednom redu, zato to su mnogi autori bili nepoznati.Ni naslovi nisu pomagali, zato to su mnogi istorijski dokumenti predsta-vljali nenaslovljena pisma ili delove pergamenata. Veina katalogizovanjaje obavljana hronoloki. Meutim, uznemirujue je to ova podela nije de-lovala hronoloki.Lengdon pomisli kako ve gube dragoceno vreme. "Izgleda kao da Vati-kan ima sopstveni sistem."Ponovo je prouio natpise. Dokumenti su obuhvatali vekove, ali shvatioje da su sve kljune reci bile meusobno povezane. "Mislim da je u pitanjutematska klasifikacija.""Tematska?" ree Vitorija, zvuei poput nezadovoljnog naunika. "De-luje neefikasno."U stvari... pomisli Lengdon, razmatrajui to paljivije. Ovo je moda naj-pronicljivije katalogizovanje koje sam ikada video. Uvek je terao svoje stu-dente da pokuaju da shvate opte karakteristike i motive artistikog perioda,Aneli i demoni 145umesto da se gube u moru datuma i specifinih dela. Izgleda daje vatikan-ski arhiv bio ureen na osnovu iste filozofije. iroki potezi..."Sve u ovom trezoru", ree Lengdon, sa mnogo vie sigurnosti, "vekovimaterijala, sve je vezano za krstake ratove. To je tema ovog trezora." Sve jetu, shvatio je. Istorijski spisi, pisma, umetnika dela, socio-politiki podaci,moderne analize. Sve na jednom mestu... ohrabrivalo je dublje razumevanjeteme. Genijalno.Vitorija se namrtila. "Ali podaci se mogu odnositi na nekoliko tema uisto vreme.""Zato su unakrsno povezani i obeleeni." Lengdon pokaza kroz stakloprema ivopisnim plastinim ploicama ubaenim meu dokumente. "Onioznaavaju sekundarne dokumente koji se nalaze negde drugde unutar svojihprimarnih tema.""Naravno", rekla je, odustajui od rasprave. Stavila je ruke na kukove irazmotrila ogromni prostor. Onda je ponovo pogledala Lengdona. "Pa, pro-fesore, kako se zove ta Galilejeva stvarica koju traimo?"Lengdon nije mogao a da se ne nasmei. Jo uvek nije mogao da pojmida se nalazi u ovoj prostoriji. Ovdeje, pomisli. Negde je u tami, iekuje."Za mnom", ree Lengdon. ustro je krenuo kroz prolaz, ispitujui natpi-se na svakom trezoru. "Sea se da sam ti priao o Stazi prosvetljenja? Kakosu iluminati regrutovali nove lanove pomou sloenog testa?""Potraga za blagom", ree Vitorija, pratei ga."Izazov za iluminate, jednom kada su postavili oznake, bio je da pronaunain da saopte naunoj zajednici da staza postoji.""Logino", ree Vitorija. "Inae je niko ne bi traio.""Da, a ak i da su znali da staza postoji, naunici ne bi mogli da otkrijugde poinje. Rim je ogroman.""U redu."Lengdon je nastavio niz sledei prolaz, prouavajui ploice dok je pri-ao. "Pre nekih petnaest godina, grupa istoriara sa Sorbone i ja smo otkrilihrpu pisama iluminata u kojima se spominjao segno.""Znak. Obavetenje o stazi i mestu na kome poinje.""Tano. Od tada, brojni akademici koji prouavaju iluminate, ukljuujuii mene, pronali su i druge aluzije na segno. Danas je prihvaena teorija daputokaz postoji i da ga je Galilej masovno distribuirao po naunoj zajednicibez znanja Vatikana.""Kako?""Nismo sigurni, ali najverovatnije kao tampanu publikaciju. Tokom go-dina je objavio mnoge knjige i pisma.""Koje je Vatikan bez sumnje video. Zvui opasno." :"Tano. Pa ipak, segno je bio distribuiran.""Ali niko ga nikada nije pronaao?"146Den Braun"Ne. Mada je udno da, gde god su se pojavljivale aluzije na segno - umasonskim dnevnicima, prastarim naunim asopisima, pismima iluminata- esto je spominjan kao broj.": "666?"Lengdon se nasmei. "U stvari, u pitanju je 503.""to znai ta?""Niko od nas nije uspeo to da otkrije. Postao sam fasciniran brojem 503,pokuavajui da pronaem neko znaenje u tom broju - pomou numcrolo-gije, mapa, geografske irine." Lengdon je stigao do kraja reda, skrenuo zaugao i pourio razgledanje sledeeg reda ploica dok je govorio. "Mnogogodina mi je liilo na trag to to broj 503 poinje cifrom pet... jednim odsvetih brojeva iluminata." Zastao je."Neto mi govori da si nedavno resio problem i da smo zato ovde.""Tano", ree Lengdon, dozvoljavajui sebi kratak trenutak ponosa pre-ma svome radu. "Da li si upoznata sa Galilejevom knjigom pod nazivomDialogo ?""Naravno. Poznata je meu naunicima kao najvea nauna izdaja."Izdaja nije re koju bi Lengdon upotrebio, ali je znao staje Vitorija htelada kae. Ranih 1630-tih, Galilej je eleo da objavi knjigu koja je zastupalakopernikanski heliocentrini model sunevog sistema, ali Vatikan nije do-zvoljavao objavljivanje ako Galilej ne uvrsti podjednako ubedljive dokazeza crkvin geocentrini model - model za koji je Galilej znao daje potpunopogrean. Galilej nije imao drugog izbora sem da se povinuje zahtevimacrkve i objavi knjigu u kojoj e podjednako panje posvetiti tanom i neta-nom modelu."Kao to verovatno zna", ree Lengdon, "uprkos kompromisu, Dijalogje ipak proglaen jeretikim i Vatikan je autora smestio u kuni pritvor.""Nijedno dobro delo ne prolazi nekanjeno."Lengdon se nasmei. "Potpuno tano. A ipak, Galilej je bio uporan. Dokse nalazio u kunom pritvoru, u tajnosti je napisao manje poznat rukopis kojinaunici esto brkaju sa Dijalogom. Tu knjigu je nazvao Discorsi."Vitorija klimnu glavom. "ula sam za nju. Diskursi o plimi i oseci"Lengdon zauta, zapanjen stoje ula za opskurnu publikaciju o kretanjuplaneta i njihovom uticaju na plimu i oseku."Hej", rekla je, "pria sa italijanskim pomorskim biologom iji se otacklanjao Galileju."Lengdon se nasmejao. Ipak, Diskursi nisu ono to su traili. Lengdon jeobjasnio da Diskursi nisu jedino Galilejevo delo napisano u kunom pritvo-ru. Istoriari veruju daje takoe napisao malo poznatu knjiicu pod nazivomDiagramma."Diagramma della Verita", ree Lengdon. "Dijagram istine.""Nikad ula za nju."Aneli i demoni \A1"Nisam iznenaen. Dijagram je predstavljao Galilejevo najtajanstvenijedelo - navodno neka vrsta rasprave o naunim injenicama koje je smatraoistinitim, ali mu nije bilo dozvoljeno da ih objavi. Poput nekih od njegovihranijih rukopisa, Dijagram je prokrijumaren iz Rima od strane prijatelja itiho objavljen u Holandiji. Knjiica je postala veoma popularna u naunompodzemlju Evrope. Onda je Vatikan saznao za nju i zapoeo kampanju spa-ljivanja knjiga."Vitorija je sada izgledala zaintrigirano. "I ti misli da se u Dijagramunalazi reenje? Segno. Informacija o Stazi prosvetljenja.""Galilej je proneo glas preko Dijagrama. U to sam siguran." Lengdon jeuao u trei red trezora i nastavio da prouava natpise. "Arhivisti godinamatragaju za kopijom Dijagrama. Ali spaljivanje i nizak stepen trajanja knjii-ce, izgleda da su je izbrisali sa lica zemlje.""Stepen trajanja?""Izdrljivost. Arhivisti ocenjuju dokumente skalom od jedan do deset pre-ma njihovom strukturalnom integritetu. Dijagram je bio tampan na papirusuod aa. Neto poput papirne maramice. Traje neto krae od jednog stolea.""Zato ne na neem jaem?""Galilejev nalog. Da bi zatitio svoje sledbenike. Na ovaj nain, svakinaunik koga bi uhvatili sa primerkom bi mogao jednostavno da je baci uvodu i knjiica bi se rastvorila. Bilo bi to dobro unitavanje dokaza, ali loeza arhiviste. Veruje se daje samo jedan primerak opstao nakon osamnaestogveka.""Jedan?" Vitorija je na trenutak delovala zadivljeno dok se osvrtala poprostoriji. "I on je ovde?""Konfiskovan u Holandiji od strane Vatikana ubrzo nakon smrti Galile-ja. Ve godinama pokuavam da ga vidim. Jo od kako sam otkrio ta se unjemu nalazi."Kao daje itala Lengdonove misli, Vitorija je prela preko hodnika i po-ela da razgleda susedni red trezora, udvostruujui njihovu efikasnost."Hvala", ree on. "Trai natpise koji bi se mogli odnositi na Galileja,nauku, naunike. Prepoznae ih kada ih vidi.""U redu, ali jo uvek mi nisi objasnio kako si otkrio da se reenje nalaziu Dijagramu. To je imalo nekakve veze sa brojem koji si stalno viao upismima iluminata? 503?"Lengdon se nasmei. "Da. Bilo mi je potrebno dosta vremena, ali sam ko-nano shvatio daje 503 jednostavna ifra. Ona jasno ukazuje na Dijagram."Lengdon je ponovo proivljavao taj trenutak neoekivanog otkrovenja:16. avgust. Pre dve godine. Stajao je kraj jezera na venanju sina svog kole-ge. Gajde su dudukale nad vodom, dok su svatovi izvodili svoj jedinstveninastup... dereglijom preko jezera. Brod je bio okien cveem i vencima. Natrupu je ponosno nosio rimski broj DCII.148 DenBraunZbunjen oznakom, Lengdon je upitao nevestinog oca: "Zato 602?""602?"Lengdon je pokazao prema deregliji. "DCII je rimska oznaka za 602."ovek se nasmejao. "To nije rimski broj. To je ime broda."' "DCII?"ovek je klimnuo glavom. "The Dick and Connie II."Lengdon se oseao glupo. Dik i Koni su bili mladenci. Dereglija je oi-gledno nazvana po njima. "Sta se desilo sa DCI?"ovek je zastenjao. "Potonula je jue zavreme probe venanja."Lengdon se nasmejao. "ao mi je to to ujem." Pogledao je prema de-regliji. DCII, mislio je. Poput minijaturne QEIIU. Sledee sekunde mu jesinulo.Sada se Lengdon okrenuo prema Vitoriji. "503 je", ree, "kao to samve pomenuo, ifra. To je iluminatski nain da se sakrije neto to u stvaripredstavlja rimski broj. Broj 503 je u rimskim brojevima...""Dm."Lengdon je podigao pogled. "To je bilo brzo. Molim te, nemoj mi reida si iluminat."Nasmejala se. "Koristim rimske brojeve za kodifikovanje puinskih slo-jeva."Naravno, pomisli Lengdon. Zar to ne radimo svi.Vitorija gaje posmatrala. "Pa koje je znaenje broja DIII?""Dl i DII i DIII su veoma stare skraenice. Koristili su ih u prolosti na-unici da bi razlikovali tri Galilejeva spisa koji su najee bili brkani."Vitorija je brzo udahnula. "Dialogo... Discorsi... Diagramma.""D-jedan. D-dva. D-tri. Sva tri nauni radovi. Sva tri kontroverzni. 503je DIII. Diagramma. Trea knjiga."Vitorija je bila zbunjena. "Ali jedna stvar jo uvek nema smisla. Ako seovaj segno, ovaj znak, ovo obavetenje o Stazi iluminata stvarno nalazilo uGalilejevom Dijagramu, kako ga Vatikan nije primetio kada su zaplenili sveprimerke?""Moda su ga videli ali ne i shvatili. Sea se iluminatskih oznaka? Skri-vanja stvari pred svaijim oima? Disimulacije? Izgleda daje segno bio skri-ven na isti nain - svima pred oima. Nevidljiv za one koji ga nisu traili. Itakoe nevidljiv za one koji ga nisu razumeli.""to znai?""to znai da gaje Galilej dobro sakrio. Prema istorijskim spisima, segnoje bio napisan u obliku koji su iluminati zvali lingua pura.""isti jezik?"12 Queen Ellzahelh //, jedan od najveih i najpoznatijih prekookeanskih brodova na svelu,porinu! 1%(). (prim. prev.).Aneli i demoni $itf>' "Da." .Mtti..T.-1'r "Matematika?" l'"- "Rekao bih daje tako. Deluje prilino oigledno. Na kraju krajeva, Gali-lej je bio naunik i napisao je to za druge naunike. Matematika bi bila lo-gian jezik za ostavljanje tragova. Knjiica se zove Dijagram, to znai dabi i matematiki dijagrami mogli biti deo ifre."U Vitorijinom glasu se nazirala trunica optimizma. "Pretpostavljam daje Galilej mogao da stvori neku vrstu matematike ifre koju svetenstvo nebi primetilo.""Ne zvui potpuno ubeeno", ree Lengdon, kreui se dalje prolazom."I nisam. Uglavnom zato to nisi ni ti. Ako si bio toliko siguran u vezi saDIII, zato nisi to objavio? Onda bi neko ko ima pristup vatikanskom arhi-vu mogao da doe ovamo i odavno proveri Dijagram.""Nisam eleo da to objavim", ree Lengdon. "Naporno sam radio da do-em do toga i..." Prekinuo je, posramljen."eleo si slavu."Lengdon oseti kako crveni. "Na neki nain. Stvar je u tome to...""Nemoj biti toliko posramljen. Pria sa naunikom. Objavi ili nestani.U CERN-u to zovemo 'potvrdi ili se ugui'.""Nije u pitanju samo to to sam eleo da budem prvi. Takoe me je bri-nulo da e, ako pogreni ljudi saznaju za podatke u Dijagramu, on modanestati.""Kad kae pogreni ljudi, misli na Vatikan?""Nije da su pogreni, per se, ali crkva nikada nije isticala iluminatskupretnju. Ranih 1900-tih Vatikan je otiao toliko daleko da su tvrdili kako suiluminati samo plod bujne mate. Stanovite svetenstva je bilo, moda iopravdano, daje poslednje to hriani treba da znaju to daje postojao veo-ma moan antihrianski pokret koji se infiltrirao u njihove banke, politikui univerzitete." Sadanje vreme, Roberte, podsetio je sam sebe. POSTOJImona antihrianska sila koja se infiltrirala u njihove banke, politiku i uni-verzitete."Ti misli da bi Vatikan zakopao svaki dokaz koji potvruje iluminatskupretnju?""Veoma verovatno. Bilo kakva pretnja, stvarna ili zamiljena, slabi veruu mo crkve.""Jo samo jedno pitanje." Vitorija je zastala i pogledala ga kao da jevanzemaljac. "Da li se ti ali?"Lengdon je stao. "Kako to misli?""Hou rei, je li ovo stvarno tvoj veliki plan?"Lengdon nije bio siguran da li u njenim oima vidi radoznalo saaljenjeili isti uas. "Misli na pronalaenje Dijagrama?"150 DenBraun"Ne, mislim na pronalaenje Dijagrama, lociranje oznake stare etiri sto-tine godina, deifrovanje nekakve matematike ifre i praenje drevnog tragaod umetnikih dela kojeg su samo najgenijalniji naunici u istoriji uspeli daprate... sve to u sledea etiri sata.",,. Lengdon slegnu ramenima. "Otvoren sam za druge predloge."Robert Lengdon je stajao pred arhivskim trezorom br. 9 i itao natpise napolicama.BRAHE... CLAVIUS... COPERNICUS... KEPLER... NEWTONDok je ponovo itao imena, osetio je iznenadnu nelagodnost. Ovde sunaunici... aligdeje Galilej?Okrenuo se ka Vitoriji, koja je proveravala sadraj oblinjeg trezora."Pronaao sam pravu temu, ali Galilej nedostaje.""Ne nedostaje", rekla je, mrtei se dok je pokazivala na sledei trezor."Ovde je. Ali nadam se da si poneo svoje naoare za itanje, poto je itavovaj trezor njegov."Lengdon je dotrao. Vitorija je bila u pravu. Na svakoj ploici natrezoru br. 10 pisalo je isto.IL PROCESO GALILEANOLengdon tiho zviznu, sada shvatajui zato je Galilej imao sopstveni tre-zor. "Sluaj Galilej", divio se, mirkajui kroz staklo prema mranim kontu-rama polica. "Najdui i najskuplji pravni proces u istoriji Vatikana. etrnaestgodina i est stotina miliona lira. Sve je ovde.""Hrpica pravnih spisa.""Izgleda da advokati tokom vekova nisu mnogo evoluirali.", "Nisu ni ajkule."Lengdon je priao velikom utom dugmetu na zidu trezora. Pritisnuo gaje i redovi svetala u unutranjosti su zazujali. Svetla su bila tamnocrvena ipretvarala su kocku u blistavu grimiznu eliju... lavirint visokih polica."Moj Boe", ree Vitorija, pomalo zaplaeno. "Hoemo li da se sunamoili da radimo?""Pergament i velum blede, pa se u trezorima ne koristi obino osvetljenje.""ovek ovde moe da poludi."Ili gore, pomisli Lengdon, prilazei jedinom ulazu u trezor. "Jedno maloupozorenje. Kiseonik je oksidant, zato ga ima veoma malo u hermetiki za-tvorenom trezoru. Unutra je delimini vakuum. Disanje je oteano."Aneli i demoni 151:"Hej, ako matori kardinali mogu da izdre..." 0Tano, pomisli Lengdon. Neka i mi budemo iste sree.Ulaz u trezor se sastojao od jednih elektronskih obruih vrata. Lengdonje opazio uobiajeni raspored etiri dugmeta na unutranjoj strani vrata, pojedno u svakom pregratku. Kada se dugme pritisne, motorizovana vrata bise pokrenula i obrnula za predvienih pola kruga pre nego to bi se zausta-vila - standardni postupak u cilju ouvanja integriteta unutranjosti trezora."Kada ja uem", ree Lengdon, "samo pritisni dugme i ui za mnom.Vlanost vazduha unutra je samo osam procenata, pa se nemoj zauditi akoti se osue usta."Lengdon je uao u rotirajui odeljak i pritisnuo dugme. Vrata su glasnozazujala i poela da se okreu. Dok se kretao sa njima, Lengdon se pripre-mio za fiziki ok koji je uvek pratio prvih nekoliko sekundi u hermetikizatvorenom trezoru. Ulazak u zapeaeni arhiv je liio na trenutni prelazaksa nivoa mora na visinu od 7.000 metara. Munina i vrtoglavica su bili uobi-ajeni. Vidi duplo, die duplo, podsetio je sam sebe na mantru arhivista.Lengdon oseti pritisak u uima. Zaulo se itanje vazduha i vrata su sezaustavila.Uao je.Lengdonov prvi utisak je bio daje vazduh unutra jo redi nego stoje oe-kivao. Izgleda daje Vatikan shvatao svoj arhiv ozbiljnije od drugih. Leng-don se izborio sa muninom i opustio grudi dok su mu se pluni kapilari i-rili. Oseaj davljenja je brzo proao. Evo ga delfin, razmiljao je, zahvalanto su se njegovih pedeset duina bazena dnevno pokazali od koristi. Diuinormalnije, osvrnuo se po trezoru. Uprkos providnim spoljnim zidovima,osetio je poznatu nervozu. U kutiji sam, pomislio je. Krvavocrvenoj kutiji.Vrata iza njega su se oglasila i Lengdon se okrenuo da posmatra Vitorijinulazak. Kada je ula, oi su joj istog trenutka zasuzile i poela je teko dadie."Saekaj minut", ree Lengdon. "Ako ti se zamuti u glavi, sagni se.""Oseam... se...", zagrcnu se Vitorija, "kao da... ronim... sa pogrenom...meavinom u boci."Lengdon je saekao da se ona akiimatizuje. Znao je da e biti u redu.Vitorija Vetra je oigledno bila u izvanrednoj formi, za razliku od teturaveprastare bive studentkinje Redklifa koju je Lengdon jednom proveo krozhermetiki zatvoren trezor Vajdenerove biblioteke. Obilazak se zavrio takoto je Lengdon primenio disanje usta na usta na staroj eni koja je zamaloudahnula svoje lane zube."Da li se osea bolje?" upitao je.Vitorija klimnu glavom."Leteo sam u vaem prokletom svemirskom avionu, pa sam pomislio dauzvratim uslugu."152 DenBrauhOvo je iznudilo osmeh. "Touche."Lengdon posegnu u kutiju kraj vrata i izvadi bele pamune rukavice."Sveana prilika?" pitala je Vitorija."Kona kiselina. Ne smemo da diramo dokumente bez njih. Trebae tipar."Vitorija je navukla rukavice. "Koliko vremena imamo?"Lengdon pogleda na svoj sat sa Mikijem Mausom. "Upravo je prolo se-dam.""Moramo da pronaemo ovo za jedan sat.""U stvari", ree Lengdon, "nemamo toliko vremena." Pokazao je na ven-tilacionu cev iznad njihovih glava. "Kustos bi obino trebalo da ukljui si-stem za reoksigenaciju kada je neko u trezoru. Ne i danas. Dvadeset minutai oboje emo disati na prazno."Vitorija je vidno pobledela na crvenom svetlu.Lengdon se nasmeio i zategao rukavice. "Potvrdi ili se ugui, g-ice Ve-tra. Miki otkucava."Tzveta BBC-ja Ginter Glik je zurio u mobilni telefon u svojoj ruci deset1 sekundi pre nego stoje konano prekinuo vezu.inita Mekri ga je posmatrala iz zadnjeg dela kombija. "ta se desilo?Ko je to bio?"Glik se okrenuo, oseajui se kao dete koje je upravo primilo boini po-klon za koji se pribojavalo da nije namenjen njemu. "Upravo sam dobio oba-vetenje. Neto se deava u Vatikanu.""Zove se konklava", ree inita. "ee obavetenje.""Ne, neto drugo." Neto veliko. Pitao se da li je pria koju mu je sago-vornik upravo ispriao mogla biti tana. Glik se osetio posramljenim kadaje shvatio da se moli da bi mogla. "ta bi odgovorila kada bih ti rekao da suetiri kardinala kidnapovana i da e biti ubijeni veeras u razliitim crkvama.""Rekla bih da se neko iz kancelarije sa bolesnim smislom za humor za-frkava s tobom.""ta ako ti kaem da emo dobiti tanu lokaciju prvog ubistva?""elim da znam sa kim si kog avola upravo priao.""Nije rekao.""Moda zato stoje obian serator?"Glik je navikao na Mekrin cinizam, ali ona je zaboravljala da su lazovi iluaci bili deo Glikovog posla tokom skoro itave decenije u BritanskomAneli i demoni153brbljivcu. Ovaj poziv nije delo ni jednog ni drugog. Ovaj ovek je zvuaohladno i razumno. Logino. Zvau te pre osam sati, rekao je ovek, i reiu ti gde e se desiti prvo ubistvo. Snimci koje e napraviti e te nainitislavnim. Kada je Glik zahtevao da zna zato mu daje tu informaciju, odgo-vor je bio leden poput ovekovog srednjoistonog akcenta. Mediji su desnaruka anarhije."Takoe mije rekao jo neto", ree Glik."ta? Daje Elvis Prili upravo izabran za papu?""Prikai se na bazu podataka BBC-ja, hoe li?" Glik je oseao pumpanjeadrenalina. "Hou da vidim koje jo prie imamo o ovim tipovima.""Kojim tipovima?" * ?:< "Uini mi to."Mekri je uzdahnula i prikljuila se u bazu podataka BBC-ja. "Ovo epotrajati koji trenutak."Gliku se mutilo u glavi. "Bilo mu je veoma bitno da zna imam li kamer-mana.""Snimateljicu.""I da li smo sposobni za prenos uivo.""Jedan zarez petsto trideset sedam megaherca. O emu se radi?" Bazapodataka je zapitala. "U redu, na vezi smo. ta ti treba?"Glik joj je dao re za pretragu. iMekri se okrenula i zapiljila u njega. "Iskreno se nadam da se ali."Tjnutranja organizacija arhivskog trezora br. 10 nije bila toliko intuitivnaU koliko se Lengdon nadao i izgleda da se rukopis Dijagrama nije nalaziozajedno sa ostalim slinim Galilejevim delima. Bez pristupa kompjuterizo-vanom Biblionu i referentnom sistemu, Lengdon i Vitorija su bili nemoni."Siguran si da je Dijagram ovde?" pitala je Vitorija."Potpuno. Na spisku je i Ufficio della Propaganda delle Fede..." ?"U redu. Dokle god si siguran." Krenula je na levu, dok je on krenuo nadesnu stranu.Lengdon zapoe detaljnu pretragu. Bila mu je potrebna svaka trunicasamokontrole da ne zastane i prelista svako blago pored kojeg je proao. Za-panjujua kolekcija. Esejista... Zvezdani glasnik... Pisma o sunevim pega-ina... Pisma nadvojvotkinji Kristini... Apologia pro Galileo... i jo mnogo toga.Vitorija je bila ta koja je otkrila blago u dnu trezora. Povikala je grlenimglasom: "'Diagramma della Veritd!"154 ; DenBraunLengdon pojuri do nje kroz grimiznu izmaglicu. "Gde?""Vitorija pokaza prstom i Lengdon odmah shvati zato ga nisu ranijepronali. Rukopis se nalazio u futroli za spise, a ne na polici. Futrole za spisesu bile uobiajeno sredstvo za skladitenje neuvezanih stranica. Natpis naprednjem delu posude nije ostavljao mesta sumnji u njen sadraj.DIAGRAMMA DELLA VERITA , , ,., , -;i :Galileo Galilei, 1639 ',,,[ .'.:., .:.-:} : \ . ,(lon osmatrao kroz prozor, osetio je kako se oma stee oko Svetog Petra.I'urod ljudi koje je Oliveti upravo poslao, komandant je javio u Vatikaniln poalju dodatne preruene vojnike prema centru, gde se nalazio Bernini-H'v Wt'st l'oncntc. Dok je promatrao otvoreni prostor Trga sv. Petra, muilo212> Den Braungaje poznato pitanje. Kako iluminatski ubicaplanira da ovo izvede? Kakoe provesti kardinala kroz sve ove ljude i ubiti ga njima pred oima? Leng-don pogleda na svoj sat sa Mikijem Mausom. Bilo je 8:54. est minuta.Oliveri se okrenuo u prednjem seditu i pogledao Lengdona i Vitoriju."elim da vas dvoje budete tano iznad ove Berninijeve cigle ili bloka ili tagod to bilo. Ista ema. Vi ste turisti. Ako neto vidite, upotrebite telefon."Pre nego to je Lengdon mogao da odgovori, Vitorija ga uhvati za ruku iizvue iz kola.Proleno sunce je zalazilo za baziliku sv. Petra i masivna senka se irila,prekrivajui trg. Lengdon je osetio zlokobnu jezu kada su on i Vitorija zako-raili u hladnu, mranu senku. Vijugajui kroz guvu, Lengdon je zagledaosvako lice pored kojeg bi proli, pitajui se da li je meu njima i ubiino.Vitorijina ruka je bila topla.Dok su prelazili otvoreni prostor Trga sv. Petra, Lengdon je shvatio daje Berninijev prostrani trg imao upravo onaj efekat za koji je umetnik i biounajmljen da ga stvori - da "unizi svakog ko na njega stupi". Lengdon sesasvim sigurno oseao unieno u ovom trenutku. Unieno i izgladnelo, shva-tio je, iznenaen to mu je u ovakvom trenutku na pamet pala tako prizemnapomisao."Prema obelisku?" upita Vitorija.Lengdon je klimnuo glavom, zavijajui nalevo preko trga."Vreme?" upita Vitorija, hodajui ustro ali oputeno."Pet do.."Vitorija nije rekla nita, ali Lengdon je osetio kako se njen stisak pojaa-va. Jo uvek je nosio pitolj. Nadao se da Vitorija nee odluiti da ga upo-trebi. Ve je mogao da zamisli kako izvlai oruje nasred Trga sv. Petra ioduvava kolena ubici, dok je posmatraju globalni mediji. Sa druge strane,incident poput tog ne bi bio nita u poreenju sa igosanjem i ubijanjem kar-dinala na ovom mestu.Vazduh, pomisli Lengdon. Drugi element nauke. Pokuao je da zamisliig. Nain ubistva. Jo jednom je osmotrio iroko prostranstvo granita podnjihovim nogama - Trg sv. Petra - otvorenu pustinju okruenu vajcarskomgardom. Ako se haain stvarno usudi da pokua neto, Lengdon nije mogaoda zamisli kako bi pobegao.U sreditu trga se uzdizao Kaligulin egipatski obelisk od 350 tona. Pru-ao se dvadeset sedam metara uvis, do piramidalnog vrha na kome je bioprivren upalj gvozdeni krst. Dovoljno visoko da uhvati poslednje zrakeveernjeg sunca, krst je sijao kao magian... navodno uvajui u sebi ostatkekrsta na kome je Isus razapet.Dve fontane su okruivale obelisk u savrenoj simetriji. Istoriari umet-nosti su znali da fontane precizno obeleavaju geometrijske ie Berninije-vog eliptinog trga, ali su ipak predstavljale arhitektonsku neobinost oAneli i demoni 213kojoj Lengdon nije razmiljao do danas. inilo mu se daje Rim iznenadaispunjen elipsama, piramidama i zapanjujuom geometrijom.Dok su se pribliavali obelisku, Vitorijaje usporila. Snano je izdahnula,kao da mami Lengdona da se opusti sa njom. Lengdon je pokuao, sputa-jui ramena i oputajui vilicu.Negde u okolini obeliska, drsko postavljen pred najveom crkvom nasvetu, stajao je drugi oltar nauke - Berninijev West Ponente - eliptini blokna Trgu sv. Petra.Ginter Glik je posmatrao iz senki stubova koji su okruivali Trg sv. Petra.Bilo kojeg drugog dana, ovek u sakou od tvida i ena u smeem orcu gane bi ni najmanje zanimali. Izgledali su kao turisti koji razgledaju trg. Ali da-nas nije bilo koji dan. Danas je dan telefonskih dostava, leeva, neobelee-nih vozila koja jure kroz Rim i ljudi u sakoima od tvida koji se pentraju poskelama u potrazi za bog zna im. Glik e ih pratiti.Pogledao je preko trga i video initu. Nalazila se tano tamo gde joj jerekao da bude, sa druge strane para, kreui im se uz bok. Mekri je nosilaoputeno svoju video-kameru, ali uprkos njenoj glumi predstavnika medijakoji se dosauje, trcala je vie nego to se Gliku dopadalo. U ovom delutrga nije bilo drugih izvetaa i akronim "BBC" ispisan na njenoj kameri jeprivlaio poglede turista.Traka sa ubacivanjem golog tela u prtljanik, koju je Mekri ranije snimi-la, upravo se vrtela na video-transmiteru u kolima. Glik je znao da slike ovogtrenutka jezde nad njihovim glavama prema Londonu. Pitao se ta e ured-nitvo rei.Poeleo je da su on i Mekri ranije stigli do tela, pre nego to je ekipavojnika u civilu intervenisala. Znao je da se ista ta ekipa sada rairila i opko-lila ovaj trg. Neto veliko je trebalo da se desi.Mediji su desna ruka anarhije, rekao je ubica. Glik se pitao nije li pro-pustio svoju ansu za veliku priu. Bacio je pogled prema ostalim vozilimamedija u daljini i nastavio da posmatra Mekri koja je pratila tajanstveni parpreko trga. Neto je govorilo Gliku daje jo uvek u igri...Lengdon je ugledao ono to su traili, dobrih deset metara pre nego to sustigli do toga. Bela mermerna elipsa Berninijevog Zapadnog vetra trcalaje spram proredenih turista i sivih granitnih kocki od kojih je bio nainjenOStalak trga. Izgleda da ju je i Vitorija videla. Ruka joj se zgrila.214 DenBraun"Opusti se", proaputa Lengdon. "Uradi onu tvoju pirana stvar." *' iVitorija je popustila stisak.Dok su prilazili blie, sve oko njih je delovalo potpuno normalno. Turi-sti su se etali, opatice su avrljale na ivici trga, devojka je hranila goluboveu podnoju obeliska.Lengdon se uzdrao od gledanja na sat. Znao je daje skoro doao as.Eliptini kamen se naao pred njihovim nogama i Lengdon i Vitorija suse zaustavili - ne previe upadljivo - samo dvoje turista koji su zastali krajmesta koje bi moglo biti zanimljivo."West Ponente", rekla je Vitorija, itajui natpis na kamenu.Lengdon je zurio u mermerni reljef i iznenada je pomislio koliko je bionaivan. Ni prilikom listanja istorijskih udbenika, ni prilikom njegovihbrojnih poseta Rimu, znaaj Zapadnog vetra mu nikada nije zapao za oko.Sve do sada.Reljef je bio eliptinog oblika, dugaak oko jedan metar sa uklesanim ru-dimentarnim likom - prikazom zapadnog vetra aneoskog lica. Bernini jeprikazao kako iz aneoskih usta izvire moni dah koji duva od Vatikana...Boji dah. To je bila Berninijeva posveta drugom elementu... Vazduhu... bes-telesni povetarac sa usana anela. Dok gaje Lengon posmatrao, shvatio jeda reljef ima jo dublje znaenje. Bernini je uklesao pet dasaka vazduha...pet! Pored toga, medaljon su okruivale dve blistave zvezde. Lengdon je po-mislio na Galileja. Dve zvezde, pet dasaka, elipse, simetrija... Osetio se ispra-njeno. Bolela gaje glava.Vitorija je skoro istog trenutka nastavila dalje, vodei Lengdona od re-ljefa. "Mislim da nas neko prati", rekla je.Lengdon je podigao pogled. "Gde?"Vitorija nastavi dobrih trideset metara pre nego to je progovorila. Poka-za prema Vatikanu kao da pokazuje Lengdonu neto na kupoli. "Ista osobanas prati po itavom trgu." Vitorija je oputeno bacila pogled preko ramena."Jo uvek je za nama. Nastavi da se kree.""Misli daje to haain?"Vitorija je odmahnula glavom. "Ne, osim ako iluminati unajmljuju enesa BBC-jevim kamerama."Kada su zvona Sv. Petra zapoela svoju zagluujuu zvonjavu i Lengdon iVitorija su poskoili. Bilo je vreme. Udaljili su se od Zapadnog vetra da bipobegli reporteru, ali su se sada ponovo vraali prema reljefu.Uprkos zvonima, okolina je izgledala savreno mirno. Turisti su se e-tali. Pijani beskunik je dremao u podnoju spomenika, neobino poguren.Devojica je hranila golubove. Lengdon se zapitao da li je reporter oteraoubicu. Sumnjam u to, shvatio je, setivi se ubiinog obeanja. Nainiu odvaih kardinala zvezde medija.Aneli i demoni 215Dok je eho devetog zvona bledeo, trgom je zavladala umirujua tiina.A tada... devojica je poela da vriti.Lengdon je prvi stigao do devojice koja je vritala.Prestravljeno dete je stajalo paralisano, pokazujui prema podnojuobeliska gde je ofucani, propali pijanac pogureno sedeo na stepenicama.ovek je predstavljao jadan prizor... oigledno je bio jedan od rimskih be-skunika. Njegova seda kosa mu je visila u masnim trakama preko lica, atelo mu je bilo umotano u nekakvu prljavu tkaninu. Devojica je nastavilada vriti dok se gubila u gomili.Lengdon oseti nalet uasnutosti dok je trao prema prosjaku. Preko ove-kovih prnja se irila tamna, rastua mrlja. Sveza, kuljajua krv.Tada kao da se sve desilo u isto vreme.Starac se savio u struku, naginjui se napred. Lengdon priskoi, ali je sti-gao prekasno. ovek se preturio sa stepenica i pao licem na trotoar. Nepo-kretan.Lengdon kleknu. Vitorija je stigla do njega. Gomila se okupljala.Vitorija je stavila prste na ovekovo grlo. "Osea se puls", rekla je."Okreni ga."Lengdon je ve bio u pokretu. Okrenuo je telo drei oveka za ramena.Dok je to radio, labave prnje su spale sa njega poput mrtvog tkiva. Mlitavose prevrnuo na lea. Nasred njegovih golih grudi se video iroki pojas na-gorelog mesa.Vitorija jeknu i ustuknu.Lengdon je bio paralizovan, prikljeten negde izmeu munine i divlje-nja. Simbol je krasila uasavajua jednostavnost."Vazduh", zagrcnu se Vitorija. "To je... on."lanovi vajcarske garde su se pojavili niotkuda, izdajui nareenja ijurei nevidljivog ubicu.216Den BraunMalo dalje, neki turista je objanjavao kako je, pre samo nekoliko minu-ta, tamnoputi ovek bio toliko ljubazan da pomogne ovom jadnom, zadiha-nom beskuniku da pree preko trga... ak je i posedeo par trenutaka na ste-penicama sa prosjakom pre nego to je nestao u gomili.Vitorija je pokidala ostatke prnja oko ovekovog abdomena. Imao je dveduboke ubodne rane, po jednu sa svake strane iga, tik ispod grudnog koa.Nagnula mu je glavu unazad i poela da primenjuje disanje usta na usta. Leng-don nije bio spreman na ono to se zatim desilo. Kada je Vitorija dunula,rane sa obe strane ovekovog tela su zaitale i poele prskati krv poputnozdrva kita. Slana tenost je poprskala Lengdona po licu.Vitorija prestravljeno zastade. "Njegova plua...", promucala je. "Ona su...probuena."Lengdon je obrisao oi dok je posmatrao dve perforacije. Rupe su grgo-tale. Kardinalova plua su bila unitena. Bio je gotov.Vitorija je pokrila telo, dok su im prilazili vojnici vajcarske garde.Lengdon je ustao, dezorijentisan. Tada ju je ugledao. ena koja ih je ma-loas pratila je uala u blizini. Kamera BBC-ja je bila na njenom ramenu,uperena i ukljuena. Ona i Lengdon su ukrstili poglede i on je znao daje sni-mila sve. Zatim je pojurila poput make.Cinita Mekri je beala. Imala je priu svog ivota.Njena video-kamera ju je usporavala poput sidra dok se teturala prekoTrga sv. Petra, gurajui se kroz gomilu. Kao da su se svi kretali u suprotnomsmeru od njenog... prema guvi. Mekri je pokuavala da se to vie udalji.ovek u sakou od tvida ju je video i sada je osetila daje i drugi gone, ljudikoje nije opazila, ali su je okruivali sa svih strana.Mekri je jo uvek bila uasnuta prizorom kojeg je upravo snimila. Pitalase da lije mrtvac stvarno onaj koji se pribojavala da jeste. Glikova tajanstve-na telefonska veza je odjednom delovala malo manje suludo.Dok je urila u pravcu BBC-jevog kombija, iz guve ispred nje je izro-nio mladi upadljivo vojnikog izgleda. Pogledi su im se sreli i oboje su seukipili. Poput munje je podigao voki-toki i progovorio u njega. Zatim je kre-nuo prema njoj. Mekri se okrenula i uletela u gomilu, dok joj je srce lupalo.Dok se spoticala kroz masu nogu i ruku, izvadila je snimljenu kasetu izsvoje kamere. Celulozno zlato, pomislila je, trpajui kasetu za pojas na lei-ma i sputajui jaknu preko nje. Po prvi put je bila srena stoje morala joneto da vue. Glik, doavola, gde si!Aneli i demoni 217 Jo jedan vojnik se pojavio sa njene leve strane, pribliavajui joj se. Me-kri je znala da nema mnogo vremena. Ponovo je zaronila u gomilu. Izvuklaje praznu kasetu iz kutije i strpala je u kameru. Zatim se pomolila.Bila je na trideset metara od BBC-jevog kombija kada su se dva ovekamaterijalizovala tano ispred nje, stojei prekrtenih ruku. Nije imala kuda."Traku", odbrusio je jedan. "Odmah."Mekri se zgrila, zatitniki obmotavajui ruke oko svoje kamere. "Nemaanse."Jedan od ljudi je povukao jaknu u stranu, otkrivajui oruje. ! !"Pa upucaj me", rekla je Mekri, zateena drskou u svom glasu. ;'t "Traku", ponovio je prvi. Gdeje kog avola Glik? Mekri je lupila nogom i povikala to je glasnijemogla: "Ja sam profesionalna snimateljica BBC-ja! Po lanu 12 Zakona oslobodi tampe, ova traka je vlasnitvo britanske televizijske korporacije!"Dva oveka nisu ni trepnula. Onaj sa pitoljem je zakoraio prema njoj."Ja sam porunik vajcarske garde i na osnovu Svete doktrine koja upravljateritorijom na kojoj stojite, podloni ste pretrazi i zapleni."Ljudi su se poeli okupljati oko njih.Mekri povika: "Ni pod kojim okolnostima vam neu dati traku iz kame-re pre nego to se konsultujem sa svojim urednikom u Londonu. Predlaemvam da..."Vojnici su okonali ovo. Jedan od njih je istrgao kameru iz njenih ruku.Drugi ju je grubo zgrabio za ruku i povukao u pravcu Vatikana. "Grazie",rekao je, vodei je kroz uskomeanu gomilu.Mekri se molila da je ne pretrae i otkriju traku. Kad bi nekako moglada zatiti traku dovoljno dugo da..."Iznenada se desilo nezamislivo. Neko iz gomile je zavukao ruku pod njenujaknu. Mekri je osetila kako joj ruka otima snimak. Naglo se okrenula, alije progutala uzvik. Iza nje je bez daha stajao Ginter Glik, da bi joj sledeegtrenutka namignuo i stopio se sa guvom.UR obert Lengdon se uteturao u kupatilo u papinoj kancelariji. Obrisao je krvsa svog lica i usana. Krv nije bila njegova. Pripadala je kardinalu Lamaseu,koji je upravo umro stravinom smru na prepunom trgu pred Vatikanom.Devianske rtve na oltaru nauke. Haainu je do sada polo za rukom daostvari svoje pretnje.Lengdon se osetio nemonim dok se posmatrao u ogledalu. Oi su mubile upale i brada mu je zalamnila obraze. Prostorija u kojoj se nalazio je bila218Den Braunista i raskona - ukraena crnim mermerom sa zlatnim ukrasima, pamunimpekirima i miriljavim sapunom za ruke.Lengdon je pokuao da odagna prizor krvavog iga koji je upravo video.Vazduh. Slika je ostala. Video je tri ambigrama od kako se probudio ovogjutra... i znao je da e ih biti jo dva.Zvualo je kao da se sa druge strane vrata Oliveti, komornik i kapetanRoer raspravljaju ta da urade sledee. Izgleda da potraga za antimaterijomnije dovela ni do kakvih rezultata. Ili je vojnicima promakao kanister, ili seuljez uvukao u Vatikan dublje nego stoje kapetan Oliveti eleo da pretpo-stavi.Lengdon je obrisao ruke i lice. Onda se okrenuo i potraio pisoar. Nijebilo pisoara. Samo klozetska olja. Podigao je poklopac.Dok je tako stajao i pokuavao da se opusti, oamuujui talas iscrplje-nosti ga je prodrmao do sri. Emocije koje su mu razdirale grudi su biletako brojne, tako suprotstavljene. Bio je premoren od jurcanja bez hrane isna i praenja Staze prosvetljenja, traumatizovan ovim brutalnim ubistvi-ma. Lengdon je osetio rastui uas pred moguim ishodom ove drame.Misli, rekao je sebi. Um mu je bio prazan.Dok je putao vodu, iznenada je shvatio. Ovo je papin toalet, pomislioje. Upravo sam se olakao u papinom toaletu. Nije izdrao da se ne nasme-je. Sveta stolica.78TT Londonu, tehniarka BBC-ja je izvadila video-kasetu iz satelitskog pri-V jemnika i pojurila preko kontrolne sobe. Uletela je u kancelariju glavnogurednika, strpala kasetu u video-rekorder i pritisnula plej.Dok se traka vrtela, ispriala mu je o razgovoru koji je maloas obavilasa Ginterom Glikom, izvetaem iz Vatikana. Na sve to, BBC-jev foto arhivje upravo potvrdio identitet rtve na Trgu sv. Petra.Kada je glavni urednik izaao iz kancelarije, zvonio je klepetuom. Savposao u urednitvu je stao."Uivo za pet!" grmeo je ovek. "Spremite se za ivi prenos! Koordina-tori medija, elim vae kontakte na vezi! Imamo priu na prodaju! I imamofilm!"Trini koordinatori su zgrabili svoje adresare."Specifikacije filma!" povikao je jedan od njih."Trajanje trideset sekundi", odgovorio je ef."Sadraj?"Aneli i demoni 2$9"Ubistvo uivo." '-.ih;< V] Koordinatori su delovali ohrabreno. "Cena emitovanja i korienja?""Milion dolara po komadu."Glave su se podigle. "ta!""uli ste me! elim vrh lanca ishrane. CNN, MSNBC, pa sledee tri ve-like! Ponudite probno gledanje. Dajte im pet minuta da uskoe na voz prenego to BBC emituje ovo.""ta se kog avola desilo?" eleo je da zna neko. "Je li premijer odrannaivo?"Sef je odmahnuo glavom. "Jo bolje."Ba u tom trenutku, negde u Rimu, haain je uivao u kratkom trenutkuodmora u udobnoj fotelji. Divio se legendarnoj odaji u kojoj se nalazio.Sedim u crkvi Prosvetljenja, razmiljao je. U jazbini iluminata. Nije mogaoda veruje da je jo uvek postojala nakon svih ovih vekova.Savesno je pozvao izvetaa BBC-ja sa kojim je priao ranije. Bilo je vre-me. Svet tek treba da uje najokantniju vest od svih.Vitorija Vetra je pijuckala vodu iz ae i odsutno grickala ajne kolaiekoje joj je upravo doneo jedan od lanova vajcarske garde. Znala je dabi trebalo neto da pojede, ali nije imala apetit. Papina kancelarija je bilaprepuna i odjekivala je napetom raspravom. Kapetan Roer, komandant Oli-veti i jo desetak pripadnika garde su procenjivali tetu i raspravljali o slede-em potezu.Robert Lengdon je stajao u blizini i posmatrao Trg sv. Petra. Delovao jeutueno. Vitorija mu je prila. "Ima kakvu ideju?"Odmahnuo je glavom."Kolai?"Na pomen hrane, raspoloenje kao da mu se popravilo. "Kako da ne.Hvala ti." Halapljivo gaje zagrizao.Razgovor iza njih se iznenada utiao kada su dva vojnika vajcarske gardeuvela komornika Ventresku. Ako je komornik pre izgledao ispijeno, pomi-slila je Vitorija, sada je delovao sasvim ispranjeno."ta se desilo?" upitao je komornik Olivetija. Prema izrazu komorniko-vog lica, izgleda daje ve uo najgori deo.Olivetijev zvanini raport je zvuao kao izvetaj o rtvama na frontu.Izneo je injenice sa monotonom efikasnou. "Kardinal Ebner je pronaen220Den Braunmrtav u crkvi Santa Marija del Popolo malo posle osam sati. Uguen je i i-gosan ambigramatinom reju 'Zemlja'. Kardinal Lamae je ubijen na Trgusv. Petra pre desetak minuta. Umro je od uboda u grudi. igosan je reju'Vazduh', takoe ambigramatinom. U oba sluaja, ubica je pobegao."Komornik je preao preko sobe i teko se spustio za papin sto. Pognuoje glavu."Meutim, kardinali Gidera i Baija jo uvek su ivi."Komornik je podigao glavu sa bolnim izrazom na licu. "To je naa uteha?Dva kardinala su ubijena, komandante. A druga dva oigledno nee ivetijo dugo, ako ih ne pronaete." "Pronai emo ih", uveravao ga je Oliveti. "Ohrabren sam.""Ohrabreni ste? Dosad smo nizali samo neuspehe."