RAČUNARSKA TEHNIKA

Seminarski radTema:

Hardverske komponente računara, instalacija operativnog sistema XP, šerovanje štampača, LAN žičana mreža, daljinski video nadzor.

Profesor: Student:

Mr Nebojša Ivković Dimitrijević Nemanja IN 33/08

Visoka poslovno-tehnička škola - Užice

Hardverske komponente računara

oOsnovne hardverske komponente računara su:• matična ploča• procesor• RAM memorija• hard disk• grafička karta• zvučna karta• CD/DVD optički uređaj• naponska jedinica sa kućištem• ostale komponente (fax modem, TV karta, disketna jedinica, firewire karta, satelitska karta i mnoge druge komponente)

Matična ploča

Severni most

Podnožje za

procesor

Ležišta za DDR3

Ram

Južni most

Serial ATA

konektori

PCI Express

16x

• Matična ploča je jedna od osnovnih komponenti računara koja povezuje sve ostale komponente u jednu funkcionalnu celinu preko svojih magistrala. Kao primer uzeta je najmodernija MSI K9a2 Platinum matična ploča sa podrškom za AMD Phenom Quad Core Procesor i DDR2 RAM memoriju. Na ploči postoji čak 6 SATA konektora i 4 PCI Express 16x slota na koje se po potrebi može povezati čak četiri uparene grafičke karte Cross-Fire tehnologijom. Ploča je bazirana na AMD 790 FX chpset-u, a brzina magistrale (FSB) je do 2600 MHz.

o Procesor• Procesor ili CPU (Central Processing Unit) je osnovna operativna komponenta ili “mozak” kompjutera . Služi za izvršavanje svih operacija i instrukcija na računaru. Osnovna karakteristika je radni takt procesora i u njemu se ogleda brzina rada procesora. Kreće se do 3,5 GHz kod procesora nove generacije. Brzina magistrale kojom procesor komunicira preko matične ploče sa radnom memorijom kreće se od 400-1600 MHz. • Kao primer uzet je AMD-ov procesor poslednje generacije Phenom sa četiri jezgra

• Da bi procesor radio na radnoj temperaturi potrebno ga je hladiti. Najprisutniji su hladnjaci sa ventilatorom i razni odvodi toplote (heat pipes), a za ekstremnije uslove rada postoje vodeno i freonsko hlađenje.

o RAM memorija

• RAM (Random Access Memory) je radna memorija sa povremenim pristupom i najbrža je memorija kompjutera. Ona ne zadržava podatke pri restartovanju ili gašenju kompjutera.Postoji više tipova RAM memorije i razlikuju se u brzini upisa i čitanja podataka. SDRAM (Synchronous Dynamic Random Access Memory) je prevaziđen a danas imamo DDR SDRAM (Double Data Rate SDRAM) memorije DDR1, DDR2, DDR3 čije su brzine DDR1 - 233 do 400 MHz, DDR2 - 400, 667, 800 i 1066 MHz i DDR3 - 800 do 1600 MHz.

o Hard Disk

• Hard disk je uređaj sa obrtnom magnetnom pločom velikog memorijskogkapaciteta i služi za smeštanje i čuvanje svih podataka u računaru. Ovaj tip memorije zadržava podatke i nakon isključivanja kompjutera. Veličina memorije današnjih čvrstih diskova se uglavnom kreće od 80 do 500GB a pojavili su se diskovi i od preko 1 TB.

• Druga karakteristika je brzina okretanja magnetnih ploča i ona je od 5400, 7600 do 10000 o/min. Podaci se mogu prenositi preko paralelnog ATA ili serijskog ATA SATA1 i SATA2 interfejsa. SCSI inerfejs se i dalje koristi kod profesionalnih računara, servera itd.

• Najnoviji tipovi hard diskova su FLASH diskovi koji nemaju pokretnih delova i dosta su brži od standardnih jer koriste flash memoriju ali su i još uvek ograničenog kapaciteta.

Zvučna karta• Služi za reprodukciju zvuka iz

kompjutera i za snimanje zvuka u kompjuter. Danas većina matičnih ploča ima integrisane zvučne karte ali najkvatitetnije su ipak samostalne. Tu prednjači Creative Labs sa svojim Sound Blaster sistemima.

Optički uređaj• To su razni čitači i rezači CD i DVD

diskova.

• Najmodernija tehnologija danas je BlueRay. Diskovi su kapaciteta do 50 GB.

o Grafička karta

• Osnovna namena grafičke karte je obrada i prenos grafike na monitor.Glavne karakteristike su brzina procesora, količina i brzina radne memorije. Najmodernije grafičke karte imaju brzine procesora tj. jezgra preko 600 MHz, do 1GB DDR3 RAM memorije i preko 1000 MHz brzinu magistrale. Jedna od najbržih grafičkih karti danas je NVidia GeForce 9800GX2 sa dva grafička jezgra.Tip podnožja je uglavnom PCI Express 16x mada se još može naći stariji AGP.Najveći proizvođači su NVidia i ATI Technologies (sada AMD).Današnje tehnologije matičnih ploča omogućavaju uparivanje i do 4 grafičke katrice sistemom SLI (NVidia) ili Crossfire (ATI, Spyder AMD).

o Kućište i naponska jedinica

• Sve osnovne komponente smeštamo u namenski napravljeno kućište koje obično sadrži napajanje potrebno za funkcionisanje računara. Snaga napajanja se kreće od 300-1000 W i zavisi od potreba računara. Ostale komponente

• Postoji mnoštvo komponenti kojima se proširuju mogućnosti PC-a, a mnoge su postale “standardna oprema” savremenih računara, počev od modema za povezivanje na internet, obicnih 56k modema do ADSL i kablovskih modema velikih brzina. Tu su i TV karte omogućavaju gledanje televizije na kompjuteru, satelitske karte, razni kontroleri itd.

o Periferne komponente

• Danas postoji veliki broj perifernih komponenti za PC-je, ali neke bez kojih se ne može su: tastatura, miš, monitor i zvučnici

• Od ostalih komponenti tu su: štampači, skeneri, ploteri, web kamere, mikrofoni, projektori, razna mrežna oprema (modemi, switch, wireless kartice, bluetooth, IC veze, čitači kartica...), i razne druge kao table za pisanje, pokazivačke kugle, IP telefoni, Fax

o Tastatura i miš

• Tastature služe za unošenje teksta i neophodne su. Njihov oblik se nije menjao desetinama godina, samo su dodavane neke funkcije. Danas postoje žičane i bežične tastature sa ps2 ili USB priključcima.

• Miševi su pokazivački uređaji koji su našli primenu zahvaljujući razvoju grafičkih okruženja operativnog sistema. Njihovi oblici su različiti i dok su miševi sa kuglom prevaziđeni danas se najviše koriste optički miševi i najnovije generacije laserskih miševa. Priključci su ps2 ili USB a imaju miševi koji rade preko bluetooth-a. Kao i tastature postoje žičani i bežični miševi.

o Monitori• Monitori su uređaji koji prikazuju sliku

sa računara. Postoje monitori sa katodnim cevima CRT i LCD (Liquid Cristal Display) monitori od tečnog kristala napravljeni TFT (Tin Film Transistor) tehnologijom. CRT monitori su uglavnom prevaziđeni zbog zračenja i lošeg uticaja na ljudski vid tako da danas u prodaji imamo uglavnom LCD monitore. Oni mogu imati analogni i digitalni DVI ulaz.

• Karakteristike su veličina: npr 17”, 19”, 20”, 22”... , brzina odziva od 8, 5, 2 ms. Postoje monitori sa odnosom strana 4:3 i 16:9 tzv. wide monitori.

• Razvoj tehnologije doveo je i do pojave monitora sa ekranom osetljivim na dodir pa mogu služiti za upravljanje računarom. Trenutno aktuelni novitet su OLED (Organic LED) monitori koji nemaju pozadinsko osvetljenje i mogu biti savitljivi i vrlo tanki, svega nekoliko milimetara.

o Zvučnici• Zvučnici služe za reprodukciju

zvuka sa zvučne karte tj. digitalni signal pretvaraju u analogni zvuk koji mi čujemo.

• Postoje razni sistemi, 2.1 sistemi sa bas zvučnikom, 5.1, 7.1, sistemi sa tzv. okružujućim zvukom itd.

o Štampači• Štampači su uređaji za štampanje

teksta, grafike i slika.• Uglavnom su u upotrebi laserski i

InkJet štampači sa mastilom. Postoje i matrični ili iglični štampači koji još uvek imaju primenu u nekim oblastima zbog izuzetne štedljivosti. Postoje i LED štampači koji su slični laserskim i ploteri za štampanje velikih formata. Štampači mogu biti u boji ili crno – beli. Razlikuju se po formatu štampe A4, A3, A0 i po rezoluciji štampe npr. 600, 1200dpi ... Povezuju se preko LPT ili USB priključka.

o Skeneri• To su uređaji za prenošenje

odštampanog teksta ili fotografija u računar.

• Postoje ravni skeneri, ručni skeneri, skeneri za dokumente... a razlikuju se po rezoluciji npr. 2400x4800dpi.

o Ostale periferne komponente

• Danas imamo veliki broj perifernih uređaja ko što su Web kamere i mikrofoni koji služe za komunikaciju putem interneta. Web kamere se razlikuju po rezoluciji senzora npr. 1,3Mpx, autofokusu itd. Projektori, projektuju sliku na platno ili na zid, razne vrste mrežne opreme za komunikaciju između kompjutera na mreži, između kompjutera i drugih uređaja itd. To su svičeri, ruteri, modemi, bežični uređaji kao AP i wireless kartice, bluetooth uređaji... Postoje uređaji za neprekudno napajanje UPS, mnogo različitih upravljačkih i pokazivačkih uređaja kao što su kugle trackball, table za pisanje, digitalne olovke itd. Ljudi osmišljavaju razne vrste periferija u zavisnosti od potreba posla koji treba obaviti, tako da se svaki dan pojavljuju nove spravice koje olakšavaju svakodnevni rad na PC-u.

o Konfiguracije računara

o Ova konfiguracija je namenjena za poslovne potrebe ili manje zahtevne kućne korisnike. Sasvim zadovoljava potrebe poslovnih aplikacija a i cena od 413 eura je pristojna. Matična ploča MSI K9NGM4-F ima nVidia MCP68P čipset sa nVidia integrisanom grafikom, podršku za DDR2 RAM memoriju i manjih je dimenzija tako da je uzeto pogodno mini kućište BlueBerry CN-118SBK koje ne zauzima puno prostora i idealno je za kancelariju. Monitor je LG 17” klasičnog odnosa 4:3. Procesor je AMD niže srednje klase i sasvim je dovoljan za kancelarijske aplikacije.

o Solidan računar za kancelarijske potrebe.

o Ova konfiguracija je namenjena za kućnu upotrebu ili za korisnike čije potrebe prevazilaze kancelarijske. Može biti sasvim pogodan i za korisnike koji rade u programima za crtanje, projektovanje ili obradu grafike, a čak će zadovoljiti i veliki broj igrača koji zahtevaju od računara dosta više od prosečnih korisnika.

o MSI, P6N SLI Platinum P4 je odlična matična ploča sa nForce 650i čipsetom i podrškom za SLI tehnologiju. Intel, C2D-2.33BOX-E6550 je dvojezgarni procesor zavidnih performansi i jedan od boljih u srednjoj klasi. Uz odličnu Gainward BP8600GT grafičku kartu sa 256 MB DDR3 memorije, Leadtek TV2000XP Expert TV karticu sa FM+Teletext, Logitech X-530, 5.1, 70W kućnim bioskopom i 20 inča wide 16:9 LG monitorom vrhunskih performansi ovaj računar je prava multimedijalna mašina, i zabava moze da počne – i to ne za mnogo velike pare!

o Ovo je ekstremna konfiguracija za koju ne treba trošiti puno reči. To je nešto najbolje što se trenutno može nabaviti na našem tržištu. Zadovoljiće, bez sumnje, najzahtevnije korisnike i najekstremnije igrače video igrica. Samo treba imati dovoljno dubok džep.

o MSI X48 Platinum, s775, sa Intel® X48 čipsetom je trenutno jedna od najboljih matičnih ploča sa podrškom za DDR3 memoriju i Intel Quad procesore sa četiri jezgra. Procesor Core 2 Extreme Edition QX6850 Kentsfield radi na 3.0GHz i jedan je od najboljih Intel procesora trenutno. Uz 4GB vrhunske uparene Kingston DDR3 RAM memorije i dve Gainward BP8800ULTRA-768-TV-D grafičke karte uparene SLI tehnologijom ovo je vrh u ponudi kod nas. Tu su još i 24 inča LG monitor, vrhunski Logitech Z-5500 5.1 zvučnici, 1TB memorije čvrstog diska, LG Blu-Ray uređaj i odlično napajanje.

o Kompjuter koga bi svaki IT fanatik poželeo!

PODEŠAVANJE BIOS-a • Pre početka instalacije Windowsa

potrebno je znati nekoliko stvari. Koji se hard disk koristi, da li je nov ili je već korišćen, da li na njemu već postoji instaliran operativni sistem. Ukoliko već postoji operativni sistem moguće je izvršiti popravku sistema međutim u svakom sličaju najbolja varijanta je da se sistem instalira od početka.

• Prvo se mora podesiti BIOS tako da prvi uređaj koji se butuje bude CD-ROM. To ćemo uraditi na sledeći način: pri startovanju sistema mora se pritisnuti taster DELETE ili DEL da bi se pristupilo BIOS-u (u nekim slučajevima to je F2 ili F10). U zavisnosti od proizvođača BIOS-a zavisi i gde se nalazi podešavanje boot uređaja. Na slici vidimo izgled BIOS-a. Potrebno je pronaći BOOT OPTIONS, BOOT SEQUENCE ili sličnu opciju i u njoj treba podesiti da na prvom mestu bude CDROM. Kada se to uradi ide se na opciju Save & Exit.

INSTALACIJA WINDOWS-a

• Posle ubacivanja instalacionog CD-a Windowsa XP i pokretanja kompjutera dobija se poruka Press any key to boot from CD… i potrebno je pritisnuti bilo koje dugme da bi instalacija počela.

• Nakon toga dobija se ekran na kome je potrebno pritisnuti ENTER da bi se instalacija nastavila.

• Da bi prihvatili ugovor o licenci treba pritisnuti F8.

• Ukoliko već postoji instalacija Windows-a dobija se opcija da se instalacija popravi li da se nastavi sa instaliranjem bez popravke. U ovom slučaju potrebno je pritisnuti ESC jer Windows instaliramo od početka.

• U nastavku dobijamo izbor particije diska na kojoj će biti instaliran Windows. Ukoliko je disk nov imaćemo Unpartitioned space (prazan prostor). Da bi se instalirao Windows na to mesto potrebno je samo pritisnuti ENTER međutim ukoliko je disk veliki nije potrebno sav prostor iskoristiti za sistemsku particiju. Onda pritiskom na C pravimo novu particiju. U ovome slučaju to je particija veličine 20000 MB tj. 20 GB. Za sistem uglavnom nije potrebno više od 50 GB sa svim programima koji će se instalirati.

• Pritiskom na ENTER kreiramo particiju od 20000 MB koja nije formatirana i ona nosi oznaku C: Partition 1 i opet sa ENTER nastavljamo da formatiramo tu particiju.

• Na sledećoj slici vidimo izbor particionih tabela tj. u kome formatu će se formatirati particija. Za Windows XP potrebno je odabrati NTFS. Najbolje je da se izabere pravo formatiranje a ne (Quick).

• Instalacija počinje da formatira particiju diska. Taj proces traje određeno vreme.

• Nakon toga instalacija se sama nastavlja kopiranjem fajlova na hard disk potre-bnih za instalaciju.

• Instalacija posle toga restartuje sistem. Taj proces se može ubrzati ukoliko se pritisne ENTER.

• Dalje se instalacija nastavlja automatski.

• Kada se dobije opcija Regional and Language Setup potrebno je podesiti jezik za pisanje i format vremena. Tu se mogu podesiti i druge regionalne opcije. Na dugme Customize pa na kartici Regional Options opet Customize podešavamo regionalne opcije.

• Na primer ako ne želimo AM/PM format vremena već pun 24h format treba prebaciti na karticu Time i tu Time format podesiti kao na sledećoj slici.

• Prebacti na HH.mm.ss. Posle svakog podešavanja treba pritisnuti dugme Apply i OK.

• Ponovo na Customize pa na kartici Languages i dugme Details podešavaju se jezici koji se koriste za pisanje.

• Na primer ako ne želimo AM/PM format vremena već pun 24h format treba prebaciti na karticu Time i tu Time format podesiti kao na sledećoj slici.

• Prebacti na HH.mm.ss. Posle svakog podešavanja treba pritisnuti dugme Apply i OK.

• Ponovo na Customize pa na kartici Languages i dugme Details podešavaju se jezici koji se koriste za pisanje.

• Sledeći prozor koji se bude pojavio je personalizacija softvera tj. potrebno je upisati ime vlasnika i njegovu organizaciju. Nakon toga instalaciju nastaviti pritiskom na dugme Next.

• Onda instalacija traži da unesete ključ tj. kod koji je potreban da bi se legalno mogao da instalira Windows. Instalaciju nastaviti pritiskom na dugme Next .

• Posle toga potrebno je uneti ime kompjutera. To ime je potrebno da bi se kompjuter prepoznavao jedinstveno u mreži. Instalaciju nastaviti pritiskom na dugme Next.

• Kada se dođe do prozora Date and Time Settings potrebno je podesiti vreme, datum i vremensku zonu. Vremenska zona se prebaci na GMT+01 Belgrade.

• Ukoliko kompjuter ima mrežnu kartu koju je Windows prepoznao ponudiće opciju za podešavanje mreže. Tu može da se ostavi prva opcija kao na slici ukoliko nemate posebna podešavanja parametara LAN mreže.

• Na sledećem prozoru treba upisati ime radne grupe.

• Dalje se instalacija nastavlja sama i taj proces traje u zavisnosti od brzine kompjutere i do pola sata.

• Po završetku instalacije sistem se ponovo pokreće.

• Pri pokretanju sistema Windows će pokušati da poveća rezoluciju ekrana i tu je potrebno pritisnuti dva puta OK kao na slikama.

• Windows vam želi dobrodošlicu, pritisnite Next.

• Na opcijama zaštite izaberite drugu opciju kao na slici.

• Kada pokuša da uspostavi internet konekciju pritisnuti dugme Skip.

• Aktivacija Windowsa je proces koji je potreban da bi se legalna verzija Windowsa aktivirala za rad. Potrebna je konekcija za Internet ili se mora pozvati telefonom tehnička podrška. U ovom slučaju mi ćemo preskočiti aktivaciju i ostaviti je za kasnije kao na prvoj slici.

• U drugom prozoru mora se upisati ime bar jednog korisnika koji će koristiti kompjuter.

• Uspešno ste završili instalaciju operativnog sistema Windows Xp. Pritisnite Finish.

INSTALACIJA ŠTAMPAČA HP laserjet 1020

 

• Uz svaki periferni uređaj, pa i za štampač, dobija se instalacioni disk sa drajverima (upravljačkim programima) i dodatnim softverom.

• Najbitnije je da uređaj NE POVEZUJETE sa kompjuterom preko USB kabla sve dok vam to instaler ne zatraži! Ubaci se CD-ROM u jedinicu i pokrene instaler. U uvodnom ekranu se preporučuje da se zatvore sve druge aktivne aplikacije. U sledećem koraku moramo prihvatiti licencu za korišćenje softvera.

 

• Nakon toga izaberemo model štampača (u našem slučaju HP LaserJet 1020).

• U ovom koraku instaler nas obaveštava da ima sve potrebne informacije i može započeti kopiranje fajlova.

 

• Kada instaler iskopira sve potrebne podatke, obaveštava nas da moramo restartovati računar.

• Nakon restartovanja računara instaler zahteva da se štampač uključi i poveže sa računarom preko USB-a

• Ako to pravilno uradimo dobijamo obaveštenje da je instalacija završena, mozemo registrovati naš štampač preko interneta (zbog tehničke podrške) i odštampati probnu stranicu.

• Ako je probna stranica odštampana bez problema onda smo uspešno instalirali štampač.

 

• Dodatna podešavanja štampača mozemo vršiti tako što u start meniju idemo na karticu “Printers and Faxes”. Tada cemo imati prikaz svih instaliranih štampača na računaru, pronaćićemo HP LaserJet 1020 i desnim klikom na ikonu štampača u padajućem meniju izabraćemo stavku “svojstva” (Properties).

• Podešavanja se razlikuju od modela do modela. Uglavnom se tu može podesiti veličina stranice, odštampati probna stranica, podesiti portovi štampača, deljenje na mreži, videti količina preostalog mastila itd.

Šerovanje štampačaNa računaru na kome je instaliran štampač, treba uraditi sledeće:

Idemo na Start/Control Panel/Printer and Faxes. Desni klik na instalirani štampač, zatim idemo na Sharing i

I izaberemo opciju Share this printer. Ovim postupkom smo šerovali štampač na kompjuteru i omogućili korišćenje štampača na svim ostalim kompjuterima u mreži.

Sledeće što treba da uradimo su podešavanja na ostalim kompjuterima koje imaju potrebu da koriste taj štampač. Treba da pokrenemo čarobnjak za ubacivanje štampača. To postižemo na sledeći način:

Start/Control Panel/Printer and Faxes/ i biramo opciju Add a printer.

Ovim postupkom pokrećemo čarobnjak za kreiranje štampača na našem računaru. Otvara se novi prozor i idemo na Next.

U sledećem prozoru dobijam dve ponudjene opcije. Tu biramo drugu opciju Network printer, or a printer attached to another computer. Zatim idemo na Next.

U ovom prozoru ima 3 opcije - Browse For a Printer – ručno tražite štampač na mreži. - Connect To This Printer – ako već tačno znate ime kompjutera i štampača koji je priključen na njega.- Connect To a Printer On The Internet... – ova opcija vam omogućava da štampate preko interneta. Ovde je najbolje da izaberemo opciju Browse for a printer.

U sledećem prozoru će se pojaviti spisak svih štampača u mreži, ako ih ima više ili ako ima samo jedan on će se i pojaviti. Kliknemo na njega i Next.

U sledećem prozoru se postavlja pitanje: Do you want to use this printer as default printer? Biramo YES ili NO i idemo na Next.

Ovim smo zavrsili postupak instalacije mrežnog štampača. Sada je štampač u mogućnosti da se koristi sa svakog računara u mreži.

Mrežna oprema:• Zadatak je da se žičana i bežična

mreža povežu i da se kompletna mreža 1.hardverskim ili 2.softverskim ruterom poveže na internet. U oba slučaja nam je potrebna osnovna LAN (local area network) žičana mreža.

• Osnovne komponente LAN mreže su mrežne karte koje mora imati svaki računar. Uglavnom su danas mrežne karte integrisane na matične ploče međutim mogu se i posebno ugraditi na PCI ili PCI-E priključak. Na slici desno se vidi priključak za LAN na matičnoj ploči. Ukoliko takav priključak ne postoji treba ugraditi mrežnu kartu kao na slici ispod. NIC (network interface card). Do sada su se uglavnom koristile mrežne karte brzine 10/100 Mb/s a mi ćemo koristiti kartice od 1000 Mb/s tj. 1Gb/s. Na matičnim pločama su obeležene kao GLAN (gigabitni LAN).

• Potrebna nam je mrežna skretnica (switch, hub) koja će usmeravati saobraćaj u mreži i povezati kompjutere. Takođe uzimamo switch brzine 1Gbit/s marke D-Link DGS-1016D sa 16 priključaka.

LAN konekto

ri

LAN konekto

ri

PCI mrežna karta (NIC)

PCI mrežna karta (NIC)

PCI-E mrežna

karta (NIC)

PCI-E mrežna

karta (NIC)

D-Link 16 port Gigabit

switch

D-Link 16 port Gigabit

switch

Povezivanje kablova:• Potrebno je napraviti mrežne kablove

od svih kompjutera do mrežne skretnice. Mrežu je potrebno isplanirati tako da dužina najdužeg kabla ne sme preći 100 m (ta dužina je određena standardom i za duže kablove gubitci u mreži su veliki). Potrebno je postaviti skretnicu na takvo mesto da ušteda na kablovima bude najveća.

• Za GLAN se koriste UTP (Unshielded Twisted Pair) mrežni kablovi tipa Cat 5e sa 8 bakarnih žica tj. četiri uvrnute parice “twisted pair”. Ovi kablovi mogu biti i sa zaštitom (shielded) od magnetne indukcije a mogu imati i ojačanja ukoliko se postavljaju u vazduhu.

• Standardom za 1000BASE-T mreže IEEE 802.3ab su utvrđeni tipovi kabla, konektora i način montaže konektora.

• Konektori su RJ45 kao na slici.

Zaštićeni STP kabal Cat5

Zaštićeni STP kabal Cat5

RJ45 konektor

RJ45 konektor

UTP kabal Cat5

UTP kabal Cat5

Od alata su nam potrebni :• klešta za montažu UTP kablova• blankerice za UTP kablove ukoliko

nemamo univerzalna klešta i • uređaj za testiranje kablova.

o Način monteže kablova:• Kabal se na svakom kraju blankira

pomoću klešta ili blankerica tj. skine mu se plastični omotač do graničnika koji postoji na blankericama. Onda se parice odmotaju i poređaju kao na donjoj slici. Postoje dva standarda a mi ćemo koristiti donji 568B. Žice se iseku pri vrhu tako da budu potpuno ravne posle ređanja. Konektor se okrene sa zakačkom na dole i kabal se ubaci u konektor do kraja tako što belo-narandžasta žica ide levo. Onda se konektor ubaci u klešta i stegne se. Isti postupak ponavljamo na drugom kraju kabla.

• Kabal sada treba testirati pomoću testera. Jedan kraj se ubaci u terminator a drugi u tester i lampice će pokazati da li je kabal u redu.

univerzalna klešta i tester za kablove

Postavka mreže:• Sa izabranom opremom i napravljenim

kablovima možemo formirati mrežu do 16 jednakih računara. To znači da su svi računari u mreži nezavisni jedan od drugog i nije im potreban server za međusobnu komunikaciju. Tip ovakve mreže je mreža “zvezda” ili “star topology” koja se danas najčešće i koristi. Mreža se može proširivati jednostavnim dodavanjem nove mrežne skretnice (switch-a) i povezivanje sa prvom preko uplink porta mrežnim kablom. Ukoliko ne postoji uplink port potrebno je koristiti ukršteni mrežni kabal. Na ovakvu mrežu možemo postaviti centralno mrežno skladište podataka, mrežni štampač ili podeliti štampač i podatke sa bilo kog računara u mreži.

Podešavanje mreže:• Moramo izvršiti osnovna podešavanja

mreže. Na svakome kompjuteru moramo podesiti ime kompjutera i ime radne grupe.

• Control Panel – System – kartica Computer name – dugme Change... U polju Computer name upisujemo ime korisnika a u polju Workgroup ime radne grupe koje bi trebalo da bude isto na svim računarima u grupi.

• Sledeća podešavanja možemo izvršiti samo ako su instalirani upravljački programi za mrežnu kartu. Ako nisu moraju se instalirati sa CD-a matične ploče ukoliko je integrisana ili sa CD-a dobijenog uz mrežnu kartu.

• Sada je potrebno podesiti IP adrese svakog kompjutera. Adrese se mogu ostaviti i dinamičke tako da kompjuter sam preko DHCP (Dinamic Host Configuration Protocol) klijenta automatski određuje svoju IP adresu međutim mnogo je sigurnije podesiti fiksne adrese.

• U Control Panel – Network Connections u odeljku LAN or Hig-Speed Internet ide se desnim dugmetom miša na mrežu koju podešavamo pa na Properties (kao na prvoj slici). Obično je naziv Local Area Connection.

• Izaberemo sa spiska Internet Protocol (TCP/IP) pa dugme Properties (slika 2).

• Prebacićemo sa automatskog na Use the following IP address i upisati adresu 192.168.0.101 sa maskom 255.255.255.0 za prvi kompjuter. To znači da nam je mreža 192.168.0.x jer su nam prva tri polja fiksirana maskom 255 tj. da za ostale kompjutere uzimamo adrese od 2 do 253 (u ovom slučaju 101,102,103....). Adrese 192.168.0.1 192.168.0.10 i 192.168.0.254 ostavićemo slobodne za ruter.

• Polja Default gateway i DNS server ostavljamo za sada prazna jer nam nisu potrebna za običnu LAN mrežu.

• Sada treba samo spojiti kablove od računara do mrežne skretnice i žičana LAN mreža je završena. Na mrežnoj skretnici će na prednjoj strani zasvetleti LED dioda za svaki kompjuter koji je uključen na mrežu. Najbolje je poređati kablove od prvog kompjutera na prvi priključak, drugog na drugi i tako redom.

• Ovako postavljenu LAN mrežu ćemo koristiti i dalje u radu.

Daljinski video nadzor

o U poslednjoj deceniji beleži se ogroman porast u korišćenju bezlicencne radio tehnologije za prenos podataka, zvuka i videa kroz mrežu.

o Bežična tehnologija se često koristi kao proširenje tradicionalne žičane infrastrukture - bežični access point se poveže sa postojećom mrežom na mestima gde bi kabliranje bilo preskupo. Spolja, bežično ethernet povezivanje se koristi da bi se umrežile zgrade koje su po nekoliko kilometara udaljene jedna od druge.

o Sve više, ova tehnologija se smatra visoko komplementarnom IP videu, i vrlo često su ove dve tehnologije povezane.

o Brzo postavljanje wireless-a je glavna prednost iz perspektive vremena i cene.

o To je najčešće najjeftiniji način da prenesete podatke od tačke A do tačke B jer se suštinski smanjuju troškovi postavljanja kabla i-ili zakupljivanje linija od raznih provajdera.

o Koristeći bezlicencni radio nema odugovlačenja i troškova kao što su dobijanje dozvole za postavljanje kablova itd.

o Najznačajniji trošak za opremu, predajnik, prijemnik i antene, je značajno manji za kupovinu i instalaciju.

o Sa minimalnim operativnim troškovima se instalira. Manji trošak po prenetom megabajtu brzo realizuje povratak investicije.

U WIP sistem nadzora za prenos signala na veću daljinu: IP kamera, AP i quad antena.

o Korišćenje bežične infrastrukture omogućava dodatnu fleksibilnost. Postojeće kamere lako mogu menjati lokacije - idealno za privremena i taktička rešenja - a više lokalnih žičanih mreža koje sadrže IP video opremu lako se mogu bežično povezati stvarajući jednu IP video mrežu sa izuzetnom pokrivenošću i kontrolom.

o Bazirani na postojećim 802.11 a/b/g bežičnim standardima , bridžing sistemi sada mogu pouzdano isporučivati više od 54 Mbps ili čak 108 Mbps u turbo modu - što je uporedivo sa mnogim tradicionalnim mrežama i može obezbediti potreban bendvit za IP sisteme video nadzora.

o Već sada se koristi standard 802.11 n koji omogućava 6 puta veći protok. To će naraviti mesta digitalnom video sledeće generacije i kamerama visoke rezolucije.

o Što se tiče dometa, point-to-point i multipoint linkovi sada mogu dostići daljinu preko 40 km. Dok je ranije optička vidljivost bila zahtevana, korišćenjem novih tehnologija uključujući OFDM zasnovanu na reflekciji radio talasa, to više nije slučaj.

o Bezbednost bežičnog prenosa je često osporavana kao manje sigurna od žičanih linkova, ali sada je situacija mnogo povoljnija. Na primer, tipični bežični sistemi danas ugradjuju najnaprednije tehnologije enkripcije. To podrazumeva 128-bitnu AES enkripciju koju koristi i vlada SAD-a za zaštitu svojih strogo poverljivih dokumenata, TKIP (slučajno pravljenje jednog od 500 triliona ključeva za svaki paket poslatih podataka) i 152-bitni WEP i  RADIUS (autentifikacija digitalnog potpisa)- što upad u bežičnu mrežu čini veoma teškim, gotovo nemogućim.  Dodatno svako ko pokušava da prisluškuje radio prenos jednostavno ne može da razazna ono što čuje.

o Važno je izabrati kamere koje odgovaraju vašim potrebama To uključuje kamere koje mogu biti pan/tilt/zoom, vandal-proof, weather-resistant ili fiksne dome. Svi tipovi kamera se mogu pomešati u jedinstven sistem IP video nadzora.Takodje moramo razmotriti i to da nisu sve mrežne kamere iste. Mogu se razlikovati po mnogim karakteristikama: od rezoluzcije, kompresije, broja slika u sekundi, kvaliteta optike i same kamere do raznih drugih naprednih opcija.

o Svi digitalni sistemi video nadzora koriste neku vrstu kompresije digitalnog videa. Veoma važno je izabrati pravu kompresiju i odlučiti se izmedju zakonom zaštićenih ( JPEG 2000) ili industrijskih standardnih kodeka kao što su MJPEG ili MPEG-4. Kompresija takodje odredjuje koji snimci su prihvatljivi na sudu tako da je ovo jako važno za bezbednosne inastalacije i instalacije video nadzora.

o Moramo uzeti u obzir dostupan bendvit, kapacitete skladištenja, skalabilnost, kontrolu frame rate-a i mogućnost integracije. Kada odredjujemo potrebe skladištenja uzimamo u obzir frame rate (broj frejmova u sekundi), dužinu čuvanja snimljenog videa, koji tip skladištenja najbolje odgovara npr, skladištenje u mreži ili van mreže.

o Nekad su bežična rešenja najbolja i najisplativija opcija za sisteme video nadzora. Recimo u istorijskim zgradama gde bi instalacija kablova oštetila enterijer ili tamo gde je potrebno premeštati kamere na nove lokacije (npr. gradilišta). ova tehnologija se može kotistiti i za udaljene lokacije da bi se izbeglo skupo podzemno kabliranje.

o Bezbednost videa je jedan od najvažnijih koraka u kreiranju uspešne instalacije IP video nadzora. Skoro sve aplikacije za video nadzor i bezbednost sadrže osetljive informacije koje ne bi trebalo da budu dostupne svima sa internet konekcijom. Birajući pravu bezbednosnu opciju kao što su firewall-ovi, virtuelne privatne mreže (VPN) i zaštitu putem lozinki eliminisaćete brige da će IP video nadzor biti otvoren javnosti.

o Danas se mnogo više videa snima nego što bi bilo ko mogao da nadgleda ili pretražuje. Stoga je sledeći trend u IP video nadzoru inteligentni video. Napredne mrežne kamere mogu imati ugradjenu detekciju pokreta i upravljanje dogadjajima. Takodje još inteligentniji algoritmi kao što je prepoznavanje registarskih tablica, brojanje ljudi , prepoznavanje lica mogu biti ugradjeni u sistem za video nadzor i bezbednost.

Izbor hardvera za bežični

video nadzor

o Odabrali smo D-LINK-ovu bežičnu kameru DCS 3220g koja ima sledeće karakteristike:

o DSC Wireless Internet Camera koristi CCD senzor da bi prenosila kvalitetan i oštar video zapis i što verniju reprodukciju boja. Poseduje 4x digitalni zum, pogodna je za korišćenje noću jer omogućuje video prenos uz minimalno osvetljenje.

o Kompatibilna je sa Plug and Play servisom i prihvata automatsko prepoznavanje i dodavanje na mrežu. Može joj se pristupiti iz “My Network Places” kao uređaja na mreži.

o Pomoću oznake sa jednim od mnogih besplatnih dinamičkih DNS servisa dostupnih na internetu možemo dodeliti ime i domen kameri. Ovo nam omogućava da daljinski pristupamo kameri bez zapamćene IP adrese, čak ako je promenjena i od strane internet servis provajdera.

o D-LINK-ova bežična kamera DCS 3220g može se nabaviti bez ikakvih problema kod dilera u našoj zemlji.

Postavka i podešavanjeWIP kamere

o Jednostavna procedura instaliranja sa ponuđenim web-baziranim interfejsom i laka integracija u našu mrežnu okolinu. Moćan softver za nadgledanje ukljućuje poboljšan monitoring i upravljanje kamere, dopuštajući arhiviranje video zapisa na HDD, pregled snimljenog video zapisa, nadziranje do 16 kamera na jednom ekranu i podešavanje u zavisnosti od detektora pokreta, snimanje video zapisa, zvuka i slanje SMS alarma u tom slučaju.

o Pre početka moramo definisati zahteve za instalaciju kamere:

1. korišćenje Internet Explorera 6.x ili novijeg

2. windows 98/ME/2000/XP3. CD-ROM drive4. raspoloživa Ethernet konekcija

o Paket treba da sadrži opremu kao na slici:

o Hardverski zahtevi:1. CPU 1.7 GHz ili brži2. Ram memorija 128 (256

preporučeno)3. VGA grafička karta rezolucije

800x600o Ako koristimo više kamera za

pregled i snimanje minimalni zahtevi su 2.4GHz CPU, 512Mb Ram-a i 32Mb video karta.

o INSTALACIJA HARDVERA

o Konektujemo Ethernet kabal na mrežni konektor na poleđini kamere a na drugoj strani na postojeću mrežu.

o Ako konektujemo kameru direktno na PC, potrebno je koristiti ukršteni mrežni kabal.

o Konektovanje zvučnika preko stereo džek konektora.

o Montiranje antene šrafljenjem sa poleđine kamere.

o DC 12v eksterno napajanje se priključuje takođe sa zadnje strane.

o Kada smo sve ispravno priključili, led dioda koja se nalazi sa prednje strane će sa crvene boje preći na zelenu boju.Svetlo će se pojaviti, a zatim ugasiti i tada će PC prijaviti gubitak konekcije što je i normalno jer tek treba da konfigurišemo kameru.

Antenski konektori

Napajanje 12V DC Eternet konektor

Reset dugme Audio izlaz

I/U konektor

INSTALACIJA SOFTVERA

o Nakon ubacivanja instalacionog Cd-a pokreće se čarobnjak:

o Nakon toga pokreće se instaler i instalira softver u Program Files.

Pokrenuti

instalaciju

Čarobnjak

o Nakon toga pojaviće se prečica na desktopu Instalation Wizard. Dvoklikom na prečicu pokrećemo čarobnjak za podešavanje kamere. Zatim softver traži kameru.

o Kada je pronađe, prikaže njenu MAC adresu i IP adresu koja može biti i netačna, a sve u zavisnosti na šta je kamera prikačena. Ako na mreži imamo DHCP server onda će nam pikazati validnu IP adresu. DHCP server inače dodeljuje IP adrese svim klijentima koji su na istoj mreži.

Resetovanje

podešavanja

o Ako čarobnjak ne pronađe kameru automatski, ona se može resetovati kao na slici koristeći običnu spajalicu.

Pronađi

o Nakon toga pritisnuti Search dugme i čarobnjak će pronaći kameru.

Treba selektovati pronađenu kameru

o Zatim ulazimo u podešavanja (Setup) kamere.

Administratorska

lozinka i njena

potvrda

o Možemo promeniti ime kamere i upisati administratorsku (Root) lozinku.

o Sledeće je upisivanje IP adrese, adrese rutera i primarnog i sekundarnog DNS servera

Odčekiranjem poništavamo upisanu IP adresu pri restartu

o U ovom koraku možemo podesiti SSID, odabrati tip bežične mreže, broj kanala itd.

o Može se i uključiti kriptovanje podataka i odabrati algoritam, dužina ključa i format ključa.

o Nakon tih podešavanja treba da sve to potvrdimo klikom na Apply dugme.

Pritisnuti “Done” dugme

Pritisnuti “Link to Selected Device(s)” da

bi se povezali sa kamerom

o Sada je proces instalacije i konfiguracije kamere završen.

o Nakon klika na “Link to Selected Device(s)”, otvara se primarni browser za internet i automatski se povezuje na IP adresu DCS-3220G kamere, na primer: http://211.21.25.252.

o U ovome prozoru će se pojaviti slika koju možemo zumirati, uključivati, smanjivati i pojačavati zvučnik i mikrofon itd.

o Pritiskom na karticu Upgrade možemo ažurirati firmware kamere, ali to nije nikako preporučljivo raditi preko bežične mreže zbog mogućeg gubitka konekcije i mogućeg oštećenja softvera zbog toga. Firmware treba ažurirati isključivo preko UTP kabla tj. LAN-a.

OMOGUĆAVANJE PLUG AND PLAY OPCIJE ZA WIN XP

o Kamera je plug and play enabled internet kamera. Ako je sistem plug and play enabled onda je kameru lako konfigurisati.

o Treba ući u Control Panel, Add or Remove Programs.

o Zatim opcija Add/Remove Windows Components pa u Networking Services ići na dugme Details.

o Treba čekirati opciju Universal

o Plug and Play, pritisnuti OK i posle toga Next.

o Kada instaler konfiguriše komponente pritisne se Finish.

o Da bi pristupili kameri iz internet browser-a otićićemo u My Network Places i kliknuti dva puta na ikonicu koja predstavlja mrežnu kameru (npr. DCS-3220G-12, gde broj 12 predstavlja četvrti oktet IP adrese kamere).

o Browser se automatski otvara na IP adresi kamere i prikazuje sliku.

Povezivanje DCS-3220G kamere sa bežičnim ruterom

o Zbog kompatibilnosti i stabilnosti bežične mreže uzećemo D-Link DI-614+ ruter. Detaljna podešavanja rutera imamo u prethodnom poglavlju o bežičnim mrežama i u suštini su slična kod većine rutera, pogotovu ako su istog proizvođača.

o Pošto smo podesili IP adresu kamere i preko LAN-a pristupili kameri odabraćemo Configuration opciju.

o U podešavanjima idemo na karticu Advanced i levo na karticu Network.

o Možemo promeniti HTTP port (predefinisan je port 80) i upisati broj od 80 do 8080, recimo 83. Ovo je pogodno pogotovo ako imamo veći broj postavljenih kamera.

HTTP portovi

o Da bi pristupili kameri preko interneta bilo bi potrebno da imamo statičnu IP adresu kod našeg ISP-a (Internet Service Provider). Kako je ta opcija dosta skuplja a i većina ADSL konekcija koristi dinamičke IP adrese moramo koristiti druge mogućnosti.

o Ugrađeni Firewall u D-Link DI-614+ sprečava pristup kameri preko interneta. Kako se ruter konektuje na internet preko serije numerisanih portova, portovi koje obično koristi ova kamera su blokirani, pa moramo omogućiti ovim portovima pristup preko interneta. To se ostvaruje preko Virtual Server funkcije na ruteru.

o Kada pristupimo podešavanjima rutera preko browser-a na kartici Advanced i levo na Virtual Server kliknemo na Enable. Zatim u polju Private IP upišemo IP adresu kamere. U polju Protocol Type (TCP and UDP) selektovati Both. Zatim kod Public i Private Port upisati broj porta kamere. Scheduling opcija bi trebalo da bude uvek na Always da bi se uvek moglo pristupiti kameri.

o Čekirati zaokruženo žuto polje da se potvrde podešavanja.

o Ako smo podesili sve potrebne stavke u podešavanjima rutera, onda možemo pristupiti DCS-3220G kameri preko interneta tako što ćemo u Internet Browser-u ukucati IP adresu rutera dodeljenu od strane ISP-a i port koji smo dodelili kameri, npr. http://205.163.122.96:83.

o Kako u našem slučaju imamo dinamičku IP adresu iskoristićemo Dynamic DNS (Domain Name Service), tj. metod “vezivanja” jednog imena domena za promenljivu IP adresu.

o Opcija na DCS-3220G kameri će omogućiti automatsko ažuriranje DDNS servera svaki put kada primi drugu IP adresu. o U podešavanjima kamere treba odabrati DDNS & UPnP, omogućiti DDNS, odabrati provajder, upisati Host name DDNS servera, korisničko ime i lozinku za konektovanje na DDNS server.

o Time smo rešili problem pristupa kameri preko interneta.

o Pored mnogih mogućnosti za podešavanje DCS-3220G kamere izdvajamo bitnije kao što su podešavanje videa i detekcija pokreta.

o Kada odemo na karticu Video u levom kraju i karticu Advanced možemo pristupiti podešavanju boje (kolor ili monohromatski) i dimenzije slike (176 x 120, 352 x 240, i 704 x 480), zatim možemo podesiti maksimalni broj frejmova u sekundi, odrediti fiksni bit rate u zavisnosti od bendvita (nije bitan kvalitet slike) ili fiksirati kvalitet slike bez obzira na propusnu moć. Takođe možemo obrtati sliku po vertikali i horizontali. Ako imamo veći broj kamera u mreži možemo selektovati opciju Improve efficiency in the multi-user environment da bi se sačuvao dovoljan protok smanjujući video capture rate.

o Na opciji Motion Detection u Advanced kartici možemo uključiti detekciju pokreta, zatim selektovati područje gde je potrebna detekcija pokreta (maksimalno tri prozora pritiskom na New), podesiti osetljivost i procenat na kolikom delu prozora će biti detektovan pokret. Ako postavimo veću osetljivost i niži procenat, pokret će biti lakše detektovati.

Indikator osetljivosti vibracija slike

Prikaz programa za video monitoring

o Ovaj softver se dobija uz DCS-3220G kameru i veoma je moćan i fleksibilan. Podržava nadzor u realnom vremenu, povezivanje do 16 kamera, visok kvalitet videa uz odličnu kompresiju, automatizovan alarm, brzo pretraživanje baze, odloženo snimanje za svaku kameru, Email / FTP slikanje, eksportovanje u .avi i detekciju pokreta za svaku kameru.

1. Misc.Function – podrazumeva aplikaciju za gašenje, minimizaciju, full screen monitoring, stopiranje alarma, konfiguracija menija za konfiguraciju kamere, opšte podešavanje, ...

2. Channel Area – ova oblast prikazuje status svekog video kanala. Aktivna informacija pokazuje status konekcije, snimanja, selektovanja i alarm događaja.

3. Layout Area – možemo promeniti izgled prikaza displeja, imamo šest vrsta prikaza 1, 4, 6, 9, 13 i 16 video displeja u video polju.

4. Video Area – u ovom polju možete videti video zapis selektovanih kanala i broj prikazanih kanala zavisi od izbora user-a.

5. Hard disc status – ovde je prikazan status HDD-a na koji su video podaci smešteni.Status prikazuje i preostali slobodni prostor za snimanje.

6. Common control area – obuhvata kontrolu jačine, manuelnog snimanja, video štampanja, snapshot, mesto na koje možemo skloniti video sa displej prozora.

7. DI/DO – ovaj alat prima digitalne ulaze i šalje digitalne izlazne signale do daljinskog video servera.

8. 8. Alert Message – ovaj alat prikazuje poslednji alarm primljen od daljinskog video servera.

Proizvođač Naziv opreme DobavljačKoličin

aCena

Ukupno €

D-LinkWireless Router D-Link DI-614+, 802.11g Wireless, 4 port Switch, WAN

Microsystems 1 75 75

D-LinkD-Link SECURICAM Network™ DCS-3220G Wireless Internet Camera

Microsystems 2 380 760

ICS Cable UTP cat 5E PVC wall Control Point 5 0.40 2Intex Connector UTP / RJ45 cat 5, 1pc Control Point 2 0.15 0.30

UKUPNO 837.3

o Za obezbeđenje prostorije (kancelarije) kao u primeru uzimamo dve D-Link DCS-3220G Wireless Internet kamere kojima nije potrebno kabliranje, već ćemo ih preko bežičnog D-Link DI-614+ rutera i ADSL modema povezati na internet. Cene opreme su date u gornjoj tabeli, stim što se ADSL modem dobija na korišćenje bez nadoknade od internet provajdera.

o Pristupanje kamerama preko interneta je vrlo jednostavno. Potreban nam je samo dovoljno snažan računar (2.4GHz CPU, 512Mb Ram-a i 32Mb video karta) i veza sa internetom. U Internet browser-u ukucamo IP adresu kamere (ako je IP adresa fiksna) ili naziv Dynamic DNS-a (ako imamo promenljivu IP adresu) i direktno pristupamo kameri. Takođe imamo mnoge mogućnosti daljinskog podešavanja i upravljanja kamerom. U slučaju kao u primeru, gde imamo dve WIP kamere, a želimo da istovremeno posmatramo obe, moramo na udaljenom računaru imati instaliran software za upravljanje kamerom koji se dobija besplatno uz kameru.