diplomski rad kako se radi

7/30/2019 Diplomski Rad Kako Se Radi

http://slidepdf.com/reader/full/diplomski-rad-kako-se-radi 1/9

Diplomski rad

1. RADIO KAO DEO SISTEMA MASOVNOG KOMUNICIRANJA2. ISTORIJA RADIJA U SVETU

3. ISTORIJA RADIO sarajeva4. INFORMATIVNI PROGRAM RADIJA5. MUZIČKI PROGRAM RADIJA 6. OBRAZOVNI PROGRAM RADIJA7. DRAMSKI PROGRAM

je po svojim karakteristikama vrlo sličan seminarskom radu, ali je tematika koja se obraĎuje znatno složenija izahtevnija, pa je samim tim i metodološki pristup izraženiji. Diplomski rad ima i neke karakteristike naučnog rada, kao što su: • sistematičnost,• metodičnost i z

• argumentovanost.

On je namenjen za proveravanje studenata i njihovo osposobljavanje za dalji samostalan rad u praksi. Dakle, diplomski rad je samostalan stručni rad u kome student uz pomoć mentora obrađuje određenu

temu sa teorijskog, praktičnog ili teorijsko-praktičnog aspekta. Teorijski diplomski rad je veće saznajne vrednosti za stručnu ili naučnu oblast iz koje se radi, dok se praktični zavrsniradovi najčešće odnose na praktično rešavanje nekog problema, na primer, u radnoj organizaciji, naučnoj ili školskojustanovi. Izradi diplomskog rada se pristupa na kraju školovanja, kada je student položio sve ispite, uradio potreban brojseminarskih radova i završio sve obaveze i aktivnosti koje su predviĎene nastavnim planom i studijskim programom.

Bez obzira, na različita tumačenja teoretičara i mnogih autora koji se bave problematikom strukture stručnih i naučnihsaopštenja, svi se slažu u jednom - pisani radovi ne mogu da budu bez: naslova, sadržaja, uvoda, glavnog dela,zakl jučka i bibliografije. U nastavku ćemo predstaviti ove elemente, koji su obavezni za sve pisane radove. Naslov Naslov kao najuočljiviji i najčitaniji deo svakog stručnog rada (to je prva informacija koju čitalac dobija o samom radu),mora upućivati na osnovni sadržaj rada. Osnovni zahtevi za valjano definisanje naslova su: kratkoća, preciznost iusmerenost na predmet o kome se piše. Naslov ima dvostruku namenu - da ukaže na sadržaj dela i čitaocu pružipočetnu informaciju da li je delo u oblasti njegovog interesovanja, i da, u kompjuterskim bazama podataka, pojednostavi

razvrstavanje i klasifikovanje radova prema naučnim oblastima i disciplinama. Zato se često i kaže da je naslov ogledaloili izlog pisanog rada.

U praksi se naslov najčešće formuliše poslednji. Obično se na početku izrade rada daje tzv. radni naslov koji se kasnije utoku pisanja rada može promeniti. Ukoliko naslov nije preuzet sa unapred objavljene liste tema, onda ga studentformuliše u saradnji sa mentorom, vodeći računa da naslov bude jasan, privlačan i dovoljno informativan. Naslov se pišepunim nazivom, kratko, bez skraćenica i suvišnih reči. Najbolje je da naslov ne prelazi dužinu jednog reda normalnogteksta na papiru formata A-4. Predgovor Predgovor nije obavezan deo seminarskih radova, niti završnog rada, meĎutim, ukoliko stručni rad, ipak, sadržipredgovor njegovo mesto je odmah posle naslovne strane. Predgovor je deo strukture u kome autor obično navodimotive za izradu, razloge zbog kojih se opredelio da piše o odreĎenoj temi, ukazuje na ciljni auditorijum kojem je rad

namenjen, navodi značajnije karakteristike pisanog dela i procesa njegove izrade, objašnjava eventualne poteškoće iograničenja na koja je nailazio tokom izrade rada, i obično na kraju izražava zahvalnost svima onima koji su mu pružali

pomoć i podršku kako bi rad bio što kvalitetniji i bolji. Ukoliko se student, ipak, odluči da u svoj rad uvrsti predgovor,



tada bi trebalo voditi računa da predgovor bude srazmeran obimu rada, tj. ne bi trebalo da bude duži od jedne stranice

teksta. Sadržaj Sadržaj je obavezan deo svakog stručnog rada. Sadržaj za autora predstavlja plan rada i orijentaciju za izradu dela, a začitaoce sistematizovan pregled strukture rada koji mu pruža osnovnu informaciju o delovima rada i mestu na kojem se

oni nalaze u radu. U sadržaj se unose glavni naslovi i podnaslovi i njima odgovarajući brojevi strana (numeracija naslova

i podnaslova treba da bude ista kao i u tekstu rada) i redni brojevi početnih strana svih delova rada (počeci pojedinihparagrafa, bez obzira, da li su numerisani ili posebnom vrstom slova izdvojeni, ne unose se u sadržaj). Sadržaj senajčešće nalazi na početku rada - pre uvoda, a posle predgovora (ako rad ima predgovor) ili posle naslovne strane (ako

rad nema predgovor). Sadržaj, po pravilu, ima stepenasti oblik, reĎe linijski. U stepenastom obliku naslovi uvodnog dela,glavni naslovi, zaključak, literatura, prilozi i sl. upisuju se od početka leve ivice strane. Podnaslovi se uvlače stepenasto

udesno i tako im se dodeljuje onaj nivo i značaj koji imaju u strukturi dela. U linijskom obliku svi naslovi, meĎunaslovi ipodnaslovi počinju od leve ivice strane.

Pošto sadržaj predstavlja tekstualno-numerički pregled delova rada, piše se nakon završetka pisanja teksta iobeležavanja rednog broja stranica. Stručni radovi kao što su seminarski i završni rad, ne bi trebali da imaju više odčetiri do pet glavnih naslova u svom sadržaju. Oni se dalje raščlanjuju na podnaslove (odeljke) i odlomke. Svi su onioznačeni decimalnim jedinicama i brojem strane, kako bi lakše mogli pronalaziti početak navedenih celina. Uvod Tekst seminarskog i završnog rada obavezno počinje uvodom, koji se nalazi odmah iza sadržaja i obično je obima od jedne do dve strane teksta. Cilj uvoda je da se čitaoci zainteresuju za predmet istraživanja na jedan jasan, jezgrovit iinformatiavan način. U uvodu se ništa ne dokazuje, nego se na originalan i zanimljiv način prilazi problemu, prezentujeznačaj teme i razlozi zbog kojih se student opredelio da istražuje odreĎeni problem. Reč ''uvod'' piše se velikim slovima(UVOD) i strana na kojoj se nalazi označava se rednim brojem 1.

U stručnim radovima uvod nije toliko formalizovan kao što je to slučaj sa nučnim delima i zato se autoru ostavlja širok prostor za izbor načina na koji će prići problemu i predmetu i zainteresovati čitaoce za njih. Mišljenja o sadržaju uvodanisu u potpunosti usaglašena, ali se većina teoretičara slaže da uvodna razmatranja treba da obuhvataju: • definisanje osnovnog sadržaja rada (problem i predmet istraživanja); • kratak osvrt na istorijat razvoja problema; • osnovni motivi i razlozi izbora teme; • odreĎivanje osnovnog cilja istraživanja; • postavljanje osnovne hipoteze i eventualno pomoćnih (posebnih) hipoteza; • navoĎenje svih metoda koje su korišćene u istraživanju problema; • korišćenje izvora informacija; • ukazivanje na teorijski i praktični značaj obrade izabrane tematike;

Radi lakšeg snalaženja u nastavku ćemo dati odreĎene metodološke napomene kojih se treba pridržavati kod pisanjauvoda (posebno završnog rada). Svaki student tokom školovanja dobije zadatak da reši odreĎeni problem u izabranojstručnoj oblasti. On će uvek svoje istraživanje započeti formulisanjem problema i predmeta istraživanja. Problemistraživanja je ključni deo projekta koji treba da ukaže šta će se raditi. Dakle, to je opisni deo u kojem se objašnjava

problematika koja će se istraživati, odnosno razlozi zbog kojeg se radi istraživanje. Problem se najčešće formuliše uobliku pitanja. Sve ono što dalje sledi je traženje pravog odgovora na to pitanje. Na osnovu problema istraživanjadefiniše se predmet istraživanja - s čim će se problem rešavati, tj. u kojim prostorima, odreĎenim karakteristikama isposobnostima, veštinama, tehnikama, metodima, dogaĎajima i sl.

Primer problema istraživanja: U kojoj meri će korišćenje imidža proizvoda/usluga i realizacija programa korporativnog identiteta, doprineti ostvarivanju

marketinških ciljeva u organizaciji... (navesti organizaciju, preduzeće, firmu, kompaniju)?

Primer predmeta istraživanja: U teorijskom smislu predmet istraživanja je u daljoj deskripciji imidža i korporativnog identiteta kojim se bliže želi

precizirati sam problem istraživanja. Predmet istraživanja se može odnositi na dalju razradu značaja i uloge imidža i korporati vnog identiteta u kontekstu glavnih i krajnje neophodnih opredeljujućih strategijskih pravaca u realizaciji

marketing ciljeva, programa i zadataka.



Ciljevi istraživanja se uvek moraju vezati uz postavljeni problem i predmet istraživanja. U jednoj ili dve rečenice trebaprecizno definisati šta se želi postići tim istraživanjem. Drugim rečima, cilj istraživanja treba da nam otkrije ono što smodefinisali kao nepoznato, kao problem. Cilj može biti pragmatičan - da se ustanove koristi koje možemo očekivati oddobijenih rezultata istraživanja, ili može biti naučni - da se pruži opšti uvid u neku pojavu ili proces, da se objasneuzročno-posledične veze, ili možda da se predvide buduća kretanja.

Primer cilja istraživanja: U teorijskom smislu predmet istraživanja je u daljoj deskripciji imidža i korporativnog identiteta kojim se bliže želi

precizirati sam problem istraživanja. Predmet istraživanja se može odnositi na dalju razradu značaja i uloge imidža i

korporativnog identiteta u kontekstu glavnih i krajnje neo phodnih opredeljujućih strategijskih pravaca u realizaciji

marketing ciljeva, programa i zadataka.

Na osnovu tako definisanog predmeta i cilja istraživanja postavlja se opšta (osnovna ili generalna) hipoteza i eventualnoposebne hipoteze. Dobra hipoteza je relevantna, jednostavna, proverljiva i adekvatna predmetu istraživanja. Ona jezapravo mogući odgovor na postavljeno pitanje u problemu istraživanja. U jednoj ili dve izjavne rečenice trebanedvosmisleno definisati tvrdnju, tj. formulisati osnovnu hipotezu, koja će se korišćenjem odgovarajućih naučnih metodatestirati, proveravati i na kraju, kroz obradu rezultata istraživanja potvrditi ili osporiti (odbaciti).

Primer osnovne hipoteze:

Polazeći od predmeta i cilja istraživanja osnovna hipoteza bazirala se na pretpostavci da je današnje globalno tržište

prezasićeno proizvodima i uslugama kompanija, koje su kvalitetom, cenom i distribucijom već izjednačene. Jedina šansa

da kompanije diferenciraju svoje proizvode/usluge bolje od drugih, takoĎe, uspešnih kom panija nalazi se u intenzivnoj

promociji koja vodi ka njihovom favorizovanju u procesu kupovine na tržištu. Posebno je značajna promocija koja

insistira na imidžu marke i kreiranju korporativnog identiteta, zasnovanih na psihološkom diferenciranju

proizvod a/usluga kao pogodnih marketinških strategija i ključnih faktora uspešnog poslovanja na sve globalnijem

svetskom tržištu.

Važno je da se za osnovnu hipotezu i svaku pojedinačnu (posebnu) hipotezu iznose činjenice, vrednosni sudovi iargumenti koji joj idu u prilog, kao i oni koji je osporavaju. Te činjenice i vrednosni sudovi mogu se na odgovarajućinačin predstaviti u samom tekstu ili u prilozima. Potrebno je čitaocima predočiti i naučne metode koje su korišćene, radistvaranja potpunije predstave o načinu potvrĎivanja ili osporavanja hipoteze. Ako je hipoteza u celini potvrĎena,zaključak u tekstu je identičan njenom stavu. Kada je hipoteza opovrgnuta ili samo delimično potvrĎena, zaključak serazlikuje od stava hipoteze i sadržaja koji se tim stavom ''pokriva.'' Postupak verifikacije se ponavlja za svaku narednu

pojedinačnu hipotezu (ako rad sadrži posebne hipoteze). Glavni deo rada Osnovni tekst ili glavni deo rada, odnosi se na razradu izabrane teme i on obično sadrži više logičnih celina označenihodgovarajućim naslovima i podnaslovima. Taj deo teksta je centralni, najduži i najvažniji element strukture rada. Uglavnom delu stručnog rada, po pravilu, se daju odgovori na definisani predmet istraživanja, odnosno potvrĎuju iliosporavaju hipoteze koje su f ormulisane projektom istraživanja. Drugim rečima, prikazuju se teorijski osnovne definicije,

praktični ilustrativni primeri (po pravilu originalni), i rezultati koji se odnose na zadatu temu. Obično se strukturaosnovnog teksta vezuje za način istraživanja. Ako govorimo o empirijskim istraživanjima, struktura se izvodi premasistemu hipoteza empirijskog karaktera, koje se verifikuju na osnovu empirijskih podataka. Kod teorijskih istraživanja,struktura se izvodi prema operacionalnom odreĎenju predmeta istraživanja, gde se hipoteze torijskog karakteraverifikuju na osnovu vrednosnih sudova i logičkih argumenata.

Pri izlaganju izabrane teme u glavnom delu rada, treba voditi računa da sadržaj osnovnog teksta bude koncipiran nasledeći način: • U prvom delu, koji je najčešće eksplikativan (tiče se objašnjenja), treba izložiti istorijat nastanka odreĎenog problema,uputiti čitaoca na dosadašnja istraživanja i rastumačiti odreĎena teorijska saznanja o problemu istraživanja. • U drugom delu, koji je analitički i eksperimentalan, treba izložiti činjenice, podatke, zapažanja i ideje do kojih se došlona osnovu proučavanja literature, korišćenja različitih izvora informacija (Internet, TV, štampa), analize tuĎih

istraživanja, kao i ličnih istraživanja, a sve sa jednim ciljem - verifikacije hipoteza.• U trećem delu, koji je praktičan deo, predlažu se konkretna rešenja problema, daju se preporuke za dalja istraživanja



ili se predviĎa dalji razvoj situacije izloženog problema. U ovom delu izrade rada student treba da pokaže da je umogućnosti i da je sposoban da analizira rezultate do kojih je došao u svojim istraživanjima. Zaključak Zaključak je završni deo stručnog rada (osnovnog teksta) u kojem se na koncizan, jezgrovit, precizan i logičan načiniznose rezultati i saznanja do kojih se došlo u obradi teme. On treba da sadrži odgovore na postavljena pitanja u uvodu iu njemu se potvrĎuje ili osporava osnovna hipoteza. U zaključku se često ponavljaju najbitnije činjenice i stavovi iz

glavnog dela rada, ali treba voditi računa da se ne koriste iste formulacije i iste rečenice. Zaključak se može napisati nadva osnovna načina:• prvi je da se zaključci koji su izvedeni na osnovu verifikacije hipoteza, doslovno prepišu, • drugi - da se uradi sinteza zaključaka koji su izvedeni na pojedinačnim i posebnim nivoima.

Prednost prvog načina je u tome što se svi zaključci o verifikaciji hipoteza prikazuju na jednom mestu - na kraju globalne

strukture saopštenja. MeĎutim, takav način prikazivanja zaključaka - sa doslovnim ponavljanjem delova - opterećujetekst nepotrebnim sadržajima i destimuliše čitaoca. Drugi način je prihvatljiviji, ali od autora zahteva dodatne napore, jer je potrebno da se iz pojedinačnih i posebnih zaključaka, analogno obimu i značaju razmatranog sadržaja, izvede valjana

sinteza i to prikaže u zaključcima dela. Dakle, zaključak nije ponavljanje onoga što je u tekstu rečeno. On je logičko-

filozofska kategorija koja sadrži novu misao. Izvodi se sintetizovano po zakonima logike i oslanja samo na one teze kojesu u glavnom delu rada prikazane. Zaključak je novi kvalitet koji ima čvrstu vezu s tekstom glavnog dela rada i ne možese izvoditi na osnovu onoga što u prethodnom tekstu nije prikazano. Kao takav, on predstavlja sintezu doprinosapisanog rada nauci ili struci.

Zaključak se piše na posebnoj strani, velikim slovima, a njegova dužina obično je od jedne do dve strane teksta.Zaključak se, po sadržaju i obimu, piše u skladu sa tekstom glavnog dela, prema naslovima i podnaslovima. Ne smeimati tabele i ilustracije, a po pravilu nema citata i fusnota. Literatura Literatura (završna bibliografija) je spisak svih citiranih dokumanata u radu, kao i korišćenih izvora, poreĎanih poazbučnom ili abecednom redu. Svi izvori moraju biti numerisani rednim arapskim brojevima. Ako postoji više izvora,razvrstavamo ih tako što prvo navodimo knjige, potom stručne i naučne časopise, zbornike radova, zakone,enciklopedije, rečnike, i na kraju spisak Internet stranica. Naslov ''LITERATURA'' piše se na vrhu stranice, velikim slovimatipa Times New Roman, veličine - 14; bold stilom.

Tehnička obrada rada predstavlja završnu fazu izrade seminarskog i završnog rada, u kome se posebna pažnja obraćana sistematičnost, preglednost i pravilnost pisanja u stilskom, jezičkom i gramatičkom smislu. I ovde se većina autoraslaže da tehnička obrada rada podrazumeva: izradu korica i naslovne strane, izradu sadržaja, pisanje teksta naračunaru, citiranje i parafraziranje literature, ilustracije koje se pojavljuju u radovima (tabele, slike, grafikoni, obrasci),

priloge, i navoĎenje literature i drugih izvora koji su korišćeni u izradi stručnih radova. U daljem toku izlaganjapredstavićemo ova pravila, praćeno primerima za svaki navedeni elemenat, zbog jasnijeg uvida u originalnostpredstavljanja tehničke ureĎenosti stručnih radova. Korice i naslovna strana Korice i naslovnu stranu rada treba pisati pregledno i standardizovano. Korice rada (sadrži ih završni rad, ali ne i

seminarski) dolaze pre naslovne strane i na njima su sledeći podaci: • naziv visokoškolske institucije, • završni rad, • naslov rada, • ime i prezime studenta, • mesto, mesec i godina predaje rada. Svi elementi korica rada se pišu velikim slovima tipa: Times New Roman - 14; bold, osim naslova rada, koji ima iste

parametre, ali veličinu slova - 16;

Naslovna strana je prva strana rada koja treba da pruži osnovne podatke kao što su: • naziv viskokoškolske institucije, • vrsta rada (seminarski rad ili diplomski(završni) rad),

• naslov rada, • naziv predmeta,



• ime i prezime studenta i broj indeksa,

• podaci o mentoru ko¬ji ru¬ko¬vo¬di iz¬ra¬dom ra¬da (akademska titula, ime i prezime), • mesto, mesec i godina predaje rada.

Naslovna strana se ne označava rednim brojem, a elementi naslovne strane se pišu slovima tipa: Times New Roman -

14; bold, centrirano, i to institucija i oznaka vrste rada velikim slovima, a podaci o predmetu, studentu, mentoru, mestu i

datumu malim slovima. Naslov se piše velikim slovima veličine 16 pt. Sadržaj Reč ''sadržaj'' piše se velikim slovima tipa Times New Roman - 14; bold stilom, sa po jednim razmakom izmeĎu slova,centrirano. Glavni naslovi (poglavlja): 1, 2, 3, ... pišu se velikim slovima, veličine 14; bold; i postavljaju se obavezno na

početku strane. Svi podnaslovi (podpoglavlja): sa dva decimalna mesta: 1.2., 2.1., 3.1.,... pišu se malim slovima,veličine 12; bold, a sa više od dva decimalna mesta: 1.2.1., 1.2.1.1.,... pišu se, takoĎe, malim slovima, veličine 12; aliobičnim stilom ili ih možemo obeležiti i boldiranim kurzivom (italic slova). Naslovi potpoglavlja i tekst potpoglavlja u

osnovnom tekstu slede jedan iza drugog, osim u slučaju kada je tekst ispod naslova potpoglavlja kraći od tri reda. U tomslučaju naslov potpoglavlja treba postaviti na sledeću stranu Pisanje teksta Seminarski i završni rad pišu se na računaru po sledećim pravilima:

1. Obim rada

• Seminarski radovi: od 12 do 15 strana; • Završni rad - najmanje od 30 - 50 strana, ne računajući sadržaj, priloge (ako ih ima) i spisak literature.

2. Oblik teksta

• Format: strana A4 (standardne dimenzije 210 x 297mm);

• Font: Times New Roman - 12;

• Margine: 2,5 cm (gore/dole, levo/desno); • Prored: 1,5 lines; tekst je obično do 30 redova na jednoj strani i oko 65 znakova u jednom redu, računajući i belineizmeĎu. Tako otkucana strana sadrži oko 2.000 karaktera (slovnih oznaka); • Poravnanje: obostrano (Justify)

3. Numerisanje strana

Korice i naslovna strana se ne označavaju. Strane na kojima su predgovor (ako postoji) i sadržaj rada numerišu serimskim brojevima (I, II, III,...). Sve ostale strane označavamo hronološkim redom (numeracija počinje od prve straneuvoda), arapskim brojevima (1,2,3,...), obično u donjem desnom uglu.

4. Formulisanje teksta po pasusima (odeljak, paragraf)

Obično su u upotrebi dva načina meĎusobnog odvajanja pasusa prilikom pisanja, radi bolje preglednosti: Prvi sistem,

gde se pasus oblikuje na taj način što se prvi red uvlači udesno (od ivice leve margine) za 5 -6 slovnih mesta. Broj

uvučenih slovnih mesta trebalo bi da bude jednak broju uvučenih slovnih mesta u podnaslovu. Naredni pasus piše se usledećem redu (ne pravi se razmak), sa uvučenim prvim redom. Drugi sistem, gde se pasusi pišu bez uvlačenja prvog reda (naslovi i podnaslovi se, takoĎe, ne uvlače), pa se zbog toga

sledeći pasus piše nakon razmaka od jednog reda.Navešćemo još neka, najčešće korišćena pravila kojih se treba pridržavati prilikom pisanja rada na računaru: • iza svake reči treba da bude jedan razmak; • iza svakog znaka interpunkcije (tačka, zapeta, crtica, tačka i zapeta, dve tačke, upitnik, uzvičnik) stavlja se jedanrazmak;

• znakovi interpunkcije, znak za procenat i sl. pišu se zajedno sa rečju ili brojem iza kojeg dolaze, tj. bez razmaka - posle

tih znakova u rečenici stavlja se jedan razmak; • merne skraćenice i skraćenice za oznaku valute odvojene su jednim razmakom od broja koji im prethodi i razmakom

od reči koja im sledi; • navodnici na početku navoda i otvorena zagrada pišu se zajedno sa rečju ispred koje se nalaze - bez razmaka, takoĎe,i navodnici na kraju navoda i zatvorena zagrada pišu se zajedno sa rečju iza koje se nalaze - bez razmaka;

• ako iza neke reči dolazi tekst u zagradi, izmeĎu te reči i početka zagrade stavlja se jedan razmak;

• skraćenice u tekstu se pišu u maloj zagradi nakon navoĎenja njihovog punog značenja, a onda se u daljem tekstukoristi samo skraćenica; Primer: ''Odnosi s javnošću (PR) su komunikacijska aktivnost... PR predstavlja funkcijuupravljanja...''



• ako se datum piše samo arapskim brojevima iza svakog broja se piše tačka i ostavlja jedan razmak; Prime r: 26. 11.

1993.

• za naglašavanje pojedinih delova teksta, preporučuje se korišćenje italic slova.- Citiranje

Uobičajeno je da student tokom pripreme i samog pisanja stručnih radova, koristi ili preuzima odreĎene stavove, misli,rezultate, hipoteze, konstatacije ili tvrdnje drugih autora, ali se mora naznačiti da te ideje ili informacije nisu njegove. Tose postiže citiranjem, a tačno navoĎenje osnovnog izvora odakle je tekst preuzet naziva se bibliografska referenca. Uvek treba citirati iz originalnog izvora, a ako on nije dostupan, može se izuzetno preuzeti citat iz drugog izvora, i onda je topotrebno navesti u formi - citirano u: ..., ili preuzeto od: ... Citirati treba u originalnom obliku, u navodnicima, ili se samo

navedu autorove izjave, bez navodnika (ako parafraziramo tekst). Nakon citiranja, podatke o izvoru stavljamo u fusnote,

navoĎenjem tačne bibliografske reference i obavezno na kraju pišemo broj strane odakle smo citirali autora. Pored citiranja tekst možemo i parafrazirati (to se često čini prilkom pisanja stručnih radova). Parafraziranje jeprepričavanje, opisivanje nekog iskaza ili teksta svojima rečima i stilom. Citati, takoĎe, mogu biti uključeni i u rečenicu. -Fusnote

Fusnote (beleške, napomene) upućuju čitaoca na sva dodatna objašnjenja osnovnog teksta ili sadrže referencu za deoteksta koji se citira ili parafrazira. Fusnote se pišu na dnu strane, sitnijim slovima (veličina fonta 10) i označene suindeksom, neposredno iza teksta na koji se odnosi, kao superscript (uzdignuti sitni broj). Kod fusnota ovi brojevi su

obično pisani hronološkim redom od početka do kraja rada. U programu računara postoji opcija koja automatski ažuriraredosled napisanih fusnota. Prema Pravopisu, ako fusnota objašnjava neku pojedinost u rečenici, fusnota se stavlja iza

te reči, a ispred znaka za kraj rečenice, ako je ta reč na kraju. Ako, pak, objašnjava celokupan sadržaj rečenice, onda sepiše iza znaka za kraj rečenice.

Podaci u fusnotama se navode na sličan način kao što navodimo bibliografske podatke u Literaturi na kraju rada (videti

u podnaslovu - Bibliografske informacije). Ovde je jedina razlika u tome što se pored osnovnih bibliografskih podataka ocitiranom ili parafraziranom delu teksta, u fusnotama, na kraju navoda, piše i broj strane na kojoj se nalazi citat ili

navedena činjenica. Ako se bibliografski podaci često ponavljaju, nije potrebno pisati stalno sve podatke o delu, već sedaju skraćeni prikazi, kao što su:

op. cit. (lat. opus citatum - u citiranom delu). Ova skraćenica se koristi u fusnoti za delo koje je ranije citirano u radu,

tako što se navodi prezime i početno slovo imena autora, a zatim se upisuje broj strane.• ibid. (lat. ibidem - na istom mestu; u istom delu). Ova skraćenica se koristi u fusnoti, kada se više citata iz istog izvora pojavljuje

na istoj strani. Bibliografske informacije (reference) U navoĎenju bibliografskih podataka korišćenih i citiranih izvora, obično su u upotrebi dva stila ili sistema. Prvi sistem je

''autor - datum'' (Harvard sistem, APA i dr.), a drugi je numerički sistem (Oxford Style). Tri su osnovne razlike izmeĎuovih sistema:

• način citiranja materijala u tekstu

• mesto datuma objavljivanja u referenci

• način ureĎivanja liste referenci. Iako će se studenti u svom budućem radu sresti sa oba sistema (''autor - datum'' i numerički sistem) u izradi stručnihradova, opredelili smo se da vam u ovom uputstvu predstavimo numerički sistem navoĎenja bibliografskih podaka. U nastavku prikazujemo kako se navodi literatura i drugi izvori (stručni časopisi, zbornik radova, Internet strane i dr.)

1. NavoĎenje knjige (monografije) jedan autor:

1. Kastratović, E. Osnove menadžmenta sa menadžmentom u sportu. Beograd: Institut za razvoj malih i srednjihpreduzeća, 2004. 2. Kotler, P. Marketing management. Eleventh edition. New Jersey: Prentice-Hall, 2003.

dva autora:

3. Schiffman, G. and Kanuk, L. Consumer Behavior. Fifth edition. New Jersey: Prentice Hall, Englewood Cliffs, 1994.

tri autora:4. Cutlip, S., Center, A., Broom, G. Effective Public Relations. New Jersey: Prentice-Hall, 1985.

više od tri autora:



5. Dibb, S. et al. Marketing, Concepts and Strategies. European edition. Boston: Houghton Mifflin Company, 1990.

urednik (prireĎivač, redaktor) 6. Baumer, D. (ed.) Cyberlaw and E-Commerce. Boston: McGraw Hill, 2002.

7. Petković, B. (Ur.) Odnosi s javnošću (studijski materijal). Beograd: Visoka strukovna škola za preduzetništvo, 2008.

Ukoliko nedostaju neki podaci, a koji se inače navode u bibliografskoj referenci, onda se koriste sledeće skraćenice: s.i. (lat. sine loco - bez mesta) koristi se ako nema tačnog podatka o mestu izdavanja; s.a. (lat. sine anno - bez godine) koristi se ako nema tačnog podatka o godini izdavanja; s.n. (lat. sine nomine - bez imena izdavača) koristi se ako nema podatka o izdavaču;

2. Članak u časopisu

8. Geus, A. ''Planning as Learning.'' Harvard Business Review, mart/april 1998.

9. ''The Final Frontier'' The Economist. February, 1993.

10. Inić, B. ''Moć imidža'' Direktor br.5, 1996. 3. Saopštenje u zborniku konferencije, simpozijuma ili kongresa

11. Paunović, S. ''Obrazovanje za preduzetništvo i razvoj intelektualnog kapitala'' Zbornik radova/Naučni skupKnowledge Management,Beograd 26. februar 2003.Beograd: Univerzitet ''Braća Karić'', Fakultet za menadžment, 2003. 12. Petković, B. ''Upravljanje marketingom u sportskim organizacijama'' Zbornik radova/III meĎunarodna konferencija''Menadžment u sportu'', Beograd, 11-12. maj 2007. Beograd: Univerzitet ''Braća Karić'', Fakultetet za menadžment usportu, 2008.

4. NavoĎenje diplomskih, magistarskih ili doktorskih radova

13. Davidović, Z. Menadžment Pravne uprave Ministarstva odbrane Republike Srbije. Diplomski rad. Beograd: Visokastrukovna škola za preduzetništvo, 2008. 14. Kecman, N. Specifičnosti finansiranja malih i srednjih preduzeća. Magistarski rad. Beograd: Ekonomski fakultet,

2006.

15. Prica, I. Kvantitativne metode analize u sektoru finansijskih usluga. Doktorska disertacija. Beograd: Ekonomski

fakultet, 2007.

5. Internet (Website) Nije uslov, ali ako je moguće treba navesti i mesto (broj) strane citata na Internet stranici.

Primer:

1. Brkić, S., Mehić, E., Kenjić, V. Uputstvo za izradu seminarskog i diplomskog rada. http://www.efsa.unsa.ba/ef/dokumenti/edicija/Uputstvo (4. avgust 2008.)

2. Visoka strukovna škola za preduzetništvo. Standardi za pisanje diplomskog rada.http://www.vssp.edu.rs/documents/download. (23. avgust 2008.)

6. On-line časopis ''Osnovano udruženje društveno odgovornih kompanija'', Biznis i finansije, 4. jun 2008., http://www.bif.co.yu (22.avgust 2008.) Prikazi (ilustracije) Prikazi kao sastavni deo rada, obično su najbolji način da se jednostavnije i sažetije predstave činjenice koje podržavajuargumente autora. Kako bi se na adekvatan način predstavile informacije (najčešće grafički) i tako razjasnila odreĎenapojava, u stručnim radovima, osnovni tekst dopunjavamo raznim tabelama, slikama, šemama, dijagramima igrafikonima.

• Tabele - dobijeni metodički podaci se obraĎuju, grupišu i razvrstavaju po kolonama i redovima, radi preglednostiodreĎenih karak teristika posmatrane pojave;

• Slike i šeme - najčešće se odnosi na jednostavno predstavljanje, pomoću crteža, različitih pojava, postupaka i odnosaizmeĎu njih, u zavisnosti od kreativnih rešenja autora. • Grafikoni i dijagrami - radi se o grafičkom prikazu pojava (npr. prikaz količina, odnosa, kretanja, finansijske kalkulacijei sl.) pomoću geometrijskih linija i figura. Pošto postoji mnogo načina da se odreĎene pojave grafički prikažu, njihovizbor će zavisiti od potrebe da se veze izmeĎu posmatranih pojava posebno naglašavaju (više od ostalih).

Svaki prikaz treba da ima svoj redni broj i naslov, oznaku izvora podataka i eventualne napomene. Ako se u prikazima

navode podaci koje je autor sam obradio, potrebno je na kraju izvora u zagradi navesti ''obradio autor.'' Ako dajemo

objašnjenje vezano za naslov ili sadržaj prikaza, koristi se napomena koja se piše ispod prikaza, a pre izvora podataka. Vrstu i redni broj prikaza treba pisati slovima veličine - 12; dok je naslov iste veličine slova, ali boldiran. Izvori i

napomene u prikazima pišu se slovima veličine - 10; dok se veličina slova za podatke koji se nalaze u prikazima (npr.



tabelama) prilagoĎavaju prema potrebi - obično se koristi veličina slova - 11 ili 12.

Prilozi (dodatak)

Prilikom izrade seminarskih i diplomskih radova često se javlja potreba da se odreĎeni sadržaji koji imaju značaj zabolje razumevanje rada, ali se ne mogu prikazati u osnovnom tekstu ili nepotrebno opterećuju tekst, dodaju u prilogurada (na kraju pisanog rada, a pre navoĎenja literature), kao uputna argumentacija za pojedine stavove, zaključke izakonitosti. Prilozi sadrže razne šeme, skice, formulare, preglede, anketne upitnike, rezultate statističkih analiza,

fotokopije značajnih dokumenata, razne ilustrovane materijale, tabele većeg formata, skraćenice, dodatne tekstove isve ono što ne može da se uklopi u osnovni tekst, a ima značaj za čitaoca. Svaki prilog treba da ima redni broj, naslov,izvor podataka i eventualne napomene. Pravila pisanja i načina povezivanja teks ta sa prilogom ista su kao i kod

prikaza.

Završna bibliografija

Završna bibliografija je spisak korišćene literature i drugih izvora pri izradi stručnih radova. Navodi se na kraju rada, upoglavlju koji nosi naziv: LITERATURA. Svi izvori su numerisani rednim arapskim brojevima. Izvore navodimo po

azbučnom ili abecednom redu prezimena prvog autora. Ako se isti autor pojavljuje više puta, navode se radovi pogodini izdanja (prvo starija, pa mlaĎa dela). Ako je autor rada nepoznat, umesto prezimena treba napisati naslov rada i

ostale podatke. Ako se isti autor pojavljuje prvi put samostalno, drugi put kao prvi autor rada sa dva ili više autora,prvo se navode njegovi samostalni radovi, zatim (uraĎeno po abecedi prezimena drugoga, trećeg, ...) koautorski radovi.

Sve izvore koje smo koristili u prethodnom izlaganju, mogu se videti na primeru spiska literature, koji su poslužili kaodeo ilustracije pravilnog navoĎenja korišćenih izvora. Primer poglavlja LITERATURA, možete videti u nastavku.

LITERATURA

1. Ascani, F. Sports management. Milano: La Sperling & Kupper Editor, 1998.

2. Awad, J. The Power of Public Relations. New York: Preager Publishers, 1985.

3. Baumer, D. ed. Cyberlaw and E-Commerce. Boston: McGraw Hill, 2002.

4. Dess, G., Lumpkin, G.T., Eisner, A.B., Strategijski menadžment: teorija i slučajevi. [prevod trećeg izdanjaJelenaVujić]. Beograd: Data Status, 2007. 5. Dibb, S., et. al. Marketing, Concepts and Strategies. European edition. Boston: Houghton Mifflin Company, 1990.

6. Jobber, D. Osnovi marketinga. Drugo izdanje. Beograd: Data Status, 2006.

7. Kastratović, E. Osnove menadžmenta sa menadžmentom u sportu. Beograd: Institut za razvoj malih i srednjihpreduzeća, 2004. 8. Kastratović, E. Uvod u menadžment. Beograd: Fakultet za menadžment u sportu, 2006.

9. Kotler, P. Marketing management. Eleventh edition. New Jersey: Prentice-Hall, 2003.10. Kotler, P. and Armstrong, G. Principles of Marketing. New Jersey: Prentice-Hall, 1996.

11. Porter, M., Konkurentska prednost: ostvarivanje i očuvanje vrhunski h poslovnih rezultata. [prevod Mira i Vera

Gligorijević]. Novi Sad: Asee, 2007. 12. Robbins, S. and Coulter, M. Menadžment. Osmo izdanje. Beograd: Data Status, 2005. 13. Brever, G. ''Be Like Nike.'' Sales and Marketing Management. September,1993.

14. Erdogan, B. and Baker, J. ''Celebrity endorsement: advertising agency managers’ perspectiv.'' European Journal of Marketing, 2000.

15. Goff, M. ''Centerfold.'' IEG Sponsorship Report, Vol.14, No.8, 1995.

16. Levitt, T. ''Marketing Success trhrough Differention of Anything.'' Harvard Business Review, January-February,

1980.

17. Paunović, S. ''Obrazovanje za preduzetništvo i razvoj intelektualnog kapitala'' Zbornik radova/Naučni skupKnowledge Management,Beograd 26. februar 2003.Beograd: Univerzitet ''Braća Karić'', Fakultet za menadžment, 2003. 18. Petković, B. ''Upravljanje marketingom u sportskim organizacijama'' Zbornik radova/III meĎunarodna konferencija

''Menadžment u sportu'', Beograd, 11-12. maj 2007. Beograd: Univerzitet ''Braća Karić'', Fakultetet za menadžment usportu, 2008.

19. ''Osnovano udruženje društveno odgovornih kompanija'', Biznis i finansije, 4. jun 2008., http://www.bif.co.yu (22.avgust 2008.)

20. Brkić, S. Uputstvo za izradu seminarskih i diplomskih radova. http://www.efsa.unsa.ba/ef/dokumenti/edicija/Uputstvo (4. avgust 2008.)

21. ''McDonalds UK Case: Definisanje on-line kompanijske komunikacije'' http://www.draganvaragic.com/weblog (22.

avgust 2008.)

22. Visoka strukovna škola za preduzetništvo. Standardi za pisanje diplomskog rada.http://www.vssp.edu.rs/documents/download. (23. avgust 2008.)

Spisak ilustracija i priloga

Ako tekst seminarskog i diplomskog rada sadrži neku od navedenih vrsta ilustracija (prikaza) ili priloge, potrebno jenapraviti njihov spisak (redosled pojavljivanja u radu). U radu se najpre stavljaju popisi pojedinih vrsta prikaza (tabele,

slike), a zatim popis priloga. Za svaku vrstu prikaza pravi se poseban spisak. Spisak treba da sadrži redni broj i nazivsvih prikaza prema redosledu pojavljivanja u radu.

diplomski rad kako se radi

Documents