Download - Industrija 50

Broj 50 • Jun 2014. • Godina IX • Cena 350 dinara

Broj 50

Vrhunac mikro-kružnog glodanja

www.niteh.hr

NITEH d.o.o. · Poslovni park Karlovac 5 / B · HR-47250 Duga Resatel. + 385 47 642 450 · fax. + 385 47 600 140 · [email protected] · www.niteh.hr

U R E Z I VA N J E O D VA J A N J E CE S T I C A U R E Z I VA N J E G L O DA N J E M P R O V L A CE N J E G L O DA N J E P R O F I L A B U Š E N J E R A Z V RTAVA N J E

PREDVODNICI U TEHNOLOGIJI UREZIVANJA

Brže i preciznije. Kada se radi o izradi navoja, izradi otvora sa radijalnim il i pravougaonim presecima i kosinama, naša tvrdometalna kružna glodalica sistema DC doslovno ima zube – u stvari, ceo niz zuba s 3 il i 4 oštrice. Bez obzira na to, da li radite s čelikom, titanijumom, kobalt-hrom čelikom, nerđajućim čelikom ili plastikom – sa našim DC sistemom možete rešiti svaki izazov. Ovaj sistem stvara puni profil i delimične profile navoja, konusne navoje kao i levi i desni navoj. Bilo da glodate il i urezujete unutrašnji navoj, možete definisati ulaz, izlaz i dubinu navoja s najvećom preciznošću. www.niteh.hr

Besplatan demo? Nazovite Vaš lokalni kontakt ili pošaljite e-mail. Tel/Mob: +381 63 21 75 64,[email protected]

Naša nova ROMER Absolute merna ruka nije samo svestrana, metrološka alatka za svaku namenu sa novom zglobnom konstrukcijom, već je i više nego ikada ranije prilagođena korisniku. Ona je namenjena za kontaktno i ne-kontaktno merenje u velikom nizu sektora industrije, obezbeđujući vam korišćenje najboljeg rešenja za vaše potrebe merenja.

NOVA GENERACIJA PRENOSIVE MERNE RUKE

Pogledajte video:

www.walter-tools.com

Predstavništvo:Garant WIS d.o.o.Dimitrija Tucovića 3/511420 Smederevska PalankaKontakt osoba: Dušan Subotić

Walter Austrija GmbH:Podružnica Trgovina, Slovenija

+386 (2) 629 01 [email protected]

www.walter-tools.com

Sinhronizacija kretanja dva tela je jedan od najčešće postavljanih mehaničkih problema. Sa pojavom mehatronike, ovaj problem postaje rešiv. Mikro Kontrol je u mogućnosti da sagleda i ponudi odgovarajuće rešenje.

USKLAĐENOST PRIVLAČI NAŠU PAŽNJU,A VAŠU?

Mikro Kontrol d.o.o., Vase Pelagića 30, Beograd, tel/ +381 11 369 90 80, e-mail: [email protected], www.mikrokontrol.rs

Reč urednika

Koliko su neke stvari u životu nepredvidive, govori nam to da se između dva broja ča-sopisa Industrija, odnosno za dva meseca, desilo toliko događaja od kojih, nažalost, dominiraju oni loši. Svi smo ostali zatečeni kadrovima iz poplavljenih delova Srbije, gde se vidi kako pod vodom nestaje ono što su ljudi gradili i stvarali čitav svoj život. Kada tu katastrofu nekako stavimo u stranu, iako je to nemoguće učiniti, ostaje nam da vidimo da smo mi ipak solidarni u nevolji i da je velika većina stanovnika Balkana položila test nemerljive humanosti. Za druge, koji su ovu nesreću kori-stili da steknu neku dobit – ne želim nijednu reč da potrošim.Potrudili smo se i baš na ove teme smo spremili interesantne tekstove, gde se mogu pročitati saveti o pokretanju posla nakon poplave, a takođe smo želeli i javno da se zahvalimo velikim kompanijama na njihovim donacijama i nesebič-noj pomoći ugroženom stanovništvu.Ok, nije sve tako crno, naročito kod nas u redakciji. Mi smo čak imali i razloga za slavlje, jer časopis koji upravo držite u rukama na naslovnoj strani ima lep broj - 50. To znači da smo zagazili u devetu godinu postojanja i veoma smo ponosni na ovoliko brojeva iza nas. Baš iz tog razloga sam napisao kraći tekst o istoriji časopisa Industrija, prisećajući se lepih i onih manje lepih trenutaka.Počinje leto, vreme je i za godišnje odmore – spakujte ovaj broj u torbu, dobro će vam doći na plaži uz hladan koktel.Hvala na poverenju.

Nikola Mirkovićglavni i odgovorni urednik

uvodnikuvodnik


Broj 50


www.niteh.hr





Izdavač

IndMedia d.o.o. Privredno društvo za izdavaštvo i marketing Lazara Kujundžića 88, Beograd Tel/fax: +381 11 305 88 22 E-mail: [email protected] www.industrija.rs

R E DA KC I JAGlavni i odgovorni urednik Nikola Mirković Tel: +381 60 344 8428 E-mail: [email protected] i redaktura Aleksandra Radosavljević E-mail: [email protected] Jovanović Aleksandra Radosavljević Stevan JovičićPretplataStevan Jovičić Tel: + 381 60 344 84 27 E-mail: [email protected]čki dizajn i prelom teksta Đorđe Rafajlović Tel: + 381 60 344 84 31 E-mail: [email protected] za štampu i štampa Maxima graf, Vladana Desnice 13, PetrovaradinDistribucija Direktni Bg marketing d.o.o.Web www.industrija.rsČasopis izlazi dvomesečnoCIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 62 ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.) COBISS.SR-ID 128184844 Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavlje-nih oglasa i promotivnih tekstova.

Zajedno možemo da pobedimo poplavu!Pošalji praznu poruku na

1003i pomozi ugroženima od poplava

Cena poruke je 100 dinara

mailto:[email protected]

www.industrija.rs

mailto:[email protected]

www.industrija.rs

COBISS.SR

HARTINGStabilne lake kategorije za energiju vetra 12OBNOVLJIVA ENERGIJAObnovljivi izvori energije 14POSETILI SMONordijska saradnja može biti inspiracija za Zapadni Balkan! 18ENERGIJA IZ BIOMASEPotencijali i primena biomase 20TROKUT TEST D.O.O.Optimalna rešenja za kontrolu kvaliteta 23RAZGOVOR S POVODOMDiplomatija u službi privrede 24DOGODILO SE...2 ICV Kongres controllera 26ALFA LAVALIsparivači, Kondenzatori i Ekonomizatori iz Alfa Laval-a za toplotne pumpe 28PARKER HANNIFIN GES.M.B.HElektrohidraulična pumpa EHP za mobilne aplikacije 30SIEMENSOVI DANI INDUSTRIJEDani industrije 34HARTINGSerija Han-Eco® sa proširenim mogućnostima primene 36Han-Eco®: nova robustna kućišta za primenu na otvorenom 36VESIMPEXRoboti u Srbiji, danas 38VESIMPEXKlima i kako od nje (ne) napraviti problem 40WALTER AUSTRIA GES.M.B.H.Kalkulator obrade baš za svakoga 42INEA SRNova serija MR-JE servo pogona 44NOVE TEHNOLOGIJETrends in Developments in Gas Shielded Arc Welding Equipment in Japan 46HEXAGON METROLOGYRomer Absolute ruka 52MOMENTUM D.O.O.CABUR Elektro oprema opšte namene 54RUSIJA I KINAIstorijski dogovor 56

AKTUELNOKako pokrenuti biznis posle poplave? 60AKTUELNOKada humanost pobedi katastrofu 64AGROINDUSTRIJAAgrar u Srbiji 68NOVOSTIPredstavljen veliki evropski konkurs za kreativni dizajn ETICS fasada 72Novosti koje su fascinirale i konkurenciju 72ČASOPIS INDUSTRIJA50 brojeva je iza nas 74GEBRÜDER WEISS SRBIJAGebrüder Weiss Srbija proslavio desetogodišnji jubilej 75OPGATE D.O.O.OPGATE partner na koga se možete osloniti 76REFAFLEX D.O.O.Brza, snažna i sasvim sigurna industrijska vrata 78SAJAMSKA INDUSTRIJAEkologija i energetika na Beogradskom sajmu 80112 EXPOSajam 112 EXPO 82RAZGOVOR S POVODOMPravo rešenje za izlaganje na sajmu 84SAJAMSKA INDUSTRIJA 36 Sajam građevinarstva u Budvi 86

SA LICA MESTADANI INDUSTRIJE 2014 "Sektor industrije kompanije Siemens iz Beograda, organizovao je tro-dnevnu konferenciju „Dani industrije 2014“ koja je od 26. do 28. maja ove godine održana u hotelu „Galleria" u Subotici. Na ovaj stručni doga-đaj bili su pozvani krajnji korisnici iz svih oblasti industrije, među kojima smo bili i mi, članovi redakcije časopisa Industrija. Na poziv smo se rado odazvali, i ovom prilikom vam prenosimo naše utiske."

34

AKTUELNO KAKO POKRENUTI BIZNIS POSLE POPLAVE

"Dok ste nestrpljivi da posle poplave koja nas je zadesila što pre pokre-nete i vratite svoj biznis na noge, bilo bi dobro da razmotrite sledećih nekoliko poteza koji vam mogu podići šanse za uspešan oporavak..."

60

24

sadržajsadržaj

S A D R Ž A J

Industrija 50 / jun 2014. 9

RAZGOVOR S POVODOMVIK JENSEN, DIPLOMATSKA ASOCIJACIJA SRBIJE "Koliko je diplomatija zastupljena u Srbiji i kakve koristi privreda ima od diplo-mata. Na ova, ali i druga pitanja razgovarali smo sa gospodinom Vik Jensenom, direktorom Diplomatske asocijacije u Srbiji."

Da biste obezbedili vaš PRIMERAK ČASOPISA INDUSTRIJA potrebno je da sledite uputstvo koje se nalazi na našoj web adresi

www.industrija.rsNapomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo

one formulare u koje su uneti svi traženi podaci.

pretplatite se na vaš primerak časopisa

Posetite nas na našoj Facebook stranici:www.facebook.com/casopis.industrija

vestivesti

Dinamičan rast Bosch-a u Srbiji

Bosch Grupa je 04. juna 2014. organizovala godišnju konferenciju za medije na kojoj je predstavljen dinamičan rast Bosch-a u Srbiji i povećanje proizvod-nje u novoj fabrici u Pećincima.Kako smo saznali na konferenciji, Bosch Grupa očekuje rast prodaje od 3 do 5 procenata u 2014. godini širom sveta. Proizvodi s mogućnošću povezivanja na internet i usluge zasnovane na internet tehnologiji, jedan su od fokusa budućeg rasta prodaje u kompaniji Bosch.

S obzirom na znanje i veliku stručnost na području tehnologije, dobavljač tehnologije i usluga je dobro pripremljen za napredak u tom smeru.„Bosch tradicionalne vrednosti - naša snaga inovacije, visok standard kva-liteta, međunarodna prisutnost i objedinjujuća snaga naše korporativne kulture - takođe su dragoceni u svetu povezanom putem interneta“ - izjavio je dr Volkmar Denner, CEO kompanije Bosch, na nedavno održanoj godišnjoj konferenciji za štampu u Nemačkoj. Strateški cilj kompanije Bosch je stvaranje rešenja za povezanu mobilnost, povezanu proizvodnju, povezane energetske sisteme i povezane zgrade.

"Vršački vinogradi" pregovaraju o izvozu u Rusiju

"Vršački vinogradi" čekaju privatizaciju, ali ne sede skrštenih ruku. Iako kompanija "Guan Nan" nije kupila banatsko preduzeće, prilikom poslednjeg pokušaja prodaje, "Vršački vinogradi" prisutni su na kine-skom trištu a privode se kraju i pregovori za plasman u Rusiju.Izvoz u ovu veliku zemlju, Vrščanima bi doneo značajnu sumu novca.Kada je reč o prodaji preduzeća, nedavno se i lokalna samouprava uključila u taj proces, pa je tako u opštini Vršac formirana Radna grupa, koja će pratiti privatizaciju.U kompaniji pozdravljaju ovu odluku, kaže Dejan Nestorov, komercijal-ni direktor "Vršačkih vinograda".- Opština treba da se aktivnije uključi u čitav proces. Očekujemo dalje korake, da se održi sastanak sa našim predstavnicima, napravi strate-gija... Ono što je važno nama kao akcionarima, jeste da se dođe do pravične privatizacije, kako bi firma nastavila da radi još bolje i uspeš-nije nego sada.Nestorov dodaje da se radi sve kako bi "Vinogradi" opstali, bez obzira na to ko će kupiti preduzeće.

- Na osnovu stanja na parcelama, očekujemo dobar rod ove godine - najavljuje komercijalni direktor "Vršačkih vinograda".

Čačanska banka odobrava kredite za obrtna sredstva sa valutnom klauzulom i rokom

dospeća do 36 meseci

Čačanska banka je počela sa odobravanjem kredita za obrtna sredstva sa valutnom klauzulom čiji je rok dospeća do 36 meseci, a grejs peri-od do 6 meseci. Sredstva se odobravaju u iznosu od 50 000 evra, po kamatnoj stopi uz šestomesečni EURIBOR +4,95% godišnje i uz jedno-kratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva od 0,5%.

- Čačanska banka je, želeći da klijentima izađe u susret i odgovori na njihove zahteve i potrebe za pristupačnim finansijskim sredstvima, u svoju ponudu uvrstila kredite za obrtna sredstva sa valutnom klauzu-lom čiji je rok dospeća do 36 meseci. Pored konkurentne cene, rok dospeća kredita je duži u odnosu na kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom. Ovim kreditima je, uz subvencionisane kredite, upotpunjena ponuda kredita za likvidnost i obrtna sredstva - kaže se u saopštenju Čačanske banke.Akcijska ponuda kredita za obrtna sredstva sa valutnom klauzulom biće na raspolaganju za vreme trajanja subvencionisanih kredita.

• Senzori, • Vision/ID sistemi, • Bezbednosne komponente….• Integracija i snadbevanje SIEMENS-ovih komponenti

• (PLC, SERVO regulatori, SIMOTION – kontrolori gibanja…)

• Inženjering i rekonstrukcija električnih kontrolnih ormana

• Održavanje u industriji….

www.procesi.si, Procesna avtomatizacija d.o.o

Procesna avtomatizacija d.o.o Orehovo 65, 8290 Sevnica, Slovenija Tel: +386(0)41 720 625

e-mail: [email protected] www.procesi.si

vestivestiStamenković je navela da je zaduženost privrednih društava još uvek jedna od dominantnih karakteristika njihovog poslovanja, a koja je u 2013. godini dodatno pogoršana. Na to ukazuje opadanje učešća sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja, tako da su privredna društva na jedan dinar pozajmljenog kapitala koristili 0,58 dinara sopstvenog kapitala.

Preti li Srbiji nestašica gasa?

Zbog ukrajinske krize, "Srbijagas" ubrzano dopunjuje skladište gasa Banatski dvor. Rezervi gasa ima za dva do tri meseca, i to uz štednju i veće korišćenje drugih energenata.Tokom leta Srbija troši trećinu zimskih potreba. Treba imati na umu da je ovo period kada se prave zalihe za grejnu sezonu. Stručnjaci upozoravaju da će ukrajinska kriza povećati potražnju koja se mora odraziti i na cene gasa.- Prvo će evropska skladišta gasa zadovoljiti svoje potrebe, pa će posle poka-zati višak na tržištu. Taj višak će svakako biti skuplji od gasa koji sada nabav-ljamo od "Gazproma" - napominje Voja Vuletić iz Udruženja za gas Srbije.Kako bi se u privredi smanjila potrošnja gasa, gde god to bude moguće, preći će se na mazut. Na veću proizvodnju struje za sada se, zbog poplavljenih ko-lubarskih kopova, ne može računati.Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu ističe da je aktuel-na elektroenergetska situacija vrlo ozbiljna.- To znači da proizvodnja iz termoelektrana i hidroelektrana ne zadovoljava dnevne potrebe za strujom, koja zato mora da se uvozi. Naše kolege u direk-ciji pokušavaju da sačuvaju ugalj za nešto teže situacije - dodaje Rajaković.Očekuje se i rast cena naftnih derivata. Tražnja za gorivom je već povećana zbog godišnjih odmora, a krize u Iraku i Ukrajini dižu cene sirove nafte na berzama.Stručnjak kompanije "FX lider" Nikola Bulajić smatra da su trenutno visoke cene energenata pomalo nerealne, ali sve dok traje kriza, ne zna se kako će se dalje kretati tržište.Ono što je izvesno - u narednom periodu neophodna je štednja svih energe-nata, kako bi se ublažile eventualne nestašice.

Privrednici italijanske regije Benevento nude saradnju u

obnovljivim izvorima energije, ekološkom građevinarstvu

i poljoprivredi

Privrednici italijanske regije Benevento ponudili su Srbiji saradnju u oblasti obnovljivih izvora energije i ekološkom građevinarstvu, nudeći napredne tehnologije i znanje. Postoji mogućnost saradnje i u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.

Privredna komora Srbije u saradnji sa Regionalnom trgovinskom komorom Beneventa organizovala je posetu privrednika Beneventa Beogradu, koji su poznati po upravljanju čvrstim komunalnim otpa-dom i tretmanu otpadnih voda.Njihovi predstavnici kažu i da postoji prostor za uspostavljanje sarad-nje u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, jer su poznati i po tome.Sekretar provincije Benevento Đuzepe Marciano, koji je zadužen za projekte energetske efikasnosti i solarne energije, kaže da su u Beneventu italijanske firme napravile energetski efikasne zgrade, sa solarnim panelima, postrojenjima za toplu vodu i drugim obnovljivim izvorima energije.Marciano ističe da su u Beneventu uspešno uveli energetske pasoše za objekte, kao i da koriste biljke za prečišćavanje otpadnih voda.- Benevento je poznat po dostignućima i u oblastima poljoprivrede i prehrambene industrije, a posebno proizvodnji testenina - naglašava direktor sektora za internacionalizaciju Privredne komore Beneventa Donato Skarinci.Skup je otvorio potpredsednik PKS Mihailo Vesović ističući da je Srbija otvorena za privrednu saradnju sa svim zainteresovanim biznisme-nima iz inostranstva. Podsetio je i da je Italija na šestom mestu po investicijama u Srbiji i da je ta zemlja uložila više od dve milijarde evra u prethodnih 10 godina.Prema njegovim rečima, u Srbiji ima oko 400 firmi sa većinskim itali-janskim vlasništvom, koje zapošljavaju 20 000 radnika. U 2013. robna razmena sa Italijom dostigla je 4,8 milijardi dolara.Prema podacima PKS, tokom prva četiri meseca 2014. godine nastav-ljeni su pozitivni trendovi robne razmene sa Italijom.

Krediti plasirani privredi porasli za 4,2% u 2013

Ukupni krediti plasirani privredi 2013. godine porasli su za 4,2%, iako su mogućnosti privrednih društava za dalje zaduživanje prilično sužene zbog iscrpljene bonitetne sposobnosti, navela je Ružica Stamenković iz Agencije za privredne registre.- Otežano servisiranje tekućih obaveza, pre svega za prevazilaženje problema nelikvidnosti, podstakli su veće korišćenje kratkoročnih kredita koji su u 2013. godini uvećani za čak 10,2% za razliku od du-goročnih kredita koji su smanjeni za 2,5%. Krediti su, kako je navela, u velikoj meri korišćeni za sanaciju gubitaka, a znatno manji deo za rast i razvoj tekućeg poslovanja.

obnovljiva energija

STABILNE LAKE KATEGORIJE ZA ENERGIJU VETRA

Autori: HARTING TechnologiegruppeCarsten Edler, Market and Application Manager Wind Energy

Gero Degner, Product Manager

12

HARTING

Zahtevi koji se postavljaju elektronskim komponentama su izrazito visoki kod pomorskih vetrenjača, zbog pomorskih uslova. HARTING je zahvaljujući svom Han-Eco® konstrukcionom nizu proširio svoj proizvodni program i stvorio novo rešenje za upotrebu u ovoj specifičnoj oblasti. Vetrenjače su sa svojim performansama u proteklih godina imale konstantni razvoj. Trenutno su u planu postrojenja sa snagom od 15 MW. Radi optimalne iskorišćenosti tih postrojenja, potrebna su efikasna instalaciona mesta. Stvaranje uslova u kojima su vetrovi stalni i sa većim prosečnim brzinama navode one, koji upravljaju tur-binama, da svoja postrojenja izgrađuju u moru, što dalje od obale.

Zahtevi koji se postavljaju prema komponentama jedne vetrenjače su, kako na kopnu, tako i na moru, veoma visoki: pored jakih vibra-cija i širokog spektra temperature potreban je i dugi vek trajanja. Trend morskih projekata nosi sa sobom još i dodatne zahteve kada se radi o komponentama vetrenjača. Električne komponente treba da imaju stepen zaštite koji je prilagođen uslovima na moru. Uz to je potrebno da budu otporni na povećanu koncentraciju soli, koju karakteriše morski vazduh. Pored toga su i zahtevi o pouzdanost komponenti viši kod samih pomorskih postrojenja: Ukoliko dođe do kvara, nemoguće je odmah stići do postrojenja na moru i u tom slučaju dolazi i do dužih zastoja.

HARTING Technologiegruppe je sa novim Han-Eco® konstrukcionim nizom razvio još jednu utikačku spojnicu (KONEKTOR), koji zado-voljava te zahteve. Karakterišu ga visoki stepen bezbednosti (IP 65 prema DIN EN 60 529) kao i široki spektar temperature od -40°C do 125°C. Uz to je serija Han-Eco® izrađena od izuzetno otporne plasti-ke pojačane staklenom vunom, koja pokazuje veliku otpornost na klimatske uticaje (na primer slana izmaglica) i visoku mehaničku ro-bustnost. Materijal takođe zadovoljava i najviše zahteve u pogledu zapaljivosti; prema UL 94 dostiže klasifikaciju V 0. Zahvaljujući sma-njenoj težini u odnosu na standardna rešenja, kvalitetna proizvodna serija Han-Eco® prati trend, kako kod priobalnih tako i pomorskih vetrenjača, za smanjenje težine turbina.

Dizajn serije Han-Eco® bazira se na montaži bez alata. Konfekcija kućišta je bezvijačna i u potpunosti bazirana na jednostavnoj i pou-zdanoj montaži („click and mate“). Skoro celokupni proizvodni pro-gram postojećih modula iz serije Han® modula je kompatibilan sa kućištem i stoji mu na raspolaganju. To omogućava fleksibilnost u izradi i kombinovanje kontaktnih mesta. Ovde je posebna karakteri-stika u tome da je u svakoj od četiri konstrukcione veličine, u kućištu Han-Eco® pridodato mesto za jedan modul naspram ekvivalentnog dvojnika iz serije standardnog konstrukcionog niza Han® B . Pored uštede vremena prilikom montaže moguće je, zahvaljujući optimal-noj primeni komponenata, i smanjenje ukupnih troškova. Na taj način utikačke spojnice optimalno podržavaju trend u modifikaciji vetrenjača.

Konstrukciona serija Han-Eco® se, analogno konstrukcionoj seri-ji Han® B Standard, nudi u veličinama 6 B, 10 B, 16 B i 24 B. U zavisnosti od veličine konstrukcije na raspolaganju su montažno i utično kućište sa pravim i ugaonim izlazom za kabl. U ponudi su i kablovski izlazi sa metričkim navojem.

Za kućište Han-Eco® je razvijen PE - modul za prenos zaštitnog provodnika. Primena ovog PE-modula je opciona u zavisnosti od zahteva predmetne aplikacije. Ovaj PE-modul prima kablove u prečniku od 1,5 mm2 do 16 mm2. HARTING i kod novog konstruk-cionog niza zadovoljava u potpunosti normativne zahteve, kada se radi o bezbednosti upotrebe. Svi metalni elementi PE-sistema kompletno su povezani sa zaštitnim provodnikom. Time je isklju-čena mogućnost da se, ukoliko nastupi kvar, dođe u kontakt sa delom koji je pod naponom. Generalno se kućišta mogu koristiti i kod mašina koje imaju izolacionu zaštitu, tj. postrojenjima koja imaju II zaštitnu klasu.

Nema kompatibilnosti sa kućištima iz serije Han® B Standard zbog obezbeđenja sigurnog i normativnog PE-prenosa. Ali su zato mon-tažne mere kućišta Han® Ecoline identične sa onima iz serije Han® B Standard. Zahvaljujući tome nema potrebe za podešavanjima na zidovima komandnih tabli.

obnovljiva energija

Industrija 50 / jun 2014.

obnovljiva energijaHARTING

Moguća je montaža sigurnosnih spona (zaptivni sistem sa 2-poprečne spone preko svih elemenata) ili na montažno kućište ili na utično kući-šte, zavisno od potreba korisnika. Takođe je ove godine na raspolaganju i kućište spojnice, dok se, vizionarski, serija proširuje i za kućište cokni i zaštitne kapice.

obnovljiva energija

Ovde možete odmah da pronađete odgovaraju-ći Han-Eco monoblok:

Kontakt:Hanna PatalasDirektor marketinškog razvoja HARTING Eastern Europe GmbHBroj telefona: +49 5772 47 [email protected]

obnovljivi izvori

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Industrija 50 / jun 2014.14

Osamdesetih godina prošlog veka mnogi stručnjaci i naučnici počinju da informišu običnog čoveka da glavnog izvora ener-gije – fosilnih goriva nema u neograničenim količinama, a i

koliko će se još eksploatisati ne može se u tom trenutku precizno reći. Mnogim ratovima se pripisuju razlozi tog istog fosilnog goriva koje donosi moć, novac, pokreće čovečanstvo. Na početku ljudske civili-zacije nismo znali za njih, a ipak smo koristili brojne izvore energije.

Vatra je najveće otkriće u istoriji čovečanstva. Prvi izvor energije koji je doprineo i zdravstvu, jer je čovek naučio da termički obra-đuje hranu, a to je smanjilo unos bakterija i parazita u organizam. Pre i posle vatre čovek je koristio snagu ili energiju svojih mišića, a onda i snagu životinja. Prvi brodovi su se pokretali energijom ljud-skih mišića, a posle određenog vremena se koristila energija vetra. Kako bi se čovek grejao, termički obrađivao hranu, imao svetlost, na početku se koriste izvori iz prirode, razni drvni, biljni i životinjski otpaci. Danas je to poznato kao biomasa. Vekovima unazad, koristila se i energija vode i vetra. Mlinovi su se pokretali uz pomoć životinja, a onda rekama i potocima, a u ravničarskim predelima, snagom vetra. Razvojem civilizacije, čovek je otkrio fosilna goriva. Prvo je otkriven ugalj a mnogo godina kasnije nafta i gas. Industrijska revolucija dono-si otkrića mašina koje pretvaraju jedan u drugi oblik energije. U XVIII veku, tačnije 1769. godine Džejms Vat (James Watt) je konstruisao

parnu mašinu. U XIX veku otkriven je način za prenos električne ener-gije. Iako se jedan od najvećih naučnika Nikola Tesla borio za slobod-nu energiju i besplatan prenos iste, mnogi su shvatili i imali viziju kako zaraditi. Tesla je jednom izjavio: „Još pre nego što nestanu mnoge generacije, naše će mašine pokretati sila koja je dostupna na svakom mestu u univerzumu. U celom svemiru postoji energija“. Navodno je američka vlada zataškala projekat i Teslinu objavu da je pronašao uređaj koji hvata energiju Sunca, kosmosa i pretvara je u struju. Danas se koristi mnogo više energije nego ikada ranije. Naročito fosilnih goriva. Koliko nam sve to omogućava lagodniji život i lakše poslovanje, toliko i ugožava planetu na kojoj živimo. Sagorevanje, naročito nafte i uglja dovodi do efekta staklene bašte – globalnog zagrevanja. Svedoci smo promene klimatskih uslova na Zemlji koji mogu dovesti do promene ekološkog sistema, a sve to može imati uticaj na proizvodnju hrane. Nuklearna energija koju su mnoge ze-mlje prestale da koriste posle nuklearne katastrofe u Černobilju se smatra „čistom“ energijom. Energija koja se oslobađa iz atomskog jezgra. Međutim, dešavale su se već velike katastrofe koje dovode do velikog zagađenja i stalno je prisutan problem odlaganja nuklear-nog otpada. Pored zagađenja fosilnim gorivom, postoje i problemi oko nejednake raspodele neobnovljivih izvora energije. Istorija i današnjica nam pokazuju da vladaju oni koji kontrolišu energetske resurse.

„Mi bi trebalo da iskoristimo sile prirode i da na taj način dobijemo svu potrebnu energiju. Sunce je oblik energije, vetar i morske struje su takođe energija. Da li ih koristimo? O ne! Mi palimo šume i ugalj, to je kao da nam podstanari pale ulazna vrata da bi se grejali. Živimo kao divlji doseljenici koji ne shvataju da ovi resursi pripadaju svima nama.“

(Tomas A. Edison, 1916)≡ Autor teksta: Stevan Jovičić

obnovljivi izvori

obnovljivi izvori

ENERGIJA KOJA JE SVUDA OKO NASPre mnogo vekova koristili smo energiju koja je svuda oko nas. Danas ne možemo da zamislimo civilizaciju bez korišćenja neobnovljivih izvora energije. Ali kako naziv ove energije kaže, neće ih biti zauvek. Moramo da ponovo počnemo da koristimo obnovljive izvore, što bi u današnje vreme trebalo da bude mnogo lakše, ako uzmemo u obzir silnu tehnolo-giju kojom smo ovladali. Vetar, sunce, biomasa, biogorivo, plima i oseka, talasi, reke, geotermalna ener-gija. Nekoliko obnovljivih izvora energije kao što su vetar, sunce, biomasa, voda su ekonomski konkurentne. Imamo geotermalnu energiju koja se skoro ne koristi, a zasniva se na korišćenju toplo-te unutrašnjosti zemlje. Plima i oseka koje dolaze od gravitacijskih sila Sunca i Meseca, mogu se koristiti po principu hidroelektrana. Kada voda nadođe, pro-pušta se preko turbina nazad u zaliv pri oseci. Postrojenja koja koriste energiju plime i oseke izgrađena su u Francuskoj još šezdesetih godina prošlog veka, Rusiji, Kanadi, ali se ne koriste u velikoj meri niti su napravila neki napredak zato što je ekonomska ili komercijalna računica loša, što nije baš jasno, zato što je potencijal ogroman. Ono što uliva nadu je da se poslednjih 15 godina svest o korišćenju obnovljivih izvora povećala, tako da su ovi izvori energije povećali svoju konku-rentnost u odnosu na fosilna goriva. Sunce je najveći izvor energije u našem sistemu. Energetski proces koji se odvija na ovoj zvezdi je nuklearna fuzija. Spajanje dva laka atoma u jedan teži uz oslobađanje energije. Na sledećim podacima shvatićemo koliko energije dobijamo od Sunca. Po podacima,

najveća nuklearna elektrana u Japanu Kashiwacaki ima sedam reaktora i ukupnu snagu od 8 000 MW, a nuklearnom fuzijom se svake sekunde u Suncu pretvori oko 700 miliona tona vodonika u oko 695 miliona tona helijuma, a razlika od 5 miliona tona se po Ajnštajnovoj formuli pretvori u energiju u obliku gama zračenja. Kada se tih 5 miliona u sekundi pretvori u snagu, dobija se 386 milijardi MW. Može se reći da je Kina ovo shvatila jako ozbiljno i krenula u proizvodnju solarnih panela. Kako svetska potražnja postaje sve veća za solarnim panelima, pojavljuje se i podatak da je Kina u evrozonu izvezla solarne komponente proteklih godina u vrednosti od preko dvadeset milijardi evra. Tu se oglasila i Evropska komisija koja je optužila Kinu da prodaje ove proizvode mnogo jeftinije od korektne vrednosti. Odlično korišćenje sunčeve energije može se videti na primeru stadiona koji je izgra-dio Tajvan u gradu Gaosiungu. Stadion prima 55 000 gledalaca i krov koji pokriva tribine je izgrađen od solarnih panela. Izgrađen je na takvom položaju da dnev-no ima preko pet sati sunčeve svetlosti. To je sasvim dovoljno da se obezbedi ener-gija za funkcionisanje stadiona. Ulaganje od 150 miliona evra će se isplatiti, zato što stadion kada nema dešavanja može da obezbeđuje energiju za okolna naselja. Nove generacije vozila se kreću na solar-ni pogon. Mnoge vojne ustanove sveta eksperimentišu oko upotrebe solarne i drugih vidova obnovljive energije. Bertrand Pikard, fizičar i istraživač je na-pravio letelicu na solarni pogon sa krilima od 60 metara koja su prekrivena sa preko 11 000 fotoćelija, koja sakupljaju sunčevu energiju. Letelica „Solarni impuls“ je lete-la 12 sati.

obnovljivi izvori

Solarni stadion u Tajvanu

obnovljivi izvori


SRBIJA KROZ ENERGETSKU ISTORIJU• 1884. godine prva sijalica u Srbiji. Zahvaljujući mašinskom

inženjeru Todoru Selakoviću zasijale su prve sijalice u pogonu za proizvodnju municijskih čaura Vojnotehničkog zavoda u Kragujevcu. Sistem osvetljenja je činio sistem od 30 sijalica od 16 sveća i dve lučne lampe od 1 200 sveća. Te godine dobijaju i agregat za proizvodnju jednosmerne struje, snage 5 KS, koji je bio sastavljen od parne mašine i dinama.

• Prva elektrana – termoelektrana izgrađena je na Dorćolu u Beogradu 1893. godine, tada je izgrađena i prva električna centrala snage od 600 parnih konjskih snaga koja je snadbevala strujom tramvaje i ulično osvetljenje. Danas se na tom mestu nalazi Muzej nauke i tehnike.

• Prvi oblik daljinskog grejanja nastao je u Kragujevcu 1884. godine.

• Prva hidroelektrana u Srbiji je „Đetinja“, izgrađena je 1900. godine kod Užica na reci Đetinji. Bila je druga na svetu hidroelektrana posle „Nijagare“ višefaznog Teslinog sistema.

• Hidroelektrana „Vučje“ počela je sa radom 1903. godine u selu Vučjanki. Prvi dalekovod bio je izgrađen od ove hidroelektrane pa do Leskovca za potrebe tekstilne industrije. Bio je dugačak 17 kilometara i za njega je bio zaslužan prijatelj Nikole Tesle profesor Đorđe Stanojević.

• Najveći proizvođač hidroenergije u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi je hidroelektrana „Đerdap“. Izgradila ju je Srbija u saradnji sa Rumunijom 1970. godine. Iste godine puštena je u pogon i TE „Nikola Tesla“. To je najveća termoelektrana na Balkanu i najveći proizvođač električne energije u elektroenergetskom sistemu Srbije.

• U modernijoj istoriji u Srbiji postoji i fabrika za proizvodnju biodizela. Otvorena je 2007. godine u Šidu i po podacima je kapacitet fabrike 100 000 tona biodizela; uloženo je 27 miliona evra, ali fabrika trenutno ne radi. Kao razlozi se navode poskupljenje suncokreta, soje i uljane repe, kao i nedovoljne zakonske regulative koje regulišu oblast biogoriva.

• Prva eko štedljiva sijalica postavljena je u uličnoj rasveti u Beogradu 2010. godine u Studentskom parku.

• Prvi kotao na biomasu velike snage od 18 MW, otvoren je 2012. godine u okviru Panonskih termelektrana – toplana u Sremskoj Mitrovici. Umesto gasa kao gorivo koristi se suncokretova ljuska, a toplotnom energijom koja se dobija, greje se Sremska Mitrovica.

• U okviru poljoprivrednog dobra „Sava Kovačević“ pušteno je u pogon prvo postrojenje na biogas 2012. godine. Biogas se u ovom postrojenju dobija truljenjem stajskog đubriva u posebnim uslovima.

• Solarna elektrana je izgrađena i puštena u rad 2013. godine. Nalazi se u selu Merdare kod Kuršumlije. Radi se o italijansko-srpskoj investiciji u iznosu od 4 miliona evra. Postavljeno je oko 8 500 solarnih panela i kapacitet proizvodnje električne energije je 1,9 MWh.

• Prošle godine NIS je započeo izgradnju vetroparka kod Plandišta, u koji će biti uloženo oko 160 miliona evra. Planirana je izgradnja 34 vetrogeneraciona uređaja čiji će ukupni kapacitet biti 102 megavata, a električnu energiju otkupljivaće EPS.

• Prve geotermalne toplane velikog kapaciteta u Srbiji su tek samo u planovima. Do sada postoji samo korišćenje manjih kapaciteta, grejanje poslovnih prostorija ili podna grejanja na nekim gradskim trgovima.

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE – POTENCIJAL I PROBLEMI Srbija definitivno ima, prema svim podacima, veliki potencijal u obnovljim izvorima energije. Najveći potencijal čine biomasa, hidroenergija i vetar. Naučnici kažu da bi potencijal obnovljivih izvora energije Srbije zadovoljio četvrtinu godišnjih energetskih potreba. Fizički potencijal je odličan, ekonomski nikakav! Biomasa je po podacima oko 80 posto ukupnih potencijala obnov-ljivih izvora u Srbiji, ta energija je ekvivalentna sagorevanju preko 2 miliona tona nafte. Sunčevo zračenje je za oko 30% veće u Srbiji nego u srednjoj Evropi, ali iskorišćenost potencijala je zato mnogo manja. Ono što nedostaje je promocija kapaciteta za ove izvore energije, zainteresovanost države, podsticaji za domaće i strane ulagače. Srbija je 2007. godine ratifikovala Kjoto protokol, tj. doda-tak Međunarodnog sporazuma o klimatskim uslovima i smanjenju emisije ugljen dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Približavanjem EU, ovaj sporazum će morati mnogo ozbiljnije da se shvati. Srbija bi mogla da pronađe svoju energetsku samostal-nost u obnovljim izvorima energije. Šef odseka za obnovljive izvore energije u Ministarstvu energetike i rudarstva Tanja Stojanović, najavila je u junu ove godine da će izmenom zakona o energetici, investitori dobiti povoljne uslove za ulaganje u ovoj sferi. Pored povoljnijih uslova postojaće i bolji uslovi za uzimanje kredita kod banaka. O papirologiji nije ništa rečeno. Ukratko iz sadržaja „Vodič za investitore“ napisanog od strane dr Branislave Lepotić Kovačević dipl. prav., dr Dragoslava Stoiljkovića dipl. maš. inž. i gospodina Bojana Lazarevića dipl. el. inž. - da biste izgradili postrojenje i proizvodili električnu ili toplotnu energiju iz biomase potreban je najpre izbor lokacije, pribavljanje energetske dozvole, lokacijska dozvola, uslovi za priključenje na energetsku ili mrežu daljinskog grejanja, formiranje građevinske parcele, vodni uslovi, građevinska dozvola, procena uticaja na životnu sredinu, vodna saglasnost i tehnička kontrola projekta, izgradnja objekta, tehnički pregled i upotrebna dozvola, pravo na obavljanje proizvod-nje električne energije, dobijanje licence, odobrenje za priključenje elektrane na elektroenergetsku mrežu ili mrežu za distribuciju toplotne energije, sticanje statusa povlašćenog proizvođača, kao i ugovor o otkupu električne energije. Nažalost nemamo mesta za objašnjavanje svakog koraka, ali napominjemo da je za svaku od neophodnih dozvola potrebno pribaviti dosta papirologije. Neobnovljivi izvori energije su nas razmazili a mi nismo ni primetili trenutak kada smo od njih postali zavisni. Jedno je sigurno, u bu-dućnosti će izvori energije koje sada zovemo alternativnim, biti opet kao nekada davno u prošlosti primarni. Ostaje da se nadamo da će svest ljudi biti na višem nivou i da će potreba i odgovornost da se narednim generacijama ostavi planeta Zemlja u stanju da i oni mogu normalno živeti na njoj, prevladati sebičnost i pohlepu za novcem i moći koju ne možemo na kraju da ponesemo sa sobom. Postoji nada da će obnovljivi izvori energije doneti i mirniju budućnost, jer neće biti potrebe za ratovima kojima se osvajaju teritorije bogate fosilnim gorivom i na taj način nanosi zlo nedužnim ljudima.

obnovljivi izvori

Hidroelektrana na Đetinji

NORDIJSKA SARADNJA MOŽE BITI INSPIRACIJA ZA ZAPADNI BALKAN!


Koncept Nordijske saradnje objasnili su nam: Elisabet Naukler, član parlamenta autonomne oblasti Oland u finskom parlamentu (koja je govorila o razvoju nordijske

saradnje, o regionalnoj dinamici i kulturama); Juhan Tideman, Viši savetnik u Komitetu Eresund - (govorio je o značaju mosta Eresund, koji spaja Švedsku i Dansku i simbolizuje najjaču regionalnu saradnju na svetu) i gost iz Švedske Fredrik Heren, koji je govorio o inovativ-nosti i zbog čega je inovativnost zajednički imenitelj svih nordijskih zemalja, posebno u sferi kreativnog biznisa.

Baš u tom kontekstu su četiri kompanije iz nordijskih zemalja: Ericsson, Tikkurila Zorka, Telenor i Grundfos, predstavile inovativne aspekte svog rada. Osvrnuvši se na region u kojem posluju, predsta-vile su načine na koje se mogu privući strane investicije poboljša-njem regionalne saradnje.

Bilo je interesantno čuti da ovih pet nordijskih zemalja imaju različi-te stavove po pitanju međunarodnih organizacija i saveza. Danska, Island i Norveška su članice NATO-a. Danska, Finska i Švedska su članice Evropske unije. Norveška i Island su članice Evropske eko-nomske zone (EEA). Finska je jedina nordijska zemlja koja je uvela zajedničku evropsku valutu - evro. Ipak, pet nordijskih zemalja odr-žavaju bliske odnose političkog partnerstva koje karakteriše visok nivo uzajamnog poverenja.

Migracije iz drugih zemalja u nordijske zemlje su velike, kako zbog posla tako i iz ličnih potreba građana. Uslovi poslovanja u nordijskim zemljama su veoma razvijeni i smatra se da su među najboljim na svetu. U Srbiji trenutno posluje preko 115 nordijskih kompanija, dok je oko 300 prisutno preko distributera i agenata. Izvoz nordijskih zemalja u Srbiju u 2013. godini iznosio je više od 300 miliona evra, dok je uvoz iz Srbije u nordijske zemlje bio 100 miliona evra.

Zlatni sponzori događaja bili su: IKEA (SE), Ericsson (SE), Volvo Trucks (SE), Securitas (SE), Tetra Pak (SE), Novo Nordisk (DK), Atlas Copco (SE), Astra Zeneca (SE), Carlsberg (DK), Danfoss (DK), Tikkurila Zorka d.o.o. (FI), Brown-Forman Serbia (Finlandia) (FI), Eurocons group d.o.o. (Finn Aqua) (FI), Pneumaster d.o.o.(Nokian Tyres) (FI), Telenor (NO), Elopak (NO), Cambi (NO), Emisoft (NO).Srebrni sponzori događaja bili su: SSAB (SE), Dolina (SE), Scania Credit (SE), Duni (SE), SDK Steel (SE), Volvo Cars (SE), Supermarket (SE), ABB d.o.o (SE), Swedish Match (SE), Kinnarps (SE), Oriflame (SE), Husqvarna (SE), Bisnode (SE), Everest d.o.o (DK), Velux (DK), Niras (DK), Grundfos (DK), Tomex (DK).Nordijski model saradnje u svim oblastima može poslužiti kao inspiracija drugima. Put do ovakvog regionalnog zajedništva pred-stavlja izazov, ali nordijski primer pokazuje da je izazov vredan toga.

Jači zajednoČetiri nordijske ambasade u Beogradu, ambasada Danske, Finske, Norveške i Švedske, zajedno sa nerezidentnim ambasadorom Islanda u Srbiji, organizovale su 4. juna Nordijski dan. Na ovaj događaj bila je pozvana i redakcija časopisa Industrija sa ciljem da izvesti o ovom značajnom skupu, kako za same ambasadore tako i za sve kompanije iz nordijskih zemalja koje posluju u Srbiji, među kojima se nalaze i naši dragi poslovni partneri.

posetili smoposetili smo

≡ Autor teksta: Jasmina Jovanović

Seminar ”Jači zajedno - Nordijska ekonomska saradnja i inovacije: relevantnost za zemlje Zapadnog Balkana?” otvorio je ovaj događaj, koji se fokusirao na nordijsku saradnju kao model koji se razvio posle više vekova naizmeničnih vladavina, saveza i rivalstava do 200 godina dugog mira između nordijskih zemalja.

Ovaj događaj podržalo je 36 nordijskih kompanija, a s obzirom na to da su društveno odgovorne, mnoge od ovih kompanija su donirale opremu, novac i druge vidove pomoći žrtvama poplava u Srbiji.

ABB je svoju tehnologiju usavršavao tokom 120 godina i sada su ova tehnološka znanja uspešno primenjena na ABB solarne invertore. Namenjeni za instalaciju na stambenimili poslovnim objektima, kao i za fotonaponske elektrane svih veličina, ABB solarni invertorisu dostupni od "micro string" izvedbi, pa sve do centralnih invertora snage 1000kW.Zasnovani na izuzetno uspešnoj tehnološkoj platformi koja se decenijama koristi u industriji, ABB solarni invertori se priključuju na mrežu sa visokom efikasnošću i pouzdanošću, i shodno tome, pružaju mogućnost da se vaša investicija isplati u najkraćem vremenskom roku. Da biste otkrili kako možete povećati svoje prihode, posetite www.abb.com/solar

ABB d.o.o.Kumodraška 23511000 Beograd, SrbijaTelefon: +381 11 3094 300www.abb.rs

Povećajte prihode bez gubitka energije.

naslov rubrike


Biomasa predstavlja obnovljiv izvor energije. Ako krenemo sa definicijama, stručnim objašnjenjima, tema koja je jako interesantna i ne sme se olako shvatiti, plašim se, zvučaće suvoparno. A biomasa je tema koja je zaista vredna svakog truda, kako u objašnjavanju tako i u primerima u praksi.

BIOMASA – STARA ILI NOVA TEHNOLOGIJA?Biomasa jeste zaista jedna ozbiljna tema, kao i sve teme u časopisu Industrija, ali najbolje je predstaviti je kroz primere i jednostavna objašnjenja. Kada se na taj način gleda na ovu temu, postaje šo-kantno da uz veoma malo zagađenja možemo proizvoditi mnogo energije i koristiti za potrebe civilizacije. Zašto onda ulaganja drža-ve u te procese nisu veća?

Jedan stanovnik Finske svoj auto marke „Saab 99 s“ pokreće na drvni plin. Interesatan je prizor videti lepi stari „Saab“ kako vuče prikolicu za sobom, u kojoj se nalazi kotao koji liči na „pecaru“ za pravljenje rakije, samo što je nedostajala „tabarka“. Posle opisme-njavanja što se tiče biomase, shvatio sam da mu je to pirolitički kotao na prikolici uz pomoć koga pokreće auto. Pirolitički kotao čini neku vrstu generatora u kome se vrši sagorevanje drveta.

Ubacivanjem bilo kakve vrste drveta, briketa, peleta vrši se sago-revanje bez prisustva kiseonika. Ceo postupak počinje na oko 650 stepeni Celzijusa koji dovodi do suve destilacije drveta pri čemu se oslobađa ugljen monoksid, azot, metan, vodonik i voda. Ova smeša gasova je eksplozivna i pali se u motoru auta. Na taj način snaga motora je nešto manja, ali dovoljno je na parkingu pokupiti grane koje je vetar oborio i polomio sa drveća i napunili smo re-zervoar.

Gospodin sa „Saab-om“ je samo jedan od primera. Tri momka iz Švedske su napravili stilski lepši auto bez te prikolice i ofarbali ga u hipi boje, što nije od nekog značaja, ali vizuelno lepo izgleda. Stavili su generator na auto i obišli celu Švedsku u njemu. Uložili su puno truda i rada, ali su prešli 5 420 kilometara za dvadeset dana uz potrošnju od 1 kubnog metra drveta na 1 000 kilometara i uz maksimalnu brzinu od 90 kilometara na sat. Međutim, koliko god da je ovo fascinantno, pomenuta tehnologija nije nova. Postoje zapisi da je jedan vlasnik kovačnice u Engleskoj još 1840-te godine pokretao svoju peć na drvni plin, tj. procesom suve destilacije dr-veta. Poenta je da je ova tehnologija stara više od 100 godina, ali je nekako jedno vreme bila „zaboravljena“. Informacija koja mi je bila skroz nepoznata je, da su se za vreme drugog svetskog rata u ne-dostatku benzina koristili i postojali automobili, autobusi, traktori na drvni plin. Samo u Nemačkoj je postojalo pola miliona ovakvih vozila, kao i širom Evrope u ratnim godinama.

KORIŠĆENJE BIOMASE ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE STRUJEBiomasa je definitivno jeftiniji izvor energije od bilo kog fosilnog goriva i ima je svuda oko nas. Evo primera, kako se od pšenice može napraviti električna struja. Kada se radi žetva, imamo kom-bajn koji odvaja zrno pšenice od slame. Slama se balira i koristi za stočnu hranu, ali isto tako može da se koristi za gorivo. Slama, koja je samo jedan od primera biomase se spaljuje u kotlu termoelek-trane, toplota koja se oslobađa greje vodu koja se kreće kroz cevi u kotlu, voda se pretvara u vodenu paru koja pod pritiskom pokreće

≡ Autor teksta: Stevan Jovičić

energija iz biomase

POTENCIJALI I PRIMENA BIOMASE

Modifikovano vojno vozilo

SAAB sa pirolitičkim kotlom

energija iz biomaseparnu turbinu, a ona pokreće generator u kome se generiše elek-trična struja. Kada vam to objasne stručnjaci zaista deluje toliko jednostavno, da je nejasno što se ne iskoristi sav ovaj potencijal. Pretpostavljam da je novac u pitanju.

Određene kompanije proizvode kotlove koji funkcionišu po princi-pu pirolitičkog kotla, ali to se za sada koristi samo u svrhu grejanja malog procenta domaćinstava. Našao sam tekstove koji govore o velikom oslobađanju ugljen dioksida pri ovim procesima, a neki od stručnjaka iznose mišljenje da je sagorevanje biomase štetno. Međutim ostaci drveća ili biljaka koji bi se koristili kao biomasa, koriste ugljen dioksid dok rastu, procesom sagorevanja osloba-đaju taj isti ugljen dioksid, koji će koristiti nove biljke da bi rasle. Pri tome, truljenje biomase bi oslobodilo istu količinu tog ugljen dioksida. Zar nije bolje spaljivati sve otpatke biljaka i drveća u ter-moelektrani i dobijati energiju nego ih spaljivati na njivama - što bi trebalo biti zabranjeno, i praviti ozonske rupe, a uvek se doda i poneka guma koja nam više nije potrebna na lomaču, da bi dim dobio na gustini.

POTENCIJALI SRBIJE U KORIŠĆENJU BIOMASESamo Vojvodina i Stig čine veliku površinu obradive zemlje a samim tim biljni ostaci raznih kultura biljaka (slama, koštice, tuluske, kora drveta, stabljike), čine neiskorišćeni potencijal za grejanje doma-ćinstava i proizvodnju različitih vrsta potrebne energije. Biomasa je i životinjski izmet na osnovu kog su u Tetovu u Makedoniji, proš-le godine počeli da grade termoelektranu koja će praviti struju od kokošjeg izmeta tj. kokošijeg stajnjaka lepše rečeno, a proizvede-nom strujom će snadbevati tu istu farmu. Otpad iz parkova i sa ulica velikih gradova se takođe može koristiti kao biomasa.

energija iz biomase

Kod nas ima primera realizovanih projekata, kao što su mala termoelektrana na biomasu u selu Dragičica kod Čačka, koja može da snadbeva energentima oko 40 domaćinstava. Još jedan primer je i biogasno postrojenje u mestu Blace. U poda-cima tog postrojenja piše: postrojenje na biogas od stajnjaka krava muzara, kukuruzne silaže i surutke. Postrojenje proizvo-di 1 MWh električne energije i 1,2 MWh toplotne energije. Vrednost projekta iznosi preko 2 miliona evra. Postoji još ovakvih primera u Srbiji, kao što su fabrike koje su se odlučile da svoje kotlove za proizvodnju umesto mazuta pokreću na čvrstu biomasu. Njihovi komentari su, da je projekat bio skup, ali da će otplatiti sebe za godinu dana.

Ima u našoj zemlji još sličnih realizovanih projekata ili onih koji su trenutno u procesu realizacije, ali da nisam istraživao ne bih čuo za njih. Možda zainteresovanost medija i države treba da bude veća, treba iskoristiti znanje i iskustva zemalja koje svestrano ulažu u ovakve projekte i to primeniti kod nas.

Trebalo bi razmišljati na temu da biomasa ima potencijal da postane deo budućeg energetskog sistema u Srbiji, jer bi se na taj način uz pravovremeno definisanje mera i aktivnosti, smanjila energetska zavisnost i povećala energetska efika-snost zemlje u oblasti proizvodnje toplotne energije, daljin-skog sistema grejanja, kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije (kogeneracije), u poljoprivredi i industriji.

Proizvodnja toplotne energije iz biomase u Srbji treba da po-stane primarni cilj i stoga je neophodno, kako bismo bili prepo-znati od strane svih svetskih finansijskih institucija, da izradimo akcioni plan koji će definisati aktivnosti, mere i projekte i koji će obuhvatiti sve naše potrebe i mogućnosti. Vrlo je važno da kada imamo proizvod dobijen iz domaćih resursa, samim tim otvara-ju se i nova radna mesta i poboljšava konkurentnost privrede – a u slučaju korišćenja biomase, omogućava se jačanje nove industrijske grane – proizvodnja peleta i briketa i postavlja se temelj za održivi razvoj ruralnih sredina, kao i restrukturiranje toplana i javnih preduzeća. Upravo to se dogodilo u zemljama Evrope i treba pratiti pozitivne primere iz prakse.

Svetska Asocijacija za biomasu koristi iskustva sticana u Švedskoj, Austriji i Nemačkoj, kao i Kanadi, i to treba implementirati u Srbiji, kako bi se razvila strategija za efikasno, održivo i ekonomski isplativo korišćenje biomase. Na primer, situacija u Vojvodini je takva, da bi već za 5 do 10 godina mogao da se ostvari veliki napredak u primeni biomase, posebno za dobijanje bioetanola i biometana, koji bi bili supstrat za proizvodnju biogasa.

Prema procenama Evropske unije i svih zemalja sveta, očekuje se sve veće poskupljenje energenata, a posebno energena-ta fosilnog porekla. Zato je neophodno graditi alternativni energetski sistem, koji je pri tome i jeftiniji. Možda je ovo i poslednji voz za Srbiju da uđe u korak sa novim tehnologi-jama, kada je proizvodnja energenata iz biomase u pitanju. Treba implementirati drugačiji energetski sistem koji će pove-ćati konkurentnost privrede i na nivou pojedinačnog kućnog budžeta smanjiti ukupne troškove za energiju koju koristimo.


naslov rubrikeenergija iz biomase

IT CONCEPTS

IT Concepts je vodeći svetski proizvođač opreme za vizuelnu kontrolu bez razaranja - Boroskopi, Fibroskopi i Video endoskopi.Upotreba opreme: teško dostupna mesta unutar objekata ili mašina, vozila i letelica. Kontrola odlivaka, zavarenih spojeva u unutrašnjosti cevi…Primena i u sigurnosnim službama (vojska, policija, antiterorističke jedinice) INSTRON

Kompanija Instron proizvodi i servisira mašine, sisteme i dodatnu opremu za mehaničko ispitivanje materijala kidanjem, kompresijom, utiskivanjem, zamorom, udarcem i torzijom.

HELLING

Nemačka kompanija Helling je od 1863. godine vodeći proizvođač i snabdevač kvalitetne opreme i potrošnih proizvoda za ispitivanje bez razaranja. Bilo da je potrebno testiranje površinskih, potpovršinskih grešaka ili curenja, proizvodi ovog proizvođača su dobar izbor. BRUKER

Bruker AXS proizvodi instrumente za analizu elementa, istraživanje materijala, i strukturalne i površinske analize. XRF i OES uređaji su idealni instrumenti za analizu metala i legura.Upotreba: detekcija prisutnosti elementa prilikom ulazne kontrole, kod sortiranja otpada, u rudarstvu i istraživanju, otkrivanju opasnih materija, kao i hemijska analiza uzoraka.

YXLON

Kompanija Yxlon je vodeći proizvođač industrijske opreme za radiografiju i kompjutersku tomogra-fiju. Prenosni i stacionarni sistemi za radiografsko ispitivanje su deo njihove ponude.

TAGARNO

Tagarno je proizvođač sa 40 godina iskustva u proizvodnji sistema za optičko uvećanje. Sistemi za digitalno uvećanje, pružaju izuzetnu oštrinu slike posmatranog dela uz mogućnost merenja.

CARESTREAM

Vrhunski filmovi i hemikalije za radiografiju. Bilo da želite da ispitate unutrašnjost predmeta u cilju kontrole zavarenih spojeva, sastava materijala, kvalitet odlivaka ili otkovaka, radiografska kontrola je brzo i jednostavno rešenje. MEIJI

Treći najveći proizvođač raznovrsnih optičkih mikroskopa u Japanu.Upotreba: istraživački rad; obrazovne ustanove; metrologija; metalografija…

SONATEST

Kompanija Sonatest u svojoj ponudi ima, kako same merne uređaje tako i prateći materijal za ispitivanje materijala ultrazvukom.

HIROX

Kompanija koja je izmislila prvi video mikroskop pre više od 30 godina. Njihov visokokvalitetan optičko mehanički i svetlosni dizajn, daje Hirox 3D mikroskopskom sistemu najveće optičke mogućnosti (uvećanje od 7 000 x).

METKON

Proizvođač opreme i potrošnog materijala za pri-premu uzoraka za metalografiju, petrografiju…Vrhunski kvalitet garantuje ovaj pouzdan proizvođač.

SDT

SDT Internacional je belgijska kompanija koja je vodeći proizvođač ultrazvučne opreme i rešenja za prediktivno održavanje opreme i mašina.Upotreba: Rana detekcija nepravilnosti u radu opreme i procesa, detekcija curenja i propusnosti, pomoć u podmazivanju, otkrivanje kavitacija…

OPTIMALNA REŠENJA ZA KONTROLU KVALITETAISPITIVANJA BEZ RAZARANJA, MEHANIČKA ISPITIVANJA, PREDIKTIVNO ODRŽAVANJE


predstavljamopredstavljamoTROKUT TEST D.O.O.

Trokut test GroupŽarka Zrenjanina 7011211 BeogradTel: +381 60 555 0891

Fax +381 61 820 8432e-mail: [email protected]: www.trokuttest.comOptimalna rešenja za kontrolu kvaliteta

Trokut test grupa je međunarodna kompanija specijalizovana u oblasti distribucije opreme i potrošnog materijala za industrijsku kontrolu kvaliteta, ispitivanje bez razaranja i mehanička ispitivanja. Kompaniju čine predstavništva u pet

zemalja: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija i Bugarska.Naša misija je da stalnim stručnim usavršavanjem i praćenjem najnovijih trendova u kontroli kvaliteta, našim klijentima pružimo najoptimalnija rešenja adekvatna nastalim potrebama. Stoga, za svoje klijente biramo svetski poznate brendove i proizvođače.

razgovor s povodom

DIPLOMATIJA U SLUŽBI PRIVREDE


Časopis Industrija: Pošto su naši čitaoci uglavnom ljudi koji posluju u oblasti privrede, da li možete da nam predstavite aktivnosti Diplomatske asocijacije i koji su osnovni ciljevi Vašeg delovanja?

Vik Jensen: Diplomatska asocijacija Srbije (DAS) je pokrenuta pre 10 godina, sa ciljem da unapredi vaninstitucionalnu sarad-nju između pripadnika diplomatskog establišmenta, ali i drugih stranaca u Srbiji, bilo privrednika ili pojedinaca sa jedne strane i domaćeg privrednog i kulturnog miljea u najširem smislu. Potreba za tim je bila jasno vidljiva sa otvaranjem Srbije ka saradnji sa inostranstvom i sledstveno, intenzivnijoj komunikaciji, tokovima kapitala i ljudi. To je i danas osnovna aktivnost DAS, i sprovodi se kroz učešće u projektima različitog formalnog i neformalnog nivoa, kao i kroz lične kontakte i povezivanje zainteresovanih part-nera. Aktivnosti se sprovode kroz tri osnovna segmenta organi-zacije – DAS Services, koja omogućava najširi spektar umrežavanja i podrške u obezbeđenju partnerstava i drugih usluga za pravna i fizička lica; DAS Education, koji realizuje niz edukativnih aktivnosti, poput obuka i kurseva srpskog i stranih jezika za strance i za različite profesionalne kategorije domaćih korisnika, i DAS Community, namenjen realizaciji CSR i drugih dobrotvornih projekata. Pored svega toga, DAS učestvuje i u nizu ad-hoc projekata, podržanih od strane diplomatske i privredne zajednice.

Časopis Industrija: Koliko Vaša asocijacija trenutno ima članova i kako se postaje deo Vašeg tima?

Vik Jensen: Članstvo u DAS je delimično fomalizovana kategorija, budući da spektar aktivnosti prevazilazi standardne parametre organizacija na bazi učlanjenja. Ipak, moglo bi se reći da je broj partnerskih organizacija blizu 50. Sa druge strane, broj pojedi-naca u bazi DAS prelazi 10 000. Sama struktura DAS je takva da ne ograničava saradnju i učešće na projektima krutom formom. U skladu sa tim, deo tima se postaje na najefektniji način – aktivnom saradnjom na projektima, u skladu sa objektivnim mogućnositma i potrebama partnera.

Časopis Industrija: Kakva veza postoji između diplomatije i privre-de u Srbiji?

Vik Jensen: Ta veza je jedan od najjačih elemenata podrške razvoju poslovanja bilo gde u svetu. Jedan od ciljeva diplomatije i jeste upravo to. U Srbiji je, po našoj proceni, daleko ispod nivoa poten-cijala koji ima. Vidimo tu dosta prostora za unapređenje i aktivno učestvujemo u tome.

Časopis Industrija: Vi ste neko ko stalno pokušava da podigne imidž Srbije u diplomatskim krugovima. Da li je danas Srbija u

boljoj poziciji nego što je to bilo pre 5 ili 10 godina?

Vik Jensen: To je osetljivo pitanje, koje je podložno različitim ocenama u zavisnosti od okolnosti u datom trenutku. Ipak, primetan je pomak i što je najvažnije, promena je konstantna. Opšti utisak je da je u celini imidž zemlje unapređen.

Časopis Industrija: Poreklom ste iz daleke Australije, pa ste prava osoba koja nam može reći kakva je zastu-pljenost australijskih kompanija na tržištu Srbije i regiona Balkana?

Vik Jensen: Zastupljenost australijskih kompanija je minimalna, s obzirom na potencijal australijske privrede. Mi aktivno radimo na tome da se to promeni, uspostavili smo neke kontakte i razvijamo projekte koji će, verujem dati rezultate već u narednoj godini.

Koliko je diplomatija zastupljena u Srbiji i kakve koristi privreda ima od diplomata. Na ova, ali i druga pitanja razgovarali smo sa gospodinom Vik Jensenom, direktorom Diplomatske asocijacije u Srbiji.

≡ Razgovor vodio: Nikola Mirković

razgovor s povodom

razgovor s povodom

Časopis Industrija: Da li pos-toji neka srpska firma koja posluje na australijskom tržištu?

Vik Jensen: Koliko mi je poznato, postoje neke manje trgovinske firme, ali obim te trgovine je takođe veoma nizak. Uglavnom je u pitanju prehrambena roba ili piće, kojima se cilja na pripadnike dijaspore, sa nostalgičnim prizvukom. To naravno može da se promeni, ali za to je potreban i interes poslovne zajednice, koji može da obezbedi i jaču institu-cionalnu podršku države. Do tada, teško je očekivati veće promene, s obzirom na udaljenost i generalno nepo-znavanje tržišta Australije.

Časopis Industrija: Kakav je Vaš savet za srpske privrednike, kada je u pitanju širenje poslovanja van granica Srbije, što podrazumeva tržište Balkana, Evropske unije, pa i dalje... čak do Australije?

Vik Jensen: Osnovni savet je da se drže autentičnih vrednosti u onome čime se bave, to je ono što čini razliku na današnjem globalizovanom tržištu. Za specifične proizvode i usluge uvek je moguće naći adekvatnu nišu i na osnovu toga se dalje raz-vijati. To važi za sva tržišta, od Balkana do Australije. Naravno, elemente koji se podrazumevaju u današnjem konkurentnom okruženju – standarde kvaliteta, efikasnosti, poštovanje rokova i poslovne etike, ne moram da naglašavam. To se zaista jednostavno podrazumeva, ukoliko se želi trajno uspešno poslovanje.

Časopis Industrija: Za kraj našeg razgovora želimo da Vas pitamo nešto što ne spada u okvir standardnih tema o kojima pišemo, a tiče se događaja koji Vi lično organizujete – Balkan Chili Festival? Šta je ideja ovog događaja i da li će i ove godine beograđani imati priliku da se zaljute pikantnim specijalitetima sa svih strana sveta?

Vik Jensen: Ideja BCF je da promoviše kulturu ljute hrane, kao jedan od autentičnih detalja Srbije i Balkana. Cilj je da se svetu prilkaže lokalna ljutina, ali i da se ovamo dovedu i promovišu inostrani primeri, od Meksika do Tajlanda. To je sasvim u skladu sa osnovnim aktivnostima DAS i očekujem da ovog oktobra Beograd bude svetski centar ljute hrane, makar na tri dana koliko će festival trajati.

razgovor s povodom

Gram commerce d.o.o.Užiška ulica 4, 2000 Maribor, [email protected] [email protected]. 00386/2-6141160 c.mob Milan Grah 00386/41-755921

Logopak d.o.o.Užiška ulica 4, 2000 Maribor, [email protected] [email protected]. 00386/2-6141160 c.mob Aljaž Grah 00386/51-602792

KLASIČNA PALETIZACIJA, ULAGAČI I IZLAGAČI BOCA

Ulagač – izlagač boca Paletizer sanduka Paletizacija kartona Paletizacija vrećaMANIPULATORIManipulacija vreća, kartona, sanduka, bačvi, termo paketa, mašinskih delova

Manipulator bačvi, ploča

Manipulator vreća, kanti

Vik Jensen

dogodilo se...

2.ICV KONGRES CONTROLLERAFUNKY CONTROLLING JE SVUDA OKO NAS!300 KONTROLERA IZ CELOG REGIONA NA JEDNOM MESTU!


2.ICV Kongres controllera je održan 20. maja u Hotelu Crowne Plaza u Beogradu. To je bio centralni događaj u controllingu. 300 controllera je došlo iz Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Makedonije. ICV je Međunarodno udruženje controllera sa sedištem u Minhenu koje ima 9 000 članova-controllera, a ICV Srbija ima 188 članova i najveće je udruženje controllera izvan nemačkog govornog područja.Bilo je 8 izvanrednih govornika, koji su preneli svoje znanje i isku-stvo u controllingu učesnicima Kongresa. Svi su bili na ivicama svojih sedišta pokušavajući da zapamte što više, kako bi te ideje kasnije implementirali i u svojim kompanijama.Govornici su bili:1. Bjarte Bogsnes, prvi čovek controllinga norveške kompanije Statoil2. Marija Švigir, psiholog, MCB Menadžment Centar Beograd3. Slobodan Žepnić, CFO, Henkel4. Denis Petrović, partner, Controlling Institue Austria5. Natalija Mihajlović, head of controlling, Siemens6. Mina Mićanović, general manager, Poslovna Inteligencija7. Ivan Dačković, head of controlling, Societe Generale8. Ivana Milić, CFO, Microsoft

Učesnici, njih 300, su došli iz sveta controllinga i finansija. Bili su prijatno iznenađeni celokupnom organizacijom Kongresa, u Hotelu Crowne Plaza koji je potpuno renoviran. Svaki detalj je bio do tančina isplaniran da bi se controlleri što bolje osećali. Njihov glavni benefit, pored sticanja znanja koje su dobili od govornika, je bio druženje i upoznavanje novih kolega i potencijalnih poslovnih partnera.Bile su 2 kratke pauze i jedna dugačka za ručak, kao i „Speed networking“ događaj - gde su učesnici imali priliku da razmene mišljenja i kontakte.Govornici su se fokusirali na različite controlling procese i kako ti procesi funkcionišu u njihovim kompanijama.

dogodilo se...

dogodilo se...

Bjarte Bogsnes je bio prvi i glavni govornik na Kongresu. Došao je čak iz Norveške da govori o principu Beyond Budgeting i kako su taj princip primenili u Statoilu. Pokušao je da ubedi controllere da je budžetiranje kakvo smo do sada poznavali – prošlost. Istakao je da nam je potrebna nova filozofija u budžetiranju koja bi odgovorila na promen-ljivo tržište u kom je precizno planiranje od godinu dana gotovo nemoguće.Marija Švigir je govorila o psihologiji u controllingu i koji su najčešći tipovi komunikacije u poslovnom svetu. Svega 7% naše komunikacije se odvija putem reči, a ostatak kroz ne-verbalni govor tela. Na kraju je pustila i video snimak kako izgleda neverbalna komunikacija među svetskim liderima i kako kroz nju oni iskazuju svoju moć.Finansijsko i menadžment izveštavanje je bilo fokus pre-zentacije Slobodana Žepnića. On je ukratko objasnio kako izgleda proces izveštavanja u Henkelu, koliko često se prave ti izveštaji i koje tipove izveštaja najčešće koriste. Pokazao je i koje vrste kalkulacija prikazuju u svojim izveštajima i kako one pomažu menadžmentu u donošenju odluka.U svojoj prezentaciji, Denis Petrović je govorio o controlling procesima kako su se razvijali i koje od njih primenjuju u kompanijama. Objasnio je učesnicima Misiju Controllinga i kako je dobro strateško planiranje važno za donošenje važnih poslovnih odluka. Spomenuo je i koji su to alati koji najviše pomažu controllerima da unaprede poslovanje kompanije.Natalija Mihajlović se fokusirala na Projektni controlling. Controlling treba da bude podrška menadžmentu tokom celog projekta, počev od planiranja pa dok sam projekat ne bude završen. Kako se u Siemensu svakodnevno odvija veli-ki broj projekata, Natalija je prezentovala sve faze u projek-tnom controllingu, kako su projekti podeljeni u kategorije i koje kalkulacije i analize koriste kako bi došli do pokazatelja uspešnosti projekta.Za controllere, IT i ERP softver su neophodnost. Mina Mićanović je dala primere koliko je važno vršiti forecasting u poslovanju i kako im softverski programi u tome mogu pomoći.Controlling u bankama je malo specifičniji nego u drugim kompanijama. Ivan Dačković je pokazao koje sve vrste finan-sijskih analiza koriste u Societe Generale-u. Između ostalog, prikazao je “4 windows form”, instant analize kao i standar-dne izveštaje za menadžment.Ivana Milić nam je došla ispred kompanije Microsoft u želji da podeli i prenese svoja iskustva iz controllinga. U Microsoftu je dobra sinergija Finansija, IT i HR ključna. Da bi dobre odluke konzistentno donosili, potrebno je da svi ovi aspekti funkcionišu kao jedan. Ivana je, pored toga, dala i primere procesa i alata koje ona u svom controlling odelje-nju koristi svakodnevno.Čak i pre kraja Kongresa, učesnici su se raspitivali kada će biti sledeći 3. ICV Kongres. Svi su bili oduševljeni što su prisustvovali takvom događaju i na kraju dana su mogli da ponesu samo pozitivne utiske sa sobom.

dogodilo se...

Controlling je celokupan proces definisanja ciljeva, planiranja i controllinga (u smislu upravljanja i regulisanja) i obuhvata sve relevantne finansijske i komercijalne aspekte.Controlleri su partneri menadžera i daju značajan doprinos održivom uspehu kompanije.

Controlleri: • Dizajniraju i razvijaju menadžment proces definisanja ciljeva, planiranja i kontrole tako da svaki donosilac odluke može da postupa u skladu sa dogovorenim ciljevima.• Obezbeđuju stalnu preokupaciju sa budućnošću i stoga omogućavaju da se iskoriste šanse i da se upravlja rizicima.

• Integrišu organizacione ciljeve i planove na holistički način.• Razvijaju i održavaju sve menadžment kontrolne sisteme. Obezbeđuju kvalitet podataka i obezbeđuju donosiocima odluka relevantne informacije.• Ekonomski su savesni i odani dobrobiti cele organizacije.

ISPARIVAČI, KONDENZATORI I EKONOMIZATORI IZ ALFA LAVAL-A ZA TOPLOTNE PUMPE


Prema evropskom dizajnu toplotne pumpe, izmenjivač toplote u kontaktu sa izvorom energije je isparivač, dok je izmenjivač toplote koji proizvodi toplu vodu - kondenzator.

Kao i kod svih savremenih sistema grejanja i hlađenja, i ovde je cilj maksimalna efikasnost. Zato je optimizacija izmenjivača toplote za specifične sisteme kupca ključna. Da bi se poboljšala proizvodnja tople vode i povećala efikasnost toplotne pumpe, često se koristi ekonomizator. On pomaže kompresoru da postigne veće kondenzatorske temperature, podižući temperaturu vode.U primenama gde se zahtevaju veoma visoke temperature, toplotne pumpe mogu biti dizajnirane kao kaskadni sistemi ili mogu koristiti CO2 kao rashladno sredstvo.Lemljeni izmenjivači toplote (BHE) obično se koriste u evropskim toplotnim pumpama. Oni deluju kao kondenzatori, kao isparivači u voda-voda i voda-slani rastvor sistemima, i opciono, kao ekonomizatori.

PREDNOST ALFA LAVALAlfa Laval nudi kompletan asortiman izmenjivača toplote. Lemljeni izmenjivači toplote su veoma kompaktni u odnosu na bilo koji drugi izmenjivač toplote sličnih primena. To znači da je potreb-no manje rashladnog sredstva.AlfaNova je niz koji se sastoji od izmenjivača toplote od nerđajućeg čelika, spojenih fuzijom. Idealni su u situacijama gde je jedan od medija korozivan.Sve jedinice lemljenih izmenjivača toplote su testirane na pritisak i obeležene u skladu sa svim glavnim industrijskim odobrenjima (PED, UL, kineski PV, KHK, KRA i CRN). Takođe su testirane na cure-nje kako bi se garantovalo da je svaka jedinica otporna na ispušta-nje. Kupci mogu da odahnu znajući da kompanija Alfa Laval koristi svoja znanja i iskustva kako bi optimizovala svoje proizvode.Stalne inovacije i razvoj proizvoda su obezbeđeni od strane Alfa Laval interne laboratorije.

OBIM PROIZVODAKONDENZATORIAlfa Laval nudi dijapazon lemljenih izmenjivača toplote opti-mizovanih kao kondenzatori. Poseduju posebno dizajnirane kanalne ploče kombinujući različite uglove valovitosti, dubinu pritiska i asimetrične kanale. To ih čini pogodnim za širok spek-tar zadataka koji odgovaraju toplotnim pumpama, od pumpi koje greju vodu do mikro toplotnih pumpi, preko stambenih i komercijalnih sistema.

ISPARIVAČIKada su u pitanju isparivači, lemljeni isparivači toplote mogu se optimizovati podešavanjem karakteristika kanalne ploče i dodava-njem distributivnog sistema. Distributivni sistem obezbeđuje rav-nomernu raspodelu rashladnog sredstva kroz izmenjivač toplote. EKONOMIZATORIMalo područje pokrivanja i raznovrsne konfiguracije Alfa Laval lemljenih razmenjivača toplote čine ih lakim za optimizaciju, radi zadataka koje podrazumeva ekonomizator.Primene kod proizvođača originalne opreme (OEM):• Klimatizacija (agregati,

apsorpcioni čileri i VRF• Toplotne pumpe• Kotlovi• Solarno grejanje• Domaće grejanje vode• Proces hlađenja• Gorivne ćelije• (Mikro) kombinovano

grejanje i snaga• Sušači vazduha• Kompresori• Hlađenje na gorivo• Transportno hlađenje• Energija vetra• Automati za prodaju

Toplotne pumpe su vrlo efikasni električni sistemi. Toplota se proizvodi tokom procesa kondenzacije u procesu hlađenja i prenosi se u vazduh ili vodu. (Suprotno važi za hlađenje.)

Kako kontaktirati Alfa LavalAžurirani Alfa Laval kontakt podaci za sve zemlje, uvek su dostupni na našem sajtu: www.alfalaval.comE-mail: [email protected]

nove tehnologijenove tehnologijeALFA LAVAL

ADONIS GROUP – Balkan a�liate of TÜYAPEkskluzivni predstavnik TÜYAPA

[email protected]: 00389 2 3220 469; Mob: 00389 72 264 545

FAIR 2014• EURASIA PACKAGING - ISTANBUL FOOD-TECH ISTANBUL 18 - 21 September 2014

• INTERMOB - WOOD PROCESSING MACHINERY-ISTANBUL 27 September - 01 October 2014

• BURSA AGRICULTURE- INTERNATIONAL STOCK BREEDING AND EQUIPMENT FAIR 14 - 18 October 2014

• MAKTEK EURASIA 2014 14 - 19 October 2014

• MODEKS 2014 -BURSA 04 - 09 November 2014

• IDF 2014- ISTANBUL 20 - 22 November 2014

• BURSA METAL PROCESSING TECHNOLOGIES-BELEX-BORUTEK FAIR 04 - 07 December 2014

• PLAST EURASIA ISTANBUL 2014 04 - 07 December 2014

nove tehnologijenove tehnologije

ELEKTROHIDRAULIČNA PUMPA EHP ZA MOBILNE APLIKACIJE

PARKER HANNIFIN GES.M.B.H

Među mnogim prednostima ovog veoma fleksibilnog sistema su: ▪ niska inercija, ▪ pritisak i protok (PQ) kontrola, ▪ kontrola zatvorenog kruga sa podesivim pogonima, ▪ regenerativna mogućnost za bolju efikasnost, i ▪ poboljšana kontrola ubrzanja i usporava-nja.

Konačno, Parker EHP nudi OEM mul-ti-tehnološko rešenje od jednog dobavljača, pomažući da zado-volji potražnju za napajanje sistema smanjenja. Štaviše, kao i smanjenu potrošnju goriva i emisiju štetnih gasova, krajnji korisnik takođe ima niži nivo buke i troškove održavanja.

Parker Hannifin je nedavno predstavio nenadmašnu paletu kitova elektrohidra-uličnih pumpi EHP, koje omogućavaju uštedu energije u mobilnim aplikacijama. Dizajnirani za korišćenje sa srednjim i viso-kim energetskim hidrauličnim cilindrima i servo sistemima, EHP kitovi obezbeđuju inteligentnu kontrolu u aplikacijama kao što su rukovanje materijalima i izgradnja autobusa, kamiona, bagera…

EHP kitovi sadrže električni motor u kom-binaciji hidraulične pumpe, kontrolisan od strane pogona visokih performansi. Za razliku od konvencionalnih sistema, koji se stalno rotiraju varijabilom raseljavanja pumpe povezane na PTO, EHP Parkerovo rešenje rotira se samo kada je to potrebno, a na željenu brzinu pomoću konstantnog protoka pumpe.

Izvor: Parker Hannifin Ges.m.b.H. Wiener Neustadt, Avstrija - Podružnica v Sloveniji,

tel.: +386 (0)7 337 66 50, faks: +386 (0)7 337 66 [email protected] Šteger

DANI INDUSTRIJE


Tokom tri dana stručnih prezentacija i obuka, prisutni su dobili priliku da se upoznaju sa najnovijim proizvodima i rešenjima u industriji, kao i softverskim alatima koji su na

raspolaganju korisnicima.

Kako bi našim čitaocima bilo jasnije o kakvoj konferenciji je reč, zamolili smo par predstavnika kompanije Siemens da nam ukrat-ko pojasne šta ih je navelo da osmisle ovakav vid konferencije, kome je konferencija namenjena i šta su to korisnici mogli novo da saznaju i nauče.

Znamo da je prošle godine organizovana prvi put ovakva konfe-rencija na Staroj planini, i da su organizatori i učesnici bili veoma zadovoljni, što nas je i navelo da razgovor započnemo sa ljup-kom gospođicom Jovanom Žuržin koja je direktor Korporativnih komunikacija i koja je zajedno sa svojim kolegama iz Sektora Industrija bila zadužena za organizovanje ovog skupa, kako na Staroj planini tako i u Subotici.Gospođica Jovana istakla je da je nakon prošlogodišnje konfe-rencije Dani industrije, bilo dosta pozitivnih komentara od strane učesnika, i da su odlučili da i ove godine učesnicima ponude praktična rešenja i nova znanja iz oblasti industrije.

''Na ovogodišnjoj konferenciji „Dani industrije 2014“ naš inže-njerski tim je predstavio inovativna rešenja čijom primenom se može ubrzati proces, poboljšati kvalitet proizvodnje i smanjiti troškovi u oblasti industrije. Simens je u Srbiji prisutan 127 go-dina, a kao kompanija koja je globalni lider u oblasti elektronike i elektrotehnike, cilj nam je da neprekidno unosimo inovacije u svoja tehnološka i industrijska rešenja, kao i da svoja znanja i iskustva prenesemo krajnjim korisnicima.“ - istakla je gospođica Jovana Žuržin, rukovodilac korporativnih komunikacija u kompa-niji Siemens d.o.o. Beograd.

Zanimalo nas je, kako je koncipirana ova konferencija, i odgovor na to pitanje dao nam je gospodin Vladimir Duboka, direktor Sektora Industrija u kompaniji Siemens.

''Jako je bitno da naglasim razlog zašto smo se odlučili i organizovali ovaj vid konferencije.Mi zapravo želimo da ''pobegnemo'' od one klasične marketinške promotivne postavke, gde smo mi ponuđači nove opreme, a da korisnici opreme zapravo ni ne znaju gde i kako to njima može da koristi.Ova konferencija se sastoji iz dva dela. Prvi deo konferencije namenjen je našim krajnjim korisni-cima koji u velikoj meri predstavljaju procesnu industriju u Srbiji, ideja je da interaktivno učestvuju u work-shop radionicama koje su interaktivne... kako bi im pružili mo-gućnost da vide i svojim rukama osete i opipaju novitete o kojima mi govorimo.Drugi deo konferencije je nešto što je kruna naše kampa-nje u oblasti energetske efikasnosti. Naime, pre pet go-dina smo baš u Subotici započeli kampanju pod nazivom

Sektor Industrije kompanije Siemens iz Beograda, organizovao je trodnevnu konferenciju „Dani industrije 2014“ koja je od 26. do 28. maja ove godine održana u hotelu „Galleria" u Subotici. Na ovaj stručni događaj bili su pozvani krajnji korisnici iz svih oblasti industrije, među kojima smo bili i mi, članovi redakcije časopisa Industrija. Na poziv smo se rado odazvali, i ovom prilikom vam prenosimo naše utiske.

sa lica mestasa lica mestaSIEMENSOVI DANI INDUSTRIJE

Demonstracija primene Siemens nove tehnologije

Predavanje

≡ Autor teksta: Jasmina Jovanović


New Impulses, sa fokusom na temu energetske efikasno-sti koja nam je donela devet referenci.Te reference su sistemi za praćenje i merenje potrošnje energije u kompanijama: Philip Morris (Niš), Henkel (Kruševac), Fijat (Kragujevac) i par manjih aplikacija, od kojih je jedna na Đerdapu, i ono što smatramo najvaž-nijom referencom za nas - jeste implementacija ovog sistema u našoj fabrici u Subotici.Cela ideja ove konferencije bila je da kroz novitete i prak-tični deo, prezentujemo krajnjim korisnicima na koji način mogu rešiti izazove sa kojima se svakodnevno susreću korišćenjem najsavremenijih tehnologija u industriji, kao i način na koji mi to radimo u našim proizvodnjama.U sklopu naše postavke, Simens je u okviru inovacija, po-smatrajući trendove, fokus prebacio sa samog korisnika i njegovih trenutnih operativnih potreba, na neke dodatne servise gde se mi ne predstavljamo samo kao proizvođač opreme, već kao ponuđač kompletnog rešenja koje im mi možemo dati.''Na pitanje kome je ova konferencija namenjena, Marko Nikolić (Siemens Beograd), rekao je da je Siemens na ovogodišnjoj kon-ferenciji ugostio preko 60 korisnika iz raznih oblasti industrije, iz industrije pivarstva, farmaceutske industrije, industrije voda, pakovanja - i da su imali veliki odziv korisnika što potvrđuje zain-teresovanost za ovim vidom stručnih skupova. ''Ovo je za naše krajnje korisnike jako bitno, pošto se mi trudimo da svake godine te tehnološke novine koje se u Srbiji predstav-ljaju, predstavimo našim krajnjim korisnicima u Srbiji. Ovog puta smo doneli najnoviju opremu iz Nemačke koja nam je bila na raspolaganju, kako bismo mogli sa našim klijentima da popriča-mo o samim tehničkim karakteristikama i o podršci koju im mi možemo pružiti.'' - istakao je Nikolić.

''Ovaj koncept za krajnje kupce veoma je važan, i mišljenja sam da je Siemens Srbija ovaj skup vrlo dobro osmislio i organizovao'' rekao je gospodin Marko Bunić, (Siemens Srbija). Takođe je rekao i da sličan koncept imaju i oni sa svojim partnerima, kako bi kraj-nje kupce upoznali sa novitetima, i kako bi i oni bili u toku sa svim inovacijama koje Siemens nudi. ''Lično mislim da je ova konferencija jako bitna, pošto konkuren-cija ne spava, znači vi ne možete očekivati da ostvarite saradnju sa nekim klijentom i sledećih 4-5 meseci ga ni ne posetite, misle-ći da ste sa time završili sav posao. Zadovoljstvo kupca se postiže tako, što vi morate biti uvek tu za njega, morate mu objasniti sve i dati do znanja da je on vaš fokus. Ako on izgubi taj lični kontakt sa vama, onda postoji mogućnost da ga izgubite.'' - istakao je Bunić.Da bismo zaokružili priču u potpunosti, ''kao šlag na tortu'' bila je poseta Simens fabrike u Subotici, gde smo mogli da vidimo na licu mesta kako se sklapaju vertogeneratori, u svakom procesu ponaosob i kako odlaze na inostrano tržište, pošto se svi vetroge-neratori prave za izvoz u inostranstvo.

Učešćem na Simensovim Danima industrije, imali smo priliku da uočimo vidno zadovoljstvo kod svih učesnika, što zbog svih noviteta koji su predstavljeni, tako i zbog lepog druženja; dobili smo odgovor da će se ovaj vid konferencija nastaviti i da je plan da postane tradicionalan način obuke i druženja u organizaciji kompanije Siemens iz Beograda.Do sledećih Dana industrije, kompanija Siemens i redakcija časo-pisa Industrija vas srdačno pozdravljaju.

sa lica mestasa lica mestaSIEMENSOVI DANI INDUSTRIJE

Predavači i učesnici konferencije na okupu

Kako ovo ne bi bila samo strogo poslovna priča, domaćini su nam priredili i mali predah uz razgledanje grada Subotice i jezera Palić, posetu Vinariji Zvonko Bogdan i kao krunu druženja - večeru na salašu Jelen gde smo, uz domaće specijalitete i muziku, svi zajedno uživali do kasnih večernjih časova.

HAN-ECO® Novi monoblok umeci sa povećanom gustinom kontakta iz proizvodne linije Han-Eco® proširuju mogućnosti primene. Uz to dolazi i provereni Han-Eco® ugradni princip „click and mate“ koji znatno olakšava rukovanje usled bez-alatne montaže. Kod proizvodne serije Han-Eco® se objedinjuju robustna ku-ćišta utikačkih spojnica koje su izrađene od visoko otporne plastike, pojačana staklenom vunom. Ova proizvodna marka se dokazala na tržištu u proteklih godinu ipo dana, jer pruža pogodnosti kao što su smanjenje težine i vremensku uštedu pri konfekcioniranju i montaži. Kod novih E-monoblokova, koji su prvenstveno razvijeni za primenu u kućištima iz proizvodne serije Han-Eco®, primenjen je provereni Han-Eco® ugradni princip „click and mate“, dakle jednostavna i potpuno bez-alatna montaža uloška. Specifičnost novog Han-Eco® E monobloka jeste ta da je, u po-ređenju sa Han® E stadardnim umetkom iste veličine, ostva-rena veća gustina kontakta i to čak za 67%. Umeci rapolažu sa inicijalnim PE-kontaktom (uzemljenjem) i omogućavaju šestostruko kodiranje. To rezultira kontaktnim kapacitetom sa 10+PE, 14+PE, 20+PE i 28+PE za sve četiri veličine iz ove serije. Pored toga je moguće kombinovati u kućišta iz proizvodne serije Han-Eco® i module sa E-monoblokom iz proizvodne se-rije Han-Modular®. Dodatna mogućnost za proširenu primenu leži u Han-Modular® prijanjajućim okvirima. Novi kontakti su zasnovani na proverenim Han® E kontaktima sa zavrtnim pri-ključkom. E mono blokovi imaju nominalni napon od 500 V uz jačinu nominalne struje od 16 A. Minimalna poprečna širina kablovskog priključka je 0,75 mm2 (AWG 18) dok maksimalna ide do 2,5 mm2 (AWG 14).

Pogledajte na YouTube naš Han-Eco video.

HARTING ciljano proširuje varijante iz svoje poznate serije kućišta Han-Eco®. Han Eco®, to su robustna kućišta utikačkih spojnica izrađena od izuzetno otporne plastike pojačane sta-klenom vunom koja svojim klijentima nudi pre svega manje težine i, na kraju, i povoljnije cene. Karakterišu ih izuzetne mehaničke karakteristike i visoka otpornost na spoljašnje uticaje. Pritom, u poređenju sa standardnom serijom Han® B nude veću gustinu kontakta zahvaljujući dodatnom prostoru za modul.

Od maja 2012. godine je, uz već postojeće proizvode, na raspolaganju i varijanta za primenu na otvorenom. Izuzetno kvalitetni profilni i prirubni gumeni zaptivači izrađeni od fluor kaučuka (FPM), proširuju mogućnosti primene i na otvore-nom prostoru.

FPM kao specijalni dihtung-materijal karakteriše izvanredna postojanost u odnosu na klimatske uticaje, naročito u odnosu na UV-zračenje, ozonsko opterećenje i visoke temperature. Takođe je velika i rezistentnost na hemikalije, kao na primer na mineralna ulja, sintetičke hidraulične tečnosti, gorivo, aro-mate, brojne organske rastvore i hemikalije. Ovaj materijal iz serije Han® M dokazao se kroz svoju višedecenijsku upotrebu.

U kombinaciji sa izuzetno otpornom plastikom HARTING je razvio proizvod, koji u potpunosti dozvoljava prilikom realiza-cije i smanjene težine primenu na otvorenom prostoru.

nove tehnologijeHAN-ECO®:

NOVA ROBUSTNA KUĆIŠTA ZA PRIMENU NA

OTVORENOM

SERIJA HAN-ECO® SA PROŠIRENIM MOGUĆNOSTIMA

PRIMENE

36

HARTINGnove tehnologije

Kontakt:Hanna PatalasDirektor marketinškog razvoja HARTING Eastern Europe GmbHTel: +49 5772 47 [email protected]


Ovlašćeni distributer za SrbijuURAM system d.o.o

21412 GložanTel: 021-788-569, Fax: 021-788-584www.uram.co.rs

Frequency Drive / Inverter

Merenje nivoa i protoka• radarski merači nivoa• ultrazvučni merači nivoa• hidrostatički merači nivoa• kapacitivni merači nivoa• elektromagnetni merači protoka

NOVO

ROBOTI U SRBIJI, DANAS NE TREBA VAM ROBOT? DA LI STE SIGURNI…?


KOME TREBA ROBOT?Postoje situacije koje su idealne za implementaciju robota, što znači da ćete rešiti tehničke i tehnološke probleme, a sve će se brzo isplatiti. Ovde mislimo na tzv. 3P aplikacije: pakovanje, pa-letiranje i pick&place.

Najčešći problem koji se rešava robotima je kapacitet: robot radi pouzdano i brzo, bez zastoja i odmora, pa je pogodan za masov-nu proizvodnju.

Robotska ćelija može da se uhvati u koštac sa problematičnim proizvodima, onima koje je nemoguće ili vrlo teško urediti, akumulirati ili orijentisati, pa klasične mašine nisu dovoljno dobre ili efikasne. Klasične mašine su nepogodne ako imate miks: više različitih proizvoda ili pakovanja na istoj liniji ili više različitih proizvoda u jednoj kutiji. Sve ovo se rešava robotskom ćelijom, po potrebi u kombinaciji sa kamerom i pick&place softverom.

Proizvode koji se kontinualno i brzo kreću teško je „skinuti“ sa linije i upakovati. Javljaju se ergonomski problemi ako to rade ljudi, a kod mašinskog pakovanja problem je obično nedostatak prostora za smeštaj mašine i akumulaciju proizvoda. Za razliku od klasičnih mašina, robot se mnogo lakše implementira u postoje-ću liniju, uz zadržavanje opreme.

Poseban problem predstavljaju česte izmene asortimana na liniji, jer je neminovna spora i komplikovana zamena formatnih delo-va, dok se kod robota sve svodi na softversku promenu režima rada i eventualno zamenu hvataljke.

Zakonska ograničenja se teško prevazilaze. Jedna vrsta ograni-čenja je vezana za uslove okoline, koji mogu biti toliko teški da ograničavaju angažovanje ljudi: vlaga, temperatura, prašina… Druga vrsta ograničenja vezana je za maksimalno dozvoljenu težinu koju zaposleni sme da prenese. Prema važećem obave-zujućem pravilniku, radnik ne sme da prenese preko 10 000 kg u smeni (200 vreća cementa ili šećera), što znači da je za nesmetan rad produktivne linije neophodan veliki broj radnika.

(Izvor: Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri ručnom prenošenju tereta)

ŠTA JOŠ DONOSE ROBOTI?Pored rešavanja navedenih problema i ograničenja, roboti dono-se i druge prednosti, koje je lako uvideti i izraziti kroz finansijske i druge povoljnosti.

Rad 24/7/365: nema umora, odmora, bolovanja, smena, povre-da,… Robot radi kao robot!

Visoka pouzdanost i kvalitet: Savremeni roboti se ne kvare i ne greše. Kvalitet rada je ujednačeno visok i nema uslova koji mogu da nepovoljno utiču na produktivnost.

Održavanje je neznatno: Robotska ćelija ima bitno smanjen broj elemenata u odnosu na klasične linije, pa je broj slabih tačaka neuporedivo manji, održavanje vrlo nezahtevno i sa malim troš-kovima.

Fleksibilnost: Prednost robota je da za promenu režima rada i poslova koje obavlja dovoljna promena softverskog algoritma, bez komplikovanih, skupih i dugotrajnih mehaničkih i drugih zahvata.

Brz povratak investicije: Jednostavan proračun direktne ušte-de smanjenjem radne snage pokazuje da se robotske 3P ćelije isplate za godinu do tri, što predstavlja izuzetno brz povratak uloženog novca.

Roboti su već odomaćeni u srpskim fabrikama gde obavljaju različite zadatke. Postoje podeljena mišljenja da li se isplati njihova implementacija, imajući u vidu kapacitete, cenu implementacije i uslove u kojima oni treba da rade.

VESIMPEXnove tehnologijenove tehnologijeVESIMPEX

Dužina nošenja

(m)

Učestanost nošenja(min-1)

Kumulativna masa

(kg/min) (kg/h) (kg/8h)

≤1 8 120 7.200 10.000>1 ≤ 2 5 75 4.500 10.000> 2 ≤ 4 4 60 3.000 10.000

> 4 ≤ 10 2 30 1.500 10.000> 10 ≤ 20 1 15 750 6.000

Kome robot ne može da pomogne?• Proizvodi koji su “teški za hvatanje”• Masovna proizvodnja jednog artikla• Jednostavne “Drop Pack” aplikacije

nove tehnologije


VESIMPEX

ŠTA NIJE TAČNO? Roboti ne mogu da rade na brzim linijama za pakovanjeRoboti rade na ekstremno brzim linijama za pakovanje: pick&place robot može imati i 150 pikova u minuti!

Tehnologija robota je previše komplikovanaTehnologija robota nije svemirska: rad sa njima je pristupačan i jednostavan nakon kratke obuke.

Roboti zahtevaju visoko obučene rukovaoce Netačno! Aplikacije se prave tako da je potrebno minimalno an-gažovanje rukovalaca sa standardnim znanjem procesa.

Roboti su nepouzdaniSa mnogo manje elemenata i slabih mesta u odnosu na klasične mašine, roboti imaju daleko duži MBTF.

Roboti su skupiNaravno da je ovo netačno! Pozovite nas, uradićemo vam kalku-laciju koja će vas uveriti u suprotno.

Javite nam se ukoliko imate potencijalni projekat, nedoumicu ili vam jednostavno treba više informacija. Imamo tehnologiju, iskustvo i tim koji će sigurno rešiti svaki vaš problem pakovanja, paletiranja i pick&place aplikacija.

nove tehnologije

Aplikacije: • Depaletizacija• Raspakivanje• Rukovanje kod dotura robe• Rukovanje svežom hranom • Primarno pakovanje• Sekundarno pakovanje• Mešanje (Combo/Rainbow pakovanja)• Paletiranje• Opšta manipulacija proizvodima• Integrisana rešenja za celu liniju

KLIMA I KAKO OD NJE (NE) NAPRAVITI PROBLEM


Na osnovu iskustva onog jadnog cvrčka, pravi ljubitelji basni će reći da je sada pravo vreme da se brine o vrućinama koje će se ponoviti ovog leta. Bojim se da su u pravu.

Prenosimo vam neprocenjiva iskustva i savete jednog tipič-nog cvrčka zaposlenog u održavanju, koga je teško ubediti da treba da misli o letnjim vrućinama dok one ne nastupe.

Dobro ih proučite, ako ih shvatite kako treba možete sebi uštedeti mnogo brige i novca.

ŠTA KAŽE NAŠ ISKUSNI SAVETNIK:

1 Pregrevanje opreme? Sve je to luk i voda, to se prosto rešava. Priručnim sredstvima. Imamo na raspolaganju toliko mogućnosti da se RASHLADIMO!

2 NE TREBA ŽURITI! Do leta i vrućina ima vremena. Zašto bi sada o tome mislili, sve to može da se uradi i u julu ili avgustu.

3 Prethodna analiza i snimanje: NIKAKO! Termokamera je nepotrebna đavolska naprava, proračun je gubljenje vremena. Valjda sami

znate i bez toga šta vam je potrebno.

4 Instalirajte SPLIT SISTEM koji se koristi za stanove. Jevtino, radi dok radi. Ne kvare se tako često, samo kada su najveće vrućine.

5 Nemojte da vas prevare da kupite opremu za klimatizaciju industrijske klase. Ne smeju vas zavarati trikovi: „apsolutna pouzdanost“, „neprekidni

rad“, „prilagođeno industrijskim uslovima rada“. Sve je to ujdurma da platite više.

savetisavetiVESIMPEX

12 SAVETA ISKUSNOG STRUČNJAKA ZA VRUĆINU

6 LAŽ je da jevtine klime imaju problem sa prašinom i radom u

teškim uslovima okruženja. Dok ne crknu, one rade sasvim fino. Dovoljno je redovno čistiti filtere, desetak puta dnevno.

7 NI U SNU ne pristajte na ugradnju sistema sa čilerima i izmenjivačima sa vodom. To što je to standardno i jedino efikasno i pouzdano rešenje za

teške uslove rada, ne važi za vas. To je za one što ne znaju šta će sa parama, pa izmišljaju burgije.

8 Ne bojte se ispada i kvarova. Pa šta ako stane linija zbog pokvarene klime? Sva ta trabunjanja o GUBICIMA usled stajanja, ako

to ne možemo da podnesemo, bolje da nas nema.

9 Ne glupirajte se sa ugovaranjem preventivnog ODRŽAVANJA. To su nepotrebni troškovi. Imate vi

svoje majstore, popraviće kada bude trebalo. Koliko god da košta i traje.

10 Ovi klinci sada vezuju klime na RAČUNARE koji mere temperaturu i vlagu i beleže

podatke o radu i kvarovima. Budi bog s nama, računari su za kancelariju, ne za fabriku; ne dolazi u obzir!

11 Ako baš crkne klima, lepo otvorite vrata i stavite VENTILATORE. Malo brašna ili ugljene prašine u ormanima, neće valjda da smeta.

12 NIKAKO SE NE OBRAĆAJTE ZA POMOĆ I SARADNJU VESIMPEX-u. Opšte je poznato da se oni

ne pridržavaju nijednog od navedenih pravila, rade upravo suprotno. Imaju i termokameru, snimaju, rade proračune, instaliraju samo industrijsku opremu, nude održavanje. Šta će to vama...

savetisavetiVESIMPEX

Ako se ipak odlučite da im se javite, imate adresu i kontakt podatke tu dole, verujemo da

će vam rado odgovoriti. Samo, nemojte posle da vam nismo

rekli!

KALKULATOR OBRADE BAŠ ZA SVAKOGA

Kompanija Walter AG je aplikaciju za pametne telefone i tablet računare sada razvila i za posebne računare


Aplikacija „Tools & More“ postoji od 2011. godine i od tada su je korisnici preko prodavnica s aplikacijama iTunes ili Google play, instalirali već više od 50 000

puta. S aplikacijom je moguće tačno izračunati čitav niz para-metara rezanja za glodanje, bušenje ili struganje, među koji-ma su momenat, pogonska snaga, volumen odvojenih čestica ili vreme obrade, sila rezanja i debljina odvojenih čestica. Integrirani kalkulator ekonomičnosti omogućuje i jednostavno poređenje dva rešenja alata, u smislu ušteda i slobodnih kapa-citeta mašina. Walter se sada odazvao na želje svojih kupaca, da se sve te funkcije mogu koristiti i na ličnim računarima.

Pod novim imenom „Kalkulator obrade“, Walterova aplikacija će od sada biti na raspolaganju i kao radna verzija za Windows lične računare, i to preko interneta i bez povezanosti na in-ternet. Internetska verzija je integrirana u Walterovu inter-net stranicu, pa ju je moguće primeniti u svim operacijskim sistemima. Verziju bez internet veze, moguće je skinuti s internet stranice i instalirati na Windows ličnim računarima. Programiranje u HTML5 osigurava jedinstven prikaz (look & feel) na različitim ekranima. Veličinu prozora je moguće u obe verzije prilagoditi. Novost je funkcija ispisa i mogućnost pre-nosa izračunatih parametara rezanja u cvs-formatu, na primer za učitavanje u Excel-u.

„Naš kalkulator za obradu deluje na svim savremenim internet pretraži-vačima, a na raspolaganju je svim korisnicima alata za obradu“,

pojašnjava Bernhard Weihermüller, vođa tima za e-marketing & podršku prodaji u kompaniji Walter AG. I novo ime na engle-skom jeziku je lako zapamtiti: Machining Calculator.

Optički jedinstven: Walterov kalkulator obrade, od sada će de-lovati mobilno na pametnim telefonima i tablet računarima, na internetu preko Walterove internet stranice i kao instali-rana verzija bez internet veze na Windows ličnim računarima.

Internet stranica Walter: skeniranje koda QR ili na internet stranici www.walter-tools.com

Ponuda usluga Walter Multiply: Skeniranje koda QR ili na internet stranici http://goo.gl/1u5x3

Za sve one koji svoje procese obrade ne planiraju samo za pametne telefone, Walter je svoju aplikaciju „Tools & More“ sada razvio i kao radnu verziju za Windows lične računare. Aplikaciju, koja omogućuje proračun parametara rezanja i proračun ekonomičnosti, korisnici iOS ili Android sistema već su instalirali na svoje pametne telefone više od 50 000 puta. Sada su novosti optimalni korisnički interfejs, funkcija ispisa i učitavanja, pa je od imena „Tools & More“ nastao naziv „Kalkulator obrade“.

nove tehnologijenove tehnologijeWALTER AUSTRIA GES.M.B.H.

Kontakt podaci za kupce:Walter Austria GmbH Podružnica trgovina, Miklavž, Slovenija tel: +386 2 629 01 30 e-mail: [email protected] www.walter-tools.com

Predstavništvo:Garant WIS d.o.o. Dimitrija Tucovića 3/5 11420 Smederevska Palanka Kontakt osoba: Dušan Subotić

FLEET MANAGEMENTOsnovna prednost IEI Fleet management-a se ogleda u tome što osim GPS pozicioniranja omogućava neprekidno očitavanje stanja vozila i slanje očitanih parametara Fleet Management Serveru. Očitavanja se obavljaju preko OBD-II protokola sa računara u vozilu ili povezivanjem dodatnih senzora na CANBUS protokol. Fleet Management aplikacija je dvosmer-na, tako da je osim standardnih funkcija omugućena komunikacija sa vozačem u vozilu, zadavanje rute ili novih zadataka, povezivanje kamera, štampača ili RFID čitača.

Osnovni parametri koji se preuzimaju sa računara u vozilu:• brzina vozila• broj obrtaja motora• količina utrošenog goriva• precizno lociranje vozila• tempeatura rashladne tečnosti • temperatura vozila• informacije sa tahografa• vreme rada motora (h)

• nivo ulja (0-100%)• pritisak ulja• stanje sistema• dijagnostika kvara• usisna temperatura vazduha• stanje (pozicija) ventila• pozicija papučice gasa• osovinsko opterećenje

INFOTECH STUDIO d.o.oBožidara Lešjanina 24, 18000 Niš, Republic Of Serbia,tel/fax: +381 (0)18 205244; mobile: +381 (0)63 [email protected] www.infotech-studio.com

Pregled informacija sa vozila

Upozorenja iz centra

Uz IEI Automotive računare se isporučuje BESPLATAN FLEET MANAGEMENT SOFTWARE a po zahtevu se može isporučiti i source code serverske aplikacije u smislu prilagođavanja software-a specifičnim potrebama korisnika.

IEI Mobile Automotive PC serija

Zadavanje ruta

Zadavanje instrukcija

Razmenjivanje poruka sa vozačem

Podešavanje

iKarPC-08A• 8" TFT sunlight readable LCD touch screen• Intel® Atom™ Z510 1.1 GHz processor• Pre-installed Windows® XP Embedded• Built-in HSUPA/GPRS/GSM, Wi-Fi and Bluetooth• Built-in 32-channel GPS receiver• Supports On-Board Diagnostics (OBD)

iKarPC-Lite• 7” TFT sunlight readable TFT LCD with projective capacitive

touchscreen• TI ARM Cortex-A8 AM3715 1GHz• Pre-installed Android 4.1 operating system• Built-in HSUPA/GPRS/GSM, Wi-Fi and Bluetooth• Built-in GPS receiver• Supports On-Board Diagnostics: one CAN 2.0B or OBD-II• On-board RFID with antenna

VTT-1000• 3.5” TFT LCD touch screen• Embedded with ARM9 400MHz CPU• Pre-installed Windows® CE 6.0• Built-in GSM/GPRS and antenna• SiRF Star III 20-channel GPS receiver• Supports On-Board Diagnostics (OBD)

AVL-3000• Intel® Atom™ N2600 1.6GHz CPU• Powered by Windows® Embedded Standard 7 E (WES7E)• Built-in 2.5” 16 GB SATA SSD• Built-in Wi-Fi, Bluetooth, HSUPA and GPS• Built-in VGA Output and NTSC/PAL/SECAM Video Capture• Supports On-Board Diagnostics (OBD)• Optional Dual SIM• Optional UHF RFID reader module

NOVA SERIJA MR-JE SERVO POGONA KOMPAKTNI PLC KONTROLER


Nova MR-JE serija Mitsubishi servo pogona dizajnirana je za posti-zanje visokih performansi i omogućuje jednostavnost korišćenja na raznim mašinama. Serija MR-JE osigurava visoke performanse kroz kombinaciju velike brzine odziva, dizajna koji omogućuje uštedu energije, jednostavnost korišćenja i aplikaciju funkcije "Auto Tuning" pritiskom na tipku na displeju. Auto Tuning se zatim automatski ponavlja pri svakom startu.Glavne karakteristike:

• Brzina i tačnost ▪ velika brzina odziva od

2.0 kHz smanjuje vreme samopodešavanja te ubrzava ritam mašine

▪ frekvencija pulsa za upravljanje od 4 Mpps omogućuje gladak rad

▪ servo motor je opremljen s 131072 pulsnim (17-bitnim) inkrementalnim enkoderom za postizanje visoke tačnosti pozicioniranja i glatke rotacije

• Visoko precizno podešavanje ▪ napredna »One-Touch«

funkcija za podešavanje omogućuje jednostavno podešavanje i prilagodljivost mehaničkom sistemu

▪ funkcija »Advanced Vibration Suppression Control II« omogućuje istovremeno smanjenje vibracija na kraće radnog mehanizma i u samoj mašini

▪ filter za smanjenje vibracija usled rezonance omogućuje istovremeno korišćenje pet različitih frekvencija između 10 Hz i 4500 Hz

• Jednostavan »monitoring« i održavanje ▪ kondenzator visokih

performansi u glavnom DC međukrugu štiti pri kratkotrajnim prekidima napajanja i smanjuje vreme zastoja mašine

▪ funkcija zapisa detaljnih podataka omogućuje jenostavni pregled i analizu uzroka prekida napajanja i ostalih alarma servo pojačala

▪ funkcija mehaničke dijagnostike omogućava pravovremenu detekciju neispravnosti pojedinih delova mašine (navojno vreteno, lančanik, remen, vodilica, ležajevi, …)

• vlak impulsa / naon ±10 V i source/sink digitalni I/O omogućuju visok nivo kompatibilnosti

• kompatibilnost s HF-KN serijom i HF-SN serijom servo motora sa IP65/IP67 zaštitom

• USB port za brzu komunikaciju s MR Configurator2, programskim paketom

Za više informacija posetite: https://eu3a.mitsubishielectric.com/fa/en/

FX3GE – evolucija FX3G kontrolera sa ugrađenim Ethernet portomMitsubishi Electric predstavlja novi FX3GE kontroler, koji je pro-širena verzija postojećeg FX3G kontrolera sa dodatno ugrađenim Ethernet interfejsom i mnoštvom drugih funkcija:• ugrađeni Ethernet, USB i RS422 komunikacijski portovi• ugrađena 2 analogna ulaza i 1 analogni izlaz• lozinka s dva nivoa za ograničenje nivoa pristupa PLC programu• digitalni ulazi kao brzi brojači i interapti• jednostavno pozicioniranje i čuvanje podataka preko Ethernet interfejsa i web browseraNa temelju tih karakteristika, odnos između cene i performansi novog kontrolera FX3GE je izvanredan.Kao i svi PLC-ovi iz serije FX i novi FX3GE se može upotrebiti za najrazličitije aplikacije. Ilustrovani primer upotrebe je u prehram-benoj industriji.

Mašinom za pripremu i oblikovanje testa u procesu pečenja uprav-lja se novim FX3GE kontrolerom, GOT operaterskim terminalom, frekventnim pretvaračem i servo pogonom. Ključne prednosti kontrolera su ugrađeni analogni ulazi, namenski protokol za ko-munikaciju s frekventnim pretvaračima i integrirane funkcije za pozicioniranje. Operaterski terminal GT10 predstavlja dodatnu vrednost s mogućnošću programiranja recepata, izbora raznih svetskih jezika, alarmnim funkcijama, ...Za više informacija posetite: https://eu3a.mitsubishielectric.com/fa/en/

nove tehnologijenove tehnologijeINEA SR

Proizvod Broj proizvoda Opis proizvoda

MR-JE-10A 268792 Digitalno AC-Servo pojačalo MR-JE, za motore nazivne snage do 100 WMR-JE-20A 268793 Digitalno AC-Servo pojačalo MR-JE, za motore nazivne snage do 200 WMR-JE-40A 268794 Digitalno AC-Servo pojačalo MR-JE, za motore nazivne snage do 400 WMR-JE-70A 268795 Digitalno AC-Servo pojačalo MR-JE, za motore nazivne snage do 700 W

MR-JE-100A 268796 Digitalno AC-Servo pojačalo MR-JE, za motore nazivne snage do 1000 WMR-JE-200A 268797 Digitalno AC-Servo pojačalo MR-JE, za motore nazivne snage do 2000 WMR-JE-300A 268798 Digitalno AC-Servo pojačalo MR-JE, za motore nazivne snage do 3000 W

INEA SR d.o.o. - MITSUBISHI ELECTRIC Ul. Karađorđeva 12/217 TC Danubius, 13000 Smederevo Tel: 026 4615 401 [email protected] www.inea.rs

nove tehnologije

TRENDS IN DEVELOPMENTS IN GAS SHIELDED ARC WELDING

EQUIPMENT IN JAPAN


Napomena: Kako tekst ne bi gubio smisao pri prevodu na srpski jezik, autor je želeo da se u celosti objavi na engleskom jeziku. Hvala na razumevanju.

ABSTRACTIn the welding field in Japan, new technologies and processes have been developed one after another in response to the improvement in materials and the changes in the market needs, which have remar-kably been contributing to rationalization and cost reduction in various industries.

Taking into account the abovementioned technolo-gical trends, this paper provides an overview of the present situation of technological developments in terms of gas shielded arc welding equipment.

1. INTRODUCTIONIt has passed one century with the arc welding technology since 1904 when Oskar Kjellberg, a shipbuilding engineer in Sweden, de-veloped and practiced the shielded metal arc welding process. The shielded metal arc welding process was introduced in shipyards in Japan about ten years later than that time, and in the 1920s, the first domestic DC arc-welding machine was born. Afterwards, the submerged arc welding process and the gas shielded arc welding processes such as TIG and MIG were developed and practiced one after another in Europe and the United States from the 1930s to 1940s. These welding processes were introduced in Japan, too, ne-arly ten years later after the employment in the Western countries.

In the early 1950s, the submerged arc welding machine was deve-loped with the domestic technologies. Since then, the performance and quality of the domestic arc-welding equipment have earned a giant leap in tandem with the advancement of the heavy industries such mainly as shipbuilders and bridge fabricators. This became the trigger of shifting the main usage of the Western-made arc welding machines to the Japanese-made ones in fabrication sites. In the 1970s, the traditional major processes of submerged arc welding and shielded metal arc welding were superseded gradually by GMA welding, mainly CO2 arc welding and MIG welding. This has urged the development of GMA welding equipment. The 1980s was speci-al in that the articulated arc-welding robot became popular and the welding power source of the transistor-inverter controlled type was developed, and thereby the arc welding equipment was improved associated with the advancements in the power electronics; as a result, the technical development for higher efficiency and automa-tization in welding has been progressed until today.

This paper reports the performances and functions of the welding equipment developed in the last ten years aiming at the achieve-ment of high-quality or high-efficiency in GMA welding.

2. THE HISTORY OF DEVELOPMENT OF THE GMA WELDING POWER SOURCE IN JAPAN2 1 THE TREND AND GROWTH OF THE OUTPUT CONTROL METHOD FOR THE GMA WELDING POWER SOURCEThough the step or slide-transform control type has decreased in the production quantity ratio, it is still used steadily at a ratio of about 5%, mainly in the sheet-metal welding workshop. The thyristor control type, which was dominant for the output con-trol method till the 1970s, is still used mainly in the fabrication sites for medium/thick plate welding constructions in shipbuil-ders and building constructors, with a volume ratio of around 20%. Since the welding power source of the inverter control type with power transistor was developed in the early 1980s, the production volume ratio rapidly expanded by the early 1990s. In the latter half of the 1990s, developed was the digital inver-ter control type, which features the inverter for controlling the output and the software for controlling the welding current and voltage waveforms to govern the welding performance and func-tion. This control type has earned a rapid growth of use since the 2000s, reaching a quantity ratio of nearly 70% today.

≡ Tomoyuki Ueyama, DAIHEN (OTC) Corporation

nove tehnologije

Figure 1 shows a summary of the trend and growth of the output control method for the welding power source

for GMA welding in Japan for the last 30 years.

nove tehnologije


2 2 TRENDS IN THE TECHNOLOGY DEVELOPMENT FOR GMA-WELDING POWER SOURCE

Figure 2 shows a summary of the recent trends in the development of the major control technologies for the arc welding power sour-ce.1) The thyristor-controlled power source was developed in 1969, which led the development of the welding sequential control and the unified control for improved performance. The low-frequency pulse control and the medium-frequency pulse control with a fixed pulse frequency were also practiced.

The pulse power source with the synergic pulse process on board was de-veloped in 1980 and was marketed as the welding power source equipped with the world's first, ge-neral-purpose, low-priced transistor for the output control by the transistor chopper. This type of power source became the prototype of the present pulse MAG/MIG welding power source. However, in 1983 after three years, the practice of the inverter-controlled welding power source highly expanded, resulting in the deve-lopment of the pulse MAG/MIG welding power source of the inverter control type

that featured high-speed out-put control. This development caused the pulse MAG/MIG welding power source of the transistor-chopper control type to become disused shortly.

Afterwards, all the advance-ments in the welding power source were based on the inverter control type. In 1990, the high-function/performan-ce welding power source that was combined with the micro-computer control was develo-ped.2, 3) In 1992, the intelligent welding power source with the fuzzy control on board was de-veloped.4, 5)

At the end of the 20th century, it was started to apply highly the digital control to the wel-ding power source, with the background of advancement in the digital control technology; i.e., the majority of the control

circuits were engineered to change the analog control to the digi-tal control to improve the reproducibility of welding

conditions.6) Recently, it has actively been promoted to increase the output control speed by using the high-speed control element; as a result, the high-performance welding power source, that can control the welding and arc phenomena in almost the ideal modes, has also been marketed.7)

Table 1 shows a summary of the performances of the micropro-cessors applied to the welding power sources of the digital inver-ter-control type. In 1996, the digital control (with software) was employed for all the controls of the welding current and voltage waveforms to regulate the arc welding process.8) At that time, 16-

nove tehnologije

Figure 2 Trends in developments of main control techno-logy for arc welding power source

Table 1 Change in micro processor and welding power source


bit microprocessor was used to enable a single-chip microcompu-ter to execute multiple controls, including the optimizing control of pulse parameters and the fuzzy control for automatic adjus-tment of welding current and voltage, thereby eliminating the need of individual logic circuits. In 2000, 32-bit microprocessor, which features the two times or higher control frequency and 4-8 times capacity as compared to the conventional type, began to be applied. With respect to the control speed, the Digital Signal Processor (DSP) that enables the direct control with software has provided the fast-acting output control by inverter.9) Lately, the Field Programmable Gate Array (FPGA) with a highly-integra-ted circuit that unifies 32-bit microcomputer and DSP has been employed in the welding power source, and thereby the control speed and program capacity have been improved by 1- or 2-digit magnitude as compared to those used in ten years ago. These

microprocessors used in the welding power source are commer-cial ones. In order to realize a high-dimensional welding control, the authors have developed the special welding-control micro-processor called "Welbee" (WELding Best Electronic Engine), the single-purpose LSI for the welding control, which is the unique fourth-generation engine dedicated to the welding and inverter controls.10) By using the Welbee, the operation processing rate can be increased from a conventional micro-order level to a nano-order level, and thereby the control performance of the welding power source can be improved by 64 times higher than that of the first-generation welding power source. This high performance has enabled to sample the welding current and voltage at a super-high speed and thus to monitor/control the complex arc phenomena that could not necessarily be controlled by conventional power sources due to insufficient operation-processing rates.


Figure 3 Controlled Bridge Transfer Expanded(CBT

Expanded) process

Figure 4 Comparison of

spatter level

3. DIGITAL CONTROL METHODS FOR THE WELDING CURRENT WAVEFORM AND THEIR PERFORMANCES3 1 DEVELOPMENT OF SPATTER REDUCTION GMA WELDING PROCESS

The several methods for reducing spatter, typically the Controlled Bridge Transfer (CBT) method,11) that feature less spattering in the short-circuiting current range (up to around 150-180A) in CO2 arc welding have been suggested and realized for the low-spatter wel-ding process. On the other hand, from the viewpoint of higher wel-ding efficiency, the low-spatter performance is required also in the globular-transfer current range where the metal transfer is prone to become irregular and unstable. However, the spatter performance of the conventional welding power sources was not enough in the globular-transfer current range (over 200A).

As shown in Fig. 3, in the use of the welding power source equipped with the dedicated welding microprocessor of Welbee, the supe-rimposed pulse current waveform, which consists of periodical changes, is applied immediately after the re-arcing from short-circuiting to regulate the metal transfer. Additionally, the welding current is controlled to be nearly tens of amperes at the moment of shifting from short-circuiting to arcing by means of the high-speed operation processing of the algorithm for detecting the weld pool condition in the last stage of the short-circuiting. The development

of this technology for controlling the welding current waveform has enabled to reduce spatter even in the current range over 200A.

Figure 4 shows a comparison of the amounts of spatter in CO2 arc welding with a Welbee-installed welding power source and a con-ventional welding power source. The right part of the figure shows typical spattering views and the relative amounts of spatter. In the condition where the amount of spatter is 0.5 g/min or less, only minute particles of spatter are observed. In the condition where the amount of spatter is 1.0 g/min or larger, a mixture of coarse and minute particles of spatter can be observed.

3 2 CONTROL FOR STABILIZING THE METAL TRANSFER IN PULSED GMA WELDING

Table 2 shows examples of the welding-current-waveform control in pulsed GMA welding that have recently been developed by applying the digital control technology.12)

In the pulsed GMA welding of mild steel, the common shielding gas used is an Ar-CO2 mixture with 20%CO2. On the other hand, the CO2 ratio in the shielding gas mixture often changes depending on the mixing mechanism and the performance of the mixer in cases where the shielding gas is supplied to the welding process line via a concentrated piping system in the workshop. It is known that the metal transfer becomes unstable when the CO2 ratio exceeds 20% in the shielding gas, and thereby the one-droplet per pulse transfer becomes impossible to achieve.


Be Smarter and TougherWelding will Advance to the Next Stage

WB-P500LWB-P500L WB-P400WB-P400

WB-M350LWB-M350L WB-M350WB-M350WB-M500WB-M500

N E W


With the newly developed pulse-current waveform control, the initial value of a pulsed current is set to be higher than the pro-per value for 80%Ar+20%CO2, in order to enhance the constric-tion of a droplet for detaching from the wire tip even when the CO2 mixing ratio becomes higher up to 30%. This control met-hod also features the two-step pulse waveform, which reduces the pulse current to prevent the droplet from becoming larger excessively while maintaining the electromagnetic pinching force to detach the molten droplet formed at the initial stage of the process. In the process of lowering the pulse current to the base current, it is reduced exponentially, not linearly, in order to maintain the electromagnetic pinching force immedia-tely before detaching the molten droplet. Consequently, this process assures a steady metal transfer while preventing the generation of minute particles of spatter that is caused by the residue of molten droplet flown apart from the wire tip as the result of an excessive energy accompanied by the detachment of the droplet.

In the pulsed GMA welding, stainless steel requires the shiel-ding gas with a higher ratio of Ar as compared with mild steel; in general, oxidized gas (O2 or CO2) is added at several percent to improve the arc stability. However, even if an Ar-rich shielding gas is used, a stable metal-transfer arc may not be obtained in the pulsed GMA welding of stainless steel because the high vis-cosity or surface tension of the molten droplet makes it difficult to detach the droplet from the wire tip. With the newly-develo-ped current waveform control, the initial rising rate of a pulsed current is designed to be high so that the electromagnetic pinch force can firmly work on the molten droplet at the initial rise of pulsed current. Additionally, to cope with a lack of electro-magnetic pinch force while a pulse current is applied, the pulse current is designed to increase gradually after reaching the pulse current, thereby ensuring the sufficient electromagnetic pinch force in accord with the timing of detaching the molten droplet. The process of reducing the pulse current to the base current is the same as the pulse waveform for the pulsed GMA welding of mild steel; i.e., the pulse current is decreased expo-nentially to prevent the generation of minute-particle spatter caused by the residue of molten droplet flown apart from the

wire tip, thereby achieving a steady metal transfer.

In the pulsed GMA welding of alumi-num and its alloys, the pulsed-current waveform control must be executed in consideration of the properties that the melting point, viscosity and surface tension of the wire are lower than those of steel wire. Especially, if an excessive pulse peak current is energized to the

wire, minute particles of spatter may be generated when the molten droplet detaches from the wire. To solve this problem, the lately-developed current waveform control features the exponentially ascending or descending curves for the rising or falling current waveform between the peak current and the

base current. This technology prevents the generation of minu-te-particle spatter when the molten droplet detaches, thereby obtaining a stable one-pulse one-droplet transfer.

3 3 PULSED GMA WELDING PROCESS WITH SUPERIMPOSED LOW-FREQUENC Y PULSE

In 1990, the pulsed GMA welding process with superimpo-sed low-frequency pulse was developed for aluminum and its alloys.13) In this process, the arc condition is changed c yclically by controlling the output current and voltage with the welding current waveform that features the low-frequency pulse supe-rimposed, for reflecting the vibration of the weld pool, on the medium frequency pulse that controls the metal transfer under a constant wire feed rate.

With this advanced technology, the authors have made sugge-stions for realizing the GMA weld beads with the regular ripple pattern like TIG weld beads, and for using the weld pool vibration to refine crystal grains and to reduce the susceptibility to solidifi-cation cracking14) as well as to prevent blowholes.15)

However, with mild steel and stainless steel whose melting points are higher, the change in the arc phenomena is not as cyclical as observed with aluminum alloys; thus, the above-men-tioned effects could not be achieved.

To overcome this problem, the new pulsed MAG/MIG welding process with superimposed low-frequency pulse has been de-veloped, with which the wire feed speed can be synchronized with the current waveform control, as shown in Fig. 5. With this advanced process, the output can dynamically be changed at a low frequency of 5 Hz max for mild steel and stainless steel, and thereby it has become possible to change significantly the arc pressure and wire melting rate.

With this advanced process, a molten pool can cyclically be vibrated. This function enables to remove zinc vapor from the molten pool in the welding of galvanized steel plates, thereby reducing the occurrence of blowholes and pits in the weld metal.


Table 2 Pulsed wave form type and their metal transfer


4. CONCLUSIONThe authors have introduced the trends in the development of the GMA welding equipment observed in Japan for the last ten years. The GMA welding equipment has remarkably been improved in tandem with the developments in the power electronics controls and elements together with the advance-ments in various control methodologies. Today, the capacity of microprocessors is also advanced considerably; thus, particular output controls that were hard to realize are becoming possible to practice.

On the other hand, for the fusion welding process like the arc welding process, it is required to handle the phenomena in which solid, liquid and vapor phases can change for a short time. Therefore, in order to accomplish the further advancement/development of the welding equipment, better understanding the physical phenomena centered on the arc phenomena in the welding process will become more vital for the technological step-up in the future.

Varjenje in rezanje ter robotizacija d.d.Industrijska ulica 4, 9220 Lendava, SLO

tel: +386 (0)2 578 88 34 mobi: +386 (0)40 296 017

fax: +386 (0)2 575 10 52E-mail: [email protected]

www.varstroj.si


References1) T. Mita: Progress of Arc welding Technologies, Journal of the JWS, Vol. 69 (2000) No. 3, p. 190-196

2) H. Yamamoto, S. Harada, T. Ueyama and S. Ogawa: Development of Low Frequency Pulsed MIG Welding for Aluminium Alloys, Welding International, Vol. 6 (1992) No. 7, p. 580-583

3) T. Mita: Spatter Reduction -Power Source Considerations-, Welding International, Vol. 5 (1991) No. 11, p. 847-850

4) S. Harada, T. Nakamata, T. Ueyama and I. Matsumoto: Development of Fuzzy Controlled Pulsed MIG Welding Power Source, Welding Technique, Vol. 40 (1992) No. 8, p. 63-68

5) T. Innami, J. Wang and K. Hamamoto: Development of CO2/MAG Automatic Welding Equipment Applied Fuzzy, Welding Technique, Vol. 40 (1992) No. 8, p. 69-73

6) N. Ohhashi, K. Hamamoto and A. Kitajima: Full-Digital Controlled Welding Machine, Welding Technique, Vol. 48 (2000) No. 8, p. 56-62

7) Y. Hirata: Innovation of Welding Related Manufacturing System by Using Fully Digital-Controlled Arc Welding Machine, Journal of the JWS, Vol. 74 (2005) No. 7, p. 473-477

8) H. Yamamoto: Arc Welding Phenomena and Welding Power Sources, Journal of the JWS, Vol. 66 (1997) No. 8, p. 615-629

9) T. Mita and S. Harada: Trend and perspective on welding power source in Japan, IIW Doc. XII-1824-04 (2004)

10) T. Era: Leading edge of control technology of arc welding equipment, Welding International, Vol. 26 (2012) No.3, p. 170-174

11) T. Era and T. Ueyama: Welding Steel Sheet with a Modified Short Circuiting Process, Welding Journal, Vol. 87 (2008) No. 12, p.28-33

12) T. Ueyama and T. Era: Development of pulsed MAG/MIG welding power source for automatic instrument and robot, Proceedings of Sheet Metal Welding Conference XIV, May 2010, Livonia MI, USA

13) H. Yamamoto, S. Harada, T. Ueyama and S Ogawa: Study of low-frequ-ency pulsed MIG welding, Welding International, Vol. 7 (1993) No.1, p. 21-26

14) H. Yamamoto, S. Harada, T. Ueyama, S Ogawa, K. Nakata and F. Matsuda: Beneficial effects of low-frequency pulsed MIG welding on grain refinement of weld metal and improvement of solidification crack susceptibility of alu-minium alloys, Welding International, Vol. 7 (1993) No.6, p. 456-461

15) H. Yamamoto, S. Harada, T. Ueyama, S Ogawa, K. Nakata and F. Matsuda: Inhibiting effect of low-frequency pulsed MIG welding on blowhole genera-tion in Al and its alloys, Welding International, Vol. 8 (1994) No.8, p. 606-611

Figure 5 Low-frequency modulated pulsed GMA process

ROMER ABSOLUTE RUKABombardier Transportation, Bautzen

TA JNE PRENOSIVOG MERENJA ZA ODRŽAVANJE PRVE POZICIJE


Fabrika Bombardier Transportation u Bautzen-u u istočnoj Nemačkoj, proizvodi tramvaje za gradove po celom svetu da bi zadovoljila sve veću potražnju za javnim prevozom. Konstrukcija, ekološka kompatibilnost i bezbednost se visoko kotiraju na svakom tenderu za nove tramvaje. U cilju prevazilaženja ovih visokih zahteva, Bombardier obezbeđuje neophodan kvalitet u Bautzen fabrici uz pomoć mobilnih 3D mernih sistema iz firme Hexagon Metrology.

Složena topografija mnogih urbanih područja znači da su tram-vaji i lake železnice preko potrebni. Oni su simboli modernog gradskog života i omogućavaju da se putovanja po gradu odvi-

jaju jednostavno i brzo kroz gust saobraćaj. Tramvaji se proizvode u Bautzen-u od 1896. U to vreme oni su pokretani na drugačiji način nego danas: nije bilo nadzemnih vodova, već su umesto toga tram-vaji imali parni pogon ili su ih vukli konji. Pitanja koja Bombardier Transportation treba da rešava u razvoju i konstruisanju modernih tramvaja se znatno razlikuju od onih u najranijim vremenima javnog prevoza, koja su se jednostavno ticala prevoza ljudi od tačke do A do tačke B. Niskopodna konstrukcija i bešuman rad su samo dva u nizu kvaliteta koji se zahtevaju kod savremenih vagona. Pored toga operateri gradskog prevoza su zainteresovani za visoku pouzdanost, minimalno održavanje i upotrebu male energije.

KVALITET: ZBIR SAVRŠENIH POJEDINAČNIH DELOVAU proizvodnji tramvaja, Bombardier stavlja poseban akcenat na pre-ciznost, ma koliko bio dug radni vek jednog vozila i zbog toga njegova konkurentna prednost zavisi od kvaliteta pojedinačnih delova i od toga kako se oni sastavljaju. Peter Haase, koji je odgovoran za obezbe-đenje inspekcije u pogonima Bautzen-a, odlučio se za rešenje preno-sive koordinatne merne mašine za svoje radne zadatke 3D merenja u vidu ROMER Absolute merne ruke.Ulazni delovi moraju se podvrgnuti rigoroznom pregledu, pre svega u toku pregleda prvog komada u pripremi za uvođenje serije novog proizvoda. Peter Haase objašnjava: “Mi definišemo određeni broj mernih tačaka, koje zatim upoređujemo sa projektnim podacima. Ako ustanovimo da je deo izvan tolerancija, mi smo u mogućnosti da intervenišemo u najranijoj mogućoj fazi u proizvodnji tog dela i da eliminišemo nedostatak iz proizvodnog procesa.” ROMER merna ruka u Bombardier-u, koja ima merne opsege od 3,5 m i 4 m, čini da se čak i veliki delovi mogu pregledati bez teškoća.

ZA VELIKE DELOVE I UREĐAJE ZA PRITEZANJE SKLOPAROMER Absolute ruka se takođe koristi za merenje uređaja za pri-tezanje sklopa u Bombardier-u. Bez potrebe za pomeranjem iz svog položaja u sredini uređaja za pritezanje sklopa, merna ruka može brzo da obezbedi preciznu informaciju koja pokazuje gde uređaj za prite-zanje treba da se podesi. “Kada stojite u sredini uređaja za pritezanje,

apsolutni enkoderi na ROMER mernoj ruci su izvanredni, zato što ne morate da ih referencirate,” kaže Peter Haase. Zahvaljujući ovim en-koderima, tehničari koji vrše merenja mogu da ih distribuiraju sa ini-cijalizacijom svake ose kretanja, što je zadatak koji je bio uvek tražen kod ranijih mernih ruku. Time se štedi vreme i trud. “Pored ROMER Absolute merne ruke, mi takođe koristimo Leica Absolute Tracker (si-stem za praćenje) AT901 i Leica T-Probe (sondu) u našim pogonima,” kaže Peter Haase. “Tracker (sistem za praćenje) postaje u potpunosti efikasan uglavnom kod vrlo velikih uređaja za pritezanje. Mi cenimo pokretljivost i pouzdanost oba sistema. Hexagon Metrology je za nas veoma važan partner. Performansa sistema i služba za klijente je u svakom pogledu prikladna.”

nove tehnologijenove tehnologijeHEXAGON METROLOGY

Hexagon Metrology Predstavništvo Kragujevac Tel/Mob: +381 63 21 75 64,[email protected]

Sa svojim mernim opsegom od 4 m, ROMER ruka doseže do svake relevantne tačke na

uređaju za pritezanje.

Thomas Dahn, koji je specijalista za prenosive merne ruke za Hexagon Metrology u Nemačkoj, i Peter Haase nadgledaju uspešno uvođenje

prenosivog mernog sistema u pogone Bautzen-a.

Pregled nosača spojnice za tramvaj.

Kontaktirajte nasZodax d.o.o. BeogradResavska 32/IV11040 Beograd

Zvanični distributerFLIR SYSTEMS

za područja BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbijewww.termalnekamere.rs

+381 (0)11 3220 600+381 (0)11 3230 688

[email protected]

PREVENTIVASPREČITE ŠTETNE DOGAĐAJE:

» Preventiva u zaštiti industrijskih strateških objekata

» Preventiva i sprečavanje požara, havarija periodičnim i konstantnim nadgledanjem tehnoloških procesa

» Preventiva u prevozu opasnih materija, ...

Preventiva - Zo dax

FLIR protivpožarni sistemi

FLIR ručni bezbednosni sistemi

FLIR ručne kamere zaelektro–mehanička ispitivanja

FLIR uređaji za testiranje i merenje

FLIR Automatizacija, kontrola procesai sprečavanje požara

FLIR sigurnosni sistemi


Momentum d.o.o. je ovlašćeni partner kompanije CABUR za tržište Srbije, Crne Gore, Makedonije i BiH, posvećeno deluje nudeći sveobuhvatne inženjering usluge i proizvode dokazanog kvaliteta.S više od 50 godina iskustva, Cabur razvija i proizvodi, prema vlastitom dizajnu, širok asortiman proizvoda za električnu industriju, pružajući najbolje uslove rada, u smislu operativnosti i pouzdanosti i time u potpunosti zadovoljava različite i složene potrebe instalacije korisnika. Momentum d.o.o. u svojoj ponudi ima Cabur elektro opremu za opštu namenu u industriji, građevinarstvu i infrastrukturnim objektima. Na ovaj način otvaramo mogućnost da kod nas za vaše potrebe obezbe-dite svu potrebnu opremu i materijal da bi kompletirali vaš konačan proizvod, ali i da imate mogućnost da poručite kompletan proizvod kao što je npr. elektro-razvodni orman projektovan za određenu na-menu, ožičen, ispitan, montiran i pušten u rad.

predstavljamopredstavljamoMOMENTUM D.O.O.

CABUR ELEKTRO OPREMA OPŠTE NAMENE

CABUR je vodeća italijanska kompanija na polju modularnog programa opreme za spajanje u elektrotehnici i rednih klema uključujući spojnu opremu i redne stezaljke, kao i u oblasti elektronske opreme za prekidačka napajanja.

Tokom godina, na bazi velikog uspeha sa ovim proizvodima, Cabur je dodao i druge proizvode kao što su elektronski proizvodi, sistemi za fotonaponske elektrane, kao i sistemi za označavanje u industriji.

U ponudi imamo:

• Spojna oprema, redne stezaljke-kleme, DIN šine

• Pomoćni releji, relejne ploče, releji za posebne funkcije

• Prekidačka napajanja 12VD, 24VDC, 48VDC

U oblasti elektro opreme opšte namene, nudimo i:• Automatski osigurači, topljivi osigurači, rastavljači-drišeri• Kontaktori i bimetali• Motorne zaštitne sklopke• Teretne sklopke• Zaštitni prekidači• Razvodne kutije, zidni razvodni ormani, slobodnostojeći razvodni ormani• Kablovski regali, kablovski kanali, perforirani kablovski kanali• Provodnici kablovi

Momentum d.o.o.Fruškogorska 5522000 Sremska MitrovicaTel./Fax.: +381 22 625 010 Mob: +381 62 252 818, +381 65 2622 066 Email: [email protected]: www.momentum-automation.comSkype: Branimir.Jukic

MOMENTUM Automation

Momentum d.o.o. je firma koja posvećeno deluje u oblasti automatizacije i elektromotornih pogona. Svoje aktivnosti usmerava u dve oblasti: • Prodaja opreme visokog kvaliteta koja pokriva širok spektar aplikacija u različitim industrijama i građevinarstvu, uz pružanje adekvatne tehničke podrške, pomoći prilikom instalacije, podešavanja i puštanja u rad. Momentum je ovlašćeni distributer za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, renomiranih evropskih proizvođača iz oblasti elektromotornih pogona: Santerno, Invertek Drives, iz oblasti procesne automatizacije Pepperl+Fuchs, iz oblasti automatizacije Horner APG, kao i iz oblasti elektro opreme opšte namene Cabur.• Pružanje inženjering usluga od kreiranja inicijalne ideje do realizacije, pri tome bazirajući se na velikom iskustvu u projektovanju i realizaciji projekata, a sve to koristeći kako opremu iz svog proizvodnog programa, tako i drugu opremu prisutnu na tržištu. Pri tome, osnovni cilj je da se korisniku obezbedi potpuno funkcionalno i optimalno rešenje sa stanovišta pouzdanosti, garancija, rokova isporuke i krajnje cene.Ako želite da se za potrebe automatizacije obratite pouzdanom partneru, nudimo listu refernci na našem portalu www.momentum-automation.com gde možete videti imena velikih kompanija lidera srpske industrije koje su nam poklonile svoje poverenje u prethodnom periodu koristeći naše proizvode i rešenja.

Nudimo rešenja iz sledećih oblasti:

▪ Elektromotorni pogoni - Regulisani elektromotorni pogoni

- Elektromotorni pogoni fiksne brzine

- Elektromotori

▪ Automatizacija mašina i proizvodnih linija ▪ Procesna automatizacija ▪ Ex oprema, elementi protiveksplozivne zaštite ▪ Alternativni izvori energije ▪ HMI Oprema i uređaji ▪ Komunikaciona oprema i uređaji ▪ Elektro oprema opšte namene

Mi imamo rešenje za vaše zahteve

energetika

ISTORIJSKI DOGOVOR


RUSIJA I KINAenergetika

Posle decenije pregovora Rusija i Kina potpisale su ugovor o isporuci gasa za narednih trideset godina, vredan 400 milijardi dolara. Da li će ovaj sporazum definisati neka nova pravila na energetskom tržištu, ostaje da se vidi, ali svakako je ovo pokazatelj da se u ovom delu sveta velike sile ujedinjuju i veoma je interesantno kakav će odgovor biti od zemalja sa oba američka kontinenta.

ISTORIJA ODNOSA DVE DRŽAVEIstorija rusko-kineskih odnosa je varirala tokom godina. Vladimir Lenjin je imao bliske državne i prijateljske odnose sa osnivačem moderne Kine Sun Jet Sen-om. Odnosi su išli od večnog prijatelj-stva pa do političke napetosti, netrpeljivosti i nepoverenja Mao Ce Tung-a prema ranijim sovjetskim vođama. Dolaskom Vladimira Putina na vlast, Kina i Rusija ponovo poboljšavaju svoje odnose i 2001. godine potpisuju sporazum o dobrosusedskim i prijateljskim odnosima. To je bio podstrek za dalju stratešku saradnju u mnogim oblastima, a sve kao neka vrsta protivteže američkom uticaju na svet. Politika je, mnogi bi rekli, ozbiljna nauka - tako da je reč inat umesto reči protivteža, neprimeren. Dve zemlje su članice organizacije BRIC, zajedničke stavove zau-zimaju u delovanjima u Savetu bezbednosti UN-a, i sarađuju na mnogim zajedničkim državnim projektima.

Kada je Si Đinping postao predsednik Kine, prva zvanična poseta je bila Rusiji. Putin se zahvalio predsedniku Đinpingu što je odabrao Rusiju za svoju prvu posetu, oba predsednika su nahvalila odnose dveju zemalja koji nikada nisu bili bolji. Da li je ova prva poseta trebalo da pošalje poruku Americi i Evropi? Verovatno jeste. Ali ta poruka je, posle više od deset godina saradnje na mnogim planovima između dve zemlje, bila i očekivana. Nekadašnje ruske optužbe da Kina proizvodi, ustvari kopira njihovu vojnu opremu i ne poštuje intelektualna prava ili kineske optužbe na skupi ruski gas, nestale su. Zaboravljene su!

A KAKVI SU ODNOSI DANAS?Trgovinska razmena 2012. godine između dveju zemalja bila je oko 88 milijardi dolara. Planovi su da u 2015. godini pređe rekordnih 100 milijardi. Potpisivanjem ugovora između druge najjače ruske naftne kompanije Rosneft i kineskog CNCP-a, Putin je najavio ono što sledi izjavom „Već sada možemo reći da je ovo istorijska pose-ta“. Kina je, prema stručnjacima, na ovaj način smanjila zavisnost uvoza nafte iz Persijskog zaliva, a Rusi su smanjili zavisnost od Evropskog tržišta. Rojters je izvestio da će se isporuka nafte Kini od strane Rosneft-a, povećati za 31 milion tona. Direktor kompanije Igor Serčin je potvrdio ovu izjavu, uz najavu da će se vremenom izvoz nafte Kini utrostručiti.

Posle svih ovih sporazuma, ove godine predsednik Putin odlazi u Peking, sa najavom da treba da se potpiše oko trideset ugovora vezanih za razne oblasti saradnje ove dve zemlje. Drugog dana posete, 21. maja ove godine potpisano je preko 50 sporazuma, a jedan od njih je istorijski sporazum između Gasprom-a i CNPC-a (Kineska naftna nacionalna korporacija). Sporazum su potpisali

≡ Autor teksta: Stevan Jovičić

energetikaRUSIJA I KINA

Aleksej Miler i Džou Điping, a prisustvo-vali su, uz blažene osmehe, predsednici obe zemlje. Prema ovom sporazumu, Rusija će Kini narednih 30 godina izvoziti 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje uz mogućnost da se ova količina poveća na 60 milijardi. Putin je izjavio da pored toga što je sporazum istorijski, u naredne četiri godine njegova realizacija značiće najveće gradilište na svetu. Iako su mnogi mediji pisali da se pretpostavljalo da će sporazum biti potpisan, stručnjaci govore da su obe strane morale da pokažu dobru volju. Tako je Rusija, smatra se, oslobodi-la od poreza gas koji ide Kini, a Kina dala oslobođenje od carine na gas koji dolazi iz Rusije.

Aleksej Miler je izjavio, da ovakav ugovor nema nijedna zemlja u svetu, a da cenu gasa nećemo saznati nikada, zato što se vodi kao komercijalna tajna. Isporuka gasa do Kine je skuplja nego do zemalja Evrope, ali pored ovakvih ustupaka kine-skih vlasti i avansa od 25 milijardi dolara, sigurno je da je ovo istorijski dogovor. Pri tome ugovor ima i klauzulu da će izvo-zniku biti uplaćen dogovoren iznos, bez obzira ako godišnje potrebe za gasom budu manje.

Gas će do Kine stizati gasovodom „Snaga Sibira“. Gasovod će ići od Jakutije, preko Habarovska do Vladivostoka, i biće dugačak oko 4 000 kilometara, a prema rečima ruskog mi-nistra energetike Aleksandra Novaka, počeće da se gradi odmah i prve ko-ličine gasa biće puštene za oko četiri godine. Kapacitet gasovoda biće 61. milijarda kubnih metara godišnje. U in-frastrukturu Kina će na svojoj teritoriji morati da uloži oko 25 milijardi dolara, a Rusija skoro 50 milijardi. Putin kaže da Rusija sada, za razliku od 1960. godine gde je sa Nemačkom potpisa-la ugovor gde uzima cevi a daje gas i sama proizvodi neophodnu opremu, ima mogućnost da sprovede gasifika-ciju Dalekog Istoka Ruske Federacije i Istočnog Sibira, da izađe na Azijsko-Tihookeanski region, da poveže evrop-ski deo Ruske Federacije, Zapadni Sibir i Istočni Sibir. Mnogi potrebni objekti koji će se izgraditi za potrebe ovog sporazuma, unaprediće infrastrukturu i obezbediti nova radna mesta.

Ovaj ugovor izjednačava kineski uvoz gasa sa nemačkim uvozom. Putin kaže da je ovaj sporazum doneo i razgovore sa

energetikaDa liznatekakoposlujefirma sakojomste danasimalisastanak?Mi znamo! www.boniteti.rsSve informacije o pravnim licima i preduzetnicima na jednom mestu

Brojevi ne govore sve.

evropskim partnerima o tome, da li će posle potpisivanja ovog ugovora biti dovoljno gasa za Evropu i kako će se nastaviti pro-jekat “Južni tok”. Po njemu, ovaj ugovor nema nikakve veze sa istočnim koridorom i gas će se za potrebe Kine crpiti sa izvorišta Jakutije i Irkutske oblasti, koje se trenutno uopšte ne eksploatišu. Stručnjaci navode da iz Zapadnog Sibira odakle cela Evropa dobi-ja gas, može da se crpi do 650 milijardi kubnih metara godišnje, što znači da ima dovoljno za Evropu koja godišnje kupuje oko 450 milijardi, a sa dodatnih 200 milijardi može se pokriti i tržište Kine. Putin kaže: “Ako i dalje budemo imali bilo kakvih problema sa “Južnim tokom” – a Brisel stalno pravi probleme oko ovog projekta – mi ćemo razmotriti druge opcije u zemljama koje nisu deo Evropske unije”. Putin je uputio u maju ove godine i pismo evropskim liderima, da se uključe u problem oko dugovanja Ukrajine prema Rusiji za gas, dok predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo smatra da Rusija ne treba da prekine isporu-ku gasa dok traju pregovori i da je siguran da će Rusija ispoštovati dogovor do kraja.

Posle zaleđenih odnosa i nadmudrivanja Rusije i zapada, smišlja-njem novih sankcija zbog Ukrajinske krize Rusiji, postoji moguć-nost da posle ovog ugovora, ističu stručnjaci, zapad zaboravi na problem Ukrajine.

Bez obzira na avans od 25 mi-lijardi dolara, stručnjaci nisu sigurni da će Gasprom moći da pokrije iz svog budžeta ostatak finansija koje su potrebne za izgradnju infra-strukture za potrebe ugovora sa Kinom. Zaduživanje na zapadu je sada pod znakom pitanja. Analitičari su, sa druge strane, sigurni da je taj problem rešiv, tako što će zajmovi biti realizovani kod ruskih banaka i na kraju, ruske države.

Pored ugovora o gasu potpisani su ugovori o zajedničkom ula-ganju u avio industriju, medicinu, atomsku energiju, kao i o ulaganju ruskih preduzetnika u Kinu, koja se smatra zemljom sa najdinamičnijom ekonomijom.

Jedno je sigurno, predsednici Kine i Rusije su uskladili svoje vizije i politiku, a šta donosi budućnost ovih sporazuma - tek će se vi-deti. Na papiru sve izgleda istorijski, a realizacija je nešto drugo.

energetikaRUSIJA I KINAenergetika

aktuelno

KAKO POKRENUTI BIZNIS POSLE POPLAVE?


Pre svega, nadam se da ste po povratku na vašu poslovnu lokaciju koja je (možda) bila potopljena, sve detaljno foto-grafisali i popisali u zatečenom stanju tj. pre nego što ste

pristupili otklanjanju posledica. Ovo će vam trebati prvo radi vas samih da biste znali šta ste i koliko izgubili, drugo - za naplatu osi-guranja ako ga imate i treće, radi prosleđivanja lokalnoj samoupra-vi od koje ćete verovatno zatražiti pomoć.

Dok ponovo izgrađujete poslovanje, trebalo bi da imate u vidu sledeće:• Mogućnost da je deo vaših objekata, opreme, mašina i zaliha

oštećen ili uništen;• Mogućnost da su domovi nekih od vaših zaposlenih uništeni ili

oštećeni;• Vaši redovni dobavljači ne mogu da stignu do vas ili su i sami

pretrpeli štetu te prekinuli poslovanje;• Vaše mušterije su se preorijentisale na druge izvore

snabdevanja tokom vašeg odsustvovanja sa tržišta.Što bolje razumevanje kako je sve i na koji način vaš biznis poljuljan ovom prirodnom katastrofom, pomoći će vam da donesete pravu od-luku o aktivnostima koje će vas što pre vratiti u normalno poslovanje.Osnovno je da procenite da li je, za koje vreme i uz koji trošak moguće osposobiti postojeću lokaciju za obavljanje poslovne delatnosti, ili treba razmotriti novu lokaciju (koja može biti samo privremena). Obavezno razmotrite da li će doći do trajnijeg/stal-nog preseljenja vaših dosadašnjih mušterija izvan operativnog domašaja postojeće lokacije. Primer je bakalnica koja je pre po-plave opsluživala naselje koje je sada ozbiljno oštećeno klizištem i pitanje je kada će se stanovništvo vratiti.Druga važna stvar je da što pre spasete, ako je moguće, što više podataka o prethodnom poslovanju – svim poslovnim procesima, mušterijama, snabdevačima, dugovima i potraživanjima. Neuspeh u tome bi vam znatno otežao povratak na tržište.

OBNOVITE I OSPOSOBITE VAŠ POSLOVNI PROSTORKao što sam već napisao, vaše zgrade, prostorije, oprema, mašine i zalihe su možda pretrpeli manju ili veću štetu. Tokom raščišćavanja se nešto moglo spasti, a nešto ne. Ovo što je ostalo stavite na sigurno dok se bavite pripremnim aktivnostima. Nešto od opreme i mašina možda možete popraviti, a nešto ćete nabaviti polovno ili iznajmiti.Fizičko stanje vašeg poslovnog prostora će odrediti koliko brzo mo-žete da se vratite poslovanju. Ako nema strukturnih oštećenja, a i prilaz funkcioniše tako da mušterije, snabdevači i zaposleni mogu sigurno boraviti kod vas, nema prepreka da se posle čišćenja i de-zinfekcije ponovo ne pokrene biznis. Možda ne baš punim kapaci-tetom, ali barem sa skraćenim radnim vremenom i/ili smanjenom ponudom roba i usluga. Alternativa je prelazak na privremenu lokaciju za šta se možete obratiti za pomoć lokalnoj samoupravi i svojim poslovnim partnerima jer je svima u interesu da se vaš biznis što pre “zavrti”.

OBNOVITE KNJIGOVODSTVO I OSTALE POSLOVNE INFORMACIJEPosle povratka u svoje poslovne prostorije, proverite šta je ošte-ćeno od papirne dokumentacije i šta može da se spase. Zatražite od uprave prihoda, dobavljača i mušterija kopije dokumenata koji vam nedostaju ili su nepopravljivo oštećeni. Takođe, startujte vaše kompjutere i probajte da “uđete” na tvrdi disk gde ste ču-vali informacije. Oni koji su redovno pravili back-up kopije možda neće imati problem, osim ako im se i disk sa kopijama pokvasio. Najbolje je ako ste sačuvali kopije u “oblaku”. Ako ste nažalost sve čuvali isključivo na vašem tvrdom disku i sada ne možete “ući” u njega ni to nije nepopravljivo. Postoje stručnjaci koji mogu da vam spasu ove informacije. Najlakše ih je naći preko interneta.Veoma je važno da spasete što više informacija da bi precizno rekonstruisali stanje vaše firme pre poplave. Obratite se vašem knjigovođi i/ili finansijskom savetniku da vam pomogne u tome.

POSLOVNI BILANSI I TOKOVI NOVCAVažno je uraditi bilans uspeha poslovanja od početka godine do prekida poslovanja usled nepogode. Ovo će vam dati ideju o tome kako ste poslovali i gde ste stajali u trenutku nepogode. Sledeće što ćete uraditi je blic bilans stanja u ovom trenutku – sredstva u banci, gotovina, dugovi, potraživanja, materijal, gotovi proizvodi i nezavršena proizvodnja koji su spašeni. Uporedite to sa krajem prethodne godine radi kontrole, a i da dobijete osećaj koliko ste oštećeni. Posebno obratite pažnju na dužnike i da li među njima ima pogođenih katastrofom – pitanje je da li će vam oni i kada platiti.Sa svim ovim informacijama analizirajte, uz pomoć stručnjaka, svoju trenutnu poziciju i procenite da li je moguće pokrenuti bi-znis iz sopstvenih sredstava ili će vam trebati finansijska pomoć. Raspitajte se u lokalnoj samoupravi, nevladinim organizacijama i svojoj banci, koje su vam opcije na raspolaganju te razmotrite više scenarija.

Dok ste nestrpljivi da posle poplave koja nas je zadesila što pre pokrenete i vratite svoj biznis na noge, bilo bi dobro da razmotrite sledećih nekoliko poteza koji vam mogu podići šanse za uspešan oporavak.≡ Autor teksta: Aleksandar Milovanović

aktuelno

aktuelno

VAŠI ZAPOSLENIAko vaši zaposleni žive i rade u istoj oblasti koja je pogođena poplavom, i njihovi domo-vi su možda pretrpeli štetu - što takođe zah-teva njihovu pažnju. Neki od njih će tražiti da se vrate na posao što je pre moguće dok će drugi tražiti specijalno odsustvo da poprave svoje domove i posede. Razmotrite sledeće:• Na koji način je svaki pojedini zaposleni

oštećen poplavom i da li ima načina da mu vi pomognete da se oporavi?

• Koliko zaposlenih su vam na raspolaganju za posao čišćenja od poplava i opravki, a koliko ih je potrebno? Da li su vam svi potrebni u ovom trenutku ili samo deo njih da rasčišćava i osposobljava, a ostali će da im se pridruže kada se pokrene normalna poslovna aktivnost?

• Da li ima zaposlenih koji se možda neće vratiti na posao iz bilo kog razloga?

Proučite radne ugovore koje ste potpisali sa zaposlenima pa se konsultujte sa pravnim stručnjacima u toj oblasti da bi vam objasnili raspoložive opcije.Poplava je možda ugrozila standarde si-gurnosti i zaštite na radu u vašim radnim prostorijama ali, ne zaboravite da ste vi od-govorni za to da obezbedite sigurno i zdravo radno mesto bez obzira na sve!Prirodna nepogoda je uzdrmala sve, kako vas i vašu porodicu tako i zaposlene i njihove porodice. Očekujte da su svi uzbuđeni i za-brinuti za svoju budućnost, a mnogi i za golu egzistenciju. Imajte strpljenja i razumevanja u komunikaciji i obavezno pitajte svakog posebno za pretrpljene gubitke i to kako im možete pomoći. Iznad svega, redovno ih obaveštavajte o svim novostima u vezi sa vašim biznisom - što je ono što ih najviše zanima u ovom trenutku. Učinite sve da im podignete moral (kao i svoj) što će olakšati i ubrzati obnovu.

KOMUNIKACIJEBez obzira na to da li odmah otvarate bi-znis za poslovanje ili vam je potreban peri-od obnove pre nego što budete spremni za to, morate od samog početka informisati svoje mušterije, snabdevače i menadžera u vašoj banci o svojim potezima i planovi-ma. Ostvarivanje redovne komunikacije sa svima njima je ključno za uspešno započi-njanje normalnog poslovanja.

KOMUNICIRAJTE SA SVOJIM MUŠTERIJAMAKao prvo, saznajte ko je od vaših mušte-rija takođe pretrpeo štetu i da li i kako možete da im pomognete. Posao će vam biti mnogo lakši ako ste pre katastrofe već izgradili bazu podataka o svojim mu-šterijama pa sada, bez problema, možete kontaktirati jednog po jednog i obavestiti ih, između ostalog, o sledećem:• Kada planirate da ponovo otvorite

biznis;• Sa koje lokacije sada poslujete;• Kada ćete moći da prihvatite nove

narudžbe;• Kada ćete početi sa novim isporukama.• Što više informacija date starim

mušterijama, veće su šanse da vam se ubrzo svi vrate.

Ako je većina vaših mušterija takođe sa područja pogođenih poplavom, verovatno bi trebalo da korigujete svoju strategiju marketinga. Imajte na umu da strategija marketinga nije isto što i strategija ogla-šavanja, već je to prvenstveno odluka o tome koje proizvode i usluge i po kojim cenama - kome i kako ponuditi. Ovo sada može da se razlikuje od onoga što ste radili pre poplave, a zavisiće, između ostalog, od promena u potrebama i kupovnoj moći vaših starih pa i novih mušterija kojima ćete se sada obratiti.

aktuelno

U nekim slučajevima, a u zavisnosti šta vaš biznis nudi, potražnja za vašim proizvodima može i da se uveća tokom perioda obnove, a u nekim drugim vaši proizvodi mogu sada biti smatrani za luksuz. Zato i morate razmotriti sve mogućnosti kao što su izmene u asor-timanu, cenama pa i ciljnim grupama mušterija. U svakom slučaju, a pre nego što donesete ove izuzetno važne odluke, biće potrebno da sami ili uz pomoć stručnjaka uradite marketinšku analizu vaših starih tržišta i to sada – posle poplave – kao i procenu (scenario) razvoja istih u bliskoj i daljoj budućnosti. Obratite posebnu pažnju na konkurente – slične biznise. Šta se njima dogodilo? Da li svi po-novo posluju? Da li je njihova ponuda ista kao i pre poplave?

KOMUNICIRAJTE SA SNABDEVAČIMA I DISTRIBUTERIMAPrioritet je da što pre razgovarate sa svojim snabdevačima i distri-buterima i saznate da li je neko od njih bio pogođen poplavama i ima li zastoja ili problema u poslovanju, tj. u isporukama. Takođe ih obavestite kada i sami planirate da pokrenete poslovanje.Uverite se da vaši stari dobavljači još uvek mogu da vas snabdeju svom potrebnom robom. Možda ćete morati da za neke artikle potražite nove snabdevače ili da, u najmanju ruku, ostvarite ko-munikaciju sa alternativnim dobavljačima. Verovatno je najbolje da ključne dobavljače lično posetite i uverite se sami u njihove trenutne mogućnosti.

KOMUNICIRAJTE SA POVERIOCIMAAko vas i najmanje brine kako ćete sada servisirati i otplatiti svoje dugove, morate otvoreno i što pre porazgovarati sa svim poveriocima.

Mnogi od njih će vam ponuditi neku formu fleksibilnosti. Ako ne, sami tražite nešto od sledećeg:Dobavljači vam mogu produžiti rok plaćanja starih dugova, a tako-đe i za novu isporuku – naročito u slučaju prvog punjenja robom ako je stara oštećena.Možda ćete morati da poništite ili odgodite preuzimanje nekih ra-nije plasiranih porudžbina. Dobavljač ne bi smeo da vas penalizuje za to.Distributeri se takođe mogu prilagoditi vašim novim isporukama.Banka vam može odgoditi otplatu kredita, a uz pomoć države možda dobijete i beskamatnu odgodu na neko vreme ili vam barem umanje sadašnju kamatu.

aktuelnoaktuelno

aktuelnoDa biste ostvarili neke od gornjih povlasti-ca, bilo bi dobro da se organizujete zajed-no sa ostalim biznisima koji su pretrpeli štetu od poplava i zajednički nastupite u pregovorima.

RESTRUKTURIRAJTE SVOJ BIZNISPošto ste pokrenuli biznis, veoma je važno da analizirate vaše poslovanje pre kata-strofe. Možda pronađete načine da bude-te efikasniji i uštedite u nekim procesima. Svako poboljšanje čini vaš biznis otporni-jim u budućnosti.Ako ste uspeli da spasete stare baze poda-taka, analizirajte svoj lanac snabdevanja i potražite skrivene a nepotrebne troškove. Analizirajte sadašnje dobavljače i svoju nabavnu praksu. Biće vam potrebne de-taljne i precizne informacije o vremenima isporuke, kvalitetu, troškovima dizajna, nabavke i servisnoj istoriji robe koju ku-pujete. Možda ćete otkriti da su postojeći dobavljači itekako spremni da ponovo pregovaraju o cenama u trenutku kad ih malo pritisnete tj. pokažete da imate više opcija.Prostudirajte jezgro svog proizvodnog procesa i smanjite zalihe putem detaljne kontrole nad proizvodnjom i nabavkama. Obično se pronađe previše nezavršene proizvodnje u fabričkoj hali kao rezultat lošeg planiranja. Postavite nove proizvod-ne norme i motivišite zaposlene za nova radna dostignuća. Ako već nemate formal-ni sistem kontrole upravljanja proizvod-nim kadrovima, onda je krajnje vreme da to i uvedete.Bez obzira da li ste ili niste do sada imali polisu osiguranja, vreme je da, uz pomoć

stručnjaka, razmotrite sadašnji nivo rizika i raspoložive opcije osiguranja.Verovatno će vam biti potrebna pomoć banke za finansiranje obnove i ponovnog razvoja. Banka će vam sigurno zatražiti novi biznis plan, pa je bolje da unapred pristupite izradi istog. Prvo morate ana-lizirati vašu sadašnju stratešku poziciju na tržištu – koje su šanse, koje pretnje, a posebno jake i slabe strane biznisa. Novi biznis plan mora da uključi period obnove biznisa i sve ključne aktivnosti vezane za to.Najvažnija stvar za obnovu vašeg biznisa je vaša nepokolebljiva volja! Uz malo sreće i pre svega uz pomoć porodice, prijatelja i poslovnih partnera sigurno ćete uspeti.

aktuelno

O autoruAleksandar Milovanović je sertifikovan profesionalni poslovni konsultant od strane Ministarstva finansija i privrede Republike Srbije – Nacionalne agencije za regionalni razvoj, specijalizovan za razvoj i implementaciju strategije prilikom poslovnih preokreta, ubrzanog rasta, kupoprodaje i spajanja preduzeća i njihovog refinansiranja.

Prethodno je bio direktor kompanije Proton System d.o.o. iz Beograda, a pre toga radio kao poslovni konsultant u Srbiji i Južnoj Africi gde je vodio sopstveni konsultantski butik – African Performance Specialists. Tokom tih godina je pružio konsultantske usluge za preko 40 klijenata, od malih i srednjih preduzeća do giganata južnoafričke ekonomije. Radio je i za američku kuću Endeavor koja pomaže razvoj malih preduzetnika u oko 20 država u svetu, a nalazi se na listi spoljnih saradnika organizacija kao što su Frontier Strategy Group iz Vašingtona i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj.

Gospodina Milovanovića možete kontaktirati preko njegovog sajta www.poslovnastrategija.rs

aktuelno

POPLAVE KADA HUMANOST POBEDI

KATASTROFU


Ovakav tekst u našem listu niste imali priliku ranije da vidite, jer se nismo ni susretali sa vremenskim neprilikama koje su u Srbiji na proleće zaustavile život, odrastanje, privredu i sve na čemu svakodnevno radimo. Baš iz tog razloga, želja nam je da istaknemo kompanije koje su profit stavile po strani na trenutak i bez prevelikog razmišljanja ponudile ugroženima šta su mogle. Naravno, ovom spisku treba dodati još hiljade drugih velikih, ali i malih i srednjih preduzeća, koja su uplaćivala koliko su mogla na dobro poznate donatorske račune, ali posebnu zahvalnost želimo da uputimo velikima, jer je njihov udeo u humanitarnoj pomoći – neprocenjiv. U ime svih čitalaca časopisa Industrija želimo da vam se zahvalimo.

SIEMENS POZIVA NA AKCIJU PRIKUPLJANJA POMOĆI ŠIROM ZEMALJA CENTRALNO-ISTOČNE EVROPE„Nakon razorne katastrofe koja je zadesila Srbiju usled poplava, od vitalne važnosti je da se obezbedi pomoć najugroženijima, među kojima ima i naših kolega i koleginica, poslovnih partnera, rođaka i prijatelja. Upravo zbog toga je Siemens d.o.o. Beograd, kao sa-stavni deo ovog društva, pokrenuo kampanju prikupljanja novčane pomoći od strane svojih zaposlenih, namenjenu žrtvama poplava i posledicama koje je ova nepogoda izazvala širom naše zemlje. Sama kompanija Siemens d.o.o. Beograd će, sa svoje strane, izdvo-jiti deo novca i pripojiti ih ovim donacijama. Inicijativu je podržala kompanija Siemens Austrija, koja je pozvala sve zaposlene iz 19 zemalja Centralno-istočne Evrope da se priključe ovoj akciji koja će biti otvorena do 30. juna 2014. godine. Siemens Austrija će udvostručiti svaki evro koji zaposleni budu donirali. To je najveća međunarodna akcija prikupljanja priloga Siemens-a u ovom regi-onu do sada.“

KOMPANIJA BOSCH DONIRALA JE HUMANITARNU POMOĆ ZA OTKLANJANJE POSLEDICA POPLAVAKompanija Bosch je donirala 100 000 evra hitne pomoći za žrtve poplava u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj. Sredstva su namenje-

na različitim humanitarnim organizacijama u regionu, kako bi se obezbedila hrana i medicinske zalihe kao i obnova oštećenih objekata u pogođenim područjima.

FILIP MORIS JE OBEZBEDIO 75 000 DOLARAKompanija Filip Moris obezbedila je 75 000 dolara, koje je stavila na raspolaganje Centru za vanredne situacije za kupo-vinu čamaca i druge neophodne opreme za spasilačke timove. Takođe je gradu Beogradu ustupila na korišćenje i magacinski prostor na Tošinom bunaru, kako bi se skladištila voda, suvi obroci i druga pomoć koja se prikuplja za evakuisane građane.

ELIKSIR GRUPA IZ NOVOG SADA JE DONIRALA 10 MILIONA DINARAEliksir grupa iz Novog Sada u čijem sastavu rade Zorka Šabac, Prahovo i kompanija za distribuciju voća, donirala je 10 miliona dinara, kao prvu pomoć za saniranje posledica poplava.

GRUNDFOS POMAŽE UGROŽENIMAGrundfos proizvodnja i prodaja organizuju dobrovoljno prikupljanje novca gde će Grundfos za svaki donirani dinar svojih zaposlenih do-nirati još jedan.“Činjenica je da u teškim trenucima koje Srbija i susedne zemlje trenutno preživljavaju, ništa ne može ljudima vratiti njihov dom i sigurnost, ali se mi u Grundfosu nadamo se da smo našim dosadaš-njim akcijama uspeli bar delimično pomoći u svim nevoljama koje su ih snašle.“Grundfos Srbija je u prvom talasu donirala 18 pumpi Ministarstvu unutrašnjih poslova - sektoru za vanredne situacije, radi bolje organizacije poslova iz nadležnosti i funkcionisanja te organizacione jedinice Ministarstva. Pumpe koje su donirane su Multibox B CC7, komplet za ispumpavanje i drenažu koji uključuje pumpu, štors priključak, filtersku kutiju, 15 m creva, potrebne prelaze na razne prečnike creva i sav prateći pribor za montažu. Takođe su donirane i pumpe sa benzinskim motorima kao i pumpe koje su donirale Grundfos kompanije širom Evrope.Zaposleni u Grundfosu širom sveta izrazili su želju da pomognu svojim kolegama u poplavljenim područjima i u koordinaciji sa zaposlenima iz Srbije, krenili su sa organizovanim akcijama prikupljanja sredstava koja su donirali za pomoć pri sanaciji poplavljenih teritorija.

Zahvaljujemo se firmi Gebrüder Weiss koja je dala svoj doprinos prilikom transporta pumpi namenjenih za huma-nitarnu pomoć.Grundfos će i nadalje nastojati da pruži nesebičnu podršku, a ovu priliku želimo da iskoristimo i uputimo apel svima koji su u moguć-nosti da pomognu, pa makar i najmanje, to i učine jer naše malo nekome puno znači!

≡ Autor teksta: Nikola Mirković

aktuelno

aktuelno


HENKEL DONIRAO ROBU U VREDNOSTI OD 150 000 EVRAKompanija Henkel Srbija, u želji da pomogne stanovnicima raseljenih područja zahvaće-nih vodenom stihijom, kon-taktirala je Crveni krst i prema informacijama dobijenih od njih formirala i dostavila neop-hodne pakete za ličnu higijenu u vrednosti od oko 1 200 000 dinara.

AKCIONARSKO DRUŠTVO TIGAR DONIRALO JE VIŠE OD 17 000 PARI ČIZAMA ZA SPASIOCE"Usled vanredne situacije u Srbiji izazvane poplavama neza-pamćenih u poslednjih 120 godina, Tigar a.d. i poslovni par-tneri Tigra prepoznali su potrebu o neophodnosti donacije adekvatne obuće (više od 27 000 pari čizama), hrabrim ljudima koji su bez predaha na terenu danima pomagali ugroženom stanovništvu", saopšteno je iz Tigra.

AKCIONARSKO DRUŠTVO SIMPO ISPORUČILO JE 450 DUŠEKA

SIMPO a.d. obezbedio je 450 dušeka za ugrožene od poplava u Srbiji, koje je isporučio nadležnim službama još prvog dana ove prirodne katastrofe. SIMPO je štabu za vanredne situacije po-nudio i stavio na raspolaganje i 100 ležaja, 500 dečjih dušeka i 1 000 dečjih krevetića, koje će isporučiti odmah po zahtevu i rasporedu nadležnih službi.

NIS JE UGROŽENIM OPŠTINAMA SLAO GORIVO, VODU I PUMPE ZA ISPUMPAVANJE VODEPovodom pružanja pomoći ugroženim opštinama u poplavlje-nim područjima, NIS je Crvenom krstu Novi Sad poslao 20 000 litara flaširane vode, proizvedene u kompanijskom pogonu za proizvodnju vode "Jazak, i najugroženijim opštinama preko 900 000 litara goriva, od kojih je najveći deo evro dizela, kao i 300 000 litara avio goriva. Osim pomoći u gorivu i vodi, NIS na zahtev Sektora za vanredne situacije poslao je i pumpe za ispumpavanje vode, što uključuje dve pumpe i obučene vatro-gasce iz NIS-a.

aktuelno

66 Industrija 50 / jun 2014.

67Industrija 50 / jun 2014.

agroindustrija

AGRAR U SRBIJIZNAMO LI DA ISKORISTIMO ONO ŠTO IMAMO


POLJOPRIVREDA KROZ ISTORIJUKoreni poljoprivrede stari su oko deset hiljada godina. Smatra se da su prvi ratari i prvi poljoprivrednici bili nomadi, koji su odlučili da umesto stalnog putovanja u potrazi za jestivim biljkama i divljim životinjama, probaju da uzgajaju useve i životinje za svoju ishra-nu. Pojava obrade zemljišta dovela je do uzgajanja prvih useva, a tim usevima moglo se prehraniti do deset puta više ljudi nego lovom. Obrađivanje zemlje dovelo je do na-seljavanja ljudi na jednom mestu, do pojave prvih civilizacija, kao što su Mesopotamija, Egipat, Indija i Kina. Obrada zemlje se razvijala polako, lju-dima je bilo bitno da je nađeno koliko-toliko uređeno rešenje da se prehrane. U 18. veku dolazi do velikih promena takozvanom Agrarnom revolucijom. Zemlja je počela da se obrađuje sa prvim mašinama. Počelo se obrađivati sve više zemlje, koja je prehranjivala sve više ljudi. Na samom početku, po-ljoprivreda je delovala jednostavno. Obrada i poštovanje prema zemlji i prirodi koja nas hrani. Danas - imamo nekoliko definicija poljoprivrede. Jedna od njih je da je poljoprivreda jednostavna proizvodnja koja prera-đivačkoj industriji isporučuje sirovi materijal... Sama definicija zavisi od stepena razvijenosti jedne zemlje. Da li postoji samo primarna poljoprivredna proizvodnja ili moderna poljoprivreda koju čini agrobiznis.

POJAM AGRARAAgrobiznis, agroprivreda, agroindustrijski kompleks, svi ovi nazivi imaju jedno značenje. Moderan sistem za proizvodnju i distribuciju hrane. Izum reči agrobiznis (agribusiness) se pre-pisuje Džon Dejvisu (John Davis) koji je bio zamenik ministra poljoprivrede u Ajzenhauerovoj vladi 1956. godine. Izum ove reči, vezuje se za pokušaj rešenja problema kontrole tržišta. Ovaj termin se kod nas pojavio šezdesetih godina prošlog veka, zajedno sa definicijom.

Agrobiznis predstavlja zbir svih operacija koje su vezane za proizvodnju i distribuciju vanpoljoprivrednih inputa (sirovina, radna snaga...), proizvodne operacije na farmi, te skladištenje, preradu i distribuciju poljoprivrednih sirovina i proizvoda od njih. Može se jednostavnije reći i da je moderna poljoprivre-da privredna delatnost u kojoj mnogo elemenata zavisi jedno od drugog i koju obavljaju i čine: male porodične farme, ve-like porodične i korporacijske farme, kreditne i osiguravajuće institucije, prerađivačke firme, transportna mreža, marketing firme, veleprodaje, ugostitelji, trgovina na malo. Kako su se povećavale obradive površine i broj ljudi na planeti koji mora da se prehrani, tako su i definicije poljoprivrede postajale sve komplikovanije i duže.

Kako u letnjim brojevima Industrije uvek volimo da težište postavimo na grane industrije koje se bave energetikom i agrarom, nastojao sam da u jednom kraćem tekstu obuhvatim sve što je bitno kada je u pitanju Srbija i problem poljoprivrede. Nažalost, kod nas i dalje moramo koristiti pojam „problem“ kada je u pitanju poljoprivreda. Preko istorijskih činjenica – do današnjih aktuelnosti.≡ Autor teksta: Stevan Jovičić

agroindustrija

agroindustrija

POLJOPRIVREDA I POTENCIJAL SRBIJESrbija se prostire na površini od 8 840 000 hektara, od toga površina poljoprivrednog zemljišta obuhvata 5 734 000 hekta-ra. Na površini od oko 4 800 000 hektara prostire se obradivo zemljište. Imamo Vojvodinu kao najveći ratarski kraj, gajimo žito, suncokret, soju, kukuruz i povrtarske kulture. Na pijaca-ma kupujemo najbolji kupus iz Futoga, papriku iz Leskovca, krompir iz Ivanjice, šljivu i voće iz Šumadije. Vršac, Fruška Gora, Aleksandrovačka Župa, poznati su po vinogradima i dobrom vinu. Homoljske planine su poznate po lekovitom bilju i medu. Sve su ovo verodostojni podaci, zemlja i seljak su vekovima una-zad prehranili narod sa ovih prostora. Po svim ovim zvaničnim i istorijskim podacima, mi bi trebalo da budemo definitivno zemlja koja se uklapa u sve definicije moderne poljoprivrede, agrobiznisa, privrede i industrije, ali nažalost, uglavnom je sve samo slovo na papiru.

agroindustrija

Srpski seljak je bio pojam za domaćina i oslonac države sa svojom zemljom i usevima. Cele civilizacije su izgrađene na poljoprivredi, a to sve veći broj građana kao i država zaboravlja. Danas reč seljak se izgovara kao pogrdna, a za ljude koji žive od zemlje i obezbeđuju osnovne namirnice gradovima, koristi se modernija reč, poljoprivrednik. Prva zadruga u Srbiji osnovana je 1894. godine u okolini Smedereva. Osnovana je kao poljoprivredno kreditna unija i to odmah po osnivanju prvih zadruga u Evropi. Cilj zadruga je bio odbrana siromašnih seljaka od zelenaša i nepoštenih trgovaca. U EU postoji oko 250 000 zadruga, koje zapošljavaju skoro pet miliona ljudi i imaju članova, tj. zadrugara oko 150 miliona.

DARWINGarden Design

• Idejna rešenja

• Izvođenje radova (zemljani radovi,

podizanje travnjaka, sadnja

sadnica, izgradnja vodenih površina,

kamenjar-alpinetum, sistem za

automatsko zalivanje Hunter)

• Održavanje zelenih površina

(redovno košenje travnjaka,

orezivanje žive ograde, okopavanje,

đubrenje, čepovanje travnjaka)

• Organska proizvodnja tepih travnjaka

Novi Sad, Vojvodina tel: 064/129-5523 [email protected]

Uprkos problemima koje srpska poljoprivreda ima, nesreća ili proble-mi u Ukrajini su nam otvorili vrata ruskom tržištu. Evropska unija drži zabranu uvoza svinjskog mesa iz Srbije zbog svinjske kuge, a ta bolest je istrebljena nekoliko godina unazad. Početkom Ukrajinske krize, Rusija je zbog pojave afričke kuge u Poljskoj, zabranila uvoz svinj-skog mesa iz EU. Tom odlukom napravljena je šansa Srbiji da poveća izvoz mesa u Rusiju kojoj odgovara da dobija meso sa naših farmi gde se dobre sorte svinja hrane kukuruzom i pšenicom, a ne GMO hranom koja je još „zabranjena“. Jedan od glavnih aduta ili prednosti je sporazum o bescarinskoj trgovini između Srbije i Rusije. Rast izvoza hrane po podacima PKS je porastao za preko 50 posto. Bescarinski sporazum je šansa i za strane ulagače koji bi mogli organizovati proi-zvodnju kod nas, kako bi izvozili bez carine. Taman kada smo krenuli da koristimo svoju šansu sa izvozom mesa u zemlje Carinskog save-za – Rusiju, Belorusiju i Kazahstan i izvezli za tri meseca više nego cele prošle godine, od 5. juna i nama je ograničen izvoz svinjskog mesa u ove zemlje zbog afričke kuge koja se pored Poljske pojavila i u Litvaniji. Prema rečima Dejana Bugarskog, direktora Uprave za veterinu, veliki izvoz iz Srbije je pokrenuo sumnje da se eventualno nije pojavilo prepakivanje, jer je pre nekoliko godina postojala slična

afera sa šećerom. Dokazi koje su naši proizvođači pružili ruskoj strani nisu bili dovoljno ubedljivi i čvrsti. Za sada smo dobili dozvolu samo za izvoz sirovog mesa sa kostima, polutki i četvrtki mesa. Bugarski je dodao i da su trenutno u intenzivnim razgovorima sa ruskom stranom koja je glavna u Carinskom savezu. Bez obzira na trenutno loše vesti vezano za izvoz mesa u Rusiju, treba da budemo ponosni na apsolutni rekord koji je ostvaren u izvo-zu pšenice od žetve prošle godine do danas. Mada je i rod pšenice bio rekordan prošle godine, izvezeno je nešto više od 1,3 miliona tona pšenice i 120 000 tona suncokreta.

agroindustrija


Jedan od kandidata na poslednjim predsedničkim izborima u Srbiji je rekao da, ako uporedimo našu zemlju sa zemljama koje su nam slične, sa svim obradivim zemljištem koje imamo, nebo nam je granica - samo je pitanje da li ćemo to iskoristiti. Interesantno je, da je to izrečeno kao nešto što se ne zna unazad svih ovih godina.Postavlja se pitanje, a zašto se uopšte pitati da li iskoristiti ono što imamo. Pored rekordnih izvoza i dalje postoje problemi koje treba rešavati. Seljak ili poljopri-vrednik se mora zaštiti od uvoza, ili bar uvoza primera radi, nekvalitetnog voća u sezoni koje je jeftinije a obara cenu domaćem kvalitetnom voću. Potrebno je urediti tržište. Mora se sve staviti pod kontrolu, a za to su neophodne nepopularne mere. Ne može se kriviti samo država. Moramo da se suočimo sa problemima tržišta. Ne proizvodimo samo mi kvalitetnu hranu, nismo sa cenama konkuretni, koristimo zastarelu mehanizaciju i ne obaziremo se na potrebe tržišta uvek. Problem je nekada i mentalitet, neslušanje stručnjaka koji daju savete poljoprivrednicima. Uglavnom se negoduje uz rečenicu „Ti ćeš da mi kažeš...“ Pojavljuju se nakupci koji se mimo svih pravila bave trgovinom, plaćaju kešom, smanjuju otkupne cene poljoprivrednih proizvoda, a njihov jedini problem je kako će to dovesti do pijace. A seljak, seljak mora da radi od zore do mraka, mora da pored mnogo posla gleda u nebo i da vodi računa o suši (mada su sistemi za navodnjavanje postojali još u starom Egiptu), kiši, mrazu, prvom snegu, gradu, bolestima biljaka; mora da uloži, da bude trgovac i na kraju da proda jeftino... To uništava tržište, a krajnji kupac je nezadovoljan skupim domaćim proizvodom, zato što cenu diktira preprodavac, a ne država u saradnji sa seljakom.

UMESTO NAVODNJAVANJA - POPLAVEPored svih problema koje naša poljoprivreda ima, imala je ovog proleća i katastrofalne poplave. Stradala je zemlja, usevi, stoka, mehanizacija, stradao je seljak. To je problem svih nas. Većini poljoprivrednika pogođenih poplavama to je bio jedini izvor pri-

hoda. Mora se pružiti pomoć od strane državnih institucija da se zemlja oporavi, pružiti pomoć ljudima do prvih sle-dećih useva. Možda je ova ne-sreća pravi trenutak za krenuti ispočetka, postaviti zdrave osnove, ali uz razumevanje i uvažavanje znanja i jedne i druge strane. I seljaka i države.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran je ocenio u svojoj izjavi za agenciju Beta, da je dobro što Vojvodina, Mačva i Stig nisu bili poplavljeni, zato što sa tih područja dolazi dve trećine bruto po-ljoprivredne proizvodnje. Njegova ocena je i da država neće moći da nadoknadi ni polovinu štete koju su pretrpeli poljoprivrednici.Prirodna bogatstva imamo, još kada bi uspeli da ne uvozimo hranu, da odgovornom agrarnom politikom uradimo sve prevenci-je protiv poplava i suše, da proizvodimo dovoljno za naše potrebe i izvozimo višak, eto neba kao granice.

“Morate naučiti svoju decu da je zemlja pod vašim stopalima pepeo vaših dedova. Da bi vaša deca pošto-vala zemlju, moraju znati da je zemlja ispunjena dušama predaka, da je zemlja sa nama u srodstvu. Naučite vašu decu ono što smo mi naučili našu, da je zemlja naša majka. Šta god snađe nju snaći će i sinove zemlje. Ako čovek pljuje na tlo pljuje na sebe samoga. Mi znamo: zemlja ne pripada čoveku. Čovek pripada zemlji.” - iz pisma indijanskog poglavice Sijetl američ-kom predsedniku SAD-a Frenku Pirsu, 1854. godine.

agroindustrija

Od sedamdesetih godina prošlog veka pa do danas, stanovništvo planete se skoro udvostručilo, a površina obradive zemlje je skoro ista. Zbog toga, moramo shvatiti ozbiljno zemlju od koje i u kojoj živimo. Ne tako davno na Aljasci, u doba zlatne groznice, krompir je služio kao novac. Kopači zlata su plaćali kilo krompira sa kilo zlata.

pogonska automatika

PLC upravljanje i SCADA sistemi

elementi za automatizaciju

Realizacija kompletnih rešenja upravljanja elektromotornim pogonima i automatike po sistemu ključ u ruke:

- procesna industrija- silosi- mlinovi- crpne stanice- sistemi za navodnjavanje- prečistači otpadnih voda

Projektovanje sistema automatskog upravljanjaIzrada aplikativnih PLC i SCADA softvera

URAM system d.o.o21412 Gložan

Tel: 021-788-569, Fax: 021-788-584www.uram.co.rs

PREDSTAVLJEN VELIKI EVROPSKI KONKURS ZA KREATIVNI DIZAJN ETICS FASADA

NOVOSTI KOJE SU FASCINIRALE I KONKURENCIJU


Konkurs za arhitekte „Ceresit Facade Award“ najavljen otkrivanjem novog ukrasa Savamale.U okviru šestog Mikser festivala 2014. otkrivanjem novog murala u Savamali, predstavljen je veliki evropski konkurs za arhitekte „Ceresit Facade Award“. Konkurs traje do 31. oktobra 2014. godine, a u konku-renciji su radovi arhitekata iz 20 zemalja Evrope. Nagrada će se dodelji-vati u tri kategorije, ukupni nagradni fond iznosi 24 000 evra. Najbolje radove odabraće internacionalni žiri sastavljen od predstavnika evrop-skih univerzitetskih profesora, renomiranih arhitekata kao i top mena-džmenta kompanije Henkel. Predstavnik Srbije u internacionalnom žiriju je gospođa Maja Lalić, kreativna direktorka Mikser festivala.

Tokom druženja u Mikser hausu, Mislav Smolčić, direktor marketinga u sektoru Adhezivi Tehnologije kompanije Henkel Srbija i Maja Lalić, kreativna direktorka Mikser festivala predstavili su ideju i propozicije konkursa i pozvali arhitekte da prijave svoje radove. „Ceresit Facade Award, evropski konkurs za profesionalne arhitekte, predstavlja je-dinstvenu platformu za promovisanje inovativnih i kreativnih rešenja upotrebom ETICS Ceresit sistema i pruža priliku za osvajanje vrednih nagrada i promociju na evropskom tržištu“, rekao je Mislav Smolčić. „Zadovoljstvo nam je što smo treći put prisutni na Mikser Festivalu. Ove godine, Ceresit Beogradu i Savamali ponovo daruje mural kao svoj do-prinos dugoročnom planu za revitalizaciju Savamale“, dodao je Smolčić.Dodatne informacije o „Ceresit Facade Award“ konkursu možete pronaći na sajtovima: http://www.ceresit.com/Facade-Award-2014.24777.0.html i http://www.ceresit.com

Na ovogodišnjem Sajmu tehnike u Beogradu, INEA SR kao deo među-narodne grupacije preduzeća, čija je osnovna delatnost automatiza-cija industrijskih i energetskih procesa i koja je distributer Mitsubishi Electric Automation opreme, predstavila je novosti na području robotizacije, PLC-a i frekventnih regulatora.Najzapaženija bila je nova serija FR-A800 frekventnih regulatora, novi modularni PLC kontroler s inovativnim konceptom upravljanja MELSEC iQ-R i nova MELSEC FX5 serija kompaktnih PLC kontrolera kompanije Mitsubishi Electric.Prisutnima je predstavljen FR-A800 frekventni regulator, koji obezbe-đuje maksimalnu efikasnost postrojenja i uređaja. Ovi regulatori su posebno dizajnirani da olakšaju rad: nude brojne mogućnosti mrež-nog povezivanja i opremljeni su najnovijim bezbednosnim funkcijama.

Novi koncept modularnog PLC kontrolera MELSEC iQ-R u poređenju sa svojim prethodnikom ima performanse koje će značajno smanjiti troškove razvoja i održavanja, ali i uslove poslovanja, veću sigurnost, pouzdanost proizvodnih procesa i smanjenje zastoja.Takođe, od noviteta koje je Inea predstavila na ovogodišnjem Sajmu tehnike, izdvajamo i Novu MELSEC FX5 seriju iz Mitsubishi Electric-a, gde je predstavljena sledeća generacija kompaktnog PLC-a. Kao na-slednik napredne i efikasne MELSEC FX3 serije, drastično će povećati produktivnost postrojenja, smanjiti ukupne operativne troškove pri eksploataciji i potrošnju energije. Nova PLC serija je, isto tako, u pot-punosti kompatibilna s postojećim uređajima FX3 serije.

novostinovosti

Mislav Smolčić, direktor marketinga u sektoru Adhezivi Tehnologije

Danfoss d.o.o. Đorđa Stanojevića 14, 11070 Beograd, SrbijaTel.: +381 11 2098 571 / Mob.: +381 60 2098 571

e-mail: [email protected]/vlt

EHEDGsertifi kat

VLT® OneGearDrive® Hygienic ispunjava uslove za najbolji dizajn pogodan za čišćenje i održavanje higijene prema EHDG (Evropska Grupa za Higijenski Inženjering i Projektovanje, engl. European Hygienic Engineering & Design Group).

I do 90%efi kasnost

VLT® OneGearDrive® je elektromotorni pogon visoke energetske efi kasnosti, koja može dostići i 90% - što već prevazilazi kategoriju IE4 Super vrhunska (engl. Super Premium) klasa efi kasnosti.

VLT® OneGearDrive®

Najviša efi kasnost i higijenski dizajnNajniži troškovi rada uz bezbednost hrane u postrojenjuDirektna primena u oblastima za obradu hrane uz visoku pouzdanost – se opterećenjem manjim od nominalnog postiže se čak 35.000 sati rada između promene ulja = dugački servisni intervali, mali troškovi održavanja uz malo angažovanje službe održavanja i mali troškovi rada.

Upotreba bez ograničenja u oblastima koje se peru – visok stepen mehaničke zaštite NEMA 4X/IP 67 i IP 69K.

MAKING MODERN LIVING POSSIBLE

... GDE SMO BILI, GDE SMO SADA I GDE ĆEMO BITI ...

BROJEVA JE IZA NAS


Srbija je turbulentno tržište, što znači da iz relativno mirnih voda poslovanja za samo dva meseca možete doći u situaciju da razmišljate kako da „spojite kraj s krajem“, i mi smo takvih

trenutaka imali dosta u godinama koje su za nama. Naročito je bilo teško održati postojanje časopisa krajem 2008. i početkom 2009. godine kada je časopis bio pred gašenjem, jer je kompanija koja ga je i stvorila „Bazis Event Media“ iz Beograda, imala drugačije poslov-ne planove koji nisu podrazumevali dalji izlazak čaopisa Industrija.

Tada je mladi tim zaljubljenika u ovo izdanje rešio da otkupi licen-cu, otvori svoju izdavačku kuću, koja je i nazvana po časopisu – Ind Media d.o.o., i od broja 20, odnosno od aprila 2009. godine, nastavi izdavanje ovog jedinstvenog časopisa u Srbiji i regionu. U tom periodu je časopis ponovo morao da „preleži dečje bolesti“ koje su karakteristične za svaki početak, dok se vremenom nije formirala ekipa koja i dan-danas čini glavnu osnovu redakcije časopisa Industrija - a to su Aleksandra Radosavljević na mestu marketing menadžera i lektora, Jasmina Jovanović na poziciji marketing menadžera i administracije, kao i osobe koja održava portal www.industrija.rs, Stevan Jovičić na poziciji marketinga, ali i kolumniste gde nas u poslednje vreme sve više informiše kroz svoje istraživačko novinarstvo, i moja malenkost Nikola Mirković na poziciji glavnog i odgovornog urednika. Pored nas koji smo svaki dan okruženi tekstovima i oglasima koje čitate u Industriji, tu su i brojni naši saradnici, kao i osoba bez koje ovo sve ne bi izgledalo kao što danas izgleda, a to je Đorđe Rafajlović na poziciji tehnič-kog urednika, koji je zadužen za finalni izgled Industrije.

GDE I KAKO NAS MOŽETE ČITATI?Časopis Industrija, po ugledu na evropska poslovna izdanja se ne može naći u slobodnoj prodaji, odnosno na kioscima, ali je svakako dostupan u Srbiji i inostranstvu. Od 2010. godine uvedena je sim-bolična pretplata od 2 000 dinara na 6 izdanja, koliko i izlazi brojeva

godišnje. Samim tim, časopis je postao dostupan svakome, jer su ga ranije dobijale samo kompanije koje bi se prijavile za besplatan primerak i što je vremenom postalo neisplativo za izdavača. Danas u Srbiji i regionu časopis se šalje putem pošte svim pretplat-nicima, oglašivačima, kao i brojnim kompanijama, a novi čitaoci se upoznaju sa našim izdanjem na mnogobrojnim sajmovima gde učestvujemo kao izlagači ili kao posetioci. Sa ponosom izlažemo dugi niz godina na beogradskim sajmovima građevine, tehnike, ekologije i energetike, sajmu pakovanja, sajmu voda i mnogim drugima, dok smo u regionu prisutni na svim struč-nim skupovima pod brendom Ifam i Intronika, a redovno posećuje-mo i sajmove u Makedoniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Sloveniji, gde se časopis deli izlagačima. Kao što verovatno i primećujete ako Industriju čitate poslednjih godina, eksluzivno za srpsko tržište vam se redovno javljamo iz Hanovera, Dizeldorfa, Frankfurta, Istanbula, Sofije, a u planu su posete i velikim sajmovima u Francuskoj, Italiji, Rusiji i drugim interesantnim zemljama za naše tržište.Ponosni na 50 brojeva iza nas, imamo jasnu viziju za budućnost; gde nam je glavni stub oslonca upravo reakcija publike i poslovnih partnera. Zato – očekujemo kritiku, predlog, sugestiju, pa ako zaslu-žimo i pohvalu, ali smo naučili da iz kritika postajemo bolji, da pred-loge uvažimo i realizujemo, a sugestije prihvatamo baš iz razloga da ostanemo aktuelni i jedinstveni, na šta smo veoma ponosni. Snage i volje imamo za bar još 550 brojeva, a iskustvo i pamet stiče-mo svakim novim brojem koji izađe iz štamparske mašine i dođe na vaš radni sto ili u poslovni ambijent.

Naš časopis postoji već devet godina i pri osnivanju je zamišljeno da bude sredstvo za lakšu komunikaciju privrednih subjekata, ali i obrazovnih institucija. Koncipiran je tako da kompanije pišu na temu svojih asortimana ili proizvodnih programa, a obrazovne institucije objašnjavaju inovacije u svom obrazovnom ili uslužnom programu. Kao i za svaki projekat, bilo je potrebno vreme razvijanja i usavršavanja, i posle devet godina smo tu – slavimo izlazak 50. broja časopisa, dok smo u prethodnom broju oborili dosadašnje rekorde po broju kompanija koje su uzele učešće, broju stranica, kao i tiraža. Svi ti podaci nam govore da je časopis na dobrom putu, ali i da uvek može više i bolje.

jubilejjubilejČASOPIS INDUSTRIJA

≡ Autor teksta: Nikola Mirković

Broj 49 • April 2014. • Godina IX • Cena 350 dinara

Broj 49

TIGO SFLOVE AT FIRST TOUCH

Za nas, odvajanje materijala zahteva sistematičan pristup – od držača, koje nudimo u širokom rasponu

različitih završetaka, skroz do umetaka, sa širinom žljeba od 0,5 do 16 mm i dubinom žljeba do 65 mm.

Time osiguravamo obradu bilo kojeg radnog komada s brzinom, preciznošću i efikasnošću. S velikim

obradnim brzinama čak i kada su vremena obrade duga. I sa odličnim odvajanjem strugotine, sigurnim

stezanjem i vođenjem alata. Štaviše, naša patentirana rešenja omogućavaju izmenu reznih umetaka sa

izuzetnom sigurnošću, bez oštećenja materijala. Zato, za rezultate koji su uvek «rez iznad», zašto se ne

udružiti sa predvodnikom tehnologije? www.niteh.hr

Broj 48 • Februar 2014. • Godina IX • Cena 350 dinara

Broj 48

Broj 46 • Oktobar 2013. • Godina VIII • Cena 350 dinara

Broj 46

Sa sistemom SIRIUS Innovation sve se savršeno uklapa:

Click ‘n’ Go.Odgovori za Industriju.

Kako montažu kontrolnih ormana učiniti bržom i jednostavnijom?

Broj 45 • Avgust 2013. • Godina VIII • Cena 350 dinara

Broj 45

Broj 47 • Decembar 2013. • Godina VIII • Cena 350 dinara

Broj 47

SIMATIC S7-1500 plus TIA Portal

Power + Efficiency

Ultimativni plus u automatizaciji

GEBRÜDER WEISS SRBIJA PROSLAVIO DESETOGODIŠNJI JUBILEJ

U savremenom i jedinstvenom prostoru na Novom Beogra-du u "Belexpo centru", u prisustvu više od 400 zvanica, uz bogat i raznovrstan muzički program, ali i bogatu trpezu

Gebrüder Weiss Srbija proslavio je prvih deset godina postojanja u Srbiji.

O istoriji kompanije Gebrüder Weiss u Srbiji, rezultatima rada i planovima za budućnost govorili su generalni direktor Gebrüder Weiss Srbija Dragan Simović, predsednik Upravnog odbora Gebrüder Weiss zadužen za logistiku i kopneni transport Volfgang Nisner, član upravnog odbora odgovoran za sektore Air & Sea, prodaju i carine Hajnc Zenger Vajs i Erih Šafer, regionalni direktor za Jug.Oficijelni deo programa vodilo je poznato TV-lice u Srbiji, Dušica Spasić. Goste je zabavljao popularni srpski bend Creative bend, a kao gost iznenađenja na binu se popeo i čuveni majstor trube i prve trube sveta, Dejan Petrović i BIG BEND.Prvom zaposlenom radniku u Gebrüder Weiss Srbija gospođici Sanji Jaćimović - šefici odeljenja zbirnog uvoza, za deset godina rada u našem timu generalni direktor Dragan Simović uručio je ručni sat sa posvetom.Proslava je trajala do duboko u noć, a svim našim gostima uručen je i prigodan poklon, kao znak sećanja na naš jubilej.

Gebrüder Weiss Srbija je 16. aprila u prisustvu više od 400 zvanica proslavio 10 godina svog postojanja i uspešnog poslovanja u Srbiji. Poslovna ekspanzija kompanije u Srbiji počela je u aprilu 2004. godine. Sa sedištem u Dobanovcima i filijalom u mestu Strojkovce kod Leskovca, Gebrüder Weiss Srbija zapošljava 160 radnika.


jubilejjubilejGEBRÜDER WEISS SRBIJA

Vaš Gebrüder Weiss tim Sa preko 6 000 zaposlenih, 162 sopstvenih filijala i godiš-njim prihodom od 1,2 milijarde evra (2013.) preduzeće Gebrüder Weiss spada u vodeća transportna i logistička preduzeća u Evropi. Pod krovom Gebrüder Weiss Holding AG sa sedištem u Lauterahu (Forarlberg), preduzeće je pored svojih glavnih oblasti poslovanja drumskog transpor-ta, vazdušnog i pomorskog transporta robe, kao i logistike, okupilo i niz visoko specijalizovanih industrijskih rešenja i ćerki-firmi – među njima između ostalog i logistički konsal-ting x|vise, tectraxx (specijalisti za visokotehnološka predu-zeća), inet-logistics (softverska rešenja za upravljanje tran-sportom TMS), Railcargo (železnički transport) i servis za dostavu paketa Gebrüder Weiss, suvlasnik austrijskog DPD sistema za direktnu distribuciju paketa. Ovakvo koncentri-sanje delatnosti omogućava koncernu da brzo i fleksibilno reaguje na potrebe klijenata. Zbog velikog broja ekoloških, ekonomskih i socijalnih mera ovo porodično preduzeće, čija istorija seže u prošlost više od 500 godina, i danas se smatra predvodnikom na području održivog privređivanja.

Gebrüder Weiss d.o.o. Transport and Logistics Beogradska bb, DobanovciTel: +381 (0) 11.3715.235Fax: +381 (0) 11.3715.201E-mail: [email protected]: www.gw-world.com

građevinska industrija

76

građevinska industrijaOPGATE D.O.O.

OPGATE PARTNER NA KOGA SE

MOŽETE OSLONITI

U ponudu smo uvrstili: multifunkcional-nu skelu, standardnu ramovsku skelu, tornjeve, stepenišne konstrukcije,

pokretne platforme, opremu za formiranje kostrukcija specifične namene (bine za kul-turne manifestacije, tribine itd.), mašine za sečenje i savijanje armature.

Ispitivanjem tržišta smo došli do podataka da se na ove prostore uvozi dosta korišćene opreme za građevinarstvo koja i nije baš naj-kvalitetnija i čijom kupovinom obično dolazi do problema zbog nemogućnosti nabavljanja dodatnih elemenata.

Sagledavajući tržište i prateći potrebe kompanija koje su u građevinarstvu, OPGATE je proširio svoju ponudu opreme uvodeći novog inostranog partnera na ove prostore. Naravno da smo se rukovodili prvenstveno kvalitetom i bezbednošću radnika tj. korisnika ove vrste opreme.


građevinska industrija

77

građevinska industrijaOPGATE D.O.O.

OPGATEBosanska 47a

11224 Beograd – VrčinTel: +381 11 8053 764Tel: +381 11 8053 990Fax: +381 11 8053 767

www.op-gate.com

Odlučili smo da u svoju ponudu uvrstimo mo-gućnost nabavke polovne opreme ali strogo vo-deći računa o kvalitetu i obezbeđujući dovoljne količine dodatne opreme.

Svoju standardnu ponudu drvnih pločastih materijala u sferi građevinarstva i industrije nameštaja nismo menjali. Na našem stoku uvek možete zateći širok asortiman ovih materijala.

Široka lepeza vezivnih elemenata koji se kori-ste u kombinaciji sa žutom oplatnom pločom, omogućava realizaciju svih projektnih zahteva koji dozvoljavaju korišćenje ove vrste oplate.

Novina u opremi koju rentiramo korisnicima (skele, prostorna skela, sistemska oplata) je mašina za čišćenje žute oplatne ploče – tzv. DOKE.

Nas cilj će uvek ostati kvalitet i korektan odnos sa poslovnim partnerima.


Društvo OpGate d.o.o. osnovano je u junu 2010. godine. Bavi se uvozom i prodajom drvenih pločastih materijala namenjenih građevinskoj industriji i industriji nameštaja, kao i skela i oplata. Osnivač društva je kiparska kompanija OpGate ltd sa sedištem u Limasolu, koja se bavi međunarodnom trgovinom navedenih vrsta materijala. Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu zaposlenih, kompanija je u mogućnosti da sarađuje sa najvećim proizvođačima navedenih materijala širom sveta.

Posetite nas i uverite se u naše mogućnosti.

predstavljamo

BRZA, SNAŽNA I SASVIM

SIGURNA INDUSTRIJSKA VRATA

78

REFAFLEX D.O.O.

Kao što naglašava Saša Stegnjaja, direktor preduzeća Refaflex koje je zastupnik brenda Efaflex za Srbiju, svaki je proizvod u potpunosti prilagođen zahtevima kupca, što znači da tipi-

ziranih proizvoda nema. Tipična primena industrijskih vrata je, na primer, u automobilskoj industriji.

Kao veliko opterećenje u ovakvim uslovima, Stegnjaja pominje veliki broj otvaranja, u nekim slučajevima i više od hiljadu puta dnevno. U tu svrhu, Efaflex je razvio poseban način otvaranja brzih industrijskih vrata. Lamele koje sastavljaju vratnu ploču, kod otva-ranja prelaze u spiralu koja se nalazi iznad navoja. Spirala omogu-ćava otvaranje i zatvaranje vrata bez mogućnosti dolaska lamela u kontakt, što garantuje visoke brzine i dugi životni vek vrata.

INDUSTRIJSKA VRATA MOGU DA BUDU ŠTEDLJIVAKao što nam je objasnio Jure Letonje, vođa razvojnog odeljenja u Efaflexu, savremena industrijska vrata štede energiju, i to na dva načina. Prvi je brzo otvaranje i zatvaranje, jer ukoliko se vrata brzo otvaraju i zatvaraju - manji je spoljašnji ulaz vazduha, što donosi manje troškove grejanja. Pokazalo se da je potrebno pronaći od-govarajuće rešenje za vreme kada su vrata zatvorena. Kod Efaflexa su u ovu svrhu razvili izolovanu lamelu, kao sastavni deo industrij-skih brzih vrata. Izolativno punjenje koje se nalazi među zaštitnim limom je poliuretansko i nudi vrlo jaku izolovanost. Na raspolaga-nju su lamele debljine 40, 60, 80 ili 100 mm. Kao što je saopštio Letonje, nije dovoljna dobra izolacija lamele kao takve, već je bitno da je celokupna vratna ploča izolovana i izvedena bez termičkih mostova. To je presudno za sprečavanje stvaranja kondenza.

Stegnjaja je pre svega istakao zaptivanje između lamela, kao jednu od najbitnijih novosti kod industrijskih vrata. U Efaflexu su, naime, razvili duplo zaptivanje između dve lamele, ispred i pozadi. U pro-stor koji nastane između, hvata se vazduh koji deluje kao izolator. Na taj način se obezbeđuje dobra izolacija celokupne površine vrata.

INDUSTRIJSKA VRATA MORAJU DA BUDU BEZBEDNALetonje je naglasio da je osnovni princip bezbednosti kod indu-strijskih vrata, to da nisu opasna po ljude i po robu. Najčešći način zaštite je kontakt letva na završnoj ivici vrata. Kada je dodirnemo, vrata detektuju da nešto nije u redu i ne otvaraju se.

Drugi način koji je pantentirao Efaflex je, takozvana infracrvena zavesa, serija senzora po celoj površini zavrtne ploče. Kada radnik, radna mašina ili neki drugi objekat prekine tu infracrvenu mrežu, vrata se automatski otvore. Sa vratima EFA-SRT® Soft Touch koja su nedavno došla na tržište, Efaflex je napravio korak napred u obez-beđivanju sigurnosti na vratima. Sigurnost obezbeđuje fleksibilna završna ivica zajedno sa fotoćelijom u vođici vrata. Novitet je u tome da “Soft Touch System” ne sadrži nikakvu električnu kompo-nentu u završnoj ivici panela za zatvranje, što čini vrata jednostav-nim za održavanje.

Letonje nam je predstavio i inteligentni senzor EFA-SCAN®, koji deluje po principu skeniranja prostora ispred vrata sa laserskim zracima. Sistem podržava odgovarajući softver, koji određuje kada će se vrata otvoriti ili zatvoriti. Posebna karakteristika ovog senzora je, da se može precizno programirati za slučaj različitih situacija i različitih objekata koji se kreću u perceptivnom prostoru senzora. Ukoliko se neki objekat kreće dalje od vrata ili paralelno sa vratima, senzor neće reagovati, međutim, ako se kreće prema vratima - onda ona počinju da se otvraju. U blizini vrata, nalazi se takozvana bezbednosna zona. Ako se objekat nalazi u toj zoni, vrata ostaju otvorena.

Mehanička zaštita od sudara je kod industrijskih vrata već po-znata stvar, ali samo za unutrašnja vrata koja su napravljena od fleksibilnih materijala. Za spoljašnja vrata koja su napravljena od tvrdih lamela, Efaflex je razvio posebnu mehaničku zaštitu od su-dara. Letonje nam je objasnio da ona deluje na način da se kod mehaničkog kontakta, na primer, ako vrata udari viljuškar, donji deo lamela automatski izbacuje iz vodilice - sprečavajući na taj način lomljenje. Kad se ovo dogodi, vrata to automatski detektuju i preko posebnog sistema automatski slože lamele – obezbeđujući normalan rad vrata.

Letonje je još dodao, kako sama konstrukcija i izolacija nisu do-voljne. Vrata moraju kod otvaranja i zatvaranja da izdrže velika ubrzanja, a učestalost kod otvaranja i zatvaranja je veoma česta, pa iz tog razloga takva vrata treba da izdrže i do milion i više otva-ranja i zatvaranja. Bitno je, dakle, da se u razvoju uveliko obrati pažnja na čvrstoću i stabilnost vrata, što garantuje bezbedan rad čak i pri vrlo visokim brzinama.

Industrijska vrata su specifičan proizvod, zbog čega je bitno da njihovo implementiranje uključimo već u fazu projektovanja industrijskog objekta. Dobri proizvođači su u stanju da se prilagode faktoru uvažavanja specifičnih zahteva kupca.

predstavljamo

predstavljamo

79

REFAFLEX D.O.O.predstavljamo

REFAFLEX Bulevar umetnosti br. 4

11070 BeogradTel: +381 11 3122 737Fax: +381 11 3122 738

E-mail: [email protected]: www.efaflex.com

www.refaflex.rs

EFAFLEX je definisao koncept brzih vrata. EFAFLEX je izumeo spiralni princip otvaranja vrata. EFAFLEX je uvek korak ili dva ispred konkurencije.EFAFLEX vrata kao što moraju biti: BRZA | SIGURNA | IZDRŽLJIVA

Za investitore: Odličan odnos između kvaliteta i ceneZa arhitekte: Vrlo kompaktne mere za instalaciju, savremeni dizajnZa korisnike: Maksimalna sigurnost, velika brzina, odlična izdržljivostZa održavaoce: Kvalitetan i odzivan servis

EFA STT - atraktivna brza vrata 70% propusnost svetla

EFA SRT - unutrašnja rolo vrata

EFA SST TK – brza vrata za hladnjačedo -300 C

EFA SST – spoljašnja izolovana vrata

EFA STR – najbrža vrata na svetuotvaranje 4m/s

EFA SRT CR - vrata za čiste prostore:farmacija, elektronika...

EKOLOGIJA I ENERGETIKA NA BEOGRADSKOM SAJMU


Sajam ekologije Ecofair okuplja sve učesnike u sistemu zaštite životne sredine sa posebnim akcentom na takozvanu „zele-nu ekonomiju“, odnosno industriju reciklaže, obnovljive

izvore energije i upravljanje otpadom.

Kompanije koje se bave rešenjima zaštite životne sredine u raznim oblastima privređivanja imaju priliku da predstave strategiju, pro-jekte i edukativne programe za očuvanje životne sredine i prirode.

Manifestacija predstavlja odličnu priliku za mnogobrojne susrete svih koji žele da zaštite, očuvaju i unaprede svoju životnu okolinu.

Istovremeno, od 13. do 16. oktobra, održava se i Sajam energe-tike. U narednim godinama Srbija ulazi u period velikih razvojnih projekata u energetskom sektoru, što podrazumeva ogromna in-vesticiona ulaganja.

Razvojni ciklusi obuhvataju gradnju novih termoelektrana, otvaranje novih rudnika uglja, izgradnju interkonektivnih dalekovoda sa zemljama u okruženju, izgradnju gasovoda Južni tok i podzemnog skladišta gasa Itebej, izgradnju produktovoda kroz Srbiju i rezervoara za skladištenje nafte.

Uvođenje i razvoj čistih izvora energije je jedan od prioriteta daljeg razvoja energetskog sektora, imajući u vidu da su u Srbiji ukupni potencijali obnovljivih izvora energije jednaki godišnjoj potrošnji naftnih derivata. Očekuje se da Srbija do 2020. godi-ne u ukupnoj potrošnji, poveća udeo energije koja se dobija iz obnovljivih izvora energije.

Da bi se to ostvarilo, biće potrebno proizvoditi nove megavate zelene energije, a to će se postići izgradnjom vetroelektrana, velikih i mini hidroelektrana (u Srbiji postoji preko 950 lokacija za izgradnju malih HE), korišćenjem biomase (koja učestvuje sa 63% u ukupnom potencijalu OIE ), izgradnjom solarnih elektra-na i korišćenjem geotermalne energije.

Posebna pažnja biće posvećena projektima povećanja energet-ske efikasnosti - koja predstavlja jedan od stubova održivog ra-zvoja i koja je najveći potencijal za povećanje ekonomske snage društva.

sajamska industrijasajamska industrija


Pred nama je 112 EXPO, jedinstveni specijalizovani događaj u regionu o visokim tehnologijama u funkciji prevencije i rea-govanja u vanrednim situacijama i bezbednosti i zdravlja na

radu, koji će pod generalnim pokroviteljstvom Ministarstva unu-trašnjih poslova Republike Srbije - Sektora za vanredne situacije i pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i soci-jalna pitanja - Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, od 23. do 26. septembra 2014. godine predstaviti relevantne domaće i svetski poznate brendove, kroz izložbeni i stručni prateći program i pove-zati ih sa više hiljada profesionalaca iz ove oblasti: proizvođačima, uvoznicima, distributerima, stručnim organizacijama za procenu rizika, akademskim, naučnim i stručnim institucijama i strukovnim udruženjima, resornim državnim strukturama, zainteresovanim korisnicima – korporativnim korisnicima, lokalnom samoupravom, privrednim subjektima, pravnim i fizičkim licima, iz zemlje, regiona Zapadnog Balkana i regiona Jugoistočne Evrope.

Sajam će predstaviti sledeće izložbene celine: • 112 – Integrisani sistem za reagovanje u vanrednim situacijama• Vatrogasno-spasilačka vozila za gašenje požara i spasavanje• Oprema za spasavanje u poplavama, zemljotresima, hemijskim

nesrećama• Sprave i oprema za početno gašenje požara i oprema za rad sa

opasnim materijama• Stabilni sistemi za gašenje požara - instalacije i sistemi• Strukturna zaštita od požara• Tehnička infrastruktura i zaštita objekata, uključujući specijalnu

opremu za bezbednost objekata• Aparati i oprema za reagovanje u vanrednim situacijama• Uređaji i aparati za merenje i detekciju u vanrednim situacijama• Bezbednost na radu• Lična zaštitna oprema• Oprema za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu• Radno-zaštitna odeća i obuća• Zdravlje na radu, spasavanje, hitna-prva pomoć i (para)

medicinska oprema• Bezbednost radnog mesta i proizvoda• Zaštita životne sredine na radu• Sakupljanje otpada i transporta• Regulisanje vode i otpadnih voda• Skladištenje otpada• Odlaganje otpada• Bezbedno rukovanje opasnim materijama• Kritična urbana infrastruktura: upravljanje vodama, energijomOsim izložbenog dela, sajmove će pratiti sadržajan prateći stručni program – demonstracione vežbe, predavanja, panel diskusije, tribine, prezentacije izlagača i radionice iz sajamske tematike.

sajamska industrijasajamska industrija112 EXPO

SAJAM 112 EXPO – TEHNOLOGIJE U FUNKCIJI PREVENCIJE I REAGOVANJA U VANREDNIM SITUACIJAMA I U FUNKCIJI

BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

PRAVO REŠENJE ZA IZLAGANJE NA SAJMU


≡ Razgovor vodio: Nikola Mirković

Kako je još jedna godina stručnih sajmova IFAM & INTRONIKA iza nas, jubilarni 50. broj časopisa je idealna prilika da porazgovaramo i sa direktorom kompanije ICM d.o.o. iz Slovenije, gospodinom Tonijem Laznikom koji već dugi niz godina organizuje ove skupove u Srbiji i regionu.Časopis Industrija: Još jedna sajamska godina u organizaciji kompanije ICM d.o.o. iz Celja je za nama. Kako ste zadovoljni saj-movima u 2014. godini?

Toni Laznik: Da, za nas je to bila već deseta godina samostalnog organizovanja stručnih sajmova u Sloveniji i treća u Bugarskoj i Srbiji. Ja lično sam zadovoljan rezultatima u 2014. za Sloveniju, prosečno za Bugarsku - jer sam ubeđen da ima više potencijala a za Srbiju, moram da priznam da sam malo razočaran jer smo morali B2B sajam IFAM & INTRONIKA pomeriti za sledeću godinu. Ipak, u Srbiji nam je Sajam obnovljivih izvora bio za toliko uspešniji.

Časopis Industrija: I pored dosta truda, opet su Beograđani i stanovnici Srbije ostali uskraćeni za prvi IFAM Srbija u Beogradu. Gde su bili ključni problemi što se ovaj sajam nije održao?

Toni Laznik: Kao što sam već napomenuo, jako mi je žao što nismo uspeli u organizaciji ovogodišnjeg B2B sajma IFAM & INTRONIKA u Beogradu. Ubeđen sam, da je Hala Belexpocentar na Novom Beogradu i Beograd kao grad u ovom momentu najbolje rešenje za stručnu priredbu kakva je IFAM & INTRONIKA i procenjujem, da Srbiji treba jedan takav stručan sajam. Osnovni problem je bio u tome, da u roku u kojem smo mi sposobni organizovati i odra-diti kvalitetan marketing za animaciju stručnih posetilaca - nismo uspeli pridobiti dovoljan broj izlagača iz Srbije, što nije bio primer sa stranim izlagačima.

Časopis Industrija: Kako ste zadovoljni sa sajmovima IFAM u Celju i kasnije u Sofiji?

Toni Laznik: Za 2014. godinu je organizacija sajmova bila u Sloveniji uspešna; naime iz manje hale na sajmištu u Celju smo prešli iz 3 700 m2 na 5 000 m2, što se odrazilo na veći broj izlagača kao i na bogatiji propratni program koji je konstanta naših stručnih sajmova i inače. Zadovoljan sam jer je očito, da su izlagači odabrali sajam IFAM & INTRONIKA za “svoj” sajam, što se vidi iz samih “Early Bird” prijava na sajam za narednu godinu - koje nam tek u roku od mesec ipo dana po završetku sajma stižu u više od 50%, a do letnjeg odmora imamo skupljenih obično preko 70% svih prijava za sajam za sledeću godinu!

Časopis Industrija: Već uveliko se radi na pripremi sajmova za 2015. godinu, možete li nam malo više reći o tome šta nas čeka u organizaciji ICM-a?

Toni Laznik: Istina, za 2015. već smo skoro u poslednjim fazama priprema za saj-move; tako ćemo za IFAM & INTRONIKA Slovenija dodatno u 2015. organizovati izložbu studentskih radova na speci-jalnom izložbenom prostoru i organizovaćemo prezen-tacije studentskih radova u okviru Business Foruma – to planiramo uvesti i za sajam u Beogradu. U Sloveniji ćemo u okviru sajma INTRONIKA organizovati izložbu električnih automobila, moto-ra i bicikala, s tim što ćemo omogućiti i demo vožnje... Na IFAM & INTRONIKA Slovenija ove godine ćemo organizovati i prezentacije radova srednjih škola za mehatroniku, automatizaciju i robotiku – naime, u poslednje dve godine Slovenija je zauzela na svetskom takmičenju drugo i prvo mesto!

Za Srbiju nam planovi ostaju ambiciozni i u interesu nam je, da IFAM & INTRONIKA Srbija konačno nađe svoje mesto i postane centar okupljanja stručnih ljudi iz ovog privrednog segmenta.

Časopis Industrija: Zajedno smo stigli i do malog jubileja, a to je 50. broj časopisa Industrija. Imate li neku poruku za nas i naše čitaoce?

Toni Laznik: Jubilej 50. broj Industrije govori već sam za sebe. Nešto tako je moguće dostići u današnjim ekonomskim uslovima samo ako se dobro radi i ima vizija za budućnost. Nemam šta da vam poručim nego samo, da vas posmatram i naučim nešto od vas - kako doći do broja 50, a naravno želim vam još narednih 50 i više brojeva sa mnogo manje problema i mnogo boljim finansijskim rezultatima, što želim svima u realnom sektoru.

razgovor s povodomrazgovor s povodomTONI LAZNIK – ICM D.O.O.

Toni Laznik, direktor ICM d. o. o.

Detalj sa sajma u Celju ove godine

Belgrade, Serbia18.-20.02.2015www.icm.si

Celje, SloveniaCelje, Slovenwww.icm.si28.-30.01.2015

Sofia, Bulgariawww.icm.si

11.-13.03.2015

Three days in the world of automation, robotics, mechatronics and industrial and professional electronics...

Belgrade, Serbia18.-20.02.2015www.icm.si

Celje, SloveniaCelje, Sloven

www.icm.si28.-30.01.2015

Sofia, Bulgaria*

www.icm.si25.-27.02.2015

* V sodelovanju z Bulgarreklama / In cooperation with Bulgarreklama

Three days in the world of automation, robotics, mechatronics and industrial and professional electronics...

36. SAJAM GRAĐEVINARSTVA U BUDVI


Sajam će pratiti tematski programi, stručni skupovi i B2B susreti, dizajnirani tako da u potpunosti zaokruže sajam-sku platformu i u konkurentskim uslovima obezbede

afirmaciju biznisa.

Prateći svetske trendove, ove godine ističemo poseban segment koji se odnosi na Dizajn a ima za cilj da krajnjem korisniku ponudi gotovo rešenje. Rešenje podrazumeva kompletan projekat, od temelja do fotelje. Smatramo da je ovo dobra prilika za kompa-nije koje se bave nameštajem, arhitekte i firme koje se bave gra-fičkim dizajnom - da svoja rešenja prezentuju u najboljem svetlu.Tokom 2013. godine u Crnoj Gori je realizovana ukupna vrednost izvedenih radova od 248 918 000 evra i 4 298 sagrađenih stanova površine 301 656 m2, a u toku je gradnja 5 584 stana. Izgradnja autoputa Bar-Boljare (potpisana je izgradnja prve deonice), hi-drocentrala na Morači (predkvalifikacioni tender bio je do 30. aprila), Adriatic Marinas i Porto Montenegro rade projekat vre-dan 500 miliona, a koji uključuje 650 vezova za mega jahte, 1 000 apartmana i golf terene - sve su ovo samo neki od projekata koji pokazuju aktuelni nivo ulaganja u Crnoj Gori. Investicije domaćeg i stranog kapitala vidljive su i kroz projek-te koji imaju za cilj pospešiti turističku ponudu u smislu ka-paciteta smeštaja. Neki od pokazatelja koji ilustruju ulaganja u metropoli turizma, svakako su građevinske dozvole; tako je opština Budva u toku 2013. izdala 132 dozvole za gradnju. Isti trend nastavlja se i tokom 2014. godine, tako je do aprila izda-to 98 građevinskih dozvola, dok je 61 bila u postupku. Takođe su izdate i dozvole za dva hotela, dok je hotel Budva u rekon-strukciji. Slična situacija je i u ostalim gradovima crnogorskog primorja i drugim gradovima Crne Gore.

Sajam je omogućio i posebne povoljnosti u vidu popusta za blago-vremeno prijavljivanje i avansne uplate. Svi zainteresovani izlagači su pozvani da prijave svoje učešće na vreme i budu deo smotre biznisa u građevinskoj industriji. Zbog svega ovoga, ali i još mnogo toga što je Sajam pokazao u prethodnom periodu, verujemo da će Sajam i ove godine biti dobar domaćin i opravdati očekivanja učesnika i posetilaca.

Jadranski sajam ove godine organizuje 36. Sajam građevinarstva od 24. do 28. septembra. Sajam građevinarstva, najznačajnija manifestacija iz ove oblasti u Crnoj Gori i regionu, na jednom mestu okupiće proizvođače i distributere građevinskih materijala, opreme, građevinske stolarije i galanterije, elektro i energetskih uređaja, proizvođače i distributere vrata, prozora, okova za bravariju i stolariju, kao i kompanije koje se bave inženjeringom i projektovanjem, izdavače i prodavce stručne literature.

sajamska industrijasajamska industrija

industrijski web adresarindustrijski web adresar




www.industrija.rs

ABB www.abb.rs

Alfa Laval www.alfalaval.com

Beogradski sajam www.sajam.co.rs

Bisnode www.boniteti.rs

COPA-DATA www.copadata.at

Danfoss www.danfoss.rs/vlt

Darwin www.darwingardendesign.com

Festo www.festo.rs

Fox Electronics www.fox.rs

Gebrüder Weiss www.gw-world.com

Gram Commerce www.gramcommerce.si

Harting www.harting-easterneurope.com

Henkel www.loctite.rs

Hexagon Metrology www.hexagonmetrology.eu

Horn www.niteh.hr

Hungaro-ventilator www.hungaro-ventilator.hu

Ifam i intronika www.icm.si

Inea Sr www.inea.rs

Infotech Studio www.infotech-studio.com

IRT 3000 www.irt3000.com

Jadranski sajam www.jadranskisajam.me

Kuka Roboter www.kuka-robotics.com

Logopak ww.logopak.si

Mikro kontrol www.mikrokontrol.rs

Momentum www.momentum-automation.com

OpGate www.op-gate.com

Packtech expo www.alexpo.rs

Parker www.parker.com

Procesi www.procesi.si

Prvi radio Beograd www.prviradio.rs

Refaflex www.refaflex.rs

Revija Ventil www.revija-ventil.si

Sajam Istanbul - Tüyap www.tuyap.com.tr

Tecon sistem www.tecon.rs

Teximp www.teximp.rs

Trim Jagodina www.trim.rs

Trokut test group www.trokuttest.com

Uram system www.uram.co.rs

Varstroj www.varstroj.si

Vesimpex www.vesimpex.rs

Vodoservice www.vodoservice.com

Walter Austria www.walter-tools.com

Yaskawa Slovenija www.yaskawa.eu.com

Zodax www.zodax.rs


Broj 50


www.niteh.hr





Download - Industrija 50

Top Related