Download - Jovan Marjanovic Slucaj Gde Ne Vazi Njutnov Zakon u Magnetnom Polju

SLUAJ GDE NE VAI NJUTNOV ZAKON AKCIJE I REAKCIJE U MAGNETNOM POLJU I MOGUNOST DOBIJANJA VIKA ENERGIJE U ELEKTRO GENERATORU

Jovan Marjanovi, dipl. inenjer elektrotehnike e-mail: [email protected] 02. mart 2009. Novi Sad, Srbija

APSTRAKT Cilj ovog rada je da se ukae na izvesne injenice u elektro magnetnom polju to se tie vaenja treeg Njutnovog zakona. Iako je poznata injenica u teoriji elektro magnetizma da Njutnov zakon akcije i reakcije ne vai kod Amperovog zakona za silu izmeu dva mala strujna elementa, on vai za zatvorenu strujnu konturu. Meutim, zanemarena je injenica da isti problem postoji za dva takasta naelektrisanja koja se kreu normalno jedno prema drugom. Znaaj izbegavanja vaenja treeg Njutnovog zakona je od najvee vanosti za konstrukciju takozvanog over-unity elektro generatora gde je energija na izlazu maine vea od uloene mehanike energije na ulaz maine. U ovom radu autor e pokuati: pokae sluaj u kome ne vai trei Njutnov zakon akcije i reakcije izmeu dva takasta naelektrisanja u kretanju, povee gornji sluaj sa dobijanjem vika energije u Doovoj eliji, pokae da u sluaju ne vaenja treeg Njutnovog zakona, moe se dobiti vie energije na izlazu od uloene mehanike energije na ulazu proizvoljnog elektro generatora, prodiskutuje znaaj odnosa napona prema struji i duini ice za postojanje vika energije u elektro generatoru, ukae na mehaniku analogiju gornjeg sluaja sa dvostepenim mehanikim oscilatorom Veljka Milkovia, objasni specijalni sluaj koji su koristili Gari Vesli i Bil Muler, prodiskutuje problem sa prvim zakonom termodinamike.

-

Kljune rei: Njutn, elektro magnetizam, generator, over-unity, viak energije.

1

Jovan Marjanovi - Sluaj gde ne vai Njutnov zakon akcije i reakcije u magnetnom polju i mogunost dobijanja vika energije u elektro generatoru

UVOD Autor je poslednju godinu dana posvetio prouavanje raznih sluajeva gde postoje anomalije u Njutnovim zakonima, kao i dela raznih autora koji su tvrdili da su napravili takozvanu over-unity mainu koja daje vie energije nego to troi. Neke od tih maina su radile na principu kombinacije gravitacije i centrifugalne sile, neke na energiju kosmikog etera, a veina na generisanje elektrine energije uz pomo super magneta. U sluaju elektro generatora na super magnete autori su davali razne teorije o principu rada njihovih naprava samo da bi imali neku teoriju kako bi mogli da patentiraju svoj izum. Uglavom su sve teorije bile neprecizne, poneke smene a veina su naglaavale potrebu vremenske preciznosti u diktiranju odreenog takta prilikom rada generatora. Da bi bolje razumeo te naprave autor je ponovo prouio neke svoje univerzitetske udbenike sa elektrotehnikog fakulteta, ali sa otvorenim pristupom to se tie vaenja Njutnovih zakona. Prouavajui udbenik sa elektrotehnikog fakulteta u Beogradu [1] autor je pronaao veoma specifian zakljuak o ne vaenju treeg Njutnovog zakona kod Amperovog zakona za elektromagnetnu silu izmeu dva strujna elementa. Naravno taj zakon je bio u skladu sa Njutnovim zakonom akcije i reakcije za zatvorene strujne konture. Autor je pokuavao da pronae poloaj izmeu dve strujne konture gde trei Njutnov zakon ne vai, ali nije uspeo. Meutim autor je pronaao sluaj ne vaenja Njutnovog zakona akcije i reakcije za dva takasta naelektrisanja i kasnije uspeo da proiri tu ideju na neke druge sluajeve o kojima e biti rei kasnije, kao i da je generalizuje za bilo koji elektro generator koji pretvara mehaniku energiju u elektromotornu silu. Elektro inenjeri e veoma lako razumeti o emu se radi u ovom dokumentu. Da bi te ideje bili pristupane irem krugu italaca sa odreenim znanjem iz matematike i fizike, autor e pokuati da kratko prikae odreene formule za magnetnu indukciju i za silu na strujni elemenat u polju magnetne indukcije, kao i Lorencovu silu na naelektrisanu esticu. TEORIJSKE OSNOVE ELEKTROMAGNETNE SILE I INDUKCIJE Elektromagnetna sila Eksperimentalno je utvreno da na provodnik u kome protie elektrina struja deluje odreena sila ako se on nalazi u polju elektromagnetske indukcije. Dole je prikazana slika sa strujnom konturom kroz koju protie struja intenziteta I, iji se donji deo u obliku tapa duine L nalazi u polju magnetske indukcije stalnog magneta a iji je intenzitet B.

2


Slika 1

Intenzitet sile je srazmeran jaini struje I, duini provodnika L i jaini magnetske indukcije B. Tako da se moe napisti formula za intenzitet sile na tap: F=ILB (1)

Gornja formula vai samo ako je provodnik upravan na pravac magnetnog polja (indukcije). Ukoliko provodnik zaklapa ugao sa poljem onda je formula F = I L B sin() Pravac sile je upravan na ravan koju odreuje provodnik L i magnetno polje B. Matematiki se formula (2) pie u vektorskom obliku pri emu se iz definicije vektorskog proizvoda dve vektorske veliine tano odreuje i pravac i smer sile. Dole je dat vektorski oblik formule za silu: (2)

F = IL B

(3)

Formule (2) i (3) su formule za ukupnu silu na deo provodnika koji se nalazi u magnetnom polju. Ako provodnik u magnetnom polju podelimo na male delove, onda se moe rei da je ukupna sila u stvari zbir sila na te male delove. Elementarna sila koja deluje na jedan deo provodnika dL se moe napisati kao: dF = I dL B Vektorski proizvod dva vektora Vektorski proizvod dva vektora je takoe vektor, iji je intenzitet jednak proizvodu intenziteta oba vektora i sinusa ugla izmeu njih. Njegov pravac je normalan na ravan u kojoj lee vektori inilaca a smer mu se odreuje pomou pravila desne zavojnice, slika 2. 3 (4)


Slika 2

Ako su vektori paralelni njihov vektorski proizvod je jednak nuli. Skalarni proizvod dva vektora Skalarni proizvod dva vektora je broj koji je jednak proizvodu intenziteta oba vektora i cosinusa ugla izmeu njih C = A B = A B cos () Ako je ugao izmeu vektora 90 stepeni, onda je skalarni proizvod jednak nuli. Lorencova sila H. A. Lorenz je tvorac teorije prema kojoj je ukupna elektromagnetna sila koja deluje na provodnik sa strujom u magnetnom polju u stvari suma elementarnih elektromagnetnih sila koje deluju na pokretljiva naelektrisanja u provodniku. Poto je elektrina struja definisana kao koliina naelektrisanja koja protekne kroz provodnik u jedinici vremena, to se moe napisati kao: I=

Q t

(5)

Vreme se moze izraziti kao kolinik preenog puta i brzine naelektrisanja: t=

L v

(6)

Tako da se formula za elektrinu struju moe napisati kao:

4


I= Smenom gornje formule u (3) imamo

Qv L

(7)

F = Qv B

(8)

Ako je u pitanju jedna naelektrisana estica kao elektron onda se za Q uzima vrednost elementarnog naelektrisanja te estice. Formula (8) se koristi samo za magnetnu silu na naelektrisanje. Ako na naelektrisanje deluje i elektrostatina sila onda se ona mora dodati na desnu stranu formule (8). Bio Savarov zakon Gornje formule su bile izvedene za silu u polju magnetne indukcije stalnog magneta. Francuski naunici Biot i Savart su prouavali polje magnetne indukcije u nekoj taci izazvane strujom u provodniku i eksperimentalno pronali da je ona proporcionalna jaini struje a obrnuto proprcionalan rastojanju te take od provodnika, slika 3.

Slika 3

Formula za intenzitet magnetne indukcije je data sa: B=

kI R

(9)

Promenljiva k je konstanta proporcionalnosti i zavisi od izbora jedinica u formuli. Tako ako magnetna indukcija iznosi 1 Tesla a jaina struje iznosu 1 Amper i rastojanje take iznosi 1 metar, onda je konstanta k odreena za taj sistem mera. Konstanta k se esto pie u obliku: k=

0 2

(10) 5


gde je o nova konstanta i iznosi 4 x10-7 Formula (9) otkrivena eksperimentom vai za ukupnu indukciju u nekoj taci u okolini dugog provodnika. Da bi se odredila formula za konture proizvoljnog oblika bilo je potrebno pronai formulu za indukciju koju stvara mali deo provodnika dL. Tu formulu je pronaao BiotdB =

0 I dL r 4 R 2

(11)R . R

ovde je r jedinini vektor rastojanja od strujnog elementa do take i iznosi

Ukupna indukcija koji izaziva proizvoljna strujna kontura se dobija integraljenjem formule (11) po konturi duine L, tako da je konana formula:B=

0 4

I dl r R2

(12)

Amperov zakon za silu izmeu dva strujna elementa Do ovog zakona Amper je doao intuitivno posle mnogo eksperimenata, jer se sila izmeu dva mala elementa strujne konture ne moe direktno meriti poto kontura mora biti zatvorena da bi struja mogla da tee kroz nju. Tako da se moe eksperimentisati samo sa zatvorenim konturama a ostatak je matematika. Ako se strujni element dL 2 nalazi u polju magnetne indukcije dB 1 izazavane od strane strujnog elementa dL1 onda formula za silu prvog elementa na drugi glasi:dF 12 = I 2 dL 2 dB 1

(13)

Koristei formulu (11) za polje magnetne indukcije dB 1 i smenom u (13) imamodF 12 =

04

I 2 I1

dL 2 dL1 r 12 R2

(

) )

(14)

Sila kojom strujni element dL 2 deluje na element dL1 je analognodF 21 =

04

I1 I 2

dL 1 dL 21 r 21 R2

(

(15)

Intenzitet vektora r 12 i r 21 su jedan, ali su im smerovi suprotni tako da r 12 = - r 21 , a takoe se moe smatrati da je intenzitet (duina) elemenata dL1 = dL2. Ve je 6


reeno da intenzitet vektorskog proizvoda zavisi od ugla izmeu dva vektora. Zbog te zavisnosti moe se lako uvideti da sila dF 12 dF 21 . To se moe i matematiki dokazati koristei identitet za dvostruki vektorski proizvod:A B C = B AC C A B

(

) ( )

( )

(16)

Umesto matematikog dokaza ilustrovaemo jednostavan primer dole na slici

Slika 4

Strujni elemenat I1 dx stvara indukciju na mestu gde se nalazi strujni elemenat I2 dy jednaku nuli jer je ugao izmedju elementa I1 dx i vektora r 12 koji lei na X osi jednak nuli, pa je i vektorski proizvod u formuli (11) za dB 1 jednak nuli. Poto je indukcija dB 1 = 0 onda je i sila dF 12 = 0 . Meutim ugao izmeu strujnog elementa I2 dy i vektora r 21 (takoe na X osi) je 90 stepeni, pa vektorski proizvod u formuli (11) za dB 2 ima svoj maksimum. Tako da je intenzitet indukcije i sile:

0 dy I2 4 x 2 dx dy dF21 = I 1 dx dB2 = 0 I 1 I 2 4 x2dB2 =Poto je dF 12 dF 21 znai da trei Njutnov zakon akcije i reakcije ne vai za sile u strujnim elementima date Amperovim zakonom. Meutim strujni elementi kao gore prikazani ne postoje u prirodi ve strujne konture moraju uvek biti zatvorene, a za zatvorene konture vai da je dF 12 = dF 21 . Autor je pokuao da pronae ugao poloaja za dve konture gde zakon akcije i reakcije ne bi vaio ali nije uspeo. Meutim autor je pronaao sluaj u prirodi gde se Amperov zakon moe direktno primeniti kao u formulama (14) i (15) i to je dato dole.

7


MAGNETNE SILE IZMEU DVE NAELEKTRISANE ESTICE Intenzitet magnentne sile na naelektrisane estice koje se kreu u polju magnetne indukcije se raunaju po formuli (8) za Lorencovu silu. Ako nema spoljnog polja indukcije a postoje dve estice (ili dve grupe estica) tada se mora prvo izraunati magnetna indukcija od prve estice u taci gde se nalazi druga estica. Formula za magnetnu indukcija od strane takastog naelektrisanja se moe dobiti ako se smeni formula (7) bilo u formulu (11) ili (12) jer za esticu nije bitno da li se koristi formula za mali deo strujne konture ili za celu konturu jer konture nema, pa nema ni integrala du konture iz formule (12). Tako imamoB=

0 v1 r 12 Q1 4 R2

(17)

Smenom (17) u (8) imamoF 12 =

04

Q1Q2

v 2 v 1 r 12 R2 v 1 v 2 r 21 R2

(

))

(18)

AnalognoF 21 =

04

Q1Q2

(

(19)

Gornje formule su sline sa amperovim formulama za silu izmeu strujnih elemenata (14) i (15). Razlika je to umesto struje ovde imamo naelektrisanje, a umesto orjentisanog strujnog elementa dL imamo vektor brzine. Ovde takoe ne vai Njutnov zakon akcije i reakcije. Njutnov zakon vai samo ako se estice kreu paralelno. U tom sluaju su intenziteti obe sile isti, a sile su privlane ako se estice kreu u istom smeru, a odbojne ako se kreu u suprotnom smeru. Dole je primer gde vai Njutnov zakon akcije i reakcije.

Slika 5

8


Ako je meutim kretanje estica upravno jedno na drugo, kao na slici 6, tada estica koja se pribliava ili bei od one druge nema uticaja na esticu koja prolazi pored nje, jer je magnetna indukcija u tom pravcu nula. estica koja prolazi pored druge estice utie maksimalno na nju jer je magnetna indukcija najjaa pod uglom od 90 stepeni u odnosu na pravac kretanja.

Slika 6

U sluaju kao na slici intenziteti sila su:

F12 =

0 vv Q1Q2 1 22 4 RF21 = 0

Znaaj ovog sluaja bie jasan nakon analize rada Doove elije. GENERATOR ELEKTRINE STRUJE Vanost treeg Njutnovog zakona za rad elektrinog generatora Kao to je poznato Faradejev zakon elektromagnetne indukcije glasi: Indukovana elektromotorna sila u zatvorenoj konturi je srazmerna brzini promene fluksa. Promena fluksa moe biti statika usled promene intenziteta magnetne indukcije i dinamika usled pokretanja ili deformacije strujne konture. Dole je dat primer dinamike indukcije elektromotorne sile e (odnosno elektrinog napona) usled pomeranja stalnog magneta u odnosu na konturu.

9


Slika 7

Matematiki oblik Faradejevog zakona indukcije glasi:

e=

d dt

(20)

Znak minus u formuli je zbog Lencovog pravila koje kae da: indukovana elektromotorna sila ima uvek takav smer da u zatvorenoj konturi generie struju koja se svojim poljem suprotstavlja promeni fluksa koji ju je indukovao. Lencovo pravilo krije u sebi trei Njutnov zakon akcije i reakcije. Kao to u mehanici svaka sila koja deluje na neko telo izaziva reakciju koja istom takvom silom deluje nazad na izvor poremeaja, tako u zatvorenoj konturi indukovana struja stvara magnetnu indukciju takvog smera da se suprotstavlja svom tvorcu. Na taj nain indukovana struja izaziva koenje promena u svojoj okolini i izvorni fluks mora da ulae rad da bi se odrao. Na ovaj nain se mehanika energija pretvara u elektrinom generatoru u elektrinu. Naime, mehanika energija obre rotor generatora i izaziva promene fluksa a struja koja tee kad se kolo zatvori kroz potroa koi generator i oduzima mu energiju, tako da se stalno mora dovoditi spolja mehanika energija da bi odravala struju u kolu potroaa. Dole je data slika kolskog primera generatora jednosmerne elektrine struje.

Slika 8

Generator se sastoji od dve paralelene provodne ine na rastojanju L po kojima klizi provodni tap pod dejstvom mehanike sile G . ine i tap se nalaze 10


u homogenom magnetnom polju indukcije B koje je normalno na ravan ina i tapa. Na jednom kraju se nalazi otpornik R koji slui kao optereenje generatora i zatvara strujno kolo. Kada se tap kree u magnetnom polju na njegova pokretna i nepokretna naelektrisanja deluje Lorencova sila (8). Poto ta sila deluje du tapa elektroni e se nagomilavati na jednom kraju tapa a na drugom e ostati pozitivna naelektrisanja. Izmeu njih e se stvoriti elektrino polje E st sa elektrostatikom silom iji je intenzitet:F st = Q E st

(21)

Elektrostatika sila ima suprotan smer od Lorencove, a u stacionarnom stanju e imati isti intenitet kao i Lorencova. Lorencova sila se moe matematiki izraziti kao da je posledica indukovanog elektrinog polja E in koje je suprotno od E st :F = Q E in

(22)

Kombinujui (8) i (22) imamo da je jaina indukovanog elektrinog polja

E in = v B

(23)

Poznato je takoe da je ukupna indukovana elektromotorna sila (odnosno napon) izmeu krajeva otvorenog provodnika data sa:e = E in dL

(24)

Kod pravog provodnika duine L smenom (23) u (24) dobija se:e = v B L

( )

(25)

U sluaju na slici imamo da je jaina struje data sa

i=

e vBL = R R

(26)

Snaga koju generator predaje otporniku je data sa donjom formulomP = ei

(27)

Struja koja je indukovana u kolu stvara magnetnu silu na tap datu sa (3). Lako se vidi da je vektorski proizvod (3) usmeren u suprotnom pravcu od mehanike sile G . U stacionarnom stanju te dve sile e biti jednake po intenzitetu a suprotnog smera pa ce se tap kretati konstantnom brzinom v.

11


Moe se rei da je magnetna sila F nastala kao reakcija u odnosu na mehaniku silu G . Ona koi mehaniku silu da dalje ubrzava tap i na taj nain preuzima energiju od mehanike sile i pretvara je u elektrinu, koja se troi u otporniku R. Mogunost ukidanja sile reakcije u elektrinom generatoru Postavlja se pitanje de li je mogue prevariti magnetnu silu reakcije i onemoguiti je da koi mehaniku silu delimino ili potpuno. Na taj nain bi se stvarala elektrina energija bez ekvivalentnog preuzimanja mehanike energije od sile G . Kao to je gore reeno magnetna sila reakcije je nastala usled meusobnog dejstva elektrine struje u kolu i magnetne indukcije. Smer te sile je odreen matematiki vektorskim proizvodom u formuli (3) pri emu vektor L ima smer struje u kolu. Da magnetna sila ne bi izazivala koenje spoljne mehanike sile G koja pokree generator, ona se mora ili anulirati ili barem minimizirati. Magnetna sila se moe anulirati ili minimizirati na tri naina: - da se anulira ili minimizira magnetna indukcija B , - da se anulira ili minimizira indukovana struja i, - da se uspostavi nova sila u pravcu spoljne mehanike sile. Dole je data analiza sva tri sluaja. - Minimiziranje magnetne indukcije Poto je magnetna indukcija potrebna da bi indukovala elektromotornu silu e a ne elektrinu struju i, ako bi se elektrina struja zakasnila da krene u trenutku kada je indukovana elektromotorna sila u svom maksimumu, tada magnetna indukcija vie ne bi bila potrebana za generisanje elektromotorne sile i moe da se anulira. Ukoliko bi potroa u strujnom kolu bio kalem umesto otpornika, tada bi struja krenula posle napona i problem bi bio reen. Dole na slici je generator gde se smanjuje magnetna indukcije B do nule nakon indukucije eletromotorne sile e i struje i u kalemu.

Slika 9

12


Ukoliko bi se magnetna indukcija anulirala (pa posle ponovo ukljuivala) ovaj generator ne bi generisao jednosmernu struju ve impulsnu struju, jer bi usled promene magnetne indukcije dolo do promene intenziteta e. Takoe treba primetiti da bi usled statine promene magnetnog fluksa (usled promene indukcije) dolo do statikog indukovanja nove elektromotorne sile e sa odgovarajuom strujim i. Po Lencovom pravilu novi ciklus indukcije bi hteo da sprei opadanje magnetnog fluksa kroz kolo tako da bi statika elektromotorna sila e a kasnije i struja i bile suprotnog smera od dinamikih kao dole na slici.

Slika 10

Ukupna elektromotirna sila se moe dobiti sabiranjem e sa e, a isto tako i ukupna struja sabiranjem i sa i. Da bi se dobila tana magnetna sila reakcije F , potrebno je pomnoiti ukupnu struju sa magnetnom indukcijom. Poto se obe veliine menjaju u vremenu i magnetna sila e biti promenjiva. Vano je primetiti da poto struja u kalemu i napon nisu u fazi, jer struja kree od nule kad je napon u maksimumu, ovakav generator bi generisao reaktivnu snagu, poznatu kao jalova snaga koja oscilira u kolu i koja ne moe da vri mehaniki rad niti da se pretvara u toplotu. To znai da ovakav generator nije koristan i ova metoda nije pogodna za dalje razmatranje. - Minimiziranje indukovane struje Ukoliko se pregledaju gornje formule za magnetnu silu (1) ili (3) videe se da nijedna ne zavisi od napona, ve od jaine struje i duine ice. Da je to tano vidi se po tome to u praznom hodu kada je strujno kolo prekinuto, generator i dalje stvara napon na krajevima prekinutog kola a nema koenja generatora. Poto u formuli (27) za snagu generatora uestvuju i napon i struja, sila koenja generatora e biti manja ako se generator za tano odreenu snagu napravi tako da ima veliki napon a malu struju. Vano je primetiti da se visina napona ne sme poveavati sa poveavanjem brojem navoja ice, jer duina ice L uestvuje u magnetnoj sili koenja, to se vidi u formuli (3). Takoe se ne moe 13'


poveati magnetna indukcija B jer i ona uestvuje u magnetnoj sili (3). Ako se pogleda formula (25) za napon vidi se da je jedini preostali nain da se povea napon, da se povea brzina tapa, odnosno rotora. Kod generatora naizmenine struje, time bi se poveala i frekvencija. To znai da zbog razliite sile koenja, generator sa malom strujom i velikim naponom daje vie elektrine energije od generatora iste snage koji ima veliku struju a mali napon, ako im se dovodi ista mehanika energija na ulaz. Naravno, uslov je da je poveanje napona prvog generatora ostareno poveanjem brzine a ne poveanjem broja navoja ili magnetne indukcije. - Uspostavljanje nove sile u pravcu mehanike Mnogi izumitelji su se okrenuli korienju stalnih magneta za konstrukciju over-unity generatora. Razlog je taj to su uz pomo odgovarajueg broja stalnih magneta sa odgovarajuom raspodelom magnetnih polova pokuali da dobiju efekat privlaenja pola rotora dok je prilazio polu statora a zatim odbijanja dok je pol rotora prolazio pored pola statora. Na ovaj nain se generator ponaao istovremeno i kao motor i na taj nain manje zavisio od spoljne mehanike sile. Dok su neki koristili magnetne i na rotoru i na statoru, Gari Vesli i Bil Muler su otkrili specijalni sluaj odbijanja gvoa od magneta, iako je poznato da magnet privlai gvoe. O oveme e biti rei kasnije. Mehanika analogija generatora Svaka mehanika sila ili pritisak je analogan sa elektrinim naponom a svako kretanje ili brzina tela sa elektrinom strujom. Poluga sa osloncem je analogna elektrinom transformatoru. Klatno sa fiksiranom takom veanja je analogno sa generatorom sa otvorenim krajevima gde ima napona a nema struje. Klatno sa pokretnom takom veanja je analogno sa generatorom sa zatvorenim krajevima gde ima i napona i struje. Dvostepeni mehaniki oscilator Veljka Milkovia [2] je analogan sa elektrinim generatorom spojenim sa transformatorom. U tom sluaju klatno ima ulogu tapa ili rotora, a pritisak klatna na taku veanja klatna je analogan indukovanoj elektromotornoj sili. Kretanje poluge oscilatora, koju pokree sila na taku veanja klatna, bi bilo analogno indukovanoj elektrinoj struji, koja malo kasni dok klatno ne doe u poziciju da moe da je podigne. Ovo kanjenje je analogno reaktivnom otporu u kalemovima generatora. Elektromagnetna indukcija bi bila gravitaciona sila u kombinaciji sa centrifugalnom, jer centrifugalna sila modifikuje gravitacionu tako da klatno dolazi u besteinsko stanje, kao i u stanje da je tri puta tee od teine u mirovanju. Zbog povratnog uticaja poluge na klatno oscilatora koje zbog toga gubi energiju, oscilator bolje radi ako je krak poluge na kome je obeeno klatno krae 14


od suprotnog kraka. Tada klatno mora da bude tee da bi podizalo polugu, ali zbog minimalnog kretanja njegove take veanja ono se due njie. Da bi se video dobitak potrebno je zanemariti energiju utroenu na poetno dizanje teeg klatna i samo meriti novo investiranu energiju na ulazu. Na isti nain treba zanemariti energiju utroenu na start tekog rotora dok ne postigne radnu brzinu. Na taj nain je dvostepeni mehaniki oscilator potpuno analogan sa ve diskutovanim generatorom koji ima manju struju a vei napon. Generator Bila Mulera Poznato je da gubici u generatoru mogu biti i do 50% zbog gubitaka u mekom gvou (histerezisni gubici) i gubitaka u bakru i metalu oklopa (Edijeve struje). Kanaanin nemakog porekla koji je iveo u Pentiktonu u Britanskoj Kolumbiji je napravio dinamo od amorfnog polikristalnog ferita (patentiranog u Kanadi) i na taj nain smanjio gubitke na minimum. Generator od 450 konjskih snaga se mogao okretati jednom rukom u praznom hodu, to je nezamislivo za komercijalne generatore. Bil je otkrio jedan specijalni sluaj izmeu stalnog magneta i gvoa. Ako se stalnom magnetu prinesu tri eline lopte, jedna e se uvek prilepiti za magnet a jedna ili dve e se odbiti od njega. Bil je zakljuio da se odbijene lopte odbijaju bez uloene energije i da taj sluaj naruava Njutnove zakone. Napravio je generator sa odreenim brojem stalnih super magneta (Neodimijumski) sa odreenim rasporedom kako bi se meusobno privlaenje uravnoteilo i zatim je iskoristio svoj specijalni sluaj kako bi smanjio koenje reaktivne magnetne sile. Taj sluaj je omoguavao ne samo privlaenje kada je rotor prilazio polu statora, ve i odbijanje gvoa od strane magneta kada rotor treba da napusti odgovarajui pol statora. Tano vreme upravljanja specijalnim sluajem je bilo od velike vanosti. Zvanini izvetaj Energetske Konferencije od Jeane Manning 1990. na demonstraciji u Stanford Univerzitetu je potvrdio da generator daje 12% vie energije na izlazu nego na ulazu. Kad se uzme u obzir da obini generatori rade sa 50% gubitaka Mulerov dinamo je imao oko 62% dobitka. Naravno vei deo poboljanja je bio usled smanjenja gubitaka zbog specijalne feritine smese od koje je unutranjost generatora bila napravljena. Ovde je potrebno primetiti vanost vremenskog upravljanja specijalnim sluajem odbijanja metala od magneta. sajt[3]

Oni koji ele da vie saznaju o Bilu Muleru mogu posetiti njegov zvanini . Meutim detalji o konstrukciji generatora nisu javno publikovani.

15


U sledeem odeljku e biti objanjen specijalni sluaj odbijanja elika od stalnog magneta. Vibratorna maina Garija Veslija Amerikanac Gary Wesley je 1879. patentirao elektromotor koji je koristio princip neutralne linije stalnog magneta. Dole je slika neutralne linije kod potkoviastog magneta. Kada se tanak komad gvoa nalazi u neutralnoj liniji on nije namagnetisan. Ako se nalazi iznad linije on e se namagnetisati tako da e stalni magnet indukovati suprotne polove u gvou. Ako se gvoe nalazi ispod neutralne linije polaritet magnetizma u gvou e biti isti kao u magnetu. Gvoe blizu magneta se ponaa kao da je deo samog magneta koji je malo razdvojen. Poznato je da kad se stalni magnet prepolovi, oba dela se ponaaju kao normalni magneti sa dva pola. Meutim u ovom sluaju obino gvoe ispod neutralne linije se ponaa kao da je jo uvek deo stalnog magneta, a iznad neutralne linije se ponaa kao poseban magnet, slino stalnom magnetu preseenom napola.

Slika 11

Gari je iskoristio neutralnu liniju i napravio motor koji se sastojao od tankog gvoa namotanog icom koje je odvojeno fiziki od polova potkoviastog magneta sa papirom. Kada bi gvoe sa icom vibriralo oko neutralne linije ono bi menjalo polaritet i indukovalo naizmenunu elektromotornu silu u ici. U praznom hodu motor se nije zaustavljao kada bi se pokrenuo. Gary je tvrdio da sa veoma malom ulaznom snagu moe da se dobije znaajna izlazna snaga, tako da je njegov motor vrsta over-unity motora koji daje vie energije na izlazu nego to troi na ulazu.

16


Canadian Patent #10239, (July 16, 1879) , Wesley W. Gary

Slika 12

Vrlo lako se moe zakljuiti da je princip rada neutralne linije isto to i specijalni sluaj Bila Mulera. GENERATORI SA AUTOMATSKI UKINUTOM SILOM REAKCIJE Ovi tipovi elektrinog generatora koriste princip ne vaenja treeg Nutnovog zakona zbog normalnih kretanja naelektrisanja koje je slino ve objanjenom primeru kretanja dve naelektrisane estice ije su brzine normalne jedna na drugu. Doova elija Australijanac po imenu Do je eksperimentisao sa dobijanjem vodonika iz vode i njegovog korienja kao gorivo za svoja kola. Iako su neke njegove ideje u tom pogledu bile pogrene Do je otkrio interesantan efekat hladnog kljuanja vode u svojoj eliji koje se nije zaustavljalo ni kada bi se u iskljula struja iz akumulatora na kome je elija bila prikopana. Iz elije je izlazio gas koji je bio eksplozivan kad se zapali, a tada bi kljuanje prestajalo i elija je trebala da se ponovo inicira. Voda u eliji je bila izvorska a ponekad sa nekim dodacima za odreenu kiselost. Najudnije je bilo to to se voda nikad nije smanjivala u eliji bez obzira na kljuanje i upotrebu elije. Do je prikopao eliju na motor svojih kola i uspeo da pokrene vozilo iji se motor okretao munjevitom brzinom. Rad motora je bio nestabilan a na eliju je uticao i spoljni elektricitet, pa ak i blizina pogreno naelektrisanih ljudi. Motor je bolje radio nekoliko dana posle prikljuivanja i pronalaza je zakljuio da treba da proe neko vreme dok se metal motora ne obradi i da se najlake obrauje motor sa aluminijumskim poklopcem i delovima. 17


Do je drao predavanja o svom pronalasku u uskoro su ga posetili odreeni ljudi koji su znali sve o njemu i njegovoj familiji i zapretili mu da prekine sa istraivanjem dobijanja slobodne energije. Do je posluao, ali su drugi ljudi nastavili tamo gde je on stao. Jo dvoje ljudi su morali pod pretnjom da odustanu od istraivanja. Meutim zahvaljujui internetu i nesebinom deljenju informacija istraivanje i primena elija je nastavljena. elija se sastoji od najmanje tri cilindera od kojih se na spoljni i centralni prikljuje napon od 12 V. Izmeu se nalazi jedan ili vie pomonih cilindara, a svi unutranji cilinderi su potopljenu u izvorsku vodu, jer nije sigurno da e elija uopte proraditi sa vodom iz vodovodnih cevi. Metal za cilindere mora biti specijalni elik koji ne prima magnetizam ni u maloj meri. Cilindri moraju biti precizno odvojeni jedan od drugog zbog simetrinosti. Oni koji su zainteresovani za ovu eliju mogu naruiti delove od australijske firme [4] internetom. Takoe postoji detaljan prirunik za sklapanje i upotrebu elije od Aleksa ifera [5]. Dole na slici 13 se vide cilinderi elije, a na slici 14 kljuanje vode u eliji.

Slika 13

Slika 14

U ovom dokumentu nee biti diskutovana mogunost upotrebe ni problemi oko izgradnje Doove elije, kao ni tanost pojedinih teorija o poreklu gasa i energije u eliji. Najee prihvaeno objanjenje je da elija sakuplja Orgon i da je on stvarni energetski izvor. Orgon je naziv za energiju koju je upotrebljavao Wilhelm Reich i koji je pravio akumulatore za njegovo prikupljanje i upotrebu. Sinonimi za Orgon su: Kosmiki Eter, ivotna Sila, Prana, i, Od itd. Ono to je interesantno za ovaj dokument je zahtev za simetrijom i vrstom materijala koja ne zadrava magnetizam, kao i pravac toka elektrine struje prilikom pripreme vode dok ne pone proces kljuanja. Dole na slici 13 se vidi tok elektrine struje u eliji od tri cilindera.

18


Slika 15

Kao to se vidi struja tee od spoljnog cilindra kroz jonizovanu vodu i srednji cilindar do unutranjeg cilindra. Tu se sputa dole do izvoda za bateriju. Struja kroz vodu ima horizontalni pravac Ih a kroz cilindre vertikalan pravac Iv. Kroz unutranji cilindar ona tee nadole, a kroz spoljanji cilindar nagore. Kao to znamo iz primera dve naelektrisane estice samo vertikalna struja stvara magnetnu indukciju i magnetnu silu na jone u horizontalnoj struji. Obrnuto ne vai, pa vertikalna struja mirno tee, dok se joni horizontalne struje penju navie pod dejstvom magnetne sile F v . Nagomilani joni na povrini vode stvaraju kljuanje i razlaganje vode na vodonik i kiseonik. Poto ne postoji uticaj sile reakcije na vertikalnu struju, nema dodatnog optereenja na elektrini izvor, bez obzira ta se dogaalo u vodi. Skupljanje ili stvaranje Orgona ili Etera u vodi ne moe se ovde diskutovati, ve samo to da elektrini i hemijski procesi u vodi ne optereuju dodatno elektrini izvor u odnosu na optereenje kad nema elektrolize. Ukoliko ti procesi stvaraju ili skupljaju dodatnu energiju u vodi onda to nije na raun elektrinog izvora. To se takoe vidi po tome to kada voda pone da kljua, elektrini izvor moe da se prekine, a voda e nastaviti da kljua. PRVI ZAKON TERMODINAMIKE I VIAK ENERGIJE Ideja slobodne energije kod takozvanih over-unity maina je naila na veliku kritiku i ismevanje kod zvanine nauke. Razlog za to je prvi zakon termodinamike koji kae da energija u zatvorenom sistemu moe da se promeni iz jedne formu u drugu ali ne moe da se stvori ili uniti. Vana stvar koji temodinamiki fanatici previaju je da je ideja zatvorenog sistema besmislena. Dovoljno je setiti se kosmikog zraenja koje kilometrima prodire u zemlju, raznih radio talasa koji se prostiru kroz prostor i nose energiju, sile gravitacije, a i injenice da ni sam kosmos nije na apsolutnoj nulu ve ima temperaturu od 40 K. 19


Mnogi konstruktori smatraju da u stvari stalni magneti izvlae energiju Kosmikog Etera i predavaju je generatoru. Razlog za to je postojanje mikrostruja u stalnom magnetu koje su zatvoreno strujno kolo sa veitim kretanjem. Te struje su pravi perpetuum mobile, kao i veito obrtanje elektrona oko jezgra atoma. Na makro nivou to je okretanje planeta oko Sunca. Ideju Kosmikog Etera je podravao i Nikola Tesla kao i John Worrell Keely savremenik Tesle i izumitelj udesnih maina za proizvodnju i upotrebu Etera i koje nikad nisu ule u komercijalnu upotrebu zbog tajnosti izumitelja, a i nemogunosti drugih ljudi da ih pokrenu. Ajntajnova ideja o gravitaciji kao deformaciji samog prostora i nova teorija dr Mirona Evansa [6] koja je uspela da ujedini sve etiri poznate sile u kosmosu i koja kae da je elektromagnetizam uvijeni (torzioni) prostor i da se iz gravitacije moe dobiti elektromagnetizam i obrnuto uz pomo rezonancije, daje novi impuls za istraivanje slobodne energije. ZAKLJUAK Autor je pokuao da ukae na odreene injenice iz elektromagnetike koje su bile zanemarivane to se tie vaenja Njutnovog zakon akcije i reakcije sa nadom da to moe da pomogne razumevanju principa za konstrukciju over-unity generatora. Mnogi autori koje su se bavili konstrukcijom takvog generatora nisu bili sugurni kako generator tano radi i to moe biti razlog neuspeha na zvaninom testiranju. Mogue je da su neki modeli radili i da su autori pri izradi novog modela nesvesno promenili neki parametar to je dovelo do neuspeha. Ovde smo videli da ne vaenje zakona akcije i reakcije kod dva takasta naelektrisanja koja se kreu normalno jedno na drugo, omoguava generisanje vika energije u Doovoj eliji. Objanjen je razlog za postojanje vika energije usled smanjene sile reakcije kod generatora sa veim naponom a manjom strujom za tano definisanu snagu, pri emu se poveanje napona mora otvariti samo poveanjem brzine rotora. Takoe smo videli vanost ritma promene intenziteta magnetne indukcije da bi se dobio eljeni efekat smanjenja sile reakcije u generatoru sa stalnim magnetima, kao i razlog za korienje stalnog magneta kako bi se izbegla potronja energije u elektromagnetu prilikom promene magnetne indukcije. Da bi efekat izbegavanja sile reakcije i dobijanja koeficijenta efikasnosti generatora veeg od jedan bio oigledan, potrebno je primetiti da generatori imaju lo koeficijent korisnog dejstva usled gubitaka i gvou i gubitaka u bakru. Time je znaaj korienja novih materijala u jezgru generatora uvean.

20


REFERENCE [1] Jovan V. Surutka, OSNOVI ELEKTROTEHNIKE Elektromagnetizam, Akademska Misao, Beograd 2003. [2] Slubeni sajt akademika Veljka Milkovia www.veljkomilkovic.com. [3] Slubeni sajt Bila Mulera http://www.mullerpower.com/index2.php [4] http://www.nutech2000.biz [5] Alex Schiffer, EXPERIMENTER'S GUIDE TO THE JOE CELL, NuTech 2000, Po Box 255, Ivanhoe, Victoria 3079, Australia [6] Slubeni sajtovi dr Myron Evans-a: www.aias.us, www.atomicprecision.com

Objavljeno u Novom Sadu, Srbija 02. marta 2009. http://www.veljkomilkovic.com

Jovan Marjanovi dipl. inenjer elektrotehnike

21

Download - Jovan Marjanovic Slucaj Gde Ne Vazi Njutnov Zakon u Magnetnom Polju

Top Related