Izveštaj br. 35954-YU

Dokument o socijalnoj pomo ii de ijoj zaštiti u Srbiji

20. jun 2006.

Jedinica sektora za ljudski razvoj Region Evrope i centralne Azije

Dokument Svetske banke _

Copyright © 2006 Me unarodna banka za obnovu i razvoj/Svetska banka 1818 H Street, N.W. Washington, D.C. 20433, U.S.A. www.worldbank.orgfeedback@worldbank.orgSva prava zadržana.

Prvo izdanje: juni 2006.god.

Materijali Svetske banke objavljuju se da bi se predstavili rezultati rada Banke razvojnoj zajednici uz najmanje mogu e kašnjenje. Stoga rukopis ovog materijala nije pripremljen u skladu sa procedurama koje se primenjuju na formalno izdate tekstove. Neki izvori citirani u ovom materijalu mogu biti neformalni dokumenti koji nisu na raspolaganju javnosti. Nalazi, tuma enja i zaklju ci izneseni ovde su od autora i ne odražavaju nužno stavove Me unarodne banke za obnovu i razvoj/Svetske banke i njenih pridruženih organizacija, niti izvršnih direktora Svetske banke, niti vlada koje oni predstavljaju Svetska banka ne garantuje ta nost podataka obuhva enih ovim radom.

Materijal u ovoj publikaciji je zašti eno autorsko delo. Kopiranje i/ili prenošenje dela ili celokupnog rada bez dozvole može predstavljati kršenje važe ih zakona. Svetska banka podsti ediseminaciju ovog rada i obi no e dati dopuštenje u kratkom roku. Za dozvolu za fotokopiranje ili ponovno štampanje bilo kog dela ovog rada, molimo pošaljite zahtev sa potpunim informacijama na Copyright Clearance Center, Inc. 222 Rosewood Drive, Danvers, MA 01923, USA, tel. ++1-978-750-8400, fax ++1-978-750-4470, www.copyright.com. Sve druge zahteve za prava i licence, uklju uju i dodatna prava, treba uputiti na Office of the Publisher, World Bank, 1818 H Street, NW, Washington, D.C. 20433, USA, fax ++1-202-522-2422, e-mail: pubrights@worldbank.org.

„Dokument o socijalnoj pomo i i de ijoj zaštiti u Srbiji” rezultat je zajedni kograda Svetske banke i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i predstavlja kriti ku i argumentovanu analizu trenutne situacije u oblasti rada službi zaduženih za pružanje usluga i socijalna davanja i na centralnom i lokalnom nivou. Ova studija, koja je u potpunosti komplementarna sa Strategijom razvoja socijalne zaštite i Strategijom za smanjenje siromaštva u Srbiji, istovremeno analizira postoje e stanje i predlaže nove modele za efikasnije obezbe ivanje isplate socijalne pomo i, u svetlu predstoje e decentralizacije.

Beograd, jun 2006.

SADRŽAJ

Priznanja v Pregled 7

A. Otvorene mogu nosti 7 B. Ja anje mreže socijalne zaštite 8 C. Pojednostavljenje sistema pružanja pomo i i usluga 10 D. Poboljšanje otvorenosti i planiranje decentralizacije 11 E. Konsolidacija socijalnih davanja 12

Poglavlje 1: Uvod: Socijalna pomo i de ija zaštita u Srbiji 18 A. Istorijat i ciljevi 18 B. Programi socijalne zaštite i potrošnja za socijalnu zaštitu 23

Poglavlje 2: Da li mreža socijalne zaštite u Srbiji dopire do siromašnih? 32 A. Pokrivenost i targetiranje 32 B. Uticaj transfera na standard 39 C. Ja anje mreže socijalne zaštite 46

Poglavlje 3: Pružanje socijalne zaštite na lokalnom nivou 48 A. Implementacija i uspešnost 48 B. Institucionalni aranžmani za pružanje socijalne zaštite: Uloge i nadležnosti 48 C. Pristup i obilazak 52 D. Pružanje objedinjene zaštite 57 E. Ja anje mreže socijalne zaštite: Slede i koraci 60

Poglavlje 4: Pove anje u eš a institucija na lokalnom nivou u socijalnoj zaštiti 63 A. Uvod 63 B. Decentralizacija u Srbiji 63 C. Diversifikacija obezbe enja socijalnih usluga: Pove anje staranja od strane

zajednice 66 D. Poboljšanje pružanja usluga socijalne zaštite: Naredni koraci 69

Potpredsednik: Shigeo Katsu Direktor za zemlju: Orsalia Kalantzopoulos

Direktor sektora: Charles C. Griffin Rukovodilac sektora: Arup Banerji

Rukovodilac radnog tima: Dena Ringold

LISTA TABELA Tabela 1: Pregled konsolidacije MOP-a i de ijeg dodatka 14 Tabela 2: Socijalna pomo i de ija zaštita: kratak pregled preporuka i slede ih koraka 16

Tabela 1.1: Osnovni pokazatelji tržišta rada u Srbiji, 2005. godina............................................. 22 Tabela 1.2: Socijalna pomo i de ija zaštita u Srbiji, 2005. godina, kao % BDP-a..................... 24 Tabela 2.1: Pokrivenost programa socijalne zaštite, 2003 (kao % doma instava)....................... 33 Tabela 2.2: Karakteristike korisnika MOP-a, u procentima ......................................................... 34 Tabela 2.3: Incidencija MOP-a i de ijeg dodatka po kvintilama (kao % ukupnih transfera

koje je primila svaka podgrupa)........................................................................................ 37 Tabela 2.4: Iznosi davanja za razli ite profile porodica, 2005. godina ........................................ 43 Tabela 3.1: Korisnici i i broj zaposlenih u centrima za socijalni rad po studiji o stanju na

terenu, 2006....................................................................................................................... 49 Tabela 3.2:Kako bi izgledalo objedinjavanje MOP i de ijeg dodatka ......................................... 59 Tabela 4.1:Socijalna potrošnja po opštini, 2004. godina.............................................................. 64 Tabela 4.2: Institucije po tipu i broju korisnika na dan 31. decembra 2004. godine.................... 67 Tabela 4.3: Prose ni godišnji troškovi za zbrinjavanje u rezidencijalnim ustanovama i van

njih (u USD)...................................................................................................................... 68 Tabela 4.4: Raspodela odgovornosti po ciljnoj grupi................................................................... 69

LISTA GRAFIKONA Grafikon 1.1:Struktura potrošnje za socijalnu zaštitu u Srbiji, 2005. godina............................... 24 Grafikon 1.2: Potrošnja za socijalnu pomo i de iju zaštitu u pore enju (kao % BDP-a)........... 26 Grafikon 2.1: Pokrivenost sistema socijalne zaštite, kao % stanovništva koji su korisnici ......... 32 Grafikon 2.2: Korisnici MOP-a, de ijeg dodatka i dodatka za pomo i negu drugog lica

(pojedinci) ......................................................................................................................... 34 Grafikon 2.3: Trendovi u broju korisnika MOP-a, januar 2002 = 100......................................... 35 Grafikon 2.4: Kretanje broja korisnika MOP-a, april 2005 = 100................................................ 35 Grafikon 2.5: Krive koncentracije za neke programe socijalne i de ije zaštite, 2003. godina..... 37 Grafikon 2.6: Targetiranje sistema socijalne pomo i u pore enju sa drugim zemljama.............. 38 Grafikon 2.7: Broj siromašnih korisnika u 2003. godini – pre i posle transfera .......................... 39 Grafikon 2.8: Odnos troškova i dobiti za programe socijalne i de ije zaštite, 2002. i 2003.

godina................................................................................................................................ 40 Grafikon 2.9: Prose ni iznosi davanja, 2005. godina ................................................................... 41 Grafikon 3.1: Razlozi neprijavljivanja za naknadu (% romskih doma instava) .......................... 53

LISTA OKVIRA Okvir 1.1: Definicije..................................................................................................................... 19 Okvir 1.2: Kvalitativna studija o pružanju socijalne pomo i na lokalnom nivou ........................ 21 Okvir 2.1: Pokrivenost Roma ....................................................................................................... 36 Okvir 2.2: Alternativni na ini targetiranja socijalne pomo i: proksi test imovinskog stanja ...... 38 Okvir 2.3: Koliko vrede nov ana davanja? Mišljenja korisnika i pružalaca socijalnih usluga.... 42 Okvir 2.4:javni radovi i naknada za javne radove: alternativa za naknadu u slu aju

nezaposlenosti? ................................................................................................................. 44 Okvir 3.1: Dokumenta potrebna za prijavljivanje za MOP i de ji dodatak.................................. 55 Okvir 3.2: Pomo siromašnim Romima kroz Fond za socijalne inovacije (SIF) ......................... 57 Okvir 4.1: Decentralizacija socijalne zaštite u Rumuniji. Pri a koja poziva na oprez................. 65

Okvir 4.2: Rana iskustva Fonda za socijalne inovacije ................................................................ 70

LISTA ANEKS TABELA Aneks Tabela 1.1: Osnovni programi socijalne pomo i i de ije zaštite, 2005. godina................ 27 Aneks Tabela 1.2: Najvažnije izmene zakona u oblasti socijalne zaštite (2001-2006)................ 30

PRIZNANJA

Izveštaj je pripremio tim koji su inili Dena Ringold (rukovodilac tima), Christian Bodewig, Marina Petrovi , Maria-Laura Sanchez Puerta i Tanja Boškovi , pod vodstvom Arupa Banerji (rukovodilac sektora, Ekonomija razvoja ljudskih resursa) i Carolyn Jungr (direktor za Srbiju i Crno Goru). Recenzenti ispred Svetske banke bili su Philip O’Keefe i Aleksandra Pošarac (ECSHD). Mathew Verghis i Ruslan Yemtsov (ECSPE) dali su tako ekorisne komentare i doprinos za izveštaj.

Studija se u velikoj meri oslanja na komentare i doprinos Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Tim se zahvaljuje Slobodanu Lalovi u, ministru za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, kao i lanovima njegovog tima, na izvanrednoj saradnji i partnerstvu na ovom poslu.

Studija sadrži nalaze kvalitativne analize koju je uradila nevladina organizacija Logos. Osnovni tim za dizajn istraživanja, analizu podataka i kona ni izveštaj inili su: Jelena Markovi (koordinator projekta), Smiljka Tomanovi (spoljni savetnik) i Jasmina Kijev anin (koordinator na terenu).

Istraživanje na terenu sproveli su Petar Arbutina, Branka Kresoja i Dragan Miljkovi(detaljni razgovori), Snežana Stankovi (fokus grupe), Miloš Radovanovi (fokus grupe i prepisi), predstavnici Centra za socijalni rad Barajevo i nevladine organizacije NSHC, Centar za ljudska prava iz Niša, Aurora i Nada (nalaženje grupa i ispitanika), Tijana Rolovi , Suzana Simi , Marija Kovandži i Mirjana Kijev anin (tim za monitoring), Jelena Markovi i Smiljka Tomanovi (detaljni razgovori na nacionalnom nivou) i Jasmina Kijev anin (detaljni razgovori sa klju nim informatorima i koordinacija timova za istraživanje i monitoring).

Tim bi tako e želeo da se zahvali na korisnim komentarima i doprinosu svima onima koji su u estvovali na seminaru u Beogradu 28. februara 2006. godine. Reakcije i diskusija o prethodnim verzijama ovog Dokumenta bili su izuzetno korisni.

v

SKRA ENICE

ALMP Aktivna mera zapošljavanja (Active Labor Market Program) CSR Centar za socijalni rad CZS Centralni zavod za statistikuECA Evropa i centralna Azija (Europe and Central Asia) EU Evropska unija EPS Elektroprivreda SrbijeFBiH Federacija Bosne i Hercegovine HBS Anketa prihoda po doma instvima (Household Budget Survey) IDP Interno raseljeno lice (Internally Displaced Person) LFS Anketa radne snage (Labor Force Survey) LSU Lokalna samoupravaMF Ministarstvo finansijaMOP Materijalna pomo za porodice sa niskim primanjima (Materijalno

obezbe enje porodice)MRZSP Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politikeNSZ Nacionalna služba za zapošljavanje RZS Republi ki zavod za statistiku SIF Fond za socijalne inovacije (Social Innovation Fund) SLS Istraživanje životnog standarda u Srbiji (Serbia Living Standard Survey) SSS Strategija za smanjenje siromaštva

________________________________________________________________________________________________________________________________________________

DDOOKKUUMMEENNTT OO SSOOCCIIJJAALLNNOOJJ PPOOMMOO II IIDDEE IIJJOOJJ ZZAAŠŠTTIITTII UU SSRRBBIIJJII

PPRREEGGLLEEDD

AAA... OOOTTTVVVOOORRREEENNNEEE MMMOOOGGGUUU NNNOOOSSSTTTIIISistem socijalne pomo i i de ija zaštita u Srbiji su na prekretnici.1 Iz više aspekata,

reforme u Srbiji u ovim poljima sprovedene su brže i sistemati nije nego u drugim zemljama u regionu. Zakonodavni i strateški okvir postoje. Strategija za smanjenje siromaštva i nova Strategija razvoja socijalne zaštite u Srbiji Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike predstavljaju zna ajne polazne ta ke za dalje usavršavanje. Sa intenziviranjem procesa evropskih integracija, Srbija e imati zna ajne mogu nosti da nastavi sa modernizacijom i pove anjem efikasnosti i efektivnosti mreže socijalne zaštite u dugoro nojperspektivi.

Reforme treba da predstavljaju nadgradnju na postoje e uspehe. Sistem socijalne zaštite u Srbiji je u potpunosti razvijen i obuhvata i sistem penzija zasnovan na penzijskom osiguranju i naknade u slu aju nezaposlenosti, socijalnu pomo i de iji dodatak, kao i sve ve i broj razli itih usluga socijalne zaštite. Socijalna zaštita predstavlja važan izvor prihoda i pomo i za stanovništvo. U 2003. godini, 65 posto stanovništva primilo je socijalnu pomobarem jednom.

Osnovni program socijalne pomo i, materijalno obezbe enje porodice (MOP), odnosno nov ano davanje, je dobro targetiran i bolji je u pore enju sa drugim programima nov anih davanja zasnovanim na testiranju prihoda u regionu, kao i u pore enju sa ostalim programima nov anih davanja zasnovanim na testiranju prihoda u Srbiji, i to posebno u odnosu na de iji dodatak. Me utim, najve i problem predstavljaju mala pokrivenost i nizak iznos MOP-a, što smanjuje uticaj ovog programa na smanjenje siromaštva. Potrebne su reforme da bi se pove ao MOP program u okviru postoje eg budžeta za socijalnu zaštitu. O tome se ovde govori u okviru paketa reforme socijalne pomo i i de ije zaštite. Tako e,postoji mogu nost da se poboljša targetiranje MOP-a, posve enijim radom i ve imzalaganjem socijalnih radnika da do u do siromašnih porodica i boljim informisanjem potencijalnih korisnika o programu i uslovima za ostvarivanje prava.

Na polju socijalnih usluga, postoji mogu nost da se unapredi dosadašnje iskustvo i praksa u pogledu u eš a lokalnih zajednica u osmišljavanju i realizaciji usluga. Fond za socijalne inovacije (SIF) Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike stekao je zna ajno iskustvo u podržavanju inovativnih usluga u saradnji sa lokalnim zajednicama na targetiranju ugroženih kategorija stanovništva, uklju uju u decu izloženu opasnosti, lica sa invaliditetom, starije i Rome. Iskustva koja je stekao SIF mogu poslužiti kao polazne informacije za postoje e napore na prelasku sa socijalne zaštite u ustanovama na socijalnu

1 Za potrebe ovog izveštaja socijalna pomo i de ija zaštita odnose se na paket nov anih davanja i usluga ija ciljna grupa korisnika su siromašni i ugrožene kategorije stanovništva u Srbiji. U okviru nov anih davanja socijalne pomo i, ova studija fokusirana je na dva osnovna targetirana programa: MOP i de iji dodatak (Okvir 1.1).

7

zaštitu na nivou lokalnih zajednica, posebno u kontekstu sve ve eg u eš a lokalnih vlasti i nevladinih organizacija u pružanju usluga.

U ovom izveštaju predložen je paket reformi, uskla en sa Strategijom Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, koji za cilj ima poboljšanje uticaja, efikasnosti i mogu nosti sistema socijalne zaštite u Srbiji da odgovori na potrebe. To podrazumeva (i) ja anje mreže socijalne zaštite za najsiromašnije porodice, preusmeravanjem sredstava sa programa koji nisu dobro targetirani i koriš enjem tih sredstava za ja anje dobro targetiranog programa MOP i daljim poboljšanjem targetiranja, testiranjem novih pristupa za identifikaciju siromašnih u okviru pilota; (ii) pojednostavljenje sistema pružanja usluga modernizacijom informacionih sistema i poboljšanjem kvaliteta podataka; (iii) pove anjeotvorenosti usluga i nov anih davanja i planiranje decentralizacije istovremenim ja anjem kapaciteta lokalnih vlasti za pružanje usluga i isplatu nov anih davanja i ja anjem kapaciteta centralne vlade za kontrolu kvaliteta i jednakosti; i kona no (iv) konsolidaciju dva najve atargetirana programa nov anih davanja u Srbiji, MOP-a i de ijeg dodatka, s ciljem pove anjastepena efektivnosti u sistemu u celini. Ove reforme treba sprovesti u okviru postoje eg budžeta za socijalnu zaštitu, uz uštede na duži rok kroz poboljšanu efikasnost.

U sede oj fazi reformi, naglasak treba da bude na konsolidaciji institucionalnih aranžmana i implementaciji, kao nadgradnja na uspehe postignute u prvoj fazi reformi i pokušaj da se olakša pristup uslugama i pove a kvalitet usluga za siromašne. Jedan od na ina na koji se to može posti i je kombinacija pojednostavljene mreže socijalne zaštite koja bi podrazumevala programe nov anih davanja i visoko kvalitetnih socijalnih usluga prilago enih potrebama najugroženijih kategorija stanovništva u Srbiji. Konkretno, to bi podrazumevalo planiranje sve ve eg u eš a lokalnog nivoa u pružanju usluga i pojednostavljenje administracije, smanjenjem broja ustanova iste namene i preklapanja procedura i poboljšanjem kvaliteta informacija, njihovim boljim prikupljanjem i upravljanjem.

BBB... JJJAAA AAANNNJJJEEE MMMRRREEEŽŽŽEEE SSSOOOCCCIIIJJJAAALLLNNNEEE ZZZAAAŠŠŠTTTIIITTTEEEPostoje mogu nosti za ja anje mreže socijalne zaštite u Srbiji za najsiromašnije

slojeve stanovništva. To podrazumeva kombinaciju mera za širenje pokrivenosti, poboljšanje adekvatnosti i targetiranja socijalnih davanja i pove anje otvorenosti socijalnih usluga za ugrožene kategorije stanovništva. To e zahtevati preusmeravanje sredstava sa netargetiranih i loše targetiranih programa na dobro targetirane programe, kao i testiranje novih pristupa za poboljšanje targetiranja. Reforme bi uticale na institucionalne aranžmane, na in na koji su osmišljena davanja i obuka, kao i na uloge i odgovornosti stru nog osoblja.

Proširenje MOP-a. Proširenje mreže socijalne zaštite je prioritet za Srbiju. Uticaj MOP-a na siromaštvo ograni en je malom pokrivenoš u – svega 3 posto siromašnih porodica trenutno prima MOP. Neophodno je zna ajno proširenje programa – u okviru postoje ihsredstava za socijalnu zaštitu – da bi se osiguralo da program pokriva i one najsiromašnije. To bi trebalo da uklju i i prelazak sa finansiranja netargetiranih programa, kao što je na primer roditeljski dodatak, na finansiranje programa poput MOP-a. Pove anje potrošnje za MOP preko sadašnjeg nivoa koji iznosi 0.14% BDP-a je od esencijalne važnosti da se osigura adekvatna mreža socijalne zaštite.

Preciznije targetiranje siromašnih. I pored toga što analiza pokazuje da je MOP dobro targetiran, postoji mogu nost za poboljšanje – posebno u slu aju da se program proširi i da se pove a rizik od prelivanja i trošenja sredstava na one koji nisu siromašni. Na primer, ukoliko se koristi targetiranje bazirano na prihodima, verovatno je da e u okruženju sa visokom stopom neformalnog zapošljavanja životni standard doma instva biti potcenjen.

8

Pilotiranje novih pristupa targetiranju kao što je proksi test imovinskog stanja predstavljalo bi važnu investiciju u unapre enje mreže socijalne zaštite za siromašne. U sistemu targetiranja, mogu e je da e biti potrebno da se posveti ve a pažnja testiranju imovine, kako se targetiranje MOP-a ne bi pogoršalo sa širenjem pokrivenosti. Postoje mogu nosti da se nešto nau i na pozitivnim rezultatima targetiranja MOP-a i to primeni za poboljšaje ostalih programa. Na primer, iskustvo sa MOP-om moglo bi se iskoristiti da se poboljša targetiranje de ijeg dodatka. Isto tako, MOP bi s mogao koristiti kao osnovno davanje za targetiranje ostalih prava, kao što je zdravstveno osiguranje.

Promovisanje podsticaja za rad. Pove anje obima programa MOP-a ne bi trebalo da bude podsticaj za sve ve u zavisnost od socijalne pomo i ili da destimulativno deluje na napore za pove anje mogu nosti na tržištu rada. Iskustvo iz Bugarske pokazuje da se podsticaji za rad mogu pove ati ukoliko se socijalna pomo poveže sa adekvatnom i pristupa nom obukom i programima zapošljavanja, uz istovremeno smanjenje iznosa nov anih davanja za svako odbijanje takvih ponuda. To e zahtevati ja u institucionalnu saradnju centara za socijalni rad (CSR) i lokalnih filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, u dugoro nom periodu.

Sadašnje pravilo da se radno sposobnim korisnicima primanje MOP-a ograni ava na devet meseci u toku godine ne postiže svoj cilj, a to je pove anje podsticaja za rad. Pravilom ograni avanja na devet meseci ukida se stabilan izvor prihoda za siromašne porodice na period od tri meseca. To ima za posledicu dodatne administrativne troškove, budu i da su CSR esto primorani da tim porodicama ispla uju jednokratnu “hitnu” pomo . Postavlja se i pitanje jednakosti, budu i da nemaju svi CSR dodatna sredstva za isplatu pomo i u pauzi davanja MOP-a. Ukidanjem pravila ograni avanja primanja MOP-a na 9 meseci i uvo enjempodsticaja za rad, uklju uju i vremenom i ja e veze sa aktivnim merama zajedno sa njihovim razvojem i širenjem, postojala bi mogu nost da se pove aju efikasnost i jednakost. Sredstva bi bila efektivnije alocirana ukoliko bi bila usmerena na aktivacione mere koje za cilj imaju pove anje zaposlenosti

Obilazak siromašnih… Postoje i sistem je ograni en time što ne postoje mogu nostii podsticaji za socijalne radnike u CSR da obilaze siromašne porodice i zajednice i na taj na in sagledaju njihove potrebe i odgovore na njih. To je važno da bi se moglo poboljšati targetiranje MOP-a – imaju i u vidu da je analiza pokazala da nedostatak informacija o programu za neka siromašna doma instva predstavlja barijeru da se prijave za program – kao i za upu ivanje na druge socijalne usluge i programe. Obilazak domova korisnika treba da budu sastavni deo rada CSR, kako bi se olakšao pristup i nov anim davanjima i socijalnim uslugama. Socijalnim radnicima je potrebna profesionalna obuka za rad sa ugroženim kategorijama stanovništva, uklju uju i uzimanje u obzir posebnih potreba Roma, interno raseljenih lica i izbeglica, kao i pristup vozilima, kako bi mogli da do u do svojih klijenata. Obuka o tome kako se sprovode ku ne posete da se proceni da li porodica ima pravo na nov anu pomo važna je i za zaposlene u CSR i za zaposlene u lokalnim samoupravama (LSU).

… Posebno Roma i marginalizovanih kategorija stanovništva. Potrebno je uložiti fokusirane napore da se osigura intenziviranje obilazaka romskih naselja i ostalih marginalizovanih zajednica, koje socijalni radnici generalno ne pose uju. CSR i opštinskim vlastima, kao i romskim udruženjima, moglo bi biti korisno iskustvo Fonda za socijalne inovacije (SIF), koji je pilotirao nove na ine pružanja socijalnih usluga i upravljanja socijalnim uslugama u partnerstvu sa nevladinim organizacijama, uklju uju i podršku za obilaske romskih zajednica. CSR su potencijalno i klju ni instrument za prevazilaženje

9

barijera koje onemogu avaju pristup uslugama i davanjima, kao što je nepostojanje li nih dokumenata.

Stavljanje težišta u CSR na socijalni rad. Postoji potreba za vra anjem težišta na kapacitete CSR da odgovore na potrebe ugroženih kategorija stanovništva u okviru oja anih funkcija socijalnog rada. To e zahtevati da se posveti pažnja pitanju ljudskih resursa, stru nom usavršavanju zaposlenih u CSR i reviziji zastarelih normi sistematizacije radnih mesta u CSR, bazirane na stvarnom broju slu ajeva po referentu. Formalna funkcija facilitatora koji može da provede klijenta kroz kompleksan sistem davanja i usluga, da da savet o tome koja vrsta pomo i bi bila primenjiva u odre enom slu aju i da pruži pomo u pribavljanju potrebne dokumentacije, uspešno je uvedena u SAD i drugim zemljama, kako bi se pomoglo marginalizovanim grupama i kako bi im se omogu io bolji pristup socijalnim uslugama i davanjima. Iako se od CSR u Srbiji, u principu, o ekuje da vrše tu ulogu, važno je da se odrede zaposleni koji bi bili na raspolaganju za to, jer u suprotnom postoji opasnost da im, zbog zauzetosti drugim aktivnostima, za ovu ulogu ne bi ostalo vremena, a neophodno ih je i obu iti za taj posao. Drugo rešenje je da tu ulogu preuzmu nevladine organizacije u partnerstvu sa CSR.

Pojednostavljenje neophodne dokumentacije za ostvarenje socijalnih davanja. Uz zahteve za MOP i de iji dodatak mora se dostaviti veliki broj dokumenata, što predstavlja optere enje i za korisnike i za ustanove. Osim velikog broja dokumenata, postoji i obaveza este provere (npr. na svakih šest meseci u nekim slu ajevima ).2 Bolje rešenje bi bilo da se

objedini dokumentacija neophodna za MOP i za de iji dodatak. To bi olakšala administrativna konsolidacija ili, ukoliko je mogu e, objedinjavanje ta dva nov ana davanja. Nezavisno od izmena u na inu na koji su programi osmišljeni ili institucionalnih odgovornosti, zahteve u pogledu dokumentacije treba ažurirati i pojednostaviti. Prvi korak predstavljalo bi ukidanje obavezne šestomese ne verifikacije rodnih listova i druge dokumentacije koja se ne menja sa protekom vremena.

Osiguranje prijave interno raseljenih Roma. Romske porodice, i to posebno Romi koji su interno raseljena lica, esto nemaju ni najosnovniju dokumentaciju – prijavu boravka i državljanstvo. Rešavanje problema lica koja nemaju državljanstvo ili prijavu boravka predstavlja izazov, imaju i u vidu kompleksne pravne dimenzije koje se s tim dovode u vezu. Takvi problemi prevazilaze domašaj ovog izveštaja. Vlasti treba da intenziviraju napore koji se ulažu da se osigura prijava boravka Roma, uklju uju i one nastanjene u naseljima i posebno Rome koji su interno raseljena lica, kako bi se osigurao pristup komunalnim uslugama ak i bez legalizacije takvih naselja. I pored toga što je u dugoro nom periodu neophodno u initi novi i sveobuhvatan napor na registraciji, što bi omogu ilo romskim porodicama da dobiju dokumente o državljanstvu i prijavi boravka, kao i rodne i mati nelistove, u kratkoro nom periodu potrebna su privremena rešenja. To bi moglo da uklju uje zahteve za privremenu registraciju koji bi se dostavljali preko CSR u opštinama ili dodelu privremenih brojeva porodicama, umesto adrese.

CCC... PPPOOOJJJEEEDDDNNNOOOSSSTTTAAAVVVLLLJJJEEENNNJJJEEE SSSIIISSSTTTEEEMMMAAA PPPRRRUUUŽŽŽAAANNNJJJAAA PPPOOOMMMOOO III IIIUUUSSSLLLUUUGGGAAA

Mere za pojednostavljenje i uproš avanje sistema pružanja pomo i i usluga važne su za pove anje efikasnosti i poboljšanje kvaliteta usluga socijalne zaštite. Ove mere treba sprovoditi u koordinaciji sa institucionalnim reformama o kojima e biti re i u narednom delu, kako bi se podržao prelaz na jedan moderan i efikasniji sistem socijalne zaštite.

2 Videti Okvir 3.1 u kojem je data kompletna lista neophodne dokumentacije.

10

Unapre enje informacionih sistema. Poboljšanje kvaliteta i dostupnosti informacija o adminsitraciji socijalne pomo i i socijalnih usluga može imati velike koristi. U sistemu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, trenutno ne postoji zajedni ka baza podataka za upravljanje MOP-om i drugim programima socijalne pomo i. Svaki CSR vodi svoju evidenciju, ili u svojim kompjuterima ili na papiru. Isto tako, ne postoji zajedni ka baza podataka koju koriste i druge institucije uklju ene u socijalnu zaštitu – na primer lokalne samouprave, filijale službe za zapošljavanje ili administracije socijalnog osiguranja. Umrežen informacioni sistem koji bi povezivao razli ite agencije, poboljšao bi targetiranje – time što bi u evidenciji bili ažurni podaci o statusu i pravima korisnika. U takvom sistemu, veliku pažnju treba posvetiti pitanju zaštite privatnosti lica i pažljivom poštovanju poverljivosti li ne evidencije i nacionalnih smernica koje se odnose na pitanje privatnosti.

Poboljšanje kvaliteta podataka iz anketa. S tim je povezano i pitanje potrebe da se poboljša kvalitet podataka iz anketa na osnovu kojih se prati i procenjuje efikasnost programa socijalne zaštite. U ovom izveštaju, skrenuta je pažnja na ograni enja u postoje oj bazi podataka. Konkretno, HBS anketa ne sadrži dovoljno detaljna pitanja o programima davanja na osnovu kojih bi se mogla uraditi analiza uspešnosti i rezultata pojedinih programa. Isto tako, veli ina uzorka na kojem je ra ena HBS nije dovoljno velika za detaljniju analizu. Postoje e napore na poboljšanju HBS-a, kao osnovnog instrumenta za analizu siromaštva u Srbiji, treba nastaviti, s tim da posebnu pažnju treba posvetiti širenju modula i obuhvatanju socijalnih davanja i treba razmotriti i koriš enje periodi nih brzih booster anketa korisnika, kako bi se omogu ila detaljnija analiza.

Pove anje informisanosti javnosti. Bolja analiza može pove ati i stepen javne svesti o sistemu socijalne zaštite u Srbiji. To je važno iz dva razloga: prvo, da bi se poboljšao pristup, budu i da se dobar deo stanovništva koje ispunjava uslove za pomo ne prijavljuje za MOP jer nemaju dovoljno informacija o programima i ne znaju kako da se prijave; i drugo, da bi se pove ao stepen svesti u široj javnosti o ciljevima i uticaju programa socijalne zaštite i na taj na in prevazišao problem stigmatizacije korisnika socijalne pomo i.

DDD... PPPOOOBBBOOOLLLJJJŠŠŠAAANNNJJJEEE OOOTTTVVVOOORRREEENNNOOOSSSTTTIII III PPPLLLAAANNNIIIRRRAAANNNJJJEEEDDDEEECCCEEENNNTTTRRRAAALLLIIIZZZAAACCCIIIJJJEEE

U Strategiji razvoja socijalne zaštite koju je uradilo Ministarstvo, naglašena je rastu auloga lokalnih samouprava na polju socijalne zaštite. To je u skladu sa pravcem za koji se zalaže vlada u celini, budu i da decentralizacija zauzima sve zna ajnije mesto u politi komprogramu u Srbiji. U vreme pisanja izveštaja, okvirno zakonodavstvo kojim se regulišu imovinska prava i finansiranje razli itih nivoa bilo je u fazi rasprave, kao deo uspostavljanja zakonskog okvira za decentralizaciju. Decentralizacija je zna ajna i za evropske integracije, imaju i u vidu da je jedan od uslova za u eš e u tom procesu i ve i stepen lokalne i regionalne autonomije i u eš a u pružanju usluga, kao i da se pruža jak fiskalni podsticaj za decentralizaciju, dodelom prihoda lokalnim nivoima vlasti.

Decentralizacija može potencijalno da poboljša pružanje socijalnih usluga, tako što ese usluge približiti korisnicima i što e se oja ati kapaciteti lokalnih samouprava i ustanova u sistemu pružanja usluga za planiranje i pružanje usluga, kao i za pra enje krajnjih rezultata. Me utim, to tako e podrazumeva i odre ene rizike, pre svega za socijalnu zaštitu. Ukoliko se ne posveti dovoljno pažnje lokalnim sredstvima i kapacitetima, decentralizacija može dovesti do urušavanja usluga. Mogu se i produbiti geografske nejednakosti – ukoliko siromašnije opštine sa manje raspoloživih sredstava ne budu u stanju da pružaju usluge.

11

Osiguranje održivog finansiranja. U lekcijama nau enim u drugim zemljama u regionu naglašava se potreba da se socijalna zaštita finansira iz centralnog budžeta sve dok se unutar vlade ne uspostavi funkcionalan fiskalni sistem koji može da osigura adekvatno, održivo i pravi no finansiranje davanja i programa u svim opštinama.3 Bez namenske raspodele sredstava, postoji veliki rizik da e se sredstva namenjena za socijalnu pomoiskoristiti u druge svrhe. Prisutan je i rizik da e najsiromašnije opštine koje imaju i najve epotrebe imati najmanje sredstava na raspolaganju za socijalnu pomo , ime se stvara za arani krug u kojem sredstva nisu dostupna za one kojima su najpotrebnija.

Koordinacija izme u centralne vlade i lokalnih samouprava. Ja e partnerstvo i bolja koordinacija izme u centralne vlade, lokalnih samouprava, kao i bolja koordinacija izme urazli itih sektora (npr. socijalne zaštite, zapošljavanja, prosvete, zdravstva, policije, pravosu a, itd.) važni su za poboljšanje pružanja socijalnih usluga. Sprovo enje Strategije razvoja socijalne zaštite predstavlja e dobru priliku za me uministarsku saradnju i omogu i e i više integrisanu socijalnu politiku na lokalnom nivou. Fond za socijalne inovacije (SIF) može da da korisne primere koordiniranih pristupa sa razli itim nivoima vlade, agencijama i drugim partnerima, uklju uju i i nevladine organizacije.

Implementacija i pra enja standarda kvaliteta. Osiguranje kvaliteta može se poboljšati razvojem i unapre enjem organizacije i upravljanja na nivou svih sektora, postavljanjem odgovaraju ih podsticaja za upravu i zaposlene i boljom koordinacijom pružanja usluga. Odgovaraju e uloge centralne vlade i lokalnih samouprava u implementaciji standarda kvaliteta treba da budu jasno definisane, kako bi se osigurao okvir za poboljšanje pomo u: boljih podsticaja, zajedni kog tuma enja standarda, obuke i edukacije zaposlenih, periodi ne ocene rezultata, eti kog kodeksa i kvalitetnih instrumenata za upravljanje. Pored toga, mogao bi se uspostaviti sistem stalnog stru nog usavršavanja i obuke za sve zaposlene u CSR i ostalim ustanovama socijalne zaštite i mogao bi se uvesti sistem “vo enja slu aja“.

Procenu usluga i uticaja nov anih transfera trebalo bi bazirati na pokazateljima uspešnosti. Klju na stvar bila bi da se izabere manji broj merljivih pokazatelja, uklju uju i i kvalitet pružanja usluga, kako bi se podržala implementacija adekvatnog sistema pra enja. Pra enje i procena programa socijalne zaštite su do sada bili slabi i neredovni. Stoga je neophodno oja ati kapacitete i centralne vlade i lokalnih samouprava, kako bi se osposobili za ovu delatnost . Tako e je potrebno standardizovati sisteme izveštavanja.

Diverzifikacija pružalaca usluga: NVO i privatni sektor. Nevladine organizacije i privatni sektor imaju sve ve u ulogu u pružanju socijalnih usluga, kako decentralizacija odmi e. Treba obratiti pažnju da se osigura da postoji okvir za planiranje, ugovaranje i osiguranje kvaliteta. Bi e neophodna izgradnja kapaciteta i na centralnom i na lokalnom nivou vlasti, koja treba da reši pitanje sve ve e diverzifikacije pružalaca usluga. Po etna ta ka je okvirni Zakon o udruženjima. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike tako e treba da dodatno razvije svoje kapacitete.

EEE... KKKOOONNNSSSOOOLLLIIIDDDAAACCCIIIJJJAAA SSSOOOCCCIIIJJJAAALLLNNNIIIHHH DDDAAAVVVAAANNNJJJAAAPostoji mogu nost za konsolidaciju dva osnovna programa nov anih davanja u Srbiji,

koji se trenutno administriraju preko dve razli ite agencije: MOP administriraju centri za

3 Nakon lošeg iskustva sa decentralizacijom finansiranja nov anih transfera krajem devedesetih godina prošlog veka, Rumunija je ponovo centralizovala finansiranje socijalne pomo i 2002. godine. U me uvremenu, u Bosni i Hercegovini decentrolizovani mehanizmi finansiranja za rezultat su imali zna ajan disparitet u pokrivenosti me u regionima, pri emu su najsiromašnija mesta pružala najmanji obim usluga.

12

socijalni rad (CSR), a de iji dodatak administriraju lokalne samouprave (LSU).4 Takva podela odgovornosti ima zna ajne troškove, uklju uju i duple administrativne strukture, zaposlene i poslovni prostor. Paralelne institucije za davanja koja se dodeljuju na osnovu testiranja imovinskog stanja, podrazumevaju troškove i za korisnike, koji moraju da podnose zahteve i kompletnu dokumentaciju za svaku vrstu pomo i posebno i za ustanove, koje su primorane da veliki deo vremena troše na papirologiju. Trenutno ne postoje mehanizmi za koordinaciju i razmenu informacija izme u instiucija koje pružaju usluge i obezbe ujunov ana davanja, što bi olakšalo njihov rad i smanjilo greške u potvr ivanju i odbijanju prava.

I pored toga što postoji opšta saglasnost da je reforma potrebna, ne postoji toliko jak konsenzus o tome koji je najbolji model organizacije i kakvi treba da budu naredni koraci. To je uglavnom zbog toga što postoji veliki broj razli itih rešenja, a informaciona baza neophodna da bi se izvršila procena i napravio izbor ne postoji. Konsolidacija bi mogla da uklju uje stvarno objedinjavanje ova dva programa nov anih davanja u jedno davanje ili zadržavanje posebnih programa i spajanje administrativnih funkcija – ili u CSR ili u lokalnim samoupravama. Takve promene zahtevaju da se pažljivo razmotre uloge i odgovornosti za administraciju i finansiranje davanja – a to su pitanja koja treba razmotriti u kontekstu sve ve e decentralizacije socijalne pomo i u Srbiji u celini.

Kvalitativno istraživanje sprovedeno za potrebe ove studije pokazalo je da postoji itav niz razli itih mišljenja na temu konsolidacije davanja. Veliki deo zaposlenih u CSR bi

rado prepustio opštinama birokratske poslove na administraciji davanja, posebno kontrolisanje dokumentacije i popunjavanje papirologije, što bi im omogu ilo da se koncentrišu na usluge socijalnog rada. Sa druge strane, oni su tako e zabrinuti u pogledu nedovoljnih kapaciteta u opštinama i brinu se da bi mogli da izgube kontakt sa svojim klijentima, ukoliko oni više ne bi dolazili u CSR da popune zahteve za MOP.

I kona no, takve reforme treba da osiguraju da se ne izgubi ono što je bilo uspešno u postoje im sistemu. MOP je dobro targetirano davanje, koje stvarno dolazi do siromašnih, dok targetiranje de ijeg dodatka nije toliko uspešno. Konsolidaciji – bilo stvarnom objedinjavanju ova dva davanja ili spajanju administrativnih funkcija – treba pristupiti pažljivo, kako bi se targetiranje oba ova davanja poboljšalo.

Jedinstveno konsolidovano davanje? U Strategiji za smanjenje siromaštva, koja je usvojena 2003. godine, predložena je, kao jedna od opcija, “integracija socijalne pomo i i de ijeg dodatka u jedan jedinstveni transfer koji bi se mogao zvati porodi ni dodatak.”5 Ideja o jedinstvenom konsolidovanom socijalnom davanju, pri emu bi se u odre ivanju iznosa davanja u obzir uzimale razli ite karakteristike doma instava, sve je aktuelnija u drugim zemljama. To bi bila i najpoželjnija opcija.

Jedinstveno socijalno davanje bilo bi regulisano jednim setom pravila, imalo bi jedinstvene administrativne i institucionalna zahteve i jedinstven izvor finansiranja. Bilo bi transparentno, imalo bi niske administrativne troškove i bilo bi lako objašnjivo i razumljivo. Jedinstveno davanje moglo bi da ima za cilj i pružanje ve e podrške porodicama sa decom, na osnovu formule za izra unavanje iznosa pomo i kojom bi se odre ivali ve i iznosi pomo i, u zavisnosti od broja i uzrasta dece u porodici. Takav pristup se trenutno koristi u Bugarskoj u okviru sistema zagarantovanih najnižih prihoda.

4 CSR su filijale Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. U Srbiji postoji 135 CSR. Lokalne samouprave su opštine, i trenutno postoji 167 lokalnih samouprava. 5 Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji, 2003. godina.

13

Opcija Za Protiv Klju ni preduslovi i pitanja za razmatranje

(i) Stvaranje Smanjenje zahteva u Problemi sa aspekta U dizajn pomo i treba

Sa druge strane, ukoliko se odgovornost za pružanje de ijeg dodatka prenese na CSR, moglo si be iskoristiti njihovo iskustvo u uspešnom targetiranju MOP-a i potencijalno poboljšati targetiranje de ijeg dodatka, koriš enjem prednosti postoje ih kapaciteta. To bi omogu ilo korisnicima da sve završe na jednom šalteru (one-stop shop pristup), ukoliko bi se nov ano davanje i usluge objedinile u jednoj kancelariji.

Konsolidacija pružanja davanja u CSR. Tre e rešenje bilo bi da se odgovornost za pružanje MOP-a i de ijeg dodatka konsoliduje u CSR. Time bi se postigle sve koristi administrativne konsolidacije. Me utim, budu i da je broj CSR manji od broja kancelarija lokalnih samouprava, korisnici bi mogli da se prijave za davanja na manjem broju lokacija, što bi zna ilo pove anje putnih troškova. To bi tako e zahtevalo zna ajno pove anjeadministrativnih kadrovskih kapaciteta u CSR, da bi se mogao obraditi veliki broj zahteva za de iji dodatak (npr. u 2005. godini, dodatak je primalo 485,000 dece).

Nezavisno od toga ko e vršiti obilazak korisnika, socijalni radnici iz CSR ili socijalni radnici iz lokalne samouprave, od suštinske važnosti je da izme u ta dva nivoa institucija postoji koordinacija. CSR, kao agencija ija je osnovna odgovornost pružanje pomo iugroženim kategorijama stanovništva, ima mandat i kapacitete za rad u neposrednom kontaktu sa korisnicima i da odgovori na njihove potrebe. Ku ne posete korisnicima radi verifikacije prava na MOP treba da se vrše u bliskoj koordinaciji sa poslovima koje obavljaju socijalni radnici na terenu u okviru obilazaka radi pružanja pomo i i usluga upu ivanja – posebno za klijente (npr,. starija lica i lica sa invaliditetom) koja nisu u stanju da putuju da bi se prijavili za primanje pomo i.

Delegiranje administracije MOP-a lokalnim samoupravama. Drugo najbolje rešenje bilo bi da se zadrže dva odvojena davanja i da se odgovornost za pružanje MOP programa prenese na lokalne samouprave. Koristi koje bi se time postigle su smanjenje administrativnih troškova, pojednostavljenje procedura kako za korisnike tako i za ustanove koje pružaju usluge, a socijalni radnici bi se oslobodili verifikacije dokumentacije i papirologije. Takvo delegiranje zahtevalo bi pažljivo planiranje, da bi se osiguralo da lokalne samouprave imaju dovoljne ljudske kapacitete da preuzmu ovaj dodatni posao. To bi moglo da uklju uje i premeštanje jednog broja zaposlenih koji trenutno rade na administraciji MOP-a u CSR u lokalne samouprave. Klju no pitanje na koje treba odgovoriti jeste da li e zaposleni u lokalnim samoupravama i i u obilazak korisnika radi verifikacije prihoda i imovinskog stanja ili e to i dalje raditi socijalni radnici iz CSR.

Odgovornost za isplatu takvog jedinstvenog porodi nog dodatka mogla bi biti poverena ili lokalnim samoupravama ili CRS. Kao što je ve re eno, lokalne samouprave bi imale komparativnu prednost, budu i da su vode e ustanove za isplatu dodatka.

Me utim, jedinstveno davanje možda nije poželjno rešenje iz perspektive politi ke ekonomije, ukoliko se stvori percepcija da se time ukida de iji dodatak. De iji dodatak u Srbiji – iako se dodeljuje na osnovu testiranja imovinskog stanja – ima dvostruki cilj i treba da obezbedi nov anu pomo i prihode za siromašne, kao i da pruži podršku za porodice sa decom. U kontekstu pada nataliteta, podrška za ra anje dece ima politi ku komponentu. Dobro osmišljena kampanja informisanja mogla bi da olakša sprovo enje reforme, tako što bi se jasno prenela poruka da konsolidovana socijalna pomo i dalje ima isti cilj koji je imao de iji dodatak, uz ja anje podrške za najsiromašnije porodice.

Tabela 1: Pregled konsolidacije MOP-a i de ijeg dodatka

14

jedinstvenog davanja

pogledu dokumentacije; smanjenje administrativnih troškova; pojednostavljenje procedura; poboljšanje targetiranja smanjenjem mogu nosti za greške u oba programa.

politi ke ekonomije (npr. percepcija da se ukida de iji dodatak).

ugraditi dodatnu podršku za porodice sa decom; kampanja javnog informisanja; ko treba da bude pružalac, LSU ili CSR? Videti u nastavku.

(ii) Lokalne samouprave vrše administraciju oba davanja

Pojednostavljenje procedura, smanjenje troškova; nadgradnja na kapacitete LSU;koriš enje prednosti znanja o prilikama na lokalu.

Potencijalno slabljenje targetiranja ukoliko se ne bude koristila ekspertiza CSR u testiranju imovinskog stanja.

Adekvatni kadrovski kapaciteti za preuzimanje dodatnog posla (potencijalni transfer zaposlenih iz CSR);koordinacija sa CSR u radu na terenu; razmena informacija sa CSR; koordinacija poseta na terenu, upu ivanja u socijalne službe.

(iii) CSR vrše administraciju oba davanja

Nadgradnja na uspešno targetiranje MOP-a u CSR;koriš enje prednosti kapaciteta CSR za testiranje imovinskog stanja;povezivanje MOP-a sa socijalnim uslugama i drugim vidovima pomo ikoja se pruža u CSR, koriš enjem pristupa “one-stop shop”.

Ve i putni troškovi (manji broj kancelarija); ve e administrativno optere enje za CSR; Manje u eš e lokalnih samouprava u socijalnoj zaštiti.

Adekvatni kadrovski kapaciteti za preuzimanje dodatnog posla (potencijalni transfer zaposlenih iz LSU).

Izbor rešenja. Informacije potrebne da bi se napravio izbor ko e imati odgovornost za administraciju davanja još uvek nisu dostupne. Neophodna je detaljnija analiza sadašnjih administrativnih troškova pružanja MOP-a i de ijeg dodatka u CSR i lokalnim samoupravama – uklju uju i i troškove zaposlenih i ostale povezane troškove (npr. kancelarijski prostor, oprema, vozila), kao i troškova novog rešenja. Potrebna je Studija izvodljivosti u kojoj bi se sagledali troškovi tri osnovna mogu a rešenja i postoje i kapacitet. Studija treba da ispita i mogu nosti za koordinaciju i podelu odgovornosti za rad na terenu izme u lokalnih samouprava i CSR, kao i na koji na in bi mogle da funkcionišu uputnice za socijalne službe. U takvoj studiji, mogao bi se razviti set opcija za pilotiranje i procenu u jednom manjem broju opština, što bi prethodilo izradi nacionalnog plana i njegovom širenju.

15

Tab

ela

2: S

ocija

lna

pom

o i

deija

zaš

tita:

kra

tak

preg

led

prep

oruk

a i s

lede

ih k

orak

a Pi

tanj

eM

ere

na p

olju

pol

itike

O

ekiv

ani i

shod

Po

kaza

telji

O

dgov

orna

age

ncija

Ja

anje

mre

že so

cija

lne

zašt

ite

Mal

i utic

aj p

rogr

ama

soci

jaln

e po

mo

i MO

P na

sman

jenj

e si

rom

aštv

a.

Pove

ati u

kupn

u po

trošn

ju d

a bi

se

mog

la p

roši

riti p

okriv

enos

t i

pove

ati i

znos

i dav

anja

; pr

eusm

eriti

sred

stva

sa

neta

rget

irani

h pr

ogra

ma.

Ve

a po

kriv

enos

t, ad

ekva

tnos

t. Po

kriv

enos

t (%

por

odic

a ko

je

prim

aju

MO

P);

adek

vatn

ost (

% n

akna

de u

po

trošn

ji do

ma

inst

va).

MF,

MR

ZSP

Ogr

ani

eni p

odst

icaj

i za

rad

O

jaat

i vez

e iz

me

u M

OP-

a i

aktiv

nih

mer

a za

pošl

java

nja.

V

ea

mog

uno

st z

a ko

risni

ke M

OP-

a da

u

estv

uju

u ak

tivni

m

mer

ama

zapo

šlja

vanj

a.

% k

oris

nika

MO

P-a

koji

ues

tvuj

u u

prog

ram

ima

zapo

šlja

vanj

a.

MR

ZSP,

CSR

i fil

ijale

NSZ

Soci

jaln

i rad

nici

ne

idu

u ob

ilaza

k si

rom

ašni

h

Stru

no u

savr

šava

nje,

obu

ka z

a za

posl

ene

u C

SR n

a te

mu

obila

zaka

na

tere

nu i

rada

sa

ugro

ženi

m k

ateg

orija

ma

stan

ovni

štva

; ve

i pris

tup

vozi

lima.

Ve

e an

gažo

vanj

e C

SR u

lo

kaln

im z

ajed

nica

ma.

B

roj t

eren

skih

pos

eta.

B

oj u

putn

ica

za so

cija

lne

služ

be.

MR

ZSP,

CSR

Uz

zaht

eve

za n

ovan

u po

mo

mor

a se

dos

tavi

ti ve

liki b

roj

doku

men

ata.

Izvr

šiti

revi

ziju

, sm

anjit

i bro

j i

kons

olid

ovat

i dok

umen

te k

oji s

e m

oraj

u do

stav

iti u

z za

htev

e za

M

OP

i de

iji d

odat

ak. U

kinu

ti ob

avez

u ve

rifik

acije

dok

umen

ata

koji

se n

e m

enja

ju (n

pr. r

odni

h lis

tova

).

Niž

i ind

irekt

ni tr

oško

vi z

a ko

risni

ke; n

iži

adm

inis

trativ

ni tr

oško

vi,

soci

jaln

i rad

nici

troš

e m

anje

vre

men

a na

ad

min

istra

ciju

.

Adm

inis

trativ

ni tr

oško

vi

prog

ram

a da

vanj

a.

% v

rem

ena

koje

soci

jaln

i ra

dnic

i utro

še n

a pr

over

u do

kum

enta

cije

; put

ni tr

oško

vi

koris

nika

.

MR

ZSP,

CSR

, LSU

.

Praz

nine

u p

okriv

enos

ti lic

a ko

ja

nisu

prij

avlje

na (n

pr. R

oma,

in

tern

o ra

selje

nih

lica.

izbe

glic

a).

Osi

gura

ti pr

istu

p do

kum

enta

ciji

o dr

žavl

jans

tvu

i prij

avi b

orav

ka,

razm

otrit

i mog

uno

st p

rivre

men

e pr

ijave

pre

ko L

SU.

Ve

a po

kriv

enos

t lic

a ko

ja

nisu

prij

avlje

na.

% n

eprij

avlje

nih

Rom

a, in

tern

o ra

selje

nih

lica

i izb

eglic

a;

pokr

iven

ost

MO

P-a

i de

ijeg

doda

tka

za o

ve

kate

gorij

e st

anov

ništ

va.

MR

ZSP,

LSU

, Min

ista

rstv

o un

utra

šnjih

pos

lova

.

Poje

dnos

tavl

jenj

e si

stem

a pr

užan

ja, p

ove

anje

efik

asno

sti

Dup

le st

rukt

ure

za p

ruža

nje

MO

P-a

i de

iji d

odat

ak.

Stud

ija iz

vodl

jivos

ti; p

regl

ed

kapa

cite

ta; p

ilotir

anje

razl

iiti

hop

cija

(npr

. jed

inst

veno

dav

anje

; is

plat

a pr

eko

LSU

; isp

lata

pre

ko

CSR

).

Plan

za

efik

asno

pru

žanj

e os

novn

ih p

rogr

ama

soci

jaln

e po

mo

i.

Troš

kovi

/dob

iti (c

ost/b

enef

it)

razl

iiti

h m

odel

a.

MR

ZSP,

MF,

CSR

, LSU

.

Ne

post

oji j

edin

stve

na b

aza

poda

taka

o p

rogr

amim

a so

cija

lnih

dav

anja

ili s

ocija

lnim

us

luga

ma.

Raz

voj u

mre

ženo

g in

form

acio

nog

sist

ema

koji

e po

vezi

vati

razl

iite

agen

cije

.

Bol

je ta

rget

iranj

e da

vanj

a;

znan

je o

pot

reba

ma

na

loka

lu; n

iži a

dmin

istra

tivni

tro

škov

i.

Adm

inis

trativ

ni tr

oško

vi

prog

ram

a da

vanj

a.

Targ

etir

anje

: % si

rom

ašni

h ko

ji pr

imaj

u po

mo

;

MR

ZSP,

MF,

CSR

, LSU

.

16

17

Pita

nje

Mer

e na

pol

ju p

oliti

ke

Oek

ivan

i ish

od

Poka

zate

lji

Odg

ovor

na a

genc

ija

stop

a os

tvar

ivan

ja: %

kor

isni

ka

koji

ispu

njav

aju

uslo

ve z

a po

mo

i ko

ji pr

imaj

u po

mo

.N

edov

oljn

i pod

aci z

a pr

aen

je

prog

ram

a so

cija

lne

zašt

ite.

Pobo

ljšan

ja H

BS:

oja

ani m

odul

o

soci

jaln

im d

avan

jima;

boo

ster

uz

orci

kor

isni

ka so

cija

lnih

pr

ogra

ma.

Pon

oviti

SLS

za

2003

.

Bol

je in

form

acije

za

budž

etira

nje,

form

ulac

iju

polit

ike

i pra

enje

kra

jnjih

re

zulta

ta.

Poda

ci d

ostu

pni z

a an

aliz

u is

hoda

(npr

. pok

riven

osti,

ta

rget

iranj

a, a

dekv

atno

sti,

stop

a os

tvar

ivan

ja).

MR

ZSP,

CZS

, CSR

, LSU

.

Ogr

ani

en st

epen

sves

ti o

prog

ram

ima

dava

nja

i kr

iterij

umim

a za

stic

anje

pra

va.

Stig

mat

izac

ija k

oris

nika

soci

jaln

e po

mo

i.

Kam

panj

a ja

vnog

info

rmis

anja

us

mer

ena

na o

pštu

pop

ulac

iju i

pose

bno

na si

rom

ašne

.

Ve

i ste

pen

sves

ti, v

ea

podr

ška

refo

rmam

a, m

anja

st

igm

atiz

acija

.

Targ

etira

nje

dava

nja

na

siro

maš

ne; %

stan

ovni

štva

koj

e je

upo

znat

o sa

pro

gram

ima

i kr

iterij

umim

a za

stic

anje

pra

va.

MR

ZSP,

CSR

, LSU

.

Pobo

ljšan

je o

tvor

enos

ti: p

ripr

ema

za d

ecen

tral

izac

iju

Potre

ba z

a od

rživ

im p

lano

m z

a de

cent

raliz

aciju

. R

azvi

ti za

jedn

iki

pris

tup

razl

iiti

hni

voa

vlad

e za

nas

tava

k fis

kaln

e i

adm

inis

trativ

ne d

ecen

traliz

acije

. O

kvir

koji

uklju

uje

zako

noda

vstv

o o

finan

sira

nju

razl

iiti

h ni

voa

vlad

e, im

ovin

skim

pr

avim

a, ja

vnoj

adm

inis

traci

ji na

lo

kaln

om n

ivou

.

Jasa

n pl

an z

a fa

znu

dece

ntra

lizac

iju.

% u

slug

a ko

je fi

nans

iraju

i ad

min

istri

raju

loka

lne

sam

oupr

ave;

meh

aniz

am z

a uj

edna

avan

je sr

edst

ava

za sv

e LS

U.

MF,

MR

ZSP,

LSU

.

Uru

šava

nje

finan

sira

nja

soci

jaln

ih u

slug

a u

siro

maš

nim

op

štin

ama.

Fina

nsira

ti so

cija

lnu

zašt

itu sa

ce

ntra

lnog

niv

oa, s

ve d

ok se

ne

uspo

stav

e ar

anžm

ani z

a fin

ansi

ranj

e ra

zli

itih

nivo

a vl

ade.

Fina

nsira

nje

osno

vnih

so

cija

lnih

dav

anja

i us

luga

iz

cen

traln

og b

udže

ta.

% d

avan

ja L

SU u

troše

nih

na

soci

jaln

u za

štitu

. M

F, M

RZS

P, L

SU.

Slab

a im

plem

enta

cija

stan

dard

a kv

alite

ta z

a pr

užan

je so

cija

lnih

us

luga

.

Obu

ka z

a za

posl

ene

i upr

avu

u C

SR z

a pr

aen

je st

anda

rda

kval

iteta

; pod

stic

aji u

gra

eni u

pr

egle

de u

speš

nost

i; ar

anžm

ani z

a pr

aen

je.

Bol

ji kv

alite

t soc

ijaln

ih

uslu

ga.

Usk

laen

ost s

a st

anda

rdim

a kv

alite

ta M

RZS

P.

MR

ZSP,

CSR

, LSU

.

Nep

osto

janj

e ok

vira

za

ueš

eN

VO

/priv

atno

g se

ktor

a u

soci

jaln

im u

slug

ama.

Zako

n o

NV

O, r

egul

ativ

e o

ugov

aran

ju.

Ve

i div

erzi

tet p

ruža

laca

us

luga

.B

roj N

VO

i pr

ivat

nih

orga

niza

cija

ukl

juen

ih u

pr

užan

je so

cija

lnih

usl

uga.

MR

ZSP.

POGLAVLJE 1: UVOD: SOCIJALNA POMO I DE IJA ZAŠTITA U SRBIJI

AAA... IIISSSTTTOOORRRIIIJJJAAATTT III CCCIIILLLJJJEEEVVVIIIOd 2001. godine, Vlada je usvojila zakone o najzna ajnijim reformama na polju

socijalne pomo i i de ije zaštite, uklju uju i i usvajanje novih zakona o nov anim davanjima socijalne pomo i i de ijem dodatku i novog Porodi nog zakona (što je bila prva takva revizija ovog zakona u periodu dužem od 20 godina).6 Reforme su podrazumevale, izme u ostalog, dodelu do tada netargetiranog de ijeg dodatka na osnovu testiranja imovinskog stanja, reviziju kriterijuma za ostvarivanje prava i iznosa davanja za osnovno nov ano davanje socijalne pomo i (MOP) i poboljšanje zakonodavnog okvira za hraniteljstvo. Reforme socijalnih usluga obuhvatale su uspostavljanje Fonda za socijalne inovacije (SIF) koje treba da podrži socijalne usluge prilago ene potrebama lokalnih zajednica. SIF je jedinstven u regionu jer se fokusira na podržavanje partnerstava izme u lokalnih samouprava i nevladinih organizacija i njegov cilj je širenje lokalnih inovacija u pružanju usluga i podizanje na nivo nacionalne politike.

Sa sve ve im fokusom na pripremama za pristupanje EU, Srbiji se otvaraju nove mogu nosti za ja anje sistema socijalne zaštite. Najbolji na in da se to postigne jeste pojednostavljenje mreže zaštite i programa nov anih transfera u kombinaciji sa visoko kvalitetnim socijalnim uslugama prilago enim potrebama najugroženijih kategorija stanovništva u Srbiji. Slede a faza reformi treba da bude nadgradnja na zakonodavne reforme i težište treba da bude stavljeno na reviziju organizacije i administracije s ciljem pove anjaefektivnosti i efikasnosti. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike radi na formulaciji slede e faze reformi. U decembru 2005. godine Ministarstvo je usvojilo Strategiju razvoja socijalne zaštite, u kojoj su zacrtani pravci reforme socijalnog sektora, sa posebnim naglaskom na decentralizaciji i pove anju odgovornosti lokalnih samouprava u pružanju socijalne zaštite. Strategija predstavlja nadgradnju na prioritete zacrtane u Strategiji za smanjenje siromaštva u Srbiji (SSS).7

Decentralizacija podrazumeva reviziju institucionalnih mehanizama, uloga i odgovornosti aktera koji u estvuju u sistemu pružanju socijalne pomo i i de ije zaštite, podsticaja koji oni imaju i aranžmana za finansiranje razli itih nivoa vlade. To tako ezahteva i da se pažnja posveti i pitanjima kvaliteta pružanja usluga i jednakosti – kako bi se osiguralo da sve lokalne samouprave budu u stanju da finansiraju i obezbede adekvatnu mrežu socijalne zaštite i pomognu siromašnima.

Ciljevi i delokrug

Cilj ovog Dokumenta o socijalnoj pomo i i de ijoj zaštiti jeste da se napravi inventar postoje ih programa socijalne zaštite za najsiromašnije porodice u Srbiji, što bi trebalo da bude osnov za odlu ivanje o predstoje im reformama predvi enim u Strategiji razvoja socijalne zaštite i SSS. U Dokumentu su formulisane preporuke i slede i koraci za Vladu i za u eš e donatora, uklju uju i i Svetsku banku. Preporuke su bazirane na analizi postoje ih izvora podataka, kao i na kvalitativnoj proceni sistema pružanja na lokalnom nivou koja je ura ena specijalno za ovaj izveštaj (o emu e biti re i u nastavku).

6 Kratak pregled reformi dat je u Aneks Tabeli 1.2. 7 Vlada Srbije usvojila je Strategiju za smanjenje siromaštva 2003. godine.

18

U fokusu analize i preporuka su nov ana davanja i usluge u okviru socijalne pomo i i de ije zaštite, koje ine sistem socijalne zaštite u Srbiji (Okvir 1.1). U okviru tih programa, detaljno su obra ena dva osnovna programa nov anih davanja – MOP i de iji dodatak. Ti programi su od najve e važnosti za borbu protiv siromaštva i socijalne isklju enosti. Kako se Srbija bude približavala integraciji u EU, osiguranje efikasnosti, održivosti i pravi nosti tih programa bi e sve ve i prioritet. Programi socijalnog osiguranja, uklju uju i penzijsko osiguranje i osiguranje u slu aju nezaposlenosti, sagledani su u kontekstu ukupnog fiskalnog okvira za socijalnu zaštitu i njihovog uticaja na siromaštvo, ali nisu centralna tema. Ostale nenov ane mere socijalne zaštite, kao što je program subvencija za elektri nu energiju za siromašna doma instva koji sprovodi Elektroprivreda Srbije (EPS) nisu obuhva eni.8

Socijalne usluge za ugrožene kategorije stanovništva, i to posebno za decu izloženu riziku, starija lica i lica sa invaliditetom, interno raseljena lica, izbeglice i Rome, ine važan deo sistema socijalne zaštite u Srbiji. I pored toga što ne ovaj izveštaj ne daje detaljnu analizu pitanja sa kojima se suo avaju socijalne službe u Srbiji, data je lista nekih od najvažnijih pitanja i obra eni su izazovi, posebno u pogledu implikacija na dalji tok decentralizacije u Srbiji. Socijalni rad tako e nije detaljno obra en u ovom izveštaju. Pomenut je jedan broj najvažnijih pitanja koja se odnose na uloge i odgovornosti stru nih zaposlenih u centrima za socijalni rad, ali detaljnija rasprava o ovoj oblasti prevazilazi delokrug ovog Dokumenta.

U proceni efikasnosti mreže socijalne zaštite mora se pažljivo razmotriti kontekst tržišta rada. Nov ana davanja treba da budu osmišljena tako da ne umanjuju podsticaj za ljude da rade. Isto tako, socijalna davanja moraju biti pra ena uspešnim aktivnim merama zapošljavanja, koje podržavaju integraciju na tržištu rada. Ova studija ura ena je u kompletu sa drugom studijom Svetske banke koja se bavi tržištem rada u Srbiji i u kojoj su puno detaljnije istražene veze sa tržištem rada.9 Detaljne preporuke na polju politike koje se odnose na tržište rada date su u tom izveštaju.

Okvir 1.1: Definicije

U izveštaju se koristi nekoliko klju nih izraza kojima se opisuje paket politika i programa koji sa injavaju podršku Srbije za najsiromašnije stanovnike. Izrazi koriš eni u ovom izveštaju su slede i:

Socijalna pomo odnosi se na nov anu pomo namenjenu za siromašne porodice. Osnovni programi socijalne pomo i u Srbiji su MOP, de iji dodatak i dodatak za pomo i negu drugog lica.

De ija zaštita odnosi se na nov ana davanja i usluge za decu, uklju uju i de iji dodatak i socijalne usluge namenjene za decu izloženu riziku, kao što su deca sa invaliditetom i deca bez roditeljskog staranja.

Mreža socijalne zaštite i socijalna zaštita (welfare) koristi se da opiše pun dijapazon nov anih i nenov anihdavanja i usluga socijalne pomo i i de ije zaštite namenjenih za lica i porodice sa niskim primanjima.

Socijalno osiguranje odnosi se davanja koja se baziraju na doprinosima, uklju uju i starosnu, invalidsku i porodi nu penziju i osiguranje u slu aju nezaposlenosti.

Socijalna zaštita (protection) odnosi se na sve programe i davanja socijalnog osiguranja i socijalne pomo i, kao i na aktivne mere zapošljavanja.10

8 U 2004. godini, procenjeno je da je 17,000 porodica primalo ovu vrstu pomo i.9 Studija tržišta rada fokusira se na etiri oblasti: (i) ažuriranje podataka o situaciji na tržištu rada, bazirano pre svega na Anketi radne snage za 2004. godinu, sa posebnom pažnjom na dugotrajnu nezaposlenost, neformalno zapošljavanje, fleksibilne forme rada, odre ivanje visine zarada i nezapolenost mladih; (ii) zakoni i institucije u oblasti rada, sa fokusom na pitanju da li su regulativa koja ure uje tržište rada i kolektivni ugovori dovoljno fleksibilni da mogu da podrže otvaranje novih radnih mesta; (iii) trendovi troškova radne snage, uklju uju i i nenov ane troškove; i (iv) prilago avanja radne snage, uklju uju i restrukturiranje velikih razmera, kao i kapacitete osiguranja u slu aju nezaposlenosti i službi za zapošljavanje da podrže radnike da se prilagode novim uslovima na tržištu rada.10 Više informacija o socijalnoj zaštiti dostupno je na adresi www.worldbank.org/sp

19

U analizi mreže socijalne zaštite treba uzeti u obzir i profil i karakteristike siromaštva u Srbiji. U ovom izveštaju koriš ene su mere predstavljene u Proceni siromaštva u Srbiji za 2003. godinu koju su zajedno uradili Svetska banka i Vlada Srbije (Serbia Poverty Assessment, World Bank, 2003). U momentu pisanja ovog izveštaja, najnovija verzija analize siromaštva u kojoj su koriš eni podaci iz Ankete prihoda po doma instvima (HBS) za 2004. godinu bila je u izradi. U dokumentu su koriš eni i nalazi analize booster ankete romskih doma instava koja je sprovedena 2003. godine (Bodewig and Sethi, 2005).

Izvori podataka i pristup

Analiza data u ovom izveštaju bazirana je na anketama doma instava, kao i na administrativnim izvorima podataka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Zbog odre enih nedostataka u anketama i potrebe da se detaljnije sagleda kako pružanje usluga stvarno funkcioniše u praksi, za potrebe ovog izveštaja naru ena je posebna sociološka studija.Važan zaklju ak ovog izveštaja je da postoji potreba za više podataka i za boljim kvalitetom podataka za analizu socijalne zaštite.

Kvantitativni podaci. Poslednji instrumenti ankete doma instava, koji omogu avaju kompletnu analizu pojedinih programa socijalne pomo i, nisu dostupni. U ovom izveštaju koriš ena su dva osnovna anketna instrumenta, Analiza životnog standarda za Srbiju za 2003. godinu (SLS), koja je koriš ena u Proceni siromaštva, i Anketa prihoda po doma instvima (HBS). SLS sadrži detaljan modul o socijalnoj zaštiti, ali ne obuhvata izmene Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbe ivanju socijalne sigurnosti gra ana, koje su uvedene krajem 2004. godine i puno sprovo enje Zakona o finansijskoj pomo i porodicama sa decom, koji je stupio na snagu u 2002. godini.11 I sa SLS ima nekoliko ograni enja koja se odnose na veli inu uzorka i pokrivenost korisnika socijalne zaštite.12 I pored toga, analiza daje odre enesmernice o relativnoj uspešnosti pojedinih programa. SLS za 2003. godinu je korisna jer omogu ava uporednu analizu opšte populacije i Roma koji žive u romskim naseljima i koji predstavljaju najmarginalizovaniju i najsiromašniju kategoriju stanovništva u Srbiji.

U toku je rad na reviziji Anketa prihoda po doma instvima (HBS) koja treba da postane osnovni instrument za analizu siromaštva i životnog standarda u Srbiji. Trenutno, upitnici ne sadrže kompletnu detaljnu analizu socijalnih transfera. De iji dodatak je prikazan kao posebna kategorija, ali su socijalna pomo , osiguranje u slu aju nezaposlenosti i porodiljske naknade prikazani zajedno na agregatnom nivou, što otežava analizu na nivou programa. Zbog visokog stepena agregacije podataka i male pokrivenosti korisnika socijalne zaštite, mogu nost koriš enja HBS ankete u ovoj analizi je ograni ena i u izveštaju su koriš eni samo osnovni podaci o pokrivenosti.

U Dokumentu su koriš eni podaci iz svih dostupnih izvora kako bi se dobila najkompletnija slika koju je u ovom trenutku mogu e dobiti. Podaci iz SLS za 2003.godinu upotpunjeni su novijim podacima iz HBS i administrativnim podacima Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Me utim, treba primetiti da ovi izvori podataka nisu adekvatni za procenu programa i analizu trendova u dužem periodu. Poboljšanje HBS ankete

11 Dok je Zakon bio u fazi sprovo enja, za vreme pisanja ovog izveštaja, stopa ostvarivanja ovog davanja bila je niska. 12 Uzorak na kojem je ra ena SLS anketa zna ajno je smanjen izme u 2003. i 2002. godine (sa 6,354 doma instava u 2002. godini na svega 2,548 doma instava u 2003. godini), tako da je poduzorak korisnika socijalne pomo i i de ijeg dodatka 2003. godine bio premali i ne omogu ava detaljniju analizu 9 od 10 programa obuhva enih anketom. Jedini izuzetak je de iji dodatak. Pored toga, iako sadrži detaljna pitanja o pojedinim davanjima, anketa je sprovedena pre poslednjih izmena praga za sticanje prava na MOP 2004. godine i istovremeno sa pooštravanjem kriterijuma za de iji dodatak 2002/2003. godine.

20

za potrebe analize socijalnih davanja je prioritet, uklju uju i detaljniji modul o programima socijalne zaštite, kao i periodi ne booster uzorke koji treba da omogu e detaljniju analizu korisnika socijalne zaštite.

Kvalitativna studija. Kvalitativna studija naru ena je da bi se popunile praznine i prevazišla ograni enja u postoje oj anketnoj bazi podataka, ali i da bi se dobila detaljnija slika o implementaciji i pružanju socijalnih davanja na lokalnom nivou (Okvir 1.2). To je uklju ivalo dokumentovanje aranžmana za isplatu nov anih davanja socijalne pomo i i de ijeg dodatka na lokalnom nivou, pore enje aranžmana u praksi sa zakonskom regulativom, sagledavanje podsticaja za zainteresovane strane na lokalnom nivou, uklju uju izaposlene u centrima za socijalni rad i lokalnim samoupravama, za administraciju nov anihdavanja, kao i ocenu iskustva korisnika i potencijalnih korisnika u interakciji sa sistemom. Nalazi su dati u odre enim delovima dokumenta i centralna su tema Poglavlja 3. Okvir 1.2: Kvalitativna studija o pružanju socijalne pomo i na lokalnom nivou

Svetska banka naru ila je izradu kvalitativne studije o obezbe ivanju socijalne pomo i da bi sagledala kako socijalna pomo i de ija zaštita funkcionišu na lokalnom nivou iz perspektive korisnika, pružalaca i formulatora politike. Studiju je uradila nevladina organizacija Logos sa lokalnim istraživa ima iz svoje mreže u februaru i martu 2006. godine.

Studija je ura ena u pet opština u Srbiji: Kragujevac, Barajevo, Novi Sad, Niš i Bor. Lokacije za studiju izabrane su zbog svog geografskog i demografskog diverziteta – uklju uju i i varijacije u udelu Roma, interno raseljenih lica i izbeglica u ukupnoj populaciji i razlike u društveno-ekonomskim uslovima – uklju uju istopu nezaposlenosti.

Istraživanje je obuhvatalo detaljne razgovore sa klju nim akterima na nacionalnom nivou (npr. službenicima u MRZSP i drugim vladinim organima), kao i u opštinama (npr. zaposleni u CSR i opštinskim organima). Ura ene su i fokus grupe u svakoj od opština i sa korisnicima socijalne pomo i i lanovima ciljnih grupa koje ne primaju pomo . U svakoj opštini održane su po dve fokus grupe, uklju uju i muškarce i žene, ispitanike iz seoskih i gradskih podru ja i ljude iz razli itih društvenih slojeva, uklju uju i Rome, interno raseljena lica i izbeglice, nezaposlene i samohrane roditelje.

Izvor: Logos, 2006.

Studija je izra ena u bliskom partnerstvu sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike, koje je predložilo obim, dostavilo podatke i dalo komentare na prethodne verzije. Prethodni nacrt raspravljan je u toku jednodnevnog seminara koji je održan u februaru 2006, godine i na kojem je prisustvovao itav niz zainteresovanih strana iz vlade i sektora nevladinih organizacija, uklju enih u pružanje socijalne zaštite na centralnom i lokalnim nivoima u Srbiji. Veliki broj komentara i pitanja pokrenutih na seminaru uneseni su u ovaj izveštaj.

Siromaštvo i tržište rada u Srbiji

Programi mreže socijalne zaštite treba da odgovore na potrebe stanovništva i posebne karakteristike i profil siromaštva i ugroženih kategorija stanovništva u Srbiji. U momentu pisanja ovog izveštaja, u izradi su bile dve paralelne analize životnog standarda i tržišta rada koje e obezbediti detaljne analize u obe ove oblasti.

Siromaštvo. Prema podacima iz Procene siromaštva koji su 2003. godine zajedno uradili Svetska banka i Vlada i u kojoj su koriš eni podaci iz SLS ankete, 10,5 posto stanovništva je siromašno, na osnovu nacionalne granice siromaštva, a 2,3 posto stanovništva živi u krajnjem siromaštvu. U preliminarnoj analizi ankete HBS, stopa siromaštva procenjena je na 9,4 posto. Iako u vreme pisanja ovog izveštaja još uvek nisu bili kona ni, rezultati pokazuju da se stopa siromaštva u Srbiji nije zna ajno promenila od 2003. godine, da bi to moglo da uti e na zaklju ke date u ovom Dokumentu.

21

Siromaštvo u Srbiji je u bliskoj vezi sa stepenom obrazovanja, statusom zaposlenja i mestom stanovanja. Romi imaju puno ve u verovatno u da e biti siromašni u odnosu na ostale grupe stanovništva. U Srbiji, obrazovanje je najbliži korelativni faktor koji uti e na siromaštvo. Ve inu siromašnih ine lica sa niskim stepenom obrazovanja, pri emu gotovo dve tre ine siromašnih ine oni sa završenom osnovnom školom ili nižim stepenom obrazovanja. Siromaštvo je tesno povezano i sa statusom doma instva na tržištu rada. Neaktivnost i nezaposlenost su u vrstom korelativnom odnosu sa siromaštvom, me utim,ve ina siromašnih u Srbiji, njih gotovo 75 posto, su iz porodica sa najmanje jednim zaposlenim lanom.

Siromaštvo u Srbiji ima i regionalnu dimenziju, s tim da su džepovi siromaštva u seoskim podru jima u jugoisto noj Srbiji. Izbeglice, interno raseljena lica i Romi su najugroženije kategorije stanovništva u profilu siromaštva. Analiza booster ankete romskih doma instava pokazuje da je stopa siromaštva me u Romima 10 puta ve a nego kod ve inskog stanovništva, što pokazuje da postoji potreba da se napori koncentrišu na obuhvat Roma u mreži socijalne zaštite.

Tržište rada. I pored injenice da se ostvaruje privredni rast, rezultati na tržištu rada nisu povoljni. Zaposlenost je smanjena, a nezaposlenost je visoka i ini se da je u porastu. Procenjeno je da e u periodu 2005-2008. biti otpušteno još 80,000 radnika iz državnih preduze a (Cvetkovi and Lieberman, 2005.). U Tabeli 1.1 u nastavku dat je kratak pregled osnovnih pokazatelja tržišta rada, na bazi nove Ankete radne snage (LFS) za 2005. godinu.13

Isklju enost sa tržišta rada je ozbiljan problem za veliki broj radnika, posebno zbog visoke stope dugoro ne nezaposlenosti. Mladi (i to posebno mlade žene) imaju posebno negativne rezultate na tržištu rada. Romske zajednice, koje se mogu identifikovati u LFS, ine jednu od najmarginalizovanijih grupa u Srbiji. Lica sa nižim stepenom obrazovanja

tako e imaju velike probleme na tržištu rada. ak i posle reforme Zakona o radnim odnosima, fleksibilne forme zapošljavanja (rad sa skra enim vremenom i privremeni rad) gotovo da ne postoje. Fleksibilnost se postiže neformalnim zapošljavanjem. Jedan od najupadljivijih nalaza zabeleženih u Proceni siromaštva (World Bank, 2003) je visoka incidencija siromaštva me u radnicima zaposlenim u neformalnom sektoru.

Prema podacima iz predstoje e ažurirane verzije Pregleda tržišta rada u Srbiji, objašnjenje za ovu situacija može pre svega biti kasna tranzicija u Srbiji. Iako je ova faza “defanzivnog restrukturiranja” neophodan preduslov za budu i razvoj, to u me uvremenu može dovesti do velikog smanjenja broja radnih mesta. Za nekoliko godina, kada ovaj proces bude pri kraju i ukoliko se investiciona klima bude i dalje poboljšavala i ukoliko se održi makrostabilnost, o ekuje se otvaranja ve eg broja radnih mesta. Tada bi i kontekst tržišta rada za korisnike socijalne pomo i trebalo da se popravi.

Tabela 1.1: Osnovni pokazatelji tržišta rada u Srbiji, 2005. godina

Stope Ukupono

Muškarci Žene Mladi Romi

Lica koja nemaju završenu osnovnu školu

Završena osnovna škola

U eš e na tržištu rada 65.2 74.3 56.2 35.7 60.4 45.6 46.3

Zaposlenost 50.9 61.2 40.8 18.7 28.3 37.7 36.3

13 Postoji bojazan u vezi toga u kojoj meri e Anketa radne snage obuhvatiti karakteristike tržišta rada. Konkretno, neizvesnost je ve a u zemljama koje imaju raširen neformalni sektor, statisti ki administrativni kapaciteti su slabi i na izveštavanje mogu da uti u podsticaji koji se povezuju sa vladinim programima. Me utim, Anketa radne snage u Srbiji zna ajno je poboljšana od 2004. godine i predstavlja jedini dostupan izvor koji može da opiše trenutno situaciju.

22

Nezaposlenost 21.8 17.6 27.4 47.7 53.1 17.2 21.5 Dugoro na nezaposlenost 1 79.1 78.4 79.5 67.8 88.9 83.0 86.9

Izvor: LFS (2005.) Napomena: (1) Dugoro ne nezaposlenost obuhvata proporciju nezaposlenih koji traže posao duže od godinu dana.

BBB... PPPRRROOOGGGRRRAAAMMMIII SSSOOOCCCIIIJJJAAALLLNNNEEE ZZZAAAŠŠŠTTTIIITTTEEE III PPPOOOTTTRRROOOŠŠŠNNNJJJAAA ZZZAAA SSSOOOCCCIIIJJJAAALLLNNNUUUZZZAAAŠŠŠTTTIIITTTUUU

Sistem socijalne zaštite u Srbiji je u potpunosti razvijen i obuhvata i sistem penzija zasnovan na penzijskom osiguranju i naknade u slu aju nezaposlenosti, socijalnu pomo i de iji dodatak, kao i sve ve i broj razli itih usluga socijalne zaštite. Socijalna zaštita predstavlja važan izvor prihoda i pomo i za stanovništvo. U 2003. godini, 65 posto stanovništva primilo je socijalnu pomo barem jednom. Bez davanja socijalne pomo i, i to posebno penzija, procenjuje se da bi stopa siromaštva u Srbiji bila ve a za više od 30 procentualnih poena.

Ukupna potrošnja za socijalnu zaštitu iznosi gotovo 14 posto BDP-a u 2006. godini, od ega je 11.4 posto BDP-a potrošnja za penzije. Socijalno osiguranje, i to posebno penzije, ine davanja zasnovana na doprinosima koja treba da uravnoteže potrošnju u toku životnog

veka i obezbede stabilne prihode u starosti. Me utim, penzije u Srbiji su izrazito progresivne i imaju važnu ulogu u zaštiti siromašnih od siromaštva, o emu e biti re i u slede em poglavlju. Finansiranje tako e smanjuje razliku izme u socijalnog osiguranja i socijalne pomo i, budu i da zna ajan deo potrošnje za penzije dolazi iz opštih prihoda, a ne iz doprinosa – 46 posto u 2005. godini. O ekuje se da e se do 2020. godine taj procenat smanjiti na 15 posto, kao rezultat reformi koje e podrazumevati ja anje discipline pla anja doprinosa i fiskalne održivosti u sistemu.

23

Grafikon 1.1:Struktura potrošnje za socijalnu zaštitu u Srbiji, 2005. godina

Penzije

De ija zaštita

Socijalna pomo

Bora ke naknade

Naknada u sl. nezaposlenosti

Aktivne mere zapošljavanja

Izvor: MRZSP.

Na polju socijalne pomo i i de ije zaštite, u Srbiji postoji više od 20 programa socijalne pomo i koji pokrivaju kategorije stanovništva za koje se smatra da su ugrožene ili da imaju visok rizik od siromaštva: lica sa invaliditetom, porodice sa decom, samohrani roditelji, deca bez roditeljskog staranja, majke izbeglice, ratni veterani, civilne žrtve rata, deca i starija lica sa posebnim potrebama. I pored naglog rasta broja razli itih programa, može se re i da mrežu socijalne zaštite u Srbiji karakteriše mala pokrivenost i nizak stepen adekvatnosti. Drugim re ima, mali broj ljudi prima izuzetno niske iznose pomo i. Osnovni programi nov anih davanja su programi koji se dodeljuju na osnovu testiranja imovinskog stanja, materijalno obezbe enje porodice (MOP), de iji dodatak i naknada za pomo i negu drugog lica. Uticaj ovih programa detaljno je analiziran u slede em poglavlju.14

Tabela 1.2: Socijalna pomo i de ija zaštita u Srbiji, 2005. godina, kao % BDP-a

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. Ukupno 0.99 1.68 1.64 1.50 1.35 1.40 De ija zaštita 0.75 1.41 1.40 1.27 1.11 1.07

Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva 0.21 0.24 0.35 0.40 0.41 0.43 De iji dodatak 0.03 0.91 0.74 0.55 0.50 0.44 Roditeljski dodatak - - 0.11 0.23 0.22 0.20 Predškolski obrazovni programi 0.09 0.10 0.07 -- -- 0.00 Ostalo 0.05 0.10 0.06 0.07 -- --

Socijalna pomo 0.24 0.28 0.25 0.24 0.24 0.33 MOP 0.02 0.09 0.10 0.11 0.11 0.14 Dodatak za negu i pomo drugog lica 0.03 0.04 0.05 0.05 0.06 0.09 Ustanove socijalne zaštite 0.10 0.06 0.08 0.05 0.05 0.06 Ostalo 0.09 0.10 0.01 0.02 0.02 0.03

Izvor: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Republika Srbija.

MOP ili socijalna pomo je davanje socijalne pomo i koje se dodeljuje siromašnim porodicama u Srbiji na osnovu testiranja imovinskog stanja. Finansiranje i isplatu MOP-a vrši Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, preko centara za socijalni rad (CSR) i namenjen je za pojedince i porodice iji su prihodi ispod granice prihoda za socijalnu zaštitu i

14 U Aneks Tabeli 1.1 opisane su osnovne karakteristike i kriterijumi za odlu ivanje o pravima za svaku vrstu davanja.

24

treba da nadoknade razliku izme u prihoda doma instva i granice prihoda koja je odre enakao procenat prose ne zarade, u zavisnosti od broja lanova porodice. Me utim, sti e se utisak da prose na porodica prima pun iznos koji je jednak najnižoj granici prihoda, ukoliko je procenjeno da su njihovi prihodi niži od granice. Nema razlika izme u porodica iji su prihodi znatno ispod granice i onih iji su prihodi samo neznatno ispod te granice. Ostvarivanje ovog prava zavisi i od testa imovine.15 U 2005. godini, MOP je primalo 109,337 korisnika, ili 43,329 porodica.

CSR vrše administraciju i dodatka za pomo i negu drugog lica, mese nog nov anogdavanja za lica sa invaliditetom, za finansiranje li ne nege. Ova naknada, dodeljuje se, kao i MOP, u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbe ivanju socijalne sigurnosti gra ana i finansira je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, a administraciju vrše CSR. U 2005. godini, naknadu je primalo 245,584 lica.

Finansiranje i upravljanje de ijim dodatkom vrši Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, a administraciju vrše opštine. Amandmani Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom iz 2002. godine, imaju za cilj poboljšanje targetiranja de ijeg dodatka. Porodice imaju pravo da primaju mese ne de ije dodatke za prvo etvoro dece u dobi od 0-19 godina (posle navršenih 7 godina, pod uslovom da su upisana u školu) i ako su prihodi doma instva niži od odre ene granice. Pravo na de iji dodatak ograni eno je na prvih etvorodece, a da li neko ima pravo na dodatak kontroliše se na osnovu testiranja imovinskog stanja, koje uklju uje i testiranje imovine. Amandmanima je uvedena i jedinstvena granica za ostvarivanje prava na davanja u Republici. U 2005. godini, broj korisnika bio je 485,000.

Amandmanima Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom iz 2002. godine uveden je i novi roditeljski dodatak, sa ciljem da se porodice ohrabre da ra aju decu. Ukupna potrošnja za roditeljski dodatak je visoka u pore enju sa ostalim programima. Iako samo mali broj porodica prima ovaj dodatak, 2,870 mese no u prvih šest meseci 2005. godine; 3,079 u toku 2004 godine, u 2004. godini, potrošnja je iznosila 0,25 posto BDP-a, što je za preko dva puta više od potrošnje za MOP.

U januaru 2006. godine, program je još više proširen i uveden je dodatak i za prvo dete. Prema preliminarnim procenama, broj korisnika roditeljskog dodatka mese no je 3,350. Dodatak za prvo dete iznosi 20,000 dinara, što zna i dodatno optere enje za budžet u 2006. godini od 804 miliona, ili otprilike jednu tre inu ukupnog iznosa planiranog u budžetu za MOP. Roditeljski dodatak za prvo dete ispla uje se jednokratno, dok se dodatak za drugo, tre e i etvrto dete ispla uje u 24 mese ne rate, da bi se smanjio neposredni fiskalni uticaj.

Potrošnja za socijalnu pomo i de iju zaštitu u Srbiji je zna ajno niža nego u drugim zemljama u regionu (Grafikon 1.2). U 2005. godini, Srbija je potrošila 1,4 posto BDP-a na nov ana davanja i usluge socijalne pomo i i de ije zaštite i dodatnih 0,6 posto BDP-a na bora ke naknade. Time što se fokusira na davanja socijalne pomo i na osnovu testiranja imovinskog stanja, Srbija se tako e izdvaja po niskoj potrošnji. Potrošnja za MOP u Srbiji u 2005. godini iznosila je 0,14 posto BDP-a. Pore enja radi, Hrvatska troši 0,26 posto na sli anprogram (i planira da pove a potrošnju), Slovenija troši 0,6 posto BDP-a, a Bugarska 0,29 posto BDP-a.16

15 Jedinstvena najniža granica za MOP na nivou Republike uvedena je amandmanima Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbe ivanju socijalne sigurnosti gra ana 2004. godine. Analiza incidencije MOP-a u ovom izveštaju bazirana je na podacima za 2003. godinu, tj. bez jedinstvene najniže granice. 16 Podaci za Sloveniju za 2003. godinu preuzeti su iz baze podataka ESSPROSS; izvor podataka za Hrvatsku i Bugarsku za 2004. godinu je Svetska banka.

25

Grafikon 1.2: Potrošnja za socijalnu pomo i de iju zaštitu u pore enju (kao % BDP-a)

0.00.51.01.52.02.53.03.54.04.55.0

FBiH

Republik

a SrpskaCroati

aSerb

ia

Slovaki

a

Sloveni

a

Czech Rep

ublic

Bulgari

a

Lithuan

iaLatv

iaPolan

d

Hungary

Veterans

Social Assistance and ChildProtection

Izvori: Prora uni bazirani na zvani nim podacima za 2003. godinu; Podaci za BiH, Bugarsku i Hrvatsku za 2004. godinu i podaci za Srbiju za 2005. godinu; Podaci o bora kim naknadama za Srbiju uklju uju civilne žrtve rata; Podaci za BiH bazirani su na podacima o BDP-u bez prilago avanja za neformalni sektor.

Postoji potreba da se preusmere sredstva na targetirane programe mreže socijalne zaštite. Konkretno, sa 0,14 posto, MOP se isti e kao nedovoljno finansiran program u pore enju sa sli nim programima socijalne pomo i u regionu. Postoji odre eni prostor za preusmeravanje sredstava sa netargetiranih programa kao što je roditeljski dodatak na MOP, kako bi se postigao ve i uticaj na smanjenje siromaštva. Da bi se postiglo takvo pove anje, mora se uzeti u obzir na in na koji je program osmišljen – i pre svega potreba da se promovišu podsticaji za rad – i mehanizmi za obezbe ivanje programa.

U narednim delovima izveštaja razmatra e se uspešnost i rezultati programa socijalne zaštite i pitanja implementacije. U slede em delu procenjena je efikasnost osnovnih programa nov anih davanja u Srbiji, njihova pokrivenost, targetiranje, uspešnost i uticaj na siromaštvo; u tre em delu posmatra se pružanje davanja iz perspektive ustanova pružalaca i korisnika, na osnovu podataka iz sociološke studije, dok je poslednje poglavlje posve eno pitanjima decentralizacije, sa težištem na implikacijama na socijalne usluge.

26

Aneks Tabela 1.1: Osnovni programi socijalne pomo i i de ije zaštite, 2005. godina

Program Opis Period isplate i iznos davanja

Uslovi za sticanje prava

Izvori finansiranja

Implementaciona agencija

De iji dodatak Mese no davanje za prvo 4 dece u dobi od 0-19 godina (posle navršenih 7 godina, pod uslovom da su upisana u školu).

Jedna godina; nakon ega sledi revizija.

Nominalni iznos je odre enzakonom; prilago avanje sa rastom troškova života dva puta godišnje. Za svako dete dodeljuje se isti iznos.

U januaru 2006. godine iznosio: 1,399 dinara.

Testprihoda/imovine; granica u nominalnom iznosu odre enazakonom – prilago ava se sa rastom troškova života

Republi ki budžet Opština, služba za de iju zaštitu.

Dodatni de iji dodatak

Dodatak na de iji dodatak.

Pove anje de ijeg dodatka od 30%.

Samohrani roditelji, hranitelji i deca sa invaliditetom.

Republi ki budžet Opština, služba za de iju zaštitu.

Porodiljske naknade i naknade za brigu o deci.

Porodiljsko odsustvo za radnike u formalnom sektoru i samostalne delatnike.

1 godina

30% prethodne bruto zarade (sa najmanje 3 meseca radnog staža pre odlaska na odsustvo), 60% (3-6 meseci), ili 100% (6 meseci i više).

Zaposleni na porodiljskom odsustvu/ odsustvu zbog brige o deci.

Republi ki budžet Pla anje preko opštinske administracije preduze ima /firmama.

Roditeljski dodatak

Jednokratno davanje za prvo, drugo, tre e i etvrto dete.

Za prvo dete – isplata u jednoj rati,za drugo, tre e i etvrto dete –

isplata u 24 rate

Nominalan iznos odre enzakonom; prilago avanje prema rastu troškova života dva puta godišnje.

U februaru 2006. godine iznosio: za prvo dete – 20,000 dinara.

Lica sa prebivalištem u Republici Srbiji.

Republi ki budžet Pla anje preko poslovnih banaka.

27

Program Opis Period isplate i iznos davanja

Uslovi za sticanje prava

Izvori finansiranja

Implementaciona agencija

Za drugo dete – 76,981 dinara. Za tre e dete - 138,560 dinara. Za etvrto dete – 184,745 dinara.

Pomo za majke izbeglice

Socijalna pomoza majke izbeglice sa decom

1 godina

7.5% prose nebruto zarade u Republici .

Trenutno iznosi: 2,418 dinara

Majke izbeglice sa decom do 1 godine starosti.

Republi ki budžet Opština, služba za de iju zaštitu.

Pomo za predškolsko obrazovanje

Nadoknada troškova javnog predškolskog obrazovanja za odre ene kategorije dece.

Vreme provedeno u predškolskim ustanovama.

Troškovi se razlikuju u zavisnosti od opštine.

Deca sa posebnim potrebama, bez roditeljskog staranja, iz porodica u lošem finansijskom položaju.

Republi ki budžet Pla anje direktno predškolskim ustanovama.

Naknada za hranitelje

Naknada za hraniteljstvo.

Izme u 20% i 100% prose ne neto zarade.

Trenutno iznosi: hraniteljstvo za jedno dete - 7,176 dinara. Hraniteljstvo za dvoje i više dece - 4,416 dinara.

Hranitelji Republi ki budžet Pošte

Materijalna pomo (MOP)

Mese no nov anodavanje koje pokriva razliku izme u prihoda doma instva i granice prihoda.

1 godina; nakon ega sledi

revizija. 9 meseci (u periodu od 12 meseci) za radno sposobne.

Razlika izme ustvarnih prihoda (prose anmese ni prihod lica/porodice za poslednja tri meseca) i granice prihoda (“najniži nivo socijalne sigurnosti” za Republiku koji je odre en zakonom i prilago ava se mese no sa rastom troškova života).

Lica i porodice iji prose ni

prihodi su ispod “najnižeg nivoa socijalne sigurnosti”

(testprihoda/imovine).

Republi ki budžet MZRSP: Centar za socijalni rad

28

Program Opis Period isplate i iznos davanja

Uslovi za sticanje prava

Izvori finansiranja

Implementaciona agencija

Dodatak za pomo i negu drugog lica

Pomo za lica koja nisu sposobna za samostalan život.

Stalno

Nominalni iznos odre enzakonom; prilago ava se mese no sa rastom troškova života.

Odlu uje komisija u PIO.

Ne vrši se testiranje imovinskog stanja.

Republi ki budžet Pošte

29

Aneks Tabela 1.2: Najvažnije izmene zakona u oblasti socijalne zaštite (2001-2006)

Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbe ivanju socijalne sigurnosti gra ana Program Izmene/dopune Doga aji

MOP 2001: Nepostojanje jedinstvene granice na nivou Republike za rezultat ima nejednak tretman siromašnih. Vlada pokušava da uvede jedinstvenu granicu za MOP na nivou Republike u okviru pilot programa. Mobilisana donatorska pomo za isplatu jednokratne pomo i za ugrožene kategorije stanovništva.

2004: Uvedena jedinstvena granica za MOP. Mese no prilago avanje sa rastom troškova života. Pomo se prima od dana podnošenja zahteva. Ograni eno primanje pomo i na 9 meseci za radno sposobne.

Pove anje broja korisnika MOP-a; Pove anoprocentualno u eš eukupne potrošnje za MOP u BDP-u.

Dodatak za pomo i negu drugog lica

2004: Uvedeni nominalni iznosi naknade. Mese no prilago avanje sa rastom troškova života. Naknada se prima od dana podnošenja zahteva.

2005: Uveden "dodatak" na dodatak za pomo i negu drugog lica za potpuni gubitak sposobnosti (100%) u iznosu od 70% prose ne mese ne zarade u prvih šest meseci 2006; Prilago avanje sa rastom troškova života dva puta godišnje (1. januar/1. juli). Ovo stupa na snagu od 1. jula 2006. godine.

Stalno pove avanje iznosa naknada za tu unegu i pomo ; Pove anoprocentualno u eš eukupne potrošnje u BDP-u.

Ujedna eni iznosi dodatka za negu i pomodrugog lica u dva razli itazakona (Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbe ivanju socijalne sigurnosti gra ana i Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju).

Hraniteljstvo 2004: Ograni en broj dece/odraslih/starih lica koji mogu biti smešteni u drugu porodicu (tri osobe po porodici ili dve u slu aju dece sa invaliditetom). Ukupan broj dece u porodici može biti najviše etvoro.

Naknada u formi zarade za hranitelja; odre eni najniži iznos (20 posto prose ne zarade) i najviši mogu i iznos (prose na zarada u Republici) naknade; finansira se iz republi kog budžeta.

Pra eno intenzivnom kampanjom javnog informisanja koja je pomogla da se promoviše hraniteljstvo. Broj dece smeštene u hraniteljske porodice je u stalnom porastu.

Smeštaj u prihvatilištima

2004: LSU preuzimaju odgovornost za osnivanje i finansiranje prihvatilišta (od 1. januara 2005)

Stvara probleme u pogledu finansiranja u siromašnijim opštinama.

Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom Program Izmene/dopune Doga aji

De iji dodatak 2002: Granice za de iji dodatak prilago avaju se sa rastom troškova života, a ne sa rastom zarada. Uveden dodatni test imovine u okviru testa imovinskog stanja za sticanje prava na dodatak. Mogu nost prijavljivanja za dodatak onda kada

Preciznije targetiranje de ijeg dodatka; održava se realna vrednost pomo iza porodice; smanjuje se pružanje duplih davanja;

30

je to potrebno, bez ekanja na odre eni datum u godini. Dodatna prava za posebno ugrožene kategorije stanovništva. Prilago avanje sa rastom troškova života.

2005:Prilago avanje sa rastom troškova života dva puta godišnje (1. april/1. oktobar).

smanjuje se broj korisnika; smanjuje se procentualno u eš eukupne potrošnje u BDP-u.

Roditeljski dodatak 2002: Uveden dodatak za prvo, drugo i tre e dete Jednokratna isplata

2005: Program proširen i uveden dodatak za prvo dete (od 1. januara 2006.). Dodatak za drugo, tre e i etvrto dete ispla uje se u 24 rate (umesto jednokratno).

Posmatra se više kao mera populacione politike, nega kao mera socijalne politike; visok iznos dodatka podrazumeva i zna ajan fiskalni uticaj. Treba napraviti adekvatnu procenu.

Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva

2005: Oja ana kontrola prijavljivanja zarada (koje se ispla uju iz budžeta) kako bi se spre ile potencijalne zloupotrebe

31

POGLAVLJE 2: DA LI MREŽA SOCIJALNE ZAŠTITE U SRBIJI DOPIRE

DO SIROMAŠNIH? AAA... PPPOOOKKKRRRIIIVVVEEENNNOOOSSSTTT III TTTAAARRRGGGEEETTTIIIRRRAAANNNJJJEEE

I pored toga što je u Srbiji potrošnja za socijalnu pomo relativno niska, programi imaju stvarni uticaj na standard siromašnih porodica. U ovom delu analizira emo incidenciju i targetiranje nov anih transfera, sa fokusom na najvažnijim programima: MOP, de ijidodatak i dodatak za pomo i negu drugog lica. Kao što je ve prime eno, potrebno je uraditi detaljniju analizu uticaja roditeljskog dodatka, ali sadašnja anketna baza podataka to ne omogu ava. Analizirani su i programi socijalnog osiguranja. Me utim, mora se priznati da je osnovni cilj programa socijalnog osiguranja, i pored zna ajnog uticaja koji imaju na standard porodice, ipak obezbe enje prihoda u starosti za lica sa radnim stažom i stažom osiguranja, a ne smanjenje siromaštva.17

Kao što je re eno u prvom poglavlju, ograni eni dostupni podaci onemogu avajuažuriranu analizu incidencije davanja. U analizi su koriš eni podaci iz Ankete životnog standarda u Srbiji (SLS) iz 2002. i 2003. godine, ako i, tamo gde je to bilo mogu e, podaci iz Ankete prihoda po doma instvima (HBS) za 2003. i 2004. godinu. Ugra eni su i nalazi kvalitativne studije. U ovom poglavlju analizirani su pokrivenost, targetiranje i adekvatnost osnovnih davanja u mreži socijalne zaštite i njihov uticaj na smanjenje siromaštva. Analiziran je i potencijalni uticaj davanja na podsticaj za rad.

Pokrivenost socijalnih transfera u Srbiji je visoka, i u 2003. godini iznosila je 65 posto, i nalazi se u donjem delu lestvice u pore enju sa drugim zemljama u regionu (Grafikon 2.1).18 Programi socijalne zaštite u Srbiji mogu se podeliti u slede e kategorije: socijalno osiguranje (starosna, invalidska i porodi na penzija, kao i naknada u slu aju nezaposlenosti) i programi socijalne pomo i i de ije zaštite koji uklju uju MOP, de iji dodatak, dodatak pomo i negu drugog lica, bora ke i invalidske naknade, jednokratnu socijalnu pomo koju ispla uju opštine, kao i niz razli itih usluga porodi ne i de ije zaštite.

Grafikon 2.1: Pokrivenost sistema socijalne zaštite, kao % stanovništva koji su korisnici (podaci za poslednju godinu koja je dostupna)

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Srbija Litvanija Poljska Bugarska Estonija Rusija Rumunija

SrbijaLitvanija PoljskaBugarskaEstonija RusijaRumunija

17 Analiza u ovom Dokumentu predstavlja nadgradnju na prethodnu analizu koju su uradili Tesliuc (2004) i Bodewig i Sethi (2005) 18 Kao što je ranije ve re eno, zbog male veli ine uzorka, rezultate za pokrivenost i targetiranje socijalnih davanja treba uzeti sa rezervom.

32

Izvori: Srbija, SLS za 2003; Litvanija, HBS za 2004; Poljska, HBS za 2004, Bugarska MTHS za 2003; Estonija, HBS za 2004; Rumunija - Procena siromaštva, Svetska banka (2003); Ruska Federacija - Procena siromaštva (2004).

Velika pokrivenost je pre svega uslovljena programima socijalnog osiguranja i to posebno starosnih penzija, koje prima 33 posto doma instava (Tabela 2.1). Siromašna doma instva primaju po ve oj stopi od nesiromašnih.19 U toku 2003. godine, 93 posto siromašnih primalo je davanja socijalne zaštite. I pored toga što programi socijalnog osiguranja pokrivaju zna ajan deo nesiromašnih doma instava – jer se dodeljuju na osnovu radnog staža – pokrivenost socijalnog osiguranja u Srbiji je progresivna. U 2003. godini, 83 posto siromašnih doma instava primalo je davanja socijalnog osiguranja, u pore enju sa 40 posto onih koji nisu siromašni.

Tabela 2.1: Pokrivenost programa socijalne zaštite, 2003 (kao % doma instava)

%Ukupno

Nisusiromašn

i

Siromašni

Q1(najsiromašniji) Q2 Q3 Q4

Q5(najbog

atiji) Socijalno osiguranje 51.3 39.7 83 88.9 62 47.8 36.3 21.7

Starosna penzija 33.2 24.6 56.6 61.2 41.7 29.5 21.9 11.6 Invalidska penzija 11.4 8.1 20.2 21.5 13.2 8.7 7 6.4 Porodi na penzija 10.5 9.3 13.7 15.4 11 13.3 8.2 4.3 Naknada u slu aju

nezaposlenosti 1.9 1.4 3.2 2.8 3.3 2 1.3 0.2 Otpremnina 2.1 1.3 4.3 5.3 2.1 1.3 1.9 0

Socijalna i de ija zaštita 20.4 19.3 23.3 20.6 31.2 23.1 16.7 10.5 Dodatak za pomo i negu

drugog lica 2.8 1.5 6.3 6.9 2.3 2.7 1.4 0.5 MOP 1 0.5 2.6 3 1.1 0.9 0 0.2 Humanitarna pomo 1.5 1.5 1.5 1.6 3.2 1.3 1.2 0.1 De iji dodatak 14.3 14.3 14.2 10.8 23.9 16.8 11.1 8.6

Socijalna zaštita 64.6 54.1 93.2 96 81.6 65.9 49.3 30.5 Izvor: Sopstveni prora uni bazirani na podacima iz SLS za Srbiju za 2003. godinu.

Što se ti e pokrivenosti, najvažnija davanja u okviru socijalne i de ije zaštite u 2003. godini bili su de iji dodatak, u znatno manjoj meri, dodatak za pomo i negu drugog lica i MOP. Više od 14 posto porodica u Srbiji primalo je de iji dodatak, dok je 3 posto primalo dodatak za pomo i negu drugog lica, a 1 posto su bili korisnici MOP-a.20 Administrativni podaci potvr uju da de iji dodatak ima ve u pokrivenost u odnosu na MOP (Grafikon 2.2). Generalno, broj korisnika MOP-a se postepeno pove ao sa 85,121 korisnika koliko je bilo u 2001. godini na 109,337 korisnika koliko je registrovano u 2005. godini.

19 Za analizu baziranu na SLS, u izveštaju se koristi granica siromaštva definisana kao “veoma siromašni”, koja je uvedena da bi se omogu ila uporedna analiza siromaštva izme u serija podataka za opštu populaciju i za Rome (Videti Bodewig and Sethi, 2005). Ta granica siromaštva bazirana je na opštoj granici siromaštva, ali ne uklju uje procenjene vrednosti stanarine. Imaju i u vidu verovatno u da romske porodice koje žive u naseljima troše zna ajno manje sredstava na stanovanje u odnosu na opštu populaciju, ako uopšte i pla aju stanarinu, njihovo uporedno siromaštvo bilo bi precenjeno ukoliko bi se i takve stanarine uzele u obzir u ukupnoj potrošnji doma instva. Granica siromaštva za “veoma siromašne” bazirana je na mese noj potrošnji odrasle osobe u protivvrednosti od 3,997 dinara za 2003. godinu. 20 Humanitarna pomo koju finansiraju donatori pokrivala je 1.5 posto stanovništva, ali nije obuhva ena analizom davanja koja se finansiraju iz javnih prihoda u ovom izveštaju.

33

Grafikon 2.2: Korisnici MOP-a, de ijeg dodatka i dodatka za pomo i negu drugog lica (pojedinci)

Izvor: MRZSP

0

100,000

200,000

300,000

400,000

500,000

600,000

700,000

2001 2002 2003 2004 2005

De iji dodatakNaknada za tu u negu MOP

Ve ina korisnika MOP-a su nezaposleni i u radno sposobnoj dobi. U Tabeli 2.2 prikazan je starosni profil i veli ina porodica korisnika MOP-a. Treba primetiti da se starosna struktura odnosi na porodice koje primaju MOP, a ne na glave porodice. To pokazuje da su porodice koje primaju MOP uglavnom srednjeg uzrasta i starije. Oko dve tre ine onih koji primaju MOP su lica sa invaliditetom i nesposobni za rad. Podaci iz SLS pokazuju i da je pokrivenost MOP-a ve a u seoskim nego u gradskim podru jima.

Tabela 2.2: Karakteristike korisnika MOP-a, u procentima Starosna struktura korisnika

Do 15 0.6 15-50 6051-60 16preko 60 24

Status zaposlenja Zaposleni 0.2 Samostalni delatnici 0.1 Poljoprivrednici 0.3 Penzioneri 0.6 Nezaposleni 64.5 Deca 1.0 Invalidi 33.2 Ostali 0.2

Broj lanova doma instva 1 lan 41.3 2 lana 17.7 3 lana 14.2 4 lana 13.1 5 i više lanova 13.7

Izvor: MRZSP; prosek za period septembar 2004 - juli 2005.

Primetne su zna ajne varijacije broja korisnika MOP-a na mese nom nivou, s tim da broj korisnika zna ajno opada u letnjem periodu. U Grafikonu 2.3 prikazan je indeks broja korisnika po mesecima, po ev od januara 2002. godine. Isti u se tri zapažanja. Prvo, primetan je rastu i trend u broju korisnika u poslednje tri godine. Drugo, broj korisnika MOP-a dramati no opada u letnjem periodu, što zna i da u tom periodu godine manji boji lica

34

podnosi zahteve za MOP. To je verovatno povezano sa sezonskim faktorima, pre svega sa dostupnoš u letnjih poslova. Tre e, pad broja korisnika u 2005. godini bio je drasti an. To je verovatno posledica pravila koje se primenjuje od 1. septembra 2004. godine i koje ograni ava pomo za radno sposobne na devet od dvanaest meseci. Korisnici koji su zahtev podneli u septembru 2004. godine izgubili su pravo da primaju MOP u leto 2005. godine. Pre ove izmene, CSR su imali slobodu da odlu uju da li da prilikom razmatranja prava na MOP uzmu u obzir prihode od neformalnog zaposlenja (npr. letnjih poslova) ili ne. Kao rezultat toga, veliki broj korisnika izgubio je pravo na MOP tokom leta. To je formalizovano amandmanom iz 2004. godine.

Grafikon 2.3: Trendovi u broju korisnika MOP-a, januar 2002 = 100

MOP beneficiaries per Month, Jan 2002=100

8090

100110120130140150160

Jan-02

May

-02

Sep-0

2

Jan-03

May

-03

Sep-0

3

Jan-04

May

-04

Sep-0

4

Jan-05

May

-05

Sep-0

5

FamiliesIndividuals

Grafikon 2.4: Kretanje broja korisnika MOP-a, april 2005 = 100

Kretanje broja korisnika MOP-a, April 2005=100

2030405060708090

100110

April Maj Jun Juli

NezaposleniInvalidiUkupno porodice

Osnovne kategorije korisnika MOP-a su nezaposleni i invalidi (sa zvani nompotvrdom o invalidnosti). Detaljnija analiza strukture smanjenja davanja u letnjim mesecima 2005. godine pokazuje da je, u skladu sa novim zakonom, do pada broja korisnika došlo na ra un nezaposlenih, koji su radno sposobni, dok su invalidi zadržali svoja prava bez prekida. Ograni enje primanja MOP-a na devet meseci može predstavljati ozbiljan problem za siromašne korisnike MOP-a koji nemaju drugi izvor prihoda.

Jedan broj roditelja dece školskog uzrasta koji su ispitivani za potrebe kvalitativne studije potvrdio je da gubitak prihoda u letnjem periodu predstavlja ozbiljan problem. Ovu tvrdnju ilustrovali su injenicom da u septembru, na po etku školske godine, nisu u mogu nosti da kupe školski materijal za decu. Drugi roditelji su objasnili da bi mogli jednim delom da plate školski materijal ukoliko bi dobili jednokratnu pomo od CSR, odnosno da bi bili u stanju da kupe polovne udžbenike. Jednokratna nov ana pomo se dodeljuje po slobodnoj proceni socijalnih radnika i zavisi od sredstava koje na raspolaganju imaju CSR,

35

tako da stanovnici siromašnijih opština naj eš e nisu pokriveni ovim davanjem. Kao rezultat toga, pauza u primanju pomo i verovatno ne e imati željeni cilj, odnosno smanjenje zavisnosti od nov anih davanja. Da bi se stimulisalo u eš e na tržištu rada, neophodne su druga ije intervencije (Okvir 2.1).

Okvir 2.1: Pokrivenost Roma

Pokrivenost socijalne zaštite što se ti e romskih porodica koje žive u naseljima je generalno visoka, iako je pokriven manji procenat siromašnih porodica u odnosu na opštu populaciju i zna ajan deo siromašnih ne dobija nijedan vid pomo i. Pokrivenost socijalne zaštite kod romskih porodica koje žive u naseljima je ve a u odnosu na pokrivenost opšte populacije. Dok gotovo 65 posto opšte populacije prima najmanje jednu vrstu transfera, više od 79 posto romskih porodica u naseljima je pokriveno. Kao što se može videti u Tabeli 2.3, to je uslovljeno relativno velikom pokrivenoš u socijalne pomo i i de ije zaštite. Kod opšte populacije, pokrivenost socijalnog osiguranja je ve a u odnosu na pokrivenosti socijalne pomo i i de ije zaštite, dok je kod romskih porodica situacija suprotna. Ako se uzme u obzir isklju enost sa tržišta rada, a samim tim i iz socijalnog osiguranja baziranog na doprinosima, kao i razli it starosni profil romske populacije, može se pretpostaviti da ei pokrivenost socijalnog osiguranja za ovu populaciju biti niža. Za razliku od toga, pokrivenost socijalne pomo ii de ije zaštite kod romskih porodica je visoka i preko 78 posto romskih porodica primaju pomo . I MOP i de iji dodatak imaju visoku stopu pokrivenosti.

Manji broj romskih porodica pokrivene su u sistemu socijalne zaštite u odnosu na opštu populaciju

Opšta populacija Romi u naseljima Nesiromašni Siromašni Nesiromašni Siromašni

Socijalno osiguranje 39.7 83.0 5.2 14.0 Starosna penzija 24.6 56.6 2.9 6.6

Socijalna i de ija zaštita 19.3 23.3 61.7 78.1 MOP 0.5 2.6 15.7 38.3 De iji dodatak 14.3 14.2 48.2 60.5

Socijalna zaštita 54.1 93.2 63.6 84.7 Izvor: Sopstveni prora uni bazirani na podacima iz SLS za Srbiju za 2003. godinu. Odnos siromašni/nesiromašni definisan je na osnovu prihoda bez transfera, uz pretpostavku fiktivne potrošnje 100 posto marginalne sklonosti trošenju sredstava iz transfera.

Targetiranje

De iji dodatak prima ve i procenat siromašnih porodica nego MOP, ali i nezanemariv procenat nesiromašnih. De iji dodatak prima oko 14 posto siromašnih porodica i gotovo 14 posto nesiromašnih porodica (Tabela 2.4). Visoka stopa pokrivenosti i siromašnih porodica i onih koje nisu siromašne može se jednim delom objasniti i ve im budžetom za de iji dodatak u odnosu na budžet za MOP. Za razliku od toga, stope pokrivenosti MOP-a su konzistentno niže od stopa pokrivenosti de ijeg dodatka za sve kvintile prihoda. Prema podacima iz analize incidencije transfera, u 2003. godini, oko 66 posto potrošnje za MOP utrošeno je na siromašne.21

O ekivano je da e se targetiranje de ijeg dodatka popraviti sa uvo enjem testa imovinskog stanja, koji je uveden amandmanima Zakona o finansijskoj pomo i porodicama iz 2002. godine. Da li je i u kojoj meri je došlo do poboljšanja treba da bude pažljivo analizirano. Prema podacima iz HBS anketa za 2003. i 2004. godinu, procenat populacije sa decom do 19 godina starosti koji primaju de iji dodatak je stabilan i ostao je na 12 posto u

21 Ovakvi rezultati u targetiranju mogu tako e biti rezultat ograni enih sredstava za MOP. Prelivanje bi se moglo pove ati sa pove anjem potrošnje za MOP.

36

obe godine. Bi e potrebna detaljnija analiza da bi se procenio uticaj poslednjih izmena na polju politike. Tabela 2.3: Incidencija MOP-a i de ijeg dodatka po kvintilama (kao % ukupnih transfera koje

je primila svaka podgrupa)

(u %) Nesiromašni Siromašni Q1 (najsiromašniji) Q2 Q3 Q4 Q5 (najbogatiji) MOP 33.6 66.4 53.6 23.1 16.9 0.0 6.4 De iji dodatak 72.1 27.9 16.1 32.6 23.4 15.3 12.2

Izvor: Sopstveni prora uni bazirani na podacima iz SLS za Srbiju za 2003. godinu.

MOP je puno bolje targetiran od de ijeg dodatka. Štaviše, iako stiže do manjeg broja siromašnih porodica, MOP targetira siromašne porodice efektivnije i prelivanja sredstava na nesiromašna doma instva je manje. U toku 2003. godine, skromnih 16 posto transfera de ijegdodatka primila je najsiromašnija kvintila, dok je 54 posto davanja MOP-a primilo 20 posto najsiromašnijih porodica. Podaci potvr uju da de iji dodatak u Srbiji u 2003. godini nije bio efikasno targetiran. U 2003. godini, gotovo tri etvrtine sredstava za de iji dodatak primila su nesiromašna doma instva. Kriva koncentracije pokazuje bolje rezultate na targetiranju MOP-a (Grafikon 2.5). Sa izuzetkom de ijeg dodatka, svi transferi su progresivni, tj. siromašni dobijaju ve i deo transfera nego što je njihovo u eš e u ukupnoj potrošnji. To potvr uje i da je u Srbiji u 2003. godini socijalno osiguranje bilo progresivnije od socijalne pomo i i de ijezaštite.

Grafikon 2.5: Krive koncentracije za neke programe socijalne i de ije zaštite, 2003. godina

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

kumulativno procenat populacije

kum

ulat

ivno

pro

cena

t tra

nsfe

ra

Liinija jednakosti MOPDe iji dodatak Socijalno osiguranjeSZDZ Socijalna zaštitaDodatak za pomo I negu drugog lica

Izvor: Procene Svetske banke bazirane na SLS za Srbiju za 2003. godinu. Napomena: Grafikon je zasnovan na pretpostavci fiktivne potrošnje 100 posto marginalne naklonosti trošenju sredstava iz transfera. Krive koncentracije predstavljaju grafi ki prikaz koji pokazuje da li je transfer progresivan (ako siromašni dobijaju ve i deo transfera) ili regresivan (u suprotnom slu aju). Ako je kriva koncentracije za program iznad crte jednakosti, program je visoko progresivan: siromašni korisnici dobijaju ve a davanja u odnosu na njihovo u eš e u ukupnoj potrošnji.

MOP se izdvaja i time što je targetiranje uporedivo sa programima socijalne pomo i u drugim zemljama, iako i tu postoje mogu nosti za poboljšanje. Na Grafikonu 2.6, prikazan je indeks CGH (Coady-Grosh-Hoddinott) za me unarodna pore enja. Indeks predstavlja jednostavnu meru, baziranu na pore enju stvarnih rezultata targetiranja sa standardnim ishodom neutralnog targetiranja. Drugim re ima, poredi se stvarno targetiranje sa

37

targetiranjem koje bi se dobilo da su sredstva ravnomerno raspore ena po kvintilama.22

Rezultati pokazuju koliko je MOP uspešniji u obuhvatu siromašnih, ali i potrebu za daljim naporima na još preciznijem obuhvatu. To e biti posebno važno ukoliko se program proširi, budu i da ve a potrošnja podrazumeva i ve i rizik od prelivanja sredstava.

Grafikon 2.6: Targetiranje sistema socijalne pomo i u pore enju sa drugim zemljama

(Indeks CGH, poslednja godina za koju su podaci dostupni)

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

Rusija SrbijaDe iji

dodatak

Ma arska SrbijaMOP

Rumunija Poljska Litvanija Estonija Bugarska

Izvori: Rusija, Bugarska i Rumunija, Tesliuc, 2004, Srbija SLS za 2003; Ma arska HBS za 2002; Poljska, HBS za 2004; Litvanija, HBS za 2004, Estonija, HBS za 2004, prora uni autora. Napomena: Podaci su bazirani na nacionalnim definicijama socijalne pomo i, kao i podaci iz anketa i nisu u potpunosti uporedivi za sve zemlje.

Srbija bi mogla iskoristiti iskustva drugih zemalja u eksperimentisanju sa alternativnim pristupima targetiranju, kao što je proksi test imovinskog stanja. Taj pristup se pokazao kao posebno efikasan u zemljama kao što je Srbija koje imaju raširen neformalni sektor, što predstavlja veliki izazov za procenu prihoda (Okvir 2.2). Jedan od mogu ihpristupa bilo bi da se proksi test imovinskog stanja testira u nekoliko opština i da se proceni da li potencijalno može da se poboljša targetiranje.

Okvir 2.2: Alternativni na ini targetiranja socijalne pomo i: proksi test imovinskog stanja

Pravo na MOP i de iji dodatak u Srbiji zavisi od visine prihoda doma instva. Me utim, kao i u drugim zemljama u tranziciji u srednjoj i jugoisto noj Evropi, u Srbiji je raširen neformalni sektor, što otežava pouzdanu verifikaciju stvarnih nov anih prihoda doma instva za potrebe odlu ivanja o pravima na socijalnu pomo . Pored toga, zna ajan deo potrošnje doma instva za hranu je hrana koja se proizvodi u privatnim baštama. Jako je komplikovano da se proceni stvarna vrednost proizvoda proizvedenih u samom doma instvu, jer su oni esto proizvedeni na osnovu “besplatnog” rada lanova porodice i kvalitet tih proizvoda može se razlikovati od na promer kvaliteta prehrambenih proizvoda koji se proizvode za prodaju. Proksi test imovinskog stanja, koji je poznat i kao “formula za bodovanje” je metod za procenu potrošnje ili standarda doma instva bez detaljnih podataka o prihodima doma instva.

Umesto pokušaja da se precizno izmeri ukupni prihod, proksi test imovinskog stanja oslanja se na pokazatelje koji se mogu puno lakše izmeriti i verifikovati i za koje je poznato da su u korelaciji sa siromaštvom. Na osnovu proksi testa imovinskog stanja, izra unava se ukupni broj bodova za doma instvo, na osnovu odre enih karakteristika doma instva koje se relativno lako mogu sagledati, kao što su lokacija i kvalitet stana, nepotrošna

22 Pokazatelj CGH izra unava se tako što se stvarni prihod podeli sa neutralnim prihodom za donju kvintilu stanovništva. Drugim re ima, ako najsiromašnijih 20 posto stanovništva dobija 30 posto sredstava, pokazatelj CGH iznosi (30/20) = 1.5, što zna i da je rezultat targetiranja takav da najsiromašnija kvintila prima 50% više nego što bi primala da je targetiranje neutralno (Videti Lindert, et. al, 2006; Coady, et. al, 2005).

38

Iznosi davanja, uslovi za sticanje prava i podsticaji za rad

Uslovi za sticanje prava na MOP i tu u negu i pomo propisani su Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbe ivanju socijalne sigurnosti gra ana (Aneks Tabela 1.1). Zakonom je odre ena granica za sticanje prava na nivou Republike kao procenat prose ne zarade u zavisnosti od broja lanova veli ine porodice.23 Ta granica je iznos davanja i u 2005. godini kretala se u proseku od 2,500 dinara (za jedno lanu porodicu) do 5,000 (za 5 i više lanova).Iznos davanja se prilago ava sa rastom troškova života na mese noj bazi. De iji dodatak ulazi u prihode koji se procenjuju za potrebe odlu ivanja o pravima na MOP, dok se prihodi od MOP-a ne ra unaju kad se izra unava granica prihoda za de iji dodatak.

Gotovo 40 posto svih korisnika MOP-a su jedno lane porodice. U septembru 2004. godine, zakonom je odre en iznos dodatka za pomo i negu drugog lica od 4,000 dinara i propisano mese no prilago avanje sa rastom troškova života, tako da je u 2005. godini taj iznos naknade dostigao 4,520 dinara. Zakonom o finansijskoj pomo i porodicama sa decom odre en je iznos od 900 dinara davanja po detetu za najviše etvoro dece, a za meseci juni 2002. godine, odre ena je granica za sticanje prava u iznosu od 2,750 dinara, koja se prilago ava na mese noj osnovi sa rastom troškova života. U 2005 godini, de iji dodatak iznosio je 1,273 dinara. Na Grafikonu 2.9 predstavljeni su uporedni iznos davanja. Prose niiznosi de ijeg dodatka su viši od iznosa MOP-a i dodatka za negu i pomo drugog lica. Iznos de ijeg dodatka baziran je na srednjem broju dece po doma instvu koji iznosi 1.6.24

Grafikon 2.9: Prose ni iznosi davanja, 2005. godina

0

1000

2000

3000

4000

5000

Dodatak za pomo i negu drugog lica

De iji dodatak MOP prosek

Din

ar

0.00

5.00

10.00

15.00

20.00

25.00

30.00

Proc

ent

Iznos davanja Udeo u prose noj zaradi

Izvori: Prora uni autora bazirani na podacima dobijenim od MRZSP. Iznos de ijeg dodatka baziran na srednjem broju dece u porodici koji iznosi 1.6.

Iznosi davanja pojedina no nisu visoki kao udeo u prose noj zaradi, na osnovu egase može zaklju iti da je njihov uticaj na podsticaje za rad minimalan. Na Grafikonu 2.9 ova tri davanja prikazana su i kao udeo u prose noj zaradi, pri emu dodatak za pomo i negu drugog lica iznosi 28 posto, de iji dodatak iznosi 14 posto i MOP 23 posto. Istovremeno, radno sposobni korisnici MOP-a imaju pravo da primaju pomo u trajanju od samo devet od dvanaest meseci. U suprotnom, sticanje prava je povezano sa gubitkom sposobnosti za rad.

23 Iznosi su 16 posto prose ne zarade u drugom kvartalu 2004. godine za jedno lanu porodicu, 22 posto za dvo lanu porodicu, 28 za tro lanu porodicu, 30 posto za etvoro lanu porodicu i 32 posto za porodicu sa pet i više lanova. 24 Prema podacima iz SLS, srednji broj dece u siromašnoj porodici u 2003. godini bio je 1.8. Me utim, budu ida je pokrivenost de ijeg dodatka za siromašne i nesiromašne porodice jednaka, koristimo srednji broj za celokupan uzorak.

41

Sa druge strane, u isto vreme, podaci iz SLS za 2003. godinu pokazuju da preklapanje u pokrivenosti MOP-a i de ijeg dodatka nije zanemarivo. U toku 2003. godine, u opštoj populaciji u Srbiji, jedna polovina porodica koje se primale MOP primale su i de iji dodatak. Dok 1 posto i 14 posto porodica u opštoj populaciji prima MOP, odnosno de iji dodatak, jedna polovina onih koji primaju MOP istovremeno primaju i de iji dodatak. Sa druge strane, podaci iz HBS za 2004. godinu pokazuju da svega 2 posto porodica koje primaju de ijidodatak primaju i neku drugu vrstu socijalne pomo i ili naknadu u slu aju nezaposlenosti. U detaljnijoj analizi podsticaja za rad mora e se proceniti ukupan iznos pomo i koji porodice primaju iz svih izvora.

Da bi se odredio iznos pomo i koji primaju razli ite kategorije porodica, napravljeno je nekoliko profila i iznosi pomo i upore eni su sa najnižom i prose nom zaradom u Republici 2005. godine. Iznosi prose ne zarade u Srbiji se zna ajno razlikuju i u Tabeli 2.5 davanja su predstavljena kumulativno, kao udeo u prose noj zaradi u Republici u 2005. godini, prose noj zaradi u regionu sa najnižim primanjima i prose noj zaradi u deset opština sa najnižim primanjima.

Analiza pokazuje da u opštinama sa najnižim primanjima, zbog više vrsta pomo ikoju doma instva primaju, njihovih prihodi mogu da premaše iznos prose ne zarade. Dok kombinacija de ijeg dodatka i MOP-a za siromašnu porodicu koju ine jedan roditelj i tri deteta iznosi oko 40 posto prose ne zarade u Beogradu, to je istovremeno i više od 120 posto najniže zarade u Republici i prose ne zarade u deset opština sa najnižim primanjima.25 I pored toga što na agregatnom nivou, iznos MOP-a i de ijeg dodatka, ak i u kombinaciji, ne bi trebalo da negativno uti e na podsticaj za rad, siromašne porodice u siromašnim opštinama mogu biti uhva ene u zamku siromaštva.

Okvir 2.3: Koliko vrede nov ana davanja? Mišljenja korisnika i pružalaca socijalnih usluga

U kvalitativnom istraživanju posmatran je uticaj nov anih davanja na standard iz perspektive korisnika i ustanova u sistemu pružanja socijalnih usluga. Postoji konsenzus u obe ove grupe da je iznos davanja prenizak da bi mogao da ima stvarni uticaj na standard. U najboljem slu aju, socijalna pomo može da pomogne porodicama da zadovolje mali broj najprioritetnijih potreba i najve i zna aj ima za najsiromašnije porodice. Pošto su davanja nedovoljna, neki siromašni prinu eni su da koriste razli ite strategije za preživljavanje koje uklju uju rad na crno i uzimanje zajmova, kao i nezakonite strategije kao što su utaja poreza ili sitne kra e, kao što je kra a drva za ogrev, na primer. U jednoj ustanovi u sistemu pružanja usluga uli smo:

To je samo pomo da prežive – ne može da uti e na poboljšanje kvaliteta života korisnika.

Nedovoljni iznosi pomo i primoravaju korisnike da prave prioritete me u rashodima i da prave kompromise. Na primer, neki od korisnika objašnjavaju da su primorani da uopšte ne plate ili da ne plate deo ra una za komunalije, porez ili kiriju, ime dolaze u opasnost da izgube pristup uslugama ili ak i da protiv njih bude pokrenu postupak pred sudom. Drugi zavise od socijalne pomo i iz koje pokrivaju te rashode.

Ja koristim MOP da platim kiriju. Moram to da radim, jer bi me izbacili iz stana. Za druge stvari se nekako snalazim. U 6 godina selili smo se osam puta jer nisam mogao da platim kiriju.

Troškovi za hranu imaju najve i prioritet, mada korisnici kažu da je MOP dovoljan da se pokriju troškovi za hranu za samo 10-15 dana. Kad se oduzmu komunalije, kirija i troškovi školovanja dece, porodici estone ostane puno novca na hranu i neki ostaju i gladni. Hrana se uglavnom kupuje novcem koji moraju da zarade sa strane povremenim radom na crno. Korisnici navode i troškove le enja, kao što su lekovi i posete lekaru i troškove školovanja koji uklju uju materijal, prevoz i pla anja za vannastavne aktivnosti, kao troškove koji se pla aju na uštrb hrane i dugih potreba. Jedan korisnik prokomentarisao je nemogu nost da

25Deset opština sa najnižim primanjima u Srbiji 2005. godine bile su Kuršumlija, Vladi in Han, Vlasotince, Dimitrovgrad, Bela Palanka, Blace, Svrljig, Pantelej, Bojnik, Alibunar. Prema zvani nim podacima, prose nazarada u nekim opštinama sa niskim primanjima je niža od najniže zagarantovane zarade.

42

plati le enje ovako:

Ovde su ljudi izuzetno zdravi. Mi smo ili zdravi ili mrtvi.

Za one koji nemaju drugi izvor prohoda, socijalna pomo ima veliku vrednost. Mese na davanja su važna zbog toga što su redovna i pouzdana. U ustanovama u sistemu pružanja socijalnih usluga navode da su davanja najvažnija za siromašne romske porodice, lica sa invaliditetom koja nisu sposobna za rad i porodice sa velikim brojem lanova. MOP je važan i kao kriterijum za sticanje prava na druge vrste pomo ikao što su besplatni udžbenici, prevoz i le enje.

Izvor: Logos 2006.

Tabela 2.4: Iznosi davanja za razli ite profile porodica, 2005. godina

Davanja

Procenatnajniže

neto zarade Procenat prose ne neto zarade

U dinarima De iji dodatak

MOP Ukupno Republika Srbija

Republika Srbija

Jablani ki okrug

10 opština sa najnižim primanjima

Beograd

Porodica sa prihodima ispod granice prihoda za MOP, 2 roditelja i 2 dece

2,545 4,686 7,231 104.6 41.5 71.8 104.7 32.8

Porodica sa prose nim prihodima, 2 roditelja i 2 dece

2,545 2,545 36.8 14.6 25.3 36.8 11.6

Porodica sa prihodima ispod granice prihoda za MOP, 1 roditelj i 3 dece

3,818 4,686 8,503 123.0 48.7 84.5 123.1 38.6

Porodicasamohranog roditelja sa prose nim prihodima i 3 dece

3,818 3,818 55.2 21.9 37.9 55.3 17.3

Porodica sa 2 odrasla lanakojoj je socijalna pomo jedini prihod

3,436 3,436 49.7 19.7 34.1 49.7 15.6

Stavka iz Memoranduma: Najniža/prose na neto zarada za 2005. 6,916 17,443 10,065 6,908 22,025 Izvor: Sopstveni prora uni bazirani na podacima iz RZS. Napomena: pod pretpostavkom da bi, ukoliko se ura una i de iji dodatak, porodica i dalje bila ispod granice prihoda za MOP; Jablani ki okrug je region sa najnižim primanjima; izra unati iznos prose ne najniže mese ne zarade baziran je na prose noj najnižoj ceni rada po satu od 39.75 pomnoženo sa 2,088 radnih sati godišnje.

43

Socijalna pomo i aktiviranje zapošljavanja

U analizi podsticaja za rad i davanja socijalne pomo i treba obratiti pažnju na uslove za sticanje prava na pomo , mogu a preklapanja razli itih vrsta pomo i, iznose davanja i prose ne zarade. Me utim, za stimulisanje korisnika da se prestanu da zavise od socijalne pomo i i na u zaposlenje nije dovoljan samo pravi set podsticaja koji proisti e iz toga što je iznos pomo i niži od najniže ili prose ne zarade. Treba uzeti u obzir atmosferu na tržištu rada u celini. Na nivou formulacije programa, da bi se korisnicima pomoglo da prevazi u problem isklju enosti sa tržišta rada, sa davanjima treba povezati programe aktiviranja zapošljavanja.

S tim u vezi, nije verovatno da prekid primanja MOP-a na period od tri meseca u toku jedne godine može da promoviše trajno zapošljavanje, ve pre dovodi do toga da se MOP zamenjuje jednokratnim isplatama pomo i od strane opština ili do kratkotrajnog neformalnog zapošljavanja za vreme pauze u primanju MOP-a. Za stimulisanje dugotrajnog i ukoliko je mogu e formalnog zapošljavanja, neophodni su programi koji e povezati primanje socijalne pomo i sa aktivnim merama zapošljavanja i prekidom isplate ili smanjenjem iznosa pomo iukoliko korisnik ne iskoristi mogu nost programa zapošljavanja kao što su javni radovi ili programa socijalne pomo i kao naknade za u eš e u javnim radovima. Ti pristupi testirani su u nekim od zemalja u regionu (Videti Okvir 2.3).

Okvir 2.4:javni radovi i naknada za javne radove: alternativa za naknadu u slu ajunezaposlenosti?

Povremeni javno korisni rad ili javni radovi su esto rešenje u velikom broju zemalja u tranziciji. To je obi no kratkotrajni posao koji predstavlja neku vrstu prelaznog rešenja do nalaženja trajnijeg zaposlenja, posebno u okruženjima u kojima nema dovoljno posla. To su poslovi koji zahtevaju velike napore i malo se pla aju da bi osiguralo da ih prihvataju samo oni najsiromašniji. Takvi poslovi mogu da imaju razli ito trajanje, ali naj eš e traju od tri meseca do godinu dana. Takvi programi esto imaju neznatne efekte u pogledu dugoro nog zapošljavanja, a jedini ni troškovi su visoki. Organizacija javnih radova je estokomplikovana zbog nepodudaranja kvalifikacija koje traže poslodavci i kvalifikacija koje imaju nezaposleni. Veliki broj zemalja u tranziciji koristio je ponudu u eš a u programima javnih radova kao test spremnosti na rad ili disciplinsku meru da se diskvalifikuju lica koja su možda radila na crno ili dobijala sredstva iz nekog od povremenih programa pomo i. Iskustvo pokazuje da programi koji vode poslodavci u privatnom sektoru imaju boje rezultate i pozitivniji uticaj u odnosu na programe koje vode državne agencije.

U po etku, javni radovi su bili zamišljeni da bi se rešio problem nezaposlenosti zbog nedovoljne ponude posla; me utim, oni sve više postaju program pomo i koji je namenjen uglavnom za nekvalifikovana dugoro no nezaposlena lica i druge ugrožene kategorije stanovništva (na primer, starije radnike i one iz nerazvijenijih regiona). Ova uloga se posebno razvila u onim zemljama u kojima se nezaposlenima ne daje dovoljan podsticaj za rad zbog toga što je iznos pomo i približan o ekivanoj plati na tržištu rada. Koncept na kojem su takvi programi zasnovani, poznat i kao naknada za javne radove (workfare), jeste da radno sposobni treba da primaju pomo kao naknadu za obavljanje nekog vida javno korisnog rada, kako bi siromašni sami targetirali.

Na primer, naknada za javne radove uvedena je u Albaniji, Bugarskoj i BJR Makedoniji. Me utim, u Albaniji i BJR Makedoniji, iznos naknade nije bio dovoljno nizak da bude privla an samo najsiromašnijim radnicima. Zbog zna ajnih prihoda u neformalnom sektoru, ljudi u BJR Makedoniji nisu želeli da se u estvuju u programima javnih radova ak iako je iznos naknade bio na nivou prose ne zarade. U Albaniji, opštinski program zapošljavanja koji je uklju ivao rad u javnim službama i projekte na izgradnji infrastrukture u opštini (na primer, izgradnja seoskih puteva, cevovoda za odvodnjavanje i tako dalje) pilotiran je krajem devedesetih godina prošloga veka u okviru projekta Svetske banke za razvoj tržišta rada (World Bank Labor Market Development Project) i zatim je implementiran na široj osnovi od strane Nacionalne službe za zapošljavanje i finansiran iz vladinih sredstava. Korisnici socijalne pomo i morali su da “delegiraju” jednog lana doma instva da u estvuje u tom programu. Zbog toga što su naknade za taj program bile znatno više u odnosu na socijalnu pomo , postojao je veliki interes za te poslove.

Sli an program u Bugarskoj, pod nazivom ,,Od socijalne pomo i do zaposlenja” (From Social Assistance Towards Employment), u okviru kojeg je nezaposlenim licima — korisnicima socijalne pomo i — data

44

mogu nost ili da prihvate privremeni posao ili da rizikuju da im se smanji ili ukine socijalna pomo , bio je još uspešniji. Naknade su odre ene na nivou najniže zarade, s tim što su zaposleni morali da se odreknu socijalne pomo i. Jedan od razloga zbog ega je ovaj program bio toliko privla an može biti i to što su oni koji su u estvovali imali i penzijsko i zdravstveno osiguranje (uklju uju i porodiljske naknade). Osim toga, za neke od u esnika iz etni ki mešovitih regiona, zaposlenje je kombinovano sa programima opismenjavanja i obuke iz zanata.

Ukratko, pod uslovom da su dobro osmišljeni i pažljivo targetirani na ugrožene kategorije, programi javnih radova i naknada za javne radove mogu da obezbede nov anu pomo i prihode za nezaposlene, a da istovremeno nemaju negativan uticaj na ponudu radne snage. Javni radovi mogu biti efikasni i onda kada postoji dobro definisana namera (na primer, rekonstrukcija lokalne infrastrukture) i kada su organizovani u bliskoj saradnji sa lokalnim vlastima (na primer, u okviru aranžmana za sufinansiranje). Karakteristike dizajna programa koje doprinose uspehu programa naknada za javne radove su slede e (a) organizuju ih privatni poslodavci i (b) naknade su ispod tržišnih, kako bi se osiguralo samotargetiranje najugroženijih nezaposlenih i da se spre i da javni radovi ne postanu privla na alternativa za stalno zaposlenje.

Izvor: Svetska banka (2005.), Enhancing Job Opportunities: Eastern Europe and the Former Soviet Union, Washington, DC

Veza izme u primanja pomo i i radnog aktiviranja je posebno važna u onim podru jima sa niskim primanjima gde iznos više vrsta pomo i zajedno može da premaši iznos prose ne zarade. Iako negativni podsticaji na ponudu radne snage koji su rezultat toga mogu da budu uzrok upadanja u zamku siromaštva, slaba potražnja za radnom snagom može biti isto toliko ozbiljna prepreka za aktiviranje. I pored toga što potražnja za radnom snagom zavisi od regionalnog privrednog razvoja u celini i što na nju ne uti u intervencije na polju socijalne politike, sistem socijalne zaštite treba da obuhvata mere za promovisanje podsticaja za pove anje ponude radne snage na svakom nivou potražnje za radnom snagom. Jedan od mogu ih na ina izbavljenja iz zamke siromaštva jeste da se omogu i primanje pomo i u ograni enom periodu nakon zaposlenja. Taj pristup davanja pomo i u prelaznom periodu koriš en je u jednom broju zemalja OECD-a. Takva pomo u prelaznom periodu mogla bi biti u punom iznosu socijalne pomo i ili u iznosu koji bi se vremenom smanjivao i u ograni enom periodu od tri do šest meseci. Bugarska trenutno uvodi jednu vrstu davanja kao dodatak na platu u periodu od 12 meseci koje se ispla uje korisnicima socijalne pomo i koji se zaposle na sopstvenu inicijativu u trajanju od najmanje godinu dana. Pomo u prelaznom periodu mogla bi se testirati u nekoliko opština sa nižim primanjima, pre nego što bi se proširila.

I zaposleni u CSR i korisnici isti u problem nepostojanja mehanizama za aktiviranje za korisnike MOP-a i stvaranje zamke siromaštva kao rezultat toga (Logos, 2006).26 Stru niradnici smatraju da MOP ne daje podsticaj za rad radno sposobnim licima. Korisnici, s druge strane, smatraju da je nezaposlenost njihov najve i problem i da su poslovi ono što njima najviše treba. Oni naglašavaju da nisu u stanju da sami na u posao zbog toga što imaju nizak stepen obrazovanja ili zbog toga što je nezaposlenost generalno visoka.

Ta nije, korisnici isti u da su potrebni i zapošljavanje i socijalna pomo . Me utim, njihova mišljenja su odraz injenice da MOP i programi zapošljavanja nisu dobro uskla eni.Korisnici su izrazili sumnju u pogledu uspešnosti programa samozapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje i zabrinutost u pogledu posledica koje može imati neuspeh ukoliko prihvate da u estvuju u takvim programima. Zbog toga misle da je bolje da nastave da primaju MOP, ak i pored toga što sami sebe nazivaju "socijalnim slu ajevima”. Istovremeno, korisnici isti u da su poslovi koji im se nude esto ponižavaju i, privremeni i loše pla eni. Oni tako e navode i paradoks u vezi sa iskustvom: bez iskustva ne mogu da na u posao, a bez posla ne mogu da steknu neophodno iskustvo.

26 “Zamka siromaštva” stvara se u slu aju da je iznos pomo i približan iznosu zarade, ime se korisnici destimulišu da rade.

45

Trenutno, aktivne mere zapošljavanja u Srbiji su izuzetno ograni ene. Svega 7% ukupnog budžeta Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) troši se na aktivne mere zapošljavanja, a prednost se daje onim licima koja imaju najve e šanse za zaposlenje. Naravno, za takva lica nije verovatno da e biti najsiromašniji. Pored toga, NSZ se suo ava sa nizom ozbiljnih problema: nedovoljnim sredstvima; malim brojem zaposlenih i ozbiljnim ograni enjem zbog fragmentirane mreže službi za zapošljavanje, zastarelim sistemom usluga zapošljavanja ograni enog broja i obima; nedostatkom pristupa informacijama o tržištu rada i itavom nizu potencijalnih savremenih mera i tehnika zapošljavanja.27

Što se ti e troškova i pokrivenosti, aktivne mere zapošljavanja koje pruža NSZ su uglavnom prilago ene programima sa najvišom cenom po jedinici i ograni enim brojem korisnika. NSZ bi trebalo da preusmeri aktivne mere zapošljavanja na jeftinije mere sa malom cenom po jedinici, koje mogu da pomognu velikom broju nezaposlenih (traženje posla, programi obuke, džob klubovi, sajmovi za zapošljavanje, virtuelna preduze a, itd). Osim toga, skuplji programi zapošljavanja, kao što su subvencioniranje zarada ili nepovratna sredstva za samozapošljavanje treba da se usmere posebno na nerazvijena podru ja ili da se prepuste specijalizovanim finansijskim institucijama.

CCC... JJJAAA AAANNNJJJEEE MMMRRREEEŽŽŽEEE SSSOOOCCCIIIJJJAAALLLNNNEEE ZZZAAAŠŠŠTTTIIITTTEEE Programi u mreži socijalne zaštite u Srbiji imaju dobru osnovu, ali postoje velike mogu nosti da se poboljša efikasnost, targetiranje i uticaj tih programa na one kojima su najpotrebniji. MOP je osnovni program nov anih davanja za najsiromašnije, ali budu i da ga prima svega 3 posto siromašnih porodica, njegov uticaj je ograni en. I iznosi davanja su preniski da bi mogli da imaju pravi efekat na siromaštvo.

Još jedna važna komponenta mreže socijalne zaštite u Srbiji je i de iji dodatak. U toku 2002. godine vlada je preduzela važan korak na ja anju pokrivenosti siromašnih porodica tako što je uvela testiranje prihoda i imovinskog stanja kao uslov za sticanje prava na dodatak. Iako je da bi se procenila trenutno situacija potrebna novija analiza, dostupni podaci ukazuju na to da zna ajan deo sredstava odlazi nesiromašnim porodicama i da bi targetiranje moralo da bude preciznije kako bi se više sredstava usmerilo siromašnima. U slede em poglavlju vide emo kako institucionalni aranžmani i mehanizmi za pružanje uti una targetiranje, da bismo razumeli kako se može pove ati efikasnost.

Osim MOP-a i de ijeg dodatka, u okviru ostalih socijalnih transfera, obezbe uju se izvesna nov ana davanja, poput dodatka za tu u negu i pomo i posebno penzija, koja imaju važnu ulogu u o uvanju standarda starijih lica. Ostali programi – uklju uju i i nedavno prošireni program roditeljskog dodatka – nisu obuhva eni anketom doma instava i neophodna je detaljnija analiza da bi se procenio njihov stvarni uticaj na standard.

Proširenje mreže socijalne zaštite. Uticaj MOP-a na siromaštvo ograni en je malom pokrivenoš u – svega 3 posto siromašnih porodica trenutno prima MOP. Neophodno je zna ajno proširenje programa da bi se osiguralo da on pokriva i one najsiromašnije. To bi se moglo posti i efikasnijom potrošnjom sredstava za socijalnu zaštitu. Postoje mogu nosti da se ostvare uštede na ra un netargetiranih programa i ta sredstva usmere za MOP. Pove anjepotrošnje za MOP preko sadašnjeg nivoa koji iznosi 0.14% BDP-a u okviru postoje eg

27 U 2004. godini, 0.03 posto BDP-a utrošeno je direktno na aktivne mere zapošljavanja, i uzimaju i u obzir proseka za period od 2002-2004. godine 37,000 nezaposlenih godišnje (što je oko 4 posto ukupnog broja nezaposlenih), imalo je koristi od njih. U zemljama EU, u aktivnim merama zapošljavanja u proseku u estvujeoko 30 posto ukupnog broja nezaposlenih godišnje.

46

budžeta za socijalnu zaštitu je od esencijalne važnosti da se osigura adekvatna mreža socijalne zaštite.

Preciznije targetiranje siromašnih. I pored toga što rezultati analize pokazuju da je MOP dobro targetiran, postoje mogu nosti za poboljšanje – posebno u slu aju da se program proširi i da se pove a rizik od prelivanja i trošenja sredstava na one koji nisu siromašni. Na primer, ukoliko se koristi targetiranje bazirano na prihodima, verovatno je da e u okruženju sa visokom stopom neformalnog zapošljavanja životni standard doma instva biti potcenjen. Srbija bi mogla da razmotri pristup targetiranju na osnovu proksi testa imovinskog stanja. Mogu e je da e biti potrebno više pažnje posvetiti testiranju imovine, kako se targetiranje korisnika MOP-a ne bi pogoršalo sa širenjem pokrivenosti. Istovremeno, važno je da se izvrši revizija prakse dodeljivanja pomo i u punom iznosu koji je jednak granici prihoda za sticanje prava na pomo svim doma instvima iji su prihodi ispod te granice, nezavisno od toga koliko su prihodi niži od granice. U slede em poglavlju razmotri emo na koji na inpoboljšanjem sistema davanja može da se postigne preciznije targetiranje. Postoje i mogu nosti da se nešto nau i na pozitivnim rezultatima targetiranja MOP-a i to primeni da bi se poboljšali i ostali programi. Na primer, iskustvo sa MOP-om moglo bi se iskoristiti za se poboljša targetiranje de ijeg dodatka. Isto tako, MOP bi s mogao koristiti kao osnovno davanje za targetiranje ostalih prava, kao što je zdravstveno osiguranje.

Bolje informacije. I kona no, u ovom poglavlju naglašena je potreba da de poboljša kvalitativna baza podataka za procenu programa socijalne pomo i. Postoje i izvori podataka jednostavno ne omogu uju da se napravi ažurirana analiza uspešnosti programa na agregatnom nivou, niti da se analizira njihov uticaj na pojedine kategorije stanovništva, razvrstane po nacionalnoj, polnoj ili geografskoj pripadnosti.

47

POGLAVLJE 3: PRUŽANJE SOCIJALNE ZAŠTITE NA LOKALNOM NIVOU

AAA... IIIMMMPPPLLLEEEMMMEEENNNTTTAAACCCIIIJJJAAA III UUUSSSPPPEEEŠŠŠNNNOOOSSSTTTUspešnost programa mreže socijalne zaštite i njihova sposobnost da stignu do

siromašnih zavisi od dobrog zakonskog okvira, ali je – možda još važnije – implementirati ih na lokalnom nivou. Ovaj odeljak bavi se pitanjima nedovoljne pokrivenosti i lošeg targetiranja potencijalnih korisnika, institucionalnim aranžmanima, podsticajima koji uti u na pružaoce usluga i time kako oni mogu pomo i da se razjasni zašto neki korisnici ne primaju pomo , a drugi je primaju. Ve i deo materijala poti e iz kvalitativne studije i stavova korisnika i pružalaca usluga u oblasti socijalne zaštite.(Logos, 2006).

Siromašni u Srbiji nailaze na prepreke u ostvarivanju prava na socijalnu zaštitu, posebno materijalnu pomo (u daljem tekstu MOP). Neobaveštenost, nedostatak komunikacije i znanja klju ni su faktori koji su doprineli ovakvoj situaciji. I kvalitativna i kvantitativna analiza pokazuju da mnogi ljudi ispunjavaju kriterijume za MOP, ali jednostavno ne znaju kome da se obrate za informacije.

Tu je i problem neformalnih troškova vezanih za prijavljivanje za pomo , od kojih su neki previsoki, uklju uju i prevoz, zatim složenih procedura i vrlo velikog broja dokumenata koji se moraju podneti. U preostalom delu ovog odeljka daje se pregled institucionalnih uslova za dodeljivanje pomo i, kriterijuma podobnosti, postupka za prijavljivanje za pomo i prepreka efikasnijem upravljanju mrežom socijalne zaštite u Srbiji.

BBB... IIINNNSSSTTTIIITTTUUUCCCIIIOOONNNAAALLLNNNIII AAARRRAAANNNŽŽŽMMMAAANNNIII ZZZAAA PPPRRRUUUŽŽŽAAANNNJJJEEE SSSOOOCCCIIIJJJAAALLLNNNEEEZZZAAAŠŠŠTTTIIITTTEEE::: UUULLLOOOGGGEEE III NNNAAADDDLLLEEEŽŽŽNNNOOOSSSTTTIII

Odgovornost za isplatu nov anih naknada podeljena je izme u centara za socijalni rad i opština. Lokalne samouprave su odgovorne za de ije dodatke i ostale lokalne vidove zaštite, kao što su poreske olakšice, subvencionisani troškovi za komunalije i jednokratna pomo . Visina iznosa i dostupnost naknada, izuzev de ijih dodataka, zavisi od naho enja i resursa svake opštine. Kriterijum podobnosti se utvr uje na lokalnom nivou. Zaposleni u opštinama, koji uglavnom nisu profesionalni socijalni radnici, procenjuju podobnost za dobijanje naknada

Centri za socijalni rad upravljaju dodelom materijalne pomo i i ostalim programima transfera na republi kom nivou, uklju uju i dodatke za pomo i negu drugog lica. Ova podela nadležnosti (za dodelu naknade) na osnovu testiranja sredstava izme u dve ustanove name e pitanja koja se ti u efikasnosti i kvaliteta aranžmana vezanih za pružanje pomo i, a koja su ovde razmotrena.

Centri za socijalni rad

Centri za socijalni rad bave se administriranjem MOP-a, uklju uju i i procenu podobnosti mogu ih korisnika za nju. Zaposleni u centrima za socijalni rad pregledaju prijave i verifikuju dokumentaciju koju šalju mogu i korisnici. Ukoliko je potrebno, socijalni radnici obavljaju ku ne posete kako bi utvrdili stvarne potrebe doma instava. Radnici centara za socijalni rad preispituju slu ajeve svakih šest meseci. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike naknade ispla uje preko pošte. Zaposleni u centrima za socijalni rad su

48

organizovani u timove. Svaki tim za isplatu materijalne pomo i uklju uje najmanje jednog socijalnog radnika. Velike opštine imaju više od jednog MOP tima, i oni su raspore eni su po geografskim oblastima.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike upravlja mrežom od 135 centara za socijalni rad. U skladu sa zakonom, osniva centara za socijalni rad je lokalna samouprava. Radom centara za socijalni rad pokrivena je jedna ili više opština i oni funkcionišu kao decentralizovane filijale Ministarstva. Beogradski Centar za socijalni rad je najve i i pokriva 16 opština. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike zapošljava osoblje i propisuje norme i standarde za poslove koje ono finansira, uklju uju i pravila vezana za organizaciju, upravljanje i kadrove.. Mreža centara za socijalni rad zapošljava više od 2.600 ljudi, od kojih su njih oko 70 procenta profesionalci, uklju uju i socijalne radnike, pravnike, psihologe, pedagoge i sociologe.

Osnovna obaveza centara za socijalni rad jeste sprovo enje Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbe ivanju socijalne sigurnosti gra ana, uklju uju i identifikovanje i pra enje potreba stanovništva. Nadležnosti centara za socijalni rad uklju uju utvr ivanje podobnosti za ostvarivanje prava na gotovinsku naknadu, uklju uju i materijalnu pomo i direktno obezbe ivanje socijalnih, zatim dijagnosti kih i savetodavnih usluga, kao i profesionalne podrške. Socijalni radnici intervjuisani za potrebe kvalitativne studije ukazali su na jedan broj problema s kojima se suo avaju i koji ih ograni avaju u obezbe ivanju kvalitetnih usluga. Na prvom mestu, to je veliki broj dokumenata koji se traže pri prijavljivanju za materijalnu pomo , te shodno tome socijalni radnici MOP timova odvajaju mnogo vremena pregledaju idokumentaciju. To, istovremeno, skra uje vreme koje oni mogu da posvete svojim klijentima i fokusira njihov posao na administriranje i papirologiju, umesto na socijalni rad.

Radnici centara za socijalni rad tako e ukazuju i na manjak kadrova i nedostatak instrumenata neophodnih za obavljanje ovog posla. Mnogi centri za socijalni rad nemaju dovoljno zaposlenih, tako da je mali broj radnika prinu en da preuzme višestruke odgovornosti. Norme centara za socijalni rad su 2 socijalna radnika na 10.000 stanovnika i one nisu ažurirane od 1992.

Broj zaposlenih veoma varira od centra do centra, kao što su pokazala istraživanja (Tabela 3.1). Broj zaposlenih u MOP sektoru u odnosu na broj MOP korisnika varira od 120 u Barajevu, opštini s najmanjim brojem MOP korisnika, do 624 u Novom Sadu, opštini s najve im brojem korisnika. S druge strane, odnos ukupnog broja zaposlenih u centrima za socijalni rad i broja korisnika bio je mnogo konzistentiji u opštinama, kre u i se od 36 do 47 korisnika po zaposlenom. Radno optere enje može biti neujedna eno tokom godine zbog sezonskog karaktera MOP naknada, kao i zato što zaposleni u centrima za socijalni rad moraju da pokrivaju rad kolega, u slu aju odsutnosti. Tabela 3.1: Korisnici i i broj zaposlenih u centrima za socijalni rad po studiji o stanju na terenu,

2006

MOP korisnici

(br. osoba)

Broj zaposlenih

uCentrima

Broj zaposlenih u

MOP sektoru

Odnos broja korisnika

premazaposlenima zaduženim

za MOP

Odnos broja korisnika prema

broju zaposlenih u Centrima

Kragujevac 2,573 57 9 286 45Barajevo 600 15 5 120 40Novi Sad 4,991 140 8 624 36Niš 3,397 85 12 283 40Bor 1,359 29 9 151 47

49

Izvor: Logos, 2006, kalkulacija autora.

Zbog velikog radnog optere enja, socijalni radnici esto imaju ograni eno vreme koje mogu da provedu sa svojim klijentima, pa me usobni kontakti postaju grubi i birokratizovani. Zaposleni u ovim centrima tako e ukazuju na nedostatak vozila, što im onemogu ava rad na terenu. Nedostatak informacione tehnologije i baze podataka je tako e nešto što se name ekao problem. Uprkos ovim ograni enjima, zaposleni u centrima za socijalni rad kažu da uspevaju da obave poslove. Radnik iz centra u Kragujevcu prime uje:

Centar za socijalni rad karakteriše nedostatak zaposlenih u svim segmentima pružanja socijalnih usluga. Pored toga, imamo i problem rada na terenu, jer nemamo dovoljan broj vozila. Trenutno, ovaj problem se rešava boljim planirajem poseta porodicama u skladu s njihovim lokacijama.Stru no osposobljavanje za rad u centrima za socijalni rad je nedovoljno, i uglavnom

fokusirano na tuma enje novih zakona. Pomenuta obuka osoblja uklju uje poznavanje rada na kompjuteru i tuma enje novog Porodi nog zakona. Samo jedan ispitanik prošao je obuku o izmenjenim propisima u vezi sa MOP-om, koju je organizovalo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike. Zaposleni su ukazali i na potrebu da se socijalni radnici obu e kako da obezbede bolji obuhvat i terenske usluge korisnicima.

Ograni enja zaposlenih u centrima za socijalni rad uo ili su, pored korisnika, i NVO. S njihovog aspekta, zaposleni s kojima su kontaktirali su preoptere eni poslom, slabo pla eni i nemaju dovoljno vremena da se posvete svojim korisnicima. lan jedne NVO iz Niša primetio je da zbog optere enja velikim brojem slu ajeva, zaposleni u centrima za socijalni rad nisu stimulisani da u ine više od svojih neposredih odgovornosti, da pomognu korisnicima koordiniraju i svoj rad sa uslugama koje obezbe uju lokalni partneri. Jedan drugi službenik iz NVO iz Bora kaže da je rad centara za socijalni rad spor i birokratizovan, da obeshrabruje sve vrste inovacija koje bi mogle da budu od pomo i u identifikovanju lokalnih potreba i obezbe ivanju preventivnih usluga.

Centri za socijalni rad imaju saznanja o estim pritužbama korisnika na njihovo neadekvatno ponašanje prema njima i to objašnjavaju na nekoliko na ina. Deo problema vezuju za organizaciona i tehni ka pitanja. Neki službenici nisu adekvatno obu eni; drugi su preoptere eni višestrukim odgovornostima zbog prevelikog radnog optere enja, što se zatim reflektuje u frustraciji i ose anju beskorisnosti, a što opet dovodi do konflikta s korisnicima. U drugim slu ajevima, zaposleni u centrima za socijalni rad koji se trude da ostanu objektivni i strogo profesionalni u svom radu, percepiraju se kao hladni i rezervisani prema korisnicima i oni nemaju dobru komunikaciju sa svojim klijentima. Ostali problemi nastaju kada korisnici prilože neadekvatnu dokumentaciju ili neta no popunjene obrasce, što dovodi do frustracije i zaposlenih i korisnika.

Lokalne samouprave

Lokalne samouprave nadležne su za dodelu de ijih dodataka, finansiranih iz republi kog budžeta, i socijalne usluge uklju uju i ku nu negu, dnevne centre, privremeni smeštaj i domovima, jednokratnu pomo , i razli ite usluge socijalne zaštite koje pruža zajednica a koje se finansiraju iz opštinskih budžeta. Opštine i gradovi imaju mogu nost da obezbede dodatne usluge ili dodatna sredstva za korisnike, u zavisnosti od finansijskih sredstava kojima raspolažu.

50

Službe za administriranje de ijih dodataka u lokalnim samoupravama su skoro u potpunosti organizovane preko opština zbog Zakona o administrativnom postupku koji reguliše lokalnu upravu. Službenik u lokalnoj samoupravi dobija prijavu i dostavlja dokumente službenicima iji je posao da utvrde podobnost korisnika. Odluke ratifikuje rukovodilac odeljenja. Postoje neke varijacije u na inu na koji lokalne vlasti obavljaju svoje uloge i nadležnosti. Na primer, u nekim slu ajevima službenici koji rade s korisnicima oslobo eni su rada na obradi dokumentacije, što im ostavlja više vremena za komunikaciju i timski rad.

Stru no osoblje iz odeljenja za de ije dodatke uglavnom izražava zadovoljstvo poslom i ne pominje nedostatak ljudskog resursa niti veliko radno optere enje, izuzev tokom perioda intenzivnog rada (na primer, u novembru kada se podnose prijave za de iji dodatak), ili u slu ajevima kada se zbog uvo enja novih propisa pove ava broj njihovih slu ajeva.28

Zakon ograni ava broj slu ajeva na 1.500 do 2.000 za stru no osoblje. S obzirom da prijave za de ji dodatak ne zahtevaju ku nu posetu ili estu proveru dokumenata, administrativno optere enje je manje nego u slu aju MOP-a. Neke opštine, ipak, praktikuju u ku ne posete i tako koriste priliku da informišu korisnike o ostalim programima. (na primer, o MOP-u).

Obuka za administriranje de ijih dodataka razlikuje se od opštine do opštine. Zaposleni s kojima je obavljen razgovor pomenuli su u eš e u razli itim programima, uklju uju i stru ne seminare iz oblasti socijalne zaštite, upravljanje vremenom i stresom, kao i obuku za rad s ugroženim grupama. Neki od njih poha ali su specijalizovane kurseve za primenu ovih propisa.

NVO

NVO pokrivaju širok spektar usluga u pružanju socijalne zaštite, uklju uju i i pomosiromašnim porodicama i pojedincima u dobijanju nov anih naknada. Ove usluge uklju uju:(i) informisanje ljudi o njihovim pravima i kriterijumu podobnosti za razli ite programe, (ii) pomaganje u pribavljanju dokumenata i ispunjavanju obrazaca, (iii) zakazivanje sastanaka i uspostavljanje kontakata sa centrima za socijalni rad, (iv) zastupanje korisnika u procedurama (na primer, u pisanju peticija u znak podrške aplikantima), (v) upu ivanje korisnika na Poverenika za žalbe, i (vi) upu ivanje zahteva za ku ne posete centrima za socijalni rad. Ponekad stru njaci iz NVO imaju teško e da informišu korisnike o detaljima programa, ako nisu u potpunosti upoznati s propisima.

Koordinacija izme u ustanova

Koordinacija izme u lokalnih aktera se uglavnom odvija ad hoc, ona zavisi kako od ljudi koji su u posao uklju eni, tako i od lokalnog okruženja. Trenutno ne postoji mreža ili zajedni ka baza podataka centara za socijalni rad i lokalnih samouprava za razmenu informacija o korisnicima. Kao rezultat, testiranje sredstava i monitoring korisnika obavljaju se odvojeno u obe institucije. To je optere enje za korisnike, koji moraju da podnose dokumente i prijavljuju se i za MOP i za de iji dodatak, ali i za pružaoce usluga u centrima za socijalni rad i lokalnim samoupravama, jer ne mogu da koriste zajedni ke informacije. Jedan službenik kaže: “Sve službe treba umrežiti tj. kompjuterizovati, umesto što nas teraju da idemo od vrata do vrata, od grada do grada.”

28 Na primer, novi propisi o proširenju roditeljske naknade na prvo prijavljeno dete po evši od 1. januara 2006., ali se po njima još ne postupa budu i da još nema instrukcija i odluka.

51

Ukupna koordinacija izme u vladinih ustanova (centri za socijalni rad i lokalne samouprave) i nevladinog sektora ograni ena je nepostojanjem zakona koji ure uje aktivnosti NVO u Srbiji. Nalaz kvalitativne studije jeste da je saradnja skoro uvek jednosmerna, inicirana od strane nevladinih organizacija prema centrima za socijalni rad ili lokalnim samoupravama. NVO imaju kompenzacijsku ulogu, one pružaju pomo korisnicima kada centri za socijalni rad ili opštine to nisu u stanju. S druge strane, centri za socijalni rad retko koriste kapacitete i znanja NVO. Stru no osoblje i centara za socijalni rad i NVO naglašavaju potrebu za ve om saradnjom.

Saradnja izme u opština i centara za socijalni rad pruža mogu nosti za unapre enje kvaliteta i dostupnosti informacija o programima. To bi bio na in da centri za socijalni rad steknu odgovaraju a i bolja saznanja o potrebama korisnika i njihovim mogu nostima da ispune zahteve podobnosti, a na drugoj strani, pove ala bi se i sposobnost NVO osoblja da pomogne korisnicima. Saradnja s drugim ustanovama uklju enim u socijalnu zaštitu, uklju uju i policiju, institucije zdravstvene zaštite,Komesarijat za izbeglice i dr., tako e bi olakšala pružanje usluga i povezivanje s navedenim instancama.

CCC... PPPRRRIIISSSTTTUUUPPP III OOOBBBIIILLLAAAZZZAAAKKK

Podobnost za nov ane naknade

Uprkos rigidnosti zahteva za apliciranje za MOP, još uvek je prisutan element subjektivnosti i slobodnog naho enja u proceni kriterijuma podobnosti. Socijalni radnici su ukazali na nedostatak transparentnosti i nefleksibilnost procedure – posebno u grani nim slu ajevima, kao i na o igledno proizvoljne procene tokom ku nih poseta. Ispitanici su saopštili da su kriterijumi bili nepouzdani i kritikovali zaposlene u centrima za socijalni rad da svoje odluke zasnivaju na izgledu prebivališta svojih korisnika.

Neki od kriterijuma, kao što su uslovi života, stimulišu aplikante na obmanu. Ispitanici navode slu ajeve kada su aplikanti skrivali neke od stvari koje su im pripadale ili namerno nisu održavali svoje ku e u dobrom stanju, iz straha da e zbog svojih istih i pristojnih domova izgubiti pravo na nov anu naknadu. Sli no tome, primena pojedina nogkriterijuma – kao što je radna sposobnost – ponekad dovodi do uskra ivanja pomo i onima koji, iako žele, možda nisu u mogu nosti da na u posao, ili koji ne mogu da rade zato što imaju status samohranog roditelja. Korisici objašnjavaju,

Ako je moja ku a prljava i neuredna, ako su moje stolice polomljene, ja mogu da dobijem socijalnu pomo .Problem nastaje kada komisije centara za socijalni rad do u da nas posete i vide neke dobre stvari u ku i, onda nam kažu da to prodamo pa da kupimo hranu. Od aplikanata se traži da popune obrazac i unesu prihod bez prilaganja dokaza.

Korisnici esto prijavljuju manji prihod i ose aju neugodnost zbog moralnih implikacija takvog ina, ali misle da nemaju izbora. S druge strane, oni otvoreno govore o tome da nisu u stanju da se oslone isklju ivo na MOP. Oni se prijavljuju za socijalnu pomo jer ne mogu da pokriju svoje osnovne potrebe svojim neredovnim i slabo pla enim sezonskim poslovima.

Stru njaci su tako e svesni da je veoma teško napraviti realne procene. Osoblje smatra da je terenski rad ekstremno težak. Uprkos jasnim propisima, oni esto moraju da tokom posete donesu odluke. Na primer, moraju da odlu e da li e jedna stara olupina od automobila parkirana u dvorištu aplikanta biti registrovana kao posedovanje kola. Neformalno zaposlenje je najve i problem. Socijalni radnik je uo io tipi nu dilemu:

52

Svi papiri su u redu, ali ta osoba ne može da dobije MOP – zato što si ti tako procenio. Vidiš ga kako trguje na pijaci, ali tezga nije zvani no njegova. Ti znaš da on odatle ima prihod, ali ne možeš ništa da dokažeš. Kriterijumi podobnosti za de ije dodatke veoma su striktni i zasnovani na

dokumentaciji koju neki ljudi teško pribavljaju. Na primer, nezaposlene samohrane majke esto imaju potrebu za finansijskom pomo i dok je razvod u postupku, ali ponekad ne mogu

da dobiju relevantna dokumenta da bi se prijavile za de iji dodatak. Veoma siromašne porodice bez stalne boravišne dozvole nemaju odgovaraju u dokumentaciju za svoje stanove i imovinu. Kao posledica, njima se uskra uje pružanje socijalne zaštite.

Pristup naknadama i uslugama socijalne zaštite može se poboljšati uvo enjemfunkcije brokera/facilitatora koji može da vodi klijente kroz kompleksan sistem zaštite i usluga, da im objasni koju vrstu pomo i mogu dobiti i da im pomogne u pribavljanju relevantne dokumentacije. Formalna funkcija brokera uspešno je uvedena u SAD, s ciljem da se pomogne marginalizovanim grupama da lakše do u do usluga i naknada socijalne zaštite. Iako u Srbiji centri za socijalni rad još nisu preuzeli tu ulogu, važno je osposobiti i obu iti kadar za takvu ulogu, u suprotnom i ovde može do i do preoptere enja drugim aktivnostima. Alternativa je da NVO preuzmu ovu ulogu u partnerstvu sa centrima za socijalni rad.

Komunikacija s korisnicima

Nedostatak detaljnih informacija o MOP programu i kriterijumu podobnosti prepreka je za mnoge korisnike. Iznos MOP-a je nizak, a budžet vrlo ograni en. Centri za socijalni rad jednostavno nemaju podsticaj da šire bazu korisnika bez obzira na potrebe. Zaposleni u centrima za socijalni rad nemaju dovoljno vremena da se fokusiraju na obilazak novih klijenata. Nedostatak obuke za obilaske i nedovoljan broj vozila tako e spre ava socijalne radnike da iza u iz svojih kancelarija i sretnu se sa potencijalnim korisnicima.

Prema SLS anketi (Anketa o životnom standardu, u daljem tekstu SLS) u 2003. samo 73 procenata siromašnih romskih doma instava koja su aplicirala za MOP je dobilo tu pomo– što je u neskladu sa 94 procenata onih koji su dobili de ije dodatke.29 Ostali nisu uopšte aplicirali za naknadu. Anketa ukazuje na brojne razloge za ovaj nesklad. Što se ti e MOP-a, oko 50 procenta siromašnih tvrdi da ili nisu znali za program, ili nisu znali kako da se prijave. Osnovni razlog neprijavljivanja za de iji dodatak jeste percepcija da doma instvo nije podobno i ovde se naglašava potreba za boljim razumevanjem i boljom obaveštenoš u o naknadi.

Grafikon 3.1: Razlozi neprijavljivanja za naknadu (% romskih doma instava)

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Nisu siromašni Siromašni Nisu

siromašniSiromašniiDe iji dodatak

Ve su primili

Ne e ispuniti kriterijumeza selekcijuAdministrativna procedurasuviše teškaNe znaju kako da se prijaveNe znaju za program

Ne treba im

MOP

29 Uzorak romskih doma instava uklju enih u SLS iz 2003 sadrži pitanje zašto doma instva nisu primila naknade. Ova pitanja nisu uklju ena u osnovni SLS.

53

Izvor: Li na kalkulacija zasnovana na SLS u Srbiji 2003 i “Podršku Romima”; (odnosi na romska doma instva u naseljima).

U kvalitativnoj studiji, teku i i potencijalni korisnici MOP-a objasnili su teško e s kojima se suo avaju u dobijanju informacija o programima. U nekim slu ajevima korisnici ne razumeju informacije koje dobiju u centrima za socijalni rad ili zato što su nepismeni, ili što nedovoljno dobro poznaju srpski jezik. Informacije do kojih dolaze su esto zbunjuju e i nedovoljno jasno izložene. Korisnici tako e prime uju da je ponekad teško dobiti ta nuinformaciju, što samo produžava vreme koje provode prijavljuju i se ili ekaju i u centrima za socijalni rad.

Korisnici ukazuju na to da su gra ani uglavnom neinformisani o kriterijumima za dobijanje MOP-a, kao i da mnogi od onih kojima je pomo potrebna ne znaju kome da se obrate za informacije. Korisnici se u najve em broju oslanjaju na informacije drugih korisnika MOP-a o kriterijumu podobnosti i proceduri. Stru njaci koji rade na ovim poslovima uglavnom se slažu s korisnicima u pogledu njihove žalbe da su kriterijumi nejasni i da propisima nedostaje transparentnost. Oni znaju da mnogo ljudi nije informisano o svojim pravima i podobnosti za primanje pomo i. Nedostatak informacija je posebno izražen problem u ruralnim sredinama i me u romskim porodicama Oni obi no ne znaju za koji tip pomo i ispunjavaju uslove.

Troškovi vezani za primanje naknada socijalne zaštite

Dobijanje pomo i povezano je sa nizom formalnih i neformalnih troškova. Apliciranje za MOP je komplikovan proces, koji zahteva veliki broj dokumenata ( Okvir 3.1). Ove procedure optere uju podjednako i korisnike i socijalne radnike. Pored toga što se traži veliki broj dokumenata, i postupak dobijanja vezan je za troškove, plus troškovi prevoza i esti zahtevi za obnavljanjem dokumenata. U nekim slu ajevima, ustanove koje izdaju

dokumenta nalaze se u podru jima u koja korisnici ne mogu da otputuju iz finansijskih razloga. Ovi troškovi su preveliki za neka doma instva i rizik da e im pomo biti uskra enajedan je od osnovnih razloga što se uopšte ne prijavljuju. Ispitanike posebno obeshrabruje to što su primorani da idu od jedne službe do druge i podnose razli ita dokumenta. esti su i zahtevi za obnavljenje dokumenta – u nekim slu ajevima i svakih šest meseci. Ispitanici posebno dovode u sumnju potrebu da krštenicu obnavljaju svakih šest meseci. Korisnik kaže:

Oni mi kažu da nisu sigurni da sam podoban, ali mi savetuju da ipak prikupim sva dokumenta. To zna i da ja moram da potrošim novac ne znaju i da li u uopšte nešto dobiti.Aplikantima koji nisu u stanju da podnesu sva tražena dokumenta za MOP i de ji

dodatak naknade se uskra uju. Neki korisnici, posebno interno raseljena lica sa Kosova, suo avaju se s posebnim teško ama pri pribavljanju dokumenata o boravku, zbog ega su primorani da se vrate u mesto ro enja da bi ih dobili. Drugi, ve inom Romi, nemaju dokumente, jer nisu ni upisani u mati nu knjigu ro enih. Od izbeglica iz Bosne se zahteva da se vrate u Bosnu i pribave dokaze o imovinskom stanju.

Do kraja 2005. godine, Srbija je još uvek imala 208.000 interno raseljenih lica s Kosova.30 Iako je precizna specifikacija ove cifre nejasna, procenjuje se da su 40.000 -50.000 od ovih interno raseljenih lica Romi, Aškalije i Egip ani s Kosova. Mnoga romska doma instva ostala su neevidentirana, a to se posebno odnosi na ona u naseljima. Posledice nemanja evidencije su nemogu nost obra anja bilo kojoj ustanovi, što zna i da nemaju

30 UNHCR (2005.), ICRC (2005.).

54

prijavljen boravak, ili jednostavno nemaju izvode iz mati ne knjige ro enih, li ne karte ili pasoše. Skoro 80 odsto interno raseljenih Roma nije se u 2003. ni prijavilo za MOP, u pore enju sa 45 odsto Roma koji ne pripadaju ovoj grupi. (Bodewig i Sethi, 2005).

Okvir 3.1: Dokumenta potrebna za prijavljivanje za MOP i de ji dodatak

Prema srpskom Zakonu o socijalnoj zaštiti i obezbe ivanju socijalne sigurnosti gra ana, pravo na MOP je zasnovano na jednom broju karakteristika pojedinca i porodice, kao što su prihod, porodi na imovina, stanje zaposlenosti, odnosno razlog nezaposlenosti lanova doma instva i drugo. S ciljem da utvrde podobost, centri za socijalni rad moraju da pregledaju kompletnu dokumentaciju pri vršenju procene potreba pojedinca ili doma instva. Kao što je ve re eno, mnoga romska doma istva, posebno ona interno raseljena, ne poseduju ni osnovna boravišna i identifikaciona dokumenta, što otežava radnicima centara za socijalni rad da procene njihove potrebe na osnovu formalnih dokumenata. Takva dokumentacija uklju uje slede e:

Za MOP 1. Li na karta 2. Dokaz o statusu interno raseljenih lica /evidencijski karton (ako je primenljivo) 3. Izjava svedoka o zajedni kom doma instvu – izdaje opštinska služba u privremenom mestu boravka 4. Dokaz o državljanstvu 5. Potvrda o plati (‘radna knjižica’) – izdaje dislocirano preduze e u kome je zaposlen/ustanova ili

Potvrda o nezaposlenosti – izdaje Zavod za zapošljavanje u privremenom mestu boravka 6. Potvrda o penziji ili potvrda da doti no lice ne prima penziju – izdaje dislocirani Fond za penzijsko

osiguranje (dislocirani PIO) 7. Izvod iz mati ne knjige ro enih – izdaje dislocirani Mati ni ured 8. Izvod iz mati ne knjige umrlih – izdaje dislocirani Mati ni ured (ako je penzioner ili drugi lan

porodice umro) 9. Izvod iz mati ne knjige ven anih – izdaje dislocirani Mati ni ured (ako je primenljivo) 10. Odluka o razvodu – izdaje sud u kome je postupak pokrenut (ako je primenljivo). 11. Potvrda izdata od uprave prihoda (poreska uprava) u privremenom mestu boravka. 12. Potvrda koju izdaje Zemljišno-knjižno odeljenje (katastar) u privremenom mestu boravka 13. Potvrda o školovanju za decu preko 15 14. Potvrda o radnoj nesposobnosti izdaje se u privremenom mestu boravka ili dislocirani PIO (ako je

primenljivo) 15. Sudski dokument kojim se potvr uje da podnosilac molbe ne može da ra una na pomo porodice (ako

je primenljivo) 16. Dokument kojim se potvr uje nasle e ili nepostojanje istog 17. Izveštaj o ra unu u banci

Za de iji dodatak 1. Izvod iz mati ne knjige ro enih za svako dete 2. Potvrda o državljanstvu Srbije i Crne Gore (ne starija od šest meseci) 3. Kopija li ne karte za odrasle lanove doma istva, a za decu stalna dozvola boravka 4. Kopija važe e zdravstvene knjižice 5. Izveštaj o prihodu u poslednja tri meseca za sve lanove doma instva 6. Potvrda iz poreske uprave za prethodnu godinu za sve lanove porodice i potvrda iz poreske uprave iz

mesta ro enja supružnika 7. Izjava o zajedni kom doma instvu 8. Izjava o starateljstvu nad detetom 9. Školske potvrde za decu koja poha aju osnovnu i srednju školu 10. Dokaz o imovini i smeštaju (na primer, izvod iz zemljišnih knjiga – pravo vlasništva, ugovor, izveštaj o

razrezanom porezu, potvrda od Republi kog geodetskog zavoda, ugovor o stanovanju) 11. Izjava o neposedovanju likvidnih sredstava 12. Potvrda relevantne zdravstvene institucije s dokazom o razlozima vanrednog školovanju* 13. Dokument o klasifikaciji za decu ometenu u razvoju* 14. Dokument o proširenju roditeljskih prava* 15. Dokaz o statusu samohranog roditelja (izvod iz mati ne knjige umrlih za drugog roditelja, potvrda o

razvodu, potvrda od vojnih vlasti, potvrda iz popravne ustanove)* 16. Potvrda o nezaposlenosti* 17. Dokaz o starateljstvu, hraniteljstvu (dokument izdat od relevantnih nadzornih organa)*

55

18. Kopija teku e ra unovodstvene kartice*

*Podosi se samo u slu aju da se dokaz o takvom statusu traži.

Izvori: Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbe enju socijalne sigurnosti gra ana i ICRC, 2005; Logos, 2006.

Prepreka ima i u dobijanju potvrde o državljanstvu. Neevidentirana deca ne mogu da dobiju izbegli ke identifikacione legitimacije, pa roditelji ne mogu da nabave ove dokumente. Stariji ljudi se tako e suo avaju s teško ama budu i da oni moraju da prilože dokaze o zaposlenju svoje dece, ali neki od njih su izgubili kontakt sa porodicama. Iste probleme imaju i oni koji žive u neevidentiranim ku ama, te stoga nemaju dokumenta o boravku.

Zaposleni u centrima za socijalni rad slažu se da je proces procene podobnosti i podnošenja dokumenata frustriraju i i za zaposlene i za korisnike. Njihov rad postaje previše administrativan i birokratizovan i otežava im izlaženje u susret potrebama klijenata. Nedostatak jedinstvene baze podataka za korisnike samo uve ava birokratiju i vreme neophodno da se klijent usluži.

Korisnici ekaju po hodnicima i pred vratima, popunjavaju formulare sede i na ivici klupe, primorani su da stoje dok dobijaju instrukcije, a oni koji su nepismeni traže više objašnjenja. Klijenti su esto iritirani, moraju da dolaze više puta i da plate taksene marke.

Tu su i troškovi vezani za primanje naknada. Od korisika se traži da svoje nakade podižu u poštama i bankama – za razliku od nekadašnje prakse da im se naknade šalju poštom. Korisnici se žale što svoje naknade moraju da podižu li no, zbog ega moraju da ekaju u redu. To je posebno problem za starije i za invalide, kao i za samohrane roditelje

koji moraju da obezbede i uvanje dece.

Žigosanost i diskriminacija

Žigosanost zbog statusa MOP korisnika uo ena je kao faktor odvra anja u nekim slu ajevima. Ispitanici u fokusnim grupama govorili su o nedostatku dostojanstva koji ose aju zato što primaju socijalnu pomo , o svom ose anju da su na teretu društvu, o tome da ih drugi gledaju kao drugorazredne gra ane. Zbog toga se nerado prijavljuju za pomo i ineto samo u slu aju da su sve ostale opcije iscrpljene. Pružaoci u sistemu socijalne zaštite tako e prime uju da neki ljudi doživljavaju de iji dodatak kao vrstu milostinje i nerado se prijavljuju. Nedavno otpušteni radnici su najmanje skloni da se prijave za pomo . Njima je neprijatno da traže pomo i odlazak u centre za socijalni rad i prijavljivanje za pomodoživljavaju kao vrstu kazne. O ajanje i depresija su esta pojava u ovoj grupi. Jedan nezaposleni aplikant kaže: “Kada sam prvi put otišao tamo, ruke su mi se tresle. Bilo me je stid. ”

56

Okvir 3.2: Pomo siromašnim Romima kroz Fond za socijalne inovacije (SIF)

Projekat koji je podržao Fond za socijalne inovacije predvi a pristupe za uspostavljanje kontakta sa romskim doma instvima u južnoj Srbiji. Projekat je implementiralo Udruženje za unapre enje romskih naselja u partnerstvu sa centrima za socijalni rad u opštinama Lebane, Vladi in Han i Bela Palanka.

Projekat je imao za cilj da poboljša dostupnost socijalne zaštite i usluga. Grupa volontera je obu ena da u svojstvu advokata zajednice deluje unutar romskih naselja. Mnogi volonteri poti u iz samih zajednica. Njihov zadatak je da identifikuju prepreke s kojima se Romi suo avaju u pristupu socijalnim uslugama, posebno se misli na nedostatak informacija o podobnosti, na postupak prijavljivanja i pribavljanje neophodnih dokumenata. Projekat je trebalo da olakša saradnju izme u volontera i socijalnih radnika u centrima za socijalni rad, i da smanji radnu optere enost socijalnih radnika. Obe grupe su radile zajedno kako bi bile sigurne da su klijenti u stanju da pribave li na dokumenta (li nu kartu, zdravstvenu legitimaciju itd.) neophodna za prijavljivanje za pomo .

Tokom po etne obuke socijalni radnici bi pratili volontere u naselja ili bi radili s njima u centrima za socijalni rad na primanju zahteva. Kasnije, volonteri su postepeno preuzimali odgovornost za administrativne poslove i mogli su da pružaju savete korisnicima o tome kako da ispune zahteve u vezi sa dokumentacijom. Na kraju su korisici bili bolje informisani i u stanju da sa ine kompletniju prijavu.

Korisnici su bili identifikovani ili putem terenskog rada i ku nih poseta ili preko centara za socijalni rad. Ponekad su volonteri pratili svoje klijente u druge ustanove koje pružaju usluge, kao što su opštine ili administracija u zdravstvu, ako je takav dokument bio potreban. Volonteri su nastupali kao neka vrsta prevodilaca, zastupaju i interese korisnika. Da bi dalje unapredili taj proces, napravljen je mali fond iz koga su pokrivani troškovi dobijanja dokumenata, za one slu ajeve kada korisnik nije u stanju da ih sam snosi.

Dostignu a ovog proejkta su:

dokumenti koja su korisnici dobili (138 krštenica, 182 li nih karata, 24 potvrde o prebivalištu, 14 potvrda o državljanstvu, 136 zdravstvenih legitimacija, 103 radnih knjižica);

pozitivno partnerstvo uspostavljeno izme u centara za socijalni rad, NVO i Roma volontera;

relativno niski troškovi pribavljanja dokumenata (na primer, administrativne takse i nagrade za volontere);

veliko zadovoljstvo i u esnika i korisnika.

Najvažnije saznanje ste eno tokom ovog projekta jeste da se programi pružanja pomo i siromašnima mogu oblikovati u skladu s potrebama konkretnih zajednica. Projekat je doneo nove pristupe u pružanju socijalnih usluga i naknada i pokazao da volonteri iz baze mogu imati zna ajnu ulogu u poboljšanju javnih usluga. Projekat je tako e doprineo izgradnji pozitivnog stava prema romskoj populaciji u opštem smislu i obezbedio bolje razumevanje njihovih potreba me u razli itim nosiocima interesa. Projekat je istakao važnost pružanja pomo i siromašnima i participativnog pristupa rešavanju problema. Ovaj pristup mogao bi da bude primenjen i u oblasti ostalih javnih usluga ili u drugim oblastima pružanja usluga romskim i ostalim zajednicama.

Izvor: Fod za socijalne inovacije.

DDD... PPPRRRUUUŽŽŽAAANNNJJJEEE OOOBBBJJJEEEDDDIIINNNJJJEEENNNEEE ZZZAAAŠŠŠTTTIIITTTEEERe je o pitanjima implementacije. U ovom poglavlju bi e govora o tome kako

institucionalni aranžmani za pružanje socijalne zaštite – a posebno MOP-a i de ijih dodataka – uti u na dostupnost i efektivnost. Resursi centara za socijalni rad i lokalnih samouprava, uklju uju i i broj zaposlenih, stru nu osposobljenost i instrumente kojima raspolažu – kao što su vozila i informacioni sistemi - uti u na njihovu sposobnost za obavljanje posla. I korisnici i pružaoci identifikovali su mogu nosti za promene, u smislu poboljšanja kvaliteta usluga i njihove dostupnosti siromašnima.

57

Kriti no pitanje, koje može najviše uticati na efikasnost pružanja usluga jeste podela nadležnosti za administriranje MOP-a i de ijeg dodatka – obe naknade na osnovu testiranja sredstava - izme u centara za socijalni rad i lokalnih samouprava. Korisnici kao i pružaoci smatraju da bi se mnogo dobilo objedinjavanjem ovih nadležnosti: smanjenje administrativih troškova, ali i troškova koje podnose korisnici budu i primorani da podnose zasebne prijave i brojna dokumenta u dve razli ite službe; isto važi i za zaposlene ije se vreme iscrpljuje u bavljenju administrativnim aspektom socijalne zaštite, umesto da ga posvete individualnim potrebama klijenata.

Iako postoji saglasnost o tome da je reforma neophodna, dalji koraci koje treba preduzeti su manje jasni stoga što ima mnogo opcija, a baza podataka na osnovu koje treba proceniti i izabrati izme u razli itih opcija još ne postoji. Konsolidacija bi podrazumevala spajanje dva programa zaštite u jedan jedinstveni, postoji zatim opcija odvojenih programa uz objedinjene administrativne funkcije – ili u okviru centara za socijalni rad ili lokalnih samouprava. Takve promene e zahtevati da se obrati pažnja na uloge i odgovornosti za administriranje i finansiranje naknada. Ova pitanja treba razmotriti u sveukupom kontekstu pove ane decentralizacije socijalne zaštite u Srbiji.

Jedinstvena konsolidovana naknada?

Strategija za smanjenje siromaštva, usvojena 2003. godine, predlaže kao opciju “integraciju socijalne pomo i i de ijeg dodatka u jedan jedinstveni transfer koji bi se mogao zvati porodi ni dodatak.”31 Zamisao o jedinstvenoj konsolidovanoj socijalnoj zaštiti, koja bi uzela u obzir razli ite karakteristike doma instava pri utvr ivanju iznosa naknade ve je u opticaju u drugim zemljama. Ova opcija bila bi najpoželjnija.

Jedinstvena naknada podrazumevala bi niz propisa, administrativnih i institucionalnih zahteva, kao i izvore finansiranja. To bi bilo transparentno, uz niske administrativne troškove, lako za komunikaciju i razumevanje. Jedinstvena naknada bi imala i cilj da obezbedi ve upomo porodicama s decom, kroz formulu koja e garantovati ve e naknade na osnovu broja i uzrasta dece u porodici. Takav pristup se trenutno primenjuje u Bugarskoj u okviru njihovog sistema socijalne zaštite.

Jedistvena naknada, me utim, možda nije poželjna forma sa politi kog i ekonomskog aspekta, ukoliko stvara utisak da se de iji dodatak ukida. De iji dodatak u Srbiji – iako zasnovan na testiranju sredstava – ima dva cilja, jedan da obezbedi pomo siromašnim, a drugi da pomogne porodicama s decom. U kontekstu pada nataliteta, podrška ra aju dece ima i politi ku komponentu. Dobro osmišljena informativna kampanja mogla bi da olakša reformu jasnim objašnjenjem da objedinjena naknada zadržava istu namenu kao i de ijidodatak, uz ve u podršku najsiromašnijim porodicama.

Odgovornost za davanje objedinjenog porodi nog dodatka može da preuzme ili centar za socijalni rad ili lokalna samouprava. Kao što je re eno, lokalne samouprave ima ekomparativnu prednost kao vode a institucija za isporuku dodatka.

Prenošenje MOP administracije na lokalne uprave

Druga najpovoljnija opcija bila bi da se zadrže odvojene naknade, a odgovornost za sprovo enje MOP programa prenese na lokalne samouprave. Na taj na in bili bi smanjeni administrativni troškovi, pojednostavljena procedura i za korisnike i za pružaoce, a socijalni radnici oslobo eni posla na obradi dokumentacije i papirologije. Takav prenos bi zahtevao

31 Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji, 2003.

58

pažljivo planiranje, kako bi se istovremeno obzbedili kadrovski kapaciteti u lokalnim samoupravama, koji e mo i da podnesu pove ano radno optere enje. To bi uklju ilo i prelazak izvesnog broja zaposlenih iji su poslovi vezani za MOP iz centara za socijalni rad u lokalne samouprave. Klju no pitanje koje bi trebalo rešiti jeste da li zaposleni u lokalnoj samoupravi mogu da obavljaju ku ne posete kako bi utvrdili prihod i imovinu korisnika, ili bi to i dalje obavljali centri za socijalni rad.

Bez obzira da li e terenski rad obavljati socijalni radnici smešteni u centrima za socijalni rad ili u lokalnim samoupravama, bliska saradnja izme u ove dve ustanove bi e od klju nog zna aja. Centri za socijalni rad, kao ustanove koje imaju najve u odgovornost za pružanje socijalne zaštite ugroženim grupama, imaju obavezu i kapacitete da rade neposredno s korisnicima i da odgovore na njihove potrebe. Terenske posete za verifikovanje MOP-a trebalo bi tesno koordinirati sa terenskim radom socijalnih radnika kako bi se obezbedio obilazak i prate e usluge – posebno za klijente (na primer, za starije i invalide) koji nisu u stanju da putuju da bi se prijavili za pomo .

Pružanje objedinjene zaštite u centrima za socijalni rad

Tre a opcija bila bi objedinjena nadležost za pružanje MOP-a i de ijeg dodatka u centrima za socijalni rad. Ovo rešenje podrazumevalo bi sve pogodnosti administrativne konsolidacije. Ipak, budu i da ima manje službi centara za socijalni rad nego lokalnih samouprava, to bi korisnicima ostalo manje lokacija na kojima bi mogli da se prijave za pomo , uve avaju i pri tom troškove prevoza. To bi tako e zahtevalo i zna ajno pove anjekapaciteta administrativnog osoblja u centrima za socijalni rad, kako bi bio u stanju da obradi velikih broj prijava za de iji dodatak (primera radi, 485.000 dece primilo je dodatak u 2005.).

S druge strane, u prenosu nadležnosti poslova vezanih za de iji dodatak na centre za socijalni rad moglo bi se koristiti uspešno iskustvo targetiranja za MOP. Tako bi se potencijalno poboljšalo i targetiranje za dodelu de ijeg dodatka, uz koriš enje postoje ihkapaciteta. To bi omogu ilo pristup tipa ”sve na jednom mestu” za korisnike, jer bi za nov ane naknade i ostale usluge bila nadležna jedna služba.

Tabela 3.2:Kako bi izgledalo objedinjavanje MOP i de ijeg dodatka

Opcija Za Protiv Klju ni preduslovi i primedbe

(i) Stvaranje jedinstvenenaknade

Manje se dokumenata traži; smanjenje administrativih troškova; jednostavnije procedure; bolje targetiranje zbog smanjene mogu nosti grešaka kroz dva programa.

Politi ki i ekonomski aspekt (na primer, da se de iji dodatak ukida).

Naknade treba da uklju e dodatnu podršku porodicama s decom; kampanja javnog informisanja; treba li centri za socijalni rad ili lokalne samouprave da pružaju ovu vrstu zaštite? Vidi niže.

(ii) Lokalna samouprava odministrira obe naknade

Jednostavnije procedure, manji troškovi; izgradnja kapaciteta lokalne samouprave; koristi se prednost poznavanja lokalnih prilika.

Mogu e slabljenje targetiranja ako se ne koristi ekspertiza centara za socijalni rad u testiranju sredstava.

Adekvatan kadar koji e pokriti ove poslove

(potencijalni transfer osoblja iz centara ); koordinacija sa centrima u terenskom radu; koriš enje zajedni kih

59

Opcija Za Protiv Klju ni preduslovi i primedbe

informacija sa centrima; koordinacija ku nih poseta vezanih za pružanje socijalih usluga.

(iii) Centri za socijalni rad administriraju obe naknade

Rad se zasniva na uspešnom targetiranju MOP-a od strane centara za socijalni rad; koriste se prednosti kapaciteta Centara za testiranje sredstava; povezivanje MOP-a sa socijalnim uslugama i drugim vidovima zaštite koje obezbe uju Centri kroz pristup “sve na jednom mestu”.

Pove anje troškova prevoza (manje kancelarija); ve e administrativno optere enje za Centre. smanjeno u eš elokalne samouprave u socijalnoj zaštiti.

Adekvatan kadar koji e pokriti ove poslove

(potencijalni transfer osoblja lokalne samouprave).

Odabrati put napretka

Informacije neophodne da bi se odlu ilo o tome gde locirati nadležnosti za administriranje naknada još nisu dostupne. Neophodna je detaljnija analiza teku ihadministrativnih troškova vezanih za MOP i de iji dodatak u centrima za socijalni rad i u lokalnim samoupravama – misli se na zaposlene i druge prate e troškove (na primer, radni prostor oprema, vozila), kao i na oportunitetne troškove. Potrebna je studija o izvodljivosti koja bi se bavila troškovima vezanim za tri osnovne opcije i postoje e kapacitete. Ona bi trebalo da ispita opcije za koordiniranje ili podelu nadležnosti za terenski rad izme u lokalne samouprave i centra za socijalni rad, kako bi mogle funkcionisati institucije vezane za pružanje usluga socijalne zaštite. Takva studija mogla bi da predloži niz opcija za pilotiranje i evaluaciju u podskupu opština, pre donošenja nacionalnog plana i njegove primene.

.

EEE... JJJAAA AAANNNJJJEEE MMMRRREEEŽŽŽEEE SSSOOOCCCIIIJJJAAALLLNNNEEE ZZZAAAŠŠŠTTTIIITTTEEE::: SSSLLLEEEDDDEEE III KKKOOORRRAAACCCIIIBez obzira na to da li e naknade biti objedinjene i koja e ustanova na kraju imati

nadležnost administriranja, u ovom poglavlju stavlja se akcenat na brojne kriti ne aspekte za poboljšanje kako dostupnosti, tako i kvaliteta usluga. Oni se odnose na obilaske i komunikaciju, modernizaciju pružanja pomo i koriš enjem tehnologije i zajedni ke baze podataka, pojednostavljivanje postupka za utvr ivanje podobnosti, odnosno smanjenje broja dokumenata koji se podnose, olakšavanje pristupa ugroženim grupama koje nemaju sve dokumente, obu avanje zaposlenih na najistaknutijim položajima, lakše uklju ivanje NVO, i bolje informisanje javnosti kojim e se ublažiti žigosanje primalaca socijalne zaštite.

Obilasci siromašnih… Ograni enje postoje eg sistema je u nedostatku prilika i podsticaja za socijalne radnike u centrima za socijalni rad da pose uju siromašna doma instva i zajednice kako bi identifikovali njihove potrebe i odgovorili na njih. Obilazak bi trebalo da bude integralni deo rada centara za socijalni rad, kako bi se olakšao pristup kako gotovinskim naknadama, tako i socijalnim uslugama. Socijalnim radnicima je potrebna profesionalna obuka za rad sa ugroženim grupama, s posebnim osvrtom na specifi ne potrebe Roma, interno raseljenih lica i izbeglica, kao i mogu nost da koriste vozila kako bi obišli

60

svoje klijente. Obuka za obavljanje ku nih poseta koja e omogu iti lakše postizanje kriterijuma podobnosti veoma je zna ajna i za zaposlene u centrima za socijalni rad i za one u lokalnim samoupravama.

…Posebno Roma i drugih isklju enih grupa. Potrebni su fokusirani napori kako bi se obezbedili eš i obilasci romskih naselja i drugih isklju enih zajednica, koje socijalni radnici obi no ne pose uju. Centri za socijalni rad i opštinske uprave, kao i udruženja Roma, mogu izvu i korist iz iskustva Fonda za socijalne inovacije (SIF), programa Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, koji je lansirao nove na ine pružanja socijalnih usluga i upravljanja u partnerstvu sa NVO, uklju uju i podršku projektima u ijem su fokusu Romi. Centri za socijalni rad su možda klju ni instrument u ukljanjanju prepreka za sticanje prava na socijalnu zaštitu – slu ajevi kada se ne poseduje prijava boravka (o tome e biti re i u daljem tekstu).

Fokusiranje Centara za socijalni rad na socijalni rad. Ja anje fokusa socijalnih radnika na rad s korisnicima zahteva e da se posebna pažnja posveti ljudskim resursima, ja anju profesionalnih sposobnosti zaposlenih u centrima, promeni zastarelih normi za zapošljavanje u centrima za socijalni rad, zasnovanih na aktuelnom radnom optere enju. Ponovna procena kapaciteta ljudskih resursa bila bi važan prvi korak. Formalna funkcija facilitatora koji može da vodi korisnika kroz komplikovani sistem socijalne zaštite i usluga, da ga posavetuje u vezi sa vrstom zaštite koju može dobiti podnose i relevantnu dokumentaciju, uspešno je uvedena u SAD, s ciljem da se pomogne marginalizovanim grupama i da im se obezbedi lakši pristup socijalnim uslugama i naknadama. Iako u Srbiji centri za socijalni rad tek treba da preuzmu takvu ulogu, važno je da postoji obu en kadar koji može da obavlja tu funkciju, u suprotnom postoji opasnost da i ta funkcija bude zatrpana ostalim aktivnostima. Alternativno, NVO mogu da preuzmu tu ulogu zajedno sa centrima za socijalni rad.

Jednostavnija procedura podnošenja dokumenata za socijalnu zaštitu. Prijave za MOP i de iji dodatak podrazumevaju obimnu dokumentaciju, koja optere uje i korisnike i pružaoce. Pored velikog broja dokumenata, tu su i zahtevi za estim proverama (na primer, svakih šest meseci u nekim slu ajevima).32 Najbolja opcija bi bila objedinjavanje traženih dokumenata za MOP i za de ji dodatak, tako da budu isti za obe naknade. Taj posao bio bi olakšan objedinjavanjem administracije ili, ako je mogu e, objedinjavanjem naknade u predloženi “porodi ni dodatak.” Bez obzira na promene vezane za oblikovanje programa i institucioanalne nadležnosti, potrebnu dokumentaciju bi trebalo ažurirati i pojednostaviti. Prvi korak mogao bi da bude redukovanje zahteva da se na šest meseci verifikuje izvod iz mati ne knjige ro enih, kao i drugih dokumenata koji se vremenom ne menjaju.

Obezbe ivanje evidentiranja Roma, interno raseljenih lica. Romska doma instva, a posebno interno raseljena lica romske nacionalnosti nemaju osnovna dokumenta – prijavu stana i potvrdu o državljanstvu. Pozabaviti se problemom neposedovanja dokumenta kao što su prijava boravka i potvrda o državljanstvu veliki je izazov, imaju i u vidu složenu zakonsku dimenziju. Ova pitanja prevazilaze cilj ovog izveštaja. Vlasti treba da intenziviraju napore na obezbe ivanju prijave stana za Rome, uklju uju i i one koji žive u naseljima, a posebno to važi za interno raseljena lica romske nacionalnosti, kako bi im se omogu io pristup opštinskim službama, ak i bez legalizacije takvih naselja. Dok se nov i sveobuhvatan napor na evidenciji smatra dugoro nim zadatkom, što e romskim doma instvima omogu iti da pored prijave stana i potvrde o državljanstvu dobiju i druga dokumenata kao što su krštenica i ven ani list, privremena rešenja su neophodna u kratkom roku. To može podrazumevati

32 Vidi Okvir # za uvid u sve tražene dokumente.

61

privremenu evidenciju preko zastupnika, a kroz opštinski centar za socijalni rad ili dodeljivanje privremenih brojeva doma instvima umesto adresa.

Unapre enje informacionih sistema. Veoma mnogo e se dobiti poboljšanjem kvaliteta i dostupnosti informacija o administriranju socijalnih naknada. U okviru sistema Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike ne postoji zajedni ka baza podataka za upravljanje programom MOP ili drugim socijalnim naknadama. Svaki centar za socijalni rad vodi sopstvenu evidenciju, ili na svom kompjuteru ili na papiru. Ne postoji zajedni ka baza podataka sa ostalim ustanovama koje su uklju ene u socijalnu zaštitu – na primer, s lokalnim samoupravama, filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje, ili ustanovom za socijalno osiguranje. Umreženi inter-agencijski informacioni sistem bi unapredio targetiranje – jer bi sadržavao teku u informaciju o kriterijumu podobnosti za status korisnika. Takav sistem bi trebalo da obrati posebnu pažnju na zaštitu privatnosti stanovništva, vode i ra una da individualna evidencija bude poverljiva i uskla ena sa nacionalnom politikom po tom pitanju.

Bolja javna komunikacija. Bolja analiza može tako e doprineti naporima za podizanje javne svesti o sistemu socijalne zaštite u Srbiji. Ovo je važno pre svega iz dva razloga: najpre da bi se poboljšao pristup, budu i da se znatan deo podobne populacije ne prijavljuje za MOP zbog nedostatka informacija o programima, a i ne znaju kako da se prijave. Neophodno je, isto tako, na neki na in edukovati javnost u pogledu ciljeva i efekata programa socijalne zaštite, s ciljem da se prevazi e etiketiranje onih kojima se pruža socijalna zaštita.

Kvalitetniji anketni podaci. Ovde se radi o tome da treba poboljšati kvalitet dobijenih podataka za monitoring i procenjivanje uspešnosti programa socijalne zaštite. U ovom izveštaju naglašavaju se ograni enja postoje e baze podataka. To se posebno odnosi na anketu o budžetu doma instava koja ne sadrži dovoljno detaljna pitanja o programima zaštite, koja bi omogu ila analizu u inka konkretnih programa. Tako e, uzorak ove ankete je suviše mali za “usitnjenu” analizu. Postoje e napore da se poboljša anketa o budžetu doma instava kao osnovni instrument za analizu siromaštva u Srbiji treba nastaviti..Posebnu pažnju treba obratiti na proširenje modula o socijalnim naknadama, a treba razmotriti i mogu nost upotrebe periodi nog anketiranja korisni ke populacije, kako bi se omogu ila detaljna analiza. Takvi longitudinalni podaci bili bi klju ni za pra enje efekata budu ih reformi.

62

POGLAVLJE 4: POVE ANJE U EŠ AINSTITUCIJA NA LOKALNOM NIVOU U

SOCIJALNOJ ZAŠTITI AAA... UUUVVVOOODDD

Decentralizacija je sve eš e u žiži strategije razvoja socijalne zaštite u Srbiji. Strategija MRZSP naglašava sve ve u decentralizaciju i uklju ivanje lokalnih institucija u obezbe enje socijalne zaštite kao klju nog prioriteta naredne faze reforme. Decentralizacija je tako e važna za Evropske integracije i potražnju za ve om lokalnom i regionalnom autonomijom i uklju ivanjem u pružanje usluga.

Decentralizacija može poboljšati pružanje socijalnih usluga tako što e ih približiti korisnicima, kao i ja anjem sposobnosti lokalnih uprava za planiranje i pružanje usluga i za pra enje rezultata. Me utim, to sobom nosi i rizike, naro ito za socijalnu zaštitu. U slu aju da se nedovoljno pažnje posveti lokalnim resursima i kapacitetima, decentralizacija može dovesti i do erozije usluga. Tako e može do i do produbljivanja gegrafske nejednakosti – ukoliko siromašnije opštine sa najmanje resursa nisu u stanju da održe usluge.

Ve e u eš e korisnika u upravljanju i pružanju usluga poseduje potencijal da oja aodgovornost za pružanje usluga i krajnje rezultate. Uklju ivanje javnosti može pove atipotražnju za kvalitetnijim uslugama i pove ati stimulaciju za pružaoce usluga. U izveštaju Svetske banke za 2003/04. godinu - Izveštaj o razvoju u svetu, Usluge u funkciji siromašnih, - navedeno je da odgovornost za usluge može biti oja ana i boljom reakcijom politi ara i onih koji donose odluke, a koji sa svoje strane mogu da uti u na politiku pružalaca usluga – “duži put odgovornosti”. Postoji tako e i prostor za strategije da osnaže ‘kra i put odgovornosti’, preko koga gra ani mogu vršiti direktan uticaj na pružaoce usluga.

U ovom odeljku razmatra se mogu nost pove anja u eš a lokalnih uprava u socijalnoj zaštiti, prvenstveno iz ugla socijalnih usluga. Obzirom da je decentralizacija socijalne zaštite mogu a samo u širem kontekstu decentralizacije u Srbiji – imaju i u vidu široku lepezu pitanja od finansiranja razli itih nivoa vlade do lokalne državne uprave – ovaj odeljak ne predstavlja sveobuhvatnu ili duboku raspravu. On postavlja pitanja koja e postajati sve aktuelnija kako se u Srbiji bude intenzivirao politi ki dijalog oko decentralizacije.

BBB... DDDEEECCCEEENNNTTTRRRAAALLLIIIZZZAAACCCIIIJJJAAA UUU SSSRRRBBBIIIJJJIII Decentralizacija socijalne zaštite u Srbiji može ozna avati razli ite stvari – u smislu prenosa odgovornosti za finansiranje, isporuku i /ili kontrolu kvaliteta do nižih nivoa vlasti. Opšte uzevši, u literaturi se pravi razlika izme u tri osnovna oblika decentralizacije bazirana na nivou vlasti, od jednostavne raspodele odgovornosti centralne vlade na regionalne kancelarije centralne vlade – dekoncentracije – do pune privatizacije.

Decentralizacija ima puno razli itih aspekata uklju uju i i davanje dozvole predstavnicima lokalnih vlasti da budu birani na lokalnim izborima (politi ka decentralizacija), prenosa ovlaš enja i odgovornosti za pružanje usluga na lokalne vlasti (administrativna decentralizacija) i prebacivanje ovlaš enja za prikupljanje odgovaraju ih

63

prihoda i donošenje odluka o troškovima na lokalni nivo (fiskalna decentralizacija). Postoje tri osnovna oblika decentralizacije:

Dekoncentracija se dešava onda kada niži nivoi vlasti (npr. regionalni ili opštinski) vrše funkcije u ime centralne vlade ali nemaju ovlaš enja da donose odluke. U suštini, niži nivoi vlasti deluju kao “filijale” centralne vlade. U Srbiji, centri za socijalni rad predstavljaju dekoncentrisane kancelarije MRZSP-a.

Delegiranje je proces u kome centralna vlada prenosi prava na donošenje odre enihodluka na relativno autonomne lokalne vlasti, koje imaju ograni enu autonomiju i odgovaraju centralnoj vladi. Raspodela de ijih dodaka u Srbiji trenutno je delegirana na organe lokalne samouprave. I dok lokalni službenici odlu uju kada se radi o podobnosti za subvencije, oni to ine u okviru pravila definisanih u centru i sredstvima centralne vlade.

Prenos ovlaš enja podrazumeva kompletan prenos prava na odlu ivanje u pogledu finansija i uprave nad javnim službama na autonomne jedinice lokalne uprave. Ovim procesom obi no se prenose ovlaš enja za usluge na opštine u kojima stanovnici sami biraju gradona elnike i lanove ve a, u kojima se prihodi ostvaruju na lokalnom nivou i u kojima su lokalne uprave nezavisne u pogledu ulaganja. Trenutno su u Srbiji ovlaš enja za ograni enbroj socijalnih usluga preneta na lokalne samouprave, koje imaju diskreciono pravo da zapo inju, pružaju i finansiraju socijalne usluge u svojim mestima.

Postoji bitna razlika u fiskalnim kapacitetima opština u pogledu ukupne potrošnje za socijalnu zaštitu (dodatne usluge, jednokratna socijalna pomo ) i njihovog doprinosa radu centara za socijalni rad. U 2004. godini, pretežna ve ina lokalnih samouprava potrošila je ograni eni deo svojih budžeta (manje od 2 %) na socijalnu zaštitu, uglavnom na isplate jednokratne socijalne pomo i. Udeo opštinskih doprinosa u budžetima centara za socijalni rad u 2004. godini varirao je od 0,4% (Aleksinac) do preko 50% (Kragujevac, Temerin). Opšte uzevši, bogatiji gradovi i opštine troše više na socijalnu zaštitu. Grad Beograd je, sa 12,5 miliona evra, finansirao dodatna i jednokratna davanja i usluge (63,1 %), ku nu negu u stanovima (17,4 %) i CSR (19,5 %) u 2005. godini i nastavlja da troši znatno ve a sredstva nego drugi gradovi.

Tabela 4.1:Socijalna potrošnja po opštini, 2004. godina

Opština Brstanovnika

Doprinos Republike (MRZSP) budžetuCSR (%)

Udeo doprinosa opštine budžetu CSR (%)

Udeo Fondova za socijalnu zaštitu u lokalnim budžetima (%)

Beograd – Grad33 1.574.050 51,26 46,01 2,66 Kragujevac 175.182 38,47 55,29 0,21 Novi Sad 298.139 67,22 23,39 0,99 Niš 250.180 59,29 32,28 0,50 Bor 55.739 63,91 20,07 0,60 Aleksinac 57.044 94,58 0,44 1,75 Izvor: Aneks 6. Strategija razvoja socijalne zaštite: Klju ni problemi finansiranja. DFID je finansirao projekat Reforme socijalne politike: Izgradnja i ja anje partnerstva izme u države i civilnog društva u cilju smanjenja siromaštva i socijalne isklju enosti u Srbiji. Beograd, decembar 2005. godine

33 Grad Beograd sastavljen je od sedamnaest opština.

64

Broj zaposlenih angažovanih na obezbe ivanju socijalnih davanja i usluga zavisi od veli ine gradova i opština. Pretežna ve ina opština u Srbiji kre e se u rasponu od 10.000-100.000 stanovnika.34 Kvalitativna analiza pokazala je da su aktivnosti CSR organizovane kroz razli ite vidove pristupa pojedinaca i timova i još uvek variraju eg broja stru njaka u timovima koji se porede. U isto vreme, organizacija službi za raspodelu socijalnih davanja u lokalnim samoupravama je gotovo ujedna ena iako je angažovan mnogo manji broj zaposlenih. Ukoliko se ne na e adekvatno rešenje, problem velikih razlika me u opštinama u smislu njihove veli ine i osoblja, kao i fiskalne sposobnosti može predstavljati ogroman problem na putu dalje decentralizacije u Srbiji.

Planiranje dalje decentralizacije socijalnih davanja i usluga mora biti definisano u okviru opšteg plana decentralizacije na lokalnom niovu. To bi trebalo da uklju uje i okvirnu zakonsku regulativu o finansiranju razli itih nivoa vlade i o lokalnoj državnoj upravi, rame uz rame sa ja anjem kapaciteta za realizaciju. U vreme pisanja ovog dokumenta u Srbiji se u proceduri nalaze dva važna zakona – o finansiranju razli itih nivoa vlade da bi se donela odluka o osnovici prihoda za lokalne samouprave i o imovinskim pravima kao preduslovu za zajmove lokalnih vlasti.

Srbija može imati koristi od iskustva drugih zemalja u regionu ste enih u decentralizaciji socijalnih davanja i službi. Na primer, u Rumuniji je finansiranje socijalnih davanja bilo ponovno centralizovano pošto je decentralizacija dovela do erozije (Okvir 4.1).

Okvir 4.1: Decentralizacija socijalne zaštite u Rumuniji. Pri a koja poziva na oprez

Rumunija je u oktobru 1998. godine usvojila Zakon o lokalnim javnim finansijama koji je znatno pove ao odgovornost finansiranja lokalnih vlasti, prenevši na njih odgovornost za finansiranje socijalne zaštite i za nov ana davanja u okviru de ije zaštite i usluga uz pove anu odgovornost u sektoru obrazovanja i stanovanja. Zakon je tako e odobrio lokalnim upravama nove izvore sredstava uklju uju i i zajedni keporeske prihode sa centralnom vladom i lokalne poreze i namete.

Sprovo enje novog Zakona pokazalo se kao izazov. Izme u 1996. godine (kada je zapo ela fiskalna decentralizacija) i 1999. godine, ukupna potrošnja na socijalnu pomo i de iju zaštitu – uklju uju i i davanja i usluge za invalide i stara lica – opala je skoro 40 procentnih poena u realnim vrednostima. U istom periodu, nagli pad zabeležila su nov ana davanja - na 16% od nivoa iz 1996. godine. Lokalne vlade su, usled nedostatka sredstava, bile prinudjene da smanje raspodelu davanja i usluga ili da ih potpuno obustave. Neke lokalne vlade nisu bile u mogu nosti da finansiraju stalne troškove i morale su da ih smanje, ak i troškove za održavanje, lekove i plate zaposlenih.

Srbija ima šta da nau i na primeru iz Rumunije u nekoliko oblasti. Neka od iskustava koja su ste ena su:

(i) potreba da se uskladi odgovornost za potrošnju sa adekvatnim sredstvima. Mada su lokalnim vladama data proširena ovlaš enja, one nisu dobile proporcionalne izvore prihoda.

(ii) Sli no tome postoji potreba da se obrati pažnja na realizaciju i izgradnju kapaciteta. Mada su lokalne uprave novim zakonom dobile pravo da podignu lokalne poreze i namete, malo je njih imalo službenike i stru na znanja da to i u ini i da prikupi ova nova sredstva. Potrebni preduslovi su tehni ka pomo za poresku politiku, finansijsko upravljanje i budžetiranje.

(iii) Da bi se izbegla mogu nost da decentralizacija produbi disbalans sredstava me u lokalnim upravama klju ne su mere ujedna avanja koje bi bile transparentne i jednostavne za sprovo enje, u cilju rešavanja regionalnih fiskalnih dispariteta.

(iv) Da bi se osigurala održivost programa socijalne zaštite u lokalnom kontekstu, potrebni su jaka stimulacija i monitoring. Za razliku od obrazovanja i zdravstva, socijalnoj zaštiti obi no nedostaje snažno jezgro lobista na lokalnom nivou.

Nakon iskustva ste enih iz reformi i dramati ne erozije mreže socijalne zaštite, Rumunija je ponovo

34 Više od jedne tre ine opština u Srbiji ima manje od 20.000 stanovnika, dok na svakoj desetoj opštini živi više od 100.000 stanovnika.

65

centralizovala finansiranje socijalne pomo i 2002. godine i uvela alocirane transfere is centralnog budžeta za socijalna davanja. U 2002. godini potrošnja na osnovnu socijalnu zaštitu iznosila je 0,28 % BDP i pokrivala je 366.000 doma instava.

Izvori: Svetska banka, 2002. godine

Finansiranje osnovnih nov anih davanja u Srbiji je centralizovano i vrši se iz MRZSP. Me utim, obezbe enje davanja je lokalizovano preko organa lokalne samouprave (za de ijedodatke i CSR (za ostale transfere). Uz to, organi lokalne samouprave mogu da finansiraju dodatna davanja, ukoliko im to prihodi dozvoljavaju. Centralizovano finansiranje je potrebno zadržati sve dok je prostor za manevar sredstvima uzak i dok se ne može sa sigurnoš ugarantovati konzistentno i pravi no finansiranje iz opštinskih izvora.

Iskustva drugih zemalja iz regiona naglašavaju zna ajne rizike decentralizacije finansiranja programa socijalne zaštite, bez fiskalnog sistema na razli itim nivoima vlade koji dobro funkcioniše i koji obezbe uje održivo i pravi no finansiranje davanja i programa širom opština. U odsustvu alokacije finansijskih resursa, postoji visok rizik da e fondovi namenjeni programima socijalne pomo i biti usmereni na nešto drugo. Tako e postoji rizik da sredstva namenjena socijalnoj pomo i u najsiromašnijim opštinama u kojima je potreba najve a, budu najviše ograni ena, što dovodi do stvaranja za aranog kruga u kome su sredstva nedostupna onima kojima su najpotrebnija.

Iskustva Rumunije i Bosne i Hercegovine pokazuju da preuranjena decentralizacija finansijske odgovornosti za socijalna davanja može dovesti u pitanje njihovu raspodelu, jer su institucionalni i finansijski aranžmani nesposobni da se bore sa zahtevima upravljanja nov anim davanjima. Posle kolapsa raspodele nov anih transfera krajem 1990tih, Rumunija je 2002. godine ponovo centralizovala finasiranje socijalne pomo i. U me uvremenu, decentralizovani finansijski mehanizmi u Bosni i Hercegovini doveli su do zna ajnih razlika izme u regiona u pokrivenosti, pri emu su siromašniji lokaliteti pružali najmanji nivo usluga. Suo eni sa ograni enim sredstvima, kriterijumi za ve inu davanja u Bosni odre ivani su ad hoc, s obzirom da lokalne socijalne službe imaju diskreciono pravo da odlu uju o korisnicima pri raspodeli raspoloživih sredstava.

Na kraju, da bi obezbedila ve u ujedna enost finansiranja i obezbe ivanja davanja širom zemlje, Srbija je nedavno uvela jedinstvene kriterijume za MOP. Decentralizacija finansiranja nosi sobom rizik poništavanja svih pozitivnih efekata ove reforme.

CCC... DDDIIIVVVEEERRRSSSIIIFFFIIIKKKAAACCCIIIJJJAAA OOOBBBEEEZZZBBBEEE EEENNNJJJAAA SSSOOOCCCIIIJJJAAALLLNNNIIIHHH UUUSSSLLLUUUGGGAAA:::PPPOOOVVVEEE AAANNNJJJEEE SSSTTTAAARRRAAANNNJJJAAA OOODDD SSSTTTRRRAAANNNEEE ZZZAAAJJJEEEDDDNNNIIICCCEEE

Glavni argument za decentralizaciju je unapre enje reakcije i podizanje efikasnosti pružanja usluga koriste i se lokalnim poznavanjem potreba i sklonosti stanovništva. Reforma socijalne zaštite u Srbiji može imati koristi od ovog aspekta decentralizacije. Od 2001. godine u najužoj žiži reformi socijalnih službi bila je potreba da se nega ugroženih grupa, naro itostarih lica, invalida i dece, prenese sa institucija na lokalne zajednice. Ve e u eš e lokalne vlade,– kao i ve i udeo nevladinih organizacija ,mogu da poboljšaju stepen reagovanja socijalnih službi na potrebe stanovništva na lokalnom nivou.

Me utim, kao i kod nov anih davanja, da bi se mogao dobiti o ekivan rezultat, potrebno je uspostaviti odgovaraju i okvir za finansiranje, upravu, pra enje i kontrolu kvaliteta. U Srbiji e to zahtevati usmeravanje pažnje na celokupni fiskalni okvir za decentralizaciju, izgradnju kapaciteta za planiranje i pružanje socijalnih usluga na lokalnom

66

nivou i jasno definisanje uloge centralne vlade u upravljanju kvalitetom i obezbe enju ujedna enosti širom zemlje. U narednom delu razmatraju se ova pitanja u kontekstu prelaska sa institucionalne zaštite na zaštitu koju obezbe uju lokalne zajednice u Srbiji.

Udaljavanje od institucija

Kao i druge zemlje u regionu i Srbija je nasledila sistem koji odlikuje preterano oslanjanje na institucije socijalne zaštite. Tako su postojale su institucije za brigu o deci bez roditeljskog staranja i deci izloženoj rizicima, invalidima, trudnicama, samohranim majkama i starim licima. Institucije socijalne zaštite obezbe uju zbrinjavanje korisnika, uklju uju ismeštaj, ishranu, ode u, medicinisku negu, obrazovanje, obuku za odre ene radne aktivnosti i zdravstvene usluge.

Trenutno, najve e grupacije u stacionarnim ustanovama ine deca, mentalno i fizi kiugrožena lica i stari. U Srbiji se godišnje u ustanove smešta preko 1.700 dece bez roditeljskogstaranja i vaspitno zapuštene dece.35 Ukupan broj dece koja žive u velikim ustanovama dostiže i do 2.500 kada se ura unaju i deca sa invaliditetom. Sa oko 200 dece na 100.000 stanovnika izmedju 0-17 godina starosti smeštenih u ustanove stacionarnog tipa36, Srbija se relativno dobro može meriti sa drugim zemljama regiona Evrope i centralne Azije.37

Me utim, izme u 40 i 50 % dece u ustanovama i hraniteljskim porodicama smeštaju se van mesta prebivališta, što ukazuje na potrebu za regionalnijim pristupom zbrinjavanju, kako bi deca ostala u svojim mestima ro enja.

Tabela 4.2: Institucije po tipu i broju korisnika na dan 31. decembra 2004. godine

Broj institucija Tip institucije / Kategorija korisnika

Broj korisnika na smeštaju

16 Deca bez roditeljskog staranja38 1.663 3 Deca sa problemima u ponašanju 90

18 Lica sa psihi kim ili fizi kim nedostatkom 5.574 (622 deca i 4.952 odrasla)39

38 Gerontološki centri i domovi za stara lica 7.869 Ukupno: 75 15.196 (ili 90.7% ukupnog

kapaciteta institucija) Izvor: MRZSP

Kapacitet 75 državnih rezidencijalnih ustanova u Srbiji u decembru 2004. godine bio je 16.748. Ukupan broj zaposlenih u njima bio je 6.217 od kojih je bilo 2.011 socijalnih i zdravstvenih radnika. U ustanovama se godišnje, smešta preko 15.000 korisnika što ukazuje na visoku stopu popunjenosti kapaciteta (preko 90%). Troškovi boravka u ustanovama se gotovo u potpunosti pokrivaju iz republi kog budžeta, osim kod smeštaja u domove za stara lica gde korisnici, koji imaju finansijskih mogu nosti, pokrivaju oko dve tre ine troškova. Ipak, usled dugih lista ekanja i nedostatka kapaciteta s jedne, i nepostojanja adekvatnih zdravstvenih objekata/službi s druge strane, neke od potreba starije populacije esto nisu

352.200 dece bez roditeljskog staranja primljeno je u ustanove 2001. godine. U Srbiji ima oko 10.000 dece bez roditeljskog staranja. 36 TransMonee 2005, UNICEF. 37 Najnoviji raspoloživi podaci iz drugih zemalja (2003): Hrvatska – 286 dece na 100. 000 stanovnika (0-17); BJR Makedonia – 167.9 dece na 100.000 stanovnika (0-17); Rumunija – 814.6 dece na 100.000 stanovnika (0-17); Letonija – 723.7 dece na 100.000 stanovnika (0-17). Podatak se odnosi na decu u de ijim domovima, sirotištima, internatima i domovima za decu bez roditeljskog staranja, decu sa invaliditetom, domove porodi nog tipa, itd. Definicije se razlikuju od zemlje do zemlje. 38 Ovaj podatak uklju uje napuštenu decu, decu iji su roditelji umrli ili su nepoznati, decu u de ijim domovima i ustanovama, decu iz ugroženih porodica, ali i ake smeštene u internatu u Užicu. 39 Sa mnogim mešovitim ustanovama u kojima žive i deca i odrasli.

67

zadovoljene na adekvatan na in. Troškovi za rezidencijalne ustanove su u 2005. godini inili su 26% socijalne zaštite, prema Zakonu o socijalnoj zaštiti i obezbe ivanju socijalne sigurnosti gra ana..

Zbrinjavanje u rezidencijalne ustanove može imati razne negativne efekte: (i) šti enicižive u izolaciji; (ii) neki korisnici nisu smešteni na odgovaraju i na in usled nedostatka prostora (npr. mladi žive u domovima za stare); (iii) neki korisnici se zadržavaju duže nego što je potrebno (npr. slu aj dece sa problemima u ponašanju); (iv) gužva; (v) nedovoljan broj zaposlenih; i (vi) loš kvalitet usluga zbrinjavanja i objekata.

MRZSP je podržao reformske projekte da bi oja ao socijalne službe uklju uju i i detaljnu analizu rezidencijalnih ustanova i planove za njihovu transformaciju, procenu potreba korisnika i obuke osoblja. MRZSP je zapo eo reorganizaciju i transformaciju velikih rezidencijalnih ustanova kako bi se smanjio broj dece u njima, oslobodio zaposlene i prostor za nove vidove podrške, poput dnevnih centara za negu dece sa invaliditetom.

Alternativni vidovi zbrinjavanja

Pove ani fokus na vidove zbrinjavanja u prirodnom okruženju rukovo en je potrebom da se odgovori na potrebe pojedinaca u njihovim zajednicama. Pored toga što je manje efikasno, zbrinjavanje u rezidencijalnim ustanovama je i skuplje. Troškovi zbrinjavanja deteta u ustanovi u Srbiji su 2005. godine procenjeni na USD 285 mese no, što je mnogo više od troškova nege u hraniteljskim porodicama (procenjeno na USD 182). Pore enja vršena širom zemlje potvr uju da su troškovi alternativnih usluga niži od troškova boravka u rezidencijalnim ustanovama (Tabela 4.2). Razlike me u zemljama i podatke potrebno je uzeti sa rezervom, usled upotrebe razli itih metodologija. Tabela 4.3: Prose ni godišnji troškovi za zbrinjavanje u rezidencijalnim ustanovama i van njih

(u USD)

Srbija (2005)40 Litvanija. Letonija (2000) Zbrinjavanje u rezidencijalnim ustanovama

Stara lica – $2.844 Invalidi - $2.400 Deca - $3.420

Stara lica -$3.700 Invalidi - $4.340 Deca - $4880

Van-institucionalna zaštita $2.184 $1300 Izvor: MRZSP. UNICEF/Svetska banka Instrumenti, 2003. godina

MRZSP je uložio mnogo napora da se oja a i stimuliše hraniteljstvo i danas je više dece bez roditeljskog staranja smešteno u hraniteljske porodice nego u ustanove. Nakon izrazito jake obrazovne kampanje u javnosti od 2001. - 2005. godine, u kojoj su u estvovalistru njaci iz oblasti socijalne zaštite i potencijalne hraniteljske porodice, broj ovih porodica porastao je sa 1.573 na 2.250. Broj dece na hraniteljstvu porastao je sa 2.102 na 3.078 zaklju no sa julom 2005. godine. Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbezbe ivanju socijalne sigurnosti gra ana dopunjen je klauzulom koja se odnosi na finansiranje hraniteljskih porodica iz budžeta. Promenom pravila, država je znatno poboljšala ovaj vid de ije zaštite i odvojila više sredstava za korisnike, subvencije hraniteljskim porodicama, isplate doprinosa za penzijsko osiguranje i dodatna sredstva za decu (npr. školske udžbenike, putovanja, organizaciju matura i prevoz).

Alternativni vidovi zbrinjavanja osmišljeni su tako da pomognu porodicama i pojedincima u ku ama ili uslugama dnevnih centara. Stara lica i invalidi predstavljaju

40 U kalkulaciju nisu ura unati: fizi ko održavanje objekata, plate nekih službenika, zdravstvena zaštita i neki teku i troškovi.

68

najbrojniju ciljnu grupu. Iako je zbrinjavanje na nivou lokalne zajednice mnogo jeftinije od smeštanja u ustanove, usled budžetskih ograni enja i nerazvijenih mreža usluga i programa socijalne zaštite, veliki broj opština (preko 100 od 167) na teritoriji Srbije nije u mogu nostida zadovolji potrebe svojih ugroženih gradjana.

Tabela 4.4: Raspodela odgovornosti po ciljnoj grupi

Ciljna grupa Alternativna nega Finansiranje Sistem u tranziciji Deca Hraniteljstvo

StarateljstvoOstale aktivnosti (savetovanje, klubovi, skloništa, grupni domovi)

Budžet MRZSPBudžet MRZSP , gradovi i opštine, NVO

Invalidi Dnevni centri Ostale aktivnosti (udruženja, li na pomo )

Gradovi i opštine, NVO

Stara lica Pomo u ku iKlubovi za stara lica Ostale aktivnosti (dnevna nega, skloništa, itd.)

Budžet MRZSP, gradovi i opštine Gradovi i opštine, NVO

Državni organi nastavljaju da pružaju alternativne vidove nege, otvaraju i je za ve eu eš e NVO, lokalnih vlasti i privatnog sektora.

Plan reformi službi socijalne zaštite je obiman i zahtevan. Jasno je da ima prostora za ve e angažovanje nevladinog i privatnog sektora u cilju poboljšanja dostupnosti i raznolikostiusluga. Udeo nevladinog sektora u pružanju socijalnih usluga je još uvek mali, mada je u laganom porastu. Još uvek nije usvojen zakon o nevladinim organizacijama koji bi se obezbedio jasan okvir za njihov rad, uklju uju i i stimulaciju uspostavljanja partnerskih odnosa sa javnim sektorom. Strategija razvoja socijalne zaštite predvi a postepen prelaz na više decentralizovano pružanje usluga i finansiranje, što bi zahtevalo dalju izgradnju kapaciteta i ve e u eš e aktera na lokalnom nivou.

DDD... PPPOOOBBBOOOLLLJJJŠŠŠAAANNNJJJEEE PPPRRRUUUŽŽŽAAANNNJJJAAA UUUSSSLLLUUUGGGAAA SSSOOOCCCIIIJJJAAALLLNNNEEE ZZZAAAŠŠŠTTTIIITTTEEE:::NNNAAARRREEEDDDNNNIII KKKOOORRRAAACCCIII

O igledna je razlika u nivou razvoja opština, pa prema tome i njihove sposobnosti da pruže usluge socijalne zaštite. Centralna vlada e morati da preuzme aktivnu ulogu u ja anju svojih sistema monitoringa kako bi se osigurao nesmetan prelaz na više decentralizovan sistem. Istovremeno, bi e potrebno oja ati kapacitete lokalnih samouprava kako bi se osposobile da odgovore na pove anu potrebu za uslugama.

Unapre enje ste enog iskustva. Fond za socijalne inovacije mogao bi igrati zna ajniju ulogu u pokrivanju prelaznih troškova reformi (Okvir 4.2). Napori koji se ulažu u razvoj alternativnih vidova zaštite na lokalnom niovu mogli bi da budu osnaženi kontinuiranom podrškom razvoju centara za dnevni boravak, naro ito onih koji su namenjeni deci sa invaliditetom. Fond za socijalne inovacije mogao bi da pruži neka po etna saznanja koja se odnose na unapre enje delotvornosti službi na lokalnom nivou, na primer putem iskustva ste enih ja anjem motivacije socijalnih radnika za rad u romskim zajednicama. S druge strane, neki vidovi socijalne zaštite, naro ito preostale rezidencijalne ustanove, bili bi bolje regulisani od strane centralne vlade i zato bi morali da budu isklju eni iz procesa decentralizacije.

69

Okvir 4.2: Rana iskustva Fonda za socijalne inovacije

Prelazak na novi sistem pružanja usluga i finansiranja predstavlja izazov. Prvi korak za Vladu Srbije, odnosno tadašnje Ministarstvo za socijalna pitanja, bilo je osnivanje Fonda za socijalne inovacije (SIF) 2003. godine sa namerom da: a) postepeno uvede nove službe i nove tipove pružalaca usluga; b) identifikuje i pokrije nedostatke u mreži socijalne zaštite; c) zadovolji neposredne potrebe u skladu sa prioritetima lokalne zajednice; d) obezbedi bolji pristup najugroženijih gra ana službama socijalne zaštite; i e) ohrabri mobilizaciju lokalne zajednice i skrene pažnju javnosti na ove procese.

Cilj SIF-a jeste da diversifikuje pružanje socijalnih usluga. Za pomo imaju pravo da se prijave NVO, privatni sektor, lokalne vlade, centri za socijalni rad (CSR) i druge institucije socijalne zaštite. U prvoj fazi (2003-2004) podržano je 87 projekata koji su bili namenjeni deci izloženoj rizicima, invalidima, starim licima i Romima. Fond je 2005. godine objavio drugi poziv za prikupljanje predloga i odabrao 51 projekat iz više od 30 opština. Kao i u prvoj fazi, prioritetnim oblastima smatrani su: razvoj novih socijalnih službi, razvoj alternativnih vidova nege, podrška invalidima i inicijative za borbu protiv zanemarivanja i nasilja nad decom.

Fond za socijalne inovacije je mo an instrument izgradnje održive strategije za partnerstv izme uvlade, CSR, državnih institucija, NVO i privatnog sektora na lokalnom nivou. On uživa široku podršku u zemlji i me u donatorima.. SIF ima za cilj dalji razvoj mehanizama reforme kroz: decentralizaciju, podsticanje partnerstava i izgradnju kapaciteta na lokalnom nivou i kao takav ima potencijal da bude važan reformski faktor za implementaciju Strategije razvoja socijalne zaštite.

Iskustva sa projektima SIF-a variraju u zavisnosti od regiona i tipa aktivnosti, od izuzetno dobro osmišljenih i održivih projekata do manje uspešnih. Neuspeh pojedinih opština i njihovih partnera da pruže pomo i prošire aktivnosti projekta trebalo bi pripisati nedostatku finansijskih sredstava.

Opštine su tokom 2005. godine potrošile relativno ograni ena sredstva na programe socijalne zaštite –1.9 milijardi dinara, u pore enju sa planiranim budžetom MRZSP od 15.6 milijardi dinara. Postoje ogromne razlike u proporciji sredstava iz budžeta lokalnih vlada koji su one utrošile na socijalnu zaštitu (od 0.1% do 5.4% i od 6 do 679 dinara po glavi stanovnika).41 Opšte uzevši, bogatiji gradovi i opštine troše više, ali nema precizne korelacije izme u iznosa potrošenog na socijalnu zaštitu i prihoda po glavi stanovnika. Me utim, to svakako predstavlja prepreku siromašnijim lokalnim vladama pri nalaženju kofinansijera za projekte podržane od strane SIF-a i druge subvencije i usluge.

Iskustvo SIF-a pokazuje da zadobijanje politi ke podrške na lokalnom nivou i podizanje svesti javnosti mogu odigrati zna ajnu ulogu, naro ito u opštinama koje nisu u mogu nosti da same pokriju troškove programa socijalne zaštite. Za ve e uklju ivanje na lokalnom nivou važna je potreba za aktivnim u eš em, kako finansijskim tako i politi kim, centralne vlade. Sli no tome, postoji potreba za reformom finansija lokalne vlade i transferima me u razli itim nivoima da bi se oni lakše i pravi nije raspore ivali. Opštinama e, u budu nosti, biti potrebna pomo pri proceni potreba i planiranju i monitoringu budžeta. Sve faze pripreme i implementacije projekata zahtevaju me usektorsku i koordinaciju izme u organizacija.

Uskla ivanje službi sa potrebama lokalnih zajednica. Implementacija posebnih strategija koje imaju za cilj smanjenje siromaštva i pove anje mogu nosti za ugrožene grupe, uklju uju i i Rome, interno raseljena lica, siromašne iz seoskih sredina, invalide i stara lica i dalje predstavlja izazov. Socijalna inkluzija podrazumeva širok dijapazon strateških pitanja usmerenih na popravljanje šansi i životnih uslova ugroženih grupa. Nove i alternativne usluge koje se polako uvode na lokalnom nivou, a ije uvo enje podržava centralna vlada, mora eda budu bolje planirane i koordinirane da bi se osigurao integrisani pristup. Iako je sve više primera partnerstava na lokalnom nivou, na primer, izme u CSR i lokalnih vlada, primetno je i odsustvo istinskog partnerstva sa centralnim nivoom.

Koordinacija izme u centralne vlade i lokalnih samouprava. Veliki zna aj ima esnažnija partnerstva i bolja koordinacija izme u lokalnih samouprava i centralne vlade i poboljšanje me usektorske koordinacije (npr. socijalna zaštita, obrazovanje, zdravstvo, policija, pravodsu e, itd.). O ekuje se da e implementacija Strategije razvoja socijalne

41 Izvor: MRZSP.

70

zaštite pružiti dobru mogu nost za me uministarsku saradnju. Prate i Akcioni plan trebalo bi da olakša razmenu informacija i poboljša me usektorsku saradnju, u cilju realizacije integrisane socijalne politike na lokalnom nivou.

Potrebna je i bolja koordinacija na centralnom niovu (tj. u samom MRZSP) pošto se iste aktivnosti finansiraju iz razli itih programa. Paralelno sa programima SIF-a, podršku aktivnostima za invalide i njihovo okruženje pruža i Fond za finansiranje udruženja lica sa invaliditetom. Vlada, odnosno MRZSP bi mogli da razmotre mogu nost spajanja ova dva programa.

Pokrivenost ugroženih grupa. Uprkos strategijama stimulacije udaljavanja od institucija, malo je verovatno da e potražnja za institucionalnom negom opasti u narednom periodu. Jedan od razloga z ato jeste injenica da stanovništvo u Srbiji rapidno stari. Procenjuje se da e broj osoba od 65 i više godina starosti do 2022. godine dosti i 21% ukupnog broja stanovnika.42 Uz postoje e službe ograni ene i usmerene na intitucionalizovanu negu ( iji su kapaciteti ve puni), ostaju nezadovoljene posebne potrebe starih korisnika sa zdravstvenim problemima (mnogi od njih sa psihi kim problemima), pa ak i onih u terminalnim fazama bolesti.

Sprovo enje i monitoring standarda kvaliteta. Sistem osiguranja kvaliteta putem stimulacije i obrazovanja zaposlenih i rukovodilaca mogao bi biti uveden kroz razvoj i poboljšanje organizacije i upravljanja u svim sektorima, kao i boljom koordinacijom pružanja usluga. Potrebno je definisati uloge centralne vlade i lokalnih uprava u sprovo enju standarda kvaliteta, kako bi se obezbedio okvir za poboljšanje kroz: osiguranje stimulacija, zajedni kotuma enje standarda, obrazovanje i obuku zaposlenih, periodi ne procene, kodekse ponašanja i instrumente upravljanja kvalitetom. Potrebno je uvesti sistem stalnog profesionalnog unapre enja rada i obuke svih zaposlenih u CSR i drugim institucijama socijalne zaštite i uvesti princip “vo enja slu aja” (case management).

Da bi se ocenio rad službi, potrebno je koristiti indikatore u inka (performansi). Od klju nog zna aja bio bi izbor malog broja merljivih indikatora, uklju uju i i kvalitet u inka.Time bi se podržala implementacija adekvatnog sistema pra enja, odnosno monitoringa. Monitoring i evaluacija programa socijalne zaštite u prošlosti su bili slabi ii neredovni, pa kapacitet centralne vlade i lokalnih vlasti u tom smislu mora da bude osnažen. Tako e je potrebno uvo enje standardizovanih sistema izveštavanja.

Prostor za NVO i u eš e privatnog sektora u pružanju usluga. NVO i privatni sektor mogu da odigraju zna ajnu ulugu u pružanju usluga. Mora se po eti od donošenja zakona o nevladinim organizacijama. Tako e je potrebno da MRZSP razvije sisteme licenciranja i akreditacije, mehanizme za njihovo sprovo enje. Profesija ili služba trebalo bi da se regulišu na centralnom nivou. Licenciranje podrazumeva izdavanje dozvola pojedincima da se bave odre enim aktivnostima i organizacijama, koje zadovoljavaju minimalne, zakonom propisane, standarde.

Poboljšanje informisanja. Informacioni sistem institucija i službi socijalne zaštite je slab i nerazvijen. Postoji potreba za unificiranim softverom, koji bi poboljšao prikupljanje i koriš enje podataka i ustanovio efikasne kanale komunikacije izme u razli itih nivoa, kao i sa gra anima.

Razvoj integrisanog sistema socijalne zaštite zahteva e i poboljšanje postoje ih službi i razvijanje novih i alternativnih vidova nege (npr. dnevni centri, pomo i nega u ku i,hraniteljstvo), kao i obezbe enje visoko kvalitetnih službi koje e biti bliže gra anima i mo i

42 Procena Republi kog zavoda za statistiku.

71

da odgovore na njihove potrebe. Korak ka diversifikovanom i decentralizovanom sistemu zahteva e i promene u zakonu, izgradnju kapaciteta i snažniju saradnju vlasti na svim nivoima.

72

REFERENCE

Bodewig, C, and Sethi, A. 2005. “Poverty. Exclusion. and Ethnicity in Serbia and Montenegro: The Case of the Roma.” Discussion Paper. The World Bank.

Braithwaite, J. (2003). “A scoring formula for Bosnia and Herzegovina.” Mimeo. The World Bank: Washington. DC.

Cvetkovic, Mirko, and Ira Lieberman (2005). “Serbia: Report on Direct and Indirect Subsidies and Redundancy Payments to Socially Owned Enterprises in the Process of Restructuring/Privatization.”

Government of the Republic of Serbia. 2003. “Poverty Reduction Strategy Paper for Serbia.” Belgrade.

International Committee of the Red Cross (ICRC). 2005. The Situation of Internally Displaced Persons in Serbia and Montenegro – Household Economy Assessment. Geneva.

Lindert, K..E. Skoufias. J, Shapiro. 2006. ”Redistributing Income to the Poor and the Rich: Public Transfers in Latin America and the Caribbean.” The World Bank. Washington. DC.

Lisanin, M. 2005. Presentation on “Financial Aspects of the Social Welfare System Reform”. Ministry of Labor. Employment and Social Policy. Republic of Serbia.

Logos. 2006. “Serbia Social Assistance and Child Protection Note: Qualitative Analyses of Social Benefit Delivery.” Report prepared for the World Bank.

Strategy for Development of Social Welfare: Key Issues in Funding and Financing. DFID supported project on Social Policy Reform: Building and Strengthening State-Civil Society Partnerships to Reduce Poverty and Social Exclusion in Serbia. Belgrade. December 2005.

Tesliuc, C. 2004. “Serbia: The Social Safety Net and the Poor.” Draft mimeo. The World Bank.

UNICEF/TransMonee 2005 - Data Indicators and Features on the State of Children in CEE/CIS and Baltic States. UNICEF

UNICEF/World Bank. 2003. Changing Minds. Policies and Lives. Improving Protection of Children in Eastern Europe and Central Asia. Redirecting Resources to Community-Based Services.

UNICEF/World Bank. 2003. Changing Minds. Policies and Lives. Improving Protection of Children in Eastern Europe and Central Asia. Improving Standards of Child Protection Services.

UNICEF/World Bank. 2003. Changing Minds. Policies and Lives. Improving Protection of Children in Eastern Europe and Central Asia. Gate-keeping Services for Vulnerable Children and Families.

Zbirni izveštaj o radu u 2004. godini ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika u Srbiji. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike. Beograd. 2005.

Izveštaj o radu centara za socijalni rad za 2004 godinu. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike. Beograd. 2005.

World Bank 2004. World Development Report 2004: Making Services Work for Poor People.The World Bank: Washington. DC.

73

World Bank. 2003. Serbia and Montenegro Poverty Assessment. Volumes 1 and 2 Washington. DC.

World Bank. 2002. Romania: Local Social Services Delivery Study. Volume 1: Summary Report. Report No. 23492-RO.

74