DOKUMENATA I PODATAKA O NARODNOOSLOBODILACKOM RATU NARODA JUGOSLAVIJE TOM XIV KNJIGA 2

ZBORNIK

REDAKCIJA:

Mehmedalija Boji, mr Duan Gvozdenovi, dr Uro Kosti, Branko Latas, Fabijan Trgo, mr Jovan Vujoevi, Branko Vukovi

REDAKTOR

Branko Latas

ODGOVORNI UREDNIK

Fabijan Trgo

RECENZENTI

Mr Duan Gvozdenovi Mr Jovan Vujoevi

IZDAJE VOJNOISTORIJSKI INSTITUT

VOJNOISTORIJSKI INSTITUT

ZBORNIKDOKUMENATA I PODATAKA O NARODNOOSLOBODILAKOM RATU NARODA JUGOSLAVIJETOM KNJIGA 2DOKUMENTI ETNIKOG POKRETA DRAE MIHAILOVICA 1943.

XIV

BEOGRAD 1983.

BR. 1 DIREKTIVA DRAE MIHAILOVIA OD 2. JANUARA 1943. KOMANDANTIMA KORPUSA ZA BORBU PROTIV JEDINICA NOV I POJ NA SLOBODNOJ TERITORIJI ZAPADNE BOSNE, LIKE I KORDUNA 1 Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske 2 Str. pov. O. Br. 1 2 januara 1943 g. Poloaj DIREKTIVA Br. 1

Vojvodi ujiu 3

Karta potrebne sekcije 1 :100.000 prostorije MostarBanja LukaOtoacSplit.1 Fotokopija originala (pisanog na maini, latinicom) u Arhivu Vojnoistorijskog instituta, fond etnika arhiva (dalje: A r h i v VII, Ca), k. 2, reg. br. 1/1 (VK-V-42/1). Redakcija e u zagradi pisati raniju signaturu dokumenata tamo gde ona postoji. Uz ovaj dokumenat, kao prilog nalazi se i deo Instrukcije uz Direktivu br. 1, ali je redakcija ne objavljuje zbog sline sadrine kao i Direktive br. 1. 2 U etnikim dokumentacijama iz 1941. i 1942. Draa Mihailovi se pojavljuje kao Komandant etnikih odreda jugoslovenske vojske, Komandant jugoslovenskih trupa u otadbini i Komandant svih gorskih tabova. Vidi knj. 1, ovog toma, dok. br. 1. Ukazom kralja Petra II Karaorevia od 10. juna 1942. dotadanja Vrhovna komanda preimenovana je u Komandu jugoslovenskih trupa, a Stab Drae Mihailovia u Komandu jugoslovenske vojske. Istoga dana Draa je postavljen za naelnika taba te komande uz napomenu da se potpisuje po zapovesti vrhovnog komandanta. Vie o tome vidi knj. 1, prilog I, dok. br. 6. 3 Momilo (pseudonim Bernardo), vojvoda i svetenik u rangu m a jora, organizator etnikog pokreta u Dalmaciji. Komandant Dinarske etnike divizije (formirane januara 1942) i Dinarske vojnoetnike oblasti (formirane u jesen 1942). Sa delovima etnika iz o v e oblasti i delovima etnika iz Crne Gore, uji se aprila 1945. pred jedinicama NOV i POJ povukao u Italiju.

7

I

Situacija kod komunista. Komunistiki delovi dre prostoriju Biha Korenica 4 Udbina Bos. Grahovo Livno Jezero Mrkonji-Grad (Iskljuno) Klju (iskljuno) Stari Majdan Biha. Jaina komunistikih snaga, njihova formacija i naoruanje vidi se iz priloga br. I s . II Naa situacija. Nae snage prikupie se u oblasti Otoca, Graaca, Knina i Drnia, Jablanice, Jajca i Man jae planine. Sastav i jaina naih snaga vidi se iz priloga br. 2.6 III Na cilj i ideja manevra. Naa je namera da iz obuhvatnog poloaja koga imaju nae snage izvre koncentrian napad na komuniste na oznaenoj prostoriji, komunisti unite i time oslobode ovu srpsku teritoriju komunistikog terora. Ideja manevra je: Glavnim snagama iz oblasti Knina i Graaca izvriti f r o n talan napad u cilju proboja i razdvajanja komunistikih snaga. Snagama iz oblasti Jablanice i Otoca izvriti duboko obuhvatanje komunistikih snaga i dejstvom u njihov bok i pozadinu olakati frontalni napad naih glavnih snaga.Sada Titova Korenica. i 6 Navedeni prilozi sadrani su u Instrukciji broj 1 naelnika taba Vrhovne komande bez datuma (verovatno, kraj decembra 1942). U Instrukciji su predvieni: cilj i ideje manevra, detaljnije razraeni zadaci jedinica (korpusa), nain odravanja veze, baziranje i snabdevanje, sanitetska, obavetajna i propagandna sluba, taktika ratovanja neprijatelja, taktika Uputstva za rad korpusa, organizacija komandovanja i potinjenost, odnos prema m e s n o m stanovnitvu, popuna jedinica, organizacija prekih vojnih sudova, povratak jedinica i poetak akcije (5. januara 1943). Prema Instrukciji, jaina snaga koje su predviene za uee u operaciji je sledea: 1. korpus 2.000; 2. korpus 2.000; 2. kosovska brigada 600; 3. korpus 3.000; 4. korpus 3.000 i 5. korpus 3.000 ljudi. Snage NOV i POJ procenjene su na oko 10.000 boraca (Arhiv VII, k. 1, reg. br. 13/3).3 4

8

Snagama iz oblasti J a j c a i Manjae planine izvriti napad s lea u cilju opkoljavan ja i razdvajanja komunistikih snaga a potom njihovog unitavanja. IV Nain izvrenja akcije. Za ostvarenje napred postavljenog cilja i ideja manevra plan akcije bie ovakav: 1) 1 korpus1: izvrie prikupljanje svojih snaga u reonu Otoca sa zadatkom nadiranja pravcem Otoac Vrhovine Babin Potok Biha Grme planina i unitavanja komunistikih delova na koje naie, teei da ih obuhvati sa severne strane. Zona rada desno od linije: s. Medak Jelovi vrh (987) Pjeivaki K u k (1618) s. Ripa Grme planina (1071) sve zakljuno; levo do linije: Otoac ^Plitvika jezera Liko Petrovo Selo s. Johovica s. Brekovica s. Spahii sve zakljuno. 2) 2 korpus8: Izvrie prikupljanje svojih snaga i to: jaih u reonu Graaca, a slabijih na prostoriji: s. Lovinac s. Donja Ploa.7 Odnosi se na jedinice 503. korpusa. Korpus je obuhvatao teritoriju Like, Korduna, Gorskog kotara i Banije, tj. l e v o od linije: Zadar Obrovac Medak Udbina Biha i dalje r. U n o m do njenog ua u r. Savu. Korpus je formiran u drugoj polovini 1942, a u s v o m sastavu je imao 1, 2, 3. i 4. jurinu brigadu. Komandant korpusa bio je generaltabni major Slavko Bjelajac (alias Nikola Deki). Bjelajac je do prolea 1942. bio u italijanskom zarobljenitvu u Suaku odakle je sporazumno sa italijanskim vojnim vlastima doao da radi na organizovanju etnika u Lici. Kad je poetkom septembra 1943. formirana Liko-kordunaka etnika oblast, za komandanta je odreen Bjelajac. Po kapitulaciji Italije Bjelajac je sa grupom oficira i manjim brojem etnika pobegao brodom sa Loinja u Italiju, odakle je otiao u Kairo, u Komandu Jugoslovenskih trupa. U prvoj knjizi ovog toma pogreno je naveden njegov pseudonim Milan Deki, ve treba Nikola Deki. Vidi dok. br. 51. ' Odnosi se na jedinice 501. i 502. korpusa. Korpusi su formirani krajem 1942. Od 21. januara 1943. godine 501. korpus se zvao Kosovski,

9

Desna (jaa) grupa izvrie n a d i r a n j e pravcem Graac* s. Bruvno s. Mazin s. [Gornji] Lapac sa zadatkom unitavanja komunistikih delova na koje naie. Leva (slabija) grupa izvrie nadiranje pravcem s. Gornja Ploa Udbina s. Donji Lapac sa zadatkom unitenja komunistikih delova na koje naiu. Po izbijanju u reon sela Gornji i Donji Lapac, obe grupe produie nadiranje pravcem: s. Donji Lapac s. Nebljusi Grme planina (Crni Vrh 1143) sa istim zadatkom. Po potrebi ovaj e korpus jednim delom svojih snaga potpomoi akciju 1. korpusa u reonu Bihaa, dejstvujui pravcem: s. Nebljusi Biha. Sem toga ovaj korpus ima zadatak odravanja pouzdane veze izmeu 1. i 3. korpusa. U toku nadiranja od polaznih prostorija do sela Gornji i Donji Lapac odravati tesnu vezu izmeu obe grupe, a po mogustvu ovu vezu ostvariti i m a n j i m odredima, kojima staviti u zadatak ienje meuprostora od komunistikih delova. Zona rada: desno do linije: Paripovac (k. 1060) na Velebitu Lisac (1336) Gutein Vrh (1412) Lijac (998) Runjevica (668) Lisina (1151) Kik (1054) Maja Glava (1015) sve zakljuno; levo do desne granice 1. korpusa. 3) 3. korpus10: Izvrie prikupljanje svojih snaga i to: jaih na prostoriji Knin s. Strmica Plavno s. Padani, a slabijih na prostoriji: s. Nadvrelom Kurozeb s. Velika Popina Viojla (875). Desna (jaa) grupa izvrie nadiranje pravcem: s. Stranica Bos. Grahovo Drvar Bos. Petrovac sa zadatkom unitavanja komunistikih delova na koje naie.a 502. Dinarski. Od 1944. Kosovski korpus se z v a o 1. dalmatinski, a 502. se zvao 2. dalmatinski. Uporedo sa o v i m nazivima u dokumentima se pojavljuju i nazivi 501. i 502. korpus. Komandant 501. korpusa 1943. bio je kap. I kl. Novak Mijovi, a 502. korpusa bio je u poetku major Marin Stde (pseudonim Milan Milanovi) koji je ujedno bio i naelnik taba Dinarske divizije, a 1943. komandant korpusa je bio kap. I kl. ivojin 2 i k a Mladenovi. Celokupnim snagama 2. korpusa komandovao je vojvoda uji. ' Vidi dok. br. 7 i 26. 10 Korpus je formiran od bosansko-hercegovakih etnikih jedinica, pod komandom majora Petra Baovia, komandanta Operativnih jedinica istone Bosne i Hercegovine. O dolasku tih jedinica u Dalmaciju u decembru 1942. i borbama protiv jedinica NOVJ na podruju Dalmacije i Like prvih meseci 1943. vidi dok. br. 11 i 62.

10

Leva (slabija) grupa izvrie nadiranje pravcem: Kurozeb s. Srb s. Brotnja Kulen-Vakuf s. Vrtoe s. Krnj eua sa zadatkom unitavanja komunistikih delova na koje naie. U toku nadiranja vezu izmeu ovih dveju kolona odravati stalno, a po mogustvu ostvariti je i manjim odredima kojima staviti u zadatak ienje meuprostora od komunistikih delova i manevarsku ulogu u odnosu na glavninu. Ovaj korpus pretstavlja glavnu udarnu snagu u odnosu na susedne korpuse i treba da brzim i energinim nadiranjem stvori to dublji klin u prostoriji koju sada dre komunisti i uhvati neposrednu vezu sa 5. korpusom 11 . Po ostvarenju dubokog klina, njegova uloga moe biti manevarska u odnosu na susedne korpuse u cilju opkoljavan ja i unitenja komunistikih snaga.12 Zona rada: desno do linije: s. Kosovo Vuja Glava (569) Dinara (851) s. Korito s. Malo Tievo s. Prekaja Vri (1320) Miljakua (1375) s. Mijaica sve zakljuno; a levo do desne granice 2. korpusa. 4) 2. kosovska brigada13 izvrie prikupljanje svojih snaga na prostoriji: Drni s. Otavice s. Raa s. Tepljuh sa zadatkom nadiranja pravcem: s. Mioi Sekavica (825) Vrlika s. Unita s. Grkovci s. Rore Obrina (1369) s. Gornji Ribnik Klju i unitavanje komunistikih delova na koje naie. Sem toga odravati vezu izmeu 3. i 4. korpusa.11 i 17 Odnosi se na etnike odrede iz zapadne Bosne. Ove jedinice trebalo je da objedini i da njima komanduje kap. Borivoje Bora Mitranovi (Hugo), delegat Vrhovne komande kod etnikih odreda u zap. Bosni i komandant Ozrenskog etnikog korpusa (od 28. avgusta 1942). Opirnije o zadacima i radu Mitranovia u Bosni vidi dok. br. 164. O borbama Bosanskih etnikih odreda protiv jedinica NOV i POJ u zimu i prolee 1943. vidi dok. br. 27, 30, 32, 82, 117 i 145. 12 Posle izvedenih akcija u Dalmaciji (dok. br. 14, 15, 16 i 62), te su jedinice uestvovale u borbama protiv snaga NOVJ u dolini Neretve. Vidi dok. br. 48, 74, 75, 85 i 113. 13 Odnosi se na Kosovsku brigadu iz 501. korpusa. Brigada je formirana 4. septembra 1942. Za komandanta brigade u v r e m e izvoenja akcije, odreen je kap. I kl. Novak Mijovi.

11

Zona rada: desno do linije: Crni Vrh na Mose planini (702) Sovro (1301) Vjetia Gora (1517) s. Vrbica s. Vaganj Ovara (1576) reka Sana od Odine Glave (529) do s. Zablae. levo do desne granice 3. korpusa. 5) 4. korpusu

izvrie iskrcavanje na eleznikoj stanici Jablanica. Iskreno zborite na prostoriji: Donja Jablanica s. Gornja Papraska Rama s. Zlata. Po izvrenom prikupljanju na iskrenom zboritu preduzeti pokret pravcem: s. Jablanica s. Zlata s. Doljani s. Sovii s. Oraac s. Ljubua planina s. Sarajlije Kosnjaa (1356) s. Potoani Livno s tim da u toku ovog pokreta marevski ciljevi budu: prvi dan prostorije oko s. Oraca; drugi dan prostorije oko s. Sarajlija; trei dan prostorije u zahvatu s. Potoani s. Smriani s. Zagoriani. Ova prostorija pretstavlja i uu prostoriju za prikupljanje trupa za napad na Livno ili gde budu komunisti. Napad na Livno izvesti brzo i energino obuhvatom sa istoka i zapada, a potom produiti nadiranje pravcem: Livno Crni Vrh Glamo s. Prekaja Bos. Petrovac sa zadatkom unitavanja komunistikih delova na koje naie. Ovaj korpus ima da brzim i energinim dejstvom odreenim pravcem dejstvuje u bok i pozadinu komunistikih snaga, koje se nalaze ispred naih snaga u oblasti Knina i Drnia i na t a j nain olaka njihove frontalne napade. Kad se u toku nadiranja pree Glamo, onda jednu slabiju kolonu uputiti pravcem: s. Odak s. Mlinite Mrkonji Grad sa zadatkom da to pre izbije u oblast Mrkonji Grada i izvri unitavanja komunistikih delova na pravcu nadiranja.14 Re je o Limsko-sandakim etnikim odredima, Zetskom leteem etnikom odredu i Nikikoj brigadi pod komandom pukovnika Baja Staniia (Marino), tada komandanta Zetskog etnikog odreda. Stanii je 12. februara 1942. napustio slobodnu teritoriju u Crnoj Gori i sa svojim istomiljenicima produio rad na jaanju etnikog pokreta u dolini Zete. Poginuo je 18. oktobra 1943. u manastiru Otrog. Opirnije o njegovom radu u 1942. vidi knj. 1, dok. br. 61. O dejstvima 4. korpusa protiv snaga NOV i POJ u dolini Neretve vidi dok. br. 48, 70, 74, 75, 80, 85, 97, 108, 113, 139 i 140,

12

Zona rada: desno do linije: s. Sujica s. Gornji Malo van s. Blagaj s. Vagan s. Kneevii s. Jezero Klju, i levo do linije: s. Smriani s. uplji 15 greben Dinare planine s. [Gr]kovci16 Bos. Grahovo s. Prnjavor Kulen-Vakuf. 6) 5. korpus17 prikupie svoje snage u dve grupe: Desna grupa odred porunika Drenovia, 18 prikupie se u oblasti istono od Kljua na prostoriji s. Ratkovo s. Sitnica sa zadatkom nadiranja pravcem: s. Donje Ratkovo Klju Vrii (1026) Bobija (1390) Klekovaa (1500) Drvar i unitavanje komunistikih snaga na koje naie. Leva grupa, odred Borja, 19 prikupie se u oblasti J a j ca na prostoriji: s. Senik s. Lupnice s. Lendii s. Bungurovina s. Doljevac sa zadatkom nadiranja pravcem: s. Jezero s. Sipovo s. Draganii 20 Jastrebnjak (1567) Glamoko Polje i unitavanje komunistikih delova na koje naie. Ovaj korpus treba da tei da brzim i energinim dejstvom odreenim pravcima vee to jae komunistike snage, teei njihovom opkoljavanju. Na ovaj nain svojim dejstvom iz pozadine na komunistike snage ispred 3. korpusa olakae nadiranje 3. koapusu a istovremeno pojavom u bok i pozadinu komunistikih snaga ispred 4. korpusa olakae nadiranje i 4. korpusu. Kad se uhvati neposredna veza sa 3. korpusom, onda, prema situaciji, pristupie se unitavanju opkoljenih komunistikih snaga ispred 1. i 2. korpusa, odnosno 4. korpusa. Zona rada desno do linije: s. Donje Ratkovo s. Donja Sanica (12 km. sev. zapadno od Kljua ) greben Grme planine;Cukli. " Na ovom mestu original je oteen, a verovatno se odnosi na s. Grkovci. 18 Uro, uitelj, rezervni porunik, komandant etnikog odreda Koi. Treeg juna 1943. postao je komandant Bosanskokrajikog etnikog korpusa. Poginuo je 31. maja 1944. godine. " Odred Borja i m a o je u s v o m sastavu pet bataljona i to: Mrkonji, Karadorde, Tankosi, Kralj Petar II i Knez Arsen. Osmog jula 1943. Odred je uao u sastav tada formiranog Srednjobosanskog etnikog korpusa. 20 Dragni.15

13

levo do linije: Orlovaa (1162) 4 km jugoistono od Jajca Vranovina (1370) Peria Glavica (1063) Rodua (1169) s. Pribelja Glamo. V Organizacija komandovanja i veze. Organizacija komandovanja vidi se iz priloga br. 2. 1) U toku izvoenja akcije odravati stalno vezu, kako izmeu naporednih kolona, tako i izmeu pojedinih korpusa desno i levo na granicama odreenih zona za rad. 2) Unutranje veze odravati kuririma, radiostanicama malog dometa kojima se raspolae a po mogustvu signalnim barjaiima i telefonima. 3) Sa istaknutim delom Vrhovne komande 21 vezu odravati radiotelegrafskim putem i to : a) 1. korpus (major Bjelajac) javi jae se neposredno radiostanicom koju e dobiti od majora Baovia dok ne uspostavi vezu sa Vojvodom Biraninom. 22 b) Vojvoda Biranin javljae se preko radiostanice koju je doneo porunik Plea, 23 a sad se nalazi kod Vojvode ujia, i odravati vezu za sve snage u oblasti Knina i Graaca (2. i 3. korpus i 2. Kosovska brigada). Kad uspostavi vezu sa 1. korpusom (major Bjelajac), onda e veza i za ovaj korpus ii preko Vojvode Biranina.21 U Istaknutom delu Vrhovne komande bili su, pored ostalih, m a jor Zaharije Ostoji, ef 1. odseka Operativnog odeljenja Vrhovne kom a n d e i major Borivoje Radulovi. Ostojia je 11. decembra 1942. Draa Mihailovi postavio za delegata Vrhovne komande za rukovoenje operacijama protiv jedinica NOVJ u istonoj i zapadnoj Bosni, Lici i Dalmaciji (knj. 1, dok. br. 204). Istaknuti deo Vrhovne komande nalazio se u Kalinoviku do 23. marta 1943. godine. U dokumentu od 22. m a j a 1943. Ostoji se potpisuje kao komandant istaknutog dela Vrhovne komande. Poto je Ostoji, u svojstvu delegata Vrhovne komande, komandovao jedinicama u svim veim operacijama, to e redakcija od poetka, tj. od 11. decembra 1942. upotrebljavati naziv komandant Istaknutog dela Vrhovne komande. Istaknuti deo Vrhovne komande ukinut je naredbom Drae Mihailovia od 2. aprila 1945. U to v r e m e Vrhovna komanda se nalazila na teritoriji Bosne, pa nije postojala potreba za Istaknutim delom (Arhiv VII, reg. br. 1/4, k. 79). 22 Ilija Trifunovi Biranin, komandant zapadnobosanskih, liko-dalmatinskih i hercegovakih vojnoetnikih odreda. Umro je 3. ferruara 1943. godine. Opirnije o njemu vidi dok. br. 7, 13 i 26. 23 Nedeljko Plea. Doao je u Drain tab u Lipovo iz Kaira u septembru 1942. Pobegao je 10. septembra 1943. iz Rijeke u Italiju.

14

U sluaju da stanica k o j u je doneo Plea ne radi Vojvoda Biranin odravae vezu sa mnom preko radiostanice m a j o r a Baovia. A k o rade obe stanice, onda Baovieva stanica da ue u u n u t r a n j u mreu veza Vojvode Biranina. v) 4. korpus (pukovnik Stanii) javljae se neposredno preko svoje radiostanice. g) 5. k o r p u s (kapetan Mitranovi) javljae se neposredno preko svoje radiostanice. 4) Istaknuti d e o V r h o v n e k o m a n d e bie u neposrednoj r a dio vezi sa glavnim centrom veze V r h o v n e komande. 2 4 Preko istaknutog dela Vrhovne komande odravae se veza izmeu odvojenih snaga (Bjelajca, Biranina, Staniia, Mitranovia), a t i m e se p u t e m dobijati sva obavetenja o situaciji kod suseda kao i moja n a r e e n j a za dalji rad, te da sve akcije budu koordinirane; 5) Svakog dana podnositi ifrovane izvetaje o situaciji u ugovoreno v r e m e za radio vezu. VI Nastati da se sve p r i p r e m e to p r e zavre. Poetak akcije n a k n a d n o u odrediti. P r i j e m direktiva potvrditi pismeno. M.P. 25 Po zapovesti Vrhovnog Komandanta 2 6 Naelnik taba Vrhovne Komande Armiski eneral, Drag. M. Mihailovi 27

24 U to vreme Istaknuti deo Vrhovne komande nalazio se u Kalinoviku, a Vrhovna komanda u s. Lipovu, kod Kolaina. 25 Okrugli peat: Komanda Jugoslovenske vojske u otadbini Gorski tab br. I. 26 Vrhovni komandant bio je kralj Petar II Karaorevi. 27 Celokupnim operacijama po ovoj direktivi rukovodio je Dragoljub Mihailovi Draa preko majora Ostojia. Vidi dok. br. 80. O linosti Drae Mihailovia, dolasku na Ravnu goru, formiranju prvih etnikih jedinica, povezivanju sa emigrantskom vladom u Londonu vidi knj. l , dok. br. 1.

15

BB. 2 ZAPOVEST DRAE MIHAILOVlCA OD 3. JANUARA 1943. KOMANDANTIMA MILEEVSKOG I DRINSKOG KORPUSA I DURMITORSKE BRIGADE ZA UNITENJE MUSLIMANA I PRIPADNIKA NARODNOOSLOBODILAKOG POKRETA U AJNICKOM SREZU 1K O M A N D A JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADBINI

Gorski Stab br. I2 O. Br. 1 3. januar 1943. g. Poloaj

Najstroije

poverljivo

ZAPOVEST. (Sekcije 1 :100.000 VarditeViegradZabljak) Prema prikupljenim podacima ustako-muslimanske razbojnike bande 3 , u vidu italijanske milicije, dre poloaje kako sleduje: Neprijateljske snage, poslednjih dana zauzele su skoro ceo ajniki srez, sem sela: Ponikve, Trpinje, apii i Zaborak. Njihov raspored je sledei: U selima Strgaine i Kaotice ima oko 400 naoruanih ljudi; U zaseocima oko s. Zaborka ima oko 200 naoruanih ljudi; Na Metaljci u utvrenoj kasarni ima oko 500 naoruanih ljudi sa 3 puko-mitraljeza i sa 1 mitraljezom. Ova grupa uva put: PljevljaCajnie; U s . Bukovica ima, u poslednje vreme oko 300 naoruanih ljudi sa 1 puko-mitraljezom rasporeenih du granice prema Foanskom srezu sa rezervama u selima: Kovaevii, Streanje i Plansko;1 Original (pisan na maini, irilicom) u Arhivu VII, a, k. 2, reg. br. 2711 (VK-V-43). 2 Brojana oznaka za Vrhovnu komandu Jugoslovenske vojske u otadbini (dalje VK JVO). 3 Istog dana major Zaharije Ostoji je u pismu Drai Mihailoviu, pored ostalog, naveo: Obzirom na sadanju situaciju, sastavio sam plan rada i zapovest za prvi dan akcije za kanjavanje muslimana, ustaa i komunista u ajnikom srezu (Arhiv VII, Ca, k. 1, reg. br. 112).

16

Sem ovih rasporeda po selima ustako-muslimanske organizacije izvrile su i posedanje ovih poloaja: 1) Rovite k. 1178Gradina k. 1208Carevo Guvno k. 1225Paljike k. 1164s. Biljin, s tim, to jaim snagama dre deo: Gradina k. 1208Carevo Guvno k. 1225. Jaina neprijatelja na ovome poloaju ceni se oko 600 ljudi sa 3 mitraljeza (severne padine); 2) Mostobran skele kod s. Kopai na liniji: Gradina k. 1048StraaTrebeko Brdo k. 873Borovska planina. Kao pokretna rezerva ovog mostobrana nalazi se izvestan deo naoruanih ljudi u selima iza linije mostobrana. Celokupna jaina neprijatelja na ovome mostobranu ceni se oko 500 ljudi. Kako su ustako-muslimanske organizacije krajem meseca decembra prole godine, izvravajui naloge okupatora, upale u Cajniki srez i po srpskim selima ubijali nevino i nezatieno stanovnitvo, pljakali i silovali nae ene i devojke, to da bi se ovaj srez zatitio od daljeg terora i da bi se u elom srezu uspostavila etnika vlast4, NAREUJEM:

Da se za ienje ajnikog sreza od ustako-mislimanskih organizacija preduzme brza i energina akcija po sledeem: 1) Mileevski korpus: (Knt kap. Voja Lukaevi) 5 Knt kapetan Raili Radoman: 6 A) Pribojsika brigada sa delom Viegradske brigade 7 Komandant porunik Vukola Tomi 250 ljudi iz Pribojske i 200 judi iz Viegradske brig. Svega: 450 boraca. 1) Preduzima napad u dve kolone i to :8 Desna kolona: Jaina 150 ljudi; Preduzima nadiranje pravcem: s. Zagrade Vranja k. 842Svatovsko groblje k. 763k. 816s. BaracRudina k. 772s. Vukove k. 719, sa zadatkom da u toku istog

4 5 7 2

i ,

Vidi dok. br. 5, 6, 15, 34 i 102. w R e e n i c a je n a p i s a n a z e l e n i m m a s t i l o m , irilicom. Iz s a s t a v a D r i n s k o g k o r p u s a .6

8

i

Zbornik, tom XIV, knj. 2

17

dana izbije na liniju: s. Odaks. KoticeVukove k. 719. Po izbijanju na Vranju komandant kolone uputie desnu pobonicu pravcem: Vran j a k. 842k. 808Stankovaas. Odak radi ofaezbeenja desnog krila ove kolone. U toku nastupanja oistiti s. Vitigrab od ustakih bandi. Leva kolona:

Jaina : 300 boraca ; Preduzima nadiranje pravcem: s. ZagradeVolovica k. 1178 k. 1024 s.Zubanj Stolac k. 1152, sa zadatkom da u toku istog dana izbije na liniju: k. 1118Stolac k. 1152 k. 821 k. 892 (s. Hunkovii) gde ova kolona treba da uhvati vezu sa Mileevskom brigadom, ako ova brigada, u toku ovog dana, izbije na liniju: Barelj k. 847 s. Zaborak. U sluaju pak, da Mileevska brigada, ne izbije na oznaenu liniju, Pribojska brigada uhvatie vezu, po izbijanju na odreeni cilj, sa Zaborakim bataljonom preko Barelj a i to kuririma. Zona akcije brigade je: desno do r. Lima, a levo do linije: Rudina k. 1160 k. 1076 s. Domiii potok Radojna do s. Hunkovia (sve iskljuno).

B) Mileevska brigada Knt potporunik Krivokapi Ratko 300 ljudi Svega: 300 boraca

B) Preduzee napad pravcem: Jonica k. 1232 zaseok Branii zaseok akovii zaseok P i m i Do k. 1010 Babino Brdo k. 1114 sa zadatkom, da u toku istog dana izbije na liniju: Babino Brdo k. 1114 k. 1218 Vranjaa k. 1292 k. 1264 k. 1185, na kojoj liniji, da uhvati vezu sa desnom grupom Pljevaljske brigade. Zavisno od postignutog uspeha kod s. Poblae ova brigada moe produiti akciju, u toku istog dana, pravcem: s. akovii s. Zaborak, s tim, to e ostaviti deo snaga na Vranjai (50 ljudi) za odravanje veze sa desnom grupom Pljevaljske brigade. Blagovremeno i pre poetka napada komandant Mileevske brigade sporazumee se sa komandantom Zaborakog bataljona ajnike brigade za zajedniku akciju prema s. akoviu. Napad od Zaborka delom snaga Zaborakog bataljona u pravcu s. akovia treba da pone jednovremeno sa napadom od Babina Brda, te pre poetka napada koordinaciju regulisati ugovorenim znacima. Ako se uspe sa zauziman j e m akovia komandant Mileevske brigade stavlja pod svoju komandu Zaboraki bataljon i do mraka izbija na liniju: Barelj k. 847 k. 836 Zaborak k. 1164 Zaborske stene k. 1370, s tim to treba da uhvati vezu sa19

desnom grupom Pljevaljske brigade na k. 1191. Po izbijanju na Barelj u h vatiti vezu i sa Priboj skom brigadom kod s. Hunkovii k. 892. Zona akcije za brigadu: desno do leve granice Priboj ske brigade (sve zakljuno) a levo do linije: Kova pl. k. 1242 k. 1221 s. Vrhovine K u n j a k. 1267 (sve iskljuno). V) Pljevaljska brigada: Komandant porunik Jelovac Jovan 9 750 ljudi Svega: 750 boraca Kap. Raili objedinjava rad kolona pod A. i B.10 V) Preduzee napad u dve kolone : Desna kolona:

Komandant porunik Jelovac Jovan. Jaina: 600 boraca. Kolona e preduzeti nadir a n j e pravcem: s. Mrevo s. G, Dubac Strabenica k. 1533. Po izbijanju na Strabenicu ova kolona podelie se na dve grupe i to: Desna grupa:

Jaina 300 boraca. Komandant porunik Jelovac Zadatak: Izbiti najpogodnijim pravcem i neprimetno na liniju: K u n j a k. 1267 k. 1185, s tim, to e sa ovog poloaja preduzeti osm a t r a n j e ustakih-muslima9

I m e je napisano crnim mastilom, irilicom.

20

na na Metaljki i ako se ovi krenu u pravcu Cajnia ili s. Poblaa najenerginijim napadom dejstvuje u bok ovih snaga. Sa k. 1185 uhvatiti vezu sa delovima Mileevske brigade, ije e levo krilo biti na Vranjai k. 1264. Leva grupa: Komandant porunik Jelovac Jovan Jaina: 300 boraca; Zadatak : Zauzeti poloaj Svetio Borje k. 1368 Strabenica k. 1533 sa koga osmatrati ustake-muslimane na Metaljki i ako se ovi krenu u pravcu s. Poblaa napasti Metaljku, upaliti kasarnu, razoruati tamonje snage i pomoi desnoj grupi u njenoj akciji (Sve to u sluaju ako ne dou okupatori u pomo Metaljki). U sluaju pak ako ustae iz Metaljke preduzmu pokret ka s. Bukovica ili ka ajniu najenerginijim napadom u bokove spreiti ove pokrete. U sluaju da neprijatelj napusti Metaljku, a ostavi samo slabe snage na ovome mestu, obe grupe jednovremeno napadaju Metaljku, pale kasarnu i vraaju se na prvobitne poloaje. Ako pak neprijatelj ne naputa Metaljku obe grupe ostaju na svojim poloajima u osmatranju, titei pozadinu snaga predvienih za akciju.21

Leva

Kolona:

Komandanta e odrediti komandant Mileevskog korpusa. J a i n a : 1 5 0 boraca; Zadatak: preduzima nadir a n j e pravcem: s. D. Dubac s. Klapuhe s. Kukavice Koprivni Do k. 1243 Otra Glava k. 1265 s tim, da izbije na liniju: Vragolija k. 1424 Suva Kosa k. 1248 Otra Glava k. 1265. Po izbijanju na Otru Glavu uhvatiti vezu sa desnom kolonom Durmitorske brigade i posadom u s. Ponikve. 2) Durmitorska brigada: Komandant kapetan II kl. Bojovi Nikola Sastava: Durmitorska brig. 600 lj.; Celebiski bataljon 110 lj.; Deo ajnike brig, iz s. Ponikve i s. Trpinje 200 lj.; Svega: 910 boraca. 2) Preduzee napad u dve kolone i to : Desna kolona: Komandant Jaina: 210 vojnika; Zadatak: preduzima nadir a n j e pravcem: s. Grado je vii s. Tatarovine s. G. Lugovi s. Raii s. Gunjiii s. Selite s. Ponikve s. Drumine k. 1180 s tim, da izbije na poloaj : k. 1221 k. 1280; Leva kolona: Komandant kapetan Bojovi Nikola. Jaina: 500 vojnika; Zadatak : preduzima nadiranje pravcem: s. G. Papratno s. Rujevica s . Krava s. Kovaevii s. Marinac s. Klakorine Debelo Brdo k. 1331 Trojan k. 1340 s tim, da izbije na22

liniju: Trojan k. 1340 s. Trpinje. Zona akcije: desno do linije: s. Jahovii s. ardak Rakitova Lokva s. Ponikve, a levo do linije: Okladnik k. 1372 s. Vukii s. Bavii Ilijina Stena k. 1182 s. Trpinje (sve zakljuno). Deo Cajnike brigade iz s. Ponikve i s. Trpinje izbice na liniju: Kruevaki Vis Ilijina Stena k. 1182 Debelo Brdo k. 1331 k. 873 k. 1124, s tim, to e isturiti potrebna obezbeenja na Otru Glavu k. 1265 i na Zidine k. 1304. Zadatak je ovoga dela, da dri sve prelaze, kuda bi ustaki-muslimani mogli da odstupaju iz Bukovice u Cajnie, tuenje svih neprijateljskih snaga i zaseda i odravanje veza sa nastupajuim kolonama. 3) Drinski korpus: Komandant kapetan I kl. Bajo Niki Sastava: Foanska brigada 380 lj.; Cajnika brigada 150 lj.; Svega: 530 boraca. 3) U toku ovoga dana preduzee akciju na sledei nain: Desna kolona: Komandant ak-narednik Milan Matovi Jaina: 200 boraca; Zadatak: Preduzima nadiranje pravcem: Vranjaa k. 1255 Gunj ani k. 1212 s. Plansko s. Moevii Kruevaki Vrh s. Pisanica, s tim, da izbije na liniju: s. Pisanica k. 1248.23

Leva kolona: Komandant Jaina: 330 boraca Posee poloaj : Crni Vrh k. 1309 Carevo Guvno k. 1255 Paljika k. 1164 k. 796 k. 680, na kome ostati sve do sledeeg dana akcije. Zona akcije ovoga korpusa je sledea: desno do leve granice Durmitorske brigade (sve iskljuno), a levo do Drine. 4) Ostatak Drinskog korpusa 300 ljudi Svega: 300 boraca. 4) Ostae na svome dosadanjem poloaju: k. 540 Hrast k. 865 Grabi k. 1022 Sein Vrh k. 1091 Stolac k. 1519 sa dosadan j o m ulogom.

5) Akciju sledeih dana dok se ne postigne potpuno ienje ajnikog sreza od ustakih-muslimana izvoditi u svemu po priloenom Planu rada; 11 6) Veze: Unutranje: Veze odravati u svemu kako je to izloeno u priloenom planu rada a naroito izmeu pojedinih kolona i susednih delova. Komandanti korpusa i brigada organizovae na najbriljiviji nain veze kod svojih jedinica putem kurira, relejnih stanica i ugovornih znakova. Nastati svim silama, da se ogarant u j e pouzdana veza, kako bi se zamiljena akcija mogla izvesti sa to m a n j e zastoja i gubitaka.11 i 12 Uz zapovest, kao sastavni deo dokumenta, priloen je plan rada, kojim je predvieno: cilj akcije, snaga i njihov raspored, nain odravanja veze, sanitetska sluba, rejoni prikupljanja, postupak sa stanovnitvom i ratnim plenom. Predvieno je da akcija traje tri dana, pa su jedinicama odreeni dnevni zadaci. U taki 10 predvieno je da se posle zavrene akcije jedinice Mileevskog korpusa i Durmitorske brigade vrate na svoju teritoriju, a Drinski korpus izvri osiguranje ajnikog sreza.

24

Spoljne:

Sa istaknutim delom Gorskog taba Br. 1 odravati vezu na sledei nain: Komandant Drinskog korpusa : Uspostavie relejne stanice od svoga komandnog mesta do najblie telefonske stanice i ifrovanom depeom na liniji Foa Kalinovik slati svakog dana izvetaje o situaciji na svome delu fronta; Na isti nain odravae vezu i Komandant Durmitorske brigade. Komandant Mileevskog korpusa: Radio stanicu postavljae du linije: s. Mrevo s. Poblae s. Zaborak. Na svome delu fronta sve izvetaje upuivati na radio-stanicu, pa jedan uskupni izvetaj na ifro vani nain dostavljati svakog dana pomenutom tabu u kome navesti situaciju celog korpusa. 7) Snabdevanje: Komandanti korpusa i komandant Durmitorske brigade regulisae snabdevanje na najpogodniji nain, tako da borci uvek budu blagovremeno nahranjeni i popunjeni municijom. 8) Sanitetska sluba: Bolesne i ranjene upuivati na leenje i previjanje i to: Pljevaljska brigada u s. Mrevo, gde obrazovati previjalite, a potom ovo previjalite preneti u s. Zaborak; Za Priboj sku brigadu regulisae komandant Mileevskog korpusa u poetnoj akciji, a potom ovu slubu preneti na s. Zaborak; Drinski korpus i Durmitorska brigada obrazovae u s. Slatina svoje previjalite gde upuivati bolesne i ranjene borce. Sledeih dana akcije previjalite preneti u s. Ifsar. Evakuaciju tee ranjenih i bolesnih regulisae komandanti korpusa obzirom na mesne prilike. 9) U toku izvoenja akcije nastati, da se svim borbenim momentima ispolji energija svih stareina i boraca, da rad bude brz i odluan, kako bi se to pre i sa to manje gubitaka postigli eljeni rezultati. Brzina u radu i to pre ienje ovoga sreza od ustakih-muslimana zatevaju i drugi obziri, koji su ovome tabu poznati, pa se zbog toga brzina rada zahteva od svih jedinica. 10) Pre poetka akcije komandanti korpusa i komandant Durmitorske brigade odredie za svoje jedinice zone prikuplja25

nja saobrazno mesnim prilikama, no s tim, da se ovo prikupljan j e jedinica na odreena mesta izvede u najveoj tajnosti, a po potrebi rasturajui i lane glasove o svojim namerama, samo da bi se do danog momenta sauvala tajnost zamiljene akcije. 11) U toku izvoenja akcije komandanti e preduzeti n a j stroije mere da se svaka pljaka zabrani, ubijanje nevinih ljudi, ena i dece sprei i zavede najvei red i disciplina kod svojih jedinica, kako bi se ugled Jugoslovenske vojske u Otadbini ouvao na dostojnoj visini. Isto tako spreiti svako paljenje kua. 12) Ratni plen, do koga e se doi u toku ove akcije podelie komandanti korpusa i Durmitorske brigade svojim jedinicama ravnomerno, a naoruanje dodeliti jedinicama koje sada oskudevaju u istom. 13) Dan poetka akcije naredie se naknadno, no s tim, da se prikupljanje trupa izvri tako, da projektovana akcija ne zakasni, ali voditi strogo rauna, da se sa ovim prikupljanjem trupa ne preurani te da se na t a j nain otkrije, pre vremena, nameravana akcija. 14) Prilog: Br. 1. . . . Plan rada 12 i Br. 2. . . . Skica.13 M.P.PO ZAPOVESTI MINISTRA I NAELNIKA T A B A VRHOVNE KOMANDE,

eneraltabni major, Zaharije Ostoji

Dostavljeno: K-omandantu : Drinskog i Mileevskog korpusa i Durmitorske brigade. Na uviaj: Gospodinu Ministru vojske, mornarice i vazduhoplovstva.13 Skica je priloena uz zapovest. N j o m e su ematski, kombinacijom mastila i olovki raznih boja, prikazani raspored jedinica u rejonima prikupljanja, polazni poloaji, pravci dejstva i dnevni zadaci.

26

BR. 3 SAOPTENJE KOMANDE OPERATIVNIH JEDINICA ISTONE BOSNE I HERCEGOVINE OD 4. JANUARA 1,943. KOMANDANTU 1. SARAJEVSKE BRIGADE O POJAVAMA DEZERTERSTVA I BEANJA IZ BORBE PROTIV PARTIZANSKIH JEDINICA NA TERITORIJI ROMANIJSKOG KORPUSA 1 KOMANDA8002

, '

Str. Pov. Br. 4 januara 1943. g.P o l o a j

KOMANDANTU 1 SARAJEVSKE BRIGADE 3 Na teritoriji Romanijskog Korpusa, desilo se da pojedine jedinice nisu primile borbu sa komunistima 4 koji su u manjim grupama naili na teritoriju pojedinih bataljona. Komandanti dotinih bataljona nisu blagovremeno pripremili ljudstvo svojih bataljona za ovu borbu i u kritinom momentu, napustili su svoje bataljone i sa n j i m a ostatak ljudstva, koje nije htelo prii komunistima, a. ugled izdaje od ostalih boraca nije moglo primiti borbu onO to je ostalo na svome mestu jer ih je bilo malo. Za ovakav rad odgovorne su na prvom mestu vie stareine to nisu putem propagande postigli kod ljudstva toliko da su u svakom momentu spremni da se biju sa komunistima. Zatim to nisu sve idealne komuniste na svojoj teritoriji kao' i ona lica koja su komuniste ma im pomagali, blagovremeno likvidirali. Dostavljajui prednje saoptavam svim stareinama i svim borcima sledee: 1 Svi oni koju su se predali komunistima osueni su na smrt, a stavlja se u dunost svim stareinama i borcima da iste ma gde ih nali odmah streljaj kao izdajnike bez ikakva1 Kopija originala (pisanog na maini, irilicom, umnoen na apirografu) u Arhivu VII, Ca, k. 172, reg. br. 5/1 (BH-V-2100). 2 Brojana oznaka K o m a n d e operativnih jedinica istone Bosne i Hercegovine (dalje KOJIBiH). 3 Naziv jedinice je napisan plavim mastilom, irilicom. Komandant brigade bio je porunik Savo Derikonja. 4 Odnosi se na 6. istonobosansku NOU brigadu, koja je krajem decembra 1942. prodrla na teren Romanije i unitila nekoliko manjih etnikih jedinica i ustako-domobranskih uporita. Opirnije o tome vidi tom IV, knj. 9, dok. br. 181.

27

suda. Komandant 1. Sarajevske brigade utvrdie poimenino, koji su borci Crnovrkog bataljona svojevoljno prili komunistima. NjiKova imena objaviti svim jedinicama na teritoriji Romanijskog Korpusa. 2 Svi oni koji nisu prihvatili borbu sa komunistima ve se povukli ,pre nego to su likvidirali izrode iz svoje sredine bie najstroe kanjeni, o emu e voditi rauna komandant Romanijskog Korpusa. 3 Komandant brigade i Komandant Romanijskog Korpusa izvestie ovu Komandu o uinjenom.S VEROM U BOGA ZA K R A L J A I OTADBINU.

Zastupa Komandanta 800 D. S.5

BR. 4 PISMO KOMANDANTA LIMSKO-SANDAKIH ETNIKIH ODREDA OD 6. JANUARA 1943. DRAZl MIHAILOVlCU O REPRESALIJAMA NAD MUSLIMANSKIM IVLJEM U BJELOPOLJSKOM SREZU 1 Cia oko, Naroitih novosti nema. Operacije u srezu Belopoljskom otpoele su jue 5. ovog meseca u 12 asova i to prvo kod Rade Korde. Sve se izvodi tano po planu. Rade je jue spalio 15 kua, ubio 10 muslimana i 5. je sagorelo u kuama. Izvesna sela koja su uporite muslimana moraju se spaliti i to sam naredio. 2 Jutros tano po planu otpoele su borbe na drugom sektoru. Osmatrki koji su dostavili izvetaj u Sahovie javljaju da je borba u s. Dubovo razvijala se u pravcu s. Korita takvom brzinom da su dva prva turska sela Jasen, i Kostie, a zatim i Zminjac za nepuni sat pregaeni. Jednom reju uspeh je siguran, a kakav e biti rezultat u pogledu rtava videemo.5 Danilo Salati, kapetan, naelnik taba K o m a n d e operativnih jedinica istone Bosne i Hercegovine. 1 Original (pisan mastiljavom Olovkom, irilicom) Ca, k. 132, reg. br. 7/3 (CG-V-64). 2 Vidi dok. br. 8.

u Arhivu VII,

28

Odlazak za Bosnu odobren je. 3 Ovde je stigao kapetan Rakoevi 4 da bi se utanaile stvari potpuno oko odlaska, ali pored toga moram slati Raja 5 i Perhineka 6 u Podgoricu da bi se prebacila sprema koju treba da dobijem. O ugovorenom datumu polaska obavestiu Vas. Sada odlazim za srez Belopoljski da dirigujem lokalizovan j e m sukoba. Italijani su jue pokuali da izau kod Korde da interveniu, ali kada su osetili zrna puana oko uiju pobegli su natrag u varo. Jutros sam uputio depeu Ktu divizije 7 u Berane, 8 da italijanske trupe ne izlaze na teren, jer ako izau da u narediti narodu da ih napadne. Odgovorio mi je da nee, ali trai da lokalizujem sukob i poslao mi 100 litara n a f t e za prebacivanje automobila tamo gde hou.3 Re je o odobrenju italijanskih vojnih vlasti za odlazak Limsko-sandakih etnikih odreda u operacije protiv jedinica NOVJ na slobodnoj teritoriji zapadne Bosne, Like i Korduna. Italijani su u etnicima gledali dragocenog saveznika kojega treba to vie iskoristiti u borbi protiv NOVJ. Nemci, iako su pomagali etnike i zajedno s njima vodili borbu protiv jedinica NOVJ, smatrali su ih potencijalnim neprijateljem koji e se pridruiti saveznicima u sluaju njihovog iskrcavanja na Balkan. Naroito je Hitler nastojao da se etnici likvidiraju na teritoriji NDH, a potom i oni na teritoriji Crne Gore. Akcija je trebalo da usledi posle izvrenih operacija Weiss I i Weiss II. Na konferenciji koja je odrana u nemakoj Vrhovnoj komandi 18. i 19. decembra 1942. u Rastenburgu, italijanska delegacija, Cano Galeaco (Ciano Galeazzo) i Ugo Kavalero (Cavaliere) pristali su na ofanzivu protiv jedinica NOVJ na teritoriji NDH, a preutno i na razoruanje etnika. Na sastanku u Rimu 3. januara 1943. razraen je plan operacije protiv jedinica NOVJ nazvan Weiss I i . W e i s II, a z a t i m razoruanje etnika Weiss III. Ve sutradan, 4. januara, Musolini (Mussolini) je, nakon to je sasluao Kavalera i Maria Roatu (Mario Roatta) o stvarnoj situaciji da se etnici bore protiv pripadnika NOP-a, ponitio treu etapu razoruanje etnika. Italijanska Vrhovna komanda ocenila je da bi dolazak etnika iz C r n e Gore na teritoriju N D H pogorao njihove odnose sa N e m c i m a i vlastima Nezavisne Drave HrVatske, pa su zbog toga odugovlaili sa odobrenjem pokreta etnicima u zapadnu Bosnu. A n t e Paveli je dao pristanak da se etnici sa italijanskim trupama angauju u borbi protiv jedinica NOV na teritoriji NDH, a to se tie etnika iz Crne Gore, za njih je takoe dao pristanak da mogu uestovati u operacijama na pravcu P r o z o r Glamo i dalje, s tim da se po zavrenim operacijama vrate u C r n u Goru. Na osnovu dogovora Pavelia i Roate, italijanska Vrhovna komanda je 15. januara 1943. odobrila angaovanje etnika iz Crne Gore. Meutim, iako su Italijani te etnike jedinice naoruali i opremili za predstojee akcije, ipak su koili njihov dolazak. U takvoj situaciji Draa Mihailovi je odluio da Limsko-sandaki etniki odredi kao divlji odredi iz Bosne krenu u zapadnu Bosnu predvienim pravcem (Jablanica Prozor Livno Glamo Bos. Petrovac). Meutim, do pokreta nije dolo s v e do druge polovine februara kada su jedinice NOV ve prodrle u dolinu Neretve, zauzele vie italijanskih garnizona i ugrozile Mostar. Italijanska Vrhovna komanda je zbog vanredno teke situa-

29

aljem Vam badnjak i Vama i svima u tabu estitam nastupajue praznike sa eljom da Vam Bog podari dug ivot i da Uskrs slavite u prestonici. 6/1-1943 god. Kolain Potuje Vas i poz. Pavle 9

BR. 5 IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEA TABA DRAE MIHAILOVICA U VREMENU OD 1. DO 8. JANUARA 1943. GODINE1 1. januara 1943. 1 Od 222 : 89. 1.1. najhitnije. Kod mene stigao veeras Kapetan Glumac, naelnik taba Bajov. 3 Upoznao me je detaljno sa situacijom. Turci 4 vre2

cije u dolini Neretve, 20. februara 1943. odobrila angaovanje etnika iz Crne Gore. Opirnije, vidi: dok- br. 5, 6, 18, 25, 28, 70, 74, 75 i 140; tom IV, knj. 9, dok. br. 207, 21l' J 216, 217, 218, 221, 228, 231 i 250; tom V, knj. 12, dok. br. 172; Fabijan Trgo, etvrta i peta neprijateljska ofanziva, Zbornik radova Neretva Sutjeska 1943, Vojnoistorijski institut, Beograd 1969, stp, 1116; Vojmir Kljakovi, Priprema neprijatelja za etvrtu ofanzivu gledano po stranim izvorima i neprijateljskim dokumentima, Vojnoistorijski glasnik 2/1951. 4 Milo. , 5 PopoViL Jedan d ljudi P a v i a uriia za odravanje veze s Italijanima. Inaile naelnik taba Limsko-sandakih etnikih odreda. 6 Rudolf ftudi, kapetan I kl. (major) delegat V r h o v n e komande za Crnu Goru. 7 Venecija. 8 Sada Ivangrad. ' urii. 1 Original (pisan olovkom, irilicom^; u Arhivu VII, a, k. 289, reg. br. 5/1 (knjiga XXIJQ. Ova knjiga depea (obina sveska) sadri depee etnikih jedinica i komandanata upuenih V r h o v n o j komandi u vremenu od 26. decembra 1942 (depee br. 41234147) do 9. januara 1943 (br. 1 235). Na margini pojedinih depea dopisana su negde slova, a negde brojevi, verovatno rukopis Drae Mihailovia, a negde majora Mirka Lalatovia. Depee ija sadrina nije od posebnog znaaja za celinu sadraja ove knjige, a odnose se na ishranu, odeu, naoruanje, formacije, stanje obuenosti, meusobne odnose, razne pritube, ili zahteve, estitanja praznika, predloge za unapreenje, razna obavetenja itd., redakcija ne objavljuje, a svaka takva depea bie oznaena sa tri take. 2 Brojana oznaka i ifra majora Ostojia - i Istaknutog dela Vrhovne komande. 3 1 6 Odnosi se na Baja Nikia i Nikolu Bojovia. Vidi dok. br. 2. 4 Naziv, koji su etnici upotrebljavali za pripadnike muslimanske narodnosti.

30

ponovne pripreme za napad. Potpuno su zagospodarili ajnikim srezom i presekli veze sa viegradskom brigadom. 5 Kod Baja stigli Vojini i Bojovievi 6 oficiri radi dogovora. Bajo ima samo 500 ljudi za odbranu fronta od Celebia do Drine. Prema njemu vie od 1000 Turaka dobro naoruanih. Da odri sadanji poloaj neophodna mu je pomo od 300 ljudi. Nast. 2 Od 222: 90. nast. Koje treba najhitnije da mu poalje Bojovi ili Voja u selo Viko. Za odranje usamljenog sela Zaborka, Vukola Tomi treba hitno da poalje bar 100 ljudi. U Zaborku se dri n a j h r a b riji narednik Atianaakovi sa 80 ljudi (koji je dopratio ika Vasu 7 do Vas). Posle toga treba pripremati napad sa 4 strane radi definitivne likvidacije Turaka u ajnikom srezu. Napad izvesti odmah posle Boia, odnosno sredinom januara, im se snage prikupe. Potrebno je n a j m a n j e 3000 ljudi za siguran uspeh. Voja bi trebao da da svojih 1.300. Bojovi 600 svojih i Ruievih. 8 Ostalo bi pronali od Baja i sa drugih strana. Plan napada izradiu ja sutra, i predvideti detalj rada po danima. 9 Nast. Od 222: 91. Nast. J e r e trebati bar 3 dana za livkidaciju Turaka. Voja sa stanicom, pre napada treba da pree u elebi i da stupi sa mnom u vezu. Akciju bih mogao voditi ja preko Voje, a pod iznetim uslovima. Primam odgovornost za uspeh. Molim za odgovor jo sutra, 1. vog januara, 10 da odgovorim Glumcu. Preko Muse 11 gledau da meu Turke unesemo zabunu, da nas ne n a p a d a j u dok mi ne budemo gotovi. Pitanje muslimana moramo reavati na razne naine u raznim krajevima. 1 2 Sandaklije se m o r a j u klati, 13 j e r ako mi neemo njih, oni e pokuati nas, dok ih jo titi okupator. Zato sada i ure. Cika Branko. 14 5 1 9 7

3

Vidi dok. br. 2. Odnosi se na Dragiu Vasia. s Odnosi se na Ivana Ruica, kap. II kl. Rui je u to vreme bio komandant 2. durmitorske brigade Durmitorskog korpusa. 1 Vidi dok. br. 6. 11 Fehim Musakadi, major. 12 O stavu etnikog rukovodstva prema Muslimanima vidi knj. 1, dok. br. 1 i 34. 13 Vidi dok. br. 34 i 102. 14 Zaharije Ostoji.

31

2. januara 1943. god. 19 Od 222: 93 nast. Da li se slaete sa mojim projektima, istrukcije za akciju 15 to vam je Ivanievi 16 sigurno izloio. Muslimani Vam alju pozdravni telegram. Jo su kod mene, i piu rezoluciju. 17 Pored ovog prijateljstva, ja istovremeno radim detaljan plan za unitenje Turaka u ajnikom srezu. Ovo bi bila vrlo interesantna sloena operacija i t r a jala bi 4 dana. Molim da je odobrite, snage jue javljene. Pozdrav Branko.

3. januara 1943. 60 Od 222: 96. 2.1. Danas dobiven izvetaj od poverljivog oveka da Turci iz ajnia sigurno odrav a j u veze sa komunistima iz Bosne, Glasinca, a u Bukovici k r i j u grupu od 20 crvenih. Do sada u urevo i Zelen-gori nije bilo nita. Naredio sam izvianja. Depeu Vau br. 11 poovo proveriti pa mi predati, jer nije jasan tekst, posle ZNMKAXROX. 18 Izradio sam detaljan plan za napad na ajniki srez. Poslau svima k-dtima i Vama po jedan primerak. Napad od Ustiprae nemogu. B a j o e dati 1.000 ljudi, a 400 mu je stalno na poloaju od Gole Jahorine do Ustikoline i Drine, ve 4 meseca. Nast. Od 222: 98. Nast, Dinarci 19 ne dre front. Disciplina slaba, stareine se svaaju. Za operacije ne mogu dati vie od 1.200 ljudi. Trae hitnu pomo15 16

62

Vidi dok. br. 1. Radovan (pseudonim Mario), kapetan, naelnik taba K o m a n d e zapadnobosanskih, liko-dalmatinskih i hercegovakih vojnoetnikih odreda. Isti pseudonim je i m a o i Ilija Trifunovi Biranin. 17 Re je o rezoluciji Muslimanske nacionalne vojne organizacije od 31. decembra 1942. u Rezoluciji njeni potpisnici izraavaju privrenost idejama etnikog rukovodstva o stvaranju zajednike drave pod dinastijom Karaorevia. U i m e izvrnog odbora rezoluciju su potpisali Dr Ismet Popovac, F e h i m Musakadi i Mustafa Pai (Arhiv VII, a, k. 226. reg. br. 8/7). 18 Vidi dok. br. 6, depeu br. 11. " Odnosi se na etnike jedinice Dinarske etnike divizije.

32

63

od crnogoraca, jer se boje poesnog tuenja. Jevdja 20 obeao Dinarcima i naima zlatna brda, pa sada nastalo razoarenje kada dolo malo odavde, 21 a tetkii 22 nisu dali ni oruje ni municiju. 23 Itvan kae da ako tetkii slau, a crnogorci ne dou, da e napustiti tetkie i vratiti se u bazu preko Prozora. U dosadanjim borbama ima 6 mrtvih i 3 ranjena. Jeva javlja: komunisti uzeli Kupres, 24 opkolili Travnik i nadiru prema Bugojnu. Od 222: 99. Nast. Sutra p u t u j e u Suak zbog odobrenja prolaza za crnogorce. 25 V e r u j e m da je sve mnogo crnje pretstavljeno, da bi im cena bila vea. Rade po starom. Nairediu mu potrebno, dok se Mitranovi ne javi Itvan 26 neka trai oruje i municiju i izvodi m a n j e akcije za ienje terena. Mitranovi je jo na putu. Treba mu 10 dana da stigne do Drenovia 27 od svoje baze. Oekujem da se javi 5-tog ili 6-tog o.m. Momilovi prikuplja snage za napad na Sejkovie. Bie tekoa, jer se ljudi ne o d v a j a j u od svojih kua. Ovu bolest je teko izleiti, a mora se. Radim svim silama da uspostavimo sve veze. Nast. Od 222: 100. Nast. Telegrafisti mi ne dolaze. Simi28 ostao sam, a rad se poveava. Ako moete, poaljite mi jednoga sa Pavlomjer moramo raditi sa 2 stanice poto u imati vezu sa 8 stanica. Alfonso30 javlja da mu puk. Boovi31 pravi velike tekoe20 21

64

Dobrosav Jevevi, vojvoda. R e je o dolasku h e r c e g o v a k i h etnikih jedinica u D a l m a c i j u i Liku, pod k o m a n d o m m a j o r a P e t r a B a o v i a . Vidi dok. br. 11. 22 etniki izraz za Italijane. 25 Vidi dok. 61, 62. 24 N a p a d na K u p r e s su 28/29. d e c e m b r a 1942. izvrile j e d i n i c e 2. proleterske i 2. d a l m a t i n s k e N O U brigade. N a p a d n i j e uspeo. Opirnije o tome vidi t o m IV, knj. 9, dok. br. 18. 25 U S u a k u se n a l a z i l o s e d i t e italijanske 2. A r m i j e . 26 P e t a r B a c o vic. 27 Uro. 21 P a v l e , porunik, radio-telegrafista u I s t a k n u t o m d e l u V r h o v n e komande. 29 U originalu je reenica p o d v u e n a c r v e n o m o l o v k o m , a sa strane je istom o l o v k o m , irilicom, Draa M i h a i l o v i d o p i s a o : P e v e c da odredi telegrafistu, pored onog to ide sa P a v l o v o m s t a n i c o m . Joef Pevec, kap. I kl. u to v r e m e bio je k o m a n d a n t centra v e z e br. 1. 30 ore R a d m i l o v i (pseudonim A l f o n s o ) , kap. I kl., k o m a n d a n t Dubrovakog korpusa. 31 Miro. R a d i o u etnikoj organizaciji na teritoriji B o k e Kotorske. U 1944. bio je j e d n o v r e m e k o m a n d a n t Bokokotorskog korpusa. 3 Zbornik, tom XIV, knj. 2

33

i stvara novu organizaciju, a negira rad Alfonsa, a trai bezuslovno da mu se po teini. Sve ovo je u dogovoru sa eneralom Blaom. 32 Molim da se oduzme ovlatenje puk. Booviu, jer e ovako nastati haos. Alfonsu sam naredio da produi rad po dosadanjem, a veze sa Booviem da prekine. Mitranovi ima nadimak Hugo, ponavljam Hugo, a Momilovi Paali, ponavljam Paali. U budue u ih tako nazivati u depeama, a takoe i za sve nae upotrebljavati nadimke. Pozdrav Branko.

4. januara 1943. 74 Od 222: 102. Nast. Paali zna sigurno da su boljevici tueni od udruenih etnika i nemaca. Za veze inim sve to mogu. Vrlo je nezgodno to crnogorci jo ne polaze. Time se mnogo gubi. Oseam da je Itvan poeo da gubi ivce. Akcija e se otegnuti i na februar, a moda bi nam tada snage bile potrebnije na svom terenu. Tetkii oteu stvari sa proraunom. Itvanu nisu nita jo dali. Treba ih pritegnuti. Povodom primedaba direktive odgovoriu Vam sutra. 33 Branko. Od Itvana: 9. 3. 1. Vae nareenje Hercegovci i Bosanci izvrili. Zatekli smo ovde vojniku situaciju do te mere oajnu da bi svaki samostalni pokr e t sa naim snagama bio unapred osuen na neuspeh, a ekanje dovodi t r u p e do moralnog rasula. Na neuspeh zapeatio bi sudbinu itave nae oslobodilake borbe. Vaa odluka da dou Crnogorci je pala.

80

5. januara 1943. 81 Od Itvana: 10. J u n a meseca, sa naim p r i j a teljima koji pretstavljaju ogromnu veinu Srba Bosne i Hercegovine, bezuslovno smo pristupili Vaem pokretu u punom u v e r e n j u da ete nas Vi n a j bolje i najsigurnije doneti slobodi. I sad integralno verujemo u to, pa Vas molimo donesite definitivnu32 33

ukanovi, komandant nacionalnih trupa i 39 Vidi dok. br. 1 i 6.

Crne Gore.

34

82

83

odluku da Crnogorci krenu ovamo. Ako to ne bude, nae narodne trupe koje se ve krvavo bore i ginu, izloene su propasti, kao i cela naa narodna stvar. Nast. Od Itvana: 10. nast. Vojska je poslata u uveren j u da e doi Crnogorci. Ne dou li sva odgovornost za slom nee biti na nama nego na Vrh. Komandi. Ako donesete odluku regulisaemo transport kod Italijaina. Jevevi Gri.34 Od Itvana: Nast. Imamo u rukama dokaze da su Crnogorci voljni i oduevljeni da krenu u Dinaru bez obzira morem ili suvim, a ne znam po ijoj se sitnoj raunici oni ne upuuju ovamo, kad od njihovog hitnog dolaska zavisi biti ili ne biti itave nae akcije. 35 Za sluaj da Crnogorce ne uputite, u n a j kraem roku i najboljim putem skidam pred istorijom odgovornost za sudbonosne posledice, a koje snosi Vrhovna komanda. O Vaoj odluci izvestite me preko moje stanice koja se nalazi u blizini Rujna. Itvan. Od 222 103. 4. I. Instrukcija sastavljena po podacima od Sokia36 pre odlaska Ivanievia. Ovaj kod mene 37 malo ostao, te nisu vrene ispravke. Usmeno sam mu rekao da Vam objasni. Desna grupa Bjelajeva 38 otpada. Prema Gospiu nema naih. Bjelajeva glavna akcija da rasisti Drenicu, inae nebi mogao nadirati ka Korenici. Zbog slabe k o l o n e od Drnia, glavna kolona crnogoraca produava posle Glamoa ka Drvaru, ako stigne na vreme, i ako Itvan dotle ne zauzme Drvar. Svakako, nadiranje Itvana ka Drvaru i Petrovcu, ne moe se poeti, da bi saekao crnogorce, jer ovi imaju duplo dui pravac i glavne borbe u oblasti Livna i Glamoa. 39 Sve ovo moi e se koordinirati tek po stvarnom razvoju dogaaja. Slabija kolona, Pavlovih, treba da ide od Glamoa ka Mrkonjigradu. Nast.34 35

105

Radmilo, n a c i o n a l n o - p o l i t i k i p o v e r e n i k za Liku. Vidi dok. br. 4, o b j a n j e n j e 3, David, konjiki k a p e t a n . R a d i o je na organizaciji e t n i k a u Lici i Gorskom kotaru. Vidi dok. br. 51. 37 Ostoji se u to v r e m e nalazio u K a l i n o v i k u , dok je V r h o v n a komanda bila u s. L i p o v u (kod Kolaina). 38 S l a v k o B j e l a c (1. korpus).36

3*

35

106

Od 222: 104. Nast. Leva kolona petog korpusa upuena je ka Glamou, ali sam je prvobitno zadrao na Jastrebnjaku, jer nisam siguran da li e komandanti trgovci uopte krenuti od svojih kua. Mitranoviu sam naredio pre polaska sa Ozrena, da formira 3 kolone, ako bude snage. Desna da ide do Kljua na Klekovau i Petrovac. Srednja od Mrkonji Grada ka Glamou, a leva od Jajca ka Livnu i Glamokom Polju. Od instrukcije digao sam ruke posle vojvodine ostavke, 40 a Vama sam je poslao da Vam poslui za koncept, da naredite potrebno preko Ivanievia. Odugovlaenje poetka akcije i razvoj dogaaja zahtevae izdavanje svakodnevnih nareenja p u tem radia. udi me da Vas Ivatnievi nije o ovom izvestio kao i o detalju rada pojedinih kolona prema ciljevima. Nast.

8. januara

205 9/1

Od Maria41 Via VR . Gospodine Ministre Dragi Brate. Moj naelnik taba saoptio mi je usmene poruke koje ste mi izvoleli uputiti. Primio sam Va odgovor prigodom moje ostavke, kao i ostale telegrame. Plemenito i patriotski i podhvat kap. Ivanievia svatio sam pravilno kao i Vi, i nisam ga inio odgovornim. Sretan sam to u stvari gledate isto kao i ja. Poto su najzad otkrivene zakulisne r a d n j e izvesnih ljudi koji su eleli da izmeu nas postave jaz, ja Vas nepokolebljivo u v e r a v a m da vie nema sile koja e me od Vas rastaviti. Gri, koji se jo zadrava u Splitu, vodi k a m p a n j u protiv organizacije i mrzi m e n e liono. Jevevi ga pomae u tom poduhvatu. 42 Sta vie bez mog odobrenja ga je vodio u Knin gde su imali izvesne razgovore sa tamonjim politikim prvacima. Jevevi je usled toga sino pokuao da otro kritikuje ak i Vas okrivljujui Vas to niste dozvolili da Crnogorci idu morem.40 1 41 42 1 44

Re je o vojvodi Iliji Trifunoviu Biraninu. Vidi dok. br. 6.

36

206 8/1.

207 8/1

Od Maria: Za izvanredne zasluge na bojnom poIju u slubi K r a l j u i Otadbini unapredio sam u in etnikog vojvode majora Baovia, podarivi mu nadimak Kalinovaki Vojvoda Baovi-, a trupama kojima komanduje stavlja se na raspoloenje i spreman je da izvri svako nareenje. Zahvaljujem na poruci koju ste mi izvoleli uputiti po m a j o r u Baoviu preko mog naelnika taba kap. Ivanievia koji se nalazi sa Baoviem na terenu, a uspostavio sam vri kontakt. Pozdrav Mario. Od Maria: Nastavak br. 10. Energino sam spreio ovaj pokuaj nato se Jevevi naglo razboleo, otiao u hotel, ako je verovati, lei bolestan. Dalje, Jevevi je, im je otiao u Knin traio od Vojvode ujia da napie i potpie pristanak da se stavlja pod komandu Baovia, poto sam ja u ostavci. uji je ovo odobrio i o tome me usmeno izvestio. Imam u vidu Vae nareenje da zbog sadanjih tekih prilika treba prelaziti preko tih inacija ovih ljudi. Slaem se sa Vama da nije podesno sada vriti Vadukalan brau 43 sa ovim intrigama, meutim pre Vaeg odgovora ja sam Gria razreio dunosti nacionalno politikog poverenika za Liku oblast i to treba tako da ostane. Br. 10

208 8/1

209 8/1

Od Maria nastavak dep. br. 11. Vojvoda uji se ali da Baovi, na koga utie Jevevi, alje t a j n e telegrame u kojima prestavlja neverno stanje na terenu. 44 uji koji e u prestojeim operacijama povesti svojih 3.000 etnika dao mi je izjavu da e njegove trupe nauiti Baovieve kako se r a t u j e jer se istakao dnevnim borbama i prekalio, kako on sa stareinama tako i njegovi borci. I ova utakmica bie korisna. Potrebno je skrenuti panju Baoviu da ne prima sugestije i savete Jevevia, ve da slua moja nareenja. Od Maria nast. dep. br. 12: Za izvanredne zasluge u slubi Kralju i Otadbini unapredio sam u in etnikih vojvoda Ostojia, Raia i Ivanievia, i podario im nadimak: Ostojiu -Drinski, Raiu Pocerski, Ivanieviu Dinarski...43

Tako pie u originalu.

37

BR. 6 IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEA TABA DRAE MIHAILOVIA U VREMENU OD 1. DO 10. JANUARA 1943. GODINE' 1. januar 1943. g. 222 6 364 634010.

2276

11.

12.

2277

Povodom projekta za raiavanje Turaka u oblasti Cajnie naredio sam Pavlu da sa Vojom izvri potrebne pripreme za polovinu januara. 2 Verovatno da je tenja ne samo italijana ve i komunista da se ubace meu muslimane. Imamo jedan izvetaj da bi komunisti eleli da stvore jedno svoje ostrvo oko Zelengore to jest oko Cureva a drugo ostrvo bi bilo oko Cajnia. Sve ovo dovesti u vezu sa njihovim tenjama od Majevice na jug. Izviditi hitno oblast urevo i Zelengore da li tamo ima tagod poto su ovi podaci dobiveni od jednog uhvaenog komunistikog kurira iz Bosne. Od Pavia ekam izvetaj o uspehu Rakoevia ili neuspehu. 3 U svakom sluaju Pavle dolazi. Voji sam naredio da uhvati direktnu vezu sa vama. Vojin pozivni znak je RO, ponavljam RO, ponavljam RO. Naredio sam da stanica koja ide sa Crnogorcima odmah hvata vezu s vama. Njen pozivni znak javiu vam im ga dobijem od Peveca. Napad na oblast Cajnie kazao sam Pavlu da pripremi preko Voje. Napad bi iao iz 4 pravca. Od Priboja, Ustiprae, Foe i Celebia. Zato Bajo samo kuka i trai pomo kad u Cajnikom i Foanskom srezu ima prijavljenih nama 1400 puaka. Gotovi smo da ih pomognemo ali prvo treba da vidimo da i oni hoe da se bore.

1 Original (pisan olovkom, irilicom) u Arhivu VII, a, k. 291, reg. br. 2/1. U knjizi (obina sveska) sadrane su depee upuene potinjenim komandama u vremenu od 21. decembra 1942. (depee br. 22342431) do 10. januara 1943. (depee 1116). Veinu depea napisao je Draa Mihailovi lino. Brojevi napisani na marginama depea, a ne oznaavaju broj depee, verovatno se odnose na klju ifre i broj grupa u depei. 2 Vidi dok, br. 2 i 5. 3 Vidi dok. br. 4.

38

2. januar 1943. g. Popesku* via Saa5 3 187 Obratiti panju da se u vae tabove ne uvuku komunisti koji se imaju kao izrodi i neprijatelji nemilosrdno unitavati. Javljajte se redovno i izvetav a j t e preko S a e . . . 3. januar 1943. g. 222 4300 Kad Pavle krene izvestiu vas. U isto vreme pokrenuu i Bajove. Rai 6 izvetava da je Drina jako blokirana te za sada ne moe da prebacuju sve ljude. Dalje kae da su se na Majevici komunisti i etnici sporazumeli i zajedniki se tukli protivu ustaa. 7 Damjanovi 8 izgleda da se povukao u pravcu Tuzle. Vano je uhvatiti sve veze sa Bjelajcem, Vojvodom, 9 Mitranoviem, Pavlom. Nastanite da ih to pre ostvarimo. Proitao sam vau instrukciju. 10 Ja i Mirko 11 preradili smo [je] u operacijsku direktivu i instrukciju uz direktivu. Uinili smo m a n j e izmene za Crnogorce koji od Livna treba da idu na Glamo i dalje na Petrovac a jednu slabiju kolonu da odvoje tek kad prou Glamo u pravcu Mrkonji Grada. II Desna grupa petog korpusa da ide u pravcu Glamokog polja a leva grupa ovog korpusa po vaoj zamisli. Dalje Bjelajevu desnu grupu smo ukinuli jer Ivanievi

21

29 4381

Velimir Pileti, major, komandant Krajinskog korpusa. Aleksandar Mihajlovi Saa, kap. I kl. komandant Beograda. Vidi dok. br. 194. 6 1 12 Dragoslav Rai. 7 Takvog sporazuma i zajednike etnikopartizanske borbe protiv ustako-domobranskih ili okupatorskih jedinica nije bilo. 8 Stevan Stevo, kap. (pseudonim Leko). Pojavljuje se na Majevici 24. septembra 1941. godine. Naredbom br. 50 Drae Mihailovia od 4. aprila 1942. odreen je da radi na organizaciji etnikih jedinica u srezov i m a : Bijeljina, Brko, Tuzla, Zvornik i Graanica. Od 17. septembra 1942. do poetka 1943. bio je komandant Podrinskog odreda Majevike brigade. Kasnije, u 1943. bio je komandant Majevike brigade, a u drugoj Polovini 1943. pa do kraja rata bio je komandant Majevikog korpusa. ' Odnosi se na Iliju Trifunovia Biranina. 10 Vidi dok. br. 1, objanjenje 5 i 6. 11 Lalatovi, major. Tada ef 2. odseka Operativnog odeljenja Vrhovne komande.5

4

39

kae da ne moe da se naputa svoj teren. Ostalo sve dobro po vaoj razradi. Bolje je da operacijska direktiva bude odvojena od instrukcije.

33

oro12 3273 Kapetan Momilovi 13 dobio zadatak da preko Drinjae napada komuniste pred sobom i ne dozvoli njihovo prodiranje ka jugu. Pazite da se komuniste ne prebace preko Drine na vau stranu jer smatraju da je n j i m a valjevski k r a j veoma zgodan teren. Pomognite akciju preko Drine koliko god moete. 222 2342 Pavle kod mene. Perhinek iao u Podgoricu. 14 Blao ukanovi moli da se jo ima strpljenja. Perhinek doneo utisak da e se sigurno dobiti obue, oruja, hrana i prevoz. 15 Pavle za Badnji dan preduzima kaznenu ekspediciju na desnoj obali Lima.16 Arnauti 17 napali Buevo i celo spalili. Do tog vremena trupe e biti zaposlene i saekae se reenje. Voja izvestio da su vesti od Cajnie preterane. Potporunik Gira18 lino bio na terenu. Nigde tamo puka ne puca. Javite kakve mogunosti kretanja postoje zbog snega. Da li nam je mogua akcija po snegu. elja je svih nas da se napada po stvorenom planu. Nema kolebanja samo pitam da znam. Od Tetkia se doznalo da u Prozoru postoji talijanski garnizon kao i u dolini Rame. 19 Ako se dobije razrenica pre badn j e g dana Pavle bez obzira na desnu obalu Lima kree. Reenje e se dobiti. Za neki dan najbolje. Od prikupljenih snaga za Hercegovinu Pavle upotrebljuje samo 600 za desnu obalu Lima. Akcija na desnoj obali Lima trajae samo nekoliko dana posle toga Voja na raspoloenju za oblast Cajnie, dotle Vi osmat r a j t e dobro situaciju oko Cajnia.

34

35 2353

36 2382

Milorad, kapetan, komandant Romanijskog korpusa. Sada Titograd. Vidi dok. br. 4, objanjenje 3. Vidi dok. br. 4 i 34. Odnosi se na Albance. pusa. Girilo Dimitrijevi, potporunik, naelnik taba Mileevskog korIz sastava italijanske divizije Mure (Murge).

40

37

222 1209 U mojoj depei br 34 pogreno sam kazao da desna grupa petog korpusa ide na Glamoko polje. Desna grupa ide pravcem KlekovaeaDrvar a leva grupa ovog korpusa ide u pravcu Glamokog polja. 4. januar 1943. g.

38

39 6398

40 4425

Za 222: 6377 Moramo dobro obratiti panju od Majevice, Momilovi ne sme da kompromituje akciju nego da ide i napada na komuniste sa dovoljno snaga. Povesti to jau propagandu. Da se ne zalae ofanzivno dok god ne privue dovoljno snaga. Jasno je da Turci i m a j u veze sa komunistima u ajnikom srezu zato Bajo Niki neka ih dri u ahu sve dok Voja ne raisti sa Turcima na desnoj obali Lima. Dojadile su mi Jevine lai. Gn misli da e nas prevariti da aljemo Crnogorce vodom. Kaite miu jednom zauvek da to nee biti pa ma ta se desilo. Ako je zbilja toliko komunista vezano prema Dinarcima, onda e utoliko laki i uspeniji manevar biti sa Crnogorcima predvienim pravcem. Dinarcima treba kazati da su im Hercegovci doli u pomo preko Splita a da e im Crnogorci doi u pomo od Jablanice, a Drenovi od Manjae. Samo je potrebno pre svega, da se i oni tuku. Prema tome Jeva nije imao ta da obeava a mi emo da izvodimo stvar onako kako smo predvideli. Neka se kroz Dinaru proturi glas da dolazi 10.000 Crnogoraca u pomo ali suvim i s boka. Uvedite to pre sve stanice u rad. Stanica Veskovia 20 javie vam se pod Pavlovim pozivnim znakom L M, ponavljam L M i Pavlovom ifrom, a potom javie vam svoj pozivni zinak. ifru e upotrebljavati Pavlovu. 222 2308 Verujem da e Musa dati najvee mogue koristi. Bie mi milo ako je na Majevici onako kako Paalija kae. Sto Crnogorci ne polaze krivi su Tetkii a Jeva i ostali politiari takoe, koji su sve to olako

20 Andrija, major, komandant Komskog korpusa, a ujedno i komandant operativnih jedinica Limsko-sandakih etnikih odreda za operacije u zapadnoj Bosni. Vidi dok. br. 18.

41

63 2388

shvatili. Pitam sad Jevu zato Tetkii ne izvravaju obeanje prema Itvanu. Ja volim to smo crnogorce zadrali. Ko zna kakve su planove imali Tetkii kad su sve hteli da uvuku u ovu miolovku. Nikakve primedbe direktivi nisam uinio samo smo razdelili rnaterijal po sadrini na direktivu i instrukciju a u pogledu crnogorskih snaga uputio sam ih onako kako smo svi zajedno raspravili kao najbolje a to je da crnogorci idu du planinskih grebena i du polja.

6. januar 1943. g. Itvan Molim vas da se u vojnike planove ne meate ve da izvravate onako kako se diriguje. to Crnogorci do sada nisu krenuli nije moja krivica ve svih onih koji politiki nisu stvar pripremili j e r Tetkii ne dozvoljavaju da se snage Crnogoraca prebace ak ni u Hercegovinu. Dalje mi zmamo ta radimo. Crnogorske snage m o r a j u udarati u bok i pozadinu komunista a u isto vreme da im spree da se ne izrue u Hercegovinu. Zato vas molim i nareujem izvrujte moja nareenja i narodu objasnite da crnogorci u d a r a j u u bok i pozadinu komunista. Sav trud da me naterate na izvrenje vaih planova je uzaludan. Ja znam ta radim i nemojte ometati ve i vi traite da se omogui prolaz tamo gde treba. Ne bude li se ovo odobrilo mi kreemo ilegalno jer nam nije stalo do njihovog odobrenja. Znajte da je va prvobitni plan vrlo rav i za mene neupotrebljiv. Ostajem pri svome planu i on se mora izvravati. Koliko su Tetkii iskreni vidi se po tome to nam diu Turke protiv nas oko Cajnie i na desnoj obali l i m a , a i vama jo nisu dali naoruanje. To su ordinarni lazovi. Zato mi ima da radimo onako kako je najbolje i za nas najsigurnije. Ja ne oajavam niti smatram da smo u nekom oajnom poloaju a m o j plan je takav da i neuspeh ne bi mogao da dovede do oajanja kako vi zamiljate a to bi stvamo bilo da se radi po vaem planu. Molim Vas radite na tome da Crnogorci bar u Hercegovinu dou jer ni to ne dozvoljavaju. Nikako ne razumem da za svaki rad potrete Crnogorce a ne vodite rauna da i oni i m a j u da se bore i ovamo s Turcima.

73

3347

75 7424

42

76 7403

77 385

78 3423

79 3364

Crnogorci su prikupljeni i to u broju od 4000 ali im Tetkii ne d a j u nita ni od hrane ni od oruja i oteu laju pokret od dana do dana. Moja definitivna odluka je doneta i ona e biti sprovedena onako kako sam naredio. Vrhovna komanda je vrlo mnogo oraetana time to svaki istie svoj plan a u ratu jedino Vrhovna komanda nareuje a ostali sluaju i izvrav a j u . Odgovornost za ometanje izvrenja ove akcije pada na one koji ne izvruju nareenja vrhovne komande ve su poeli ak i vojnike planove da razr a u j u a Vrhovnu komandu ele da pretvore u neku figuru koja e da prima odgovornost za neke planove koje stvaraju ljudi iji to posao nije. Ja imam dokaza da Crnogorci nee da idu morem ma ta vi govorili. Kad bi Crnogorci i hteli da idu morem, ja ne bih dozvolio, j e r bi to bio najgluplji nain voenja operacija prema neprijatelju, koji n a m nudi napad sa sviju strana. Ne dozvoljavam vie da ovo nazivate sitnom raunicom ve radite posao koji vam je poveren a gospoda koja imaju politiku misiju da se ne paaju u vojne operacije, koje ne razumeju. 21 Ta sitna raunica, neka znaju gospoda, je moja lina. Zapamtite i to da s Talijanima ja ne radim ve iskoriujem ih koliko mogu, u protivnom, radiemo ilegalno. Mi ne zavisimo od njih. Oni Crnogorci koji hoe da idu morem neka vam se jave a ja dozvoljavam da ih prevezete. I kod Foe ste imali svoje planove pa ipak vrhovna komanda imala je svoj koji je uspeno sprovela. 22 Molim Vas saoptite gospodinu Griu da mi je napravio nekoliko velikih neprijatnosti. Uostalom Vojvoda Biranin uiva veliko moje poveren j e i on vodi operacije u Dalmaciji i Lici a Vrhov. komanda druga dva pravca objedinjujui ukupno sve operacije. 8. januar 1943. g. 222 6434 Crnogorcima odobren prolaz. Pavle e krenuti im dobije opremu, oruje, municiju a za to vreme

8521

Vidi dok. br. 1 i 5. Radi se o dogaajima vezanim za etniki napad na ustako-dornobranski garnizon u Foi 19. avgusta 1942. godine. Vidi knj. 1, dok. br. 141, 145 i 149.22

43

86 6381

87 5496

88 4321

bie zavrene operacije na desnoj obali Lima koje se uspeno vode. Nije potrebno da se objanjavamo oko direktive i instrukcije. Mi smo je uredili prema onome kako smo se dogovorili a i sami kaete da e n j e no izvoenje imati da se saobrazi stvarnoj situaciji. Glavno je da smo dali dobre temelje a zbog potrebe priiagoavanja situaciji je i zovemo direktiva. Sem nekoliko ve javljenih primedaba nema drugih promena. Po Pavlu ja je aljem vama a po Rakoeviu poslao sam je Mariu, Itvanu i Bjelajcu. Treba samo proveriti da li su je dobili. Za Mitranoviev korpus mi smo uneli d v e kolone ali je jo bolje ako Mitranovi uspe da po vaoj zamisli formira 3 kolone. Nad a m se da e Ivanievi odneti vojvodi Biraninu sva uverenja o potrebi zajednikog rada. Nadam se da kad Crnogorci dou da e se jednom i ovo pitanje uzeti u ozbiljan rad a nas dvojica da ih krenemo sve putem zamiljene operacije. Vi ete putem radia drati sve konce u svojim rukama a ja u sve to pokrivati da vie ne doe do zabune. Jeste videli da je Jeva krio da u Prozoru i Rami ima Tetkia. Jevi i Griu sam natrljao dobro nos na ponovljenu k u k n j a v u da im Crnogorci po njihovom strategijskom planu dou brodovima, kazao sam im da se ne paaju u stvari koje ne razume ju a Jevi sam kazao da nam je ometao rad kod Foe. Obojici sam naredio da gledaju svoja posla i da im je sav t r u d uzaludan ako misle da nam nature svoje nestrune ideje. Sad vidim da su zarobili 14 politkoma. 23 Moramo im primati sve to nam u tome pogledu serviraju i naravno pohvaliti.24 Samo te pohvale d a j t e im vi u ime moje kad naete za potrebno. 222 6-500 Pavlova stanica ljam LM. Stupite u stanica koju Pavlovi dobrili prolaz. Pavle

93

je LM, ponavljam LM, ponavvezu sa njima da bi se uvela ljudi nose sa sobom. Tetkii okree im se opremi i naorua.

23 1 2 * Odnosi se na politike komesare u jedinicama Narodnooslobodilake vojske. U depei majora Ostojia br. 108 od 4. januara 1943. upuenoj Drai Mihailoviu o dejstvu trupa majora Baovia, a u vezi sa zarobljavanjem politikih komesara, pored ostalog se kae: Ovo je v e rovatno Jevina patka. Verujem da e uskoro zarobiti i samog Tita. (Arhiv VII, Ca, k. 289, reg. br. 5/141: knjiga primljenih depea u Stabu Drae Mihailovia).

44

Milo mi je to vam se Musa dopada. U n j e m u se nikad neemo prevariti. Ovo to sad radi to je njegov ivotni cilj. Za Muslimane objaviemo pozdrav broja 2002.25 Za sad je ovo bolje od moje izjave zbog naih ljudi. Rad na pridobijanju Muslimana je vrlo vaan. Nastavite svom snagom. Nemci polako odlaze iz Srbije na ruski front pa da budtano spremni. 10. januar 1943. g. Mario via UK 19432 Dragi brate vojvodo. Sretan sam kad sam od vas dobio onakav odgovor. 26 Da je se ovo brzo razjasnilo zasluga je Ivanievia. Rad Gria i Jevevia je za svaku osudu. Nisam naloio Griu da stvara nikakvu jugoslovensku ligu. Ako mi bude poslao spisak odmah u vam dostaviti imena. Za pohvalu je dranje vojvode ujia koji je otkrio mahinacije Jevevia. Moramo im obojici onemoguiti razoran rad ali ih jo brpeti zbog opte stvari. U pogledu razreenja Gria od dunosti politikog poverenika za Liku slaem se sa vama. 27 Ja se i inae u vau kompetenciju ne bih meao. Baovi mi n i j e iljao t a j n e telegrame, 28 ve Gri i Jevevi i ja sam im odmah odgovorio vrlo otro i vrlo grubo. Njihovim izvetajima nisam nikad verovao jer su uvek bili nameteni i lani. Gri i Jevevi pokuavaju laju i prevarom da me n a t e r a j u na neke svoje planove. Poruili smo im i ja i Ostoji da se u vojnike poslove ne meaju i da rade ono to im se naredi. Ja sam im pored toga poruio da im je svaki trud uzaludan ako misle da e uspeti da usvajam njihove predloge. Baoviu aljem depeu da se povinuje vaim nareenjima. Bojim se da mu

110

111 19491

112 12344

Verovato se odnosi na vladu Kraljevine Jugoslavije u Londonu. U vezi pozdrava 2002, Ostoji je 5. januara 1943. depeama br. 131, 132 i 13)3 predloio Drai Mihailoviu da se preko Londona, Ankare ili radio-stanice Karaorde (etnika radio-stanica na Srednjem istoku) objavi rezolucija o stavu Muslimana prema etnikoj organizaciji, ili da on, Draa, da izjavu za Muslimane. Predloio mu je: da se vlada iz Londona obrati Muslimanima i da ih pozove da pristupe etnikom pokretu. London je prema tom predlogu trebao od 15. januara 1943. u vie radio-emisija objaviti sledee: -Muslimane pozdravlja br. 2002 (Arhiv VII, Ca, k. 289, reg. br. 5/1). 26 2,1 Vidi dok. br. 5. 27 Gri je razreen dunosti 8. januara 1943.

a

45

Jevevi ne digne depeu i zato molim da mu i vi ovo poruite a ja u mu poruiti jo i preko Ostojia. Ivanieviev ponovni dolazak sauvau u tajnosti. 113 Itvan 3201 Major Baovi molim da bude pod neposrednom komandom vojvode Biranina i da se povinuje svima njegovim nareenjima. Majoru Baoviu estitam in etnikog vojvode kalinovakog.29

BK. 7 PISMO KOMANDANTA ZAPADNOBOSANSKIH, LIKO-DALMATINSKIH I HERCEGOVAKIH VOJNOCETNIKIH ODREDA OD 10. JANUARA 1943. KOMANDANTU DINARSKE ETNIKE DIVIZIJE O NAINU IZVOENJA OPERACIJA ZA UNITENJE NARODNOOSLOBODILACKOG POKRETA NA SLOBODNOJ TERITORIJI U ZAPADNOJ BOSNI 1 Dragi moj vojvodo, 2 Stanje mog zdravlja jo uvek mi ne dozvoljava da izaem na teren i da na licu mesta reguliem mnoga pitanja, koja se poslednjih dana pokreu. Stoga Vam upuujem Inspektora trupa, pukovnika g. Uzunevia 3 kome sam dao usmena uputstva za rad. Potrebno je kao uvek do sada da posluate sve ono to Vam bude govorio u moje ime i da zajedno sa n j i m i sa vojvodom Baoviem i Jeveviem sporazumno, resite sva pitan j a koja treba da se ree pre poetka operacije. 4 Iz onoga to mi je referisao moj naelnik taba, 5 a i iz dva poslednja pisma 6 koja mi je poslao Va naelnik taba, 7 jasno mi je da se borite sa velikim tekoama. Treba da se29 1

Vidi dok. br. 25 (nastavak knjige depea Drae Mihailovia).

Fotokopija originala (pisanog na maini, irilicom) u Arhivu VII, Ca, k. 152, reg. br. 12/3 (H-V-270). 2 Odnosi se na Momila ujia. 3 Dimitrije. Poginuo je 14715. januara 1943, prilikom napada jedinica 6. NOU divizije na Graac. Vidi dok. br. 14, 25 i 28. 4 1 12 Re je o operaciji za unitenje NOVJ na slobodnoj teritoriji zapadne Bosne. Vidi dok. br. 1, 5 i 6. 5 Radovan Ivanievi. 6 Pomenuta pisma redakcija nije pronala. 7 1 16 Naelnik taba Dinarske vojnoetnike divizije bio je Marin Stde (pseudonim Milan Milanovi).

46

odrite sada vie nego ikad. Raunajte na moju podrku kao uvek. Naite naina da veete za sebe Rokvia 8 i Bogunovia, 9 da Vam nebi oteavali rad. Pokuajte sa pukovnikom Uzuneviem da od Baovia dobijete 500 etnika za Graac i 200 za Medak, 10 ali ako ne pristane Vi se sami pomognite. Za pretstojeu veliku operaciju Vi treba da skoncentriete oko 3000 etnika na reonu Gra 11 Otri i da, oslanjajui se na Graac, kao na polaznu taku, krenete u operacije 12 ka Srbu i Lapcu. 13 Prema tome prikupite sve to Vam stoji na raspoloenje i preselite odmah svoj tab u Graac, ostavljajui trupama Baovia da brane sela u reonu Knina, poto e njegova kolona prei u napad ba osloncem na ta sela i na Knin. Naviknite se jednom da Vam nema pomoi, ako se sami ne snaete. Potrebno je da znate da u ja dobiti svu prepisku koja se sada vodi izmeu Vrhovne Komande i taba majora Baovia i da u postaviti svaku stvar na svoje mesto. Ne treba da Vas zabrinjavaju t a j n e depee koje se alju. 14 Radite Vi va posao i ne brinite se nizata drugo. Uskoro u ja narediti ta treba i onda e se slati samo izvetaji koji e biti prekontrolisani od strane mojih organa, ime e se otkloniti sve ono to moe situaciju da prikae nevernom. Nisam odobrio, niti mogu odobriti, da se vodi jedna operacija veeg stila pre nego se dobije potrebna direktiva iz Vrhovne Komande. Ja sam se saglasio sa potrebom, da se u cilju podizanja morala preduzmu izvesne lokalne akcije, koje niukoliko nebi poremetile planove i namere pretpostavljene komande. Vi8 Mane, vojvoda. Jedan od organizatora etnikih jedinica u okolini Drvara i Bos. Petrovca. U toku 1942. i poetkom 1943. bio je komandant etnikog puka Kralj Aleksandar I pod komandom Dinarske etnike divizije. Kada je krajem marta ili poetkom aprila 1943. formiran Grmeko-klekovaki etniki korpus, puk Kralj Aleksandar I preformiran je u brigadu sa istim nazivom, a Rokvi je postao komandant brigade. Ranije puk, a kasnije brigada bazirali su uglavnom u Kninu i blioj okolini, gde je Rokvi odravao veze i saraivao sa italijanskim, a kasnije sa nemakim okupacionim vojnim vlastima. Vidi dok. br. 111 i 186. 9 Brano, vojvoda. Radio je na organizaciji etnika na terenu Bosanskog Grahova. U 1942. bio je komandant puka Gavrilo Princip, koji se po formiranju Grmeko-klekovakog etnikog korpusa preformirao u brigadu sa istim nazivom. 10 Na podruju Medka nalazio se Medaki etniki odred. Vidi dok. br. 76. 11 Na ovom mestu original je oteen, a verovatno se odnosi na Graac. 13 Odnosi se na Gornji Lapac. 14 Vidi dok. br. 5 i 6.

47

ste mi predlagali operaciju za ienje Vrlike i Svilaje, nata sam pristao, a sada mesto da izvedete akcije, za koje ste bili saglasni i Vi i Baovi, Vi ste na jednoj konferenciji odluili da napustite te akcije i da se upustite u jednu veliku operaciju ka Lapcu. 15 Poto je to duboko prodiranje u neprijateljski raspored skopano sa rizikom da se ak pretrpi i neuspeh, to se ne mogu saglasiti da se ta akcija izvodi pre opte akcije, sa svim snagama kojima raspolaemo. Za svaki eventualni neuspeh, iniu Vas i Baovia odgovornim, ne samo ja, nego i pretpostavljena komanda, naroito, ako joj Vaim radom oteate ili onemoguite izvrenje osnovnog plana za pretstojeu bitku, koja se priprema. Inspektor trupa pukovnik g. Uzunevi je moj opunomoenik sa zadatkom da otkloni sve eventualne nesporazume, koji bi se pojavili izmeu Vas s jedne i Baovia i Jevevia sa druge strane. Ukoliko mi stanje zdravlja dozvoli, lino u dirigovati operacijama, u protivnom pak, posredno preko mog naelnika taba vojvode Ivanievia, koji e raditi sporazumno sa Vama i sa Baoviem. Vi i Va naelnik taba m a j o r Milanovi ,6 -Stude, primite moj srdaan pozdrav. 10. januara 1943. god. Split

Vas I. Z. Trifunovi-Biranin

15

Vidi dok. br. 1, 9, 61, i 62; tom V, knj. 11, dok. br. 110, 112 i 201.

48

BR. 8. IZVETAJ KOMANDANTA LIMSKO-SANDAKIH ETNIKIH ODREDA OD 10. JANUARA 1943. DRAI MIHAILOVlCU O REZULTATIMA REPRESALIJA PROTIV MUSLIMANSKOG IVLJA U SREZU BJELOPOLJSKOM'

Stab2LIMSKIH SANDZACKIH ETNIKIH ODREDA

Str. Pov. Broj 23 1011943. g.P O L O A J

NAELNIKU TABA VRHOVNE KOMANDE 3POLOAJ4

Akcija na desnoj obali Lima u srezu Bjelopoljskom zavrena je. Ista je izvedena tano po utvrenom planu. 5 Rezultat ove borbe je: 6 1) Potpuno su unitena sledea muslimanska sela (Sekcije: Plevlje, Sjenica, Pe i Kolain): Voijevac, Gubovaa, Radijelja, Uanovii, Preseenik, Baturie, Donji Vlah (sekcija Plevlje), Mirovii, Solja, Radojeva Glava, Medie, Pobretie, Donja Kostunica, Stablo, Vrh, Zminjac, Sipovice, Negobratina, Osmanbegovo selo, Dupljaci, Jasen, Kostie, Kaevar, Ivanje, Godijevo, ilici, G o r n j a Crna, Gornji Radulii, Vnba, Crhalja, Kradenik, Sipanje, Liine (Sekcija SjenicaPe) Ukupno 33 sela.1 Original (pisan na m a i n i , irilicom), u A r h i v u VII, C a , k. 132, reg. br. 9/3 (CG-V-65). 1 Na originalu je iznad rei tab utisnut a m b l e m m r t v a k a g l a v a sa u k r t e n i m k o s t i m a . 3 I z v e t a j je u p u e n Drai M i h a i l o v i u , koji se n a l a z i o u s. Lipovu. 4 N a p i s a n o z e l e n i m m a s t i l o m , irilicom. 5 8 , i ' Vidi d o k . br. 4 i 6. 6 Ceo pasus je p o d v u e n c r v e n o m o l o v k o m i sa s t r a n e o z n a e n crtom i s t o m o l o v k o m . V e r o v a t n o j e t o uinio Draa M i h a i l o v i .

4 Zbornik, tom XIV, Knj. 2

aq

2) rtve: Muslimana boraca oko 400 (stotine) Zena i dece oko 1000. Nae rtve: 14 mrtvih i 26 ranjenih od7 kojih 3 ene Do ovolikog broja naih rtava dolo je ne usled nepravilnog voenja od strane stareina, ve oiglednog neuvanja samih vojnika i njihovih herojskih juria na muslimane, koji su bili zatvoreni u svojim kuama. Sve kue u gore navedenim selima bile su popaljene, m a da sam bio izdao nareenje da se ne pale. 8 Do ovog paljenja dolo je usled pogibije iznetih naih boraca. Narod je oterao svojim kuama dosta stoke i drugih ivotnih namirnica naroito izbeglice. Moral kod naega naroda sa ovom borbom je naroito podignut na velikoj visini. Sa ovom borbom je naroito podignut ugled organizacije kod naroda kao mone i jake, jer je ova borba zavrena tako rei u toku jednog dana i ako je neprijatelj bio skoro ravan naim snagama, kao i za to, to je narod jasno primetio, da okupator nije smeo da intervenie na stranu muslimana, kako je to da sada stalno ispoljavano. Moral kod muslimana je potpuno opao. Jedno selo na levoj obali Lima (s. Kukulje) bilo je ponudilo predaju oruja, ali sam- odbio da primim oonuje iz isto politikih razloga kako bi i Italijanima stavio do znanja, da elim da se sukob lokalizuje kao i da narod eli mir sa svima koji hoe mir (poto je ovo selo bilo uvek mirno). Pored toga oni muslimani, koji su sa nama jo iz ranije eleli saradnju stupili su u sukob i svau sa onima, koji su dosada napadali na ivalj. Italijani prvog dana borbe (6 -1 - ) pokuali su da interveniu. Meutim iz Kolaina sam javio depeom da u ja lino lokalizovati sukob, u protivnom da e biti napadnute i Italij anske trupe od samoga naroda. Radi toga nisu smeli ni intervenisati. 9 Po mome dolasku na teren, ponovo su hteli da interveniu i bili su ak izveli i artiljeriju, ali kada sam im rekao, da u ja stati na stranu naroda i otvoreno stupiti u sukob sa njima ako budu potpomagali muslimane, odustali su od te namere. Dve ete Italij ana bile su izale odmah da interveniu u korist muslimana, ali su nai po ve utvrenom planu pripucali7 Reenica od rei od do kraja napisana je zelenim mastilom, irilicom.

50

na n j i h i ubili su jednog Italijana, a ranili tri i odmah su se povukli stim, to za rtve nisu davali nikakvog prigovora. Cela Italijanska intervencija se sastojala u molbi da lokalizujem sukob. Oigledno se ovde mogla primetiti slabost Italijana i nemo da interveniu oruanom snagom. Sukob je lokalizovan i sada u elom srezu vlada mir. U borbi je zaplenjeno 4 pukomitraljeza i puaka iji mi je broj jo nepoznat. Na poloajima sam ostavio oko 800 ljudi, kao branu ako bi muslimani ta pokuali, ma da smatram da je to iskljueno. Drugih novosti nema. Sto se tie odlaska za Bosnu, sada se vode razgovori oko spreme i prevoza, o emu u Vam dostaviti detaljan izvetaj. 10 Milivoje Joji koga je izgleda G.P.O.11 uputio da sazna gde se nalazite, nalazi se u odredu kod Baovia. Pustio je bradu, nosi etniku uniformu, a izjavio je da je pobegao od gestapoa. On je kao kurir Baovia dolazio u Niki i Otrog kod Baja Staniia. Sa Staniiem se poznaje iz Bilea, gde je on bio sreski naelnik, a Bajo komandant Podoficirske kole. Sa Baoviem se poznaje iz Beograda i Sombora. U Beogradu je Baovi bio ef kabineta ili sekretar Riste Jojia u vladi Nedievoj, a Joji je sinovac Rista Jojia. 12 Zbog raznih malverzacija, Baovi je pobegao iz Beograda i doao pod Vau komandu. 13 Jojia poznajem lino. Obzirom na njegov lo i prevrtljiv karakter, lako je mogue da je lan G.P.O. jer je tano da je Ljotievac. 14 __ Podaci o njegovom bavljenju kod Baovia, u Nikiu i Ostrogu, apsolutno su tani. Ove podatke je doneo jedan moj etnik, koji ga je video i sa njime se razgovarao, a sada se nalazi u Kolainu. Obzirom da je Baovi prijatelj Rista Jojia, a ovo sinovac Ristov smatram da ga Baovi nee uhapsiti niti likvidirati, aVidi dok. br. 1, 4, 5, 6 i 18. " Verovatno se odnosi na Gestapo (Gecheim staats Polizei Dravna tajna policija). 12 Risto Joji je bio komesar Ministarstva prosvete u komesarskoj vladi, koja je ustrojena 1. m a j a 1941. u Beogradu. Ova komesarska vlada u Srbiji postojala je do 29. avgusta 1941. kada je obrazovana Vlada narodnog spasa na elu sa generalom Milanom Nediem. Opirnije o tome vidi tom I, knj. 2, dok. br. 7, 87 i 118. 13 Petar Baovi je, prema n e k i m dokumentima, bio u Beogradu ef kabineta ministra unutranjih poslova Nedieve vlade. U istonoj Bosni pojavio se aprila 1942. u ulozi komandanta Grupe etnikih odreda za akciju protiv snaga NOP-a. 14 Odnosi se na pristalice Dimitrija Ljotia.4

10

51

jo i za to to su obojica zajedno bili svojevremeno policiski kapetani u Subotici, pa se dobro poznaju, jer su istih kvaliteta. Stoga smatram da bi trebalo narediti: 1) Branku 1 5 da ga uhapsi bez znanja Baovia i sprovede ka Ruiu s tim da se na putu likvidira, ili 2) Da Vi naredite Baoviu da ga uputi u tab kod Vas, ali iskljuivo preko Savnika, a ja da naredim Ruiu 16 da ga u putu likvidira. Treeg izlaza nema. Veoma je pokvarenog karaktera i moe biti opasan. Na svaki nain bi ga trebalo likvidirati.K O M A N D A N T , major

Pav. I. urii

Odgovoreno Pavlu 11/1 943 ML17

BR. 9 PLAN OPERACIJA CETNIKIH I ITALIJANSKIH JEDINICA OD 11. JANUARA 1943. ZA ClENJE PODDINARSKE OBLASTI OD PRIPADNIKA NARODNOOSLOBODILACKOG POKRETA 1 PLAN OPERACIJA ZA ClSCENJE PODINARSKE OBLASTI OD KOMUNISTA I. Cilj ove operacije: 1. Partizane iz zone DinaraSinjSolinKozjakPrgometDrni sterati, opkoliti i tui na prostoru izmeu Svilaje i Mosea. 2Zaharije Ostoji. Ivan. Tekst i datum dopisao je Mirko Lalatovi, mastiljavom olovkom, irilicom.16 17 1 Prepis originala (pisan na maini, latinicom) u Arhivu VII, a, k. 152, reg. br. 14/31 (H-V-272). Svaku stranu prepisa overilo je Vojno tuilatvo MNO FNRJ. 2 Za izvrenje operacije po o v o m planu izdata je zapovest 23. januara 1943 (Arhiv VII, a, k. 152, reg. br. 39/3). Operacija je otpoela 25. januara 1943. ali nije do kraja sprovedena (vidi dok. br. 62). Istovremeno, 15

52

2. Po pacifikaciji ove zone uspostaviti etnike garnizone i zatvoriti puteve sa Dinare ka Primorju i obratno. II. Koristi od ove operacije: 1. ienjem ove zone od komunista unitava se glavni komunistiki oslonac za celu Dalmaciju; onemoguava se svaka njihova akcija i propaganda ne samo na ovoj teritoriji nego na teritoriji cele Dalmacije. 2. Osloboavaju se od partizanskog pritiska sve suhoputne i eljeznike komunikacije na ovoj teritoriji. 3. Presecaju se partizanima sve veze izmeu Dalmacije i Bosne. 4. Moral komunista u ibeniku, Splitu i okolini, kao glavnih komunistikih centara na Primorju, spao bi na minimum. Ovo bi imalo o d j e k a ne samo na Primorju, nego i na dublju unutranjost. 5. Prestala bi materijalna pomo u novcu i n a t u r i sa Primorja, a ta pomo nije mala i beznaajna za dalji uspean rad komunista. III. U slovi da se operacija u punoj meri iskoristi: Nije dovoljno da se ova zona samo oisti od partizana, nego je neophodno potrebno da se na n j o j uspostavi i vlast koja e se sigurno odrati. etnika komanda se obavezuje da tu vlast uspostavi u Srpskim selima i da obezbeuje putne veze KninVrlikaSinj, kao i da partizanima presee sve veze izmeu Dalmacije i Bosne na toj zoni, ali pod uslovom da se ovoj komandi za tu svrhu dodeli odmah (pre poetka operacije): 1. 10 automatskih oruja, sa po 3.000 metaka i dovoljnom koliinom maziva. 2. 3.000 runih bombi. 3. 1.000 puaka, sa po 150 metaka na svaku. 325. januara 1943. jedinice 2. proletreske NOU divizije, bez jedne brigade, ojaane kombinovanom brigadom Grahovskog sektora (Dalmatinski, Primorski i Drvarski bataljon i Tikovaka eta) izvrile su napad na etnika uporita u Strmici, Golubiu i Plavnom. O rezultatima tih borbi vidi: tom V, knj. 11, dok. br. 75, 107, 110, 111, 112, 200 i 209. 3 Snabdevanje orujem, municijom i opremom vrile su italijanske okupacione jedinice. Vidi dok. br. 13, 26 i 61.

53

IV. Prema napred iznetom dolo se do zakljuka, da bi akcija najbolje uspela, ako bi se izvodila po sledeem planu: A) Snage koje bi uestvovale u akciji a) etnike: 1.000 etnika iz Dinarske oblasti 4 2.000 etnika iz Hercegovine i Bosne 5 b) Italij ansko-Hrvatske : 6 1 bataljon iz Drnia Jedna brdska (tovarna) baterija iz Knina 3 radio-stanice sa italijanskim osobljem (za etnike) 4 bacaa 81 mm sa poslugom 4 kamiona od po tri tone Ostale Italijanske snage, za II fazu rada, prema proraunu Italijanskih vojnih vlasti. B) Poetak akcije Odredie se naknadno, po odobrenju plana od strane nadlenih Italijanskih vojnih vlasti. C) Trajanje akcije Prema predvienom planu, akcija bi trajala 4 dana, pod pretpostavkom da bude vreme kao sad lepo. D) Nain izvoenja plana

Akcija e se sastojati iz dve faze i to: a) Prva faza Ova faza obuhvata rad (od jednog dana) za ovladavanje reonom s. Vrlike i izvodila bi se po sledeem :* Dinarska etnika oblast obuhvatala je teritoriju: Dalmacije, Like, Korduna, Banije, Gorskog kotara i delova zapadne Bosne, tj. one delove tih teritorija gde su bile formirane i operisale jedinice Dinarske etnike divizije. Dinarska oblast formirana je krajem 1942, verovatno s ciljem da u njenu nadlenost preu poslovi vojno-teritorijalne prirode, dok bi Dinarska divizija zadrala iskljuivo operativni karakter. U praksi su se esto ova dva pojma jednako upotrebljavala, pa i onda kad su izdavana operativna nareenja ili zapovesti. 5 Odnosi se na etnike jedinice K o m a n d e operativnih jedinica istone Bosne i Hercegovine. 6 Odnosi se na oruane formacije Nezavisne Drave Hrvatske i italijanske okupacione trupe.

54

Jedna kolona, jaine 1.000 etnika nastupala bi od Kosova pravcem: s. Rianes. Paklars. Totmirovis Vukovis. G. Maovices. D. MaoviceGolo Brdo. Zadatak je ove kolone ienje terena i naseljenih mesta od partizana s tim, da je cilj ove izbijanje na Golo Brdo i Maju Gredu u cilju spreavanja povlaenja partizana iz reona Vrlike ka selu Otliu i dalje na jug. Sa ovom kolonom iao bi i jedan Italijanski bataljon iz Drnia. Jedna kolona jaine 250 etnika nastupala bi od Kosova pravcem: s. Markovack. 426grebenom Kozjaka i njegovim junim padinamas. Dragis. Kantors. Vrlika. Zadatak je ove kolone odravanje veze izmeu glavnih kolona, ienje partizana na terenu i u naseljenim mestima. Po izbijanju na odreeni cilj ulazi u sastav srednje kolo