Predmet i cilj ishrane domaih ivotinja

Nauka o ishrani domaih ivotinja prouava odnos i zakonitosti izmeu hrane , kao izvora pojedinih hranjivih materija, i fiziolokog stanja i produktivnosti ivotinje koja hranu prerauje. Ona prouava:sastav i svojstva raznih hraniva, naine njihovog pripremanja, konzerviranja i upotrebe,hranjive materije i njihov metabolizam u organizmu,uticaj materija koje mogu stimulirati odreena svojstva organizma,obroke koji omoguuju razvijanje i to potpunije iskoriavanje proizvodnih svojstava ivotinje,to ekonominiju proizvodnju i tehniku hranjenja.

U procesu varenja ivotinje razlau hranu na jednostavnije sastojke, koji se absorbuju u organizmu, i iskoriavaju: za izgradnju novih elija i tkiva umesto dotrajalih, za proizvodnju raznih inkreta i sekreta, vanih za odravanje funkcije organizma,i za proizvodnju mesa, mleka, jaja i drugih proizvoda.

1. Sastav ivotinjskog organizma

Sastav ivotinjskog organizma Kod sasvim mladih grla voda sainjava 75 80%, teine tela, a kod odraslih 50 60%. Ostali sastojci su belanevine, mast i pepeo. Odnos izmeu vode, belanevina i pepela u telu odraslih ivotinja dosta je konstantan i kree se u razmeru 75:20:5Pored navedenih sastojaka u telu ivotinje nalazi se neto malo ugljenih hidrata (ispod 1%), a od stonih proizvoda jedino mleko sadri pored masti i belanevina, jo i ugljene hidrate (laktozu) u znatnoj koliini

2. Sastav biljaka

Osnovna hrana ivotinja je biljnog porekla i sve ivotinje izuzev u periodu ishrane mlekom, hrane se preteno biljnom hranom.

Biljke su izgraene od istih grupa organskih materija kao i ivotinje, a razlika je u relativnoj zastupljenosti pojedinih materija

U suvoj materiji biljaka glavni sastojak su ugljeni hidrati. Oni u biljkama imaju ulogu i strukturalne i rezervne materije.

. Oko suve materije biljaka, izuzev u semenu uljarica, sastoji se od ugljenih hidrata. Koliina proteina u biljkama znatno varira i zavisi od vrste i delova biljke koji slue za hranu

Koliina pepela u biljkama znatno varira, ne samo koliinski ve i po sastavu. Uglavnom malo ih ima u biljkama i treba dodavati u vidu prihrane (mineralna ubriva)

3. Hemijski sastav stone hraneHemijski sastav i vrednost biljnih prirodnih hraniva zavise od sorte, kvaliteta zemljita, klime, vremena ubiranja, naina spremanja i uvanja. Svako hranivo se sastoji od vode i suve materije. SM se sastoji od organskih i neorganskih materija minerala. Organske materije hraniva se klasificiraju u sledee tri grupe: azotne organske materije, bezazotne materije i stimulativne, lekovite i druge materije. U azotne organske materije spadaju belanevine i amidi. U bezazotne materije spadaju masti i slina jedinjenja, bezazotne ekstraktivne materije i sirova vlakna. U stimulativne materije spadaju vitamini, enzimi, hormoni, antibiotici itd.

Za normalno odvijanje ivotnih procesa u eliji i tkivu biljaka potrebno je prisustvo vode. Bilo koji od procesa, koji se odvija u biljnom organizmu, mogu je samo ako protoplazma sadri vodu u odreenim granicama. Koliina vode u biljkama varira u zavisnosti od: vrste, delova biljaka, fizioloke aktivnosti, stadijuma razvia itd. Moe se podeliti u tri frakcije: 1.vrsto vezana, 2. slabo vezana i 3. slobodna voda.Voda u organizmima biljnih vrsta igra veoma vanu ulogu - ulogu rastvaraa. Ona predstavlja sredinu u kojoj se odvijaju sve biohemijske i hemijske reakcije.

Hranljive materije u ishrani domaih ivotinja su sve one materije kojima se ivotinje podmiruju iz hrane, a slue im za obezbeenje njihovih normalnih ivotnih funkcija, i za stvaranje proizvoda. Hranljive materije dele se prema svome hemijskom sastavu na organske i neorganske. Organske se nazivaju jo i energetskim jer ih ivotinje pored specifine upotrebe, mogu iskoristiti i kao izvor energije. Organske hranljive materije se svrstavaju u tri grupe: proteine, masti, i ugljene hidrate. U neorganske hranljive materije ubraja se voda i veliki broj sastojaka elemenata, koji se nalaze u pepelu hrane i imaju odreenu ulogu u organizmu ivotinja. Materije iz pepela se nazivaju jo i mineralnim materijama. Niz hranljivih materija, naroito iz grupe ugljenih hidrata i masti nazivaju se jo energetskim materijama.

4. VODA

Voda u organizmu ivotinja slui kao rastvara, te omoguuje transport hrane i hranljivih materija, luenje sokova, izluivanje nesvarenih ostataka hrane i raznih proizvoda prometa materija. Potreba ivotinja za vodom zavisi, u prvom redu, od redovnih gubitaka nastalih pri baleganju, mokrenju, disanju i isparavanju iz organizma, zatim i od vrste i koliine proizvoda, koji ivotinje daju. Najvee potrebe za vodom javljaju se kod krava muzara. ivotinje se snabdevaju vodom preko hrane pojenjem, ali jedan deo potreba za vodom podmiruje se i pri razlaganju organskih materija u organizmu.Koliina vode koju ivotinja dobija u hrani, veoma varira , ve prema hranivu. Neka hraniva mogu da sadre i vie od 90% vode, napr. tikva, repa, dibra surutka itd. Zelena hraniva sadre oko 70 80% vode, silae 65 77%, a suva, kabasta i koncentrovana hraniva, oko 10 20% vode.

Pri konzerviranju hrane udeo vode u hranivima igra veoma vanu ulogu. Ne valja i kada je suvie vlana, a ni onda ako je presuva. Koliina vode treba da bude optimalna. Koliina uzete vode od strane ivotinja zavisi od naina i intenziteta ishrane. U preporukama se istie da je najbolje omoguiti ivotinjama da piju vodu u svako doba, po volji. One mogu orijentaciono prikazati u odnosu na dnevno uzetu koliinu suve materije: Goveda 4-6 l, ovce i konji 2-3 l, a svinje 5-7 litara.

5. Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati nalaze se u organizmu ivotinje u veoma malim koliinama (manje od 1%), u formi glukoze i glikogena. Glukoza je tekua energija, a glikogen je rezervna, deponovana uglavnom u jetri. Ugljeni hidrati koliinski nisu znaajno zastupljeni u organizmu, ali su veoma vana grupa materija koja u praktinoj ishrani slui kao osnovni izvor energije. Kod biljaka oni su najzastupnija grupa organskih jedinjenja, i sainjavaju SM biljaka. Zbog toga su glavna forma u kojoj biljka posredstvom fotosinteze akumulira sunevu energiju.

Podela ugljenih hidrataI. Monosaharidi

Pentoze Heksoze

Arabinoza, Ksiloza, Riboza Glukoza, Fruktoza, Galaktoza, Manoza,

II. DisaharidiSaharoza, Maltoza, Laktoza

III. TrisaharidiRafinoza

IV. Polisaharidi

PentozaniAraban, Ksilan, Manan

HeksozaniDekstrini, Skrob, Celuloza, Glikogen i Inulin

U ishrani domaih ivotinja ugljeni hidrati se tretiraju kao energetske materije. U praktinoj ishrani klasiraju se na: 1. lako svarljive ili bezazotne ekstraktivne materije (BNEM) i 2. tee svarljive odnosno celuloza. Ova podela zasnovana je na metodici koja je pre vie od 100 godina razraena u naunom institutu Weendeu u Nemakoj, Naziva se Weende-metod.

Hemiceluloza je manje rezistentna na hemijske agense od celuloze.

Hemiceluloze su dosta zastupljeni u kabastim hranivima i sa celulozom sainjavaju glavnu strukturnu materiju elijskih membrana.

Pretpostavlja se da oni predstavlju prelaznu formu izmeu lako svarljivih ugljenih hidrata i celuloze.

Sirova celuloza u ishrani zavisi od njenog sastava, odnosno od koliine lignina i ostalih materija koji ga sainjavaju.

Sirova celuloza iz mladih i nenih delova biljaka lake se vari jer sadri manje lignina od sirove celuloze sazrelih biljaka. Sirova celuloza vari se pod uticajem mikroorganizama, kod preivara u buragu a kod nepreivara u slepom i debelom crevu.

Preivari su najbolji iskoriivai kabastih hraniva bogatim sirovom celulozom, i mogu da vare u buragu 50 90% sirove celuloze. Neto slabije vare kunii do 78%, zatim konji do 40%, a najslabije ivina i svinje ispod 40%.

U ishrani podmladka i nepreivara ograniava se sadraj celuloze u dnevnom obroku.

Sva suva hraniva bogata sirovom celulozom su veoma voluminozna: ovas jeam i mekinje znatno su voluminozniji napr. od kukuruza.

Postoje predlozi da hraniva koja sadre manje od 18% sirove celuloze svrstavaju u koncentrovana, a ona sa veim postotkom sirove celuloze u kabasta harniva.

6. Masti

Sirove masti (lipidi) sainjavaju grupu, koje vezuje zajedniko svojstvo, da su topljivi u rastvaraima masti. Tu spadaju:proste masti ili trigliceridi masnih kiselinasloeni masti i derivati kao to su slobodne masne kiseline, sterini, karotinoidi, vitamini rastvorljivi u mastima itd.Najvei deo ivotinjskih masti spada u proste ili neutralne masti, koja u organizmu slui kao rezervna energija, i deponuju se u potkonom tkivu, oko bubrega i u trbunoj duplji.

Ostali deo masti, po koliini znatno manji deo, smeten je u elijama i u aktivnom tkivu, u mozgu i u nervima i igra veoma aktivnu ulogu u prometu materija.Masti su osetljive i mogu pod uticajem toplote, vlage i svetla da oksidiu i da se hidrolizuju, to praktino znai da se razloe i promene boju, ukus, miris odnosno da se uegnu. Takve masti su nepogodne za jelo.Masti se vare i razlau u buragu i tankom crevu.Masti su u pogledu energetske vrednosti najefikasnija grupa organskih materija. Meutim oni se nalaze u hrani u maloj koliini i mnogo su skuplji od ugljenih hidrata.

7. Proteini (belanevine)

Predstavljaju glavni materijal za izgradnju svih elija ivotinjskog porekla.

Proteini su organska jedinjenja velikih molekula, koji nastaju spajanjem velikog broja raznih aminokiselina.

Aminokiselinama se nazivaju one organske kiseline koji u svom sastavu sadre NH2 jedinjenja. Aminokiseline mogu imati i vie NH2 ili karboksilnih grupa, pa zato broj moguih aminokiselina teoretski gotovo neogranien. Za izgradnju proteina dolaze u obzir 33 aminokiseline.

Svaki protein ima svoj tano odreen aminokiselinski sastav i ne postoje ni dva proteina slina u aminokiselinskom sastavu. Biljni proteini razlikuju se jedan od drugoga, a isto tako i od ivotinjskih proteina. Svaka ivotinjska vrsta ima svoje specifine proteine. Kada govorimo o proteinima treba imati na umu da ih jedino biljke, i to jedino biljke sa hlorofilom mogu sintetizovati iz jednostavnih organskih jedinjenja . ivotinje sa hranom primaju ve gotove proteine, koje njihov organizam prema potrebi prerauje u nove i za njih specifine proteine.

Fizioloka podela proteina. Rezultati mnogih eksperimenata pokazali su da za ivotinjski organizam sve aminokiseline nemaju podjednaku fizioloku vrednost, pa zato aminokiseline delimo na:1. bitne (esencijalne) i 2.nebitne (neesencijalne). Bitne su one koje organizam ivotinja nije u stanju da sintetizuje, ili ih pak ne moe sintetizovati dovoljno brzo i u dovoljnim koliinama. Nebitne aminokiseline su takoe potrebne za metabolizam (moda ak i potrebnije), ali njih organizam moe sintetizovati enzimatskom preradom drugih aminokiselina ili drugih hranljivih sastojaka u obroku

Esencijalne: lizin, triptofan, histidin, fenilalanin, leucin, izoleucin, treonin metionin, valin, arginin.

Neesencijalne: glicin, alanin, serin, cistin tirozin, asparaginska kiselina, glutaminska kiselina, prolin hidroksiprolin, i citrulin

8.Mineralne materije,vitamini i ostali dodaci u ishrani

Mineralne materije uestvuju gotovo u svim metabolikim procesima i imaju mnoge vane funkcije u organizmu.Neophodne su za porast za reprodukciju i laktaciju. Mineralne materije ili pepeo predstavljaju ostatak pri sagorevanju na temperaturi od 600 C. Osnovni su sastojak kostiju i zuba, ali ih ima svuda u organizmu, kao u svim mekanim tkivima. Njihova uloga je viestrana: uestvuju u izgradnji kostiju, zuba, mekanih tkiva, krvi i fermenata, zauzimaju vanu ulogu u odravanju pufernog sistema, kao i u odravanju koloidnog stanja tenosti i osmotskog pritiska. Neophodni su za prirast, reprodukciju i laktaciju. Graevni su materijal skeleta zuba, rskavice elija i hemoglobina.

Nepravilno opskrbljivanje mineralnim materijama moe dovesti do razliitog niza posledica: smanjenje apetita, slab porast, skuplji prirast, rahitis i mekane kosti, deformisani zglobovi, paraliza tela, nezdrav izgled ivotinja, mrtvoroena prasad, izostanak polnog ara i sterilitet, slaba proizvodnja mleka i jaja, slaba vitalnost novoroeneta itd.U strunoj literaturi mineralne materije se dele na: - makroelemente iji sadraj prelazi preko 50 mg po kg telesne teine - i mikroelemente iji sadraj ostaje ispod 50 mg po kg telesne teine

Vitamini

Vitamini su organske substance koji lako podleu razgradnji pod uticajem hemijskih i fizikih sredstava. Neophodni su za odravanje ivota porasta i reprodukciju. Nedostatak vitamina izaziva niz poremeaja u organizmu, koji u teim situacijama moe dovesti i do smrti ivotinja. Oni imaju specifino delovanje i ne mogu se zamenjivati nekom drugom slinom substancom. Dnevne koliine potrebne organizmu ivotinje su veoma male, oni ne slue organizmu kao izvor energije ili graevni materijal za izgradnju tkiva, nego oni deluju kao katalizatori u procesima koji se odvijaju u elijama. Danas je poznato preko 20 vitamina. Mogu se klasicifirati na vie naina:

rastvorljivi u mastima: A, D, E, K i rastvorljivi u vodi C i B kompleks

Vitamini rastvorljivi u mastima:

Vitamin A: Utie na porast, odrava vid, epitel, regulie funkciju tireoideje, spreava infekcije.

Vitamin D: Regulie metabolizam kalcijuma fosfora.

Vitamin E: Utie na reprodukciju, histologiju miia i vezivnog tkiva.

Vitamin K: Utie na stvaranje protrombina.

Vitamini rastvorljivi u vodi

B1 tiamin: Regulie metabolizam proteina, utie na metabolizam masti.B2 riboflavin: Sastojak je mnogih enzimaNiacin: Sastojak fermenata u oksidativnim procesimaPantotenska kiselina: Uestvuje u formiranju i odravanju mekih tkiva.Piridoksin B6: Utie na metabolizam aminokiselina i masti.B12 Kobalamin: Ima anaboliki efekat, utie na hematopoezu.Folna kiselina: utie na hematopoezu.Vitamin C: Utie na formiranje tkiva, ojaava imuni sistem

Stimulativne, lekovite i druge materije

Stimulativne, lekovite i druge materije sa hranom se daju ivotinjama, i oni nemaju hranljivu vrednost. Stimuliu rast, poboljavaju iskoriavanje hrane, ubrzavaju tov, pospeuju sekreciju mleka. To su antioksidanti, antibiotici, hormoni i drugi dodaci

9. Funkcija organa za varenje

Funkcija organa za varenje su: VarenjeApsorbcija hrane i Ekskrecija neapsorbovanih materija.Mehanika razgradnja poinje u ustima vakanjem i luenjem pluvake,Hemijska razgradnja odvija se delovanjem raznih enzima i sokovima za varenje,Apsorpcija je prolaz svarenih hranljivih materija hrane koz mukozne membrane digestivnog trakta

Digestivni trakt prestavlja dugu uplju miinu cev od usta do anusa.Kod sisara i ptica ukljuuje usta , eludac, tanka i debele creva.U pogledu grae, funkcije i zapremine organa za varenje, domae ivotinje se znatno razlikuju.Preivari imaju eludac podeljen u etiri dela, konji i zeevi kao herbivore imaju kesoliko graen eludac, svinje imaju sloen eludac a ptice proiren jednjak volju.

Zapremina organa za varenje u litrima kod razliitih vrsta domaih ivotinja

Digestivni trakt kod svinja10. Graa i funkcija organa varenje kod nepreivara

SvinjaSvinja se ubraja u grupu svatojeda i zbog specifinosti sistema organa za varenje upuene su prvenstveno na ishranu koncentrovanom hranom koja se pre svega lako vari i ne sadri visok sadraj celuloze.Svinje koriste sekutie za odgrizanje komada kabaste hrane, dok kutnjaci slue za vakanje

Kod kokoke Kokoke

Kokoke, patke, guske i urkeivina nema zube i zato ivotinje gutaju hranu ili nakon izvesnog smanjenja veliine estice hrane pomou kljuna. Usitnjavanje hrane odvija se aktivnou miinog eluca, uz pomo estica peska ili ljunka.Usnu upljinu stvara kljun, ona se nastavlja u drelo i prelazi u jednjak, koji je proiren (volja).U njoj se hrana natopi izluinama lezda usta i priprema se za varenje.Iz volje vodi kratak deo jednjaka u lezdani deo eluca gde se lue sokovi za varenje i izmeano sa sluzi dolazi u miini eludac.Aktivnou odn. trenjem jakih miia hrana se usitnjava i doprema se u tanko crevo. Ovde se vri glavni deo probave. Zatim ostatak hrane prelazi u debelo crevo a zatim u kloaku, gde se meaju feces i mokraa.

Digestivni sistem kod konja

KonjKonj je nepreivar. Ipak, moe da vari velike koliine kabastih (celuloznih) hraniva, jer ima veliku zapreminu slepog creva (cekum), u kome razlaganje celuloze vre bakterije. Varenje hrane se vri u digestivnom traktu, koga ini niz povezanih kanalikularnih organa, poevi od usta do analnog otvora.Duina ovog kanala iznosi oko 30 m. U organe digestivnog trakta spadaju: usna upljina, jezik, zubi, pljuvane ljezde, drelo, jednjak, eludac (jednokomorni, sa sekretornom sluzokoom), tanka creva,debela creva (mali i veliki kolon + cekum), rektum i analni otvor. Pripadajue ljezde digestivnog trakta su jetra i pankreas. Jetra konja nema unu kesicu, ali se, u creva, izluuje velika koliina ui. Proteini, ugljeni hidrati, masti, vitamini i minerali, se vare u tankim crevima. Voda se absorbuje u debelom crevu. Oko 95% unete hrane se, u vidu fecesa, izbaci iz dig.trakta za 65 do 75 asova od unoenja.

Gastrointestinalni sistem goveda

Preivari

U odnosu na ostale domae ivotinje imaju najvei eludac sasatavljen iz 4 dela: Rumen, retikulum, omazum i abomazum.Prva tri se nazivaju predelucem a etvrti je pravi eludac.Za razliku od nepreivara u elucu preivara pored varenja, odvija se i apsorbcija formiranih metabolita.U prva tri eluca PH je oko 6 i nalazimo keratinizirani slojeviti epitel bez lezda. Povrina rumena i retikuluma pokrivena je keratinoznim izratajima tzv. Papilama.Graa i funkcija pravog eluca (abomazuma) veoma je slina funkciji eluca kod nepreivara. Ima pH 2.5, tu se nalaze i peptinski enzimi..

Razvoj elucaKod mladih preivara predeluci su van funkcije i nisu razvijeni. U periodu mlene ishrane oni zavise od abomazuma i creva.Kod novoroenih teladi na zapreminu retikulo rumena otpada 30%, a abomazum ini 70%.Kod odraslih preivara na retikulo rumen otpada 85%, dok je preostali deo eludac

Digestivni sistem kod ovaca

Kod mladih preivara posisano mleko se bajpasira (zaobilazi) retikulo-rumen pomou tzv. Ezofagealnog ljeba i direktno dospeva u omazum (izbegava se bakterijska fermentacija retikulo rumena). Kod odraslih preivara ljeb nema ovu funkciju.Pokretanje predeludaca i preivanje.Mikrobioloko varenje u retikulo rumenu (ugljeni hidrati, proteini, masti).Kao rezultat mikrobiolokog varenja nastaje smaa gasova, koji se sastoji od: metana, ugljen dioksida, vodonika i azota.

Mikroorganizmi rumenaTo su preteno bakterije, protozoe, i u manjoj meri anaerobne gljivice.U normalnim uslovima u 1 ml sadrine buraga nalazi se 1011 i oko 106 protozoa.Ukupan broj bakterija i relativan odnos razliitih vrsta zavisi od sastava obroka.Rumen novoroenog teleta je prazan i ne sadri mikroorganizme, ali sa oralnim kontaktom, regurgitacijom (bljuckanje)mleka i sa postepenom ishranom vrste hrane polako se naseljava mikroorganizmima.

12. Svarljivost, njen znaaj za ocenu hranljive vrednosti hraniva

Hranljive materije esto puta nepotpuno ili veoma slabo se iskoriavaju u organima za varenje ivotinja.Svarljivost odreene hranljive materije predstavlja onaj njen deo koji se absorbuje u crevima.Koliina apsorbovane hranljive materije se izraava % od ukupne unete materije, i naziva se KOEFICIJENT SVARLJIVOSTIIzraunava se prema formuli: Unete hranlj. Mat. hranlj. Mat. U fecesu------------------------------------------------ x 100 Uneta hranlj. materija

15. Skrobni ekvivalenti Kellner-a, Skrobni ekvivalent KellneraOskar Kellner (1851-1911) nemaki naunik

Utvrdio je da 1 kg istog skroba dat iznad uzdrnih potreba u ishrani volova dovodi do proizvodnje telesne masti od 248 g. Produktivnu vrednost hraniva Kellner je izraavao brojem kilograma skroba, koji moe proizvesti istu koliinu telesnih masti kao 100 kg odreenog hraniva.

Ova vrednost se naziva skrobna vrednost ili skrobni ekvivalent.

16. Uzdrne i produktivne potrebe

Kada ivotinje miruju i nita ne proizvode ipak troe odreenu koliinu energije. To je energija za odravanje normalnih fiziolokih funkcija organizma.Te potrebe mogu se definisati kao stanje u kome ivotinja ne dobija niti gubi telesnu energiju ili hranljive materije.

Kod odraslih ivotinja ovo stanje je veoma retko, a sa aspekta ekonominosti proizvodnje nije ni poeljno da dugo traje.

Obroci ivotinje koje proizvode treba da obezbede potrebe u:-energiji,-proteinima,-mastima i -vitaminima.Sve u cilju odravanja telesnih funkcija za formiranje svih tipova proizvodnje meso, mleko, jaja, vuna i snaga za vuu.Veoma je vano brz porast ivotinja, kod svih tipova proizvodnje, da to pre doemo do proizvodnih grla.

17. Potrebe ivotinja za reprodukciju

Reprodukcija domaih ivotinja je od velikog ekonomskog znaaja u stoarstvu osnova proizvodnje.U cilju optimalizacije proizvodnje i redovnog zdravstvenog stanja domae ivotinje moraju proizvoditi podmladak.Plodnost ivotinja je prvenstveno regulisan genetskim faktorima i faktorima spoljne sredine. Sledei najvaniji faktor je ishrana.Nedovoljna ishrana odlae polno sazrevanje,smanjuje sekreciju hormona.

Uticaj ishrane na reprodukciju enskih ivotinja

Uticaj nivoa ishraneNedovoljna ishrana spreava ovulaciju oplodnju, prouzrokuje embrionalni mortalitet, i nerazvijenu mladunad.Uticaj nivoa proteinaOdlau ili usporavaju polnu zrelost.

Uticaj nivoa vitamina i mineralaVitamin A i E, kao i mikroelementi pospeuju pojavu polnog ara.

Uticaj ishrane na reprodukciju mukih ivotinja

Poveane potrebe vitaminA A i E kao i u cinku.

Uticaj ishrane na razvoj fetusaPotrebna je adekvatna koliina energije i svih hranljivih materija.

Deficitna ishrana bremenitihivotinja u veoj meri utie naTelesnu masu majki negoMladunaca.

Deformacije razvoja fetusa meutim vezane su za nedostatakMangana, cinka, i bakra, kao iVitamina A i B kompleksa.

18.Potrebe ivotinja za proizvodnju jaja

Relativni sastav jajeta:Ljuska ..10.5%Belance.58.5 %umance.31.0 %

Prosean sastav jajeta

Voda73.6 %Protein.12.8 %Masti.11.8 %Org. Jed.1.0 %Neorg. Jed0.8 %

Formiranje jajeta

Proteini i lipidi jajeta formiraju se u jetri i deponuju u folikulama pod uticajem estrogena.Naglo poveanje nivoa lipida u krvnoj plazmi je znak poetka snoenja jaja. Slobodne masne kiseline se poveavaju ak 10 puta.im pone noenje jaja, ovi vrednosti opadaju do nivoa malo ispod normalnih vrednosti.Proteini belanceta za razliku od umanceta, formiraju se u tkivu jajovoda, gde se proizvodi i ljuska jajeta, koji traje 24 asova. Tu se vri deponovanje CaCo3.

Kokoke u toku jedne godine mogu proizvesti i 280 jajeta.To je jednako 16 kg jajne mase, gde se nalazi 2 kg proteina, 1.7 kg masti i 0.5 kg kalcijuma.Sa hranom treba da se obezbedi energija za podmirivanje uzdrnih i produktivnih potreba.Bitan elemenat podmirivanje proteina u smei.Vitamini i minerali

19. Potrebe ivotinja za proizvodnju vunePored uzdrnih potreba treba dodati i potrebe za proizvodnju vune.Adekvatna ishrana poveava dijametar i duinu vunskog vlakna.Vano je apsorbcija cisteina limitirajui faktor.

Kod ovnova postoje specifine potrebe u toku sezone parenja mrkanja.Zadatak stoara jeste da u obroku obezbedi hranljive materije koji garantuju kvalitet sperme.Poviene potrebe u proteinima, fosforu i kalcijumu.Sa povienom ishranom treba poeti 1- 2 meseca pre sezone mrkanja.Ispaa po volji, sena takoe i koncentrovane smee 400-500 g.

20. Potrebe ivotinja u laktaciji

Potrebe u proizvodnji mlekaUkupna teina mlene lezde iznosi 5-7 % od telesne mase ivotinja.Krave sa telesnom masom od 600 kg proizvode godinje 10.000 kg mleka, i izluuju suvu materiju koja je 8 puta vea od SM u njenom organizmu.Pokrivanje potrebe u energijiPokrivanje potreba u proteinima, vitaminima i mineralnim materijama.Potrebe zavise:Tehnika hranjenjaSezonska obeleja ishrane krava.Fizioloko stanje organizma

21. Potrebe ivotinja u porastu

Brz porast je od izuzetnog ekonomskog znaaja.Mera porasta poveanje telesne mase.Sa porastom menja se i sastav organizma.Neadekvatna ishrana usporen porast, degeneracije.

22. Potrebe tovnih ivotinja

Ishrana po kategorijama stokeIshrana zavisi od:Vrste dom. ivotinjeFaze razviaNaina tovaDuine tovaVrste hraniva

Tov treba uvek prilagoditi datoj kategoriji ivotinja, i ekonominosti odn. cena stone hrane.

23. Potrebe radnih ivotinja -Vano je odravanje zdravstvenog stanja organizma.Radne ivotinje troe vie energije od proizvodnih ivotinja.Poveane potrebe u proteinima u poetku rada

24. Faktori koji utiu na konzumiranje hrane (hrana, ivotinja, spoljna sredina)

Vrsta hranivaivotinjaSpoljna sredinaGenetske predispozicijeRazvojni stadijum organizma

Hvala na panji!

**********************************************************************************