LIST PROIZVODNO TRGOVINSKOG PREDUZEA DIS d.o.o.

AVGUST - SEPTEMBAR 2013. BROJ 29 GODINA 5

Otvaranje novog marketaDIS U POAREVCU

Dogaaji u DIS marketimaNAJBOLJA KAFA SRBIJE

DIS KaravanVERNISA - RUSIJA

IVO LETO U DIS-u

AKTUELNO

Nabavljajte vee cegereStiemoSvakom 50. kupcu gratis kupovina ure akovia bb, Poarevac

Transportno hlaenje Utovarne rampeStacionarno hlaenje

konsalting i tehnika podrka

prodaja, servis i projektovanje

mobilni servis za brze intervencije

podrka i asistencija 24/7

originalni rezervni delovi

hladan lanac nikad ne staje - ba kao ni mi!

A: T:F: W:

Smederevski put bb, Bole 011 / 80 62 972 011 / 80 62 973 www.artfrigo.co.rs

Artfrigo d.o.o.

ovlaeni servis i prodavac

uvek u vaoj blizini!

4. UVODNIK: DIS RASTE, CENE PADAJU Radoljub uri, tehniki direktor

6. OLIVERA KUVA NAJBOLJU KAFU U SRBIJI

Takmienje u kuvanju kafe8. NIKOLA ARSI - NAJBRA KRIGLA

SRBIJE Takmienje u brzom ispijanju piva10. VESTI IZ DIS-A I REGIONA12. NAJVANIJA JE POSVEENOST

NA POSLU Nai zaposleni14. PANEVCI VOLE DIS

Dobro poslovanje16. UGROEN POLOAJ DOMAIH PROIZVOAA Analiza trita21. VELIKA BITKA ZA LOJALNOG

POTROAA22. POSLODAVCI NAJVIE CENE

ODGOVORNOST24. KUPUJEM DOMAE, NISAM

IZDAJNIK Poznati kupuju: Inspektor Blaa

26. ANSE ZA VEI IZVOZ U BIH I CRNU GORU

30. SNAGA PIONIRA SU NAI BRENDOVI

Intervju: Miroljub Aleksi33. TRI KORAKA ZA USPENU

PROMOCIJU Marketing34. BANJA TREPA

Lekovite vode jedinstvene u svetu37. SOCIJALNO PREDUZETNITVO

Kad cilj nije samo profit ve i drutvena korist38. VESTI IZ SVETA40. TA BOJA GOVORI O VAEM

BRENDU?42. VERNISA

DIS Karavan46. KONJI KOJI JURE

Zabava50. RECEPTI52. ENIGMATIKA

U OVOM BROJU

IZDAVA: PTP DIS Bulevar osloboenja 1b, 11319 KrnjevoREDAKCIJA: Ivan ulei, Ivan Skoki, Dragan Stevanovi, Vladimir Josifovi, Agencija ICEBRANDDIZAJN I GRAFIKA PRIPREMA: Agencija ICEBRANDKONTAKT: Marketing sluba, 026 330 143, ivan.suleic@dis.rsTAMPA: Rotografika d.o.o.

DIS Glasnik je besplatan i izlazi dvomeseno. Elektronsko izdanje lista nalazi se na sajtovima: www.dis.rs, www.dismarket.rs

16.22.

8.

8.

26.

34.Transportno hlaenje Utovarne rampeStacionarno hlaenje

konsalting i tehnika podrka

prodaja, servis i projektovanje

mobilni servis za brze intervencije

podrka i asistencija 24/7

originalni rezervni delovi

hladan lanac nikad ne staje - ba kao ni mi!

A: T:F: W:

Smederevski put bb, Bole 011 / 80 62 972 011 / 80 62 973 www.artfrigo.co.rs

Artfrigo d.o.o.

ovlaeni servis i prodavac

uvek u vaoj blizini!6.

Poarevaki DIS, na adresi ure akovia bb, nalazi se

na ulazu u grad iz pravca autoputa, na parceli povrine

1 ha, 9 a i 25 m. Trenutno se izvode zavrni radovi na

ureenju objekta, a sve potrebne dozvole dobijene su od

gradske uprave. Objekat je veliine 4.000 m i opremljen

je sa 13 kasa. Objekti u Vrcu i Kraljevu se nalaze na

placevima priblino jednake kvadrature. Ova dva objekta

e takoe biti veliine 4.000 m, s tim to e imati po 16

kasa. Jo jedna zajednika taka za sva tri naa nova

marketa jeste i pozicija na prometnim saobraajnicama

na ulasku u grad. Ove investicije proirie DIS-ovu mreu

na ukupno 16 marketa u isto toliko gradova u Srbiji.

elje kupaca i zaposlenih u DIS-u su da se u lancu DIS

marketa svake naredne godine pridodaju nove karike.

Na razvoj uvek je okrenut ka potrebama kupaca i

usklaen je sa paljivo izraenim planovima za proirenje.

DIS preuzima odgovornost za kvalitetno snabdevanje i

potuje datu re. Kada kaemo Kupie vie mi to stvarno

mislimo. Nai kupci su to odavno shvatili.

Idua, 2014. godina, donee jo novih DIS marketa.

UVODNIK

UVODNIK

DISraSte, cene paDaju

S potovanjem,

Radoljub uriTehniki direktor

Kompanija DIS krajem ovog leta i poetkom jeseni postaje bogatija za tri nova maloprodajna objekta. Najpre Poarevac u drugoj polovini avgusta dobija svoj DIS, a zatim e mesec oktobar doneti robnu marku DOBRO i sve ostale artikle iz nae ponude u nove DIS markete u Vrcu i Kraljevu.

Olivera Barevaki (37) iz Smedereva osvojila je putovanje u Grku za dve osobe, kao pobednica takmienja Skuvaj najbolju kafu u Srbiji i ugledaj plau u oljici, koje su organizovali DIS i Zlatna C kafa.

Olivera je u superfinalu, koje je odrano 9. juna u beogradskom DIS marketu, skuvala najbolju kafu u konkurenciji finalista 12 gradova, u kojima se takmienje odigralo u prethodnom periodu. U poslednjem kafa obraunu, 12 finalista podeljenih u dve grupe spremno se latilo dezvi, a pravila su bila jasna: kafa i voda kao jedini aduti za pobedu. Dovijali su se takmiari na razliite naine kako bi trijumfovali. Neki su kuvali jae, neki slabije kafe, a bilo je i nedoumica da li kafu treba zakuvati pre ili nakon to voda provri.

irovi vodio programGlumac Bojan irovi u ulozi voditelja trudio se da takmiarima ublai tremu. Ipak najbolju taktiku je imala Olivera, koju je sestra dok su kupovale u DIS marketu u Smederevu nagovorila da se takmii.

- Sve je krenulo kao igra, prvo sam pobedila sestru i ostale sugraane i evo sada finaliste iz ostalih gradova. Moj recept je da kafu kuvate sa ljubavlju i eljom da nekoga oduevite, jer samo dobrom kafom moe da pone jedan sjajan dan. To je napitak koji spaja ljude jer poziv na kafu

znai elju za druenjem i razgovorom. Moja baka je bila kafe-kuvarica i ona me je nauila da kuvam kafu. Obino je zakuvam tek to pone voda da vri, a dnevno popijem dve do tri olje i uivam u tom ritualu. Jo uvek nisam odluila koga u povesti na letovanje, ali poto imam dvoje dece Uroa i Saru, svakako u ih ukljuiti u putovanje jer zbog njih sve u ivotu radim - kae pobednica, koja je pored

putovanje dobila i kilogram kafe, set oljica i unikatnu majicu sa natpisom Najbolja kafa Srbije.

Ni ostali takmiari iz Nia, Kruevca, Jagodine, Velike Plane, Smederevske Palanke, Mladenovca, Lazarevca, Paneva, Kragujevca, Novog Sada i Beograda, koji su

Pobednica takmienja, koje su organizovali DIS i Zlatna C kafa, osvojila je putovanje u Grku za dve osobe. Ona je u superfinalu 9. juna pobedila takmiare iz ostalih 11 gradova Srbije.

Sve je krenulo kao igra, prvo sam pobedila sestru i ostale sugraane i evo

sada finaliste iz ostalih gradova. Moj recept je da kafu kuvate sa ljubavlju i eljom da nekoga oduevite, kae

Olivera Barevaki (37) iz Smedereva.

Takmienje u kuvanju kafe

OLIVERA KUVANAJBOLJU KAFU U SRBIJIOlivera Barevaki

Dogaaji u DIS marketima

pobedili u svojim gradovima, kui nisu otili praznih ruku. Oni su, kao utenu nagradu, dobili vauere u vrednosti od 10.000 dinara za kupovinu u DIS marketima.

Svi dobili pokloneIako nisu trijumfovali, puni entuzijazma za nove pobede u svoje gradove vratili su se Milica Koci, Milanka Vukovi, Milica Rajii, Borka Arsi, Milo Milenkovi, Olga Grahovac, Branislav Ljubii, Mila Martinovi, Violeta Sretenovi, Mila Nikoli i Slobodanka Delibai.

Struni iri, koji su inili tehnolozi traus grupacije Bogdanka Kosanovi i Ivana Vientijevi trumberg kau da je pun ukus bio presudan u odluivanju.

- Ukus, aroma i miris su bili kriterijumi pri izboru pobednika, a svi su kuvali Zlatnu C kafu koja je odlinog kvaliteta. Sve kafe su bile lepe, ali mi iz kontrole kvaliteta probamo mnogo kafe dnevno pa nam je ukus u potpunosti istanan - istie Ivana Vientijevi trumberg, koja sa stanovita tehnologa preporuuje najmanje dve, a najvie etiri kafe dnevno.

Direktor marketinga DIS-a Ivan ulei istie da je poetna ideja za organizovanje ovakvog vida takmienja bila da kupcima, pored niskih cena obezbede jo neto i nagrade njihovu vernost.

- Pre svega da naglasim da je svih 600 mesta za takmienje bilo popunjeno i da je u svim gradovima bilo vee interesovanje od planiranog broja uesnika. Skuvano je vie od 11.500 kafa, od toga su 1.500 oljica skuvali takmiari za iri dok je 10.000 popijeno na degustaciji od strane posetilaca. Kompanije DIS i traus Adriatik su se sloile da je akcija prola odlino i da e uskoro organizovati neke nove aktivnosti za kupce u svim DIS marketima - kae ulei.

7

Takmienje u brzom ispijanju piva

NIKOLA ARSI NAJBRA KRIGLA SRBIJE

U beogradskom DIS-u 6. avgusta odrano je finalno takmienje u brzom ispijanju piva. Nikola Arsi iz Velike Plane pobedio je suparnike iz 11 gradova i osvojio letovanje u Grkoj. DIS i Apatinska pivara podelili su vredne nagrade svim finalistima.

Dogaaji u DIS marketima

Uzbudljivo leto za potroae se nastavlja u DIS-ovim supermarketima. Posle izuzetno poseenog takmienja u kuvanju domae kafe na red su dole pivopije. I to ne bilo kakvi ljubitelji napitka od jema i hmelja, ve su u obzir dolazili samo najposveeniji. I najbri. Jer ovom prilikom su DIS i Apatinska pivara zajednikim snagama organizovali takmienje u brzom ispijanju piva Najbra krigla Srbije. Pod sloganom Brzo mora ako e do mora tri letnja vikenda irom Srbije su prosto penuala od uzavrele takmiarske atmosfere. Sreom po takmiare i navijae hladnog piva je bilo dovoljno za sve.

Gradovi su se reali jedan za drugim, takmiari se prijavljivali u broju daleko veem od oekivanog. Ipak vremensko ogranienje je nalagalo i ogranien broj uesnika, to je u najavi takmienja bilo jasno naznaeno. Svi koji su se na vreme prijavili su dobili svoju ansu. Ostali su uivali u navijanju uz ae hladnog piva koje su organizatori spremili za posetioce DIS-a.

Da bi sve bilo apsolutno regularno angaovan je vrhunski profesionalac. Inspektor Blaa je neko koga nije potrebno posebno predstavljati. Kao osoba u iju ljubav prema pivu i moralni integritet nije mogue sumnjati, Blaa se nametnuo kao prirodno reenje. Iskreno govorei u ne tako retkim momentima je postajala opasnost da se takmiari i posetioci zagrcnu tokom ispijanja piva. Blaini komentari su odgovorni kako za to, tako i za neprestane salve smeha u svih dvanaest gradova gde je takmienje odrano.

Pobednici iz Nia, Kruevca, Jagodine, Kragujevca, Velike Plane, Smederevske Palanke, Mladenovca, Lazarevca, Smedereva, Paneva, Beograda i Novog Sada, okupili su se na jednom mestu u utorak 6. avgusta u objektu DIS+ Beograd, kod Zmaja. Martina Trajkovi, Bojan Popovi, Dragoslav Filipovi, Jovan Radovanovi, Nikola Arsi, Marko Bojovi, Vladimir Ranelovi, Milovan Vasi, Saa Miljkovi, Novak Mili, Vladimir Markovi i Martin Kajtazi spremni su za akciju. Avgustovsko sunce dodatno podie temperaturu. Odluni pogledi, elja da se titula

najbreg pivopije Srbije doda uz ve postojee zavidno priznanje za Najbru kriglu u rodnom gradu. Svesni da stotinke odluuju, konkurenti paljivo odmeravaju jedan drugog. Ipak preovlauje prijateljska atmosfera. Ovo su prave pivopije, uvek spremne za oputeno druenje uz au omiljenog hladnog napitka. Inspektor Blaa komanduje. Neverovatno ali istinito, uz sve to je ispriao taj ovek je uspeo i da vodi takmienje bez greke. ak je uspevao i da se slika sa oboavaocima posle zavretka takmienja.

Krigle se podiu u vis, rashlaena tenost zlatne boje nestaje u grlima takmiara neverovatnom brzinom. Navijai gromko bodre svoje favorite. Nijedna kap se ne prosipa. Bilo bi ispod asti ovih pivskih vitezova da na taj nain smanje koliinu piva u svojoj krigli. A i sumnjamo da iko od njih blagonaklono gleda na prosipanje piva. Vreme prolazi, takmiari koji su iskoristili svoju priliku sa zebnjom prate rezultate svojih konkurenata. I konano urnebesno zabavni ovek sa mikrofonom, poznat i kao Blaa, proglaava pobednika. Devetnaestogodinji Nikola Arsi iz Velike Plane podie obe ruke visoko. Pobedniki rezultat je neverovatne 2 sekunde i 75 stotinki. Osmeh na njegovom licu sve govori ali ipak smo mu postavili par pitanja.

Kako ste doli na ideju da se prijavite na ovo takmienje?- U drutvu sam poznat kao neko ko brzo popije sve to porui. Da nije drugara verovatno se ne bih prijavio. Oni su me nagovorili, i kao i uvek do sada nisam se pokajao to sam ih posluao.

Da li ste se posebno spremali ili je u pitanju prirodni talenat?- Jo kao mali sam mogao brzo da popijem punu au bilo kog soka, ak i gaziranog. Nisam neto posebno vebao ni pre takmienja u Plani, ni pre ovog finala.

Koga ete povesti na letovanje sa sobom?- Drugari su me nagovorili na ovo pa bih moda zvao nekog od njih. Mada najverovatnije je da u na odmor otii sa mojom devojkom.

Dok se okupljeni navijai razilaze, finalisti estitaju Nikoli pobedu. Mi samo moemo da najavimo da e DIS i ubudue nastaviti sa organizovanjem ovakvih akcija za potroae. No vie o tome ete itati ve u sledeem broju naeg Glasnika.

9

VESTI DIS REGION

Hrvatska je prespavala politiku industrijalizacije, dok bi Srbija mogla postati atraktivno mesto jer je vodila drugaiju politiku, kae ekonomista Landesman. Direktor Bekog instituta za meunarodnu uporednu ekonomiju Mihael Landesman u intervjuu bekom dnevniku Kurir, rekao je da su u Hrvatskoj domai zadaci loe odraeni, da je razvoj industrijske politike prespavan, i da se samo polagalo na turizam.

Takva politika je opasna, dodaje on, jer su talasi turista podloni promenama. Za to vreme, industrija je pala, jer je ekonomska politika bila u potpunosti usmerena na fiksni kurs prema evru.

To je mogla Austrija sebi moda da priuti prema Nemakoj tokom 70-ih ili 80-ih godina, ali hrvatska valuta je na taj nain precenjena, kritikovao je Landesman i ukazao da je zbog toga bilo manje investitora, kao i da izvozni sektor nije atraktivan.

On je upozorio da bi proizvodnja Hrvatske, ulaskom u EU, mogla ak i da padne.

Srbija je imala drugaiju politiku. Socijalno i politiki tamo je jo tee, ali postoji fleksibilni kurs i industrija je postavljena na ire osnove. Nivo prihoda i visoka stopa nezaposlenosti su problematini, ali bi Srbija mogla da postane atraktivno mesto, uveren je austrijski privredni ekspert.

Beki institut: Srbija atraktivnija od Hrvatske

Druga polovina avgusta donosi novi uspeh za nau kompaniju. Otvaranjem DIS marketa u Poarevcu broj naih maloprodajnih objekata raste na ukupno etrnaest. Novi DIS smeten je na atraktivnoj lokaciji na ulazu u Poarevac, na adresi ure akovia bb. Nalazi se na placu povrine 1 ha i 9 ari. Sam objekat zauzima 4.000 m i opremljen je sa trinaest kasa. Za otvaranje smo potroaima spremili prijatno iznenaenje, akciju Svaki pedeseti kupac dobija gratis kupovinu. Uz to ih oekuje vie od 12.000 razliitih artikala na rafovima. Kao i uvek posebnu panju posveujemo naim profesionalnim kupcima. Za njih smo spremili posebne pakete usluga koji e nau saradnju dodatno uvrstiti i uiniti je plodotvornijom. Svim naim novim kolegama u Poarevcu elimo iskrenu dobrodolicu u najvei domai trgovinski lanac. Zajednikim radom emo postii mnogo toga u budunosti. Takoe estitamo i svim ostalim zaposlenima u kompaniji DIS.

Leto 2013. e u kompaniji DIS ostati zabeleeno i po, za nas veoma znaajnom, zavretku radova na adaptaciji hale 5 u Krnjevu. Planovi za ovu 600.000 evra vrednu investiciju u naem distributivnom centru bili su dugo i paljivo pripremani. Izvoenju radova se pristupilo sa jednakom dozom odgovornosti i rezultat je sada pred nama. Ukupni skladini prostor u hali 5 je povean za 100%. Radovi su bili usmereni kako na poveanje visine rahladnih komora, tako i na postavljanje novih regala za skladitenje robe. Osim uveanja postojeih kapaciteta, za im se pojavila realna potreba usled ukupnog rasta prometa, ova opsena rekonstrukcija je za cilj imala i potpuno usklaivanje ovog segmenta naeg poslovanja sa HACCP standardima. Oba cilja su u potpunosti postignuta.

Fiziko proirenje skladinih kapaciteta praeno je i poveanjem snage agregata potrebnih za nesmetano funkcionisanje rashladnih i svih ostalih ureaja prikljuenih na elektrinu mreu. Uz radove na proveri postojee i dodatku nove mree elektrinih instalacija bilo je neophodno uraditi i rekonstrukciju glavne trafo stanice u distributivnom centru. Nova trafo stanica jaine 10/0,4 kW, 1x1.000 kWA e ubudue energijom napajati sve objekte u distributivnom centru. Pored svega ovog u hali 5 je napravljena moderna svlaionica za zaposlene kao i kancelarija za potrebe veterinarske inspekcije.

DIS u Poarevcu

DIS proirio skladinekapacitete

Nabavljajte vee cegereStiemoSvakom 50. kupcu gratis kupovina ure akovia bb, Poarevac

VESTI DIS REGION

Kinezi hoe da ulau u srpsku trgovinu, nekretnine i ITKineske kompanije iz sektora nekretnina, trgovine, informacionih tehnologija zainteresovane su za investiranje u srpsku privredu i saradnju sa naim firmama. U Privrednoj komori Beograda odran je sastanak privrednika dve zemlje, a na skupu je razgovarano o meukomorskoj saradnji, promociji uea na meunarodnim izlobama i konferencijama, povezivanju kompanija, zajednikom ueu na projektima...

Potpredsednik Saveta za promociju meunarodne trgovine Privredne komore Pekinga, Liu Jang, rekao je da dve komore intenzivno rade na poboljanju privredne saradnje, promociji investicija kao i saradnji u oblasti kulture.

Nadamo se da emo biti u mogunosti uskoro da predstavimo konkretne rezultate te saradnje. U delegaciji Pekinga pored predstavnika gradske vlasti su i predstavnici kompanija iz IT sektora, nekretnina, trgovine, rekao je on u Privrednoj komori Beograda.

Prekinut srpsko-makedonski carinski ratSrpska penica i brano slobodno e se izvoziti u Makedoniju, a makedonsko vino i paradajz u Srbiju, epilog je sastanka ministara trgovine dveju zemalja.

Rasim Ljaji i Ljupo Dimovski reili su problem uredbe vlade u Skoplju kojom je makedonskim trgovcima uvedena obaveza da za kilogram uvezene penice moraju da kupe tri kilograma domae, a za kilogram brana, etiri kilograma domae penice.

Sa dobrim vestima za srpske izvoznike penice i brana iz Skoplja se vraa ministar Ljaji. Na sastanku sa kolegom Ljupetom Dimovskim, postavljene barijere za uvoz su sruene.

Radi se o jednom celovitom dogovoru, kojim treba da se ukine uredba koja ograniava uvoz penice i brana. Spremni smo da ekamo taj period dok se ona ne ukine jer je nemogue da ona sutra bude promenjena ali u svakom sluaju nee ni biti potrebe da sa nae strane mi za bilo koju vrstu robe uvodimo reciprone mere, kae Ljaji.

Vinari iz Srbije zahtevaju od drave da uvede red na tritu vina, jer nekontrolisani uvoz ovog pia ugroava domau proizvodnju. Takoe, tako su ugroeni i potroai kojima se nude nekvalitetna i sumnjiva vina. Oekuju i da im drava omogui reciprocitet, odnosno iste uslove i na tritima sa kojih se uvoze vina u Srbiju.

Domai proizvoai tvrde da vina iz Srbije teko pronalaze put na tritima Makedonije i Crne Gore, a u Hrvatskoj i Sloveniji ih nema. Duan Stojanovi, suvlasnik Jagodinske vinarije, kae da se oekuje dobra berba, ali je neophodan rad drave na zatiti domaih vina.

Srbija praktino ne kontrolie uvoz vina. Uvozi ko ta hoe i kako hoe. Vina iz Crne Gore stiu bez fitopatolokog nalaza, to je nedopustivo i nezakonito. S druge strane, domaim vinarima uvode se kontrolni brojevi, zabranjuje geografska odrednica u nazivima vina, pa ak i nazivima vinarija. Kau to trai Evropa. Da li e Evropa na isti nain zabraniti porto ili bordo? Krajnje je vreme da Srbija pone da titi domau proizvodnju, jer tako najbolje titi sebe. U tome treba da se ugleda na susede, kae Stojanovi.

Stojanovi naglaava da slovenaka i hrvatska vina preovlauju u naim trgovinama, a istovremeno je nemogua misija pronai srpsko vino u okruenju.

Vinari trae da ih drava zatiti

Tvrdnje da su turski investitori zainteresovani za dolazak na trite Srbije uskoro bi trebalo da dobiju i konkretnu potvrdu, pie Novi magazin. Prema informacijama lista, jedna od pet najveih turskih banaka ve je zapoela pregovore o kupovini jedne ovdanje banke, a navodno je re o aanskoj banci u kojoj drava ima oko 28,5 odsto vlasnitva.

Poetkom godine turski bankari, iz jedne privatne i jedne dravne banke, ve su obznanili da su zainteresovani za otvaranje banaka i u Crnoj Gori.

Istovremeno, preko jedne od stranih kompanija koja od ranije posluje u Srbiji turski investitori zapoeli su potragu za mestom na kojem bi sagradili trni centar gde bi se prodavala iskljuivo roba iz ove zemlje.

Iako jo nema potvrde da je odgovarajui prostor kaparisan, nezvanino se spominje da je za sada najkvalitetnija lokacija za ovaj centar pronaena u Panevu.

Turci kupuju aansku banku?

DIS je kompanija u kojoj se moe mnogo toga nauiti ukoliko ste spremni i elite to. Svo ovo vreme dok sam sticala iskustvo i razvijala svoje profesionalne vetine i DIS je rastao i razvijao se i to se nastavlja, kae za DIS Glasnik Marija Radivojevi.

Na kom mestu radite u DIS-u i od kada?

Radim na poziciji direktora kategorije konditora u slubi Kategori menadmenta. U kompaniji DIS sam poela da radim u septembru 2009. godine. Moj put u DIS-u zapoet je u slubi Raunovodstva i finansija gde sam radila kao referent. Tu sam stekla svoje prvo radno iskustvo i nauila koliko je bitno biti precizan i auran. U maju 2012. godine prelazim u slubu Kategori menadmenta na radno mesto asistenta direktora kategorije za kunu hemiju i kozmetiku, a decembra iste godine pruena mi je prilika da samostalno vodim kategoriju konditora.

Kako je dolo do toga da se zaposlite u DIS-u i jeste li negde pre toga radili?

Posao u DIS-u je moj prvi posao nakon diplomiranja. Par meseci po zavretku studija prijavila sam se na konkurs za posao koji je organizovan povodom otvaranja novog DIS-ovog marketa u Smederevskoj Palanci.

Tokom prvog razgovora ponueno mi je radno mesto u slubi Raunovodstva i finansija u DC Krnjevo. Naravno, nekome ko je tek zavrio studije i bez radnog iskustva posao u jednoj ovakvoj kompaniji predstavlja i vie nego dobar poetak.

Nai zaposleni Marija radivojevi direktor kategorije konditora u Kategori menadmentu

NAJVANIJA JEPOSVEENOST

POSLUOno to je DIS meni pruio to je oseaj pripadnosti kompaniji. Upravo taj oseaj pripadnosti i identifikacija s postavljenim ciljevima kompanije utie na to da se posao kvalitetno obavlja.

Angaman u kompaniji kao to je DIS za mene znai mogunost za

ostvarenje profesionalnih ambicija

ta za Vas lino znai angaman u jednoj tako renomiranoj kompaniji kao to je DIS?

Angaman u kompaniji kao to je DIS za mene znai mogunost za ostvarenje profesionalnih ambicija. Prelazak iz jedne slube u drugu me je naterao da radim vie i da se posvetim maksimalno kako bi taj prelazak zaista imao smisla i doneo mi ono to elim, a to je zadovoljstvo u radu i profesionalno ostvarenje. Svaki dan donosi neko novo iskustvo, novo znanje. Ono to je DIS meni pruio to je oseaj pripadnosti kompaniji. Upravo taj oseaj pripadnosti i identifikacija s postavljenim ciljevima kompanije utie na to da se posao kvalitetno obavlja.

Na emu vai pretpostavljeni insistiraju na poslu?

Osnovni su posveenost poslu i trud. Ukoliko neko prua svoj maksimum i trudi se na poslu to uvek bude

primeeno od strane nadreenih, pre ili kasnije. Naravno, ono na emu se, takoe,

insistira je i kvalitetno obavljanje posla jer u kompaniji kao to je DIS svako

nekvalitetno zavravanje posla utie na druge karike u lancu i usporava ih.

Kako vidite razvoj dalje karijere i mogunost napredovanja?

U skorijoj budunosti nemam u planu da menjam svoje trenutno

radno mesto jer ovde jo uvek imam puno prostora za profesionalni razvoj.

Naravno, kompanija kao to je DIS uvek prua mogunost za napredovanje tako da

u o nekoj daljoj budunosti, a moda i ne tako dalekoj, govoriti sledei put.

Kolege mi mnogo znae

Kako ocenjujete atmosferu na radnom mestu i odnose sa kolegama?

Kada sa nekim ljudima provodite toliko vremena atmosfera i meusobni odnosi su jako bitni. Zadovoljstvo

mi je da kaem da u mojoj slubi rade veliki individualci, ali istovremeno i veliki timski igrai. Ima trenutaka kada je jako teko ostvariti sve ciljeve i ispuniti sve zahteve koji se postavljaju ispred nas, ali u tim trenucima se mogu

osloniti na kolege koji su uvek spremni da unesu malo vedrog duha u radnu atmosferu i na taj

nain svima nama prue dodatnu snagu kako bi istrajali do kraja.

13

Navikla sam se na DIS potpuno i mnogo mi znai. Volim da kupujem

u naoj trgovini, a ovde stvarno imam sve to mi treba po cenama

kakvih nema u ostalim trgovinama- kae Zorica Krsti iz Paneva

Panevaki DIS market otvoren je pre dve godine i belei odline rezultate u poslovanju. Potroaa je sve vie jer u naem objektu mogu da pronau sve to im treba po najpristupanijim cenama.

Poslovoa ovog DIS marketa, Darko Cvetinovi, kae za Glasnik da su se Panevci navikli na DIS kao da je tamo oduvek.

- Na market mnogo znai gradu i potroaima, jer sve mogu da kupe na jednom mestu po povoljnim cenama. Imamo dobre nedeljne, vikend i dvonedeljne akcije, koje su propraene velikim

interesovanjem potroaa u objektu. Svakako da DIS kao jedina domaa trgovinska kua i najjeftiniji trgovac u dravi, mnogo znai potroaima, jer na neki nain predstavlja sigurnost da e uvek imati gde da kupe sveu, kvalitetnu i jeftinu robu - istie Cvetinovi.

On naglaava i znaaj lokacije na kojoj se nalazi market. Aviv park Panevo u kome se nalazi DIS market udaljen je od centra grada samo kilometar. Smeten je u velikoj stambenoj zoni, ima dva fronta koji pruaju odlinu vidljivost sa magistralnog puta Beograd-Vrac kao i iz ulice Miloa Obrenovia gde se nalazi ulaz u DIS market. U blizini se nalaze i veliki lanci Idea, Merkator, Maksi-Delez. Sve u naem okruenju od tri kilometra.

PANEVCI

DIS kao jedina domaa trgovinska kua u Panevu i najjeftiniji trgovac u dravi mnogo znai potroaima, jer na neki nain predstavlja sigurnost da e u svakom trenutku imati gde da kupe sveu, kvalitetnu i jeftinu robu, kae poslovoa DIS marketa u Panevu Darko Cvetinovi.

DISDobro poslovanje

- esto sa decom dolazim u trni centar i najpraktinije mi je da svratim do DIS-a. Otkako je on otvoren ne seam se da sam odlazio u druge prodavnice - rekao nam je Panevac Marko Mili.

Market u Panevu se prostire na 4.256 metara kvadratnih, prodajni prostor je na 2.256 m, sa 8.000 artikala, 16 kasa i parking prostorom za 120 automobila. Ukupno radi 72 radnika.

- Navikla sam se na DIS potpuno i mnogo mi znai. Volim da kupujem u naoj trgovini, a ovde stvarno imam sve to mi treba po cenama kakvih nema u ostalim trgovinama - kae Zorica Krsti iz Paneva.

Reakcijama potroaa zadovoljni su u DIS-u.

- Svia im se to imaju domai market u svojoj blizini. Posebno to je u sklopu Aviv Parka gde se nalazi oko 50 drugih lokala sa raznom robom, butici, restorani, kafii, a tu je i najvei skejt park u Srbiji. Takoe, ovde se nalaze i sportski tereni, igraonica za decu, park je otvorenog tipa za svaiji ukus po neto. U saradnji sa upravom Aviv parka trudimo se da na obostranu korist privuemo to vei broj potroaa - objanjava poslovoa Cvetinovi.

Promet u DIS marketu je jako dobar.

- U proseku imamo oko 3.100 kupovina dnevno, pa ako to pomnoimo sa dva potroaa, to je najei sluaj, imamo u proseku svaki dan 6-7 hiljada ljudi koji prou kroz market. Sloiete se da je to dobra cifra - kae Darko Cvetinovi.

U DIS-u Panevo trude se da uvek imaju svee voe i povre, da radnja bude uvek dobro popunjena i sreena jer ljudi DIS vide kao dobrog domaina i dobrog komiju.

- Uvek imamo akcijsku robu. U poslednje vreme pored ulaza postavljeni su i znakovi i parking mesta za invalide, takoe postavljena je i nadstrenica za ostavljanje kolica, a u planu je i postavljanje jo biciklarnika, kako bismo napravili mesta za sve potroae, bez obzira na koji nain dolaze do marketa. Briga o svakom potroau je na osnovni zadatak, i uz domainsko ponaanje pokuavamo da u svakom trenutku privuemo to vie potroaa u na market - rekao nam je Cvetinovi.

Kako su nam rekli u ovom marketu, u planu je ovih dana i otvaranje pekare i grila u sklopu objekta.

Darko Cvetinovi, poslovoa DIS marketa u Panevu15

Spajanjem hrvatskog Agrokora i slovenakog Merkatora na maloprodajnom tritu u Srbiji neminovno desie se odreene promene, za koje strunjaci u velikom broju smatraju da e ii na tetu domaoj proizvodnji.

Jaa konkurencija meu trgovinskim lancima teoretski znai bolje uslove za dobavljae robe, ali pitanje koje se namee je da li e domai proizvoai biti dovoljno zastupljeni na rafovima Agrokorovih trgovina i kako e se ova kupovina odraziti na ostale trgovinske lance na domaem tritu. Zanimljivo je i pitanje da li e Hrvatska, konano, sada vie da se otvori za ulaganja iz Srbije.

Otra konkurencijaHrvatski biznismen Ivica Todori, vlasnik Agrokora, kupio je za 500 miliona evra Merkator, a domai analitiari podseaju da u Srbiji trenutno radi 10 trgovinskih lanaca: Idea, Maksi, Tempo, Roda, Merkator, DIS, Univereksport, Super Vero, Metro i Intereks, koji su ovde poreani po broju prodavnica i ukupnoj povrini.

Ovakvih lanaca je najvie u velikim gradovima. DIS je ubedljivo najvei meu domaim trgovcima, a trini udeo belgijskog Deleza je najvei u Beogradu - ak oko 37,3 odsto, a najmanji u Vojvodini.

Povodom ove kupovine i promena na tritu prvi je reagovao Dragovan Milievi, dravni sekretar u Ministarstvu trgovine, koji je rekao da e se sada smanjiti procenat srpskih proizvoda u velikom

broju trgovina, odnosno da e za njih biti zatvorena neka vrata. On je upozorio da e sada veliki deo proizvoda dolaziti iz matinih zemalja, to je i normalno, jer Agrokor i Merkator nisu tu da razvijaju srpsku privredu nego svoju.

UGROEN POLOAJDOMAIH PROIZVOAA

Ekonomski analitiari smatraju da e ukrupnjavanje stranih maloprodajnih lanaca imati negativne posledice po domau proizvodnju. Na rafovima najveih stranih trgovina bie sve manje mesta za srpsku robu.

UGROEN POLOAJ DOMAIH PROIZVOAAAnaliza Trita

Analiza trita

U Ministarstvu trgovine smatraju da e se posle spajanja

Merkatora i Agrokora smanjiti procenat srpskih proizvoda u

velikom broju trgovina, odnosno da e za njih biti zatvorena neka vrata

Ivica Todori je, ipak, izjavio da se uee srpskih proizvoaa, koje je do sada bilo dominantno, nee menjati. Kae ostae izmeu 70 i 80 odsto.

Iskustvo lanca Idea, takoe u Todorievom vlasnitvu, pokazalo je da su srpski proizvoai najzastupljeniji u prehrani, a da je veina uvoznih proizvoda iz kategorije tekstila, tehnike i junog voa. Takoe, sasvim je jasno da e srpski proizvoai meu veim trgovinama ubudue moi da raunaju na domainski tretman jedino u DIS-u.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savi kae da ozbiljno jaanje Agrokora na srpskom tritu znai da je najvei trgovaki lanac u Srbiji Delez dobio otru konkurenciju.

- Kada bi odgovarajue institucije u Srbiji radile svoj posao kako treba, jaanje trine konkurencije bi zakonito moralo da dovede do sniavanja cena, porasta kvaliteta proizvoda kojima se trguje, poveavanja seta pogodnosti kod kupovine proizvoda i podizanja nivoa zatite prava potroaa. Naalost, ne oekujem da e se desiti bilo ta od toga - istie Savi za DIS Glasnik.

Prema njegovom miljenju, na tritu Srbije sada su se izdvojila dva dominantna trgovaka lanca, koji nee voditi otru konkurentsku bitku za svakog potroaa, ve e preutno ili kartelskim dogovorom obezbediti visok profit za oba uesnika.

- Da bi konkurencija na srpskom tritu poela zaista da funkcionie, neophodno je da dravne slube efikasno rade svoj posao i da se na tritu Srbije, pored postojeih, pojavi najmanje jo etiri-pet velikih trgovakih lanaca, ije pojedinano trino uee ne bi smelo da pree 15 odsto - dodaje Savi.

Na nae pitanje da li je realno oekivati da e se menjati dosadanje dosta veliko uee domaih proizvoaa, Savi kae da Agrokor nije doao u Srbiju da razvija nau proizvodnju, ve da ostvari to je mogue vei profit. U tom smislu za ovo, pa i za svako drugo preduzee uopte nije vano da li je proizvod srpski, hrvatski ili potie iz neke od ostalih zemalja sveta.

Kada bi odgovarajue institucije u Srbiji radile svoj posao kako

treba, jaanje trine konkurencije bi zakonito moralo da dovede do sniavanja cena, kae profesor

Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savi

EKONOMIJA 17

Najvaniji im je profit- Od porekla proizvoda, za njih je mnogo vanije na kom proizvodu se moe najvie zaraditi. To je i razumljivo, jer privatne kompanije same snose rizik svojih poslovnih odluka, i od njih se ne moe oekivati da budu socijalne institucije. To je posao drave. Srbija je propustila priliku jo u procesu privatizacije, kada je neoprezno znaajan deo i proizvodnje i trgovine u okviru agrarno-industrijskog sektora prepustila strancima. Gorke plodove takve kratkovide politike beremo danas. PKB kao dominantan snabdeva Beograda je izgubio taj status i danas pored ogromnih ulaganja grada Beograda nema nikakve anse da povrati barem deo ranijih pozicija, jer je u njegovom sastavu ostala samo primarna ratarska i stoarska proizvodnja, dok su preradni kapaciteti odavno privatizovani. Da li bi bilo normalno da PKB ponovo gradi mlekaru, eeranu, klanicu, fabriku smrznutih proizvoda? ak i da za to ima para, da li bi to u sadanjim trinim okolnostima uopte bilo ekonomski isplativo? - pita se Savi.

On dodaje, da bi hrana na srpskom tritu bila jeftinija, drava u veoma suenom manevarskom prostoru, najpre mora da mnogo efikasnijim uini inspekcijske slube i Antimonopolsku komisiju. Zatim da obezbedi vie novca za Fond dravnih rezervi, koji bi intervencijama na tritu, otkupom svih ponuenih koliina po garantovanim cenama, stvorio neophodnu sigurnost i stabilnost za individualne poljoprivredne proizvoae.

- Imajui u vidu karakter poljoprivredne proizvodnje, agrarni budet Srbije mora obezbediti odreeni nivo subvencija za primarne poljoprivredne proizvoae, jer u uslovima masovne ponude jeftine i ne mnogo kvalitetne robe iz sveta, proizvodnja znaajnog dela domaih poljoprivrednih proizvoda ne obezbeuje ni minimum zarade - tvrdi Savi.

Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzea Milan Kneevi ocenjuje da nema nikakve dileme da je spajanjem Agrokora i Merkatora dolo do znaajnog ukrupnjavanja.

- Ne bi valjalo da Delez i Agrokor i Merkator nekim preutnim dogovorom uporeuju svoje cene i diktiraju kakve e one biti. Nije realno oekivati da e najvei broj proizvoda na njihovim policama ubudue biti iz Srbije. Verovatno e srpski proizvodi biti delimino zastupljeni, ali e se pre svega nuditi oni proizvodi koji donose vei profit - upozorava Kneevi.

Prema njegovom miljenju, najgore e proi male trgovine, o emu se gotovo i ne govori, a mnoge od njih su ve zatvorene.

- Male prodavnice toliko e oslabiti da e imati sve manji plasman svojih proizvoda, dok e velike imati sve vei - smatra Kneevi.

Na pitanje da li bi drava mogla neto da uradi i pomogne domaoj trgovini, Kneevi kae da ona ne moe bog zna ta, ali ono to moe je da vodi rauna da nema kartelskih dogovaranja.

UDEO NAJVEIH TRGOVINSKIH LANACA U SRBIJI:

Lanac Beograd Vojvodina Zapadna Srbija Istona Srbija

Delez 37,3% 4,8% 10,8% 7,3%

Merkator i Roda 8,7% 12,7% 6,4% 4,5%

Idea 7% 2,9% 3,8% 6,3%

DIS 3,1% 3,7% 2,5% 0,9%

Univereksport 0,6% 8,5% 0% 0%

Analiza trita

Brzo do dobrog ukusa!

Odlian ibrz obrokNajkvalitetnijeuree i svinjsko mesoBez glutena

Bez boja i pojaivaaukusa

www.silbo.rsMore an Food.

Za veinu poslovnih organizacija koje ele da odre svoje poslovanje u savremenom, turbulentnom okruenju, lojalnost potroaa predstavlja stub njihovog uspeha. Klju profitabilnosti se nalazi u sposobnosti zadravanja stabilnih i profitabilnih potroaa, a strategijska uloga direktnog marketinga lei upravo u sposobnosti zadravanja lojalnosti potroaa.

Lojalnost potroaa prua poveanje prihoda, zasnovanih na obrascu kupovine koji se iznova i iznova ponavlja, nasuprot klasinoj prodaji, kod koje se komunikacija sa potroaem prekida plaanjem, odnosno isporukom proizvoda ili usluge. Lojalnost potroaa nije lako postii. Jednom zadovoljen potroa

ne znai i lojalnost. Permanentan odnos sa potroaima, praenje njihovih zahteva, a zatim i njihovo ispunjavanje predstavlja glavni korak u stvaranju lojalnih potroaa.

Lojalni potroai su oni potroai koji su verni odreenoj marki ili preduzeu. Problemi koji nastaju u vezi sa lojalnou su oni koji nastaju zbog lane lojalnosti potroaa. Usled velikog broja imitacija proizvoda, potroai vie ne znaju kome treba da budu lojalni, uestvuju u programima lojalnosti raznih preduzea i tako postaju prevrtljivi. Programima lojalnosti preduzea

pokuavaju da animiraju potroae da se opet vrate, a oni e ih za to nagraditi. Mnogi maloprodajni lanci imaju sline programe koji se sprovode kroz sistem kartica lojalnosti. Sakupljanjem bodova i stvaranjem svojevrsnog kluba potroaa podstie se lojalnost. Kod nas je to najei oblik programa lojalnosti koji se sprovodi poslednjih par godina, i to ga najee sprovode maloprodajni lanci. U razvijenim zemljama takva vrsta programa lojalnosti je ve uobiajena, pa isti potroai uestvuju u desetinama razliitih programa lojalnosti.

Strategija bolje

Primenom strategije bolje prua se i osigurava bolja ponuda, na primer, bolji kvalitet proizvoda/usluge prema kriterijimu koje potroai/kupci smatraju vanim. Takav kvalitet proizvoda/usluge predstavlja potroaima/kupcima vrednost, te deluje pozitivno na stvaranje zadovoljstva.

Strategija bre

Primenom strategije bre potroaima/kupcima isporuuje se traena ponuda bre od konkurencije. Kod potroaa/kupaca to stvara novo zadovoljstvo i osnovu za razvoj dalje saradnje.

Strategija blie

Primenom strategije blie stvaraju se dugoroni odnosi saradnje sa svim ukljuenim subjektima u stvaranju vrednosti.

Lojalni potroai su oni potroai koji su verni odreenoj marki ili

preduzeu

Marketing

VELIKA BITKA ZA

Mnogi maloprodajni lanci imaju sline programe koji se sprovode kroz sistem kartica lojalnosti. Sakupljanjem bodova i stvaranjem svojevrsnog kluba potroaa podstie se lojalnost.

POTROAALOJALNOG

21

Za svakog drugog poslodavca u Srbiji najvanija je odgovornost prema poslu, a za svakog treeg vetina prodaje i organizacione sposobnosti zaposlenih. efovi cene energinost i preduzimljivost, kolegijalnost i timski rad, pokazalo je istraivanje Unije poslodavaca Srbije (UPS) na uzorku od 242 kompanije u kojima radi skoro 15.000 ljudi.

Anketa je sprovedena od februara do maja ove godine i to na teritoriji 14 gradova i 24 optine. Ovaj snimak dali su direktori preduzea, menaderi ljudskih resursa i finansijski direktori.

Efektivno 3-5 satiMenaderi smatraju da samo 36 odsto zaposlenih ispunjava sve zadatke, a 27 odsto ima polovian uinak. Sa ispod 30 odsto snage radi 14 odsto zaposlenih, dok posao bez interesovanja odrauje 20 odsto radnika.

Malo je radnika koji rade puno radno vreme, odnosno osam sati. Ovo istraivanje je pokazalo da je takvih svega 9,4 odsto. Oko 17,4 odsto efektivno radi pet sati, 16,5 odsto svega tri sata dnevno, dok se 1,2 odsto radnika poslom bavi efektivno manje od jednog sata.

- Generalno gledano, srpska privreda jo uvek pati od takozvanih socijalistikih boljki i zaposleni srednje i starije generacije se teko privikavaju na savremene oblike organizacije rada. A i kad se priviknu, njihov uinak je gotovo uvek manji od uinka onih do 35 godina starosti. Posebno postoji sklonost da se posao, kad god to moe, izbegava ili odlae, da se znatno due ostaje na pauzama, izlazi sa posla pod raznim izgovorima, dolazi kasnije, odlazi ranije i da se uopte rad doivljava kao jedna vrsta prinude - kae za DIS Glasnik direktor UPS Dragoljub Raji.

Istraivanje

POSLODAVCI NAJVIE CENE ODGOVORNOST

U stranim kompanijama i tamo gde su zarade visoke postoji vei strah od gubitka posla, dok je u preduzeima gde su plate manje kolegijalnost izraenija.

Menaderi smatraju da samo 36 odsto zaposlenih ispunjava sve zadatke, a 27 odsto ima

polovian uinak

U srpskim kompanijama 23,2 odsto radnika koristi pauzu duu od jednog sata, a 22,9 odsto odmara se 30 minuta. Za godinu dana 29 odsto zaposlenih trai 6 do 10 puta slobodan dan, a 25 odsto njih ak 16 do 20 puta.

- Regionalno gledano efikasnost rada u proizvodnim preduzeima u Vojvodini je za 24 odsto via nego u istonoj Srbiji, 21 odsto u odnosu na zapadnu Srbiju, a 19 odsto u odnosu na jug Srbije i umadiju. Razlog za ovako velike razlike ne treba traiti toliko u navikama zaposlenih ve u injenici da je u Vojvodini gotovo tri puta vie kompanija stranih investitora u odnosu na uu Srbiju. Mnoga domaa proizvodna preduzea u uoj Srbiji imaju smanjenu produktivnost zbog nieg nivoa organizacije rada i injenice da je proseno svaka druga maina starija od 20 godina. To je svojevrstan pokazatelj da ove firme zbog nedostatka novca nabavljaju polovne i tehnoloki manje kvalitetne maine - kae Raji.

Sve manje pravih kolegaSudei po ovom istraivanju i kart i te kako utie na trokove, odnosno cenu proizvoda.

- U kompanijama metalske, industrije graevinskog materijala, hemijske, drvne i industrije nemetala prosean postotak karta iznosi 31,4 odsto po toni sirovine ili repromaterijala za proizvodnju. Iako smo se neto popravili u odnosu na 2007. kada je proseno po toni kart iznosio 35,9 odsto, jo uvek smo daleko od evropskog proseka koji je 15,8 odsto. To znai da roba proizvedena u Srbiji prilikom odreivanja finalnih veleprodajnih i maloprodajnih cena, mora da bude proseno 15 do 30 odsto skuplja nego isto takva roba proizvedena u Evropi - navodi Raji.

Nije teko zakljuiti da su zbog toga preduzea u Srbiji znatno manje konkurentna u poreenju sa firmama iz iste brane u EU i drugim delovima sveta. Primeen je trend meusobnog udaljavanja zaposlenih u odnosu na prethodne decenije i svoenje kolegijalnih odnosa na isto tehnike.

- U stranim kompanijama i tamo gde su zarade vee od prosenih uoeno je da postoji daleko vei strah od gubitka posla i od toga da vam kolega preuzme posao, to je zapravo strah od konkurencije za radno mesto unutar firme. U preduzeima gde su zarade manje od prosenih, kolegijalnost je izraenija i veoma esto kolege menjaju smene i meusobno se pomau i drue - istie Raji.

Uinak na radnom mestuZaposleni ispunjavaju sve zadatke 36% Zaposleni imaju polovian uinak 27% Zaposleni imaju uinak ispod 30% 14% Zaposleni obavljaju posao bez interesovanja 20% Zaposleni izbegavaju radne obaveze 3%

Ko najvie odsustvuje sa poslaOsobe na probnom radu 11% Pripravnici 11% Mlai zaposleni od 25 do 35 godina 17% Zaposleni od 35 do 50 godina 24%

Zaposleni preko 50 godina 37%

Najei razlozi odsustvaBolest deteta 35% Privatne administrativne obaveze 29% Odlazak kod lekara 30% Bolest ostalih lanova porodice 4% Selidbe i sahrane 1,5% Drugo 0,5%

Pauze na radnom mestuBez pauze (radno vreme do 4h) 3,1% 30 minuta pauze 22,9% 40 minuta pauze 20,1% 50 minuta pauze 13,2% 1h pauze 17,5%

Pauza dua od 1h 23,2%

Za godinu dana 29 odsto zaposlenih trai 6 do 10 puta

slobodan dan, a 25 odsto njih ak 16 do 20 puta

Inspektor Blaa, mnogo manje poznat kao Igor Blaevi, poznato lice sa TV ekrana i koncertnih bina, jedan je od redovnih muterija u beogradskom DIS marketu.

Koliko esto ide u kupovinu?

U kupovinu idem relativno esto. Sve zavisi od elja mog nadlenog organa, koji mi zadaje zadatke i obaveze. Ja sam samo pion u ovoj velikoj igri ivota, a u samoposlugama i marketima sam i voza kolica, kao i nosa namirnica.

S kim najee kupuje?

Sa mojom najdraom suprugom, naravno. Nikada nisam uo da je i jedan mu bio u nabavci sa valerkom. Mislite o tome.

ta se uglavnom nalazi u tvojoj korpi?

Bude svega: toalet papir troslojni (valjda poto nas je troje u kui), pasta za zube (peremo zube ee nego ruke), uloci sa krilcima (to jo nisam probao), dvadesetak konzervi pateta i ribe (kao da e opet biti bombardovanja), keksa slanih i slatkih i naravno kartoni piva za mene.

Poznati u kupovini

KupujeM DOMae,NISAM IZDAJNIKPuno namirnica po vrlo povoljnim cenama, lepo sreeni i pregledni rafovi, kao i veliki izbor voa i povra. Ali, najvaniji su ljubazni i simpatini ljudi koji rade u DIS-u

INSPEKTOR BLAA

ta danas kupuje?

Danas sam opet kupio sve po spisku. Jer obino se tako zavri svaka kupovina.

Da li juri akcijske popuste?

Trudim se koliko mogu da kupim namirnice na popustu, mada kada udari kriza nema tog popusta koji moe spasiti novanik potenog potroaa u Srbiji, a i ire.

Da li veruje trgovcima koji stalno nude popuste?

Popusti su legitimno pravo svakog trgovca. Slino priaju i politiari na televiziji, koji takoe obeavaju med i mleko. Kod trgovca makar stvarno moe da kupi i jedno i drugo.

Da li ti je vano da je roba samo jeftina ili trai kvalitet bez obzira na cenu?

Imamo jeftine programe na televiziji koji ne vrede niemu i jeftina letovanja u ratnim podrujima. Hou rei, svi smo pomalo pojeftinili, ali ipak se nadam da e na kraju pobediti kvalitet.

Koliko u proseku potroi po kupovini?

U proseku potroim sve to zaradim. To je i moja ivotna filozofija.

Kojih namirnica bi eventualno mogao da se odrekne, a za koje uvek mora da bude novca?

Uvek bi se odrekao artioke, a varaka nikad.

Po emu izdvaja DIS u odnosu na ostale trgovinske lance?

Puno namirnica po vrlo povoljnim cenama, lepo sreeni i pregledni rafovi, kao i veliki izbor voa i povra. Ali, najvaniji su ljubazni i simpatini ljudi koji rade u DIS-u.

Da li si pristalica stava da treba kupovati domau robu u domaim trgovinama?

Domain u Srbiji uvek treba da kupuje domau robu u domaim trgovinama. Inae je domai izdajnik, haha.

Danas sam opet kupio sve po spisku. Jer obino se tako zavri

svaka kupovina

25ZABAVA

Ulaskom Hrvatske u EU i povlaenjem iz CEFTE, srpske kompanije dobile su ansu da se bolje pozicioniraju na tritima zemalja lanica ove organizacije - Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije i Moldavije. To praktino znai da bi Srbija mogla da povea izvoz svojih poljoprivrednih proizvoda na trite CEFTA regiona jer e roba iz Hrvatske biti skuplja i manje konkurentna poto e Hrvatska morati da plaa carinu kao i sve druge zemlje Unije.

I dok se gotovo svi slau da je Srbija sada dobila upranjeno mesto liderske pozicije, koju je ranije imala Hrvatska, im se krene korak dalje u vidu pitanja kako to ostvariti, nastaju mimoilaenja.

Manjak robe

Nije problem samo odsustvo dobrih ideja o tome kako nastupiti na tom tritu sa oko 4,3 miliona potroaa ve i to to Srbija nema dovoljno robe za izvoz.

Saradnik Bekog instituta za meunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov kae da su za Srbiju od zemalja CEFTA regiona najvanija trita BiH, Crne Gore i Makedonije.

- To to BiH ima veoma niske carine nee znaajnije uticati na hrvatski izvoz, pa tako nee biti previe prostora da se na toj osnovi povea udeo srpskog izvoza. Druge zemlje lanice CEFTA sporazuma nisu naroito znaajni partneri hrvatske privrede, tako da tu spoljnotrgovinski efekti ne mogu da budu naroito znaajni - navodi Gligorov.

Na pitanje gde bi sve Srbija, osim u prehrambenoj industriji, mogla da oekuje poveanje robne razmene u zemljama CEFTE, Gligorov dodaje da to spada u pitanje koje treba prouiti kako bi se dolo do toga ta bi se moglo prodavati na tom tritu.

Inae, Gligorov ne oekuje probleme, osim moda u izvozu u Hrvatsku jer su neki necarinski i netrgovaki uslovi stroiji.

Vojislav Stankovi, savetnik u Privrednoj komori Srbije, procenjuje da bi izvoz svih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije mogao da poraste izmeu 10 i 15 procenata i kae da e gro toga ii u BiH, koja je i do sada bila veoma bitno trite u regionu za robu i iz Hrvatske i iz Srbije.

- Prostor koji su do sada drali hrvatski proizvoai mogu da zauzmu srpski izvoznici. Srbija je u BiH izvozila izmeu 18 i 24 procenta ukupnog izvoza. Po osnovu carina srpska roba bie jeftinija od hrvatske za 5 do 10 posto, ali je pitanje da li se ta prednost moe iskoristiti jer Srbija nema dovoljno robe za izvoz - kae Stankovi.

Vojislav Stankovi, savetnik u Privrednoj komori Srbije, procenjuje da bi izvoz svih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije mogao da poraste izmeu 10 i

15 procenata

Region

ANSE ZA VEI IZVOZ U BIH I CRNU GORUProstor koji su do sada drali hrvatski proizvoai po njihovom ulasku u EU mogu da zauzmu srpski izvoznici. Po osnovu carina srpska roba bie jeftinija od hrvatske za 5 do 10 posto

Teki pregovori

A to je opet pria o nedovoljnim ulaganjima u agrar, niskoj konkurentnosti i svemu onome o emu svakodnevno govore privrednici. Ipak, za mnoge od njih, svojevrstan pozitivan poen je bolja trina pozicija jer Srbija nee imati carinu za plasman svojih poljoprivrednih proizvoda u Hrvatsku, dok e Hrvatska plaati carine koje Srbija ima prema EU.

Carine e se postepeno liberalizovati i tu za Srbiju predstoje teki dogovori. Ako oni ne uspeju, Srbija bi sledee godine

morala da ukine carine na uvoz hrane iz EU, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju (SSP).

Proizvodi koji mogu povui vei izvoz su oni tradicionalni prehrambeno-industrijski, a oekuje se i vei izvoz cigareta i duvana.

- To bi mogla da bude prilika i za izvoz mleka i preraevina, ali e krajni efekat biti skroman - dodaje Stankovi.

Uostalom, dobar pokazatelj potencijala CEFTA je i injenica da je u prvih pet meseci ove godine Srbija imala suficit u razmeni sa ovim regionom od 588,3 miliona dolara. Najvie su se izvozile itarice i proizvodi od njih, razne vrste pia, hartija i karton.

Hrvatski ekonomisti upozorili su da e Hrvatsku od sada izvoz u Srbiju kotati trostruko vie, a u Makedoniju dvostruko. Kada je re o BiH, strunjaci su izraunali da e umesto nulte carine Hrvatska imati 10 miliona evra novih trokova.

Region CEFTA je jedno od retkih trita sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje vie izvozi nego to uvozi, i prema ueu u ukupnom izvozu Srbije, to trite je drugo po znaaju, posle onog Evropske unije (EU).

U Vojvodini bismo mogli da imamo barem nekoliko desetina fabrika razne

industrijske robe koje bi tu lokaciju koristile kao odskonu dasku za

izvoz u EU, CEFTU, Rusiju. Meutim, za to je potrebna organizovana

i efikasna drava

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipovi kae da je sigurno dobro ako Srbija uspe da povea izvoz u zemlje CEFTA. Meutim, to nije jedina razvojna i trgovinska ansa Srbije. Imamo i sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, koji ipak nije podigao nivo naeg izvoza na to tako veliko trite.

Izvoz na mahove

- Dakle, problem je u tome da mi nemamo ta kvalitetno, konkurentno i dugorono sigurno da isporuimo na sva ta trita. esto se radi o izvozu na mahove gde se u toku jedne ili dve godine nastupa na nekom novom tritu, a potom se usled neulaganja u njegov razvoj, polako ili bre dolazi do

prestanka izvoza. Naa drava sistematski podstie i dotira strana ulaganja u Srbiji, ak i do 10.000 evra po novom radnom mestu, dok se izvoznici najee snalaze kako znaju i umeju. Stare mree spoljnotrgovinskih kanala su nestale ili su potpuno privatizovane, nove se ne stvaraju, jer to trai vreme i velike investicije. Mi nemamo nae brendirane proizvode po kojima bi bili prepoznatljivi na stranim tritima, nemamo stalnost u nastupu, jer jedne godine imamo robe za izvoz sa kojom ne znamo ta emo, a ve sledee te robe nema ni za domae trite - kae Filipovi.

On dodaje da Srbija nije iskoristila ni svoju razvojno-trgovinsku ansu u vezi sa geostratekim poloajem i trenutnim statusom u evrointegracijama.

- U Vojvodini bismo mogli da imamo barem nekoliko desetina fabrika razne industrijske robe koje bi tu lokaciju koristile kao odskonu dasku za izvoz u EU, CEFTU, Rusiju. Meutim, za to je potrebna organizovana, potena i efikasna drava gde dravni slubenici i njihovi efovi nee biti prepreke, ve podsticaji ulaganjima i razvoju. Takoe, moraju se savladati i otpori domaih finansijskih monika ije bi se pozicije u fer i korektnoj trinoj utakmici rapidno istopile, jer je njihovo svo znanje i sposobnost zasnovano na kombinacijama, vezama i poznanstvima u uslovima netransparentnog poslovanja. Dakle, to to Hrvatska nije vie u CEFTI moe da bude plus za izvozne poslove Srbije, ali od moe da bude do jeste stoji ogroman posao na osvajanju i zadravanju tih pozicija - zakljuuje Filipovi.

ROBNA RAZMENA SRBIJE I BiH (u milionima dolara)

Izvoz % rasta Uvoz % rasta Ukupno % rasta Saldo

2009. 1.015,5 -24,3 432,2 -33,0 1.447,7 -27,1 583,3

2010. 1.089,0 7,2 556,3 28,7 1.645,3 13,6 532,7

2011. 1.212,3 11,3 694,4 24,8 1.906,7 15,9 517,9

2012. 1.111,6 -8,3 487,3 -29,8 1.598,9 -16,1 624,3

ROBNA RAZMENA SRBIJE I CRNE GORE (u milionima dolara)

Izvoz % rasta Uvoz % rasta Ukupno % rasta Saldo

2009. 836,1 -35,9 168,6 -17,0 1.004,7 -33,3 667,5

2010. 803,8 -3,9 164,8 -2,2 968,6 -3 639

2011. 901,5 12,1 112,5 -31,7 1.014,0 4,7 789

2012. 814,7 -9,6 108,3 -3,7 923 -9,0 706,4

ROBNA RAZMENA SRBIJE I MAKEDONIJE (u milionima dolara)

Izvoz % rasta Uvoz % rasta Ukupno % rasta Saldo

2009. 429,07 -13,5 233,83 -36,7 662,90 -23,4 195,24

2010. 476,81 11,1 272,21 16,4 749,02 13,0 204,60

2011. 531,09 11,4 322,80 18,6 853,89 14,0 208,29

2012. 490,80 -7,6 298,80 -7,4 789,60 -7,5 192,00

Koliko trite konditorskih proizvoda osea ekonomsku krizu?

Ekonomska kriza, kako globalna, tako i ona u okruenju, znaajno utie na celokupnu privrednu aktivnost jedne zemlje. S obzirom na to da je Evropa za nas veoma znaajan trgovinski partner, posledice te krize e se jo nekoliko godina oseati u naoj privredi. Visoka nezaposlenost direktno utie na pad tranje robe u maloprodaji, to dovodi do manje proizvodnje i smanjene ukupne privredne aktivnosti. Konditorska industrija jeste jedna od uspenijih privrednih grana Srbije, meutim, slika se drastino promenila zbog uticaja netrinih, monopolskih i nelojalnih faktora, kao i odsustva svesti kakve to posledice ima na ceo produktivni lanac. Prema podacima Privredne komore Srbije, konditorska industrija je zabeleila pad proizvodnje u 2012. godini od 7,6% u odnosu na prethodnu godinu. Bez obzira na loe uslove u okruenju i veoma teak period za ekonomiju regiona i ire, morate pratiti i oslukivati trite. Na cilj je iznalaenje novih trita (pre svega kupaca iz Rusije, Ukrajine, Belorusije, sa Bliskog istoka), novih kanala prodaje, efikasnije logistike i distribucije. Pionir je u 2012. godini, pored tekih uslova u privreivanju, ostvario rast poslovnog prihoda od 3%.

Koji vai proizvodi belee najbolji uspeh u prodaji?

Kompanija Pionir sa tradicijom dugom vie od 95 godina predstavlja regionalnog lidera u konditorskoj industriji, naroito u proizvodnji bombonskih proizvoda, sa ueem na tritu vie od

55%. Snaga kompanije Pionir ogleda se u vrednosti njenih brendova i lojalnosti potroaa na koju smo ponosni. U procesu globalizacije brend postaje simbol sa kojim mnogi ele da se identifikuju, tako da je krajnji cilj brendinga umee da se stekne ali i zadri potroa, njegova lojalnost i odanost brendu.

Pionir, svakako spada u red kompanija koje su uspele u tome. Jedan od mnogobrojnih primera, lidera na tritu bombona, koji sa ponosom nosi titulu brenda su NEGRO punjene bombone, najprodavaniji brend Pionira, koji je sve ove godine opstao zahvaljujui poverenju potroaa. Pored Negra, tu su i Mentol bombone, Lenik karamela. Pionir je svakako prepoznatljiv po brendu Medeno srce i sa ponosom nosi titulu kue pravih medenjaka. Repozicioniranjem Galeb okolade krajem 2012. godine postigli smo znaajan pomak u naim pozicijama u grupi okolade.

Drava bi mogla i morala mnogo vie da bude usmerena na proizvodnju,

posebno izvozno orijentisanih proizvoda sa visokim nivoom obrade i

da sve usmerava ka tome

SNAGA PIONIRASU NAI BRENDOVINegro punjene bombone ve godinama su lider na tritu zahvaljujui poverenju potroaa. Tu su i Mentol bombone, Lenik karamela, a svakako smo prepoznatljivi i po Medenom srcu, okoladi Galeb... - objanjava za DIS Glasnik Miroljub Aleksi, vlasnik Alco group.

Intervju

Koji su planovi Pionira u skorijem periodu? Hoe li biti nekih novih proizvoda na tritu?

Planovi Pionira za naredni period su strateki dugoroni i kao takvi usmereni su na iznalaenje novih trita, kako bi se uposlili svi instalirani kapaciteti. Treba pomenuti da je Pionir u 2010. godini zaokruio jedan znaajan investicioni ciklus, kada su etiri nove linije uspeno putene u rad. Tim povodom za aktivnosti u domenu razvoja i investicija smo dobili i znaajno meunarodno priznanje. Moramo obezbediti veu uposlenost kapaciteta, kako tehnikih tako i ljudskih resursa, kako bi obezbedili siguran opstanak na tritu. Novih proizvoda e biti i u narednom periodu, jer samo razvoj i inovativnost mogu garantovati rast i opstanak na tritu.

Koliko ulaete u marketing?

Ulaganja u marketing se kreu u okviru planiranih godinjim budetom za marketing aktivnosti. Budetom su definisane razliite marketing aktivnosti po vrsti, strukturi medija i po brendu. U proteklom periodu najvei deo marketing budeta bio je usmeren na brend Galeb. to se potroaa tie i aktivnosti koje marketing sektor priprema za njih, moemo rei da e biti prijatno iznenaeni.

Kako ocenjujete konkurenciju u Srbiji na tritu konditorskih proizvoda?

Konkurencija u grupi konditora je ozbiljna i znaajna kako po broju kompanija tako i po ukupnom volumenu proizvodnje. Godinje se realizuje oko 124.000 tona slatkia i uveze oko 20.000 tona. Izvoz konditora je oko 37.000 tona (podaci PKS za 2012. godinu). Najveu grupu konditorskih proizvoda ine peciva - 70%, zatim okolada i drugi kakao proizvodi sa 26% uea. Na tritu je zastupljeno nekoliko ozbiljnih proizvoaa koji dominiraju u pogledu pozicija i snage pojedinih brendova na prodajnim mestima, koji diktiraju uslove grupacije u pogledu strategije cena i asortimana, ali se primeuje i ulazak turskih jeftinih proizvoda. Turska podrava i podstie svoj izvoz na mnogo naina. Mi podrku nemamo, ve smo i tu u cenama sirovina, potpuno u neravnopravnom i podreenom poloaju u odnosu na Evropu, okruenje, a o Turskoj i da ne priamo!

Da li drava dovoljno ini da zatiti domau proizvodnju?

Mislim da nama zatita nije potrebna. Nama su potrebni uslovi, koje su sve druge drave stvorile svojoj privredi i svojim proizvoaima. Drava bi mogla i morala mnogo vie da bude usmerena na proizvodnju, posebno izvozno orijentisanih proizvoda sa visokim nivoom obrade i da sve usmerava ka tome. Ono to e biti neophodno u narednom periodu je da vlada Srbije uvede sivu ekonomiju na svim nivoima u legalne tokove. Kao i da pootri i sprovodi tehnoloke uslove i standarde, kod proizvodnje hrane.

Kakvo je iskustvo Vae kompanije u saradnji sa DIS-om?

DIS je veoma vaan partner u poslovanju Pionira i nalazi se u top 5 KA, odnosno

meu kljunim kupcima. DIS je uspeo u poslednjih nekoliko godina

da znaajno povea svoje trino uee. Evidentna su

velika ulaganja u irenje maloprodajne mree, odnosno marketa irom Srbije, to pozdravljamo jer na taj nain poveavamo i prisustvo naih proizvoda na tritu. Proizvodi

Pionira su zastupljeni na policama Disovih marketa.

Pored primarnih imamo obezbeene i sekundarne

pozicije. Sve pohvale to u ovakvom vremenu sa toliko uspeha

irite i unapreujete poslovanje.

ta mislite o akciji Kupujmo domae?

-DIS je jedini vei domai trgovaki lanac koji je tokom prole godine imao marketing kampanju Kupuj domae u domaoj

trgovini. Procenili smo da je interes zajedniki, tako da smo sa jo 4 brenda uzeli uee u projektu koji ima

za cilj promenu nivoa svesti potroaa i znaaju domae proizvodnje. Efekti kampanje su

bili zadovoljavajui i odrazili su se na rast prodaje.

Kupujmodomae

Miroljub Aleksi, vlasnik Alco group

31

NOVI SNANI SPECIJALISTA ZA SVE VAE POTREBE!

KORAKA ZA USPENU PROMOCIJU

POZNAVANJE CILJNE GRUPEKo kupuje va proizvod? Odgovor ne sme biti svi. To ne samo da znai da nemate ciljnu grupu, nego i da ste se previe rasuli. To znai i da su vae reklamne poruke suvie opte i da ne nude odgovarajue razloge za kupovinu. Vaa ciljna grupa bi trebalo da bude tano odreena. Npr. ene od 35-40 godina starosti, koje vole modu. To naravno ne znai i da vaa ciljna grupa mora da bude preuska - trite je dinamino okruenje i kao takvo zahteva konstantno preispitivanje i irenje. Postupnim irenjem i suavanjem te grupe, otkriete ko je jo, osim onih kojima ste namenili svoj proizvod, zapravo za njega zainteresovan. Ovaj broj moe biti i znatno vei nego to ste planirali, pa i to moe (i treba) da utie na dalji razvoj i rast vae reklamne strategije.

PRUANJE ZANIMLJIVOG REKLAMNOG SADRAJA

ta to tano znai? Prolo je vreme kad je bilo dovoljno kupcu rei da postoji proizvod i da je on super. Danas je bitno da u umi reklama va kupac zaista i poeli da pogleda vau reklamu. Da bi se to desilo, ona mu mora biti korisna i zanimljiva. Pruanje upravo takvog - korisnog i zanimljivog sadraja kojim ujedno i reklamirate svoj proizvod i uslugu naziva se content marketing. Na vama je dakle, da kreirate sadraj koji obogauje vaeg potencijalnog kupca, informie ga i stvara odnos poverenja. Da bi se to dogodilo, va sadraj mora biti zanimljiv, aktuelan i koristan. Takoe, trebalo bi da bude povezan sa vaim proizvodom ili delatnou.

KOMUNIKACIJAVai kupci nisu brojevi. Oni su osobe i imaju svoje potrebe. Jedna od njih je i da se izjasne o iskustvu korienja vaih proizvoda i usluga. Razgovarajui s vaim klijentima i posetiocima otkriete ta vaoj usluzi nedostaje, kao i ta radite dobro. Takoe, koristei elje i zahteve vaih kupaca, moi ete da unapredite svoju uslugu na najbolji mogui nain - nudiete ono za im postoji interes. Moete da komunicirate putem komentara, njuzletera kao i drutvenih mrea. Rezultat je zajednica davalaca usluge (vas) i kupaca koji se uzajamno razumeju, poznaju potrebe i oekivanja i uestvuju u razmeni na uzajamnu korist.

Marketing

ta odvaja dobar marketing od loeg? Kada bacate novac, a kada ga investirate u dobru reklamu? Predstavljamo tri glavna koraka koja garantuju uspeh vae reklamne kampanje.

1. 2. 3.

Na 460 metara nadmorske visine u podnoju planina Vujan i Bukovik, okruena netaknutom prirodom, nalazi se Atomska banja Gornja Trepa. U rajskom ambijentu, u vrhunskim radnim uslovima, strunjaci ove banje pruaju rehabilitaciju obolelima od reumatskih bolesti, kao sto su reumatoidni artritis, spondiloartropatija, artroze, spondiloze, diskopatije kao i neurolokih bolesti - na prvom mestu obolelima od multiple skleroze, ali i polineuropatije, cerebralne paralize, Parkinsonove bolesti, distrofije, stanja posle cerebrovaskularnog inzulta i drugih. O svemu to Banja Trepa nudi za DIS Glasnik pria direktorka dr Lidija Obradovi-Bursa.

- Prve naune analize, kojima je egzaktno potvrena lekovitost izvora u Gornjoj Trepi, uraene su jo davne 1904. godine, a 1955. godine je osnovano Narodno kupatilo Gornja Trepa. Leilite se postepeno razvijalo da bi sa privatizacijom 2008. godine doivelo pravi procvat. Broj zaposlenih je udvostruen, a broj posetilaca uvean je 74%, tako da je bilo vie od 12.000 korisnika blagodeti ove banje u 2012. godini. Prihod je uvean oko tri i po puta u odnosu na 2008. godinu. Opravdanost novih ulaganja u znanje, opremljenost i komfor potvrena je sertifikatom Ministarstva zdravlja Republike Srbije kojim je ovo leilite dobilo status Specijalne bolnice.

Koje su osnovne karakteristike Atomske banje koje je ine jedinstvenim leilitem ne samo u regionu, ve moda i u svetu?

- Lekovite vode Gornje Trepe su po svom sastavu jedinstvene u svetu. Radioaktivni i retki mikro i makro elementi imaju

blagotvorno dejstvo na oporavak nervnih i miinih tkiva. Hidroterapija je jedna od osnovnih i najdelotvornijih terapija koje se sprovode u ovom leilitu i izvodi se u kadama i bazenima uz adekvatnu hidromasau. U procesu rehabilitacije koriste se sve vrste terapija koje poznaje savremena fizikalna medicina, od elektroterapije, laseroterapije, magnetoterapije, kineziterapije, pa do manuelne masae.

Banja Trepa

LEKOVITE VODE JEDINSTVENE U SVETU

Predstavljamo

Dr Lidija Obradovi-Bursa, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banje Gornja Trepa, govori o hidroterapiji i blagotvornom dejstvu koje Atomska banja prua svima koji pate od reumatskih i neurolokih oboljenja

Prve naune analize, kojima je egzaktno potvrena lekovitost izvora

u Gornjoj Trepi, uraene su jo davne 1904. godine. Leilite se postepeno

razvijalo da bi sa privatizacijom 2008. godine doivelo pravi procvat

Jedna od bitnih karakteristika Atomske banje je i permanentno obrazovanje zaposlenih i unapreenje kvaliteta usluga. Velika ulaganja u istraivanja dejstva vode i izradu klinikih studija koje potvruju efekte rehabilitacije i leenja, kao i saradnja sa referentnim ustanovama u zemlji i inostranstvu, odraz su nauno-istraivake delatnosti ove ustanove. Radovi iz istraivanja objavljeni su na mnogim strunim skupovima (u Italiji, Belgiji, Nemakoj, Finskoj, Portoriku), kao i u medicinskim asopisima (Disability and Rehabilitation).

Takoe, vano je napomenuti, da je potvrda visoko standardizovane usluge, po najzahtevnijim evropskim merilima, kako medicinske, tako i ugostiteljske i turistike, dola dodelom ISO i HCCP standarda.

Da li su poveani smetajni kapaciteti banje, s obzirom na sve vee interesovanje posetilaca? - U cilju stalnog podizanja nivoa usluge, otvoren je hotel Vujan, velelepno i moderno zdanje koje je opremljeno po najviim standardima, tako da moe da zadovolji i najzahtevnije pacijente. Prilikom izgradnje i opremanja ovog objekta posebno se vodilo rauna da se ispune najvii standardi kako bi se pruila visokokvalitetna usluga osobama sa posebnim potrebama. Pored novosagraenog objekta Vujan, znatno je uloeno u modernizaciju ostalih kapaciteta kojima raspolae Gornja Trepa - stacionar sa 104 leaja, apartmanski blok i 15 bungalova smetenih na prelepom breuljku, okruenim borovom i hrastovom umom.

Zna li se dovoljno za Atomsku banju i van granica Srbije i kolika je poseta stranaca?

- Atomska banja iz godine u godinu nastupa na meunarodnim sajmovima turizma

(London, Berlin, Milano, Geteborg, Oslo, Moskva, Pariz, Bukuret

i dr), jer oko 20% naih posetilaca su stranci. Ove

godine, u Moskvi, pored sajamskih aktivnosti, ova ustanova je imala i dve veoma uspene promocije - u Domu Ikone i Ambasadi Srbije, pred velikim brojem

novinara i tur-operatera. Takoe, od izuzetnog

znaaja je i potpisivanje ugovora sa najveim ruskim

zdravstvenim osiguranjem Sogaz, o slanju osiguranika na rehabilitaciju

u Atomsku banju. Ove godine prvi put smo uestvovali na Meunarodnom sajmu turizma u Izraelu, 5. i 6. februara. Na prezentaciji odranoj u hotelu Hilton u Tel Avivu, pred mnogobrojnom publikom meu kojima je bilo 50 izraelskih novinara, mnotvo tur-operatera, kao i ambasador Srbije u Izraelu, predstavljena je jedinstvenost Atomske banje i ukazano je na znaaj koji ima ne samo za evropske zemlje, ve i ire.

Koliko je Atomska banja dostupna graanima Srbije i okruenja?

- Specijalna bolnica ima potpisane ugovore o pruanju usluge medicinske rehabilitacije za pacijente upuene od Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske

i Distrikta Brko, sa regionalnim udruenjima MS, sindikalnim organizacijama Kolubare, NIS-a,

PTT-a , Puteva Srbije. Penzioneri dolaze na besplanu rehabilitaciju koju

finansira PIO fond.

Saradnja sa Republikom

Srpskom

35ZABAVA

SOCIJALNOPREDUZETNITVO

SOCIJALNO PREDUZETNITVO

Kad cilj nije samo profit ve i drutvena korist

Drutveno (socijalno) preduzetnitvo razvilo se u vreme podizanja svesti o tome da se koliina problema s kojima se dananje drutvo susree teko moe reiti tradicionalnim neprofitnim i filantropskim pristupom.

Prema definiciji, socijalno preduzetnitvo je delovanje preduzetnika koji prepoznaju drutveni problem i na profesionalan, inovativan i odriv nain sistematskim

promenama koje nadilaze nedostatke trita iskoriavaju date mogunosti. Dok poslovni preduzetnici obino mere isplativost poduhvata kroz profit i povraaj ulaganja, socijalni preduzetnici procenjuju svoj uspeh i kroz uticaj na drutvene promene i kroz profit i povraaj ulaganja.

Danas socijalno preduzetnitvo belei posebno ubrzan razvoj u zemljama u razvoju, to je i logino budui da se upravo te zemlje najvie suoavaju s problemima kao to su siromatvo, glad, neadekvatni zdravstveni uslovi, odrivost postojeih penzionih fondova, nezaposlenost, globalno otopljenje uzrokovano preteranim zagaenjem okoline, kao i nemogunosti javnih institucija i vlade da ree nagomilane probleme. U prilog tome govori i podatak da je u Slovakoj 1989. godine poslovalo samo

nekoliko graanskih organizacija, a danas ih je vie od 10.000. Pravi procvat navedenih organizacija u Evropi usledio je padom Berlinskog zida to potvruje i broj od 100.000 novoosnovanih graanskih organizacija u Istonoj Evropi.

Ali trend razvijanja drutvene svesti ne zaobilazi ni velike svetske ekonomije. U SAD-u trenutno deluje oko dva miliona graanskih organizacija, a 70% osnovano je u zadnjih 30 godina. Tako je, na primer, prva nagrada za socijalno preduzetnitvo od Schwab Fundation dodeljena Markusu Seidelu 2005. za njegove napore uloene u voenje Off Road Kids. Off Road Kids zapravo predstavlja privatno prihvatilite za decu stariju od 12 godina, koja su pobegla od kue. Prua im usluge smetaja, ali takoe im osigurava i usluge psihologa i pedagoga, a i mogunost daljeg obrazovanja. Trenutno se finansira iskljuivo donacijama, a neki donatori poput Nemakih eleznica uestvuju u ovom projektu ve 10 godina. Osim novanih uplata, Nemake eleznice osiguravaju besplatne karte za putovanja unutar Nemake za sve socijalne radnike. Markus Seidel, iako zadovoljan trenutnim trendom doniranja novca u humanitarne svrhe, svestan je da e u budunosti morati da pronae neke druge izvore finansiranja. Njegov plan se odnosi na osnivanje privatnog fakulteta ijim profitom namerava da finansira rad prihvatilita.

Socijalni preduzetnici esto rade u organizacijama civilnog drutva, ali isto tako mogu da rade u privatnom i javnom sektoru, inei vanim svoj uticaj na drutvo.

Pokret socijalnog preduzetnitva obuhvata i neprofitne organizacije koje koriste poslovne modele u ostvarivanju svoje misije, ali i profitne organizacije kojima je primaran cilj drutvena promena. Mnogi komercijalni biznisi imaju u svom poslovanju integrisane i drutvene ciljeve, ali samo oni kojima je uticaj na drutvo i okolinu primaran cilj poslovanja, mogu se nazivati socijalnim preduzetnicima.

Trend

KAD CILJ NIJE SAMO PROfIT VE I DRUTVENA KORISTSocijalno preduzetnitvo belei posebno ubrzan razvoj u zemljama u razvoju, to je i logino budui da se upravo te zemlje najvie suoavaju s problemima kao to su siromatvo, glad, neadekvatni zdravstveni uslovi.

Socijalni preduzetnici esto rade u organizacijama civilnog

drutva, ali isto tako mogu da rade u privatnom i javnom

sektoru, inei vanim svoj uticaj na drutvo

EKONOMIJA 37

Kineska privreda porasla je u tromeseju od marta do juna 7,5 posto, pokazali su slubeni podaci, registrujui usporavanje aktivnosti drugo tromeseje zaredom.

U prva tri ovogodinja meseca ekonomija je porasla 7,7, a u poslednjem tromeseju prole godine 7,9 odsto.

U estomesenom razdoblju zakljuno s krajem juna aktivnosti su porasle 7,6 procenata, objavila je dravna sluba za statistiku, dodajui da je rezultat u posmatranom razdoblju naelno stabilan i u okviru oekivanja.

Brojke za ovu godinu za sada su razoaravajue, nakon 7,8-postotnog rasta u 2012. koji je takoe bio najslabiji u 13 godina. Portparol statistike slube eng Laijuan pripisao je usporavanje padu potencijalne produktivnosti, to po njegovim reima znai da isti iznos ulaganja vie ne moe generisati isti prinos kao i do sad.

U razgovoru s novinarima Laijuan je ukazao i na meunarodno okruenje koje je i dalje sloeno i teko, aludirajui na slabost izmeu ostalog i recesijom pogoene Evrope, koja se i dalje bori s dunikom krizom.

VESTI TRGOVINA SVET

Tri etvrtine domainstava u Velikoj Britaniji svake godine gubi dodatnih 68 miliona funti (79 miliona evra) kada pokipi viak vode iz ajnika. To je objavio Bi-Bi-Si njuz, na osnovu podataka Fonda za utedu energije Velike Britanije (Energy Saving Trust - EST).

Istraivanje EST, u kome je uestvovalo 86.000 britanskih domainstava, pokazalo je da jo 215 miliona funti godinje Britanci gube koristei tu u proseku sedam i po minuta. Ta suma bi mogla da se utedi ako bi se tuiranje skratilo za samo jedan minut.

Dnevna potronja vode u domainstvima Britanije je devet milijardi litara. etvrtina te koliine troi se na tuiranje, a oko 22 odsto u kuhinji, na kuvanje, kao i u mainama za pranje sudova i vea.

Prema podacima EST, proseno 40 odsto Britanaca pusti da iz ajnika kipi voda pet puta dnevno, pa i ee. Maine za sudove koriste se u proseku tri puta nedeljno.

Ruska federacija pridaje veliki znaaj realizaciji panevropskog projekta Juni tok koji e omoguiti povezivanje istonih i zapadnih delova Evrope. Rusija pridaje veliki znaaj Junom toku s obzirom na pozitivna evropska usmerenja ka evropskom ujedinjenju, rekao je ambasador Rusije Aleksandar epurin.

On je istakao da e to biti novi korak

u procvatu Evrope, koja vie nee biti ograniena nikavim berlinskim zidovima. Zbog toga, dodao je, predsednik Rusije Vladimir Putin nije bez razloga prisustvovao poetku radova na tom velikom infrastrukturnom projektu.

Srbija i Rusija e uvek biti deo jednog evropskog kontinenta, poruio je epurin i istakao da je Juni tok jedan od

najveih infrastrukturnih projekata u Evropi, koji povezuje istone i zapadne delove tog kontinenta.

On je napomenuo da je Juni tok, ruski projekat, u kome su osim ruskih, prisutni i akcionari iz Nemake, Francuske i Italije, a u projektu uestvuje 10 zemalja.

Kineska privreda usporava rast Britanija: Viak vode u ajniku 68 miliona funti

Rusima Juni tok najvaniji projekat

VESTI TRGOVINA SVET

Promet u amerikoj maloprodaji blago je porastao u junu, objavilo je ameriko ministarstvo trgovine, iji se podaci nadovezuju na niz signala o posustajanju rasta najvee svetske ekonomije.

Promet u maloprodaji porastao je u prolom mesecu 0,4 odsto, nakon to je u maju uvean 0,5 procenta. Najvie je porasla potranja za automobilima,

a dodatni podsticaj pruile su vie cene benzina. Prodaja graevinskog materijala zabeleila je najvei pad u vie od godinu dana, to moda signalizira nevolje na tritu nekretnina.

Znakovi slabije domae potronje nadovezali su se na nedavne slabe trgovinske podatke i vremenski poklopili s raspravom u amerikoj Centralnoj banci,

o smanjivanju 85 milijardi dolara meseno vrednog programa otkupa imovine iji je cilj podsticanje rasta i zadravanje trokova zaduivanja na niskom nivou.

Guverner Ben Bernanke kazao je da e Centralna banka poeti da smanjuje te podsticaje u drugoj polovini godine i verovatno potpuno ugasiti do sredine 2014. godine.

Broj radnih mesta u amerikoj industriji opao je tokom minulih 10 godina za petinu, na oko 12 miliona. Uzroci su uglavnom, seljenja proizvodnje u Kinu i druge zemlje sa jeftinijom radnom snagom, pie dnevnik Vaington post, pozivajui se na ocene domaih ekonomista.

Radna mesta u amerikoj industriji nestajala su naglo, od poetka minule

decenije, takoe i zbog tehnolokog unapreenja proizvodnje u raznim delatnostima, navodi list i konstatuje da je to dovelo mnoge proizvodne centre, poput automobilskog giganta Deneral motors iz Detroita, u jako teak poloaj.

Neki gradovi, poput Vaingtona, pretrpeli su neto manju tetu nego najvei industrijski centri, ali je i prestonica SAD

ipak u pomenutom periodu izgubila 20.000 radnih mesta u industrijskim pogonima. U industrijiskim pogonima koji se nalaze neposredno u Vaingtonu ili okolini tog grada sada je uposleno oko 50.000 ljudi, a predstavnici nekih kompanija tvrde da su SAD dobro mesto za proizvodnju, iako se i dalje suoavaju sa mnogim problemima od kojih je spor oporavak tranje najvei.

Naunici sa Australijskog univerziteta u Kanberi istraivali su koja je godina u istoriji bila vrhunac svetskog bogatstva i zakljuili da je to 1978. godina.

Te godine je SAD vodio Dimi Karter, Sovjetski Savez Leonid Brenjev, a Jugoslaviju Tito. Ovo je takoe bila godina u kojoj je roena prva beba iz epruvete, kada je Katolika crkva prvi put od 16. veka

dobila Papu koji nije bio Italijan, i kada je Soni pustio u prodaju prvi vokmen...

Poto u istom periodu uglavnom stabilno raste BDP po glavi stanovnika, naunici su zakljuili da pokazatelj monetarnog blagostanja raste nezavisno od drutvenih i ekolokih nesrea.

Drugi naunici pak osporavaju ovu metodu istraivanja tvrdei da je meusobni odnos

ekonomije, prirode i drutvenog razvoja izuzetno sloen i da su egzaktne brojke u toj prii nemogua misija.

Primetili su da BDP moe rasti i zbog, recimo, posledica ekolokih katastrofa ili kriminala, jer se za reavanje ovih problema troi novac. Tako je npr. BDP drastino rastao nakon 2. svetskog rata.

Vrhunac svetskog blagostanja bio 1978.

Broj zaposlenih u amerikoj industriji pao za petinu

Blagi rast u maloprodaji SAD

CRVENO KAO MO, PLAVO ZA POVERENJEVelike kompanije koriste boje kako bi njihov brend bio prepoznatljiv svugde u svetu, ali i kako bi kupci stekli oseaj kvaliteta njihovih proizvoda. U brendiranju boja ima veliki znaaj. Istraivanja su pokazala kako je ak 80 odsto vizuelnih informacija koje se zapamte upravo u vezi sa bojama. Portal

Business insider objanjava ta boja oznaava i koji brendovi se vezuju uz odreenu boju.

Kada kompanija koristi crvenu boju znai da eli da prezentira svoj brend monim, uzbudljivim i strastvenim. Koriste je Virgin, Koka-kola i Louboutin. Zelena boja oznaava mladost,

U brendiranju boja ima veliki znaaj. Istraivanja su pokazala kako je ak 80 odsto vizuelnih informacija koje se zapamte upravo u vezi sa bojama.

Marketing

TA BOJA GOVORI O VAEM BRENDU?

ZNAENJE BOJA:

Crvena agresivna, energina,

provokativna, privlai panju

dobra za industrije: hrane, tehnologije, automobila, poljoprivrede

nepouzdana za: proizvode za domainstvo, zdravstvo

loa za industrije: energetike, finansija, vazduhoplovne, odee

poznati brendovi koji je koriste: Koka-kola, Xerox, ATI

Ljubiasta kraljevska, sofisticirana,

nostalgina, misteriozna, produhovljena

dobra za industrije: finansija, tehnologije, zdravstva

nepouzdana za: odeu, hranu, proizvode za domainstvo, automobile

loa za industrije: energetike, poljoprivrede

poznati brendovi koji je koriste: Orkut, Yahoo!

Plava pouzdana, verodostojna,

sigurna, odgovorna

dobra za industrije: energetike, finansija, tehnologije, zdravstva, poljoprivrede

nepouzdana za: proizvode za kuu

loa za industrije: odee, hrane, automobila

poznati brendovi koji je koriste: Facebook, Intel, Skype

Smea prirodna, jednostavna,

izdrljiva, trajna

dobra za industrije: odee, automobila, poljoprivrede

nepouzdana za industrije: energetike, hrane, proizvoda za kuu, zdravstvo

loa za industrije: finansija, tehnologije

poznati brendovi koji je koriste: UPS

Narandasta vitalna, zabavna, zaigrana,

bujna

dobra za industrije: tehnologije, zdravstva

nepouzdana za industrije: hrane, proizvoda za kuu

loa za industrije: energetike, finansija, automobila, odee

poznati brendovi koji je koriste: Blogger, Amazon

CRVENO KAO MO, PLAVO ZA POVERENJEzdravlje i brigu za okolinu. S ovom bojom se povezuju Starbucks i Garnier. Plava boja predstavlja poverenje, integritet i komunikaciju. Ovu boju koriste drutvene mree Facebook, Twitter i LinkedIn. Kompanije koje ele da njihov brend odie luksuzom i otmenou koriste ljubiastu boju. Tako su po ovoj boji prepoznatljivi Cadbury i Milka.

Crnu boju za prepoznatljivost koriste Chanel, Yves Saint Laurent i Gilt grupa. Ova boja oznaava glamur i ekskluzivnost.

uta boja predstavlja razigranost i prijateljstvo. Nju koriste McDonalds i IKEA.

Kompanije koriste narandastu boju kako bi ukazale na komunikativnost, zabavu i razigranost. Koristi je deja mrea Nickelodeon i JBL. Roze boja predstavlja nenost ili seksipil, zavisno od nijanse. Po toj boji je prepoznatljiv brend Victorias secret i Hello Kitty. Smea boja predstavlja sigurnost, pouzdanost i toplinu. Koriste je M&M i UPS.

Kako god okrenete, odabir boje je jako bitan, jer ona je ono s ime e povezivati va brend. Bilo da se radi o proizvodu ili promotivnim materijalima, boja mora biti konzistentna. Boja informie, poboljava memoriju i poziva na uestvovanje.

Kada kompanija koristi crvenu boju znai da eli da prezentira svoj brend

monim, uzbudljivim i strastvenim

Zelena bogata, zdrava, prestina,

spokojna

dobra za industrije: energetike, finansija, hrane, proizvoda za kuu, tehnologije

nepouzdana za: zdravstvo, poljoprivredu

loa za industrije: automobila, odee

poznati brendovi koji je koriste: Starbucks, NVIDIA

Bela ista, neokaljana, plemenita,

nena

dobra za industrije: odee, zdravstva

nepouzdana za industrije: energetike, tehnologije, automobila, proizvoda za kuu

loa za industrije: finansija, hrane

poznati brendovi koji je koriste: Apple, Mercedes

Crna prestina, vredna,

bezvremenska, sofisticirana

dobra za industrije: odee, tehnologije, automobila

nepouzdana za industrije: proizvoda za kuu, poljoprivrede

loa za industrije: energetike, finansija, zdravstva, hrane

poznati brendovi koji je koriste: Disney, Nike, Zara

uta pozitivna, vedra, topla,

motiviua, kreativna

dobra za industrije: energetike, hrane, proizvoda za kuu

nepouzdana za: zdravstvo, poljoprivredu

loa za industrije: odee, automobila, tehnologije, finansije

poznati brendovi koji je koriste: McDonalds, Best Buy

LJUDI VERUJE DA BOJA PREDSTAVLJA SLIKU KVALITETA

LJUDI VERUJE DA BOJA MOE DA POMOGNE U PRIVLAENJU NOVIH KUPACA

LJUDI VERUJE DA KLIJENTI BOLJE PAMTE DOKUMENTE I PREZENTACIJE KADA SE KORISTE BOJE

LJUDI VERUJE DA KORIENJEM PRAVE BOJE IZGLEDAJU USPENIJE

EKONOMIJA 41

VERNISAKUTAK ZA LJUBITELJE STARINENa drvenim tezgicama poznate moskovske pijace mogu se pazariti i balalajke, ikone, umetnike slike, ahovske table sa figurama ruskih, francuskih ili kineskih vojnika, porculanske lutke, olje i ukrasni tanjiri.

DIS Karavan

U istonom delu ruske prestonice, na obali vinogradnog jezerceta Serebreno, izdie se velelepan kompleks - Kremlj Izmajlovo, a u okviru njega najpoznatija pijaca na svetu, Vernisa. Ovde se u drvenim duanima trguje orujem iz vremena Otadbinskog rata, starim carskim i sovjetskim monetama, srebrnim posuem, samovarima, Fabereovim jajima i drugim predmetima starijim od pola veka.

Na drvenim tezgicama mogu se pazariti i posude sa tradicionalnim ruskim hohloma radom, balalajke, ikone, umetnike slike, ahovske table sa figurama ruskih, francuskih ili kineskih vojnika, porculanske lutke, olje i ukrasni tanjiri sa motivima Rusije... Tu su i nezaobilazne matrjoke (babuke) i ubare sa petokrakama i drugim simbolima novije ruske istorije. Meu tradicionalnim ruskim suvenirima i narodnim rukotvorinama, ugnezdile su se i babuke sa likom Medvedeva, Putina, Staljina, Lenjina, ali i Obame, Sarkozija i ostalih politiara i javnih linosti. Najskromnija babuka moe se pazariti za 150 rubalja (oko pet dolara), ali cena, u zavisnosti od veliine i broja delova, ide i do nekoliko hiljada rubalja.

Babuka najtraeniji suvenir

Kavkazac Ali Alijev kae da je prodaja najbolja vikendom.

- Suvenire najvie kupuju Rusi, a od turista najbolji kupci su Amerikanci, zatim Englezi, mada se tu mogu uvrstiti i Nemci.

Ostali vie razgledaju nego to pazare iako su cene ovde povoljnije nego na bilo kom drugom mestu u gradu. Promet je pao otkako je poela kriza.

- Matrojka je danas simbol Rusije, a zapravo nije ruski proizvod. Mi smo je preuzeli od

Japanaca posle rusko-japanskog rata, devedesetih godina 19. veka. Prema

nekim priama, ona je napravljena po ugledu na jednu japansku igraku sastavljenu iz nekoliko delova koja donosi sreu, pa se veruje da i matrjoka unosi blagostanje u kuu - pria Ali.

Prema drugoj verziji, prvu matrjoku napravio je jedan ruski

monah, a naziv je dobila po tada vrlo popularnom enskom imenu

Matrjona ili Matrjoa, i predstavlja princip majke. Obuena u pravi ruski

sarafan (dugi kaput bez rukava) jarkih boja, babuka je danas najpoznatija maskota Rusije.

Cenkanje poeljno

Maa Karimova prodaje prelepe kutije od brezine kore, posude neobino islikane cvetovima, alove i ogrtae rune izrade...

- Manji al kota 70, a ovaj vei ogrta 430 dolara - kae Maa, a kao i na svakoj pijaci, i ovde je cenkanje mogue pa i poeljno.

Maa objanjava da deo pijace gde se prodaju antikviteti i umetnike slike radi samo vikendom. Na sreu, i na ponekoj tezgici sa suvenirima nae se po koja starina.

Ispijanje aja je za Ruse prava mala ceremonija: stari ljudi aj pripremaju u samovaru, a piju ga iz tacne.

Na jedno koleno stave olju, a na drugo tacnu, polako dosipaju i ispijaju. Sergej Karimov prodavce na pijaci

opsluuje ajevima i kafom.

- Danas postoje elektrini samovari i jeftiniji su. Mogu se kupiti i za 100-200 dolara, dok je

cena ovih tradicionalnih, u kojima sami palite ugalj, od 450 dolara pa

navie.

Samovar na ugalj

Faina Juldaeva prodaje upravo takve komade. Kod nje se moe nai burka - kozaki ogrta od kozje koe, ukrasne kope za odeu kakve su nosile Kozakinje, srebrni naprstak za ivenje, srebrni nakit i jo poneto. Pokazuje omanju ukrasnu posudu iz, kako kae, Staljinovog doba. Kota 250 dolara.

Putin i Obama

Tradicionalne posude ukraene hohloma narodnom umetnou veoma su traene i ubrajaju se u najprodavanije ruske suvenire, koje su na ceni i meu dravnicima. Kada je Barak Obama posetio Moskvu, premijer Vladimir Putin doekao ga je u svojoj rezidenciji u Novom Ogarjovu, a doruak je bio serviran u starinskom ruskom stilu - jelo se upravo iz drvenog posua naaranog hohloma radom, a aj je sipan iz samovara koji se puio u dvoritu, dok je kuvar u narodnoj nonji raspaljivao vatru na tradicionalni nain - izmom. Izgleda da Putin nije eleo da razoara amerikog predsednika koji je uoi posete Rusiji ironino rekao da ruski premijer stoji jednom nogom u prolosti.

Najskromnija babuka moe se pazariti za 150 rubalja (oko pet

dolara), ali cena, u zavisnosti od veliine i broja delova, ide i do

nekoliko hiljada rubalja

Mnoge su se kraljevske glave u odsudnim momentima vie uzdale u svoje konje nego u okolinu. Setimo se vapaja Riarda III koji je nudio kraljevstvo za konja. Kraljevi Marko je delio rujno vino sa svojim arcem.

a u stvari nikuda ne ureKONJI KOJI JURE

KONJI KOJI JURE

Ranih sedamdesetih godina prolog veka izvesna gospa Kaa izjavila je: Celoga ivota sam ekala princa na konju, a doekala sam konja u Princu. Njen budui doivotni saputnik ika Moma je bre-bolje prodao svog NSU Princa od 1.200 kubika i kupio Peoa.

Nije to prvi put da prinevi i konji ne budu dobitna kombinacija. Nesueni srpski kralj, princ ore Karaorevi bio je veliki ljubitelj konja i konjice. Pria se da je kada mu je na uvid donet novi Ustav Kraljevine posle letiminog pogleda upitao: Gde je tu konjica?. Nikola Pai, sa kojim princ nije bio u velikoj ljubavi, je naao jednostavno reenje. Na kraj jednog od lanova Ustava dopisano je ...i konjica. Drugom prilikom Karaorev unuk je naterao konjicu u galop preko zaleenog Dunava. Led je izdrao, ali sve ovo uz mnoge druge okolnosti dovelo je do toga da budui kralj postane mlai Petrov sin Aleksandar. Princa ora su stariji Beograani prepoznavali ezdesetih godina u autobusima gradskog saobraaja. Ulazio je i otvarao prozore bez obzira na godinje doba. Taj obiaj se naalost nije primio.

Mnoge su se kraljevske glave u odsudnim momentima vie uzdale u svoje konje nego u okolinu. Setimo se vapaja Riarda III koji je nudio kraljevstvo za konja. Kraljevi Marko je delio rujno vino sa svojim arcem. Aleksandar Veliki je svom Bukefalu podigao spomenik a Kaligula je svog konja proglasio Senatorom. Konjskim udelom u modernim politikim zbivanjima se ovde neemo baviti.

Ne zna se tano kada