Download - 1749

mr Borjana B. Mirjani 1

FINANSIJSKA TRFINANSIJSKA TRIITATABeogradska poslovna kola


UVOD U FINANSIJSKA UVOD U FINANSIJSKA TRTRIITATA

MM1.1.


PREGLED FINANSIJSKIH PREGLED FINANSIJSKIH TRTRIITA, INSTRUMENATA I TA, INSTRUMENATA I

INSTITUCIJAINSTITUCIJA

Poglavlje 1.


Definicija finansijskih trita

UUe posmatrano: e posmatrano: Organizovano sueljavanje ponude i tranje finansijskih instrumenata na odreenom mestu na kome se, uz strogo potovanje pravila trgovine, organizovano formira cena finansijskih instrumenata (organizovano trite, berzanski ivanberzanski promet, neposredno finansiranje).

ire posmatrano: ire posmatrano: Finansijska trita predstavljaju zbir svih finansijskih transakcija, svaki prenos finansijskihsredstava od suficitarnih ka deficitarnimprivrednim subjektima (neposredno i posrednfinansiranje).

Finansijska trFinansijska triitata predstavljaju medijum (prostor) predstavljaju medijum (prostor) putem koga putem koga preduzepreduzea i dra i dravaava pribavljaju pribavljaju dodatna dodatna sredstvasredstva za svoje investicione projekte i javne za svoje investicione projekte i javne potrebe, ali i mogupotrebe, ali i mogunost za nost za investitoreinvestitore da da ulaulau u svoja svoja slobodna sredstva kako u teslobodna sredstva kako u tenji za njihovo nji za njihovo realno realno oouvanjeuvanje protiv inflacije, tako i u nastojanju da kroz protiv inflacije, tako i u nastojanju da kroz stope prinosa (prihode i kapitalnu stope prinosa (prihode i kapitalnu apresijacijuapresijaciju) ) obezbede njihovo obezbede njihovo realno uverealno uveanje.anje.


Privredni ivot svake zemlje podrazumeva aktivnu ulogu velikog broja uesnika u ekonomskoj aktivnosti.

Suficitarni i deficitarni sektor

Privredni subjekti se dele na sektor sa tednim vikovima i sektor sa tednim manjkovima.


Finansijski tokovi u finansijskom sistemu

Finansijski posrednici(poslovne banke, tedionice,finansijske kompanije, IF,

osiguravajue kompanije, PF)

Finansijska trita(brokerske i dilerske kue,

investicione banke, investicioni savetnici, berze i

vanberzanska trita)

Indirektno, posredno finansiranje (iri koncept)

Direktno, neposredno finansiranje(ui koncept)

DomainstvaPreduzea

Drava Inostranstvo

PreduzeaDrava

Domainstva Inostranstvo

Suficitarni sektor Deficitarni sektor

Novani fondovi

HOV


Direktno (neposredno) i indirektno (posredno) finansiranje

Indirektno, posredno finansiranje

Pripadnici suficitarnog sektora kupuju finansijske instrumente: depozite, uea, udele, polise osiguranja, komercijalne papire finansijskih posrednika (banaka, penzionih fondova, osiguravajuih zavoda, investicionih fondova, finansijskih kompanija) koji tako prikupljena finansijska sredstva potom ulau u deficitarni sektor. Primer posrednog ulaganja je posredstvom banaka, koje iz prikupljenih sredstava po osnovu tekuih i tednih rauna graana i preduzea odobravaju kredite.

Direktno, neposredno finansiranje

Pripadnici suficitarnog sektora, odnosno investitori (graani i preduzea) kupuju finansijske instrumente: akcije i obveznice preduzea kojima preduzee iri svoju poslovnu aktivnost, obveznice dravekojima se pokriva budetski deficit, obveznice grada ili optine radi finansiranja investicionih projekata, direktno od deficitarnog sektora. Proces se izvodi posredstvom hartija od vrednosti na berzama i u vanberzanskom prometu.


Kupoprodaja finansijskih instrumenataKupoprodaja finansijskih instrumenata

Finansijska trita povezuju suficitarni i deficitarni sektor procesom kupoprodaje fin. instrumenata.


Efikasna alokacija

Cena finansijskog instrumenta Cena finansijskog instrumenta formira se suformira se sueljavanjem ponude i traeljavanjem ponude i tranje. nje.


Efikasna alokacija

Potcenjena akcija: ako je cena nia od oekivane, date akcije moraju pruiti vii prinos u odnosu na druge akcije. Vii prinos privlai investitore, to podie cenu akcije. Solidnu niskorizinu hartiju ele mnogi investitori, zbog visoke tranje njena cena raste. Precenjene akcije: rizina akcija se ne kupuje sve dok se njena cene ne spusti dovoljno a oekivana stopa prinosa ne poraste do nivo za koji investiciona javnost smatra da odgovara njenom kvaliteti. Ako je prinos na akciju nii od trinog proseka, investitori sele kapital u akcije sa viim prinosom i cena akcije opada.

C

Rizik (st. dev)

O

e

k

i

v

a

n

i

p

r

i

n

o

s

(

E

r

)

A

B

Potcenjena, nisko rizina

HOV

Precenjena, visoko rizina HOV

Finansijsko trite je perfektno ako cene finansijske aktive tano odraavaju inherentnu vrednost i u potpunosti odraavaju sve raspoloive informacije, a efikasno je ako cene u potpunosti odraavaju sve najnovije informacije.


Finansijska aktiva i pasiva

Finansijska pasiva

Vezuje se za emitente finansijskih instrumenata, poto oni za njih

podrazumevaju postojanje odreenih obaveza,

Finansijske instrumente emituju subjekti kojima nedostaju finansijska sredstva ili

kapital.

Emitenti moraju da izvre odreena plaanja u budunosti kupcima (vlasnicima)

instrumenata.

Finansijska aktiva

Posedovanje finansijskih instrumenata predstavlja pravo na budue prihode od njih.

Razni novani i finansijski instrumenti kojima se moe trgovati na finansijskim tritima.

Na primer, obina akcija je pravo na potraivanje prihoda i imovine kompanije.

Se vezuje za vlasnike (kupce) finansijskih instrumenata, dok se finansijska pasiva vezuje za

emitente HOV.

Nije element drutvenog bogatstva.


Hartije od vrednosti


Vrste finansijskih trita

Prema ronosti:

Trite novca

Trite kapitala (obveznica, akcija, hipoteka)

Prema prometu instrumenata:

Primarno

Sekundarno

Prema stepenu organizovanosti:

Organizovano (berze, OTC)

Neorganizovano

Prema prirodi potraivanja:

Trite duga

Trite vlasnitva

Prema roku izvrenja transakcije:

Promptno

Terminsko

Prema poreklu uesnika:

Domae

Meunarodno


Primarna Primarna vsvs. sekundarna tr. sekundarna triitata


Primarno trPrimarno triite te transferna funkcija finansijskog trtransferna funkcija finansijskog triitata

Kada preduzea ele da prikupe kapital, ona mogu odluiti da prodaju ili puste u opticaj hartije od vrednosti. Nove emisije akcija, obveznica ili drugih HOV obino se plasiraju u javnost preko investicionih banaka na tritu koje se naziva primarno trite.

Korisnici sredstava (na primer, korporacije) prikupljaju sredstva putem novih emisija finansijskih instrumenata radi finansiranja novih projekata ili proirenih proizvodnih potreba, jer nemaju dovoljan iznos sredstava koja sami stvaraju (na primer, zadrana dobit) da bi podrali te potrebe. Korisnici sredstava izdaju HOV na primarnim tritima da bi dobili dodatna sredstva. Nove emisije HOV se prodaju poetnim dobavljaima sredstava (investitorima, suficitarnim sektorima), u zamenu za sredstva (novac) koja su potrebna izdavaocu (emitentu, korisniku sredstava, deficitarnom sektoru). Transakcije primarnog trita najee se obavljaju putem finansijskih institucija koje se nazivaju investicione banke (Morgan Stanley, Merrill Lynch i Salomon Smith Barney) i koje vre posredniku ulogu izmeu korporacija emitenata (korisnici sredstava) i investitora (dobavljai sredstava). Investiciona banka je pokrovitelj emisije HOV kompanije (Underwriter), preuzima je i prodaje javnosti. Ona savetuje emitenta HOV ceni ponude i koliini hartija od vrednosti za emisiju i privlai poetne javne kupce hartija od vrednosti. Izdavanjem HOV na primarnom tritu uz pomoinvesticione banke, korisnik sredstava smanjuje rizik i trokove samostalnog stvaranja trita.


Primarno trPrimarno triite te transferna funkcija finansijskog trtransferna funkcija finansijskog triitata

Umesto ponude za prodaju investicionoj javnosti u irem smislu, prodaja na primarnom tritu moe imati oblik privatnog plasmana kada emitent HOV (korisnik sredstava) pokuava da pronae institucionalnog kupca (na primer, penzioni fond) ili grupu kupaca (dobavljaa sredstava) radi kupovine cele emisije. Privatni plasman se tradicionalno vri meu najmanje likvidnim HOV, koje kupuju najvee finansijske institucije ili institucionalni investitori.

Finansijski instrumenti primarnog trita obuhvataju: emisiju akcija koje izdaju kompanije koje su nekada bile zatvorene kompanije a sada prelaze u otvorena akcionarska drutva, prvi put javno plasiraju akcije (Going public), inicijalne javne ponude (Initial public offering IPO); b) dodatne nove emisije nude kompanije koje su ranije ve emitovale akcije (na primer, preduzee najavi prodaju dodatnih obinih akcija po odreenoj ceni za koje jame investicione banke garantori, preuzimatelji emisije).


Sekundarno trSekundarno triite te funkcija likvidnosti finansijskog trfunkcija likvidnosti finansijskog triitata

Finansijsko trite prua poveriocima mogunost da u sluaju potrebe za likvidnim sredstvima pretvore finansijske instrumente u gotov novac. Ovu funkciju likvidnosti vri sekundarno trite, na kome se obavlja promet ve izdatih finansijskih instrumenata. Sekundarna trita kupcima i prodavcima nude likvidnost, odnosno sposobnost brze transformacije aktive u gotovinu, kao i informacije o cenama ili vrednosti njihovih ulaganja. Za kompaniju emitenta, poveana likvidnost ini prodaju HOV na primarnom tritu poeljnijom i lakom, a postojanje centralizovanih trita za prodaju i kupovinu finansijskih instrumenata omoguava investitorima trgovanje tim instrumentima po niskim transakcionim trokovima. Kupci HOV na sekundarnom tritu su ekonomski subjekti (potroai, preduzetnici i drava) s vikom sredstava, a prodavci ekonomski subjekti kojima su sredstva potrebna. Po svojoj prirodi, sekundarna trita su centralizovana trita na kojima ekonomski subjekti brzo i efikasno prodaju HOV, tedei vreme i trokove traenja kupaca ili prodavaca. Kad ekonomski subjekt kupi finansijski instrument na sekundarnom tritu, dolazi do razmene sredstava, obino uz pomo brokera za hartije od vrednosti (kao na primer Schwab, koji ima ulogu posrednika izmeu kupaca i prodavaca instrumenata). Kompanija emitent HOV (korisnik sredstava) nije ukljuen u ovaj prenos. Za investitore sekundarna trita nude mogunost brzog trgovanja HOV po njihovoj trinoj ceni, kao i kupovanje HOV promenljivih karakteristika u pogledu rizika i dobiti.



Emitenti korporativnih HOV nisu direktno ukljueni u prenos sredstava ili instrumenata na sekundarnom tritu, ali emitent dobija informacije o trenutnoj trinoj vrednosti svojih finansijskih instrumenata, a time i vrednosti korporacije gledanu oima investitora kao to su njeni akcionari, praenjem cena po kojima se na sekundarnom tritu trguje njenim finansijskim instrumentima. Te informacije o cenama omoguavaju kompanijama emitentima ocenu uspenosti korienja sredstava nastalih iz finansijskih instrumenata koje su ve izdali i daje informacije o potencijalnoj uspenosti ponuda duga ili akcija koje e uslediti u prikupljanju dodatnog novca.

Kada kompanija postane javna (otvoreno akcionarsko drutvo) i kada emituje akcije, tim akcijama se trguje na berzi. Pre toga, ona mora biti listirana na berzi (zadovoljiti standarde koje berza postavlja). Cena akcije kojima se trguje na berzi fluktuira (Fluctuate) u zavisnosti od ponude i tranje, i faktora vezanih za dogaaje u okruenju u kojem posluje i vezanih za samu kompaniju i njeno sadanje ili oekivano poslovanje u budunosti. Uspeh investitora zavisi od ispravnog predvianja kretanja cena akcija, te su razvijene mnoge metode analize, koje se uglavnom svrstavaju u fundamentalnu ili tehniku analizu.



Njujorka berza (NYSE), Amerika berza (AMEX), Vanberzanski sistem trgovanja hartijama od vrednosti koje je osnovalo Nacionalno udruenje trgovaca hartijama od vrednosti (NationalAssociation of Securities Dealers Automated Quotation System - NASDAQ) i Beogradska berza, primeri su sekundarnih trita za trgovanje HOV. Mnogim akcijama se ne trguje na samom mestuberze, ve finansijske institucije trguju vanberzanskim nainima (Over the counter - OTC) koristei telefonske i kompjuterske mree (manje od 1 % korporativnih obveznica razmenjuje se na organizovanim tritima). Ostala sekundarna trita su trita deviza, fjuersa i opcija. Za dobro funkcionisanje sekundarnog trita od posebne vanosti su aktivnosti brokera i dilera.

www.amex.comwww.nyse.com www.nasdaq.com



Brokeri ostvaruju proviziju. Dileri ostvaruju profit kroz razliku izmeu vie cene po kojoj prodaju hartije od vrednosti prodajna ili traena cena (Ask price) i nie cene po kojoj kupuju kupovna ili nuena cena (Bid price). Razlika izmeu ove dve cene obezbeuje kreatorima trita zaradu, se naziva kotacioni raspon (Bid-aks spread). Preduzea garantori(Underwriter) pomau drugim preduzeima u prikupljanju kapitala emisijom akcija i obveznica, a profit ostvaruju na razlici cene po kojoj kupuju hartije od vrednosti od emitenata i cene po kojoj ih prodaju javnosti (Underwriters spread).



Posluju vanberzanski dileri s razliitih lokacija, imaju odreeni broj HOV spremni su da ih prodaju i kupe preko altera ko prihvati njihove cene. Dileri su kompjuterski povezani i upoznati sa cenama, te je ovo trite konkurentno i ne razlikuje se mnogo od trita na kojima je razmena organizovana. Velik broj obinih akcija prodaje se na vanberzanskim tritima . Trite obveznica amerike vlade sa 40 i vipe dilera ima vei obim trgovine od NYSE, organizovano je kao vanberzansko trite. Ostala vanberzanska trita: promet prenosivih depozitnih certifikata (Negotiable certificate of deposit - predstavljaju sertifikat o depozitu velike denominacije koji se moe prodati, a ne moe unoviti), federalnih fondova, bankarskih akcepta i deviza.

Sekundarno trite

Berze (Exchange) Vanberzansko trite (Over the counter OTC)

Kupci i prodavci HOV, tj. njihovi agenti brokeri, sreu se na jednoj centralnoj lokaciji da bi obavili trgovinu (Njujorka i Amerika berza na kojima se vri promet akcija velikih korporacija, na ikakoj robnoj berzi trguje se penicom, kukuruzom, srebrom i ostalim sirovinama).


Ostale vrste finansijskih trOstale vrste finansijskih triitata

Prema kriterijumu organizacione strukture i naina funkcionisanja

Aukciona, voena nalozima(Order driven)

Kupac postaje onaj ko ponudi najviu cenu. Prevladava sistem javnog uzvikivanja (Open outcry) i neverbalnog komuniciranja izmeu brokera koji su u neposrednom kontaktu zakljuivali poslove (Sold)

Posrednika, dilerska ili voena kotacijama (Quote driven markets)

Funkcioniu uz pomo dilera koji predstavljaju kreatore trita (Market maker), koji javno obelodanjuju cene po kojima su spremni da kupe ili prodaju finansijsku aktivu i obezbeuju likvidnost trita dok god je ono otvoreno.

Sa aspekta obavljanja transakcije

Otvorena (Open markets)

Javna trita na kojima se finansijski instrumenti javno i transparentno nude velikom broju potencijalnih investitora.

Dogovorna ili sporazumna trita (Negotiate markets)

Privatni dogovori uesnika, najee finansijskih institucija i mogu biti vezana za odreene specifine naine emisije finansijskih instrumenata, kao to su privatni plasmani.



Prema kriterijumu preovlaujueg trenda kretanja cena

Rastua (Bull market) ili trita bikova (po analogiji napada bika odozdo na

gore)

Kad u duem periodu vremena postoji trend rasta cena veine finansijskih instrumenata, koje privlae nove investitore, ime raste tranja, to dovodi do novog skoka cena.

Opadajua (Bear market) ili trita medveda (po analogiji napada medveda

odozgo na dole)

Kad u duem periodu uoavamo trend pada cena instrumenata.

Investicioni analitiari u sluaju opadajuih trita preporuuju da se akcije prodaju to pre i da se pree u sigurnije instrumente, na primer obveznice. Mere monetarne politike mogu da pomognu u stabilizaciji opadajueg trita akcija, obaranjem kamatnih stopa smanjuje se atraktivnost ulaganja u obveznice i investitori ostaju na tritu akcija.



Istorijski pregled kretanja zakljunih nedeljnih cenaDow Jones industrijskog proseka (DJIA) pokazuje dugoroan opadajui (crvena linija) i dugoroan rastui trend (siva linija).


Finansijska aktiva nije element druFinansijska aktiva nije element drutvenog bogatstvatvenog bogatstva

Finansijski instrumenti izraeni su kao novana potraivanja predstavljaju finansijsku aktivu. Posredstvom ovih instrumenata vri se transfer akumulacije izmeu razliitih ekonomskih subjekata, finansijska aktiva nije element drutvenog bogatstva.

Finansijska aktiva predstavlja sredstvo pomou kojeg pojedinci polau pravo na materijalnu aktivu. Finansijska aktiva se odnosi na potraivanja prihoda stvorenih materijalnim sredstvima (ili potraivanja dravnih prihoda). Ako ne moete da budete vlasnik fabrike automobila (materijalna aktiva), moete da kupite akcije kompanije General Motors (finansijska aktiva investitora), i na taj nain dobijete deo prihoda stvorenog proizvodnjom automobila.



Materijalna sredstva stvaraju neto prihod u privredi. Finansijska aktiva odreuje raspodelu prihoda ili bogatstva meu investitorima., te je za drutveno bogatstvo relevantna samo investirana akumulacija (realna aktiva). Pojedinci mogu da izaberu da li e svoje bogatstvo potroiti ili e ga ulagati za budunost. Ako se odlue za investiranje, oni svoje bogatstvo mogu uloiti u finansijsku aktivu kupujui razliite HOV. Kompanije emitenti tako prikupljen novac koriste za kupovinu materijalnih sredstava (fabrike, oprema, tehnologija ili zalihe). Prinos na HOV proizilazi iz prihoda stvorenog materijalnim sredstvima koja su finansirana izdavanjem tih HOV.

Meuzavisnost razliitih trita u privrednom sistemu



Kada investitor kupi obveznicu General Motors-a, tretira je kao aktivu jer obveznica investitoru daje pravo na kamatu i isplatu glavnice. Ta ista obveznica predstavlja obavezu kompanije GM, koja je obavezna da isplati investitoru obeanu kamatu i pozajmljenu glavnicu. Imovina investitora je stoga obaveza kompanije GM. Kad se izvedu svi bilansi, ova potraivanja se ponitavaju, ostavljajui samo materijalnu aktivu kao neto bogatstvo drave. Potraivanje vlasnika finansijske aktive uvek je neija obaveza finansijska pasiva. U krajnjoj liniji, to je obaveza proizvodnog ili drugog ekonomskog subjekta, ije je ulaganje vee od sopstvenih izvora, generisanih tednjom.

Kretanje realne i finansijske aktive uslovljeno je njihovim karakterom prva predstavlja kapital uloen u proces proizvodnje, a druga u promet naslova na budui prinos (dividendu). Veza ova dva kretanja uspostavlja se na finansijskom tritu (u taki mobilizacije kapitala emitovanjem finansijskih instrumenata, uzajamnim odnosnom i uticajem trinih cena instrumenata, i poslovanja ekonomskog subjekta u koji je kapital uloen. I vrednost preduzea predstavlja sumu kapitalizovanih prinosa finansijskih instrumenata koje je ono emitovalo).

Primer korporativne obveznice kompanije General Motors u

materijalizovanom obliku


Klasifikovanje finansijske aktiveKlasifikovanje finansijske aktiveRazvoj moderne robne proizvodnje i kreditnog sistema kontinuirano stvara razliite oblike platnih i kreditnih instrumenata, kojima se registruju, prenose i realizuju novane obaveze i potraivanja uesnika u reprodukciji. Ti instrumenti su formalizovani izraz ekonomskih transakcija, jer zakonodavstva propisuju pravila njihovog emitovanja, i predstavljaju transfer akumulacije (tednje) u okviru ekonomskog sistema.

Instrumenti vezani za novac kao prometni medijum u obliku

depozitnog novca

Predstavljaju instrumente plaanja (nalog za plaanje, ek, kompenzacija): osnovno obeleje ovih instrumenata je nominalizam, novana suma koja se prenosi jednaka je vrednosti robe ili usluge koje su predmet plaanja.

Klasifikacija finansijskih instrumenata

Novac u kreditnoj funkciji Predstavljaju instrumenti trgovakog kredita (menice, promisori, note), instrumenti bankarskog kredita (krediti, depoziti, akcepti, kreditne kartice, akreditivi i dr).

Instrumenti koji izraavaju neposredan kreditni odnos

Dugovni instrumenti (obveznice obligacije, depozitni certifikati, note, blagajniki zapisi, konvertibilne obveznice i dr).

Instrumenti koji potvruju trajno ulaganje kapitala

Svojinski instrumenti (akcije, certifikati, udeli i dr).


Klasifikovanje finansijske aktiveKlasifikovanje finansijske aktive

Vlasnik kapitala koji je dao kredit, ima pravo na povraaj pozajmljene sume uveane za kamatu u ugovorenom roku. Vlasnik trajno ustupljenog kapitala drugom korisniku akumulacije (trajno razdvajanje funkcionalne sposobnosti kapitala od vlasnitva nad kapitalom) ima samo pravo na prinos deo vika koji kapital proizvodi.

Vlasnitvo nad kreditnim instrumentima ukljuuje i njihov slobodan prenos. Prenosivost daje mogunost valorizacije ovih instrumenata, formiranja cene po kojoj se transfer vlasnitva vri, ali je ne odreuje: cena instrumenta je iracionalna, jer potvrda o prenosu vlasnitva nema vrednost. Cena se izvodi iz sposobnosti prenetog novca, kapitala, da stvara viak (profit).

U osnovi vrednovanja kreditnih instrumenata stoji prinos, na koji njihovo posedovanje daje pravo, a koji potie iz stvorenog vika.


Klasifikovanje finansijske aktiveKlasifikovanje finansijske aktive

Nemaju svi kreditni instrumenti svojstva pune i neograniene prenosivosti, pa se njihova cena ne formira uvek pod dejstvom ponude i tranje. Obrazovanje trine cene je svojstvo kreditnih instrumenata koji imaju punu i neogranienu prenosivost - fundamentalno svojstvo trinosti. Svojstvo trinosti stekli su instrumenti koji svedoe o neposrednom kreditnom odnosu i trajnom ulaganju kapitala dugovni i svojinski instrumenti, i teorijski se mogu oznaiti kao hartije od vrednosti, odnosno finansijski instrumenti.

Pravo na prinos, inkorporirano u finansijskom instrumentu, papirnom svedoanstvu o ulaganju, daje karakter vrednosnog papira, koji ima cenu, proisteklu iz njegove sposobnosti da donese prinos. Upravo je inkorporacija prava na budui prinos u HOV osnova za razvoj njihovih oblika u kojima je to pravo refleksno, posredovano pravom na kupovinu drugih HOV ili njihovih prinosa (varanti, konvertibilne obveznice, fjuersi, opcije, svopovi, zalonice), u kojima je iracionalni karakter kapitala jo izraeniji - finansijski derivati.


Primer municipalne obveznice grada San Francisko u

materijalizovanom obliku

TrTriita novca ta novca vsvs. tr. triita kapitalata kapitala

Primer akcije u materijalizovanom obliku


materijalizovanom oblikuPrimer akcije u materijalizovanom

obliku


materijalizovanom oblikuPrimer akcije u materijalizovanom

obliku


TrTriita novcata novca

Trguje se dugovnim HOV koji dospevaju u roku od jedne godine ili krae. To je trite kratkoronih finansijskih instrumenata, visokolikvidnih sa dubokim sekundarnim tritem, koji se brzo i lako mogu konvertovati u gotov novac (kratkorone HOV su najblii supstituti novca).

Obeleja trita novca

Velikoprodajno trite, transakcije koje se obavljaju u proseku prelaze vrednost od 1 milion $.

altersko trite, ne deluje na specifinoj lokaciji, a trgovina se obavlja putem telefona ili elektronski. Investitorima na tritu novca cilj nije velika zarada, ve odravanje kupovne moi novca.

Kratkorona priroda instrumenata uslovljava malu fluktuaciju njihovih cena na sekundarnim tritima.

Kamate su zbog neznatnog rizika (usled visokog kvaliteta emitenta i kratkog roka dospea) dosta niske, obino su neto vie od aktuelne stope inflacije, tako da obezbeuju pozitivnu realnu kamatnu stopu.

Korporacije, drava i jedinice lokalne uprave izdaju hartije od vrednosti trita novca kako bi prikupile kratkorona sredstva za odravanje likvidne pozicije.

Slui i centralnoj monetarnoj vlasti da sprovodi monetarnu politiku operacijama na otvorenom tritu.


TrTriita kapitalata kapitala

Prinosi akcija (akcijski trini indeks S&P 500) vs. prinosi korporativnih obveznica (rejtingovanih BAA)

P

r

i

n

o

s


Srednjorone i dugorone dravne obveznice

(Treasury notes i Treasury bonds)

Su likvidne dugovne HOV ijim se imaocima polugodinje plaaju kamatni kuponi, rok dospea srednjoronih dravnih obveznica je do 10 godina, a dugoronih i do 30 godina, mogu se emitovati i sa klauzulom opoziva pre roka njihovog dospea (Callable).

Instrumenti trita kapitala

Obveznice lokalnih dravnih organa

(Municipal bonds munis)

Izdaju lokalne jedinice, okruzi, regioni, gradovi, optine i njihovi organi, ali i javna preduzea, kamatni prihodi (ali ne i kapitalni dobici) po osnovu ovih obveznica iskljueni su iz osnovice poreza na prihod.

Korporativne obveznice (Corporate bonds)

Izdaju preduzea sa rokovima dospea od 5 godina za kratkorone, 5-10 za srednjorone i do 20 i vie godina za dugorone korporativne obveznice, mogu biti osigurane hipotekom ili zalogom (Mortgage bonds ili Collateral trust bonds) i neosigurane (Debenture bonds).

Hipotekarne zalonice (Mortgage-backed securities)

Mogu da izdaju dravne, od strane vlade sponzorisane ili privatne hipotekarne agencije koje otkupljuju hipoteke od banaka ili formiraju nezavisan pul hipoteka i emituju hipotekarne zalonice, srodna vrsta HOV su hipotekarne obveznice koje emituju direktno banke koje su odobrile hipotekarne kredite.

Obine akcije (Common stock)

Predstavljaju uee u vlasnitvu preduzea, vlasnicima obezbeuju glasaka prava na skuptini akcionara i uee u likvidacionoj masi posle namirenja obaveza preduzea prema poveriocima (zbog toga se vlasnici obinih akcija nazivaju rezidualni poverioci). Vlasnici obinih akcija, kroz dividende uestvuju u profitu preduzea i imaju pravo pree kupovine dodatnih emisija. Dividende se akcionarima isplauju tek po namirenju ostalih obaveza iz tekuih prihoda preduzea.

Preferencijalne akcije (Preferred stock)

Ne daju pravo glasa ali obezbeuju fiksnu dividendu i prioritet isplate u odnosu na obine akcije, mogu biti kumulativne, opozive i participativne.

Zamenljive ili konvertibilne HOV (Convertible securities)

Su obveznice i preferencijalne akcije koje mogu biti konvertovane u obine akcije pod odreenim uslovima.


TrTriite duga te duga vsvs. tr. triite vlasnite vlasnitvatva

Na finansijskom tritu, preduzea dolaze do sredstava na dva naina: a) emisijom dunikih finansijskih instrumenata (Debt markets). Na primer, emisija obveznica ili hipoteka, odnosno zaloga, predstavlja ugovorno obavezivanje zajmoprimca na redovno plaanje fiksnog novanog iznosa vlasniku instrumenta (kamate i glavnice) do odreenog roka (datuma dospea), kad se vri poslednja isplata. Dospee dunikog finansijskog instrumenta (Maturity) je broj godina (rok) do isteka tog instrumenta. Duniki finansijski instrument je kratkoroan ako je dospee krae od jedne godine, a dugoroan ako je dospee deset ili vie godina. Duniki finansijski instrumenti s dospeem izmeu jedne i deset godina nazivaju se srednjoronim; b) emisijom vlasnikih hartija od vrednosti (Equty market) na primer, emisijom obinih akcija), koje predstavljaju pravo na potraivanje dela neto profita, koji ostaje kada se odbiju svi trokovi i porez, i aktive poslovne organizacije. Ako ste vlasnik jedne obine akcije u kompaniji koja je izdala milion akcija, imate pravo na milioniti deo neto profita te kompanije i milioniti deo njene aktive. Akcije se smatraju dugoronim hartijama od vrednosti, a njihovi vlasnici ostvaruju pravo na periodine prihode, dividende. Posedovanje akcija takoe znai da ste vlasnik dela kompanije, te stoga imate pravo glasa kada se odluuje o pitanjima bitnim za kompaniju, kao i da birate njene direktore.



Dugovni instrumenti

Predstavljaju ugovornu obavezu dunika da e imaocu instrumenta (npr. obveznice) isplaivati fiksni novani iznos u redovnim vremenskim intervalima (isplate kamate i glavnice) do unapred odreenog datuma (datum dospea), kada se obavlja zavrna isplata.

Emitovanje vlasnikih HOV npr. obinih akcija, koje predstavljaju pravo na potraivanje dela neto profita (profita poto se odbiju svi trokovi i porez) i aktivne poslovne organizacije. Ako ste postali vlasnik akcije kompanije koja je izdala milion takvih akcija, imate pravo na milioniti deo neto dohotka i na isti toliki deo neto imovine kompanije. Akcije ili instrumenti vlasnikog kapitala obino svojim vlasnicima obezbeuju povremene isplate (dividende) i smatraju se dugoronim hartijama od vrednosti jer nemaju rok dospea. Posedovanje akcije znai da ste vlasnik dela kompanije.

Vlasniki instrumenti


TrTriite duga te duga vsvs. tr. triite vlasnite vlasnitva tva prednosti i nedostaciprednosti i nedostaci

Nedostatak posedovanja akcija spram obveznica kompanije je ta to je vlasnik akcije tj vlasnikog udela rezidualni poverilac. To znai da preduzee mora prvo da isplati sve vlasnike obveznica tj kompanijinog duga, pa tek zatim imaoce vlasnikog udela tj akcija. Vlasnici akcija snose rizik deljenja pozitivne i negativne sudbine preduzea. Poto u ekonomiji kao i u ivotu vai pravilo da ko ne rizikuje i ne profitira, anse za ostvarivanje veeg profita svakako vie lee u posedovanju akcija.

Vlasniki instrumenti

Prednosti: Nedostaci:

Akcionari imaju direktnu korist od poveanja profitabilnosti ili vrednosti imovine preduzea. Na osnovu vlasnikog udela odreuju i dodeljuju vlasnika prava imatelja vlasnikog udela. Oni koji poseduju obveznice ne mogu da dele tu korist jer su njihove novane isplate fiksne.

Kretanje cena akcija (akcijskog indeksa S&P 500) i dravne obveznice (-Note)


Hipotekarna trHipotekarna triitata

Trita na kojima se obezbeuju krediti na osnovu zaloene imovine u obliku nepokretnosti (zemljite, kue i dr). Hipotekarni krediti imaju formu dugoronih zajmova obezbeenih zalogom u nekretninama i najee se otplauju na mesenom nivou. Ako osoba koja je pozajmila sredstva ne isplati hipotekarni zajam, njoj se imovina moe zapleniti i prodati. Iako je teko kupiti i prodati pojedinane hipoteke na kue na sekundarnom tritu, standardizovane visokokvalitetne hipoteke se u novije vreme pretvaraju u hipotekarne hartije od vrednosti. Mnoge hipotekarne kredite, posebno stambene, naknadno sekjuritizuju vlasnici hipotekarnog kredita oni se stavljaju u paket, tzv. hipotekarni pul i prodaju kao aktiva, koja osigurava duniki instrument koji se javno prodaje ili je u privatnom vlasnitvu. Time portfoliji aktive finansijske institucije postaju likvidniji, smanjuje se rizik kamatne stope i kreditni rizik, a finansijska institucija dobija nekamatneprihode.


Finansijski derivati Finansijski derivati su HOV ija vrednost zavisi od vrednosti druge osnovne aktive koja lei u njenoj osnovi. Mogu se koristiti u spekulaciji kretanja cena osnovne aktive u budunosti ili radi smanjenja cenovnog rizika koji je u vezi sa posedovanjem osnovnih finansijskih aktiva.

Svop (Swap)

Sporazum izmeu dve strane o razmeni finansijske aktive ili nizu novanih tokova tokom odreenog perioda u odreenim vremenskim intervalima. Trite svopova ukljuuje trgovinu novanih tokova ili nekog izvedenog finansijskog instrumenta iz osnove hartije od vrednosti i drugih finansijskih potraivanja koja zahtevaju isplatu odmah ili u odreeno vreme. Termin odmah moe znaiti dan ili jednu nedelju, zavisno od uslova i ugovornih procedura pojedinanog trita.

Finansijski derivati

Fjuers ugovor (Futures)

Sporazum o transakciji koji obuhvata buduu razmenu odreenog iznosa aktive po ceni koja se svakodnevno utvruje. Re je o trgovini ugovorima o standardizovanom unapred odreenom finansijskom aktivom za gotovinu, na neki kasniji datum, tj. za buduu isporuku hartija od vrednosti (kao to su dravne obveznice), ili dobara (kao to je kilogram zlata) ili ponderisana vrednost hartija od vrednosti (kao to je, na primer vrednost S&P 500 berzanskog indeksa). Datum fjuers ugovora je vreme za koje je ugovorena razmena novca za ugovorenu aktivu. Fjuers ugovorima se trguje na organizovanim berzama, kao to je Chicago Board of Trade (CBOT). Svaki ugovor je standardizovan u uslovima obima za isporuku, cene instrumenata (utvrene za svaki dan) i datuma. Razmenu fjuersa (zakljueni ugovor) obavljaju garantori, tako da je rizik od neispunjenja obaveze ili kreditni rizik znatno smanjen.

Forvard ugovor(Forward)

Sporazum o transakciji koji obuhvata buduu razmenu dogovorenog iznosa finansijske aktive po odreenoj ceni. Ako je ugovor za buduu isporuku novca u zamenu za stranu valutu ugovoren i prodat kao forvard ugovor, ili je u pitanju razmena unapred odreene finansijske aktive po odreenoj ceni na neki kasniji datum, re je o tritu forvarda.

Opcije (Options)

Ugovori koji vlasniku daje pravo, ali ne i obavezu, da kupi ili proda finansijsku aktivu po unapred odreenoj ceni u odreenom vremenu. Kupovna ili kol opcija (Call option) daje pravo kupcu da kupi ranije odreenu koliinu hartija od vrednosti po ranije odreenoj ili udarnoj ili izvrnoj ceni (Exercise or strike price), na unapred odreeni datum ili, ako je mogue, pre datuma isteka opcije. Prodajna ili put opcija (Put option) daje kupcu pravo, ali ne i obavezu, da proda odreenu koliinu hartija od vrednosti po ranije ugovornoj ceni, pre datuma isteka opcije ili na unapred odreeni datum.

Varanti (Warrants) Predstavljaju vrstu opcionog ugovora, slini su kol akcijskim opcijama. Kupcima varanta omoguavaju da odreeni broj akcija kupe po utvrenoj ceni u toku odreenog roka.


Devize i devizni kurseviDevize i devizni kursevi

Finansijski instrumenti i aktiva kojom se trguje na posebnom segmentu finansijskog trita deviznom tritu. Da bi se finansijska sredstva transferisala iz jedne drave u drugu, ona moraju biti konvertovana iz valute jedne zemlje porekla (recimo dinara) u valutu zemlje u koju se prenose (recimo evra).

Napomena: devize nisu isto to i valute (valute predstavljaju efektivni strani novac, kovani ili papirni, kojim se raspolae u zemlji razliitoj od zemlje njegovog porekla. Na primer, evri i ameriki dolari koji se fiziki nalaze u Srbiji predstavljaju valute). Pojam deviza se nekada vezivao samo za menice i ekove koje su glasilena stranu valutu i koje su bile plative u inostranstvu. Danas dominira ire shvatanje po kome devize predstavljaju sva potraivanja u stranoj valuti prema inostranstvu. Tako, potraivanja domaih banaka u britanskim funtama kod banaka u Velikoj Britaniji predstavljaju devize.


Devize i devizni kurseviDevize i devizni kursevi


Zlato i plemeniti metaliZlato i plemeniti metali

Uslovno se posmatraju kao finansijski instrumenti. Njima se trguje na robnim berzama. Naputanjem zlatnog standarda 1971. godine od strane SAD dolazi do promene uloge zlata na finansijskim tritima: prestalo je da se koristi za kovanje novca i odravanje stabilnosti papirnog novca, ukinuta je mogunost antiinflatornog dejstva sistema konvertovanjem novca u fiksan iznos zlata.

Danas zlatom, kao alternativom ulaganja u druge finansijske instrumente, trguju pojedine kategorije investitora (Goldbug). Cena zlata raste kada na drugim segmentima finansijskog trita vlada velika neizvesnost i pad cena. U svetu savremenih finansija, zlato se koristi kao oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama i uva se u polugama, ingotima. Zlato i srebro moe da slui i kao osnova za emitovanje obveznica rudnika zlata i srebra (Gold bonds i Silver backed bonds), a plaanje kamate na ove obveznice vezano je za anticipiranu cenu zlata i srebra.


Pregled finansijskih posrednikaPregled finansijskih posrednika

Sredstva se mogu kretati od zajmodavaca ka zajmoprimcima, i obrnuto, koji predstavlja indirektno finansiranje. Ono ukljuuje prisustvo finansijskog posrednika izmeu zajmodavaca tedia zajmoprimaca korisnika i pomae da se sredstva transferiu od jednih do drugih. Finansijski posrednik pozajmljuje sredstva od zajmodavaoca tedia, a potom ih plasira kao kredite zajmoprimcima korisnicima. Proces indirektnog finansiranja pomou finansijskih posrednika (intermedijacija) glavni je smer kretanja sredstava od zajmodavaca ka zajmoprimcima. Prednosti: transakcioni trokovi, vreme i novac koji se utroe za obavljanje finansijskih transakcija, osnovni su problem ljudima koji su u prilici da nekom pozajme viak svojih sredstava. Veliina finansijskih posrednika omoguava im da iskoriste prednosti ekonomije obima, smanjenja trokova transakcije po novanoj jedinici transakcije kako se broj transakcija poveava (na primer, banka angauje vrhunskog advokata koji sastavlja tipski ugovor koji se koristi pri svakom odobravanju kredita. Manja cena ugovora ini profitabilnom pozajmicu koju finansijski posrednik daje zajmoprimcu). Finansijski posrednici mogu znatno da smanje trokove transakcije, oni omoguavaju da indirektno ponudite sredstva ljudima koji imaju povoljne investicione prilike. Niski transakcioni trokovi finansijskih posrednika podrazumevaju i likvidne usluge koje olakavaju klijentima obavljanje transakcije (na primer, banke svojim deponentima otvaraju transakcione raune koji im omoguavaju da lako plaaju svoje raune).



Podelom rizika, finansijske institucije smanjuju izloenost investitora riziku, odnosno smanjuju neizvesnost oko prinosa na aktivu. Podela rizika predstavlja kreiranje i prodaju instrumenata sa prihvatljivim nivoom rizika za investitora, a sredstva koja tim putem obezbede koriste za kupovinu drugog instrumenta koji nosi mnogo vei nivo rizika. Pri tome, niski transakcioni trokovi omoguavaju posrednicima da podele rizik uz male trokove i ostvare profit u razlici prinosa koji ostvaruju na rizinoj aktivi i plaanja za aktivu koju su plasirali. Podela rizika naziva se i transformacijom sredstava jer se rizina sredstva pretvaraju u sigurnija sredstva za investitore. Finansijski posrednici omoguavaju podelu rizika tako to pomau pojedincima da diversifikujuaktivu i smanje nivo rizika. Diversifikacija je investiranje u skup (portfolio) instrumenata iji se prinosi ne moraju uvek kretati ujednaeno, a rezultat je manji ukupni rizik nego kod pojedinanog instrumenta. Diversifikacija je samo drugi naziv za staru izreku: Ne nosi nikada sva jaja u jednoj korpi. Niski transakcioni trokovi dozvoljavaju finansijskim posrednicima da to obave objedinjavanjem niza aktiva u jednu novu, koju zatim prodaju pojedincima (pulovi finansijskih instrumenata).


Pregled finansijskih posrednikaPregled finansijskih posrednika diversifikacijadiversifikacija ulaganjaulaganja

Alokacija finansijske aktive - konstituisanje diversifikovanog portfolija

Najbolje

Najloije


Analiza finansijske struktureAnaliza finansijske strukture

Pitanje otvorenog tipa 1: Na koji nain problem negativne selekcije objanjava injenicu da ete zajam pre dati lanu porodice nego strancu? Budui da lana svoje porodice bolje poznajete od nekog stranca, vie znate o iskrenosti zajmoprimca, njegovoj sklonosti ka riziku i ostale njegove osobine. U tom sluaju je manje asimetrinih informacija nego kada je u pitanju stranac i manja je verovatnoa da se javi problem negativne selekcije, pa ete samim tim radije pozajmiti novac lanu porodice. Pitanje otvorenog tipa 2. Zbog ega biste radije sredstva stavili na tedni raun uz 5% kamate i prepustili banci da ih pozajmi vaem komiji uz 10% kamate nego da mu sami date taj zajam? Poto su trokovi davanja zajma vaem susedu visoki verovatno neete moi da zaradite 5% na zajam nakon to vam se odbiju svi trokovi ak iako kamata iznosi 10%. Bolje je da svoju uteevinu deponujete kod finansijskog posrednika i ostvarite kamatu od 5%. Pored toga, manjem se riziku izlaete ako svoju uteevinu deponujete u banci nego ako je pozajmite svom susedu.


Pitanje otvorenog tipa 3: Primenite koncept trita limunova - polovnih automobila, Nobelovca D. Akerlofa na trite HOV (slabo informisanog investitora, koji ne moe da napravi razliku dobrih kompanija s velikim oekivanim profitom i malim rizikom i loih kompanija, i plaa cenu koja odraava prosean kvalitet kompanije koje emituju HOV. Vlasnici ili menaderi imaju bolje informacije i svesni su da je kompanija dobra, znaju da je cena njihovih HOV potcenjena i ne prodaju takvu HOV po ceni koju je navedeni investitor spreman da plati. Jedine HOV koje e eleti da prodaju su HOV loe kompanije ija je cena vea od vrednosti, ali koje niko ne eli da kupi Trite HOV ne funkcionie dobro jer na njemu mali broj kompanija prodaje svoje HOV da bi dole do kapitala). Grafiki ilustrujte.

Analiza finansijske struktureAnaliza finansijske strukture



Problemi koje izazivaju negativna selekcija i moralni hazard znatno ugroavaju finansijska trita, ali finansijski posrednici mogu da ih otklone. Male tedie mogu da plasiraju svoja sredstva preko finansijskih trita tako to e ih predati pouzdanom posrednicu, koja e ih iskoristiti za kreditiranje ili kupovinu hartija od vrednosti. Uspeni finansijski posrednici ostvaruju vei prinos na svoje investicije nego male tedie ker razvijaju ekspertize (razne modele za praenje strana kojima daju pozajmice) da bi mogli da procene veliki i mali kreditni rizik i smanje gubitke nastale usled negativne selekcije. Oni su u stanju da smanje i gubitke nastale usled moralnog hazarda, kao i da plate kamatu zajmodavcima tediama ili obezbede dodatne usluge, a da pri tom jo i ostvare profit

Finansijski posrednici imaju znaajnu ulogu u ekonomiji jer obezbeuju likvidnost (usluge platnog prometa), promoviu podelu, odnosno smanjenje rizika i reavaju probleme koje izazivaju asimetrine informacije. Imaju kljunu ulogu u poboljanju ekonomske efikasnosti jer pomau finansijskim tritima da usmere sredstva od zajmodavaca tedia ka licima koja imaju dobre investicione prilike. Bez grupe finansijskih posrednika koja dobro funkcionie, privreda veoma teko moe da iskoristi sav svoj potencijal.


Finansijske institucije

Finansijski posrednici Uslune finansijske institucije

Depozitne

Komercijalne banke

tedno-kreditne institucije: tedno-

kreditne organizacije, tedionice i kreditne

unije

Nedepozitne

Institucije ugovorne

tednje

Osiguravajue kompanije(za osiguranje ivota, za

osiguranje imovine)

Penzioni fondovi (privatni, dravni)

Investicioni posrednici

Investicioni fondovi

Finansijske kompanije

Fondovi trita novca

Brokerske kue

Dilerske kue

Investicione banke

Investicioni savetnici

Organizovana trita (berze i OTC)

Kategorije finansijskih institucija



Finansijski posrednici koji od pojedinaca i institucija preuzimaju depozite i odobravaju kredite. Budui da su ukljuene u kreiranje depozita, vane komponente novane mase, posveuje im se posebna panja. ine ih komercijalne banke i tedno-kreditne institucije (Savings and loan associations S&Ls) u koje ubrajamo tedno-kreditne organizacije, tedionice i kreditne unije).

Depozitne institucije

Komercijalne banke

Finansijski posrednici koji obezbeuju sredstva formiranjem transakcionih depozita (depoziti na osnovu kojih se mogu izdavati ekovi), tednih depozita (depoziti koji se isplauju po zahtevu, ali za koje se ne mogu dati ekovi) i oroenih depozita (depoziti koji imaju fiksni rok dospea). Prikupljena sredstva koriste za komercijalne, potroake i hipotekarne kredite i za kupovinu hartija od vrednosti drave i obveznica lokalnih organa vlasti. U SAD-u ih je 2006. godine, bilo neto manje od 8.000, i kao grupa predstavljaju najvee finansijske posrednike i imaju najvie diversifikovan portfolio sredstava.

tedno kreditne organizacije (S&L) i tedionice

Depozitne institucije, kojih u SAD ima oko 1.500 i koje do sredstava dolaze prevashodno prikupljanjem tednih depozita (udeli), oroenih i transakcionih depozita. Ranije je veina njih odobravala samo hipotekarne stambene kredite. Danas je takvo ogranieno poslovanje proireno, pa se i razlika izmeu njih i komercijalnih banaka, smanjila, te su sada meusobno konkurentni.

Kreditne unije

Finansijske institucije, kojih je u SAD-u 2006. godine bilo oko 9.500. Re je o malim kooperativnim institucijama za kredite, organizovanim oko odreene grupe: lanova sindikata, zaposlenih u odreenom preduzeu i sl. Do sredstava dolaze prikupljanjem depozita koji se nazivaju udelima i prevashodno odobravaju potroake kredite.



Do sredstava dolaze periodino i na ugovornim osnovama. Prilino tano predviaju iznos plaanja narednih godina te ne moraju mnogo da brinu o gubitku sredstava koliko to moraju depozitne institucije. Likvidnost aktive nije im od presudnog znaaja, koliko depozitnim institucijama, i sredstva uglavnom investiraju u dugorone hartije od vrednosti, kao to su korporativne obveznice, akcije i hipoteke

Institucije ugovorne tednje

Kompanije za ivotno osiguranje

Osiguravaju ljude od finansijskog gubitka usled smrti i prodaju anuitete (godinje isplate dohotka nakon penzionisanja). Do sredstava dolaze putem uplata za premije kojima osiguranici produavaju svoje polise. Prikupljena sredstva uglavnom koriste za kupovinu korporativnih obveznica i hipoteka. One kupuju i akcije, ali su ograniene koliinom koju mogu da poseduju. Sa aktivom koja je 2006. godine iznosila 3,3 mlrd. dolara, one su najvee institucije ugovorne tednje.

Kompanije za neivotno osiguranje

Osiguravaju klijente od gubitka usled krae, poara i nesree. Kao i kompanije za ivotno osiguranje, sredstva obezbeuju putem premija za svoje polise, ali ukoliko se dese nesree veih razmera, mogu da pretrpe gubitke. Zbog toga, one svoja sredstva koriste za kupovinu likvidnijih finansijskih instrumenata nego kompanije za ivotno osiguranje. Najvie kupuju municipalne obveznice, ali poseduju i korporativne obveznice, akcije i dravne hartije od vrednosti.

Privatni i javni penzioni fondovi

Obezbeuju penzije u formi anuiteta zaposlenima koji su obuhvaeni penzionim planom. Do sredstava dolaze na osnovu doprinosa poslodavaca ili zaposlenih, koji se odbijaju od plata ili se uplauju dobrovoljno. Najvei deo aktive ine korporativne, dugorone obveznice i akcije. Drave aktivno podstiu stvaranje penzionih fondova i uplaivanje doprinosa, kako putem zakona kojima se zahtevaju penzioni planovi, tako i poreskim olakicama kojima se podstie uplaivanje doprinosa.



Predstavljaju kategoriju finansijskih posrednika koja obuhvata finansijske kompanije, investicione fondove i investicione fondove trita novca.

Investicioni posrednici

Finansijske kompanije

Obezbeuju sredstva prodajom komercijalnih zapisa (kratkoronih dunikih finansijskih instrumenata) i emisijom akcija i obveznica. Prikupljena sredstva pozajmljuju potroaima, koji ih koriste za kupovinu nametaja, automobila, za renoviranje kue, kao i za manje poslove. Njih ponekad osnivaju matine kompanije da bi poboljale prodaju svojih proizvoda. Na primer, finansijska kompanija Ford Motor daje kredite onim potroaima koji kupe automobil kompanije Ford.

Investicioni fondovi

Do sredstava dolaze prodajom akcija (investicionih jedinica) mnogim pojedincima i koriste novac za formiranje diversifikovanih portfolija akcija i obveznica. Omoguavaju akcionarima da ujedine svoja sredstva da bi iskoristili prednosti niih transakcionih trokova pri kupovini veeg broja HOV, tako akcionari postaju vlasnici diversifikovanihih portfolija. Akcionari mogu prodati akcije fondu (reotkup), ali njihova vrednost e se utvrditi na osnovu vrednosti portfolija fonda koja prilino fluktuira, pa se i vrednost akcija tog fonda menja. Zbog toga investiranje u takav fond moe da bude rizino.

Investicioni fondovi trita novca

Relativno nove finansijske institucije koje imaju obeleja investicionih fondova, ali do izvesne mere funkcioniu kao depozitne institucije, jer nude raune u vidu depozita. Poput investicionih fondova, oni prodaju akcije (investicione jedinice) da bi doli do sredstava koja koriste za kupovinu sigurnih i likvidnih instrumenata trita novca. Kamata na aktivu se potom isplauje vlasnicima tih instrumenata. Akcionari mogu da izdaju ekove u zavisnosti od vrednosti akcija koje poseduju. Akcije u ovom fondu funkcioniu kao transakcioni rauni na koje se ostvaruje kamata. Prvi put su se pojavili 1971. godine i belee izuzetan rast. Do 2002. godine, vrednost njihove aktive dostigla je 2,1 mlrd. dolara.


Regulacija finansijskih trRegulacija finansijskih triitata

Komisija za hartije od vrednosti. Finansijsko trite je nastalo kao rezultat spontanog delovanja zakona ponude i tranje. Vrlo rano postalo je ambijent zloupotreba, prevara i euforija. Kriza zapoeta oktobra 1929. godine, pretvorila se u Veliku ekonomsku krizu, koja je trajala do 1933. godine, i koju nije moglo da razrei spontano delovanje trinog mehanizma, ve je zahtevala dravnu intervenciju.

Od tada, dravna intervencija postaje sastavni deo trinog mehanizma, a posledica sloma trita akcija bili su politiki zahtevi za donoenje Zakona o HOV 1933. godine i formiranje Komisije za hartije od vrednosti i berze (Securities and Exchange Commission SEC) 1934. godine. Danas se intervencija drave u sferi finansijskih trita svodi na regulisanje opteg okvira ponaanja uesnika na finansijskom tritu i otklanjanje trinih distorzija.


Regulacija finansijskih trRegulacija finansijskih triitata

Regulativa savremenog finansijskog trita, kao sistem institucija, propisa i pravila titi investitore, obezbeuje pravinost, efikasnost i transparentnost trita, smanjuje sistemski rizik, odnosno mogunost izbijanja finansijskih kriza. Kao primer regulatornog organa navodimo ameriku Komisiju za hartije od vrednosti (SEC), koja: a) titi investitore donoenjem pravila o obelodanjivanju informacija o HOV i poslovanju emitenta; b) uva integritet trita, kroz sistem registracije uesnika na tritu i obavezom da objavljuju informacija o svom poslovanju; c) obezbeuje potovanje pravila trine discipline, uz mogunost sankcionisanja uesnika i obeteenje investitora; d) spreava nastanak kriza na finansijskom tritu, obustavljanjem trgovine u sluaju znatnijih poremeaja i staranjem o likvidnosti trita. U obavljanju svojih funkcija SEC se oslanja na delatnost samoreguliuih organizacija koje autonomno ureuju pravila ponaanja svojih lanova (sankcioniu nedozvoljeno i neetiko ponaanje u okviru opteg sistema regulative). Ove organizacije ukljuuju berze, udruenja berzanskih posrednika, klirinke institucije i dr.


Regulacija finansijskih trRegulacija finansijskih triitataRegulacija je nastala kao rezultat potrebe izgradnje i odravanja poverenja finansijskih transaktora u sigurnost i ravnopravni tretman na finansijskim tritima. Drava regulie finansijski sistem: a) kontrola ravnopravne dostupnosti informacija: sve informacije koje utiu na cenu HOV moraju biti ravnopravno dostupne investicionoj javnosti; b) prudenciona kontrola finansijskih institucijanastoji da predupredi aktivnosti koje bi doprinele stvaranju nepoverenja, rastu rizika izbijanja finansijske krize. Ima nekoliko formi: izdavanje dozvole za rad finansijskim institucijama (Entrypermits) ako ispune kriterijume visokih profesionalnih standarda, finansijske snage i poslovne etike, otkrivanje poslovnih podataka dravnim agencijama i investicionoj javnosti (Disclosure), restrikcije u poslovanju (Restrictions on business conduct), restrikcije aktivnosti kojima finansijske institucije mogu da se bave i koju vrstu aktive mogu da poseduju (Restrictions on activities and assets), ogranienje rasta kamatnih stopa banaka (Restrictions on interest rates) koje se primenjuju na tedne i ekovne raune u borbi za depozite, to bi stvorilo potrebu plasiranja po viim stopama prinosa, ali i rizika. Postoje i regulacije trgovakog procesa na berzama koje smanjuju volatilnost cena HOV, kada berze uvode obavezu ovlaenim berzanskim i trinim dilerima da trguju ili ne trguju u odreenim trinim okolnostima kao i obavezu prekida trgovanja kada cena dostigne maksimalno dozvoljenu granicu promene u odreenom vremenu. Dopunska aktivnost koju obavlja drava i regulatorneagencije je osiguranje depozita depozitnih finansijskih institucija, koje pokriva tedne depozite do odreenog nivoa (Federal Deposit Insurance Corporation FDIC garantuje uloge do 100.000 $).


Globalizacija finansijskih trGlobalizacija finansijskih triitata



Evrodolarsko trite (Eurodolar market) ima karakter meunarodnog trita, nije geografski odreeno, i deo je nacionalnih trita novca i kapitala u kome se transakcije obavljaju u valuti drugih zemalja. Evrodolari su depoziti banaka, izraeni u $ koji nisu podvrgnuti amerikom bankarskom zakonodavstvu. Depoziti mogu biti izraeni i u drugim valutama, ali uvek imaju prefiks evro ako su poloeni na raune banaka koji su van jurisdikcije matinih monetarnih vlasti (na primer, euro-jen). Evrotrite je trite dolarskih depozita iskazanih u bilansima evropskih banaka koje ta dolarska sredstva moraju da deponuju na raunima kod banaka u zemlji domicilne valute SAD. Promet evrodolarskih potraivanja se iskazuje kroz promene na raunima evropskih banaka kod amerikih banaka. Ako evropska banka prenese na korienje (proda) te evrodolare amerikim firmama ili bankama ili odobri kredit amerikim firmama u SAD, navedeni dolari postaju ponovo amerika novana jedinica. Evrodolarsko trite se najpre razvilo kao trite meubankarskih depozita, odnosno rezervi likvidnosti banaka. Na bazi ovog trita, razvijeni su drugi kratkoroni finansijski instrumenti izraeni u jednoj od vodeih svetskih valuta.



Kamatna stopa na ovom tritu LIBOR (London Interbank Offer Rate), odnosno aritmetika kamatna stopa po kojoj prvoklasnih 16 meunarodnih banaka koje u Londonu posluju sa evrodolarima, nude svoje kratkorone zajmove, postala je regulatorna kamatna stopa za sve druge kratkorone finansijske instrumente na ovom tritu. Razliitost ulaganja u te druge finansijske instrumente se kompenzuje premijom (Spread), kojom se ova stopa poveava.

Domae

Interno

Spoljno Spoljno

Direktno

Posredovano

Eksterno

Veza izmeu nacionalnog i evrotrita

EURIBOR se kao jedinstvena regulatora kamatna stopa koristi na novanom tritu Evropske monetarne unije. Ona predstavlja prosek kamatnih stopa 57 uglavnom evropskih banaka. EURIBOR stope su kratkorone kamatne stope a obraunavaju se po principu godine od 360 dana.


TESTTEST PitanjaPitanja otvorenog tipaotvorenog tipa1. Zato su finansijska trita vana za vitalnost ekonomije? Ona usmeravaju sredstva od lica koja ih ne koriste u produktivne svrhe ka licima koja ih produktivno koriste, to dovodi do vee ekonomske efikasnosti. 2. Zato obina akcija kompanije Tigar Pirot - TIGR predstavlja aktivu za njenog vlasnika, a pasivu kompaniji Tigar? Akcija kompanije TIGR predstavlja aktivu za onoga ko je poseduje, jer vlasnik akcije kupac ostvaruje pravo na deo zarade i imovine kompanije Tigar. Za kompaniju Tigar ta akcija predstavlja pasivu, jer vlasnik akcije kupac ostvaruje pravo na potraivanje zarada i dela imovine kompanije Tigar. 3. Neki ekonomisti smatraju da je to to ne postoje dobro razvijena finansijska trita jedan od razloga to ekonomije zemalja u razvoju slabo napreduju. Da li takav argument ima smisla? Da, jer ako ne postoje finansijska trita, to znai da sredstva ne mogu da se usmeravaju ka licima koja mogu da ih koriste na najprduktivniji nain. Preduzetnici u tom sluaju ne mogu da obezbede sredstva da bi pokrenuli poslovanje koje bi potpomoglo brz rast privrede. 4. Promonentariite tvrdnju: Sekundarna trita su manje bitna za ekonomiju nego primarna, jer kompanije u stvari ne podiu nikakva sredstva na njima. Tvrdnja je netana. Cene na sekundarnom tritu odreuju cene koje ostvaruju kompanije koje emituju HOV na primarnim tritima. Ssekundarna trita ine HOV likvidnijimi lakim za prodaju na primarnim tritima, pa su vanija od primarnih.


Beogradska poslovna kolaKraljice Marije 73, 11000 Beograd

Predava: mr Borjana B. [email protected]

We must view young people not as empty bottles to be filled, but as candles to be lit.

Robert H. Shaffer

Download - 1749

Top Related