Download - POZORI[NE NOVINE BROJ 183–184 MAJ–JUN 2012. GODINA XIX ... · POZORI[NE NOVINE BROJ 183–184 MAJ–JUN 2012. GODINA XIX CENA 100 DINARA - Tema: Saradnja pozori{ta u regionu -

P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 8 3 – 1 8 4 M A J – J U N 2 0 1 2 . G O D I N A X I X C E N A 1 0 0 D I N A R A

- Tema: Saradnja pozori{ta u regionu

- U susret 57. Sterijinom pozorju

- Narodno pozori{te Beograd u Londonu

- Politi~nost pozori{ta brutalnosti

- [ekspir (ni)je usamljeni genije

INTERVJU- Vlastimir \uza Stojiljkovi}- Ksenija Radulovi}- Milivoje Mla|enovi}- Mani Gotovac- Edvard Lok- Tama{ Hajdu

Ilustr

acija

: Jug

oslav

Vlah

ovi}

balet Mileva Ajn{tajn, prema motivimaistoimene drame Vide Ognjenovi}, a ukoreografiji i reìji Sta{e Zurovca. UNovom Sadu je organizovan i prvi {ouke-js produkcije Kulturnog centra NovogSada. Igrane su predstave Heda GablerSilarda Antala, Ubod p~ele Dene{a De -breia i Heni Varge, Zelje, pe~eni krompiru reìji Igora Pavlovi}a i Ne igraj naEngleze reditelja Bogdana Jankovi}a.

Pozori{ni april u Srbiji su obeleìli ibrojni festivali. Posle martovskih ja go -dinskih „Dana komedije” koji su zapo~eliovu festivalsku sezonu, u aprilu suodràne Gluma~ke sve~anosti „Milivoje@ivanovi}” u Poàrevcu, „Nu{i}evi dani”u Smederevu, Festival zajednice voj vo -|anskih pozori{ta u Kikindi, Beogradskifestival igre i Zvezdari{teu Beo gradu...

2LUDUS 183–184Lu

Hronika pozori{nih doga|aja u Srbiji : april 2012. godine

April }emo pamtiti po umrtvljenimaktivnostima pozori{nog ìvota uBeogradu, bar {to se ti~e premi-

jera. Najzna~ajnija nova produkcija ovogmeseca bilo je Nu{i}evo Sumnjivo lice ureìji Jago{a Markovi}a, prikazana navelikoj sceni Jugoslovenskog dramskogpozori{ta. Ovu eklekti~nu postavku Nu -{i}eve komedije pratio je odli~an market-ing i izuzetna pose}enost na{e politi~keelite na premijeri, {to je informacija kojaje zauzela vi{e prostora u medijima negobavljenje estetskim aspektima ove pred-stave. U Pozori{tu „Bo{ko Buha” ispratilismo premijeru Poslednjeg zmaja BojaneBabi}, teksta nastalog po motivima naro-dne epske pesme Carica Milica i Zmaj odJastrepca, u reìji Milana Karadì}a. Ovapredstava sa elementima melodrame,pseudoistoricizma i fantastike nije nai{lana najbolji prijem publike (sa razlogom).U Domu omladine je realizovano javno~itanje provokativnog teksta Maje Pele-vi} i Milana Markovi}a Oni ìve, koji sebavi poloàjem umetnika u dana{njimrazaraju}e inhibiraju}im dru{tvenimokolnostima. Tekst su ~itali autori, adoga|aj je izazvao veliku pa`nju na{estru~ne javnosti.

Beogradska publika je u aprilu ima -la prilike da isprati brojna gostovanja ida bar malo zadovolji apetite za novimpredstavama, to jest da ispuni prazninunastalu zbog odsustva premijera. Crno -gorsko narodno pozori{te gostovalo je saRevizorom i Lasicama na sceni Naro-dnog pozori{ta u Beogradu. Od Gogoljeveklasi~ne, aktuelne politi~ke komedije,mladi reditelj Veljko Mi}unovi} napravioje savremenu, stilizovanu, pravu reper-toarsku predstavu, ura|enu tako da ima

uspeha kod publike skoro svih ukusa igodi{ta: gluma~ki delikatno ostvarenu,komi~ki efektnu, a suzdrànu, dojmljivostilizovanu u vizualnom pogledu. Aktu -elnost teme Gogoljeve o{tre komedije jeo~igledna, dru{tvo puca u svojoj korum-piranosti, besramnim lopovlucima, ba -hatosti vlasti – groteskonost koju takvaekstremna situacija konotira u Mi}u -novi}evoj predstavi je ta~no nagla{ena.Korumpiranog na~elnika ubedljivo igraBranimir Popovi}, oteào je od lenjog ì -vota, spor, masivan – glumac slikovito izna~enjski efektno prikazuje transfor-macije njegovog pona{anja. Autoritati-van je i tvrd u odnosu sa svojom uli -zi~kom svitom tako|e dubinski korumpi-ranih ~inovnika, a bedno, kukavi~kiskru{en i tih, manji od makovog zrna uodnosu sa Hljestakovim, na primer (Sr|aGrahovac). Tekst je skra}en, radnja zgu -snuta, brojni likovi izvedeni iz radnjeoriginalnog teksta (isklju~en je, na pri -mer, za dramu bitan lik Osipa itd. –adaptacija teksta @anina Mir~evska).Scena je stilizovano svedenog izgleda,prazan prostor popunjavaju slikoviti isimboli~ki zna~ajni detalji (koferi, kadau kojoj se Hljestakov relaksiraju}e, ne -marno kupa dok ga ~inovnici beskrupu-lozno podmi}uju).

Drugo ve~e su igrane Lasice premasavremenom tekstu mlade crnogorskeautorke Bojane Mijovi}, a u scenskom ~i -tanju na{eg reditelja Stevana Bodroè.Drama se odvija izme|u tri ène iz isteporodice, razli~itih generacija, Zorke(@aklina O{tir), Mirjane (Nada Vuk~evi})i Anice (Branka Stani}) i jednog mu -{karca, Jovana (Simo Trebje{anin). On

dolazi kod njih i naru{ava pre|a{njeodnose, otvara konflikte, bude}i njihovukompetativnost koja ima tragikomi~nedimenzije. Tematski i idejno, drama mla -de autorke u crtama priziva asocijacijena êhova, ali, naàlost, predstavlja nje -govu prebledu refleksiju. Tekstu upa d -ljivo nedostaje poezije i dramatike, neop -hodnih u ovoj vrsti komada koji se bavepropu{tenim ìvotima, ni{tavilom razo -~aranja, besmisla egzistencije u zabora -vljenim nedo|ijama, zaglavljenosti umraku patrijarhata i ruralnog primiti -vizma, neupotrebljivih poku{aja da seneki smisao praznog ìvota prona|e ualkoholizmu i praznom seksu. Slabostiteksta – odsustvo svake ozbiljnije drame,ìvlje postavljenih likova – razlog suodsustva umetni~kih dometa predstave.Autorska ekipa, glumci i reditelj, uloìlisu ogromne napore kako bi izgradilismislenu predstavu. Uspeli su da stvoreuzbudljivu atmosferu na sceni, zahvalju-ju}i vizuelno efektnoj scenografiji (scenastilizovano predstavlja specifi~an odraz{ume, niz golih drveta je posa|eno nasceni – scenografija Natalija Vujo{evi}),kao i veoma sugestivnoj muzici koja imamo} bu|enja nekih potisnutih, zaborav -ljenih ose}anja i vremena (kompozitorDamir Imamovi}). [teta je {to su utro{eniveliki napori da se izgradi predstavakoja u startu nije imala velike {anse dauspe, zbog vrlo oskudnih vrednosti dra -mskog teksta.

Tokom gostovanja CNP-a u Beo gra -du predstavljena je i njihova izdava~kadelatnost, izme|u ostalog i ~asopis „Gest”koji je oìveo posle duge pauze. Aktuelnidrugi broj ovog ~asopisa za pozori{te,savremene izvo|a~ke umetnosti i kultu-ru, za glavnu ima temu politi~ko po zo -ri{te na ex-yu prostoru (glavna urednica„Gesta” je Nata{a Nelevi}). Tom temomsu se bavili autori iz Hrvatske, Crne Go -re, Srbije. Pored toga, u ~asopisu su obj a -vljeni tekstovi o filmu Melanholija Larsafon Trira, zatim o poloàju pozori{ta ukontekstu evropskih politika kulture, omultikulturalizmu kao globalnoj „zam -ci” itd.

U Narodnom pozori{tu je gostovalo i[aba~ko pozori{te sa predstavom \avoli-jada, realizovanom prema pri~i Bulgako-va, a u dramatizaciji i reìji Nikite Mi -livojevi}a. To je jedna delikatno ostvare-na farsa, tematski aktuelna. Radnja sede{ava u preduze}u ~ijim radnicimasaop{tavaju da vi{e ne}e raditi za novac,ve} za proizvodne artikle – {ibice, fla{evina itd. Glavni lik je ~inovnik Korotkov~iji se neobi~an put polako a onda svebrè zapetljava – kako se radnja odvija,doga|aji postaju nestvarniji i nera zum -ljiviji. To ima groteskno komi~an efekat,ali i tragi~ke dimenzije jer govori o gu bit -ku razuma protagoniste, odnosno o dru -{tvu koje je isko~ilo iz zgloba. Do ga |ajise prikazuju izobli~eno, sa bitnim doza-ma metafori~ki potentne infantilnosti,apsurda, fantastike, psihodelije. Upotre-bljavaju se maske koje imaju apartnosablasan efekat. A publika sedi na sceni{to otvara mogu}nost za vrlo atraktivan,poetski kraj predstave – ti finalni prizorise odvijaju na prostoru gde ina~e sedegledaoci, {to toj sceni daje impozantnudubinu i za~udnost, otvaraju}i nove me -tafori~ke prostore (to je posebno va`noimaju}i u vidu da ova scena prikazujesmrt protagoniste).

Na sceni Bitefa je predstavljenabeogradska premijera predstave Ubodp~ele, koreografa i izvo|a~a Dene{a De -breia i Heni Varge, koprodukcija Kul -turnog centra Novi Sad i „ASS.KOBEZ-CMDC” iz Tuluze. Predstava je ostavila

Ana Tas i¯

jak utisak zbog svoje diskretne sim boli -~nosti, suptilnih pokreta izvo|a~a, mo -}ne, mra~ne poeti~nosti. Podsetila nas jepomalo na Na|ov rad, utoliko {to se mu -zika, ili preciznije, zvu~na pozadina igreproizvodi uìvo na sceni – formiraju je~esto zaglu{uju}i, ponekad vrlo iritiraju}izvuci koji brutalno udaraju po nervnomsistemu gledalaca. Sli~nost sa Na|ovimradom uspostavlja i mno{tvo superiornihvizualnih slika (ple{u}a tela iza polu pro -vidnih celofana {to stvara neobi~no su -gestivno vizualno polje), kao i simboli~kijakih scena (ritualni ples sa {tapom, ur e -|ivanje zemlje koja je spakovana u ko feritd.). Predstava se zavr{ava poetski efek-tno – dok svi izvo|a~i u mraku nepo-mi~no sede na zemlji, simboli~ki sna`napoezija Pilinskog se odmotava na platnuu njihovoj pozadini. Nekoliko dana ka -snije, tako|e na sceni Bitef teatra ispratilismo i gostovanje suboti~kog pozori{taDeè Kostolanji. Oni su igrali tri pred-stave reditelja Andra{a Urbana, Dogsand Drugs, Drakulu – svetlosti trenutka imonodramsku predstavu Marta Bere{ –One Girl Show.

Van Beograda je zabeleèno nekolikopremijera. Na sceni Narodnog pozori{ta uSubotici odigrana je nova predstava Ni -kole Zavi{i}a Zapis, prema motivima iztekstova Mom~ila Nastasijevi}a u drama-tizaciji Olivere \or|evi}. U drugom su -boti~kom pozori{tu Deè Kostolanji, mo -gla se ispratiti premijera Bikini demo kra -tije, projekta koji je osmislio hrvatskireditelj Borut [eparovi}. U najavi zapredstavu je re~eno da ona bri{e graniceizme|u politike i pozori{ta: „Bikini-de -mokratija nije pozori{na predstava. Biki-ni-demokratija nije tribina. Bikini-de -mokratija nije forum, niti debata, gde seobi~no samo razmenjuju mi{ljenja i sta -vovi. Bikini-demokratija funkcioni{e kaoradni sastanak, odnosno plenum. Bikini--demokratija namerava da upozna gra -|ane sa idejom i metodom direktne de -mokratije i èli da ih regrutuje za nju.”Na sceni SNP-a prmijerno je izveden

MESEC OBELE@EN GOSTOVANJIMA I FESTIVALIMA

Predstava Ubod p~ele, gostovanje u Bitefu

One Girl Show, pozori{te Deè Kostolanji

„Ludus” nemoè bez

Ministarstvakulture,

informisanjai informa-

cionog dru{tvaRepublike

Srbije,a verujemo dani Ministar stvone moè bez

„Ludusa”

LUDUS 183–1843

AKTIVNOSTIUDUS-A

Od aktivnosti Udruènja dramskihumetnika Srbije, izdvajamo:

Na sceni Teatra „Bojan Stupica”,16. aprila 2012, sve~anim ~inom uru -~enja, Svetozaru Cvetkovi}u dodeljenaje Nagrada „Milo{ @uti}” za 2011. go -dinu, za ulogu Riharda Rihtera u pred-stavi Elijahova stolica Igora [tiksa ureìji Borisa Lije{evi}a i produkcijiJugoslovenskog dramskog pozori{ta.Laureat je Nagradu primio u pri sustvumnogobrojnih kolega, prijatelja i pu -blike.

Najvi{e godi{nje priznanje Ku -lturno-prosvetne za je dnice Beograda,„Zlatni Beo~ug” za 2011. godinu, do -delje no je Ljubici Beljanski Risti},dramskom stvaraocu i pedagogu, kojuje za ovu nagradu predloìlo Umet -ni~ko ve}e UDUS-a.

SKICE NAGRA\ENIH KOSTIMA NA PRO[LOGODI[NJEM POZORJU

Na pro{logodi{njem 56. Pozorju Sterijina nagrada za najbolje kostimografskoostvarenje pripala je Maji Mirkovi} za predstavu Pazarni dan (AleksandarPopovi}, reìja Egon Savin) Pozori{ta Atelje 212.

U susret 57. Sterijinom pozorju na stranicama ovog broja Ludusa objavljujemonekoliko skica njenih radova za kostime te predstave.

POVRATAK KRALJA

Udruènje dramskih umetnika Srbije raspisuje

JAVNI POZIV – KONKURSza predlaganje kandidata za dodelu

Nagrade LJUBINKA BOBI]u 2013. godini

Nagrada se dodeljuje dramskim umetnicima (glumicama i glumcima) zanajbolje gluma~ko ostvarenje u oblasti komedije.

U konkurenciji za Nagradu mogu u~estvovati sve ostvarene uloge u profe-sionalnim pozori{tima sa teritorije Srbije, u predstavama premijerno izvede -nim u periodu od 1. septembra 2011. do 31. avgusta 2013. godine.

Osnovna merila su: da je ostvarena uloga, naslovna, glavna, velika ilizna~ajna, da je ostvarena u komediji, da je tragala~ka, inovativna i da se mo -è ozna~iti kao sasvim nova smernica gluma~kog izraza na polju komedije.

Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta, dramski umetni-ci, direkcije i selektori pozori{nih festivala, pozori{ni kriti~ari, redakcijestru~nih i drugih ~asopisa iz oblasti kulture, kao i umetni~ke ustanove, insti-tucije i udruènja.

Predlozi sa pisanim obrazloènjem mogu se slati ili dostaviti najkasnijedo 15. septembra 2013. godine, na adresu:

Udruènje dramskih umetnika Srbije,11158 Beograd, Studentski trg 13/VIili elektronskim putem na adresu: [email protected].

Udruènje dramskih umetnika Srbije raspisuje

JAVNI POZIV – KONKURSza predlaganje kandidata za dodelu

Nagrade za reìjuBOJAN STUPICA u 2013. godini

Nagrada se dodeljuje za najbolju pozori{nu reìju doma}eg i inostranogreditelja ostvarenu na scenama profesionalnih pozori{ta Srbije i za predstavudoma}eg reditelja ostvarenu u inostranstvu, ukoliko gostuje na doma}imscenama.

U konkurenciji za Nagradu u~estvuju reìje predstava koje su premijernoizvedene u periodu od 1. aprila 2011. do 31. marta 2013. godine.

Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta, dramski umetni-ci, direkcije i selektori pozor{nih festivala, pozori{ni kriti~ari, redakcijestru~nih i drugih ~asopisa iz oblasti kulture, kao i umetni~ke ustanove, insti-tucije i udruènja.

Predlozi sa pisanim obrazloènjem mogu se slati ili dostaviti najkasnijedo 15. aprila 2013. godine, na adresu:

Udruènje dramskih umetnika Srbije,11158 Beograd, Studentski trg 13/VI,ili elektronskim putem na adresu: [email protected].

Nastavljen je rad na prikupljanjuarhivske dokumentacije neophodne zapovra}aj nacionalizovane imovineUdruènja.

Od 30. marta do 7. maja 2012. uUdruènje je primljeno troje ~lanova:dramaturg Olivera Pantovi} Kolari} iglumci Milena Predi} i Strahinja Bo -jovi}.

Naàlost, ìvotnu i umetni~ku sce -nu napustila je glumica Branka Miti},prva kinja Pozori{ta na Terazijama.

Pred zaključenje broja, odredili smoda se promocija monografije o JelisavetiSeki Sablić, dobitnici Nagrade „Dobričinprsten” za 2010. godinu, održi u sredu,30. maja 2012, u 13 sati, u Gornjem foa -jeu Ate ljea 212. Kopriređivači knjige sudr Zo ran T. Jovanovići Tamara Bijelić.

Petar Kralj!Ko je Petar Kralj? Mnogo je onih koji su na to pitanje

dali prave odgovore. Evo nekih od njih:Petar Kralj: „Glumac koji se sigurno

kre}e kroz sve vrste gluma~ke ve{tine!”Petar Kralj: „Crnjanski na{eg !”Petar Kralj: „Primer kako glumac

svojom igrom moè nadma{iti pisca!”Petar Kralj: „U glumu usa|en. U tom

telu i u tom glasu pesnikova re~ je nalazi-la svoje prirodno zemaljsko stani{te, svojritam i boju.

U Kraljevim epizodama nema ni~egepizodi~nog, kao {to u njegovim ve}im ivelikim rolama nema privatne razmet -ljivosti ni lo{e monumentalnosti.”

Petar Kralj: „Vidi se i ~uje izdaleka,uo~ava kao hrast na golom brdu.”

Petar Kralj: „Kasijus Klej na{eg glu -mi{ta.”

„Ume da slu{a, slu{aju}i da govori,da igra i kad nije nosilac igre.”

Petar Kralj: „Moè da igra gologlav,ali i svaka kapa pa{e na njegovu glavu:ka~ket, {ajka~a, {e{ir, cilinder, kruna.Sve ova gluma~ka glava ume da nosi.”

Tako su, izme|u ostalog, govorili ipisali o Petru Kralju. Doda}u samo jo{dve re~i uz to ime: Petar Kralj, pesnikscene!

Pre dva dana, 10. maja, navr{ilo se{est meseci od odlaska velikog srpskogglumca, jedinstvenog partnera, na{eg

nezaboravnog drugara i prijatelja. Kadsmo se nakratko videli u njegovoj bo -lesni~koj sobi, prvo {to me je pitao bilo je:„[ta ima u Ateljeu?”

Sad sam u prilici da pribrano odgov-orim na to pitanje:

Dragi Pjero, tvoje Pozori{te Atelje 212ve~eras {irom otvara vrata raduju}i setvom povratku.

Dame i gospodo, po{tovana publiko,dragi prijatelji, danas je 12. maj 2012.godine, praznik Sv. Vasilija Ostro{kogûdotvorca. Prisustvujete istorijskom tre -nutku ovog pozori{ta. Od ve~eras, scenana kojoj je decenijama igrao dobija imeSCENA „PETAR KRALJ”. Nadajmo sezauvek! Podse}a}e generacije i generaci-je na velikog glumca. S imenom PetraKralja pod ovaj krov ponovo dolaze blis-tave kreacije, bravurozno tuma~eni likoviod Hamleta, Maksima Crnojevi}a, Tole,Trepljeva, Dimogackog, preko KapetanaKake, Strindberga, Vladana Hadìslav -kovi}a, Vaneka, Lefevra, Gara{anina, do\or|a Dàndara, Vidosava Proki}a, @ur -dena, Normana, Arnolfa, Rodea, AndrijeGavrovi}a, itd., itd. Spisak je, ~ini se,beskrajan, uloge u svim beogradskimpozori{tima, uloge na televiziji, uloge nafilmu, uloge na radiju... Sve to staje ujedno ime – Petar Kralj. Ovo ime oba -vezuje! Na scenu „Petar Kralj” ne moèbilo ko i bilo {ta.

Uveren sam da }e se do neba ~utikada se izgovori re~enica: probam naSceni „Petar Kralj” ili do|i, predstava jena „Peri Kralju” ili ve} uskoro: diplomi-rao sam na Sceni „Petar Kralj”.

Od ve~eras mala scena Ateljea 212nikako vi{e ne}e biti mala.

Povratak Petra Kralja svakako do -nosi boljitak! Njegovim dolaskom vra} ajunam se i svi oni sa kojima je stvarao idrugovao, jer kada je tu KRALJ, tu su iCica i Zoran i Ljuba, i Bule i Ta{ko, i Bajai Bardolf, Moljac, Marina, Neda, Alija,Gica, Maja, Bata i Ljilja Krsti}, gospo|aTrailovi}, Rale i Muci, Mihiz i Peki}, iCoka i Kvik, Boban i \ura, Goran i Cvija,Pera Struja i Vlada Picek... svi oni koji subili to ~udesno pozori{te.

Blago i publici: svake ve~eri sa ~e -kiva}e ih i ispra}ati, ba{ kao rod ro|eni,taj dobri, topli ~ovek koji nas je obasipaodarovima koji u trenu, tog 10. novembra2011, posta{e najlep{a istorija pozori{neumetnosti.

Svake ve~eri sa Scene „Petar Kralj”odjekiva}e aplauz. Bi}e to aplauz i zaglum~inu Petra Kralja koji je ta najlep{aodli~ja zaradio igraju}i iz dana u danskoro pet decenija na veliku radost onihkoji su ga gledali, i svih nas koji, dota -knuti sre}om, igrasmo sa njim.

Na{a divna profesorka glumeOgnjenka Mili}evi} zapisala je u knjizi oPetru: „Uveren da je nepoderiv, tro{io senemilice.”

A taj pesnik scene jednom re~e:„Imao sam sre}u da imam uloga dovoljnorazli~itih, da kroz njih kriknem, smejemse, pla~em.”

Igrao je uvek s rado{}u i velikomverom. Zato je uvek imalo smisla to {to jeradio!

U ovaj sve~ani dan za na{u ku}u, zana{ grad, za kulturu zemlje Srbije, kada}e se uskoro ~uti prve re~i sa Scene„Petar Kralj”, molim vas da ova pljoskakrene od jednog do drugog. U njoj je pi}ekoje je Pera pijuckao uvek stoje}i uz{ank, jer kako smo se {alili na njegovra~un: „Samo s nogu Srbina spasava!”

Otpijte po gutljaj za dobru du{u n a -{eg Kralja, za njegov povratak i nekanam je svima sre}no otvaranje scene snjegovim znamenitim imenom!

Milan Caci Mihailovi}(re~ na otvaranju Scene „Petar Kralj”, 12 . maja 2012)

Teatar u podrumu Pozori{ta Atelje 212 nosi novo ime: Scena „Petar Kralj”

Autor: Maja Mirkovi}

planu organizovanja ~etiri izdanja „pu -tuju}eg” festivala na kojem su igranepredstave pomenutih pozori{ta, niti sejedina njena korist ticala informacijakoje su u sferi neposrednog pore|enjaimali priliku da steknu gledaoci u NovomSadu, Egeru, Anseniju i Hebu, ve} jesmisao konkretne me|unarodne kolabo-racije bio i u realizaciji specifi~ne radion-ice u kojoj je participiralo po dvoje glu -maca i po jedan dramaturg iz svakog tea -tra, francuski reditelj, scenografkinja,odnosno kostimografkinja te koreografk-inja iz Srbije. Radionica je trajala dvegodine, de{avala se u sesijama koje sutrajale po pet-{est dana, a njeni rezultatisu pre dve godine prikazani u okviruprate}eg programa Bitefa.

Bilo je uistinu uzbudljivo posmatratikako glumci iz razli~itih sredina i tea-tarskih tradicija, razli~itih pozori{nihiskustava, me|usobno kreativno komu-niciraju, ali ne na engleskom, francu -skom ili nema~kom, nego na univerzal-nom jeziku glume, kako zajedni~ki gradedramske situacije, uspostavljaju linijedramskih sukoba i sara|uju uprkos ve -likoj vavilonskoj jezi~koj pometnji. Ni{tamanje nije bilo uzbudljivo ni slu{atireditelja koji svoj uobi~ajeni sistem radaprilago|ava konkretnoj situaciji i potre-bama, navikama i razli~itim stepenimaiskustava glumaca.

Sli~na iskustva imaju i glumci Srp -skog narodnog pozori{ta koji su s kolega-ma iz {vajcarskog Teatra Karu` 2006.godine realizovali me|unarodnu kopro-dukciju Troil i Kresida u reìji LoranKalam. Bila je to bilingvalna predstava ukojoj su role Trojanaca izgrali na{i, auloge Grka [vajcarci. Svako je govorio nasvom jeziku – francuskom ili srpskom,ali se su{tinsko me|uljudsko razumevan-je i umetni~ko proìmanje de{avalo usferi pozori{ne komunikacije, Ne, dakle,na jeziku gestova, mimike ili povi{enimtonom kojim se strancima obra}amo ka -da ne znamo njihov jezik, a u naivnojveri da }e nas razumeti ako budemourlali, ve} posredstvom emocionalno na -bijene neverbalne komunikacije i uni -verzalnog „jezika” glume, u kojem je re~tek jedan od elemenata.

I festival „Orient Expres”, na kojemje Srpsko narodno pozori{te, zajedno steatrima iz Turske, Rumunije, Hrvatske iNema~ke, u~estvovalo kao ~lan Evropsketeatarske konvencije, festival koji je spe -cijalnom kompozicijom voza proputovaokroz pomenute dràve prikazuju}i petpredstava na pet razli~itih jezika, potvr-dio je potrebu glumaca a naro~ito publikeda odgovre izazovima avanture kakvupodrazumeva i nudi me|unarodna tea -tarska saradnja.

Danas, u vremenima ekonomske kri -ze, na koprodukcije, pa i one me|unaro-dne, naj~e{}e gledamo kao na oblik re -{enja finansijskih (ne)prilika. „Prelista -vamo” sajtove inostranih i me|unarod-nih fondacija u potrazi za projektima koji}e, na osnovu posebnih uslova, finansijs-ki biti podràni ako u njima u~estvujupozori{ta iz razli~itih gradova, regiona,dràva. Zaboravljamo, pri tome, da po -zori{te i bez politi~kih okvira i uslova,kako bi kreativno ìvelo, mora da ostva -ruje komunikaciju na {to {irem geograf-skom polju.

O tome, uostalom, svedo~e i interna-cionalizacije festivala poput Sterijinogpozorja, sarajevskog MESS-a, uì~kogfestivala... Ali i ~injenica da Srbija, odne-davno, ima sna`ne pozicije u Me|unaro-dnoj asocijaciji pozori{nih kriti~ara iInternacionalnom teatarskom institutu.

Vrata su, dakle, otvorena.Zakora ~imo jo{ smelije.

4

Tema: Saradnja pozori{ta u regionu

LUDUS 183–184Lu

Aleksandar Mi losav l jev i¯

Poznata je izreka da muze }ute doktopovi gruvaju. Tako je, uglavnom,i bilo – muze su umukle kada se

za~ula topovska grmljavina – u vremeni-ma kada su, devedesetih godina pro{logveka, ratovi stavljali ta~ku na procesraspada Socijalisti~ke Federativne Repu -blike Jugoslavije.

Istina, osta}e zabeleèno i da je po -slednji poku{aj o~uvanja zdravog ra zu -ma uz pomo} pozori{ne umetnosti – go -stovanje beogradsko-hrvatske teatar sketrupe s predstavom Majka Hrabrost Ber -tolta Brehta u Bosni – koincidiralo s po -~etkom opsade Sarajeva, ba{ kao {to jeta~no da je bilo i drugih poku{aja, tokompomenutih ratova, da umetnici iz biv{ihjugoslovenskih republika uspostave sara -dnju jedni s drugima.

Muze, me|utim, nisu ba{ sasvimzanemele dok se po eksjugoslovenskimrati{tima pucalo iz svakojakog naoru -ànja. Ne mislim ovde na skandalozansnimak koji prikazuje knjièvnika Li mo -nova koji, u dru{tvu potonjeg dr Dabi}a,pored ostalog i pesnika, iz te{kog mitra -ljeza re{eta Sarajevo. Na sve strane su,naime, pozori{no-kazali{ni rodoljubi idomoljubi pljuvali jedni na druge, ali suto isklju~ivo ~inili u predstavama koje suprikazivane u vlastitim teatarskim „dvo -ri{tima”, te na linijama mnogobrojnihfrontova, pred borcima koje je valjaloosokoliti za slede}i juri{ na usta{u, ~etni-ka, baliju...

Pone{to od te atmosfere prepoznaje-mo i u Turneji Gorana Markovi}a – dra -mi izvedenoj u beogradskom Ateljeu 212,ali i u docnje snimljenom filmu. Drag mije Goranov film jer na sjajan na~in, tra -gikomi~no i s fino odmerenom ironijom,osvetljava to opskurno doba, mada li~nopreferiram pozori{nu predstavu, budu}ida je nastajala u „olovnim vremenima” iambijentu tada{njeg prestoni~kog rodo -ljublja, pa su otuda i njena kriti~nost injena samokriti~nost u ~asu premijerebile neuporedivo ubojitije.

I predstava Proklet bio izdajica svojedomovine Olivera Frlji}a, nastala u Slo -venskom mladinskom gledali{~u u Lju -bljani mnogo godina nakon {to je utihnu-la grmljavina topova, otkriva {ta se na -hodilo (a mo`da se i dalje krije) ispodvelova koji prikrivaju slovena~ku kseno-fobiju. A ona, pokazuje nam Frlji}, nijenastala ju~e. Pa ni prekju~e. Naprotiv,naro~ito je pothranjivana upravo u po -slednjoj deceniji minulog stole}a. Dok sugrmeli topovi.

No vratimo se prokletim devedesetim.

Se}am se – ako se}anja na ovim pro -storima jo{ i{ta zna~e – novinskih teksto-va (tu|ih i svojih) u kojima su autoripoku{avali da blagovremeno podsetepomahnitale javnosti zara}enih stranana ~injenicu da }e jednog dana, bez obzi-ra na sve aktuelne (krvave) okolnosti, preili kasnije, svanuti dan kada }e sportisti iumetnici nanovo uspostavljati pokidaneveze izme|u naroda i narodnosti neka-da{nje Jugoslavije. Prise}am se nave-denih primera iz istorije – bliè i dalje,na{e i tu|e – koji svedo~e o nare~enojistini, o logici koju name}e sâm ìvot,koju nisu izmislili ljudi, ali }e je politi~arive} jednog dana iskoristiti na na~in kojiim bude odgovarao. Ba{ kao {to su jeiskoristili i politi~ari devedesetih.

Prvi susreti eksjugoslovenskih pozo -ri{tnika su se dogodili jo{ u doba kada setopovske cevi nisu ohladile. Razume se,ta sretanja su se doga|ala na neutralnimterenima, recimo u Holandiji ili milhajm-skom Teatru an der Rur Roberta ûlija, au ovom drugom slu~aju, s na{e stranedu`nost „organizatora” je s rado{}u iogromnim entuzijazmom na sebe preu -zela Ognjenka Mili}evi}. Taj susret je biokonstruktivan i uspe{an. Neki drugi, me -|utim, nisu. Zato je bolje i ne pominjatiih. Najpre jer su bili zatrovani tada jo{sveìm ranama, iracionalnim ose}anji-ma, neproverenim ili poluta~nim infor-macijama i mno{tvom dezinformacija.

Pamtim, na primer, denuncijantskifeljton objavljivan na samom po~etkuopsade Sarajeva u jednim od beogradskihdnevnih novina, ~iji bi autor, da je pra -vde, zbog la`nog svedo~enja i podmeta njado danas robijao.

S druge strane, istini za volju, i pone-ki pozori{ni stvaraoci nisu {tedeli re~ipogrda na ra~un svojih kolega s prekestrane, kao da zajedno, prethodno, nisupojeli ogromne koli~ine hleba i soli, i kaoda je bilo mogu}e preko no}i zaboraviti tu~injenicu i sve {to ih je do rata spajalo. Noako }emo pravo, neke od pogrda, me -|utim, nisu bile bezrazlo`no izre~ene.

Nikada se nisam potrudio da prover-im autenti~nost pri~e (jer èlim u nju daverujem) po kojoj je majka jednog od ju -goslovenskih glumaca, na sinovljevopitanje kojoj od zara}enih strana da seprikloni i gde da nastavi karijeru – uBeogradu, Sarajevu ili Zagrebu, odgovo-rila: „Sine, ja te nisam {kolovala dabude{ Srbin, Musliman ili Hrvat, ve}glumac.” I on je to ostao do danas. Ispo -stavi}e se da }e upravo on i njemu sli~ni,pored ostalog, posluìti kao dragoceno

„vezivno tkivo” za uspostavljanje nor -malnih odnosa izme|u pozori{nih stva -ralaca u vremenima kada su ratoviminuli ovim prostorima.

I ba{ kao {to je bilo mogu}e pret-postaviti, i kako logika ìvota oduveknalaè, nakon rata je nastupilo postepenootopljavanje odnosa. Prvi su „preko”oti{li glumci Jugoslovenskog dramskogpozori{ta, Ateljea 212 i Srpskog narodnogpozori{ta. Gostovali su u Sarajevu,Zagrebu, Ljubljani, Mariboru, Kopru i –bili su lepo do~ekani. S „onih strana” se,me |u tim, dovde teè stizalo. Uprkospotpisa nim protokolima dva ministarstvakul ture, Zagrep~ani nisu bili voljni dapo ho de Beograd. S druge strane, Zagre-ba~ko dramsko kazali{te „Gavela” jeotvorilo vrata Srbima.

Jedan od najuzbudljivijih doga|aja uporatnoj povesti beogradskog i novosad-skog pozori{nog ìvota bilo je vi{ednevnogostovanje Drame Slovenskog narodnoggledali{~a iz Ljubljane u Ateljeu 212,JDP-u i SNP-u. Pamtim ogromno uzbu -|enje zbog ponovnog susreta s glumcimakoje godinama nisam video, te predstava-ma reditelja koji su svojevremeno zna -~ajno uticali na formiranje mog pogledana teatar. Daleko od toga da sam jedinibio na taj na~in uzbu|en.

Izvo|enja tih predstava su mi izgle -dala kao naglo otvoreni prozor kroz kojije u zaparloènu sobu prohujao sveìvazduh. Pamtim iznena|enje, pa i zapre -pa{}enost, zbog transformacije pojedinihrediteljskih poetika (katkad nabolje, po -nekad nagore), ali i zbog promenjenogna~ina igre slovena~kih glumaca (sva -kako nabolje). Kroz njihovu igru moglismo, naime, da naslutimo u kom pravcuse menjao senzibilitet ne samo slove na -~kog glumi{ta ve} i evropskog teatra. Naosnovu ovog gostovanja smo, dakle, stek-li i posrednu informaciju o tada{njemstanju evropskog teatarskog senzibilitetas kojim smo bili izgubili kontakt tokomdugih godina izolacije. Se}am se i pre -pri~avanja poluistina o dramati~no-ne` -nim susretima nekada{njih najboljihprijatelja koje su politika i rat razdvojili.

Pamtim i ovacije koje je na otvorenojsceni doìveo Ivica Vidovi}, ~im se po -javio na pozornici Ateljea 212 u, ako sedobro se}am, prvom pojavljivanju Za -grep~ana u Beogradu. A bilo je to s pred-stavom Aj Karmela, ba{ kao {to sam senaslu{ao i anegdota o prvim {etnjamapoznatih beogradskih glumaca Ba{~ar -{ijom kroz koju nisu mogli da se probijuod Sarajlija koji su ih srda~no pozdrav -ljali.

Nikada, me|utim, ne}u zaboravitizebnju s kojom sam, zajedno s intendan-tkinjom Anom Lederer, stupio na scenuHrvatskog narodnog kazali{ta pozdrav -ljaju}i zagreba~ku kazali{nu publikuprilikom prvog nastupa nekog ovda{njegpozori{ta na toj sceni posle vi{e od dvedecenije, ali i topao aplauz kojim je do -~ekan a potom, po spu{tanju zavese, iispra}en ansambl Drame Srpskog naro-dnog pozori{ta koji je u HNK odigraoUjkin san Dostojevskog u dramatizaciji ireìji Egona Savina. Identi~na situacijase dogodila nekoliko meseci docnije,prigodom uzvratnog gostovanja zagre-ba~kog HNK u SNP-u s Molijerovim Gra -|aninom plemi}em.

Sada su razmene gostovanja teataraiz nekada{njih jugoslovenskih republika,pa i koprodukcije u kojima participirajupozori{ta iz Srbije, Bosne i Hercegovine,Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Make-donije sasvim prirodna stvar. U jednojtakvoj, za koju je dramu o Odisejevompovratku na Itaku napisao Goran Ste -fanovski, a koju }e reìrati Aco Popovski,osim Srpskog narodnog pozori{ta u~e -stvova}e i Tetar Ulisis s Briona, Sloven-sko mladinsko gledali{~e iz Maribora,

Zagreba~ko dramsko kazali{te „Gavela”,beogradski Atelje 212, kao i NikolaRistanovski u ime Ohridskog leta.

Osije~ko Hrvatsko narodno kazali{teopravdano tretira scene Srpskog naro-dnog pozori{ta kao vlastite, a SNP se uOsjeku ose}a kao kod ku}e. SNP ~estogostuje u Rijeci, Puli, Tuzli, Br~kom, Ba -njaluci, a u Zagrebu nastupa sveke go -dine. Novosadski Brod za lutke MileneMarkovi} u reìji Ane Tomovi} izveden jena Bor{tnikovom sre~anju, kada je naprogramu ovog najve}eg slovena~kognacionalnog festivala bio i isti komad aliu postavci Drame SNG Ljubljana u reìjiPopovskog.

Razmene umetni~kih iskustava,znanja i senzibiliteta nisu neophodnejedino zbog ideje suìvota, a najmanjeimaju veze s politi~arskim pragmatiz-mom. Me|unarodna saradnja je pre sve -ga pitanje (samo)provere sâmih umetni-ka i pro{irivanja vidika lokalnih po zo -ri{nih publika. O blagotvornosti me|una -rodne saradnje u sferi umetni~kog ìvotanajbolje mogu da svedo~e oni koji sustekli iskustvo ìvota u izolaciji, oni kojisu, poput nas, povremeno, dakako retko,imali sre}u i preskakali granice, probijalise kroz blokade sankcija i u inostranstvu,tokom devedesetih godina pro{log stole}a,gledali pozori{ne predstave.

Tek u to doba su neki od nas postalisvesni zna~aja Beogradskog internacio -nalnog teatarskog festivala! Jer Bitef jedecenijama bio {kola, razume se za onekoji nisu beàli sa ~asova i koji su bilivoljni da ne{to nau~e. No ovaj festival jebio i kreativna pukotina na nevidljivomdelu Berlinskog zida koji je razdvajaoIstok od Zapada, maleni ali mo}ni me -|uprostor za razmenu teatarskih infor-macija i iskustava izme|u dva sveta, dveopre~ne stvarnosti, dva (ponekada samonaizgled) razli~ita senzibiliteta. Na trebaimati iluzije pa gajiti nadu da 60-ih, 70- -ih, pa delimi~no i 80-ih godina XX vekaBitef nije imao jasno preciziranu poli -ti~ku funkciju u kontekstu potrebe afir-misanja nezavisne i neutralne Jugoslavi-je, lidera pokreta Nesvrstanih, pa ipakkorist koju su ne samo ovda{nji pozo -ri{tnici imali od Bitefa nadilazi politi~kedimenzije.

Sve ove ideje mora biti da su pro -lazile kroz svest ve}ine gledalaca Hamle-ta, jednog od prvih inostranih gostovanja(ako me se}anje ne vara) nakon petookto-barskih promena, a koje je u beograd-skom Narodnom pozori{tu izveo ansamblKraljevskog nacionalnog teatra iz Lon -dona. Hamleta, razume se, uvek trebagledati, ~ak i kada ne valja, a ovaj je bioodli~an. Pa ipak deo (makar i zane-marljivo mali) beogradskog uspeha, ovajlondonski Hamlet nesumnjivo je dugovaovi{egodi{njem teatarskom „postu” ovda -{nje pozori{ne publike, potrebi gledalacada vidi ne{to drugo i druga~ije, daoslu{ne poznate [ekspirove replike i nastranom jeziku, da na sceni vidi nepoz-nate glumce, suo~i se s druga~ijim re -diteljskim senzibilitetom. Ne verujem dapublika u regularnim okolnostima sa vre -mene Evrope, osim mo`da u malenimprovincijskim zabitima koje se retkona|u na mar{rutama turneja velikihpozori{nih trupa ili malih teatarskihdruìna, imaju iskustvo sli~no onom kojesmo doìveli po~etkom 2001. godine gle -daju}i Sajmona Rasela Bila u ulozi dan -skog kraljevi}a.

O blagotvornosti me|unarodne sa -radnje mogu da posvedo~im i kao jedanod inicijatora nastanka Pozori{ne asoci-jacije „Quartet” koju su osnovali TeatarEiktus iz Ansenija (Francuska), Pozo -ri{te „Geza Gardonji” iz Egera (Ma |ar -ska), Zapadno~e{ki teatar iz Heba (ê -{ka) i Srpsko narodno pozori{te. Ovasaradnja nije bila delotvorna samo na

O MUZAMA I TOPOVIMAMogu}i aspekti me|unarodne pozori{nesaradnje

SKICE KOSTIMA ZA PREDSTAVU PAZARNI DAN

Autor: Maja Mirkovi}

LUDUS 183–1845


Sa Ateljeom 212 u Sarajevu i Mostaru. Pre toga na Palama

SVUDA PO\I, KU]I DO\IKad se ide na Pale (18. i 19. decembar

1997), onda to izgleda otprilike ovako.Krenemo oko sedam-osam ujutro Zoki

[im{i} i ja. Posle sat vremena stanemo „KodZmaja”. Popijemo nekoliko rakija, pa putgranice. Na granici sipamo benzin, pa popije-mo nekoliko rakija. Na grani~nom prelazu sagrani~arima popijemo po jednu i vozimo se dokafane „Lovac kod Kralja”. Tu popijemo neko-liko rakija i srpsku kafu, i vozimo se dalje. Naputu nam se ispre~i krdo konja i mi stanemo igledamo konje i slu{amo Neleta Karajli}a ipevamo „Dobro do{li u Republiku Srpsku”.Onda uìvamo Romanijom, u jelama vitim iborovima pustim po nositim. Onda do|emo najedno raskr{}e. Levo su Pale, desno je Saraje-vo (ili obrnuto). Onda pogodimo put i gledamoSarajevo odozgo sa Pala. Odigramo predstavu.Popijemo jo{ po koju. U povratku stajemo naistim mestima. Radimo iste stvari. Pevamo ipla~emo. Do|emo u Atelje. Ja uve~e igram Art.To su Detinjarije.

Kada se ide u Sarajevo i Mostar (25–28.januara 1998), onda to izgleda otprilikeovako. Krenemo oko sedam-osam ujutro.Nekoliko nas kamionom. Nekoliko kombija imercedes. Vozimo se do granice. Pre|emogranicu. Jedan gra ni~ar pita: „Idete naPale?” Mi kaèmo: „Ne, nego u Sarajevo iMostar.” On kaè: „Sto mu dabrova!” Ili nekuso~niju pso vku, ne se}am se ta~no. Pro|emopored kafane „Lovac kod Kralja” kao da nepostoji. Ja se izborim za predah pred nekomdrugom kafanom. Tu, osim rakije i kono-barice koja nas moli da joj pro damo nekukutiju cigareta, nema ni{ta. Poklanjamo jojmalo cigara pa idemo dalje. Onda uìvamoRomanijom, u jelama vitim i borovimapustim ponositim. Onda do|emo na jednoraskr{}e. Levo su Pale, desno Sarajevo (iliobrnuto). Onda pogodimo put i gledamo Paleodozdo iz Sarajeva. Sutradan odigramo dvepredstave. Ljubimo se, grlimo, pevamo i pla -~emo, i neki od nas popiju po koju.

Reprint Ludus (broj 54, 28. februar 1998)

Tihomir Stani}

Predstava Izlet u Rusiju nastala pre -ma tekstu Miroslava Krleè, u reìjiJovana ]irilova, premijerno je izve-

dena 11. maja u Centru za kulturnu de -kontaminaciju (CZKD) u Beogradu, tokomFestivala jednog pisca, posve}enog Krleì.

Re~ je o tekstu iz 1926. godine, koji jeadaptirao za pozori{te Miroslav Belovi}, a]irilov ga je, uz tim saradnika, razvio usavremenu pozori{nu formu. Izlet u Rusi-ju po tome pripada pozori{nom ciklusu„Rizik”, koji CZKD realizuje od 2007.Istovremeno, Izlet u Rusiju je i odgovor naposttranzicione izazove u regionu, ~ime sebavi projekat „Nove politike solidarnostikroz kulturu i proizvodnju znanja”.

Krleù igra Milutin Milo{evi} a ulogetuma~e Vladimir Aleksi}, Damjan Kecoje-vi}, Marko Janketi}, Cvijeta Mesi} i BorisBakal, koji je i u kreativnom timu te pred-stave, pored Borke Pavi}evi}, AndrejaNosova, Branimira Stojanovi}a, Vladimi-ra Tupanjca i Tare Tepavac.

Govore}i o radu na predstavi i o Mi -roslavu Krleì Jovan ]irilov kaè da delotog velikog pisca uvek iznova otvara novevidike. „Pokazalo se da se humanije licesocijalizma desilo kod nas upravo zbogprevage nedogmata me|u na{im levi~a -rima, uz Krleìnu polemi~ku potporu ilogiku. Zna~aj njegovih stavova prema

buròaziji i filistarstvu vra}a se kao neu -pitno bitan upravo ovih na{ih dana po -novne prvobitne akumulacije, kad su li -beralno gra|ansko dru{tvo i njegov kapi-tal sudbinski zakucali na vrata na{egmorala u svoj svojoj malogra|anskoj ne -savr{enosti i bezo~nosti. Kao na karikatu-rama predratnog Pjera Kriàni}a, ne -ma~kog ekspresioniste Georga Grosa ili unepo{tednim polemikama Miroslava Kr -leè”, rekao je ]irilov, koji potpisuje i sce -nografiju predstave.

Po njegovim re~ima, Krleà je danasposebno aktuelan, dragocen, inspirativan„i po tome {to se nikada nije mirio sa onim{to se de{ava, nije se mirio sa onim {to muse ~inilo da ne odgovara stvarnosti, auvek je to govorio sa jedne liberalne, leveta~ke i orijentacije. Krleà se ubraja u oneevropske intelektualce koji su krajem 20- -ih godina bili u Rusiji i nisu se razo ~a -rali. Mada su videli mnoge nedostatke,nisu se razo~arali u levu ideju”.

Kako u Krleìjani navodi AleksandarFlaker, Izlet u Rusiju bio je 1926. godineknjiga sa izrazitom referencijalnom ispoznajnom funkcijom: pisanje u polemicis „la`nim i tendencioznim vestima o sta -nju u Rusiji” i motiviranje odbranom „lo -gike ruske koncepcije od svih mogu}ihna{ih piskarala”. Ali njen autor nije spre-

man da se podredi zadacima politi~kepropagande i „ne ose}a potrebe da odstupiod istine”, s tim {to njegova „istina” nijeni eksplicitno politi~ka ni politi~ko-eko -nomski „statisti~ka”, ve} najpre umet-ni~ka: „Vi{e od statistike, mene su na tomputu interesovali ljudi, ljudski odnosi,gibanja, pokreti, rasvete, dinamika, kli -ma. Ja sam gledao ruske crkve i – dopu -stite mi da budem sentimentalan – slu{ao{um vetra u borovini i mislio o kulturnimproblemima vi{e nego statistikama.”

Upravo je taj stav, prema navodimaFlakera, osigurao Krleìnom putopisutrajnu umetni~ku vrednost i nadmo}nomesto u nizu putopisa evropskih knji ̀ e v -nika SSSR-u.

Predstava Izlet u Rusiju posle beo -gradske premijere i dve reprize 12. i 13.maja, bi}e izvedena u Pri{tini, Tuzli, Za -grebu i drugim gradovima u regionu.

Kostimografi su Angelina Atlagi} iDejan Panteli}, dok muziku i dizajnzvuka potpisuje Vladimir Pejkovi}.

Produkcija Izlet u Rusiju pripremanaje u koordinaciji sa Festivalom jednogpisca „Krleà: san o drugoj obali” Kul -turnog centra Beograda, koji je od 10.maja do 10. juna, u saradnji sa kolegamaiz Zagreba, prilika za svojevrsnu rekapit-ulaciju sloènog intelektualnog i interkul-turnog odnosa na relaciji umetnik – grad,hrvatska knjièvnost/ kultura – srpskaknjièvnost/ kultura, modernizam/ avan-gardizam – postmodernizam... u svetluaktuelnih teorijsko-metodolo{kih shvata -nja literature, kulture, estetike, ideologijei politike.

Izlet u Rusiju deo je i dvogodi{njegprojekta „Nove politike solidarnosti ukulturi i proizvodnji znanja” kojim sepodsti~u i osmi{ljavaju novi oblici solidar -nosti i isprepletanosti kultura na Balka-nu. Saradnja i razmena u oblasti istra -ìvanja u kulturi i umetni~koj produkcijiizme|u stvaralaca u Pri{tini, Tuzli, Za -grebu i Beogradu, deo je sveobuhvatnogistraìva~kog poduhvata (2011–2012), na

VI[E OD STATISTIKE KRLE@U SU INTERESOVALI LJUDI„Izlet u Rusiju”, predstava koju je po delu Miroslava Krleè reìrao Jovan ]irilov, deo je dvogo-di{njeg projekta „Nove politike solidarnosti u kulturi i proizvodnji znanja” kojim se podsti~u iosmi{ljavaju novi oblici solidarnosti i isprepletanosti kultura na Balkanu

ODLOMAK IZ KRLE@INOG„IZLETA U RUSIJU” (1926)

[to smo sada? Austrija je propala, dakle Austrijanci vi{e nismo. Srbi nismojer ~emu da laèmo da jesmo kad nismo! Jugoslaveni nismo, jer ako jeJugoslavenstvo ono {to ho}e vojvoda Stepa Stepanovi} ili jedan od jugoslaven-skih monopolista Jurica Demetrovi}, k pametan moè da je danas s njimazajedno Jugoslaven? Preostaje nam dakle da pospemo glavu pepelom i da sevratimo pod okrilje tog never vatnog i popljuvanog Hrvatstva, kome StipicaRadi} drì jednu te istu pijanu zdravicu ve} trideset godina.

(Hteo sam najpre da kaèm Kinezu, da uop}e nemam nikakve narodnosti.Da pripadam jednoj jezi~noj oblasti {to se jo{ nije iskristalizovala. I to mi je bilona umu da mu laèm da sam Srbin. On }e se onda pokloniti mome Srpstvu,izre}i nekoliko komplimenata na ~ast „na{e srpske artilerije” i sve }e zauzetijedan me|unarodno skladan oblik u smislu ènevske lige naroda).

Miroslav Krleà, 1929.g.kojem rade CZKD iz Beograda, Multime-dia Centar iz Pri{tine, Centar „Grad” izTuzle i Baca~i sjenki iz Zagreba.

Postavljaju}i pitanje solidarnosti iza jedni{tva na Balkanu, partneri i u~e -snici u tom projektu traè puteve zaprevazilaènje provincijalizma, izola-cionizma, jednoumlja i nacionalizma kojidominiraju u dràvama nastalim nakonraspada Jugoslavije i u tom procesu –ponovnim ~itanjima, raspravama i scen-skim izvo |enjima, pozivaju se na, danasmargina liziovane, ideje solidarnosti izajedni{tva hrvatskog i jugoslovenskog

ne podre|uje raspodeli unutar hijerarhijemo}i.

Po~ev od 2007. godine, na scenamaCZKD-a, Beogradskog dramskog pozori -{ta i Magacina u Kraljevi}a Marka, izve-dene su drame Evropa, @ena-bomba i Riobar Ivane Sajko, u reìji Bojana \or|eva;triptih scenskih ~itanja Srpski Faust idrugi citati Tanje Simi} Berclaz upostavci zagreba~kog kolektiva Baca~isjenki, zatim Soba na Bosforu, centralnizatvor, leti u goru kao ptica i Urlike

pisca Miroslava Krleè. U kontekstusavremenog ì vota, povezuju nau~na saumetni~kim istraìvanjima – istorijekulture, knji ̀ evnosti, dru{tva.

Predstava Izlet u Rusiju pripada ipo zori{nom ciklusu „Rizik”, vi{egodi -{njem procesu kojim se, kroz seriju pr -odukcija, javnih ~itanja i scenskihpostavki, prei spituju razli~ite pozori{neforme i inicira kritika postoje}eg modela„proizvodnje pozori{ta”. Tako|e, ukazujena nedo sta tak kriti~kog mi{ljenja oprirodi kulturne politike i istraùjeputeve umetnosti koja sopstveni autoritet

Majnhof Bi ljane Jovanovi} udramatur{koj i scenskoj rekonstrukcijiZlatka Pakovi}a, drama Kopile ZoriceJevremovi} u reìji Anje Su {e, te Gospo|aOlga Milutina Boji}a u postavci ZlatkaPakovi}a.

Realizaciju tih programa CZKD-apodràvaju i omogu}uju Evropska unija– Projekat „Podr{ka civilnom dru{tvu”(EU-IPA), [vajcarski kulturni program(SCP) i Evropska kulturna fondacija(ECF), kao i Gradski sekretarijat za kul -turu grada Beograda iMinistarstvo kul ture Srbije.

Slede}eg dana krenemo za Mostar.Stignemo nekako i vidimo veliki poster nakome se neka divna bela devoj~ica i nekadivna crna devoj~ica grle, a iznad pi{e: UNIT-ED COLORS OF BENETTON. Pre|emo prekonekog vise}eg mosta kog zovu „IndijanaDòns”. Jedemo, poneki od nas popiju po koju,vratimo se preko onog mosta i odigramo pred-stavu. Onda odemo u Sarajevo. Tamo spava-mo, a uju tro krenemo nazad za Beo grad.Stanemo, ipak, kod kafane „Lovac kod Kral-ja”. Tu jedemo, pijemo i sabiramo utiske.

Pitaju nas: „Kako je bilo na Palama?”Mi kaèmo: „Bili smo u Sarajevu i

Mostaru.”Oni kaù: „Zna~i, dobro je bilo na Pala-

ma.”Rastanemo se lepo. Do|emo na gra nicu.

Neki od nas popiju sa grani~arima po jednu.Do|emo u Atelje.

Onda ja igram Detinjarije.To je Art!

Izlet u Rusiju

6


LUDUS 183–184Lu

„Predstava ’Zoran \in|i}’ polazi od \in|i}a, izuzetne istorijske figure, ali govori i o Srbiji danas,o razli~itim hipotekama koje to dru{tvo nosi, a jedna od njih je velika hipoteka ubistva premijerakoje nije razre{eno, osim na nivou neposrednih izvr{ilaca”, kaè Oliver Frlji}

ISTINA PRU@A NAJVE]I OPTIMIZAM

Sa Kokanom Mladenovi}em o regionalnoj saradnji

BOGATSTVO RAZLIÎTOSTI

Goran Stefanovski o regionalnoj predstavi „Odisej”

VETAR KOJI GUBI SNAGU

Uvreme zatvaranja ovog brojaLudusa najavljena je premijerapredstave Zoran \in|i}, autorski

projekat reditelja Olivera Frlji}a na sceniAteljea 212, koja otvara festival „Mucijevidani”, pozori{nu manifestaciju sa sna ̀ -nim pe~atom regionalne saradnje.

Frlji}eva predstava je ra|ena skri -veno od o~iju javnosti, a jo{ pre podizanjazavese pobudila je veliku pa`nju i uz -burkala duhove. Konferencija za novi -nare povodom premijere bila je 15. maja.

Predstava, kako je reditelj rekao, kre -}e od \in|i}a, izuzetne istorijske fi gure,ali govori i o Srbiji danas, o razli~itimhipotekama koje to dru{tvo nosi, a jednaod njih je velika hipoteka ubistva premi-jera koje nije razre{eno, osim na nivouneposrednih izvr{ilaca.

„To je sramota za jedno dru{tvo, bilou Bosni, Hrvatskoj ili Srbiji. Ova predsta-va je svojevrsno podse}anje i institucija-ma i gra|anima”, rekao je on, dodaju}i da{to je dru{tvo depolitiziranije tim mu jepotrebnije politi~ko pozori{te.

Predstava govori o dru{tvu u kome sedoga|a i istovremeno je politi~ka i po -zori{na: „Te dve stvari se ne isklju~uju.Dobar politi~ki teatar uvek je i teatar, odAristofana naovamo”, kazao je reditelj na~ije su pozori{no formiranje najvi{e uti -cali ljudi koji su se na ovaj ili onaj na~inbavili politi~kim teatrom.

Aludiraju}i na svoje angaòvane ivrlo o{tre predstave u regionu, Frlji} jerekao kako je poznato da je on „velikiizdajnik” i da u Srbiji tu etiketu jo{ nijedobio, ali da mo`da ho}e ovom pred-stavom, koja po mi{ljenju Fe|e Stoja no -vi}a udara pravo u stomak.

Predstava je bazirana na dra ma tur -{koj obradi dokumentarnog materijala, agovore}i o svojim motivima da je radiOliver Frlji} je napomenuo: „Uvek se ba -vim onim stvarima koje su nekakvedru{tveno neuralgi~ne ta~ke. Mislim da jeZoran \in|i} i njegovo ubistvo upravo to.I dan-danas nema nikakve spremnosti dase bilo {ta po pitanju toga ozbiljno razre{inego svima odgovara da ~itava stvarostane samo na direktnim izvr{iocimaubistva. Nisam od onih koji idealizujuljude, ali Zoran \in|i} je, nema sumnje,napravio ozbiljan rez u novijoj srpskojpolitici. Uprkos svemu, povukao je nekevrlo nepopularne poteze, kojima je gubio{iroku popularnost; od izru~ivanja Mi -lo{evi}a Hagu pre nego {to je bio potpisansporazum o saradnji sa Me|unarodnimsudom u Hagu, preko nastojanja da ras -formira JSO i retorike kojom je govorio oratovima koje je Srbija vodila na ovimprostorima pa nadalje. Neosporno, to susve stvari koje su uvodile jedan novi poli-ti~ki diskurs u ovo podneblje.”

Po njegovim re~ima izuzetno je va -`na i ~injenica da je Zoran \in|i} ubijen

u onom trenutku kad postaje eti~ki izraz-ito superioran u ovoj sredini. „Jer evident-no da nije postojao drugi na~in da mu sestane na put. înjenica je da je ono {to jeon radio i govorio imalo snagu u ovomdru{tvu. A kad se pro~itaju razni, brojnitekstovi pisani o njemu za njegovogìvota – evidentno je da se radi o proi -zvo|enju medijskog spina i jasno je da supoku{ali da ga zauzdaju svim sredstvi-ma. Na kraju, kad je, izme|u ostalog,uveden ’svedok saradnik’ koji je trebaloda stane na kraj zemunskom klanu isvima onima u dràvnim strukturamakoji su sa njima bili povezani, tad jeizvr{en atentat.”

Frlji} je napomenuo i da u Srbiji ne -ma gra|anske hrabrosti koja podrazume-va da se kaè ono {to svi znaju a niko sene usu|uje da javno izgovori.

Na pitanje kako izgleda budu}nostdru{tva bez gra|anske hrabrosti odgovo-rio je: „Budu}nost je sada. Izgleda upravoovako kako izgleda. Odre|ene oligarhijemogu ostati jo{ pet ili ko zna koliko man -data, dogovarati se i kalkulisati a ljudi }epropadati i trunuti dok se odigravajupredizborni cirkusi, dok partije osiono ivulgarno trguju... Ako biste najradije dane birate, ili ako je svejedno {ta birate, toje simptom duboke, duboke dru{tvenekrize.”

Na pitanje o osnovnom tonu pred-stave, reditelj je odgovorio da „ne zna {ta

bi rekao”, kao i da se ne trudi da je àn -rovski odredi, a da oni koji za tim imajupotrebu to urade sami.

„Ne mogu da uspostavim razlikuizme|u optimizma i pesimizma. Mislimda istina pruà najve}i optimizam, od no -sno re}i istinu, onako kako stvari zbiljastoje, kako zaista jeste. A stvari nisudobre”, zaklju~io je Frlji}.

Kako se moglo saznati, Upravniodbor Ateljea 212 je traìo da vidi pred-stavu i gledali su probu 13. maja. Predpremijeru do{lo je i do polemike oko togakoji su glumci kako i za{to iza{li izprojekta, ali o tome drugom prilikom.

U umetni~koj ekipi predstave Zoran\in|i} su glumci Fe|a Stojanovi}, Bra -nislav Trifunovi}, Ivan Jevtovi}, VladislavMihailovi}, Tanja Petrovi}, Milan Mari},Milo{ Timotijevi}, Tamara Krcunovi}.

Scenografiju potpisuje Marija Kalabi},kostim Sandra Dekani}, muziku IrenaPopovi}.

U glavnom programu „Mucijevihdana”, koji su 18. maja otvoreni predsta -vom Zoran \in|i} a trajali do 24. maja,prikazana su slede}a ostvarenja: Lukre-cija iliti @dero J. Markovi}a (Gradsko po -zori{te, Podgorica), Hamlet u Mrdu{iDonjoj ili Hamlet zna {to narod ne zna I.Bre{ana u reìji S. Kupusovi}a (Narodnopozori{te Sarajevo), Smrt trgova~kogputnika A. Milera u reìji D. Jovanovi}a(Hrvatsko narodno kazali{te Split), Izare{etaka K. Mladenovi}a (Kru{eva~ko po -zori{te), Prolazi sve D. Mihanovi}a ureìji O. Frlji}a (Gradsko dramsko kaza-li{te Gavela, Zagreb) i Zbor ptica F. Atara,@. Kasriera u reìji J. Lorenca (Slovenskonarodno gledali{te Maribor).

A. Dobrovi}

]utimo, spaljeni i sru{eni, dok u obli`njem parku, uz slu`beni ulaz teatra, nazire-mo grobove publike koja nas ne gleda. Sa Ate ljeom 212 u Sarajevu i Mostaru

S POGLEDOM NA SRBIJU

Pro{lo je ve} dovoljno vremena... Mi rne,snegom osun~ane padine Ro manije neizlaze iz zaborava, lju bazni pogledi

onih {to nas prate na putu za koji tvrde da jeneizvestan ~ile u poplavi zavisti u povodunovih doga|aja u na{im pozori{nim ìvotima,bledi novinski ~lanci zatrpavaju dobroose}anje bez razlo`no lo{im i teraju te da ode{odavde. Ali nema{ kud. (Da li?) Ne, nema{kud. Ovo je tvoj usud, ovo je tvoje mesto, ovo siga odabrao, zahvaljuju}i drugima.

Kako je bilo? Gde? – pitam radoznalogtaksistu. U me|uvremenu bili smo tamo iovde, pa opet negde tamo.

Gledam na{e video-zapise, uzbudljivzagrljaj Aljo{e i Conje. Ne ~uje se kad Conjakaè „idemo dalje, idemo dalje”, a znam:stajao sam pored kad je to rekao Aljinomuzdrhtalom i zamagljenom po gledu.

Hotel sa pogledom na metu. I moj ci mersuzi, nekakva trun u oku. Smrznuti policajacpod na{om terasom.

Bane slika Zubakovu sobu u kojoj delikrevet sa @ikom. Pa onda odve} ljubaznipogled konobara {to nam sutra nudi daobrnemo janca. Janca {to se okre}e sre{ }emosutra na Jablanici, u blizini busa {to ide saVela Luke. Aljo{i su nanova crvene o~i dokpred istim autobusom u daljini vreba ~uveni,sru{eni davno, jablani~ki most...

Prelaze ranjenici. Se}am se, Milena Dra -vi} kratko pod{i{ana, tifus. Zelena Bulaji}evaNeretva. Zeleni natpisi po sarajevskim sokaci-ma, zeleni autobus, zelena vojska, zelenezastave na Husein Begovoj, zeleno, bez stopanesretnog Ga vrila i sa mostom bez njegovogimena. Grb {to sada menjaju i nova zastava.Ljiljani la`no prevedeni na stranu ne~ega {tose zove neprijatelj. Grb skinut sa grbaLazarevog, zar je va`no, na{eg, pa progla{enza „neprijateljski“. Grb Kotromani}a, Tvrtkovgrb na tablici au tomobila na{eg druga Dra -gana Marin kovi}a {to nas pogre{nim putemuvodi u Vukovar na Neretvi. Ponovo mostkoga nema, Mostar bez mosta. Usput – ukra-jinska vojska, pa Francuzi, [panci, Italijani...

]utimo, spaljeni i sru{eni, dok u obli -`njem parku, uz slu`beni ulaz teatra, nazire-mo grobove publike koja nas ne gleda. Tu -fahije i baklava, spaljeni hotel moje i Lekinemladosti iz „Hajduka”, hotel mirisnog nazivau pepelu, „Ruà”... Slike iz nekog filma ukojem Gaga Ni koli} recituje Peru Zupca („Jao,kad bih znao ko je sada ljubi, ne bi muzubi...”) i jedna telefonska govornica prednestalim hotelom. Pre{li smo i most koganema, Bane pri~a o lepoti, Alisa pominje ze -leno, zelena Neretva.

@ilavka u hladnoj bakalnici za parmaraka i ljubazni savet doma}ina. Apla uzi,suzne o~i („Do|ite nam opet”), aplauz od ju~eiz Kamernog spaja se sa hladovinom mo -starskog teatra, para iz usta, smrznuti {vaj -carski ambasador. Spajaju stolove u obli -`njem kafi}u, ali moramo da krenemo.

Kre}emo, no} prati konvoj lepih us po -mena i metalnog ukusa u ustima, kao kad ticuri krv iz nosa pa je guta{, guta{, sopstvenukrv. Ne moè{ je progutati.

Serge: „Samo ako bi mogao bez te pa -tetike, molim te!”

Ostale su majice, delimo ih doma }i nima,gostima na predstavi, Ambergu. Ko je Am -berg? Divan tip, iz [vajcarske, Tikin i mojdrug. Vozio nas na jedan za nimljiv put.Hvala mu. Gledam njegov usamljen pogled nasnimku {to vrtim pred zbunjenim uku -}anima. Nismo mi tako lo{i momci, zar ne?

Posle svega, {ta je ostalo? Posle us peh,napad u bilo ~ijoj {tampi, pohvala, tap{anjapo ramenu, pokoje zlobne re~i {to se {alju izbifea, televizijskih emisija, ljubaznih novi -nara, ra~una na 5 DEM lokalnog taksisteAvde Husi}a u gornjem dèpu ko{ulje saizbledelom kragnom?

[ta je ostalo?Grani~ni prelaz. Drina, jedina. Pra zan

most. Sasvim lagano pribliàvamo se drugojobali. Zvornik. I jedno brdo, prepuno.[arenog cve}a. Vidim. Groblje... sapogledom na Srbiju.

Reprint Ludus (broj 54, 28. februar 1998)Svetozar Cvetkovi}

Ba{ u vreme pisanja ovog teksta pu -blika je aplaudirala predstavi Otacna slu`benom putu beogradskog

Ateljea 212 na otvaranju Me|unarodnogfestivala malih scena u Rijeci. Zbogvelikog interesovanja za taj komad, za -kazana su dva izvo|enja jo{ u vreme pra -vljenja programa Festivala. Pre Rije~anaOca su videli i u Sarajevu i Za grebu.

U poslednje vreme vest o gostovanjuAteljea 212 po regionu je uobi~ajena. Sa -mo su, na primer, Gospoda Glembajevi’po setili’ Mostar, Rijeku, Zagreb, Osijek,Kopar, Skoplje i Tivat, i u~estvovali naosam me|unarodnih festivala. Trst je go -stovao u Rijeci i na Brionima, ZbogomSFRJ u Tivtu...

„Na{a saradnja sa pozori{timaregiona nije nova pojava”, kaè KokanMladenovi}, upravnik Ateljea 212. „Pod -seti}u da je Svetozar Cvetkovi} uspeo daorganizuje gostovanje Ateljea u Sarajevuodmah nakon prestanka sukoba, odnosno

da je to bio prvi poku{aj uspostavljanjapokidane saradnje iz Srbije. Mojim do -laskom u Atelje regionalna saradnja sesamo intenzivirala, {to se, sticajem sre} -nih okolnosti, poklopilo sa dràvnimotvaranjem prema regionu i sa novimpoliti~kim mentalitetom. U sezoni ’Ex Yu’ostvarili smo izuzetno intenzivnu i ~vrstusaradnju sa regionom: uspeli smo daugovorimo i organizujemo ne samo gosto-vanja na{eg pozori{ta nego i dugoro~nusaradnju sa drugim teatrima. Imamostalna gostovanja na{ih predstava nascenama sarajevskog Kamernog teatra 55i zagreba~ke Gavele, a gostujemo u Slo -veniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini,Crnoj Gori...

„Posledica te i takve saradnje je festi-val regionalnih pozori{ta ’Mucijevi dani’.Sad radimo predstavu Odisej GoranaStefanovskog u reìji Ace Popovskog naBrionima, koprodukciju u kojoj osim nasu~estvuje Gavela, Slovensko narodno

gledali{~e iz Maribora, Srpsko narodnopozori{te i festivali ’Ohridsko leto’ i Steri-jino pozorje. Svi predstavi daju u~esnike isaradnike – iz Ateljea }e to biti glumciAnita Man~i} i Svetozar Cvetkovi}. Pre -mijera je 20. jula na Brionima, a u Beo -gradu }e biti 18. maja 2013, kada }e Odis-ej otvoriti ’Mucijeve dane’.

„Polako po~injemo da region sma -tramo kao svoj prostor, kao prostor biv{eJugoslavije. Mislim da }e za nekolikosezona to biti nova svakodnevica. Isko-risti}emo bogatstvo razli~itosti koje nampruà region, dakle ono dobro iz Jugo -slavije. Postalo je besmisleno ogra ni~iti sesamo na svoj prostor: u regionu za pred-stavu mogu da se na|u adekvatni autori,glumci i svi saradnici, a i publika se za -sitila lica iz svojih malih sredina i trebajoj osveènje.”

S. ]iri}

Gorana Stefanovskog, makedonskogdramskog pisaca evropske re pu -tacije, sreli smo u Londonu u Glob

teatru, gde su igrane predstave Henri VIprvi, drugi i tre}i deo u izvo|enjima na -cionalnog teatra iz Beograda, pozori{ta izBitolja i iz Tirane. Stefanovski ve} skorodve decenije ìvi u Londonu i predajedramaturgiju na Univerzitetu u Kenten-beriju. Kaè da sada po porud`bini pi{enovi komad za Dramski teatar u Skopljui istovremeno radi na realizaciji pred-stave koja }e po njegovoj drami Odisej ureìji Aleksandra Popovskog premijernobiti izvedena 20. jula na Brionima. Re~ je

o koprodukciji Gavele iz Zagreba, Ateljea212 i Mariborskog narodnog pozori{ta...Ovako opisuje to delo: „Mnogo sam puto-vao poslednjih godina i tema Odisej meveoma zanima. Pro{lo je 20 godina odpo~etka jugoslovenskog rata. Toliko godi-na je Odiseju trebalo da se vrati na Itaku,tako da se zatvaraju ti asocijativni kru -govi. Aca Popovski je napravio jednuveoma uzbuljivu podelu u kojoj je i divni\uza Stojiljkovi}, {to me posebno raduje.Za mene }e tako biti izuzetno uzbudljivoleto.”

Na pitanje kakav je put tog savre-menog Odiseja Stefanofski odgovara: „On

je jedan veteran koji po~inje da gubi sna -gu. Pitao sam se kakav bi, na primer, biofilm o Dèjmsu Bondu koji se jednog da -na probudi i vidi da mu nedostaje zub, daje posedeo ili ostao bez kose! Zamisliteheroja akcionog filma kom se to desi. Ilida je dobio Alchajmerovu bolest, ili da jedobio i{ijas. Bili bi to veliki lomovi. Mojapri~a o Odiseju je na neki na~in i o tome.S druge strane, to je pri~a o tome kako sejedan otac vra}a sinu koji ga nikada nijevideo i sin ga pita da li je uop{te negdebio, da li je siguran da je uop{te putovaotih godina. Na tre}em planu pri~a jeljubavna, radi se o boginji Ateni koja jedu boko zaljubljena u smrtnika Odiseja ine moè da podnese {to stari.”

O. Milo{evi}

Proba predstave Zoran \in|i}

LUDUS 183–1847

Intervju: Mani Gotovac

„Teatar je danas izvan fokusa dru{tva,javnosti, na dnu lestvice. Kao i cela umet-nost. U tome vidim jedan od bitnih razlogatolikom porastu mr`nje, nasilja, gluposti,droge, depresije, sapunica, svega ovoga u~emu ìvimo...”, kaè Mani Gotovac

Tat jana Nje¦ i¯

PRAVI TEATAR SE ODUPIRE @IVIM MRTVACIMA

Nevolja je, kaù, prilika za vrlinu –napisala je Mani Gotovac u auto-biografskoj knjizi Fali{ mi: je -

sen/ljeto („Profil”) koja je nedavno ob -javljena i predstavljena u Ateljeu 212, ana{la se u vrhu bestselera u Hrvatskojzajedno sa njenom prethodnom knjigom,odnosno prvim delom autobiografije kojanosi naziv Fali{ mi: zima/prolje}e. Kriti-ka nije {tedela re~i hvale a me|u ne zva -ni~nim komentarima tzv. obi~nih ljudi uzbrojne komplimente mogao se ~uti i sle -de}i: „Mo`da je u ìvotu ipak za mrviculak{e pro}i kroz te{ke trenutke, kroz is -ku{enja kao i kroz ushi}enja ako ti ‘upomo}’ prisoko~e Gorki, [ekspir... Prostosam joj zavideo ~itaju}i kako trenutkesopstvenog ìvota uspeva da razume i naposeban na~in porede}i ih sa pozori{nimkomadima.” A znalci su, izme|u ostalog,isticali kako su pozori{ne, finansijske idruge (ne)prilike u Hrvatskoj slika i sta -nja stvari u svim ostalim delovima neg -da{nje Jugoslavije.

Dvotomna autobiografija Mani Goto-vac slovi za literarno sna`no, uzbudljivosvedo~anstvo o jednoj sudbini, li~nosti iìvotnom putu, a ujedno je i kapitalanprilog istoriji pozori{ta. Kroz bavljenjepozori{tem u medijima, upravni~ke ma -ndate u Teatru &TD, HNK u Splitu i Rije-ci, selektorske i spisateljske poduhvate,zapravo kroz svaki njen dah i damar kojije oslikan u redovima ove knjige i iz -me|u njih izbija o~aravaju}i i snaànelan koji se neretko ~ini i kao drugastrana pozori{ta. Ljubitelji fotografije birekli – teatar u negativu.

U posljednje dve godine objavili stedva autobiografska romana – Fali{ mi:

Prva knjiga: Zima/prolje}e pro{le godinei nedavno Fali{ mi: Druga knjiga: Jesen/ljeto. Sva godi{nja doba. Metafora?

Moje knjige asociraju na analogijuciklusa prema godi{njim dobima i pr -irodnih ciklusa ìvota. Odnosno na pro -mene i starenje u ljudskom ìvotu. Ve} jedavno onaj crvenokosi razba ru {eni Vi -valdi napisao uzbudljive koncerte zaviolinu êtiri godi{nja doba. Slu{ala samih u povoljnim i nepovoljnim ìvotnimtrenucima. Utiskivali su mi se u svest ipodsvest. Uostalom, pisala sam, ovako ilionako, pisala sam na neki na~in celi svojvek o svom ìvotu, i kazali{nom i privat-nom. Preplitala sam i ispreplela godi{njadoba u svakom pojedinom poglavlju knji-ga. Tako ponekad leti sneì, a zimi je àlou`gano od sunca i ska~em u more. Igramse, slaèm i stvarne i izma{tane doga|ajeiz ìvota i uplitala sam ih najpre u zimu/starost/ i prole}e /mladost/, a sada, dru -ga knjiga, u jesen /zamiranje/ i leto kadauvek ne{to po~inje iznova.

Va{e su knjige ve} vrlo dugo me|unajprodavanijim u Hrvatskoj, bestseleri.

I sama se tome ~udim.Fali{ mi, druga knjiga, po~inje naj -

tragi~nijim mogu}im doga|ajem: bolest ismrt va{e, tada {estogodi{nje }erke. Su -de}i po stranicama koje slede, nisu liteatar i ljubav (u uèm i {irem smislu)bili ti koji su vam dali snagu da idetedalje i to punim jedrima?

Pitala sam se, a pitam se i danas –kako sam preìvela? Kako je mogu}epreìveti odlazak svog deteta? Kako seizvu}i iz tog protivprirodnog stanja, sta -nja o kom urli~e Kralj Lir nad mrtvom

k}erkom Kordelijom, stanja pred kojim iBog ostaje nem, ili je to zapravo njegovli~ni, potpuni fijasko? Prolazile su go -dine. Le~ili su me ~ovek koga sam volelai ljubav prema teatru. Kaèm le~ili, ali nei izle~ili. Zapravo, nau~ila sam ìveti smalom koja mi fali.

U tom poglavlju spominjete MiruTrailovi}, veliku ènu srpskog pozori{ta.Za{to?

Bilo je to 1983. godine. S Mirom samse pozori{no druìla, ali nismo bileintimne prijateljice. Saznala sam u letu,jedne ve~eri, slu~ajno ova dva podatka:najbolji neurohirurg na svetu koji bi mo -gao pomo}i mojoj curici, dr Epstajn, ìvi iradi u Hjustonu. Mira Trailovi} putujesutra, slu`beno, na veliki pozori{ni do go -vor u Hjuston. Zovem Miru. Ona je u ho -telu Epidaurus u Cavtatu. Kaè mi: „Sve}u u~initi, hitno donesi kako ume{ daume{ svu dokumentaciju, ja }u ve} na}idoktora Epstajna. Neka je, draga, neka jenajve}i, najve}i nam i treba.”

Mesec dana kasnije primila sam pi -smo dr Epstajna na ku}nu adresu u Za -grebu. Pisao je: „Posetila me gospo|aMira Trailovi}. Razgovarali smo skorodva sata. Pregledao sam pomno zajedno snjom svu dokumentaciju o bolesti Va{ek}erke...”

Vidite, taj gest, tu ljubav Mire Trai -lovi} nisam nikada zaboravila. Nisamnaravno ni na{e teatarske susrete. Aliovaj se usekao najdublje. Zato sam èlelada promovi{em svoju knjigu u Beograduupravo u njenom Ateljeu 212.

Va{ autobiografski roman je i svo -jevrsna hronika pozori{nog ìvota Hr -vatske i nekada{nje Jugoslavije. Bili steprva èna selektor onda{njeg Sterijinogpozorja! Kako vidite taj festival nekad isad?

Se}am se dobro i puno. Proputovalasam sve uglove i zavoje ~itave Jugoslavi-je. Ne bih li prona{la dobre predstave ukoje sam verovala. Htela sam da naprav-im najbolju selekciju za Pozorje na svetu.Ba{ zato jer sam prva èna koja je dobilapriliku da kreira taj festival. Do njegoverealizacije me|utim nije do{lo. Jugoslavi-ja se raspala upravo u vreme kada jetrebalo zapo~eti Sterijino pozorje premamojim zamislima. Morala bih se prematome pitati – ima li ne{to ukleto kada seradi sa ènama? Ali ipak nisu samo ènebile krive za raspad Pozorja i nekada{njezemlje.

Mislim da se ne moè upore|ivatinekada{nje Sterijino pozorje na kojem sumogla u~estvovati sva pozori{ta iz celeJugoslavije s ovim dana{njim. Ne moguse uop{te upore|ivati ta dva vremena niu kom pogledu. A verujte mi, najmanjeba{ u teatarskom. Teatar je onda zani-

mao celi svet, okupljao je ljude, negovaonjihovu prirodu, ose}aj za drugoga. On jedanas izvan fokusa, na dnu lestvice. Kaoi cela umetnost. U tome vidim jedan odbitnih razloga tolikom porastu mr`nje,nasilja, gluposti, droge, depresije, sapu -nica, svega ovoga u ~emu ìvimo...

Svojevrsni junaci va{e knjige osimMire Trailovi} su i Mira Stupica i LjubaTadi} i Jago{ Markovi} iz Beograda...zatim brojni gosti nekada slavnog Bitefakao Piter Bruk, Roberto ûli, AnatolijVasiljev, Paolo Ma|eli... va{a su lica iMoe Jamamoto, Fran~eska Patane, HoseKura, svetske zvezde koreografije i ope -re, ali i Arsen Dedi} i Tereza i Severi-na... Name}e se pitanje koliko (ni)je lakoizme{ati s njima krvotoke svog ìvota?

Neme tu me{anja. To je teatar. On jesam po sebi ve{ti~ja ~arolija. U njoj samse druìla, prijateljevala, sva|ala se,umirala i ljubovala.

Zovu vas ~eli~na lejdi hrvatskogteatra?

Da, tako me zovu. A imam hroni~ninedostatak gvo`|a u krvi.

Samu sebe u knjizi zovem i „Enaèna {to kri~i sa strehe”. Tako je naimevikao jedan slovena~ki glumac, gost Tea -tra &TD, kada me ugledao na vrhu krovaTeatra &TD u no}i, gde se verem i puèmi zovem u pomo}.

Da li je to {to ste bili }erka glumiceodredilo va{ dalji ìvotni put i izbore?

Moja majka Maria Danira dojila meu gluma~koj garderobi. S mlekom samzacelo sisala i teatar.

[ta je za vas pozori{te?Kada bih znala odgovor na to pita -

nje, verovatno se njime vi{e ne bih uop{tebavila. Jedino {to sigurno znam jeste daje pravi teatar onaj koji se odupire ìvimmrtvacima. Onaj koji uvek iznova traììve ìvcate ljude. A njih je malo.

Gde je teatar sa ovih prostora danasu kontekstu evropskog senzibiliteta?

Pa zaostali smo, mila moja, zaostalismo jako, na svaki na~in, u teorijskom iprakti~kom smislu, zaostali smo najma -nje stotinu godina. A imali smo, dràlismo korak, {tavi{e, èstoki korak, tamojo{ osamdesetih godina pro{log stole}a.

Kada bi ovda{nji pozori{ni ìvot biogra|a za predstavu, kog bi ànra onabila? Ko bi bili glavni likovi? A ko bi ihglumio?...

@anr bi bila tragedija. Poneki ìviglumci, kriti~ki prema svetu, igrali bione koji vide tragi~ke komponente ìvotai teatra u vremenu gde su pohlepa i no -vac jedine vrednosti ìvota. Hor bi igraliglumci iz sapunica zajedno sa fotelja {i -ma, oni su srodni, to su oni koji sebe i sveprodaju za sitnu lovu.

Posle tri upravni~ka mandata, punoselektorskih, posle gostovanja s pozori -{tima po celom svetu, deset dana kod LaMame u Njujorku, sedam dana u Pikoloteatru u Milanu, gostovanja u Berlinu,Madridu, Cirihu, Briselu, Venecueli, ce -loj Ju`noj Americi... imate li jo{ èlja?Ima li ne{to {to je ostalo nedore~eno?Koji tekst, koju predstavu bi danas tre -balo igrati?

Da radim u teatru postavljala bih gr -~ke tragedije. Posebno Euripida. On jena{ savremenik.

Sve moje èlje me|utim vezane su uzpisanje. @urim da pi{em, kao da kasnimza svojim ìvotom.

A kad se osvrnete iza sebe, bacitepogled na „pre|eni put”, koja je prva po -misao?

Ima onaj [ekspirov stih. Nakon {tonabroji sve strahote ovoga sveta, pesnikna kraju kaè: „Sit svega toga, ostaviosve bih/ kada ljubav smr}u izgubio nebih.” îni mi se da je ona danas najoz-biljnije ugroèna pojava u svetu. Reklabih da je valja iznova izmisliti, da jevalja stalno izmi{ljati. Baviti se ljubavljudanas zna~i biti subverzivan! Riziko-vati, odbijati sudelovatiu mr`nji i haosu.

SARADNJA UREGIONU

Kako vidite regionalnu sara -dnju pozori{ta na EX-YU prostorunakon ratova devedesetih?

Prvo moje pitanje glasi: imali nekoga, postoje li i dalje ljudikojima je istinski stalo do teatra?Ovde isklju~ujem umetnike kojizbog njega ìve. Drugo pitanjeglasi: moè li se teatar na prostori-ma EX-YU stvarati bez uticaja bilokakve politike i bilo kakvih na -cionalisti~kih gluposti i predrasu-da?

Ne znam da odgovorim na tadva pitanja. Znam samo da namje teatar, kao uop{te umetnost,trenutno potrebniji od komadahleba. Kako kod ku}e, tako i u re -giji. Koricu hleba ve} }emo ne ka -ko prona}i, preìve}emo. Ali bezrazumevanja drugoga, bez pre po -znavanja drugoga, dakle bez tea -tra i umetnosti, ne verujem damoèmo preìveti i biti kakvi je -smo. Bojim se da naprosto ne}emovi{e pripadati ljudskom rodu,barem ne onakvom kakvim gadanas poimamo.

SPONZORI

Nevolja je, kaù, prilika za vrlinu.Nevolje s novcima u &TD-u uputile su me sponzorima.I danas osje}am tjeskobu i povra}a mi se i mu~no mi je kada se prisjetim

svojih obilazaka svemogu}ih novih bogata{a. I{la sam od vrata do vrata,kucala, ~ekala, moljakala, poniàvala se, prostituirala se na sve na~ine, nisampo{la s njima u postelju, to nisam mogla, to mi se gadilo. Nekima se ~inilo dasam na to apsolutno spremna, a drugi su mislili da sam prestara i da ne dolaz-im u obzir. Obla~ila sam se izazovno, potpetice, tijesno, sve protiv svoje volje,slu{ala sam satima njihove bljuvotine, kako je zemlja u ratu i kako Hrvati stra-davaju, a mi, gle, ho}emo novac za teatar.

– Jeste li vidjeli u najnovijem visokotira`nom tjedniku moju novu jahtu?Ha, dvadeset metara, e pa moram je isplatiti. Nemam za kulturu.

Tako su govorili. Po~ela sam shva}ati. Ve}ina me|u njima plja~kala je iplja~ka sve nas. Osobito onu djecu tamo na rati{tu. Pa odakle im ina~e taj silninovac. Mislila sam i {utjela sam. I glumila sam i gadila sam se i njih i sebe.

Kazali{ta u Hrvatskoj ve} su tada dobivala sponzorstvo isklju~ivopoliti~kim nalogom. Politi~ari su nare|ivali ovom ili onom tajkunu da dade nekisitni{ za taj i taj teatar. Tajkuni su slu{ali. U slu~aju Teatra &TD nije bilo niko-ga tko bi politi~ki naredio ili telefonirao, nitko nije stajao iza nas.

(Iz knjige Fali{ mi: jesen/ljeto, izdava~ „Profil”, str. 195)

Mani Gotovac

8

Predstava Narodnog pozori{ta Beograd u Londonu

LUDUS 183–184Lu

„Henri VI” [eskpira u reìji Nikite Milivoje-vi}a i izvo|enju ansambla Narodnog po -zori{ta Beograd premijerno je, sa velikimuspehom, izveden na sceni ~uvenog [ek -spirovog pozori{ta u Londonu

[EKSPIR NA SRPSKOM UZ ZVUK FRULE NA SCENI GLOB TEATRA

Ovacijama je ispra}ena premijerapredstave Henri VI Vilijema [ekspi-ra u reìji Nikite Milivojevi}a (pro -

dukcija Narodno pozori{te Beograd i Fond„Laza Kosti}”) 11. maja na sceni pre -sti`nog Glob teatra u Londonu, a jo{ ve}eushi}enje izazvalo je reprizno izvo|enje unedelju 13. maja. Bio je to, po op{toj oceni,veliki pozori{ni doga|aj, naravno, vrlozna~ajan za nacionalni teatar, srpsko po -zori{te i srpsku kulturu. Sve skupa upot-punjeno je i zanimljivom informacijomkoju je prvo neformalno saop{tila MolinaUdovi~ki, direktor Drame Narodnog po -zori{ta, a potom i umetni~ki direktor Glo -ba Dominik Dromgule. Naime, zgrada togkultnog pozori{ta je kroz istoriju nekolikoputa ru{ena i podizana, a u ovoj sada{njoj[ekspirov Henri VI nikada nije izvo|en!Taj komad je veoma retko igran, Drom -gule je na opro{tajnom koktelu u nedeljuapostrofirao ~injenicu o prvom izvo|enjua potom rekao: „Fantasti~na predstava,na vrlo uzbudljiv na~in u nju je utkan ideo va{e istorije i autenti~nost. Izvrsno.”

London je ove godine svetska pre sto -nica sporta, kulture i umetnosti. Pripremeza po~etak Olimpijskih igara 2012. u ma -ju su i{le svojim tokom, a pre, za vreme iposle sportskih takmi~enja je svojevrsnaOlimpijada kulture, Festival London2012, u okviru koga se predstavlja ~ak25.000 umetnika iz 204 zemlje kojeu~estvuju na olimpijadi.

Deo Festivala London 2012. posve}enje i [ekspiru. Naime, u Glob teatru, objed-injeni pod naslovom „Globe to globe”,pozori{ta iz 37 zemalja izvode svih 37[ekspirovih komada na 37 jezika – odkorejskog i kineskog do evropskih. NikitaMilivojevi}a i glumci Narodnog pozori{taiz Beograda su kroz [ekspirovo delo nasrpskom tragali za univerzalnom pri~omkoja vaì uvek i svuda.

Predstavu monologom otvara Pre -drag Ejdus u ulozi Biskupa od Vin~estera:„Prve re~enice na srpskom na sceni[ekspirovog pozori{ta, prvi put u istoriji,posebnost je svoje vrste. I ~ast i radost i,ako ho}ete, ozbiljan zadatak”, kaè po -znati glumac i dodaje: „Jer tim monolo-gom koji govorim, a koji otvara pred-stavu, treba fokusirati pa`nju. Pri tome uGlobu su vrlo blizu scena i gledali{te, takoda ste prsa u prsa sa publikom. Lepo sevidelo kako publika iz minuta u minutsve vi{e ulazi u predstavu, kako sjajnokomunicira i prihvata de{avanja nasceni, s posebnim pijetetom reaguje naironijski otklon prema toj sumanutojborbi za vlast, njenim pogubnim po -sledicama, nali~ju mo}i... Nema sumnje,napravili smo dobru, univerzalnu pred-stavu, kao {to je i [ekspir univerzalan.”

Adaptacijom, izvesnim skra}ivanjemi dodavanjem dela o su|enju JovankiOrleanki, u novom prevodu Zorana Pau -novi}a, reditelj je ovaj rani, po mnogima

nezaokruèn i arhai~an [ekspirov komadu~inio svevremenim. Predstava tako aso -cira i na savremene doga|aje i svetskupolitiku koja se kroji za pregovara~kimstolovima. Taj te{ki, metalni rasklopivisto i stolice su jedina i veoma efektna sce -nografija (delo scenografa Borisa Maksi-movi}a). Za tim stolom donose se odluke,gubi i otima, kroji sudbina i ljudi i zemal-ja... To je u isto vreme okrugli sto viteza iUjedinjenih nacija, razgovora, su|enja,pregovora. Glumci u savremenoj, svede-noj verziji srednjovekovnih kostima en -gleskih plemi}a (kostim Marine Me -

denice) horski skladno tuma~e kompliko-vane istorijske li~nosti i okolnosti. I sve jeza~injeno jednom prefinjenom ironi~nomdistancom. Muzika Bore Dugi}a, sa pre -poznatljivim srpskim melosom koja seuìvo izvodi na sceni, surovoj engleskojpri~i daje poseban senzibilitet. Pomenimoda sala Glob teatra u kojoj je predstavaigrana ima oko 1.500 mesta od kojih jepola za sedenje a pola za stajanje. Bilo jeinteresantno videti kako nekolicina upublici Globa pomalo cupka, diskretnoposkakuje uz zvuk frule. Predstava nijeimala titlovan prevod, ve} je svaka scenabila pra}ena kratkim sièom na engle -skom koji je emitovan na velikim moni-torima.

Oba izvo|enja predstave Henri VInapunila su salu i bila su ispra}ena ova -cijama publike i pohvalama pozori{nihstru~njaka. A evo {ta je u kratkoj anketi,nakon prve reprize, rekla nekolicinagledalaca – Engleza i pripadnika raznihdrugih naroda.

Dama sa {e{irom: „Predstava jefantasti~na. Nisam razumela jezik, alisam sve ostalo razumela. Glumci su izu -zetni, a reìja tako precizna i jasna. Odu -{evljena sam, zaista.”

Stariji gospodin: „Nisam razumeojezik, ali sam uìvao u ovom izuzetnom itako jasnom i svevremenom tuma~enju[ekspira.”

Kosooka dama: „Izuzetna je predsta-va Narodnog pozori{ta iz Beograda, dopa-da mi se kako su uspeli da ih razumemna jeziku koji ne znam. Ovo je odli~no.Volela bih da ponovo do|u u London. Bilobi lepo da to bude svake godine.”

Visoki mladi}: „Moja devojka jeSrpkinja, ja sam Englez. Nisam razumeo{ta su govorili, ali predstva je potpunojasna. Iskreno sam odu{evljen pametnomreìjom i odli~nom glumom.”

Sredove~ni Englez: „Odu{evljen sam.Predstava je sna`na, jasna i ostavlja veli-ki utisak kome se ne moète oteti iakonisam mogao razumeti svaku re~. Je zi -kom olimpijade – predstava za medalju.”

Tom Bird, umetni~ki direktor Festi-vala, nije krio svoje ushi}enje kada je oovoj predstavi re~: „Izuzetno sam zado-voljan izvedbom Narodnog pozori{ta uGlob teatru. Nikitu Milivojevi}a znam saBitefa. @eleo sam da ga dovedem u Glob iispostavilo se da je to dobra ideja. Izuze-tan je i vredan na~in na koji je Nikitaistovremeno prikazao hipokriziju u borbiza vlast u srednjovekovnoj Engleskoj i usvetu dana{njeg vremena. Veoma samzahvalan ansamblu na ovakvoj pred-stavi.”

Neo~ekivano, prva repriza, to jestizvo|enje u nedelju odmah iza podneva,izazvala je ve}e ovacije nego premijera.Publika je toliko aplaudirala, klicala iuzvikivala „bravo” da su glumci u jed -nom trenutku po~eli da aplaudirajupublici.

Po re~ima Nenada Mari~i}a, tuma~anaslovne uloge, niko nije slutio niti mislioda je mogu}e dobiti ve}i aplauz od premi-jernog: „Iznena|eni smo. Ushi}eni. Ovo jepredstava za Vembli.”

Nakon premijere, na izlasku iz sale,Nikita Milivojevi} je rekao: „Ne znamvi{e ni ja {ta ose}am. Kad ima{ premijerukoja je sve ono {to si hteo, o ~emu si sa -njao, kad glumci igraju briljantno, apublika reaguje s ovakvim odu{evljenjemi to usred Globa – ne bih umeo bolje dapoèlim. Vanserijski.”

„Veoma zna~ajan trenutak za svenas, i za mene kao srpskog diplomatu, iza srpsku dijasporu, i za pripadnike dip -lomatskog kora... Imao sam goste, amba-sadore vi{e dràva koji su do{li da gleda-ju i koji su bez obzira na jezi~ku barijeruuìvali u predstavi. Reìja je fenomenal-na, glumci odli~ni”, rekao je ambasadorSrbije u Londonu Dejan Popovi} nakonpremijere.

Bili su to srpski dani u Glob teatru. Unedelju 13. maja igrani su i drugi i tre}ideo Henrija VI u izvo|enju pozori{ta izMakedonije i Albanije, a sve tri predstavesu svojevrsna „Balkanska triologija” koja}e biti izvo|ena u sve tri sredine. Prepremijere srpske predstave 11. maja uizlo`benom prostoru Globa na{ am ba -sador g. Popovi} otvorio je izlo`bu Pozor-je Laze Kosti}a Zorana Maksimovi}a iOma` [ekspiru Dragana Stojkova. UEdukacionom centru Globa vrsni prevodi-lac i poznavalac anglikanske knjièvnos-ti prof. Zoran Paunovi} odrào je preda-vanje o [ekspirovim delima na srpskomjeziku.

Beogradska premijera predstaveHenri [esti je 15. juna na Velikoj sceniNarodnog pozori{ta. A gluma~ku ekipu~ine Predrag Ejdus, Tanasije Uzunovi},Hadì Nenad Mari~i}, Boris Pingovi},Neboj{a Kunda~ina, Branko Jerini}, Bra -nislav Toma{evi}, Slobodan Be{ti}, Alek-sandar Sre}kovi}, Pavle Jerini}, BojanKrivokapi} i Jelena \ulvezan. Muzikupotpisuje Bora Dugi}, koji uìvo na scenisvira frulu, a uz njega su Zoran @ivkovi}(violina) i Slobodan Prodanovi} (har -monika).

O. Milo{evi} i T. Njeì}

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za Srbiju: 1000,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:Udruènje dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92(Privredna banka Beograd A.D.)

Godi{nja pretplata za inostranstvo: 30,00 evra

Devizni ìro ra~un:5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

Instrukcije za uplate u evrima potraìti u

Udruènju dramskih umetnika Srbije

Henri VI na sceni Glob teatra (Foto: Vladimir Markovi})

Henri VI na sceni Glob teatra (Foto: Vladimir Markovi})

LUDUS 183–1849

U susret 57. Sterijinom pozorju - Intervju: Ksenija Radulovi}

„Deca optuùju roditelje da im ostavljaju raspadnutu stvarnost, roditeljise brane da su uradili koliko su mogli i da nisu krivi {to ne kradu, deca sestide svojih osiroma{enih roditelja i smatraju ih luzerima, roditelji se stide{to ne mogu da ponude vi{e i optuùju decu da su razmaèna...”, kaèKsenija Radulovi}

LAJTMOTIV POZORJA JE „NA[I OÊVI” A MOGAO BI BITI I „NA[A DECA”

Uglavnom programu ovogodi{njegSterijinog pozorja je sedam pred-stava, koje, po re~ima selektorke

Ksenije Radulovi}, na neki na~in povezu-je tema porodice, posebno tema oca, teotuda i svojevrsni lajtmotiv ‘na{i o~evi’.

Va{ utisak o pozori{noj sezoni uSrbiji nakon odgledanih sedamdesetakpredstava? [ta su joj klju~na obele`ja?

Prvo ono ohrabruju}e: u zemlji ukojoj se sve raspada po {avovima i daljeipak postoji kontinuitet i vitalnost po -zori{nog ìvota – ta stvar nije stala, nijeizgubljena strast za bavljenjem time,ljudi uglavnom smi{ljaju na~ine da do|udo nove predstave. Nekad bude „{tap ikanap”, ako druga~ije ne moè. Naravnoda je kriza u~inila svoje i da je broj pre -mijera u proseku manji, a nije potrebnobiti ekonomski stru~njak pa predvideti da}e se posledice ekonomskog kolapsa tekosetiti u radikalnijoj meri. Ve} sada ima -mo i nove produkcione modele – saradnjuinstitucija i fondova – a ne treba se izne-naditi i nekim drugim oblicima produkci-

Ipak, radi realne slike u celini, akoodemo malo u blisku pro{lost, te{ko je neprimetiti da su u poslednjih 10 godinarekonstruisana gotovo sva beogradskapozori{ta – i nijedan muzej. Dva central-na muzeja su pretvorena u zidanje Ska -dra na Bojani, Muzej Grada nema zgraduve} sto godina, a niz manjih muzeja,uklju~uju}i i na{, pozori{ni, rade u polunemogu}im uslovima. Tako da u kulturipostoji jedno globalno nezadovoljstvo gdesvako misli da je o{te}en i da je njemumo`da najteè.

Ne bih da budem pesimista, ali nekonaglo pobolj{anje ne o~ekujem. Kako i od~ega? Posta}emo malene enklave, neki }ei dalje javno gun|ati, a neki }e gledatisvoja posla i ~uvati svoja zaposlenja, ka -rijere. To se de{ava s gra|anstvom na ni -vou cele zemlje: ljudi su upla{eni za svojeegzistencije, uvereni da se vi{e ni{ta nemoè u~initi normalnim i ~estitim putem,a polusvet }e tu prirodno videti svoju{ansu. Postali smo toliko apati~ni da vi{eniko ne reguje ni na najsumanutije stva -ri. U krajnjoj liniji, tamo gde ima{ milion

kolaps institucija – i sve treba u~initi dado toga ne do|e.

Koji i kakvi segmenti realnosti sunajvi{e u teatarskom fokusu, kako sutretirani?

Ne bih rekla da ima monolitnog od go -vora na to pitanje, najrazli~itiji segmentistvarnosti su na sceni: direktno ili posred-no, putem aktuelizovanja klasike ilipostavljanja novih tekstova, kroz klasi~neili sasvim nove, moderne forme... Sve oneteme koje ìvimo posebno poslednjih 20godina, a duboko verujem da imaju ko -rene i u daljoj pro{losti, a koje se sad pret-varaju u nekakav circulus viciousus na{erealnosti. Mi ìvimo rubriku vremeplov,svaki dan je deja vu, a pozori{te poku {a -va da prona|e neku pukotinu da iza|emoodatle, da sebi bolje objasnimo kako smose tu i gde smo se to na{li... I sve je tuuzro~no posledi~no. Da nije bilo onoga o~emu govori Hipermnezija, ne bi danasbilo ni onoga o ~emu govori Radnici umi -ru pevaju}i.

U predstavama va{e selekcije jednaod vrlo prisutnih tema je i odnosi u poro -dici, posebno tema oca? Lajtmotiv je„na{i o~evi”. U pozori{nom smislu to jeoduvek bila interesantna i intrigantnatema, da li je iznova, danas i ovde, posta-la provokativna?

„Na{i o~evi”, a moglo bi i „Na{a de -ca”. Sreten Ugri~i} je u nekom tekstu na -pisao: „Na{a deca odbijaju da se rode.”Surovo i precizno, dovoljno je da se osvr-nete oko sebe. Sama sintagma „na{i o~e -vi” ima vi{e nivoa zna~enja... biolo{ki,metafori~no, a moè i kao odnos premana{im pozori{nim o~evima. Najzad, to je imali oma` divnom piscu srpske dramskepro{losti, Vojislavu Jovanovi}u Marambu.Figura oca je i metafora za pojam ro di -teljstva, koje je jedna od najve}ih filozof-skih i eti~kih tema na ovom svetu. Mislimda je podizanje i vaspitanje dece u ovojzemlji danas dru{tveno i politi~ko pitanjeprvog reda. Tu mislim i na obrazovni si -stem – u rangu od osnovnog do visoko -{kolskog (jer na svim nivoima se {kolstvoraspada), ali isto tako i onaj najli~nijinivo, na roditeljstvo u okviru porodice. Negovorim o porodi~nim vrednostima uonom smislu koji bi bio opozit seksualnimmanjinama i gej-prajdu, uop{te nije re~ otome... Nego o nekim odnosima izme|ugeneracija koji po prirodi stvari postajupoluporeme}eni u dru{tvima bez ikakve

stabilnosti i izvesnosti. Deca optuùjuroditelje da im ostavljaju raspadnutustvarnost, roditelji se brane da su uradilikoliko su mogli i da nisu krivi {to nekradu, deca se stide svojih osiroma{enihroditelja i smatraju ih luzerima, roditeljise stide {to ne mogu da ponude vi{e ioptuùju decu da su razmaèna, svi za -jedno ìve u stanovima sa po nekolikogeneracija, {to samo po sebi nije normal-no, i tako dalje... Oformiti svoje dete upristojno ljudsko bi}e – to je danas uSrbiji herojski posao, i imam duboko uva -àvanje prema ljudima koji taj svoj za -datak doìvljavaju kao najva`niji nasvetu.

Dakle, va{a selekcija je slika...?Ona je svakako slika Srbije, i nek

bude slika njenog savremenog lica, onogkoje gleda napred, a ne èli da i daljebude u poziciji taoca pro{losti. A tematskii zna~enjski selekcija pokazuje da jezapravo cela Srbija pred ogromnim iza -zovima: i ona koji bi da ide napred, i onakoja ne èli da vidi brodove {to prolazerekom, nego jednako kofom vra}a voduunazad, a brodovi odo{e – dakle, da celodru{tvo ìvi s problemima, da je na{asudbina determinisana ludilom politike isurove stvarnosti, da mora{ da ima{ ogro -mnu snagu i duhovnu disciplinu da bimogao da ìvi{ i neki svoj paralelni ìvot

izvan toga... Da ~esto nema graniceizme|u li~nog i politi~kog, da deca nerazumeju svoje roditelje ni oni njih, da}emo jo{ dugo iskijavati stare cehove irezultate na{e tvrdoglavosti, naivnosti,nespremnosti da realno sagledamo svojemesto u svetu.

[ta o~ekujete od ovogodi{njeg festi-vala?

Da pokaè pravac u kom }e se kretatineke od umetni~ki zna~ajnijih stvari i ubudu}nosti na{eg pozori{ta. Mislim i naestetske koncepte i na tematske okvire.Ova zemlja se ipak kre}e u jednom pra -vcu, i – uz sva usporavanja, {lajfovanja,uz sve na{e bandoglavosti – taj to~ak sene moè vratiti unazad. Malo-pomalo,posta}emo deo te Evrope, ali najmanje odsvega mislim na pitanje formalnogpridruìvanja. Od same te forme neupore-divo je va`nije da prihvatimo temeljne,civilizacijske vrednosti, gde ne moè bitinormalno da dru{tvo po~iva na korupcijii nepotizmu, gde nije normalno da cen -tralni muzej ne radi godinama a da seoko toga niko vi{e ne potresa, gde nijenormalno da pozori{ta nemaju za stru-ju... cela zemlja, uz svu muku, ipak ide utom pravcu, i jedan festival poput Pozorjatreba da pripada takvojbudu}nosti.

A. Dobrovi}

Festival doma}e drame

Sterijino pozorje je od osnivanja bilo prevashodno festival doma}e drame.Neretko je ukazivano i da je u ranijim decenijama zapravo bilo generatorrazvoja doma}eg dramskog spisateljstva. Rade}i selekciju, kakav je bio va{odnos prema toj ~injenici?

O tome govori sama selekcija: od sedam predstava pet su praizvedbedoma}ih tekstova. Tri klasi~ne drame (Biciklo, Radnici i Bunar) i dve po doku-mentarnom modelu (Hipermnezija i Plodni dani). Bi}e zanimljivo pratitisudbinu i eventualne transformacije klasi~ne dramske forme u narednom peri-odu, mislim na globalnu svetsku sliku: uprkos pojedinim predvi|anjima daklasi~na drama polako uzmi~e i nestaje pred novim dramskim i uop{tepozori{nim formama, da ona vi{e nije dovoljna da izrazi savremenu sliku sveta,ne vidim da je njena sudbina tako nepovoljna. Ako klatno krene u suprotnomsmeru, ne treba da se iznenadimo, mo`da, nekom talasu neoklasi~nih drama ubudu}nosti. I volela bih da se to dogodi, sve uz optu`bu da sam po tom pitanjusentimentalna i demode. Pored toga, dosada{nje iskustvo ukazuje da pojavanove forme moè da uti~e i na transformaciju one stare u nekom novom pravcu,u cilju njenog usagla{avanja s duhom vremena. Pojavom televizije nije nestaoradio, nego se vremenom transformisao u brì, dinami~niji medij da ne bi izgu-bio bitku. Ni pozori{te nije nestalo nakon pojave filma, a ni mnogi klasi~nimediji nisu i{~ezli s pojavom interneta, nego su se prilagodili novom vremenu.

Ksenija Radulovi}, mart 2012.

ja izvan institucija. Velike ustanove suzaista u te{koj situaciji, imaju renovi-ranu infrastukturu, sloène i skupesisteme koje sada nije mogu}e odràvati,a i programski budèti su znatno sman-jeni.

nezaposlenih i celu zemlju premreènunarodnim kuhinjama, tamo gde ne funk -cioni{u ni institucije poput suda i tuì -la{tva, {to bi se neko masovno potresao{to pozori{te nema za struju, {to je cen -tralni muzej zatvoren... Bojim se da preti

Sekretarijat za kulturu

Skupštine grada

Beograda usrdno

dariva svoje jedine

pozorišne novine.

„Ludus“ uzvra}a

s blagodarnoš}u.

Autor: Maja Mirkovi}SKICE KOSTIMA ZA PREDSTAVU PAZARNI DAN

10LUDUS 183–184Lu

U SUSRET 57. STERIJINOM POZORJUVe} skoro {est decenije, iako su se

menjale razne dràve, vlastodr{ci,reìmi, svakovrsne dru{tvene (ne) -

prilike, Sterijino pozorje je bilo i ostalo napijedestalu pozori{nih manifestacija ikulturni doga|aj prvog vreda. Mene unjegovom konceptu nailazile su i na po -hvale i na pokude, ali ipak i uvek – Po -zorje je pozorje.

I ovogodi{nje, 57. izdanje koje }e se uNovom Sadu odràti od 25. maja do 2.juna privla~i naro~itu i du`nu pa`nju. A,naravno, kada je o pa`nji re~, centralnomesto zauzima Selekcija nacionalne dra -me, iza koje stoji Ksenija Radulovi}.

IZVE[TAJ SELEKTORKE Na osnovu uvida u 70 predstava, od

kojih je ubedljiva ve}ina realizovana upozori{tima Srbije, a manji broj po deli-ma doma}ih autora u inostranstvu, moèse, i pored sna`ne ekonomske krize kojapoga|a celokupnu oblast kulture – ste}iutisak o relativno zadovoljavaju}em kon -tinuitetu srpske dramske produkcije (presvega kad je re~ o broju izvedenih premi-jera). Ta~nije, za sada se moè govoriti odelimi~nom smanjivanju broja premi-jernih izvo|enja, uz napomenu da uuslovima sve nagla{enijih smanjivanjabudètskih fondova u kulturi, ovi rezoviu predstoje}im sezonama mogu poprimitii drasti~niju formu. Usled nedostatkasredstava, pojedina pozori{ta u Beogradui unutra{njosti Srbije bila su prinu|enada redukuju obim produkcije, dok je, nadrugoj strani, primetan i novi model ko -produkcijske saradnje institucionalnihteatara i privatnih ili nevladinih fondaci-ja: s obzirom na sve izgledniju ~injenicuda ekonomska kriza u Srbiji ne}e bitiuskoro okon~ana, gotovo prirodno na me -}e se pretpostavka da }e pomenuti modelsaradnje na na{im scenama biti prisutani u narednom periodu.

Tematski okviri vezani za prob-lematiku savremenog ìvota u Srbiji –odnos politike i pojedinca, tranzicioniprocesi i njihove posledice, posledice ratai raspada zemlje, socijalna pitanja –o~ekivano i dalje dominiraju. Zanimljivoje da, pored navedenog, ve}inu selekto-vanih predstava povezuje lajtmotiv poro-di~nih odnosa, posebno onih izme|uroditelja i dece, uz dominantno prisustvopojma/figure oca. Na planu forme, para-lelno su zastupljeni klasi~ni estetskiobrasci i oblikovanje/istraìvanje savre-menog scenskog jezika – potonje, na ra -vno, sve prisutnije u delima reditelja ipisaca mla|ih generacija. I model verba-tima/dokumentarne dramaturgije i daljeje prisutan na na{im scenama. Jo{ jednaokolnost obeleìla je ovu sezonu: nekolikepredstave realizovane od strane eminent-nih autora starije ili srednje-starije gene -racije rezultovale su umetni~kim dometi-ma koji nisu u skladu s podrazumeva-ju}im visokim o~ekivanjima. U pitanjusu predstave koje ponavljaju za autoreprepoznatljive estetske obrasce, ne pred-stavljau}i, pri tome, relevantna ostvaren-ja ni u opusima eminentnih umetnika, nina repertoarima uglednih pozori{ta nakojima su postavljena. Nasuprot tome,odre|eni broj autora mla|e ili mla|e-srednje generacije (me|u njima i pojediniiz regiona ili sasvim nova imena na{escene) u~estvovao je u realizaciji ostva -renja koja ~ine umetni~ki relevantnijisegment ovogodi{nje produkcije, a naj ~e -{}e je re~ i o iskoracima ka modernimumetni~kim formama, istraìva~kim po -stupcima, suverenom kretanju u okvirusavremenog scenskog izraza.

U skladu s propozicijama i misijomfestivala Sterijino pozorje, selektorka jevodila ra~una o zadovoljavaju}oj sra z -

meri u~e{}a predstava nastalih po prai -zvedbama doma}eg dramskog teksta.Selektorka izraàva i àljenje {to komaddebitantkinje Tanje [ljivar Po{to pa{tetanije, pre svega na planu gluma~kihostvarenja u vrlo zahtevnom i sloènomànru groteske, prona{ao potpunije irelevantnije scensko uprizorenje.

PORODI^NI ODNOSINajvi{e predstava zastupljenih u Se -

lekciji nacionalne drame i pozori{ta, kaoi programu „Krugovi” ovogodi{njeg Ster-ijinog pozorja, tematizuje porodi~ne od -nose, pre svega relacije roditelji – deca.Zanimljivo je da je motiv oca prisutanvisoko frekventno i vi{ezna~no: ~esto udoslovnom, biolo{kom smislu, ali i krozdruga odre|enja pomenutog pojma. Po -javljuje se ve} u samom naslovu Oca naslu`benom putu, nezaobilazan je u pre -zentovanju i intimnih i dru{tvenih dra -ma u Hipermneziji, odnos k}erke i ocatematski je fokus Bicikla..., ali isto tako

S obzirom na navedeno, u Selekcijunacionalne drame i pozori{ta uvr{teno jeslede}ih sedam predstava (po redosledupremijernih izvo|enja):

SELEKCIJA NACIONALNEDR AME I PO ZORI[TAOtac na slu`benom putu, tekst Abdu-

lah Sidran, reìja Oliver Frlji}, Pozori{teAtelje 212 Beograd

Istraìvanje i ma{tovito razigravanjescenske forme jedna je od osnovnihosobenosti Frlji}evog rediteljskog postup-ka u predstavi Otac na slu`benom putu,realizovane o~igledno bez nostalgi~nihreminiscencija na kultni Kusturi~in film.Jedna od zna~ajnih i dramatur{ki funk -cionalnih intervencija jeste i izme{tanjeperspektive de~aka Dina: kao sedamde-setogodi{njak, on se se}a porodi~nih idru{tvenih odnosa koji su obeleìli njego-vo detinjstvo, a ukr{tanje/stapanje per -spektiva dveju generacija predstavi do -daje izvesni sentimentalni ton, kao vrstakontrapunkta o{trim rezovima, brzini,

I u novom komadu Biljana Srblja -novi} istraùje porodi~ne pri~e, odnoseizme|u roditelja i dece (jedan od ènskihlikova i ovde se zove Nade`da), pitanja(ne)prilago|enosti pojedinca dru{tvenimi politi~kim okolnostima. Taj spoj loka l -nog i univerzalnog, li~nog i politi~kog, nebez izvesne sete i gor~ine, vi{eslojno jescenski uobli~en u diskretno stilizovanojpredstavi pozori{ta iz Bohuma, a za ~ijuprodukciju je tekst i namenski pisan. Sizvesnim dramatur{kim intervencijamau odnosu na beogradsku praizvedbu dela(izostavljanje lika Aleksandre), u po stav -ci uokvirenoj uìvo izvedenim nume ra -ma stare gradske muzike iz na{eg kraja,likovi dobijaju izvesnu izo{trenost, uver -ljivost, ìvotnost, a reditelj pronalazi od -govaraju}u ravnoteù izme|u reali -sti~kog i za~udnog, racionalnog i ira cio -nalnog, nedvosmislenog i ambivalen t -nog.

Bunar, tekst Radmila Smiljani}, re -ìja Egon Savin, Ustanova kulture „Vuk

redu, promi{ljenim, inovativnim i pre -ciznim rediteljskim konceptom. Tematikasocijalne bede i radni~kih {trajkova, sa -svim prirodno, i dalje }e okupirati pa`njuna{ih dramati~ara: rediteljski postupakzasnovan je na istraìvanju mogu}nostisavremene scenske forme, modaliteta di -stance, odvajanju audio-segmenta odfizikusa, odnosno mehani~kom reprodu -kovanju glasa glumaca. Likovi – koji inisu klasi~ni dramski likovi – takopostaju poluìvi poluljudi, neke vrste ma -rioneta bez su{tinskog ljudskog integrite-ta, ovaplo}enje istih onih neautenti~nihljudskih egzistencija koje tumaraju Srbi-jom kao taoci nema{tine i nedostatkaperspektive. U formi atipi~nog i asket-skog mjuzikla, predstava na zanimljivna~in kombinuje teme socijalnog i poli-ti~kog ìvota s elementima trash poetike ipop kulture.

Mara/Sad (Marat the Sade), tekstPeter Vajs, reìja Andra{ Urban (AndrásUrbán), Novosadsko pozori{te/ Újvidékiszínház

Scenski razigrana i ma{tovita po -stavka klasi~nog teksta, u kojoj simbolirevolucije postepeno po~inju da se otkri-vaju i kao instrumentarijum nekog erot-skog {opa: naravno da nije re~ o pukojlascivnosti, ve} o ogoljenoj, do brutalnos-ti dovedenoj slici realnosti u kojoj kao dase za prevlast i mo} bore, blago re~eno,jedni falusi protiv drugih. U ùstromtempu i uz brze promene scenskih slika,furiozno tutnji revolucija sa svim svojimnusefektima, prenagljenostima, bizarno -stima... a upe~atljiva muzika i slo`na,nadahnuta igra gluma~kog ansamblauokviruju rediteljsku zamisao.

Plodni dani, tekst Boris Lije{evi} iJelena Kislovski Lije{evi}, reìja BorisLije{evi}, dramaturgija Branko Dimitri-jevi} i Fedor [ili, Pozori{te Atelje 212Beograd i Kulturni centar Pan~eva

Dokumentarni obrazac zasnovan naispovestima s internet-foruma predstavl-ja polazi{te emocionalne ali depatetizo-vane predstave, bazirane na jednoj sa -svim privatnoj temi, ali i odmerenom od -nosu li~nog i dru{tvenog, ozbiljnog i ko -mi~nog... Na zanimljiv na~in Plodni danitematski korespondiraju s ve}im delomselekcije: dok se u mnogim drugim pred-stavama tematizuju porodi~ne strukture,odnosi roditelja i dece (posebno pojamoca), ovde je u fokusu interesovanja mo -tiv prièljkivanog, (ne)ostvarenog rodi -teljstva. I ovde je nemogu}e potpuno od -vojiti privatno od politi~kog, li~no oddru{tvenog: jedna duboko intimna tema– pitanje roditeljstva, preciznije poku{ajostvarenja roditeljstva putem ve{ta~keoplodnje – nu`no je vezana i za dru {tve -ne, ekonomske, eti~ke odnose.

ME\UNARODNA SELEKCIJA„KRUGOVI”Dve od tri predstave u programu

„Krugovi” na najneposredniji na~in te -matizuju strukturu porodice (Mrzim isti -nu! i Moj sin samo malo sporije hoda).Pojam oca u metafori~nom smislu deo jesloènog i vi{eslojnog odnosa uspostavl-jenog izme|u vlasnika presti`ne pisar-nice i novoprimljenog radnika Bartlbija upredstavi Pisar Bartlbi, po pri~i Her ma -na Melvila. S druge strane, motiv nemo -gu}nosti saznavanja kona~ne istine jestezajedni~ki tematski obrazac predstavaMrzim istinu! i Pisar Bartlbi. Dok je uprvoj te{ko povu}i o{tru liniju izme|udokumentarne gra|e, artefakata i (ne) -pouzdanih se}anja s jedne, te razli~itihnivoa i na~ina uobli~avanja fikcionalnog,s druge strane, u Bartlbiju se te{ko dose -è do istine o samom naslovnom liku. Triostvarenja u „Krugovima”, me|utim, naformalno strukturalnom planu, na prvipogled pruàju uvide u tri razli~ite scen -

Otac na slu`benom putu Ateljea 212 otvara 57. Sterijino pozorjejedna od va`nih relacija u predstaviRadnici umiru pevaju}i, a o odsustvu oca,odnosno prisustvu dominantne maj kemoè se govoriti u predstavi Bunar.Najzad, poku{aj ostvarivanja u uloziroditelja stoji u osnovi Plodnih dana.

U pojedinim se predstavama motivoca moè varirati i putem pitanja autori-tarnosti, liderskih pozicija, vlasni~kihodnosa i drugog.

Ovaj {iroko shva}en lajtmotiv, na{io~evi, sasvim posredno moè da govori i ouspostavljanju estetskih relacija vezanihza izvesne promene paradigme, u dija -lekti~kom smislu proces nezaobilazan,prirodan i neminovan: u takmi~arskojselekciji zastupljeni su prete`no autori ipredstave koji svoj puni izraz pronalaze usavremenim, tragala~kim, inovativnimscenskim obrascima, ali pomenutih no vihobrazaca, novih umetni~kih formi ne bini bilo bez pune svesti i uvaàvanjaonoga {to prethodi, bez preispitivanjapostoje}eg, bez uspostavljanja odnosa iprema na{im pozori{nim o~evima. A tajodnos u umetnosti, kao ni u samom ì -votu, nije ni jednostavan ni jednostran –ali uvek se mora uspostaviti.

Najzad, na{i o~evi su istovremeno imali oma` jednom od na{ih prethodnika,zna~ajnom piscu na{e pro{losti, VojislavuJovanovi}u Marambou i njegovoj istoi -menoj drami.

partizanskim i himni~kim songovima.Bave}i se privatnom istorijskom perspek-tivom, reditelj, na planu zna~enja, osta -vlja uglavnom otvorena pitanja brojnihpoliti~kih implikacija tako sloène i bolneistorijske teme kao {to je Informbiro, ne -dvosmislenih zlo~ina jednopartijskogsistema koji svakako ne zasluùje vred-nosnu simplifikaciju, ali ~ije tamnestrane s pravom mogu postati i predmetozbiljnih dru{tvenih i istorijskih debata.

Hipermnezija, reìja Selma Spa hi},dramaturgija Nata{a Govedarica, FilipVujo{evi}, koprodukcija Bitef teatraBeograd i Hartefakt fonda

Nastala na osnovu obrade dokumen-tarne gra|e, postupka koji je i dalje jedanod prisutnijih tokova na{e dramske pro -dukcije, Hipermnezija na nekoliko razinasu~eljava privatno i politi~ko, pokazuju}ineraskidive veze ova dva pojma, njihovojedinstvo suprotnosti. Polaze}i od li~nihispovesti glumaca razli~itih nacio -nalnosti, tokom perioda devedesetih godi-na pro{log veka, rediteljka Selma Spahi}kreira autenti~nu, zna~enjski odmerenu ina momente dirljivu predstavu o li~nimvi|enjima rata, raspada zemlje, vizura-ma nacionalnih i profesionalnih odnosa,relaciji izme|u teatra i stvarnog ìvota...

@ivot nije bicikl / Das Leben ist keinFahrrad (Nije smrt biciklo, da ti gaukradu), tekst Biljana Srbljanovi}, reìjaAnselm Veber (Weber), SchauspielhausBochum (Nema~ka)

Karadì}” Beograd, Radionica Integracijei Fond Krug

Radnja praizvedenog komada mladespisateljice sme{tena je u neko malomesto u Bosni, ali bi mogla da se odnosi ina bilo koju drugu zapu{tenu i ruralnusredinu ovog dela Evrope. Bunar kojitreba zameniti vodovodom postaje simbolnespremnosti da se prihvati realna slikasavremenog sveta i duha vremena: ufokusu pa`nje su odnosi me|u generaci-jama, kao i oni uspostavljeni izme|u do -minantne majke i sina (uz motiv odsu stvaoca), pripadnika razli~itih nacija, izborasamostalnosti i te{kog tereta slo bodenasuprot predvidljivosti i oko{talim stega-ma tradicije... U realisti~ki svedenojreìji, putem nijansiranja detalja i kre -iranja autenti~nog miljea, predstava –protkana i humornim notama – isto vre -meno uspostavlja i emocionalnu komu-nikativnost s publikom i odre|eni kriti~kianga`man, zasnovan na istraìvanjusociolo{kih i mentalitetskih obrazaca,ljudske prirode i mogu}nosti njene pro -mene.

Radnici umiru pevaju}i, tekst OlgaDimitrijevi}, reìja An|elka Nikoli},koprodukcija Bitef teatra Beograd i Ha -rtefakt fonda

Realizovana na osnovu pobedni~kogdramskog teksta s prvog konkursa Fon -dacije Hartefakt (2010), predstava Rad -nici umiru pevaju}i odlikuje se, u prvom

LUDUS 183–18411

Milivoje Mla|enovi}, direktor Sterijinog pozorja

POZORI[TE NAM UGLAVNOM MUCA

Sne¦ana Mi le t i¯

ske poetike: klasi~ni i odmereni pristupJanu{a Kice, energi~nost i silovitost Oliv-era Frlji}a, te od svega suvi{nog o~i{}eni,svedeni scenski rukopis Milo{a Loli}a.Ipak, jedna vrsta ogoljenosti, udaljavanjasa scene svega {to nije neophodno, jedannovi scenski asketizam na razli~ite na -~ine odlikuje sva tri autora: recimo, veli-ka prazna kocka kod Kice kao scenograf-sko re{enje stana, obi~ne sobne lampeumesto scenske rasvete kod Frlji}a ili,jedan sto i stolice, koji su gotovo sve odscenografije {to je potrebno i Loli}u iFrlji}u.

Mrzim istinu!, reìja, koncept OliverFrlji}, Teatar &TD Zagreb (Hr vatska)

Parafraziraju}i ~uvenu i previ{e ra -bljenu re~enicu Tolstoja, Frlji}eva pred-stava mogla bi da ukazuje na to kako jesvaka sre}na porodica dosadna na istina~in, a svaka nesre}na zanimljiva nasvoj. Naravno, u ovom rastvaranju poro-di~nog sistema, cilj autora nije postizanjepsihoterapeutskog dejstva niti raskrinka-vanje roditeljskih nesavr{enosti i slabosti– naprotiv, jedna od najve}ih vrednostiprojekta nalazi se upravo u transpono-vanju li~nog u op{te, u dosezanju arhe -tipskog obrasca u kojem porodica u kojojje odrastao Oliver Frlji}, moè postati bilokoja druga, manje ili vi{e sli~na. Nanekoliko razina autor preispituje moda -litete reprezentacija i statuse istine, ukr -{taju}i svoje se}anje sa se}anjem ~lanovaporodice, artefakte i subjektivne doìvlja-je, ali i na{ gledala~ki odnos s prikazan-im. Nije od presudnog zna~aja da li sve -mu i koliko verujemo, koliko je zna~ajanna~in na koji prikazano dobija fikcional-ni status upravo u prostoru dokumen-tarne (re)prezentacije.

Moj sin samo malo sporije hoda,tekst Ivor Martini}, reìja Janu{ Kica,Zagreba~ko kazali{te mladih (Hr vatska)

U prostoru ogromne bele kocke koja,postavljena na klasi~nu pozornicu, zna -kovito simbolizuje ogoljeni porodi~niprostor sa uvek spu{tenim zavesama,Janu{ Kica kre}e u diskretnu i strpljivupotragu za tajnama me|uljudskih odno -sa, sazrevanju i ìvotu s drugim, ali idruga~ijim. Pitanje drugog reflektuje sena vi{e razina: invalidnost, homoseksu-alizam, starost i stara~ka demencija.Imponuju vi{eslojnost i zrelost dramskogteksta autora koji je tek u poznim dvade-setim godinama, a koji tragikomi~nimnitima boji svoje likove, postavljene ugotovo sve zamislive porodi~ne odnose. Au tim odnosima, kroz tri generacije, ìvotmoè biti i mu~an i radostan, a njegovaprava slika nekad duboko prikrivena kaou ~ehovljevskim pauzama izme|u repli-ka, u neizgovorenim re~ima, kao istina upukotinama.

Pisar Bartlbi, tekst Herman Melvil,reìja Milo{ Loli}, Mini teatar Ljubljana(Slovenija)

Iako nastala polovinom 19. veka,Melvilova novela izuzetno je aktuelna ukontekstu savremene krize kapitali sti -~kog sveta. Figura Bartlbija, vrednogpisara koji sve vreme ponavlja jednu istuformulu, bila je predmet istraìvanjamnogih autora i filozofa 20. veka. Tako, upojedinim tuma~enjima, Bartlbi najav -ljuje potonji sveproìmaju}i duh apsurdaili, recimo, predstavlja ‘antijunaka pa -sivne rezistencije’. @rtva ili pobunjenik,Bartlbi u odnosu sa svojim nadre|enim,preispituje razli~ite vrste odnosa i istina,pa se tako menja i uloga nadre|enog kojimoè postati o~inska figura, egzekutor,prijatelj ili `rtva... U potpuno svedenomscenskom prostoru, Milo{ Loli} svoj scen-ski rukopis gradi na onome {to je prodi-ranje u bit, odricanje od svega suvi{nog,a u tome ima i dragocenu pomo} disci-plinovanih i posve}enih ljubljanskih glu -maca, predvo|enih maestralnimIgorom Samoborom.

Onima koji redovno dolaze na Steri-jino pozorje njegovo 57. izdanje~ini se najneobi~nije, mo`da i intri-

gantnije nego neka prethodna: ima dostatoga neo~ekivanog, nema megaspekta-kla, ne ma grandioznih predstava uscenografsko-tehni~kom smislu, ~ak su i– tako zvana – velika pozori{ta do{la smalim predstavama, koprodukcijama,sve je nekako kamernije, intimnije...reklo bi se realnije i primerenije krizi... Opredstoje}em festivalu govori njegovdirektor Milivoje Mla|enovi}, najpre otome {ta nam to ovogodi{nje sterijanskepredstave govore o na{em realnom ìvotua {ta o na{em pozori{tu?

„Je li ono Oliver Frlji}, onaj gnevni io{tre misli, mladi i celoj jugoisto~nojEvropi preko potrebni pozori{ni um, re~e:kad ~ujem da je pozori{te ogledalo dru -{tva, do|e mi da ga razbijem?! A {ta namdanas govori na{ teatar? Uglavnom mu -ca, pu{ta neke neartikulisane glasove,dok ìvot prolazi. Ina~e, za megaspekta-klom u pozori{tu, sumnjivim terminomdospelim iz sfere industrije zabave, nemani potrebe. A onda je odsustvo potrebe zailuzionizmom, magijom u teatru dodatnouticalo da se dana{nji vode}i rediteljiokanu ka{iranog i la`nog krajolika. Udobrom srpskom pozori{tu, koliko gaima, sve se ipak, hvala provi|enju, us -merilo prema ~oveku, jadnom, ugnjete-nom, ne toliko vi{e od klasnog neprijate-lja, koliko i od sebe samog na~etog, isku -{avanog, denunciranog, od strane medi-ja, istorije, moralnih zakona, nebesa,brzometnih promena, ozonskih rupa,korupcije i drugih karakondùla moder-nog sveta. Naravno da sva strujanja una{em teatru zavise od para, ali imapodosta dokaza da to nije presudni faktor.Koprodukcije? Dobro, ta je forma legiti-misana odavno, sad se potvr|uje na jo{boljim osnovama i sve se manje podozre-va od nje jer je to najpragmati~niji pri -stup umetnosti, ne trpi impovizaciju i{alabazanje, zahteva pregledan, dugo-ro~an plan u svim fazama realizacijepozori{nog projekta i tera inertne institu-cije da misle unapred o glumcima i dru -gim umetni~kim saradnicima. A kamer-nost, intimnost, dokumentaristi~ke na -

slage u predstavama jesu na prvom me -stu odlika stila i mi{ljenja prve decenije21. veka, a tek onda na~in da se dosko~ioskudici i dejstvu drugih vanumetni~kihfaktora.”

Kakvi su vam bili ovosezonski su -sreti s pozori{nim ljudima? Jesu li oni upanici zbog krize, kresanja budèta? Dali }e kriza dati mo`da bolje predstave odonih koje su nastajale u vremenu ozbilj-nijih budèta?

Zajedni~ki imenitelj je beda, na pr -vom a potom i na svim drugim nivoimazna~enja. Uàsno poraàva slika da veli-ki beogradski teatri danas ne mogu usezoni da naprave vi{e od dve premijere.U unutra{njosti tako rade godinama, i nato se skoro niko i ne osvrne. U takvojsituaciji upravnici se razli~ito dovijaju.Neki pristaju na to, ravnaju}i se premaodvratnoj, surovoj ali jedino regularnojnarodnoj mudrosti „koliko para, tolikomuzike”. A neki, valjda tamo gde jo{vlasti prebrojavaju premijere, predstave ipubliku, mada sumnjam da to iko vi{eferma, imitiraju „bogat pozori{ni ìvot”~iji su sastojci vrlo ~esto priredbe bezsmisla, besprizorne tezge ili pozori{nearhelo{ke iskopine. Ne nadam se da }ei{ta bolje biti, ~ak i da pozori{tima budedato nekoliko tovara blaga. Tu se valjapre izboriti sa samoizolacijom, provinci-jskim narcizmom, besperspektivno{}u.Umesto repertoarskih lutanja, valjalo bise upustiti u smela pozori{na traganja.

Na ovom Pozorju tematizova}e seglumac. Pozori{te postoji zahvaljuju}injemu a on je danas vi{e nego ikad unezavidnoj situaciji. Na lestvici zaradaonih koji stvaraju pozori{te glumaczara|uje maltene najmanje... Nedopusti-vo je koliko su puta zarade reditelja ve}eod njegovih, tim pre {to on sve ~e{}e nijesamo interpretator rediteljevih ideja, jerse od glumaca danas ne traè samo po -datnost, ve{tina i otvorenost, ve} i ve likiintelektualni anga`man i znanje...

U sredi{tu 14. me|unarodnog simpo-zijuma kriti~ara i teatrologa koji se orga-nizuje u saradnji sa Me|unarodnimudruènjem kriti~ara i teatrologa a kojimkoordinira dr Ivan Medenica, bi}e glu -mac, ali ne njegova socijalna dimenzija,

UVEK BI JEDNI OVAKO A DRUGI ONAKO

Pre koju godinu imali smo pritu`be da je selekcija Pozorja „previ{evojvo|anska”, bivalo je ovih godina i da je selekcija ocenjivana kao provinci-jalna, zatim primedbi po pitanju hrabrosti selektora...

Namr{tim se na svaku regionalizaciju, decentralizaciju kad je re~ o pozo-ri{tu, na svako zveckanje regionalnim klju~evima po kojima bi trebalo da sezadovolje sve pozori{ne nahije, ili da se ustanovi nekakva pravi~na podela steri-janstva! Jedan veli da bi ovako, drugi onako, koliko sam puta slu{ao upravnikepozori{ta u untra{njosti: kako bi im dolazak na Pozorje zna~io potvrdu kodlokalnih vlasti, kako bi ih to u~vrstilo. Ma nemojte?! Pa onda radite, bra}o mojalepa! Mislite o tome {ta me}ete na repertoar, s kim radite, za{to, kada, ne imiti-rajte velika pozori{ta, ne prepisujte recepturu za dobro pozori{te, jer je uistinunema. I nema popusta nikom, nikad, nipo{to. Samo tako opstaje veliko Pozorje.Ali nemojte, dragi moji, da onda podleète onim gnusnim pri~ama o centrimapozori{ne mo}i, o klikama teatarskim, o urotnicima. Nemojte, nije lepo, negoglednite gde gre{ite. A kad je re~ o hrabrosti selekcije, radije bih taj termin izba-cio a govorio o o{trini i sveobuhvatnosti pogleda na pozori{te, o silini argume-nata kojima se izbor brani.

Milivoje Mla|enovi}

niti njegova sudbina kao i svakog smrt -nika u raljama pozori{nog menad`mentai trì{ta, nego }e se akcentovati njegovascenska prisutnost, artikulacija njegovescenske energije u scenskim praksama,njegovoj izrazitoj i osve{}enoj interakcijisa publikom. Naravno da }e i pomeranjau umetnosti glume, dvostrukost njegovepozicije izme|u „prisustva” i „reprezen-tacije” uticati i na njegov tretman i vred-novanju njegove, ne samo gluma~keumetnosti kao {to pokazuju sve ~e{}iprimeri scenskih praksi.

Pozorju se, u razli~itim ulogama,vra}aju njegova nagra|ena deca, u no -vije vreme Lije{evi}, Tomovi}, Urban,Pelevi}, Frlji}... Misija Pozorja i jeste daokuplja misle}e i radoznale ljudi... A {tase sve prethodno mora uraditi da biPozorje postojalo?

Jedno od pravila Sterijinog pozorja jeda nagra|eni budu pozivani da u~estvuju

u radu ìrija. I formiranju ocenjiva~kekomisije se pristupa vrlo bri`ljivo, takoda nijedan segment predstave ne bude udrugom planu.

Festivalski program ko{ta}e 27miliona dinara – najve}a sredstva odvo-jio je na{ osniva~ Grad Novi Sad a potomMinistarstvo kulture Srbije, Pokrajinskisekretarijat za kulturu Vojvodine i na{generalni sponzor NIS – Gasprom njeft.Mogli bismo i umeli bismo i za trostrukove}i novac da napravimo festival. I za -hteva}emo to, ~im bude primereno. Uovom ~asu mislim da smo napraviliatraktivan i intrigantan festival, za ceoregion i dobar deo Evrope. Uz predstaveiz takmi~arskog programa i selekciju„Krugovi” bi}e prire|eni i brojni prate}iprogrami: radionica mladih kriti~ara,dramatur{ka radionica, tribina o statusupozori{ne kritike, te niz drugih susretapozor{nih ljudi iz celeEvrope i sveta.

Zajedni~ki imenitelj na{ih pozori{ta je bedana prvom a potom i na svim drugim nivoimazna~enja. Uàsno poraàva slika da velikibeogradski teatri danas ne mogu u sezonida naprave vi{e od dve premijere. Uunutra{njosti tako rade godinama, i na to seskoro niko i ne osvrne – kaè MilivojeMla|enovi}

Autor: Maja Mirkovi}SKIC

E K

OST

IMA

ZA

PR

EDST

AV

U P

AZ

AR

NI

DA

N

12LUDUS 183–184Lu

UDAR NA KRITIKU JE UDAR NA KRITI^KO MI[LJENJE

Ivan Medenica je novi predsednikUdruènja pozori{nih kriri~ara i tea -trologa Srbije, odlu~eno je 3. maja na

Skup{tini ovog udruènja. Svoj ~etvoro-godi{nji mandat Medenica je zapo~eoangaòvanim govorom o sada{njim pro -blemima posla pozori{nog kriti~ara, i sta -tusa na{e pozori{ne kritike.

Otkako prati pozori{te, rekao je Me -denica, pozori{na kritika je oduvek unekakvoj krizi. „Razlozi tome su mnogi,a ti~u se same prirode tog posla: pozo ri -{na kritika ocenjuje rad onih koji stvara-ju predstavu, i za koje je, prirodno, samomrtav kriti~ar dobar kriti~ar”, na{alio sea potom dodao: „Ili da ublaìm: samo kri -ti~ar koji je nekad pisao je dobar kriti~ar.Ali to su razlozi emocionalno piholo{keosnove o kojima ne moèmo mnogo da go -vorimo. Objektivni razlozi lo{eg poloàjapozori{ne kritike nisu fenomen samo na -{eg dru{tva nego je to i svetski fenomen –to je tema koja je na sastancima svetskeasocijacijacije pozori{nih kriti~ara redo -vno na tapetu (Ivan Medenica je pomo} -nik generalnog sekretara te asocijacije –p. a.). Mi ìvimo u doba vulgarne prvo-

bitne akomulacije kapitala, pogotovo uIsto~noj Evropi i u ovoj zemlji, i samonaivni misle da zakoni trì{ta nisu nekinovi oblici ideolo{ke presije. Udar nakritiku je udar na kriti~ko mi{ljenje ucelokupnom javnom prostoru u zemlji.Takva situacija je i u mnogim drugim,kulturno razvijenim sredinama. U Fran-cuskoj se ozbiljno kriti~ko mi{ljenje svevi{e potiskuje iz medija, a sve vi{e na li -kuje anglosaksonskom modelu prikazi-va~kog i recenzentskog prikazivanja po -zori{ne umetnosti. U Rusiji je ta situacijakatastrofalna jer su tu rezultati liber-alnog kapitalizma bili mo`da najfatalniji.Samo jo{ u Nema~koj postoji temeljno ba -vljenje pozori{tem pa tako i kritikom umedijima.” Medenica je naveo primerkolege iz Kanade koji je dobio otkaz izjednih novina zato {to je negativno pisaoo pozori{tu koje se u tim novinama ogla -{avalo.

„Poku{a}emo da damo sve od sebe dau ovim gotovo nemogu}im uslovima po -bolj{amo poloàj pozori{ne kritike. Po zo -ri{na kritika se potiskuje iz medija, a ne -ki zabran u kome je stru~no pro mi {ljanje

mogu}e, ostaju stru~ni ~asopisi, periodi-ka, i neke specijalizovane emisija naradiju i televiziji. To daje prostor, kolikogod suèn, za edukaciju nove generacijepozori{nih kriti~ara. Trenutno se de{avajedna regionalna platforma za edukacijuumetni~kih kriti~ara u koju su uklju~eniHrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina iCrna Gora. Traje godinu dana, i pod pa -tronatom je Evropske unije. Ti projektiedukacije daju kakvu-takvu nadu da}emo u perspektivi mo}i da oformimonovu generaciju kriti~ara.” Oteàvaju}aokolnost u tom nastojanju su i honorari,naveo je Medenica. „Kriti~ari ne dobijajuhonorare za svoj posao, mi smo kriti~arihobisti, jer ne moèmo sebi ni pribli`noda obezbedimo egzistanciju. Istina, tonikada nije ni bilo mogu}e, ali nikadaova srazmera nije bila toliko nepovoljnapo nas kao {to je danas. Zato je vrlo te{komotivisati mlade.”

Pa ipak, ocenio je Ivan Medenica, upore|enju sa drugim vrstama kritike, upozori{noj je malo bolje izme|u ostalog izato {to postoje eti~ki kodeks i profesion-alni standardi koji se po{tuju.

U drugom delu skupa, profesoru Vla -dimiru Stamenkovi}u, doajenu na{e po -zori{ne kritike, uru~eno je specijalno pri -znanje. Ivan Medenica je podsetio da jeprofesor Stamenkovi} rekorder u svet-

skim razmerama zato {to je 47 godinapisao pozori{nu kritiku u NIN-u, da jebio omiljeni profesor na Katedri zadrama turgiju Fakulteta dramskih umet-nosti u Beogradu i dugogodi{nji direktorSterijinog pozorja u Novom Sadu. Kakoje ista knuto, njegove tekstove odlikujuanaliti~nost, argumentovanost, stavljanjeu kontekst dru{tvenih odnosa, a naro~itostrast prema pozori{tu i prema funkcijikoju ono treba da ima u dru{tvu.

Vladimir Stamenkovi} je zahvalio nanagradi koja mu je, kako je rekao,„draga jer nije dru{tvena parada negoima ljudsku supstancu. Doìvljavam je ikao pri znanje generaciji kojoj sampripadao, a od koje sam ostao samo ja.”

Otkrio je da mu je od ove draà samojedna druga, tako|e neformalna nagradai ispri~ao slede}u pri~u: „Jedne zimskeve~eri zazvonio mi je telefon, bio je toMedenica. Rekao mi je: ‘Izvinite {to vasuznemiravam, nadam se da nije pretera-no kasno, ali sam hteo ne{to da vam is -pri~am {to sam sada doìveo. Vozio samse taksijem, i u onoj napetoj atmosferiautomobilske kabine kad ne znate da litreba po~injati razgovor ili ne, ipak samga zapo~eo. I taksista mi je uputio pita njena koje je vrlo te{ko odgovoriti – ~ime sebavim. Smogao sam snage da mu kaèmda sam pozori{ni kriti~ar o~e ku ju}i da on

ne razume o ~emu je re~. A taksista je,posle izvesnog vremena }u tanja, s tonomglasa u kome je bilo ne~eg setnog, pitao:A je l’ te, da li o pozori{tu u NIN-u jo{pi{e onaj Stamenkovi}? Znate, ja samnekada i{ao u pozori{te.’ Eto, to je zamene najdragocenija nagrada koju samdobio, i jedina kojoj dajem prioritet uodnosu na ovu.”

Sonja ]iri}

Ivan Medenica izabran za novog predsedni-ka Udruènja pozori{nih kriti~ara i teatrolo-ga Srbije

KOREOGRAF PRAVI PRIÛ OD POKRETA

Gostovanje Edvarda Loka na ovogo-di{njem Beogradskom festivalu igre9. aprila 2012. u beogradskom Sava

centru, sa baletskom predstavom Novikomad (New Work), svakako je obeleìloplesnu sezonu u prestonici. Lokova trupa„La la la Human Steps” iz Montreala po -stala je prepoznatljiva po neobi~nim imunjevito brzim plesnim strukturama.

„Kompanija postoji od 1980, prak -ti~no smo aktivni na svetskoj sceni 33 go -dine, 1982. po~eli smo da kruìmo po Ev -ropi, tada smo se po prvi put predstavilievropskoj publici. I koristili smo razli~itemoderne plesne tehnike sve dok 1997.nismo uveli igru na {pic patikama i togase drìmo do dana dana{njeg. Produkcijasa kojom smo u Beogradu bazirana je nadve svima poznate opere, to su Didona iEneja, Orfej i Euridika.”

Koreografija je...?Koreografija je na neki na~in okre -

nuta ovim operama u smislu fabule, alismatram da je igra veoma apstraktnaforma, tako da uvek dozvoljava tu vrstuslobode. Mi koristimo klasi~nu tehniku,razlika je u dinamici i brzni koja nijeklasi~na. Kada je re~ o koreografiji, telo jene{to {to svi misle da poznaju. Me|utim,tela su druga~ija, telo odre|uje i pol istarost i prirodnu lepotu i nedostatke. Alikada se to telo stavi u funkciju brzog kre -tanja, onda ono nije mogu}e de{ifrovatina taj klasi~an na~in. Ono po~inje dakreira situacije i kada smo u pokretu jadolazim do toga da telo u brzini svogkretanja moè ~ak da postane nevidljivo.Svetlo je tako|e druga~ije i posebno una{im produkcijama, i ono dodaje na tomefektu nevidljivosti. Moja dela su uveknastajala na muziku koja je posebnostvarana, uvek sam radio sa kompozitori-

ma. Sa Gavinom Brajarsom sam sara |i -vao u svoja dva poslednja projekta. Mi nepravimo muziku za koreografiju niti ko -reografiju za muziku. Morate da stvaratekoreografiju prema muzici a ona ne trebada bude obevezuju}i faktor.

Kako pripremate svoje plesa~e?Na izuzetno tradicionalan na~in. U

pitanju je dobar baletski ~as, za dobarbaletski plan uvek imamo 6 meseci naraspolaganju, tako da moète da idete saigra~ima zajedno kroz sve tehnike, i dado|ete do onog rezultata koji èlite.

[ta je tajna nastajanja va{ih kore-ografija?

U stvari va{e pitanje se odnosi na toda li ima improvizacije. Kod mene nemanikakve improvizacije. Ako npr. no vi na -ru neko name}e tekst, pitanja i tera vasda ne{to stavite, onda to nije va{ tekst.Koreograf pravi tekst od pokreta.

Ako veza izme|u muzike i koreo -grafije nije obavezuju}a, kakva je ondata veza?

Mi ne radimo muziku, kompozitorsam radi svoju muziku a koreografi radesvoju koreografiju. Otprilike mesec danapred premijeru ukomponuje se muzika ikoreografija. Radi se od dve celine i onese podràvaju me|usobno. Publika kaoposmatra~ uvek spaja muziku i kore-ografiju zajedno iako one nisu nastalezajedno. Kada posmatrate ovaj komadvidite da muzika i koreografija idu zajed-no. êsto sam sara|ivao sa kompozitoromDavidom Langom, koji smatra da je lakoinstruirati ljude da misle i ose}aju onakokako umetnik èli. Dovoljno je dodati ne -koliko nota pa da oni osete tugu, sre}u iradost i znatièlju; ja se vodim tim ose }a -jem, i kompozitor i koreograf su na istomzadatku. Muzika je ja~i faktor za pu -

bliku, dok je oko tj. vizuelni utisak slabi-ji. Ako vam se nekad ~ini da je koreo -grafija izuzetno jaka, trebalo bi da za -pu{ite svoje u{i i da onda pogledate kakota koreografija izgleda. Onda }ete u stvarishvatiti da ~esto gledate muziku.

Kako izgleda va{ dijalog ako svakoradi svoje?

Svima treba dati slobodu ali po}i odkrajnjeg rezultata. Muzi~arima je uvekvaàn zvuk i tehni~ka opremljenost tea -tra zbog zvuka, a nama koreografima jenajva`nije svetlo, odnosno dizajneri sve -tla koji rade na komadu.

Sara|ivali ste sa Dejvidom Bouvi-jem?

Prvo je trebalo da kao kompanijanastupamo na njegovim koncertima, alime je kasnije pozvao da budem umetni~kidirektor njegove velike turneje „Soundand Vision”. Te{ko je definisati ko jeDejvid Bouvi, on je ogromno ime u svetumuzike. Ali je malo poznato da je dobarpoznavalac umetnosti i da je po sebnookrenut vizuelnim umetnostima. Tako|eje otvoren prema umetni~koj avanturi,riziku i slobodi. Dao mi je mo gu}nost dabudem slobodan i da kreiram.

Radili ste i film Amelija. Odnos filmai pozori{ta?

Predstava nikada ne moè da budekao film, ona je u tri dimenzije, a filmuvek u dve, premda mnogi poku{avajuda nas ubede da to nije tako. Pozori{tepruà gledaocu ose}aj bliskosti, moètebrzo da se stopite sa onim {to se de{avana sceni, da sami otkrivate detalje, i da sefokusirate na detalj koji vas interesuje.Film i pored svih filtera i izuma ne moèda vam to priu{ti. Tu nema pore|enja.Verovatno }e biti virtuelnih plesa~a. Onda}e do}i neki novi koreograf za 20 godinakoji }e se pitati kako smo mi to igrali u2012, gde smo uz skok morali da plani-ramo i doskok. Mo`da }e stajati u vaz -duhu i mo}i da prolongiraju to neko sta -nje. Mi ne znamo kako }e to neko sagle-davati jednog dana.

Kako birate svoje igra~e?

Igra~i kao i svi performeri moraju dabudu u veoma bliskom odnosu sa pu -blikom. Mislim da postoji dva na~inakako se taj odnos uspostavlja. Sama ~i -njenica da imate nekog ko je perfektan usmislu tela i tehnike u odnosu na onogneperfektnog koji sedi u publici je hariz-mati~na i dobra. Postavlja se pitanje ka -ko bismo mi mogli da postanemo takvi. Sdruge strane, imate na~in gde ni izvo|a~ni publika nisu perfektni, ali izvo|a~poku{ava da objasni gde njegovo ne sa -vr{enstvo vodi. Mislim da je prava meranegde izme|u.

Koja je pozicija klasi~nog baleta umodernom plesu?

Kada sam po~injao ’74. god klasi~ni imoderan balet su bila dva razli~ita poj -

ma. Sada su se stvari radikalno prome-nile. Sada je normalno da neko iz kla -si~nog plesa u|e u savremeni balet iobrnuto. Pravi primer je pariska Opera,koja je bila jedna od najve}ih baletskihinstitucija u svetu, ali sada ima koreo -grafe modernog plesa. Promenilo seshvatanje da se ne moè stvoriti koreo -grafija bez osvrtanja na istoriju i pro -{lost. Jedno od najva`nijih odre|iva~kihfaktora u baletu leì u terminima istorijeplesa. Sada postoji prelaz koji je dobar zaobe forme. Mora postojati referenca zaobe forme bez obzira da li je u pitanjubalet ili odre|ena ta~ka istorijske umet-ni~ke forme iz uglarazli~itih kultura.Radmila \urica

„Ako vam se nekad ~ini da je koreografijaizuzetno jaka, trebalo bi da zapu{ite svojeu{i i da onda pogledate kako ta koreografi-ja izgleda. Onda }ete u stvari shvatiti da~esto gledate muziku”, kaè Edvard Lok

Intervju: Edvard Lok

Ivan Medenica

Novi komad Edvarda Loka

LUDUS 183–18413

Dramski projekat „Oni ìve” ili slika stanja stvari

MAJA, MARKO, GEBELS I NA[E PARTIJE

Gostovanje pozori{ta Kostolanji Deè nasceni Bitef teatra: „Drakula – svetlostitrenutka” i „Dogs and Drugs”

POLITI^NOST POZORI[TA BRUTALNOSTI

Sredinom aprila usred predizbornekampanje, pa`nju javnosti privu kaoje intrigantni doga|aj koji se, istina,

nije odigrao ni na jednoj pozornici, ve} uìvotu. Glavni akteri su bili Maja Pelevi} iMilan Markovi}, mladi dramski pisci, isedam velikih politi~kih stranaka.

Sve je po~elo ovog februara, kad sunjih dvoje odlu~ili da na svojoj koì is -traè koliko treba verovati obe}anjimapoliti~kih partija o departizaciji i pre -stanku zapo{ljavanja po politi~koj liniji, ida od tog materijala napi{u dramskitekst. Uspeli su da se za devet dana u~la -ne u sedam velikih politi~kih partija, bezimalo muke. To su: Demokratska strankaSrbije, Ujedinjeni regioni Srbije, Socijal -demokratska partija, Demokratska stran-ka, Liberalno demokratska partija, Srp -ska napredna stranka i Socijalisti~kapartija Srbije.

Ljudi u tim partijama su bili zado-voljni {to su dobili ~lanove kao {to suMaja i Milan. Maja Pelevi}, autorka po -pularnog komada Pomorandìna kora,na anonimnom konkursu Sterijinog

pozorja nagra|enog teksta Mo`da smo svimi Miki Maus?, bila je dramaturg Naro-dnog pozori{ta, a u njenoj radnoj bio gra -fiji stoji i da pi{e songove za pozori{nepredstave, ~lanica je redakcije ~asopisa„Scena”... Milan Markovi} je napisaodrame Klupa, Dobro jutro, gospodine Ze -ko, Dobar de~ak, osniva~ je i administra-tor veb-sajta www.nova-drama.org, naj -ve}eg sajta te vrste u regionu...

Biografije Maje i Milana obezbedilesu im vrlo brzo nakon u~lanjenja ~lan -stvo u ve}ini Saveta za kulturu, a nekepartije su im, iako za to nemaju nikakvogovla{}enja, ponudile primamljiva radnamesta na koja }e ih postaviti odmahnakon izbora. Da bi pre toga forma bilazadovoljena, njih dvoje su morali zva -ni~no da se predstave partijama, to jest daim predo~e svoje razmi{ljanje o kulturnojpolitici, stranci, i tako tim stvarima. I onisu to i u~inili: na svih sedam adresaposlali su isto {tivo, deo teksta Znanje ipropaganda koji je 1928. godine napisaoJozef Gebels! Izmenili su samo tri re~i: re~„propaganda” izrazom „politi~ki market-

ing”, re~ „nacionalsocijalizam” re~ju kojaozna~ava ideologiju odgovaraju}e stran -ke, a Hitlerovo ime je zamenjeno imenompredsednika odgovaraju}e stranke.

Niko, ni u jednoj partiji, nije ni{ta po -sumnjao, a svi su, u svim partijama, izu -zetno hvalili tekst novih mladih ~lanova,a LDP ga je „oka~io” na oficijelni sajt.Ina~e, kako su i sami autori napomenuli,taj Gebelsov tekst je isprazan, u njemunema prakti~no ni~ega osim „jakih re~i”,verbalne odlu~nosti i pohvale liderusvake od stranaka. Mediji su ~ak objavilireakcije nekih stranaka na njihov tekst.Evo jedne: „Dragi Majo i Milane, tekstsam pro~itao i prosledio. Mislim da stepokazali da ste potpuno svesni uloge an -gaòvanih ljudi u konceptu angaòvanekulture koji pri tom ne li~i na isto to uslu`bi ranijih autoritarnih sistema.”

Maja i Milan su svoje iskustvo opisaliu dramskom tekstu Oni ìve, ~ije je javno~itanje odràno 8. aprila u Domu omla-dine. U tekst su inkorporirali svoje ~e to -vanje iz tog perioda, i dramatizacije sa -stanaka u partijama, a prisutnima su po -kazali i audio-materijal o nastanku pro -jekta i razgovora u partijama.

U poja{njenju svojih motiva za ovajpoduhvat Maja i Milan isti~u da su htelida progovore o stvarima o kojima svi zna -ju ali niko ne moè da ih dokaè; dadiploma i kvalifikacija nisu dovoljni pre -d uslovi za dobijanje posla, da se do od -re|enih mesta u kulturi stiè samo uz po -dr{ku partije, to jest da pri~a o departiza -ciji aktuelna u predizbornim kampanja-ma nije odrìva u praksi. Naime, jednaod partija u koju se Maja Pelevi} u~lanilastavila ju je na kadrovsku listu za direk-tora Ateljea 212, a kad je Maja jednoj

stranci otvoreno rekla da bi htela da budedirektor „Du{ka Radovi}a”, oni su bilivoljni da joj ispune èlju.

I {ta sad? Car je go, to je sad i do ka -zano, ali da li }e ga to promeniti? Strankesu, zasad, komentarisale jedino mogu} -nost primene Gebelsovih stavova, nara -vno, u potpunosti ih odbijaju}i. [ta }emosa praksom kriterijuma partijske podob-nosti, ne na re~ima negona delu - ne zna se.

Sonja ]iri}

Krajem aprila je na sceni Bitef tea -tra, tri ve~eri zaredom, gostovalosuboti~ko pozori{te Kostolanji De -

è, sa tri predstave Andra{a Urbana –Dogs and Drugs, Drakula – svetlosti tre -nutka i Marta Bere{ One Girl Show. Ovajtekst }e se komparativno baviti pred-stavama Dogs and Drugs i Drakula –svetlosti trenutka, zbog niza njihovihme|usobnih tematskih i stilskih sli~nosti.Istovremeno }e biti posmatrane u {iremkontekstu recentnog rada pozori{ta Ko -stolanji Deè, a onda dovedene u vezu satemom kojom se Ludus posebno bavi –politi~nost i pozori{te.

Nastala prema motivima horor ro ma -na Brema Stokera, preovla|uju}e never-balna, fizi~ki i likovno izuzetno jakapredstava Drakula – svetlosti trenutkatematizuje problem ~injenja zla, neisko-renjivih, antropolo{kih strahova, egzis-tencijalisti~kog nemira, psihofizi~kihmuka ljudskog postojanja. U narativnojstrukturi predstave ima asocijacija naroman, mada one nisu od elementarnogzna~aja za njeno razumevanje – pred-stavu ~ini niz vizualno i senzualno izu -zetno sugestivnih, univerzalno simboli~kipotentnih, asocijativnih prizora. Igraglumaca \ule Francie, Hermine G. Er -delji, Zalana Gregusa, âbe He|ija, Gabo-ra Mesaro{a, Ede [inkovi~ i Suzane Vu -kovi} fizi~ki je vrlo ekspresivna, skoroepilepti~na. Predstava Dogs and Drugsnastala je na osnovu dokumentarnihmaterijala grupisanih oko tema nasilja,narkomanije i seksualnosti. U predstavinema uobi~ajenih, tradicionalnih fikti -vnih likova, glumci Marta Bere{, ArpadMesaro{, Gabor Mesaro{, Kinga Mezei,Imre Elek Mike{ i Zoltan Pletl, nastupajupod svojim imenima ili nadimcima, na -gla{avaju}i tako njeno dokumentaristi~koizvori{te, tj. istinitost prizora koji se igra-ju, a time i snaàn efekat koji ostavljajuna gledaoca.

Telo i telesnost su u obe predstave ucentru pa`nje, kao i u skoro svim recent-nim Urbanovim predstavama nastalimna sceni pozori{ta Kostolanji Deè –Brecht – The Hardcore Machine, Urbi et

orbi, Turbo Paradiso, Sardinija, TheBeach, pri ~emu se u Drakuli ide najdaljeu pogledu intenzivnosti efekta, odnosnoprekora~ivanja granica bavljenja materi-jalno{}u tela koja je i tema i sredstvo iz -raàvanja. Tela likova se u Drakuli mr -cvare do iznemoglosti {to se moè ra zu -meti kao otelotvorenje ideje univerzalneljudske patnje, na tragu Beketa ili Artoa.Ljudi se u ovim predstavama ~esto treti-raju kao ìvotinje, fizi~ki brutalno, {toprodubljuje temu patnje materijalnosti,kao i surove bezgrani~nosti zla. Sam na -slov predstave, Dogs and Drugs, upu}ujena to: dogs (psi) se, izme|u ostalog, od -nosi na ìvotinjski tretman ljudi. U jednojsceni, Kinga se prema Marti, Imreu iGaboru odnosi kao prema psima, vezaneza lance, surovo, sadisti~ki, kao da sudùkele. Vrlo sli~an prizor postoji i u Dra -kuli. Ta animalizacija ljudskog je prisu -tna i u ranijim predstavama, Turbo Pa -radiso i Brecht – The Hardcore Machine,a ina~e je re~ o motivu kori{}enom i rani-je u dramskoj/pozori{noj tradiciji, naprimer kod Beketa, u drami êkaju}i Go -doa, u scenama u kojima Poco vu~e Laki-ja kao marvu i sli~no ga tera bi~em (Ur -ban je na scenu ovog pozori{ta 2005. go -dine postavio êkaju}i Godoa, {to moèbiti indikativno).

Vapaji likova za fizi~kim bolom, ka -rakteristi~ni za Urbanove predstave, mo -gu se shvatiti kao neka vrsta krika zapotvrdom postojanja, makar i kroz bol.Pretposlednje re~i u predstavi Urbi et orbisu: „Muka tela je gorka i dobro}udnamrena. Mora da je uàsno nestati ~istavida”, a poslednje re~i izgovara @uì,pred tonjenje u potpuni mrak: „Bi~ujme!” Pi{u}i o tematizaciji fizi~kog bola upostdramskom pozori{tu, Leman navodida se pozori{ni autori mla|e generacijeèle baviti poslednjom istinom koja iz -mi~e svakoj relativizaciji, a to je telesnaistina: „Bol i zabava jedini su pouzdanimostovi izme|u dvoje ljudi.” Ovaj tretmanbola i telesnosti uop{te na sceni je poseb-no zna~ajan u kontekstu sveprisutnostimedijskih slika telesnosti i bola. Kada setelom eksplicitno, nagla{eno bave autori

u pozori{tu, ti prikazi dobijaju nove as pe -kte i zna~enja, zbog ~injenice neposred-nosti, za razliku od bavljenja telom u po -srednim, elektronskim medijima, gde serealnost gubi u slikama. Ovde je bitno na -pomenuti da su sve ove Urbanove pred-stave, vi{e ili manje eksplicitno, uvek po -zicionirane i u medijski kontekst: u Sar -diniji su akteri okruèni ekranima kojiuìvo prenose radnju koja se igra nasceni, u Urbi et orbi je govor aktera ne -prestano poja~avan i preno{en mikrofoni-ma, {to je slu~aj i u pojedinim scenamaBrechta i Turbo Paradiso. U Dogs andDrugs se koriste video-projekcije, foto gra -fije, kao i natpisi, {to tako|e referira namedijski svet, na primer na televizijskeemisije u kojima se ~esto koriste natpisikao dopune, komentari na emitovanusliku. Projektovani natpisi izme|u scenau Dogs and Drugs, kao i tokom scena, dokglumci govore, imaju tu razli~ite funkci-je. U jednim scenama, oni podse}aju nanaslove scena u brehtovskom maniruotu|enja. U drugim imaju zna~enje iro -ni~nih komentara radnje koji ublaàvajuuàsnost tema o kojima se govori, s jednestrane, dok sa druge, te doze humora,zbog kontrasta koje grade prema radnji,na sceni izo{travaju njenu sumornost,podse}aju}i pri tome i na me|unaslove iznemih filmova. Najsna`niji je efekat ko -ri{}enja ovih natpisa onda kada oni oba -ve{tavaju o stra{nim posledicama na siljakoje akteri doìvljavaju. Re~ je o sceni ukojoj Kinga govori o nasilju koje doìvlja-va u svom braku. U trenutku kada njenaose}anja doìve kulminaciju, glumicapotpuno u}uti, a gledaoci preko natpisaprate informacije o razvoju doga|aja. Toje izuzetno efektno re{enje koje izraàvakrajnje bolno stanje lika – posledice na -silja su toliko uàsne da se ne mogu niizgovoriti. Drakula po~inje (pseudo)doku-mentarnim filmom o besnilu ìvotinja,~ime se uspostavljaju metafori~ki okviripredstave, ali i ironi~an odnos premafunkciji edukativnosti izvedbe, odnosnotelevizijskih programa.

Ova specifi~nost bavljenja telom nasceni, izraèna brutalnost, kao i (iro -ni~no) pozicioniranje radnje u medijskikontekst, prema teorijama razli~itih teo -reti~ara, sociologa, teatrologa, ali i samihumetnika, ima izrazite politi~ke funkcije.Dòn Fisk, teoreti~ar popularne kulture,

na primer, fokusirano bavljenje telom uumetni~kim delima tuma~i kao dru{tvenozna~ajno jer to, po njemu, ima subverzi-van odnos prema mejnstrim kulturi, od -nosno vladaju}oj politici (on ove misliizvodi nadovezuju}i se na teze RolanaBarta i Mihaila Bahtina). Hauard Barker,teoreti~ar i reditelj, prakti~ar teatra ka -tastrofe do{ao je do sli~nih zaklju~aka opoliti~kim zna~enjima tematizacije tele -snosti na sceni. On smatra da ekstremniprikazi psihofizi~kog bola izazivaju nekuvrstu promene u svesti gledaoca. Zatopozori{te, artoovski, treba da otelotvoritamu, spektakl bola koji je politi~ki ne -re{iv: „To je teatar bola, ali bez obavezeizmirenja ili uspostavljanja harmonije...Publici se ne podilazi nadom... Ona jepo~astvovana istinom o odsustvu istine.Iz pozori{ta izlazi privilegovana, ali ne -nagra|ena” (fragmenti iz Barkerove vrlouticajne knjige Argumenti za pozori{te).Blisko razmi{lja i teoreti~ar Filip Auslan-der koji smatra da bavljenje telesnim isti-nama u savremenim scenskim umetnos-tima ima jasna politi~ka zna~enja: „Po{todru{tveni mehanizmi represije oblikujutelo, upravo se putem tela i njegovih navi-ka ovi mehanizmi otkrivaju... Insistiranjena predstavljanju tela kao sistema kojiizlu~uje znoj, pljuva~ku, sline, spermu,fekalije, razotkriva logiku dizajniranutako da zaboravimo sve te ~injenice, kao ineuspeh vlasti da odrì red i ~isto}u”

(fragmenti iz Auslanderove tako|e vrlouticajne knjige Od glume do perfor-mansa).

Hans-Tis Leman smatra da se, u ok -viru postdramskog pozori{ta, kao od re -|uju}oj paradigmi savremenog pozori{ta,ne moè vi{e re}i da je politi~ko pozori{tesamo ono koje ima politi~ki sadràj, ve}da je ono politi~ko onda kada se taj sa -dràj plasira u novoj formi, inovativnijoju odnosu na tradicionalnu; kada formapredstave, na primer, preispituje ulogugledaoca. Fokus na telesnosti likova i pre -komerno fizi~ko nasilje koje preovla|ujeu njihovim odnosima, {to klju~no odre -|uje Urbanovu scensku poetiku, konoti-raju politi~ka zna~enja u smislu u kojemLeman govori. Putem {ok efekata kojeproizvodi takva prekomernost tela i te -lesnosti, menja se tradicionalna, pasivnapozicija gledaoca. Brojnim napadima nanjena ~ula, publika se iritira i provocira.Ona je tako podstaknuta da misli o svojojpoziciji u predstavi, ali i {ire, o funkcijipozori{ta u dru{tvu, {to je politi~ki ~in parexellence. Imaju}i u vidu sve ve}i uticajrada suboti~kog pozori{ta Kostolanji De -è, njegovo pomejnstrimljavanje, politi -~ka zna~enja koje smo ovde teoretski raz -motrili srazmerno dobijaju sve ve}u dru -{tvenu va`nost. Teorija se tako ovde ukr -{ta sa praksom, odnosno virtualnapoliti~nost postaje stvarna.Ana Tasi}

Maja Pelevi} Milan Markovi}

Dogs And Drugs (Foto: Edvard Molnar)

14

Intervju: Vlastimir \uza Stojiljkovi}

LUDUS 183–184Lu

ÔVEKU U @IVOTU OSTAJU SAMO MALE RADOSTI„Kobna je ~injenica da ìvimo u dru{tvu ukome su iz temelja poljuljane elementarneljudske vrednosti. A iz toga, vrlo lako,svakakvo zlo moè da se izrodi”, kaè Vla -stimir \uza Stojiljkovi}

Tat jana Nje¦ i¯

Pozori{te je neophodno i nezamen -ljivo. A svaka predstava je odre -|ene ve~eri takva kakva nikada

vi{e ne}e biti – rekao je Vlastimir \uzaStojiljkovi}, proslavljeni glumac koji jenedavno svojim brojnim priznanjimapridodao i Nagradu grada Beograda kojamu je pripala za ulogu u Ocu na slu -`benom putu Abdulaha Sidrana u reìjiOlivera Frlji}a, predstavi Ateljea 212 kojaotvara ovogodi{nje, 57. Sterijino pozorje.

Razgovor sa gluma~kom legendom,~uvenim \uzom ra|en je jednog sun -~anog prepodneva u kafi}u „Mala Vlta-va”, nadomak njegove ku}e. Duhovit,vedar, srada~an, sa puno topline govorioje o raznim ljudima, doga|ajima, stvari-ma. Na po~etku razgovora sa posebnompa`njom napomenuo je kako su u martuu Ateljeu igrali jubilarnu, pedesetu pred-stavu Gospoda Glembajevi MiroslavaKrleè u reìji Jago{a Markovi}a. „Go -dinu dana od premijere a mi igrali pe -desetu! Sale uvek pune, aplauza kol’ko’o}e{, nagrade, gostovanja... Pozori{testvarno ume da bude ~udo.”

Konstataciju da je ne tako davnodobio i statuetu „Joakim Vuji}” za ìvotnodelo i dilemu koja li mu je to nagrada poredu za ìvotno delo, {ale}i se, prokomen-tarisao je: „Ma, nemam pojma. Odavnosu krenuli s tim ‘za ìvotno delo’, vidimmera~e oni mene da me po{alju... tamo...pa kaèm, ~ekaj, polako... stani malo.”

Vest o toj nagradi zatekla vas je uBe~u gde ste gostovali sa predstavomElijahova stolica Jugoslovenskog dram-skog...

Jeste, sedeli Cvele, Cveja i ja (Sve -tozar Cvetkovi}, Branko Cveji}, prim. n.).A Cvele ima sve te naprave, da te bogsa~uva... samo pristisne{ poneko dugme isa svakim se i ~ujes i vidi{. E, sedimo mi,Cvele uklju~i taj svoj ekran i kaè mi zanagradu. Ma nisam uspeo ni da sad tune{to kaèm ili priupitam kad, kako to ugluma~kom svetu biva, ~ujem Cveju kako„prigovara” da sam dobio sve samo jo{nisam male boginje. Ismejasmo se slatko.Pa da, stvarno sam u dobu kad je pravovreme za male boginje...

Na sve~anosti u Skup{tini gradaBeograda, odrànoj 19. aprila, zahvalju-ju}i na nagradi, rekli ste i da vam jeBeograd dao mnogo i podrào vas ne -merljivo. U ~emu vas je Beograd po dr -ào?

U sva~emu. Na primer da se oslobo -dim provincije, pre svega provincije usebi. Nau~io sam da govorim. U Kru -{evcu, odakle sam do{ao, mnogo se a~e,{to bi se reklo. Imao sam muku s tim.Nigde dru go ne bih mogao da ostvarimsve {to sam ostvario. Rastao sam s njim.Kao i u svim ozbiljnim ljubavima po -nekad me nervira, ponekad ga volim,ponekad mi smeta, ali bez njega mi nemaìvota.

[ta vam zna~e nagrade?Uvek je lepo kad ~ovek vidi da se

ipak vodi ra~una o tome {ta i kako onradi. One su znak da ono {to ste radilinije zalud. Pogotovo sada kada je situaci-

ja sa pozori{tem stra{na jer su dovedenaispod ivice egzistencije. Ne znam stvarnokako uop{te neko moè, s kojim pravomda dovede u pitanje opstanak pozori{ta.Stra{no.

U punoj ste formi, igrate na raznimscenama...

U pro{loj sezoni imao sam 5 premi-jera, mnogo... Mislim, mnogo za nekogkome jo{ samo fale male boginje. Igram{est naslova, odnosno {est predstava i,zanimljivo, nijedna nema pauzu.

Mo`da je zato jedno od aktuelnihpitanja u pozori{nom svetu „Ko gura\uzu?”

Niste ta~no rekli, treba: „Ma ko bregura ovog \uzu!?” (smeh) To Cile Ili}jednom u bifeu Ateljea, ve} kako u bifeubiva, rekao pa dobro ovaj, dobro onaj...

imao sam osamnaest godina i u to vremei{ao u Vi{u tehni~ku {kolu a boravio ustudentskom domu u Dalmatinskoj. Bilonas je dosta u jednoj sobi, svako ve~e smonegde i{li, druìli se, pevali, zezali se.Jednog jutra ustanem i vidim ~etiri kre -veta prazna. Pitam gde su, {ta su... Vi -dim, ne sme{ ni da pita{, a njih no}uodveli. Nisam ni znao da su oni imali n -eke sastanke, ne{to za Staljina, a o~igled-no su imali i nekog, kako bi to danas re -kli, insajdera. Te tako do|o{e, ta~no suznali ko je u kom krevetu, i tiho ih po -kupi{e. Ja u ~udu, bili smo nerazdvojni.Mene nisu dirali. Mesecima nismo znali{ta je sa njima. Stra{no. Pa je onda do{loneko drugo vreme, pa tre}e...

I?Reklo bi se sve nabolje, ali... nekad i

ne bude.Dana{nje vreme?Sve je toliko neshvatljivo, toliko

sumnjivo... Nisam siguran da i ovi kojisu za to zaduèni, koji vode ovu zemljuznaju kuda idemo, {ta nas ~eka... Kobnaje ~injenica da ìvimo u dru{tvu u komesu iz temelja poljuljane elementarneljudske vrednosti a iz toga svakakvo zlomoè da se izrodi. Krupna pitanja, te{keteme.

Vratimo se nagradama. Kada stedobili „Zlatnog }urana”, nagradu za

Ne znam. Malo sam, kako bih rekao,neko ko voli malko da se odalji, i nisamsklon gr~evitom predavanju svom sili-nom sad i odmah bilo ~emu. Ne zanosimse. Raduje me razgovor s ljudima, dru -ènje.

Jeste li privatno tako duhoviti?Privatno volim da }utim, pa mi èna

kaè da sam dobar samo za spoljnuupotrebu.

Oko tih druènja ima ~itav niz sim -pati~nih pri~a, jedna od njih vezuje se zava{ nedavan boravak u Be~u gde stegostovali sa Elijahovom stolicom...

Ih, to Cvele koji ne pije, ne pu{i a ’o}eu kafanu. I vodi mene a kaè nemoj dapije{. Pa {ta ima onda da idem. Al’ dobro,do|emo mi u jedan odli~an restoran. Ko -lenice, rebarca, be~ke {nicle... divota.@ule debeli, koji siroma ne sme da jedejer ima {e}er, pokazivo konobaru nasvoja rebra da bi naru~io rebarca, a ondamu konobar lepo na srpskom rekao„ho}ete rebarca”. E, a kad smo do{li ikrenuli da se smestimo za sto, vidimo –sedi Palma u pove}em dru{tvu. Dobrove~e, dobro ve~e... javimo se jedni drugi-ma. Pomenemo i {ta sam ja govorio ono -mad kad sam primao „]urana” u Jagodi-ni. Posle dvadesetak minuta oni usta-do{e, a Palma kaè „vi se, gospodo glum-ci, ne ljutite da ja ovo reguli{em”, a ondase okrene ka konobaru pa doda „i ovi isve {to bude bilo”. Mislim se ja pa kako iono {to }e da do|e al’ dobro... Elem, u letopre dve godine ovim na{im gluma~kimposlom bili smo u Tivtu. I tog dana menibio ro|endan. Krio ja to al’ ne vredi. Za -pelo dru{tvo, Cvele naravno, da se idekod ]atovi}a. To je stvarno odli~an re -storan, divno mesto al’ malo skupo. Sed -nemo mi, nas desetak, krenu neka silnapredjela, pa riòto ovaj, riòto onaj, parazne ribe, vina, pa u jednom trenutkuneki {ampanjac, znoj me probio kad samvideo da ko{ta 340 evra... @iv se pojedohkako }emo to sve da platimo. Svakih 15minuta ustajem i {etam. Da se smirim.Ni{ta okusio nisam od nervoze. Samojednu malu ~a{u belog vina. Zovnemokelnera na kraju, ra~un preko hiljaduevra, kad on kaè – ni{ta, sve je pla}eno.Dolazi gazda i kaè „pa \uzi ro|endan,aj se slikamo”. Auuu, mislim se u sebi,mamu vam... svi se onoliko gostili a jani{ta, sam sebe pojeo od nervoze. E, sad,kad smo bili u Be~u, ja da mi bude lak{eza tu muku, kaèm Cveletu: pla}a tiPalma, pla}a ti ]atovi}, pa ti nas vodi{samo tamo gde je pla}eno.

Kad smo ve} kod druènja prisetimose ‘falsifikata’ naslova va{eg intervjuadatog svojevremeno „Blic Newsu” u ko -me se kaè da za dràvu ne biste pogi -nuli, ali za onu ènsku stvar da...

Samo je pridodat taj drugi deo. To jebio {tos koji su smislili Muci Dra{ki} iFeliks Pa{i}. Eto, nijednog vi{e nema... Ato su tako ve{to uradili da su se ljudiiskreno ~udili i i{~u|avali. Feliks jedoneo jedan primerak intervjua sa timnaslovom koji su mu valjda, tamo u no -vinama uradili i to je izgledalo potpunouverljivo. Jedino {to je postojao samojedan primerak teksta. Al’ na to niko nijeobra}ao pa`nju. Naleteo je ‘na minu’ ~aki veliki mangup Dragan Nikoli}. Savio seod smeha, rekao mi da nisam normalan ipitao me jesam li bio cirke.

I {ta ste mu odgovorili?Rekao sam mu ono {to je istina, a to

je da nisam bio cirke kada sam davaointervju. Ma, zaista je bilo veselo...

al’ ko bre gura ovog \uzu. I, eto, ostadeda se citira.

I da se smejemo?Uh... Smeha nikad dosta.Kad ste dobili ulogu u predstavi Otac

na slu`benom putu, {ale}i se na svojra~un rekli ste „ja mislio treba im dobarglumac a njima treba mator ~ovek...”

... Da igra dete. Pa onda kaèm,dobro postoji i to da ~ovek u starosti po -detinji.

Ali bije vas glas, ili, ako ho}ete,optuèni ste da ste ve~iti mladi}?

Uhhuu... da, da, da... Nego ova pen -zi ja me odaje... No {alu na stranu, Otacna slu`benom putu je dobro ra|ena,dobro mi{ljena predstava... ja kao matorpri ~am {ta se de{avalo a tako je i u ro -manu i komadu koji je Sidran napisaopre ~uvenog Kusturi~inog filma, odnosnopre scenarija. Kad smo radili predstavu,pita me Frlji}, odli~an reditelj, pamtim liIB, ta vremena... A jesu bila pasja. Ka -èm nisam imao osam kao u komadu,

ìvotno delo festivala u Jagodini, rekliste da ~oveku ne preostaje ni{ta drugosem da se raduje malim, ili u retkimsituacijama, malo ve}im stvarima?

Tako je bilo oduvek i tako }e biti ve -~ito. A drugo, vi ste ti koji ne~emu prida-jete ili oduzimate zna~aj i va`nost.

Kad sve sabere{ i oduzme{, ~oveku uìvotu ostaju (samo) male, ili u re|imslu~ajevima malo ve}e radosti. Ostalo,odnosno ono ru`no, zaboravi se. Ta~nije,~ovek treba da nau~i da to mutno zabo-ravi a prethodno da savlada ve{tinu kla -sifikacije stvari u ìvotu.

Znate, ljudima su njihove malepri~e, prirodno, veoma va`ne, bili onitoga sve sni ili ne. Nama se, usled ~estepritisnutosti politikom, moè u~initidruga~ije, ali nije.

Kako se gluma~ki „brani” mali ~o -vek?

Nema {ta da se brani, meni je to bli -sko. Svi smo mi mali ljudi, samo imabudala koje umisle da su va`ni i veliki,

da su bogzna {ta. [to, naravno, nije ta -~no.

Kad se osvrnete, pogledate nabogatu karijeru, godine, uloge...

Kao da je sve to proletelo u trenu.Te{ko mi je da odredim {ta je tu bilopresudno. Jer doga|a se da vam je ne{tovrlo va`no u nekom periodu a kasnije ine ba{. Danas vam se interesantnim ~inine{to {to vam u datom trenutku i nijebilo... ne znam. Ima glumaca koji su odpo~etka teìli za karijerom i uspeli da jeostvare. Meni je satisfakcija velika dasam bez sra~unate namere da to uradimipak uspeo da opravdam trajanje. Glu -mac traje dok je ìv. Ruski glumci ne iduu penziju, igraju dok su ìvi, dok mogu.Nije to fudbal ili balet pa da vas godinespre~avaju. Mislim da glumci imaju tupovlasticu, oni dobijaju s godinama nakvalitetu. A ja sam imao sre}u da uvekigram svoje doba.

Radili ste dosta i na televiziji. Po -zori{te u ku}i, odnosno uloga Ro|e vasje obeleìla...

Neverovatno, pamte se te stare serije.Repriziraju se i dan-danas. A prve kriti -ke za Pozori{te u ku}i su bile katastrofa,sasekli su nas, rekli su da je malo gra -|an{tina, da je bezvredno, {ta tu sadèna, ta{ta... a to je ljudska pri~a, ne{to{to se svakom doga|a, slika ìvota malog

Vlastimir \uza Stojiljkovi}

~oveka. Sad kaù da je bila vrhunska.Ali mislim da se nekada daleko ozbiljnijeradilo. TV drama je bila institucija,radio-drama tako|e. Znalo se gde se i {taigra u pozori{tu. A sada svi igramo sve.Pozori{ta nemaju jasne profile. Ali ipak,uprkos svemu, pozori{te je neophodnastvar. Ima taj nezamenljivi direktan,autenti~an kontakt. Svaka predstava jeodre|ene ve~eri takva kakva nikada vi{ene}e biti. Svako izvo|enje ima svojekskluzivitet. Samo pozori{te je dovoljnomalo da bi bilo elitisti~ko i dovoljnoveliko da bi bilo {iroko popularno.

Gledate li reprize te tako popularneserije?

Ne. Ne mogu. Osim Ljiljane La{i} imene svi ostali vi{e nisu ìvi.

Slovite za duhovitog, zabavnog, avrlo osetljivog ~oveka. Da li vi sebe vi ditena taj na~in?

Ne. Ma, i {ta ima i da se gledam!Opet ste me nasmejali...

LUDUS 183–18415

Intervju: Vlastimir \uza Stojiljkovi}

Jeste li se sloìli sa onim {to stoji unaslovu?

Ne. Ni sa prvim, ni sa drugim delom.Postoji li ipak ne{to za{ta biste dali

ìvot?Ne. To niko ko iole razmi{lja ne bi

uradio. Nego to sa davanjem ìvota zaovo ili za ono su sve neke floskule i pa -role.

Da li, uprkos tako bogatoj karijerikakvu ste imali, i jo{ imate, postoji nekaulogu koju biste èleli da odigrate?

Ne. A nikad nije ni postojala. Najvi{esam voleo da dobijem ulogu o kojoj nisamni sanjao. Znate li {ta je najstra{nije?Kad pomislite kako biste ovo ili onoodigrali bog zna kako, a kad vam tozapadne, vi ga obi~no uprskate. Ne valja-ju previ{e èstoke èlje, jer one sobomobi~no nose prevelike ambicije koje stis-nu ~oveka i on ne napravi ni{ta. I u sve -mu je tako, ne samo u glumi. A ne pam -tim ni uloge koje sam igrao. Pamtim lju -de s kojima sam radio i pamtim pred-stave.

Vratimo se opet nagradama. Rekliste da ste dobili aritmiju kada vam jedodeljen „Dobri~in prsten”?

Jesam. Toliko sam bio uzbu|en dasam dobio aritmiju, i imao sam je dani-ma. Kaèm èni da sam bolestan i da misrce ne valja, a ona mi dijagnostikuje daje to, bogami, trema. Zaista, bio samuzbu|eniji nego pred premijeru.

U Ateljeovom bifeu bilo je puno {alena ra~un ~injenice da ste dobitnik „Do -bri~inog prstena”. Neko je ~ak rekao:„îk da vidim tog ko }e da pobroji sve\uzine uloge”...

Bilo ih je zaista puno...Da li vi znate koliko ste uloga

odigrali? Dra{ki}a, igrali u Malom pozori{tu„Du{ko Radovi}”?

Uuu, tu smo po dva puta menjali ko -{ulje. To ja kao trzam, za}orio se u mladujunakinju, a mogu deda da joj budem. AMuci, {aljivdìja, uradio plakat za pred-stavu na kojem se ja primakao da jojpoljubim donji deo le|a...

Pa jesu li vam i{le od ruke ulogeljubavnika?

To su mi najgore uloge. Nisam ja biotakav da mogu to da igram. Igrao samsme{ne ljubavnike, one koji izvise...

Razmi{ljate li danas o tome kako stese uop{te obreli u glumi?

Gluma mi posle gimnazije nije pa da -la na pamet. Mislio sam na jezike ili takone{to. Ali do|e ta 1947. i do|e neki mesni{ef na radnu akciju i kaè: „Vas desetori-ca na rudarstvo”. I tako krenem na te -hniku, ali, po zaduènju, i u Akademskopozori{te. Tu je bila sjajna Soja Jova -novi}. Tada sam se zarazio glumom. Ipakpoloìo sam matematiku kod ~uvenogprofesora Ka{anina, a Soja me spremalaza prijemni na Akademiji na kojoj medo~ekao Mata Milo{evi}.

Kad bi nekome ko o vama ni{ta nezna trebalo da kaète ne{to o sebi, {tabiste rekli?

O sebi treba }utati. O sebi treba go -voriti samo sa sobom. Ne treba re}i {tamislite ni o sebi ni o drugome, to se vidi ikroz odnos i kroz ono {to ste napravili uìvotu.

[ta je gluma? Pa, i potreba i zabava. Stalno kukam

da sam se zamorio. Izmori rad na pred-stavi. Stvarno izmori... a ~im po~nemne{to da radim uvek me uznese neki novpolet i èlja.

Negde ste pomenuli da zbog glume igladujete?

Nisam rekao da gladujem. Rekaosam da se zbog glume odri~em jela. Ni -kad ne mogu da glumim kada sam pot -puno sit. To mi je navika. U tom stanjusam najsveìji. Tada mi, sti~em utisak,sva krv ode u mozak. Kad sam gladanimam zdravije misli.

Kada je o strahovima re~, da li je ta -~no da se najvi{e bojite aviona?

Jeste. Najvi{e strahujem od aviona.Kolima sam i{ao u Sankt Peterburg,Rim, Berlin... U avionu me najvi{e upla{ipilot koji povremeno, bez razloga, kaèna kojoj smo visini. A kad je ìvot u pi -tanju, znam da mi se kraj pribliàva, alitrudim se da o tome ne mislim.

Rekli ste da je glumiti u pozori{tustanje svesti i da gluma nije reproduk-tivna umetnost?

Najteè je glumiti u pozori{tu. Ali jeveli~anstveno. Pre predstave mora{ da sikao beo list papira, ne mogu re}i is pra -`njen, ali recimo sasvim primiren kakobi ta nit, koja u tebi stoji, zavibriralapunom snagam kad kro~i{ na scenu. Beznje nema emocije. A bez emocije ne vreditekst koji izgovara{ pa da si ga ne znamkako spremio.

A nije ta~no da je gluma reproduk-tivna umetnost. Nije ta~no. Ne znam da limuzi~ar dok svira misli na ne{to drugo,ali mogao bi jer nije sam. Ima instru-ment. Glumac je sam. Glumac je svojinstrument. Ako je iz ne znam kog razlo-ga u nekom trenutku pogre{no na{timo-van – gotovo je. Ode mast u propast. Mo -è da se dogodi i doga|a se da ve} ui -grana predstava u nekom izvo|enju,kako mi to kaèmo, isko~i iz zgloba.Ne{to se desilo. Stanje svesti glumaca senije me|usobno u{niralo kako treba.Svaka predstava je druga~ija. I nepo -novljiva. Kao i ìvot. Zato jepozori{te ~udesno!

Ne, ne znam. Zaista.Koju ulogu biste izdvojili kao lik koji

najvi{e li~i na \uzu kakvog samo vipoznajete?

Svaka od mojih uloga pomalo li~i namene, jer je ja nekako privu~em sebi.

[ta biste rekli nekom mladom ~o ve -ku koji po~inje da se bavi glumom?

Da ga ~ekaju te{ke stvari. Zapravo,tu ~ovek nikada ne zavisi od sebe nego oddrugih. Moète biti vredni, radni, talen-tovani, ali ako nemate sre}e – propalastvar. Verovatno to vaì i u drugim po -slovima, ali u glumi je jako va`no.

Jeste li je vi imali?Jesam. I previ{e. Nisam prepoznavao

u sebi neke velike mogu}nosti i nisamobra}ao neku naro~ito veliku pa`nju nakarijeru. Ima ljudi koji se od po~etka, odmladosti gr~evito za nju bore. Nije me tozanimalo. Ja sam prosto radio, pa kakopadne.

[ta je sre}a?[ta je sre}a!? Ko reìra, sa kim igra{

i, posebno bitno, u kom trenutku u tvomìvotu. Kad se sve te stvari sklope kakovalja – ima{ sre}e.

A koju od svojih brojnih uloga do` iv -ljavate kao najva`niju ili najmarkantni-ju?

Nisam imao neke tako posebno zna -~ajne uloge. Nisam tako gra|en da moguda odigram ne{to markantno. Provla~iosam se, pomagao, bio sparing partner...Nikada nisam imao jaku èlju da dobi-jem neku ulogu, jer ko ima jaku èlju, onjako i propadne. Te sam se klonio jakihèlja.

Pomenimo {irok dijapazon likovakoje ste tuma~ili. Jedan kolega je podse-tio na ulogu Selimara u predstavi Lju -bavnik Selimar koju ste, u reìji Mucija

Knjige moète poru~iti na brojeve telefona: 2631 522, 2631 592,ili mejlom na adresu: [email protected],ili ih kupiti u prostorijama UDUS-a (Beograd, Studentski trg 13/VI)

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 800 dinara MATA MILOŠEVI]

Priredile: mr Ksenija Šukuljevi}-Markovi} i Olga Savi}

cena: 800 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 800 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 800 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 800 dinara(rasprodat tira`)

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 800 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 800 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 800 dinara

BORA TODOROVI]Autor: Dragana Bo{kovi}

cena: 800 dinara

PREDRAG EJDUSPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara(rasprodat tira`)

PETAR BANI]EVI]Priredio Ra{ko V. Jovanovi}

cena: 800 dinara

KSENIJA JOVANOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

DIJALOZI O VOJI BRAJOVI]UAutor Dragan S. V. Babi} cena: 800 dinara

I Z D A N J A U D R U @ E N J A D R A M S K I H U M E T N I K A S R B I J E

SVETLANA BOJKOVI]Autor: Ksenija [ukuljevi}--Markovi}cena: 800 dinara

Edicija posve}ena dobitnicimaNagrade „Dobri~in prsten”

Vlastimir \uza Stojiljkovi}

16

[ekspirolog Stenli Vels gost Beograda

LUDUS 183–184Lu

[EKSPIR (NI)JE USAMLJENI GENIJEVilijem [ekspir ve} vekovima intri-

gira mnoge u~ene ljude, a danasverovatno ne postoji osoba koja bi

mogla bolje pribliìti njegov lik i delo odStenlija Velsa, ~uvenog {ekspirologa kojije postavio temelje savremenim istraìva -njima velikana svetske knjie`novsti.Autor knjige [ekspir i druìna (u prevoduMarka Deni}a 2009. objavio „Clio”) bio jegost „Susreta” u Muzeju Narodnog po zo -ri{ta Beograd, desetak dana uo~i nastupanacionalnog teatra iz Beograda sa pred-stavom Henri VI, u reìji Nikite Milivoje-vi}a, u londonskom Glob teatru 11 maja.

„Pozori{te je [ekspirov dom, a samimtim i moj. Raduje me {to }e ovaj teatarizvesti prvi deo komada koji se retko igrai predstavlja izazov i nimalao lak za da -tak kako za reditelja, tako i za glumce”,ovim re~ima zahvalio je profesor StenliVels upravniku Boìdaru \urovi}u kojimu je uru~io Srebrnjak Narodnog pozo -ri{ta na kome je ispisano „Ovo pozori{te jeva{ dom”.

Stenli Vels predsedava Memorijal-nom fondacijom [ekspirovog rodnog me -sta i po~asni je upravnik [ekspirovogkraljevskog pozori{ta. Bio je direktor [ek -spirovog instituta, a danas je po~asni pro -fesor na studijama o [ekspiru Univerzite-ta u Birmingenu. Autor je i dela Shake-speare: The Poet and his Plays, Shake-speare For All Time i Shakespeare, Sex,and Love.

Opaskom profesora Velsa da bi o [ek -spiru kao neospornom autoru dela kojamu se tradicionalno pripisuju mogao pri -~ati dok svi ne ogladne i ne oèdne, moglibi se do~arati „Susreti” u Muzeju nacio -

nalnog teatra i jednoipo~asovan razgovoru kome su u~estvovali i profesor ZoricaBe~anovi} Nikoli}, reditelj Neboj{a Bra -di} i dr Aleksandar Dimitrijevi}.

„Do teorija zavera i zaklju~ka da je[ekspir bio nepismena neznalica dolazeoni koji ne poznaju elizabetanski sistemobrazovanja. Stratford je imao odli~nu{kolu u kojoj su de~aci ve} sa osam godi-na ~itali i pri~ali na latinskom. [ekspirnije bio aristokrata niti je imao uni ver -zitetsku diplomu, kao uostalom ni ve}inadramskih pisaca tog doba, ali je stekaodobru osnovu u toj gimnaziji i kasnije jena tim temeljima pisao svoje komade ipesme”, kaè profesor Vels.

Na pitanje reditelja Bradi}a kakav je[ekspirov odnos bio prema autoritetima ivlasti, kao pripadnika zajednice u ~ijoj jeprirodi da zadirkuje i dovodi u pitanjesistem, Vels zaklju~uje da je pronalaziona~ine i da se dobro ~uvao nevolja zarazliku od savremenika.

„Da li je bio katolik? Kr{ten je i ven -~an u anglikanskoj crkvi, i ceo ìvot jepo{tovao tu tradiciju i mislim da ne stojeteorije o njegovoj povezanosti sa izve -snom kriptokatoli~kom porodicom. Uosta -lom, njegovi komadi nisu dogmatski, kodnjega je pitanje religije univerzalno, onpokre}e pitanja o ljudskom postojanju,preisputuje se smisao ìvota, i sve je tonajbolje izrazio Kralju Liru”, dodaje Vels.

U knjizi [ekspir i druìna on upravoispituje kontekst u kome su nastajala[ekspirova dela, a u fokusu je pozori{nisvet u kome je „pisao kao glumac sa iz -vanrednim ose}ajem za scenu”. Pri ka -zani su i odnosi sa kolegama glumcima i

piscima, savremenicima, me|u kojima suKristofer Marlo, Ben Dònson, Tomas De -ker i Tomas Midlton.

„[ekspir nije usamljeni genij, ve} pu -nopravni ~lan pozori{ne zajednice koji jeìveo i disao teatar. Ako ga i sagledamokao jednog od ~lanova sjajne druìne,posta}emo svesniji onoga {to ga ~ini je -dinstvenim”, re~i su Velsa.

Sazanje da je [ekspir sara|ivao sadrugim autorima, a primeri mogu biti ko -mad Timon Atinjanin koji je pisao saMidltonom i Tit Andronik sa DòrdòmPilom, isti~e profesor kao najve}e dosti -gnu}e u {ekspirologiji u poslednjih tride -setak godina. „U tom vremenu napisanoje vi{e komada u saradnji vi{e autora ne -go {to je napisano onih koje potpisuje sa -mo jedan pisac. [ekspir dolazi iz te in te -lektualne klime, on je proizvod svog vre -mena i na~ina na koji je radilo i izgledalopozori{te”, navodi Vels i dodaje da stogaiz knjige izdvaja epizodu sa komadomNedajte udovici da zaspi na kome je radi-lo ~ak ~etiri pisca.

Kao jedan od razloga [ekspirove po -pularnosti i stalnog prilago|avanja razli -~itim vremenima i dru{tvima, izdvaja to{to njegove predstave nisu „dru{tvenoaktuelne” i on u svojim delima koristi en -glesku i rimsku istoriju, legende, mitove,ali i romanti~ne pri~e i samo je radnjaVeselih èna vindzorskih sme{tena u nje -govo vreme.

„Njegovi komadi se stalno interpreti-raju i adaptiraju na mnoge na~ine, usva-jaju ih u razli~itim kulturama, i nemaidealnog modela jer je strukturu scenelako prevesti budu}i da je [ekspir bioodli~an dramaturg koji je oblikovao svojepri~e na na~ine da one mogu poprimiti

razli~ita zna~enja i podsticati ma{tu. Zatone postoji samo jedan [ekspir, on je zasva vremena”, obja{njava profesor.

Razli~iti „modeli” produkcije postoje iu savremenom teatru Engleske, ali ~u -veni {ekspirolog kaè da ima otpor kadasu u pitanju one u kojima je originalnitekst oblikovan popularnom kulturom.„U Stratfordu sam gledao Kralja Dònakoji je ura|en u veoma modernom stiluuz momente ’prljavog plesa’. Ubrzo samiza{ao”, kratko je rekao.

[ekspir je i sam bio glumac, a uticajtrupe i zajedni~ki rad kao dobar receptvidi u radu savremenog pozori{ta jer onopredstavlja spoj kreativnih individua.„Publika elizabetanskog doba se ne smepotcenjivati kao neuka masa u parteru sajeftinim kartama, ve} po{tovati jer je bilaintelektualno i emocionalno sposobna dareaguje. Ve}inu pozori{ne publike danasu Britaniji ~ini starija generacija, dok

mla|e ohrabruju {kole. Neke predstavesu zahtevnije i mogu se zbog jezika javitipote{ko}e, ali tu je uloga glumca presud-na da prenese publici i re~i i emocije kojestoje iza”, kaè Vels.

Profesor Stenli Vels bio je i gost Filo-zofskog fakulteta, ali i Konferencije po -sve}ene jednom od najzna~ajnijih dram-skih pisaca u istoriji ~ove~anstva koju jeorganizovalo Udruènja za me|unarod-nu komunikaciju na engleskom jeziku.U Beogradu je sa dr Polom Edmondsompredstavio i zajedni~ku onlajn knjigu[ekspir uz vra}a udarac o kontroverznojtemi identiteta pisca. Knjiga je nastalakao odgovor na sve teorije zavere i sumn-je da je koàrev sin iz jednog maloggrada u Engleskoj mogao postati takoveliki pisac, a pre svega kao reakcija nafilm Ronalda EmerihaAnonimus.

S. [ulovi}

Moj pokojni drug i kolega dra ma -turg Srle se svojevremeno àlioda sve moje pri~e po~inju re~ima

„u to vreme su se jo{ uvek nosili mini}i”.Valjda mi je ta referenca bila va`na u tovreme. Sada nema vi{e Srleta da se bunikako svaka moja pri~a danas po~injere~ima: „Bilo je to u vreme pre pojavemobilnih telefona i interneta”. S tim uvezi bio sam u zabludi da oni malobrojnikoje tu i tamo navatam da ~uju nekumoju evokaciju uspomena to izlaganjeprate otvorenih usta usled izuzetne za -nimljivosti mojega pripovedanja. Ali nekomi je nedavno raspr{io iluzije objasniv{ida prisutni zapravo misle da }e otvorenihusta lak{e mo}i da zamisle kako je tajdavni preistorijski svet pre mobilnih iinterneta izgledao.

Pre pojave mobilnih i interneta Aka -demija za pozori{te, film, radio i televizijuje slala svake godine dobre studente ipoznavaoce stranih jezika u inostranstvona razne manifestacije. Iako nisam spa -dao ni u jednu od one dve kategorije,uredno sam se javljao i nikad me ne biodabrali za odlazak bilo kuda. Odabralibi uvek neku {treberku. Ali te {treberkebi se, kao u slu~aju Avinjona, zaljubilepred samo leto, pa im se ne bi rastajalo odte osobe, pa su odustajale od puta, pa bionda Ko~a, sekretar Akademije, navataomene u kafani u prizemlju Akademije itako. A u slu~aju Urbina u Italiji {treber-ki nije bilo dopu{teno da otputuje jer jenjena familija saznala da su u Italiji{trajkovi na èleznici, a na{e Ministarst-vo obrazovanja je pla}alo samo kartu

drugog razreda. Pa je opet mene Ko~anavatao u istom onom „Kolarcu”.

Ispostavilo se da „Ferrovie delloStato” u stanju {trajka funkcioni{e istokao i „Jugoslovenske dràvne èleznice”u stanju normalnog rada, pa smo stigli utaj Urbino i ja sam nau~io ne{to italijan-skog jezika i pravilnu upotrebu komadaparmezana, to jest da se doti~ni rendapreko {pageta, a da moè da se dogodi davas ~udno gledaju ukoliko ga glo|ete kaokosku.

Ispostavilo se jo{ ne{to, pri povratkupresedalo se u Veneciji, a tamo se odr ̀ a -vao filmski festival. I tu ja vidim na bil bo -rdu da }e se davati Paklena pomo ran dà,a setim se {ta je kom{ija Ili}, koji je radioza „Ineks film”, ispri~ao jednom prilikomkako svaki film pre ili kasnije bude ku -pljen i vi|en i u Jugoslaviji, samo je si gu -rno da ta Pomorandà ne}e do}i u nared-nih dvadeset godina. Podse}am, sve sede{ava pre interneta. Nije bilo ni VHS-a,nikakvog na~ina da se vidi film koji neotkupe na{i distributeri. I ja odem i zaposlednje pare kupim kartu za taj film, aonda upitam kad je projekcija. Kaù udevet uve~e. Ali kroz pet dana. Za sve -~ano zatvaranje festivala.

Neki to nazivaju glupo{}u, neki tihimludilom, a neki posve}eno{}u umetnosti,ali ja nisam vratio tu kartu i seo na voz.Ostao sam u du`devom gradu. Dva danasam {partao ulicama, mostovima, pjaca-ma Venecije i spavao na èlezni~koj sta -nici, dok nas otuda nisu izbacili. Onda mije Vukica \ilas, moja pokojna drugarica ikoleginica, a koju sam najslu~ajnije sreo,

dala nekih 500 lira da mogu uop{te daodem na Lido, ostrvo na kome se odràvafestival, te da tamo pojedem i sendvi~. Akad tamo, oni upravo renovirali palazzodello film i ja vidim da majstori izlaze izjednog toaleta koji je upravo bio totalnosre|en. A u vratima klju~! Ja okrenem tajklju~ i stavim ga u dèp. I tako sam spa -vao u toaletu u kome sam imao visokikomfor, a posetioci festivala su morali dase nu`de radi {etaju do drugog krajaamfiteatra. Naravno, ja sam u pogodnomtrenutku, pred sam ve~ernji film, izlazioiz svog apartmana, a zatim se u njegapovla~io kad niko ne gleda. A onda sam udnevnoj {etnji otkrio hotel „Rivijera” ukome je bila sme{tena elita italijanskogfilma. Sve Sordi do Tonjacija i Toto doMastrojanija. Ko je gledao La dolce vitamoè da zamisli na {ta je to li~ilo i bezotvaranja usta.

Najnon{alantnije {to sam mogao pro -|em ja kroz „Rivijeru”, obr~kam se nanjihovoj plaì, obri{em ne~ijim pe{kirom,namaèm ne~ijim uljem, popijem ne~iju„Pelegrino” kiselu vodu, kad eto ti ga licesa epoletama i pita me da li sam gosthotela. ]erto, kaèm ja na taze nau~enomitalijanskom. Ja sam senjor Goldoni. Biloje to jedino italijansko ime koga sam mo -

gao da se setim, a da nije ve} pripadalonekom od gostiju hotela. I uniformisanime tu ostavi na miru.

Poslednjeg dana nekoliko sati preprojekcije filma zbog kojeg sam i ostaotako dugo u Veneciji, odlu~im da u „Rivi-jeri” potro{im one pare za sendvi~ {to mije Vukica dala. Jeste da u onom „Pelegri -nu” ima nekih minerala, ali mladi orga-nizam u razvoju traìo je vi{e od toga. Itako naru~im da za sto na samoj iviciplaè donesu sendvi~ sa sirom i pr{utom.I sad mogu da ga vidim, kako to ve} Ital-ijani umeju da naprave, hleb hrskav, sirementaler, pr{uta parmska original. Amanije ga kelner kako treba ni stavio na sto,nisu mi jo{ ni èluda~ni sokovi svi pro -radili, jo{ se kako treba nisam ni zabala -vio, kad se zaigra{e neka deca od onihselebritisa od }ine}ite, pa sve oko mene. Idok sam poku{avao da uti~em na njihovdetinji razum, jedan od njih drmnu u mojastal, a sendvi~ mi odlete pravo u pesak,sa kojim se svi gore navedeni sastojci ipome{a{e. Kaù da se urlik koji sam is -pustio ~uo u Istri i na severnijim jadran-skim otocima. Sinjor Goldoni, {ta se tode{ava, pitao je onaj uniformisani, koji seodmah tu stvorio. Panino, dreknuo sam jai pokazao na ostatke sendvi~a koje su ve}krabe i galebovi razvla~ili, a onda naonog malog, koji mi se tu jo{ onako mu -solinijevski i iskezio. Rez, {to bi rekle onefilmadìje: onaj mali tr~i po mermernomholu hotela „Rivijera” na Lidu pored Ve -necije, za njim tr~i jedan {to li~i na ârli-ja âplina, pa se sve kliza zbog izlizanih|onova na cipelama, a za njima hotelskoosoblje, dok sve to posmatra krem itali-janske kinematografije. Glasovi koji se pritome ~uju dele se na dve grupe. Prvi pita-ju {ta se to de{ava, a oni drugi, ve} oba -ve{teni, obja{njavaju da to sinjor Goldonijuri sina Nina Manfredija. Izgleda da jetaj mali ve} svima tu dojadio svojimhiperaktivnostima, pa su neki otvorenonavijali za mene, a Monika Viti je, onako

gluma~ki diskretno, poku{ala da malompodmetne nogu.

Da sam imao bolje cipele ne bi tajmali umakao i mo`da bi se stara lozaManfredijevih ugasila. Ovako su sinjorGoldonija umirili, posadili za neki astal,doneli paste i plodova mora, vina i tira -misua, {to no kaù bio je i pjato primo ipjato sekundo, i posle mu mahali dok jeodlazio, da mu noga vi{e nikad ne pre|eprag „Rivijere”. A Ili} iz „Ineks filma” jebio u pravu, Laran~a mekanika nijestigla u biv{u Jugu u narednih deset godi-na i „Goldoni” je mogao da je do mile voljeprepri~ava studentima Akademije.

A i „ro|ak” Karlo Osvaldo Goldoni,predak iz osamnaestog veka, pribegavaoje pseudonimima. A u svojim memoarimaje, navodno, rastezao istinu. Tata mu jebio apotekar, a on ga je proizveo u lekara.Deda, koji je po memoarima uveo Karla usvet teatra, zapravo je umro ~etiri godinepre nego {to se Karlo rodio. Ali istina je daje voleo pozori{te, zavr{io je prava, ali sena kraju ipak odlu~io za profesiju dram-skog pisca. Kao mnogi mladi autori mislioje da mu je fah tragedija, dok nije napisaosvoju prvu komediju Svetski ~ovek, da setragediji vi{e nikad ne vrati. Posva|ao sesa kolegom Gocijem, kao {to je i osnovnired, pa oti{ao u Pariz, pisao i tamo, takoda je, {to se malo zna, jer ga obi~no vezu-jemo samo za Veneciju, Goldoni i deofrancuske dramske ba{tine. Njegov opusje ogroman, a samo mali deo njegovihkomedija je preveden na srpski, {to jeprava {teta jer ima tu dela pogodnih nesamo za studente pozori{nih akademijave} i za scene profesionalnih pozori{ta.Uskoro }e dva na{a teatra, SNP i Narod-no pozori{te iz Zrenjanina, u saradnji saGrad teatrom Budva, postaviti Slugu dva -ju gospodara. Angaòvan sam da glumcukoji igra glavnu ulogu objasnim kako jeto biti gladanu Veneciji.

KOMEDIJA DEL ARTE NA LIDU

Piše: Branko Dimi t r i jev i¯

Stenli Vels

LUDUS 183–18417

NOVOBEOGRADSKI DANI „RADOVI]A”

IZ ISTORIJE„KRSMANCA”

– Na predlog Ministarstvaprosvete, od strane kralja Alek-sandra Prvog Kara|or|evi}a,Akademsko pozori{te je 1932.odlikovano ordenom Svetog Save4. stepena.

– Predstava @enidba i udadbau reìji Neboj{e Komadine prva jepredstava iz Srbije koja je gosto-vala na Venecijanskom bijenalu(1960).

– Grb i scenu osmislio je irealizivao arhitekta i glumacAkademskog pozori{ta DaniloUdovi~ki 1967. Ideja za grb nasta-la je po uzoru na trupu @an-LujaBaroa, otud i boje francuskezastave.

– Predstava Lekcija po tekstuEèna Joneska u reìji VladimiraCveji}a osvojila je najvi{e nagradau istoriji Akademskog pozori{ta:26 na 10 festivala. Odigrana je 85puta i jo{ je na repertoaru.

JUBILEJ “KRSMANCA”

Malo pozori{te „Du{ko Radovi}” ujanuaru ove godine je napokonpreseljeno na Novi Beograd, u

nekada{nji bioskop Jugoslavija, koji jeadaptiran za potrebe ovog teatra, dok semati~na zgrada u Aberdarovoj ulici re -novira. Od tada je odigrano preko 130predstava, me|u kojima su i dve noveprodukcije na Sceni za mladu publiku –predstave Pet de~aka po tekstu SimoneSemeni~ u reìji Ane Grigorovi} (premi-jera 28. februara) i Srce jednog bokserapo tekstu Luca Hibnera i reìji Predraga[trpca (premijera 4. aprila).

Komad 5decaka.si, napisan na radi -onici dramskog teksta 53. Sterijinog po -zorja, oven~an je Grumovom nagradomza najbolju doma}u dramu u Sloveniji2009. godine. Radnja prati pet obi~nihde~aka jednog obi~nog popodneva. Krozde~je igre aktera (po rediteljkinoj zamisliigraju ih ène) preispituju se aktuelne

socijalne teme, odnosno igra odslikavagenezu nasilja, prikazuje nasiljem deter-minisano dru{tvo i odnose mo}i koji se unjemu uspostavljaju.

Zanimljivo je pomenuti da je po ovomtekstu Anja Su{a vrlo uspe{no reìralapredstavu u „Backa” teatru za mlade uGeteborgu.

Duodrama Srce jednog boksera prenekoliko godina izvedena je u „Ra do -vi}u” u vidu javnog ~itanja, dok je sad iscenski realizovana u tuma~enju MarkaJanketi}a i Dimitrija Ili}a. Radnja se od -vija u stara~kom domu gde se susre}unemi biv{i bokser i mladi} koji moleri{epo kazni zbog kra|e motora. îtav svojìvot stari bokser je ìveo na granici iz -me|u nasilja i sporta, a sada mladom ~o -veku punom ljutnje, pomaè da prona|ebolji put i sre}u u ìvotu. Ovaj Hibnerovtekst, koji je ve} postao klasik namenjenmladoj publici, topao je i pun optimizma.

„Radovi}” je realizovao i jednu ko -produkciju, premijerno izvedenu 10. ap -rila. U Holivudu po tekstu Stivena Bo~kaglume polaznici Dramskog studija CentarNenada Radovi}a, a reìju potpisuje po -menuti glumac. Re~ je o surovom trileruo drugoj strani {ou-biznisa. Komad jenastao na osnovu istinite pri~e o pozna -tom holivudskom scenaristi, koji se nala -zi u profesionalnoj i ìvotnoj krizi, kadaiznenada sa svoje terase ugleda brutalnoubistvo koje }e poku{ati da pretvori usvoj slede}i filmski hit.

„Interesovanje za programe Malogpozori{ta je veliko. Predstave koje seigraju vikendom u slobodnoj prodajipose}enije su nego {to je to bio slu~aj naTa{majdanu, {to govori u prilog ~injenicida je Novobeogra|anima zaista bilo po -trebno profesionalno pozori{te u njiho -vom kom{iluku”, kaù iz „Radovi}a”.Najpopularnije predstave kod novobeo -

gradskih mali{ana su Mala sirena, La -è{ Melita, Stra{ne pri~e bra}e Grim,Ve{tice i ûdne ljubavi. „Oslu{kuju}i po -trebe publike, u narednom periodu plani-ramo da postavimo dva poznata naslovana De~joj sceni. Po~etkom naredne se zo -ne o~ekuje nas premijera Pinokija po

motivima knjige Karla Kolodija u reìjiKsenije Krnajski, dok }emo svoj 64. ro -|endan obeleìti premijerom predstaveSneàna i sedam patuljaka u reìji Ni -kole Zavi{i}a”, najavljuju iz Malog po -zori{ta.

A. J.

Na maloj kamernoj sceni, na pr -vom spratu zgrade u Balkanskoj4, od 2. do 11. juna odrà}e se 18.

Internacionalni festival studentskih po -zori{ta „10 dana Krsmanca” na kome }enastupiti desetak studentskih trupa izregiona i Evrope. Smotra je ove godinepravi uvod u proslavu velikog jubilejakoji }e doma}in festivala, Akademskopozori{te Univerziteta u Beogradu „Bra -nko Krsmanovi}”, obeleìti u septembru,mesecu kada se navr{ava devet decenijaod osnivanja sada ve} najstarijeg ak -tivnog studentskog teatra na svetu.

Akademsko pozori{te danas ima 43~lana i 11 predstava na repertoaru. Od1945. radi u okviru AKUD „Branko Kr -smanovi}”, ~ije je srce, kako u {ali„Akademi~ari” kaù, jer se nalaze u sre -dini zgrade u Balkanskoj 4. Hor je iznad,stoga simbolizuje glavu, dok su nogefolklor jer se nalazi u podrumu zgradeiznad nekada, tako|e, kultnog mesta –bioskopa „20. oktobar”.

Srce sada kuca sa svega devet reflek-tora koji rade, a igra se mese~no i do 15naslova, u proseku 90 predstava u se -zoni.

Uz najnovije postavke Jazbina slo -mljenog ajduka Mladena Luke{evi}a iPoneka sku{a i ne{to malo tu{a NikoleZavi{i}a za skoro vek rada i trajanja bi}eupisano oko 270 premijera, a bar jo{ 50komada nisu doìveli „podizanje za ve -se”.

„Jubilej proslavljamo Sve~anom aka -demijom u Narodnom pozori{tu 19. sep -tembra. Tada }e biti dodeljene i Plaketekoje nose ime Mate Milo{evi}a, MiroslavaBelovi}a i Soje Jovanovi}. êtiri danaranije simboli~no }emo se okupiti i iz -vesti program u ba{ti hotela ’ Moskva’, ado septembra planiramo da zavr{imo ikratki film i monografiju”, najavljujeVladimir Cveji}, po~etkom osamdesetihglumac, a danas umetni~ki direktor ireditelj Akademskog pozori{ta.

Istoriju „Krsmanca” ispisalo je nastotine umetnika, nezaboravnih i zaumetnost i kulturu ovih podneblja, i nepostoji scena u Beogradu i Srbiji, a maloje i onih u Evropi, gde „Krsmanac” nijegostovao.

Po~eci seù do 15. septembra 1922.kada se grupa studenata Beogradskoguniverziteta okupila u kafani hotela„Moskva”, re{ena da osnuje pozori{te.Potom punih 18 godina traje zajedni~kaistorija Akademskog i Narodnog po zo -

ri{ta. Bila su to jedina dva teatra u Beo -gradu. Igralo se na scenama Kod spo -menika, Manjeù i Luksoru, a novo po -zori{te predvodili su Mata Milo{evi},Milan Dedinac i Jurij Rakitin.

Prvu predstavu Akademsko je odi -gralo 3. aprila 1923. u sali Manje`. Bio jeto dugo najavljivani Galeb êhova u re -ìji Jurija Rakitina, a glavnu ulogu,Trepljeva, igrao je Mata Milo{evi}.

Deset godina kasnije u pozori{tu seose}aju talasanja. Na repertoaru je poredKo{tane i Pobuna maloletnika PeteraMartina Lampela u reìji Nikole Po po -vi}a. Premijera, zakazana za 11. decem-bar u zgradi Narodnog pozori{ta, izazivaburne reakcije u javnosti, brojne ula -znice rasprodaju se unapred, ali se naintervenciju direktora nacionalnog teatraona ipak otkazuje.

Osam je zabranjenih komada u is -toriji ovog teatra, a me|u njima je i Novi~ovek na Cvetnom trgu koji je cenzurudoìveo 1962. godine.

„Krajem avgusta i tokom septembra1960, Makavejev i ja smo pisali na{u {a -lu. Mislili smo da smo postali novi Nu{i}.Najpre su glumci Beogradskog dramskogna Krstu sa ushi}enjem primili komadkao delo koje }e razdrmati uspavaniteatar, ali je savet tog pozori{ta stavioveto i tako je Novi ~ovek na Cvetnom trguzavr{io u ’Krsmancu’. Premijera je bilazakazana u amfiteatru Ma{inskog fakul-teta, a Darko Tati} mi je u poverenju po -verio da mu je meritorni organ u civilupripretio da reprize ne sme biti. Ako jebude, sve }e nas pohapsiti. Strah kojisam osetio, kada sam to ~uo, ne umem daopi{em. A po svemu sude}i to je trebaloda bude najve}i uspeh studentskog teatrajer smo ve} imali pozive iz Sremske Mi -trovice i jo{ nekoliko gradova, Zaje~ar jetraìo da se predstava izvede na sta -dionu”, kaè Ra{a Popov i dodaje da suizvla~ili slamku ~ije }e ime autora bitiprvo napisano.

U „Borbi” od 9.4.1962. stoji da suautori Du{an Makavejev i Ra{a Popov.

Predstave je Akademsko pozori{teigralo i za vreme okupacije, na Kolarcu ina skrivenim mestima bez znanja vlasti.

Posle rata Akademsko vodi Soja Jo -vanovi} sa kojom 1948. ekipa „Krsman-ca” prelazi na Crveni krst i od tada tesnosara|uje sa tek osnovanom Akademijomza pozori{nu umetnost.

„Starije kolege prepri~avale su kakose posle rata vi{e igralo u {umi nego u

zatvorenom. Sedamdesete su za pozori -{te bile burne godine, a bez prestanka seradilo i od osamdesetih-devedesetih kadasu po~ele na{e balkanske turbulencije.Ovo je uvek bilo i i dalje je mesto iz kojegizlaze generacije odli~nih glumaca ikostimografa, pisaca i kompozitora”, do -daje Cveji}.

„Uzbudljivi i ~esto kontroverzni mo -nolozi iz mladi~kih dana razre{avali suse za mnoge sre}no na sceni Akadem-skog pozori{ta. Soja Jovanovi} mi je pred-loìla da izreìram neko delo na sceniAkademskog pozori{ta na kojoj je onanapravila svoje nezaboravno Sumnjivolice. Odlu~io sam se za remek-delo KosteTrifkovi}a Ljubavno pismo, do{ao samda reìram tri meseca, a ostao sam vezantri decenije za Akademsko i do dana{njegdana sam emotivno sa njim”, deo je pred-govora sa potpisom Miroslava Belovi}a izknjige Mirka Todorovi}a Ere Moje Aka -demsko, 1922–2002.

„Poznanik me je upozorio na kon -kurs Akademskog pozori{ta za dramu,dva-tri dana pre isteka roka. U stu -dentskoj sobi koja je mirisala na ~aj odopojnih hercegova~kih trava, uz klasi~numuziku sa plo~a iz Ameri~ke ~itaonice,ne}u se takore}i odvojiti od pozajmljenepisa}e ma{ine sve dok ne zavr{im svojuprvu dramu Ra{nirane cipele. Poslaosam tekst u Balkansku ulicu i sa prijatel-jem, studentom slikarstva, pe{ice krenuou Sombor u posetu Konjovi}u, zatim uBajmok. Kad sam se vratio, ~ekalo me jeiznena|enje: Belovi}, ]irilov, Seleni},Pervi} i jo{ neka imena koja }e, svako na

svoj na~in, ne{to docnije uticati na po -zori{ni ìvot prestonice, ~itali su prispelekomade i odlu~ili da nagrade Ra{niranecipele. Sve je krenulo nekom novom brzi-nom, prvi put sam u{ao u Akademskopozori{te i saop{teno mi je da }e mojadrama biti odmah izvedena i to u Polj -skoj, u koju smo pozvani na gostovanje.Reìje se prihvatio Miroslav Belovi}, ve}tada reditelj od ugleda”, se}anje je BoreDra{kovi}a iz pomenute knjige.

Generacije mogu prepri~avati na hi -ljade anegdota, a me|u omiljenim je onasa festivala u Francuskoj kada su osvo-jene nagrade i ìrija i publike iako jeusred predstave Zmaj nestalo struje pasu glumci igrali u mraku. Tek mnogo go -dina kasnije saznalo se da je rediteljDarko Tati} isklju~iv{i glavni osigura~namerno izreìrao incident.

„Krsmanac” je vrata filma otvorio iDraganu Nikoli}u koji je nakon Aka de -mije zaigrao u ovom pozori{tu. Njegovupredstavu Klovnovi gledao je @ika Pa v -lovi} i odmah mu ponudio ulogu u filmuKad budem mrtav i beo.

Osamdesetih je u Balkansku 4 u{etaoi Boro Radoj~i}, jedan od asistenata Mi -lo{a Formana, da bi tokom sluènja voj -nog roka u Beogradu reìrao na ovoj sce -ni Brehta. Kako su mu zabranili izlazakiz kasarne, predstava nikada nije izvede-na.

„Rad u Akademskom pozori{tu ostaoje kao najdragocenija etapa na putu kanovoj umetnosti. Bili su to dani zave re -ni~kog, radosnog stvaranja i druènja.Radilo je sa nama i dosta odu{evljenih

studenata koji nisu ostali verni glumi ipozori{tu, ali nikad nisu zaboravili sre -}ne dane u Akademskom pozori{tu”,re~i su Radeta Markovi}a koje bi mo`da inajbolje opisale teatar u kome su debito-vali ili kroz koji su pro{li reditelji i glum-ci kao {to su Neboj{a Komadina, BoroDra{kovi}, Du{an Makavejev, Darko Ta -ti}, Vladimir Petri}, Stevo @igon, Dimitri-je \urkovi}, Ljubomir Muci Dra{ki},Ljubi{a Risti}, Danilo Bata Stojkovi},Olivera Markovi}, Branka Petri}, RuìcaSoki}, Bekim Fehmiu, Bata Paskaljevi}...

Najdraà pak kritika mogla bi bitiona koju je Du{ko Radovi} dao 3. aprila1966. nakon sve~anog otvaranja novescene u Balkanskoj 4 upravo njegovimkomadom Male stvari i mala imena tra -è. Radovi}evo „Nije lo{e” i danas jedovoljno da podstakne uspe{ne po~etkekarijera stvaralaca sa ovog mesta.

Naàlost, ve}i deo arhive progutalasu dva velika poàra. Prva je izgorela saNarodnom bibliotekom aprila 1941, dokje druga stradala 1966. kada je izgorelascena teatra u Balkanskoj 4. Arhiva i bi -blioteka, na ~ijem se prikupljanju radi,objedinili bi na jednom mestu sve po da -tke i pri~e jednog od najstarijihpozori{ta na svetu.

Sonja [ulovi}

Bokser

Olivera Markovi} – Sumnjivo lice

18LUDUS 183–184Lu

MIZANTROP LE@I U NAMA

Mikojan Bezbrad ica

O predstavi „Mizantrop” u reìji EgonaSavina u Narodnom pozori{tu Beograd

Promocija 12. izdanja „[ake soli” MireStupice

Prkos moè biti zdrava crta ljudskogkaraktera, dokle god ne po stanenjegova osnovna karakteristika–

kaè Nikola Jovanovi} koji na Ve likojsceni Narodnog pozori{ta igra Alsesta uMizantropu, ~uvenom Molijerovom delu,komadu na granici izme|u komedije idrame, intrigantnom i aktuelnom usvakom vremenu. Proznu verziju togremek-dela koju je svojevremeno na~inioJan Kot, adaptirao je i reìrao EgonSavin kome je ovo ~etvrti „ìvi” naslov unacionalnom teatru. Na taj na ~in, posleSterijinog Kir Janje, Selimo vi}evogDervi{a i smrti, te Nu{i}evog Po kojnika,rame uz rame sa klasicima srp skedramske ba{tine, stao je i ovaj svet skiklasik koji je premijerno izveden 19.maja sa Nikolom Jovanovi}em i NinomJankovi} u glavnim ulogama. Debitantina sceni Narodnog pozori{ta do~arali suuloge Alsesta, koji veruje u apsolutnuistinu i totalno po{tenje, i Selimene, la` -ljivice i varalice u koju je on zaljubljen.Pored njih, u podeli su i Aleksandar \u -rica (Filent), Bane Vidakovi}/ Neboj{aKunda~ina (Oront), Du{anka Stojanovi}Glid (Arsionoja), Zlatija Ivanovi} (Elijan-ta), Ljubivoje Tadi} (Akast), Milo{ \or -|evi} (Klitandar) i Milo{ Lalovi} (Polica-jac).

Citiraju}i misao slavnog nema~kogpisca, pesnika i filozofa Johana Volfgan-ga Getea koji je rekao: „Kad pogodite cilj,proma{ili ste sve ostalo”, Savin je ocenioda je, u tom smislu, „ova adaptacija, mo -`da, pogodila neku vrstu ve~nog Moli-jera.”

„On je jedan, mo`da, jedini ve~ni pi -sac u onom smislu u kojem ga, zaista,svako vreme ponovo otkriva kao podjed-nako velikog, sna`nog, uzbudljivog iaktuelnog autora. S druge strane, uzima-ju}i u obzir Geteovu izreku, ja sam se

odrekao ne~ega {to oboàvam u teatru, ato je stih. Na to me je ponukala upravoova Kotova dramatizacija ura|ena se -damdesetih godina pro{log veka”, dodaoje Savin.

U galeriji ljudskih tipova i karak-tera, mizantrop nosi opre~no odre|enje:ili je re~ o psihopatolo{koj deformacijikoja pojedinca unapred uklanja izsvakoga dru{tvenog konteksta, ili je re~ opojedincu ~ije je pona{anje posledicasukoba s dru{tvom. U prvom slu~ajureklo bi se da mizantrop jo{ nije dorastaokomediji, a u drugom da ve} pripadadrami. Govore}i za Ludus o tom ~uvenomMolijerovom „hejteru”, mladi glumac Ni -kola Jovanovi} kaè da se Alsestov sukobsa dru{tvom zasniva isklju~ivo na mo -ralnim postulatima. „Njegov ose}aj zapravdu je neprikosnoven. U svakodnevn-im laìma i licemerju vidi razvrat ovogdru{tva. Da li je to psihopatolo{ka defor-macija? I ako jeste, ona nije uro|ena ve}ste~ena. On èli da ukloni sebe iz dru{tvaljudi, zato {to vidi da vrlina postaje ne -poèljna, a mane se prikrivaju sitnimlukavstvima i la`nim naklonostima. To jeono {to Alsest mrzi, ali to su ljudskeosobine, a ljudi su samo ljudi.”

U ovom nezaobilaznom klasikudramske knjièvnosti, napisanom daleke1666. godine, Molijer propituje odnoseme|u ljudima i upu}uje o{tru kritikudru{tvu, zameraju}i mu licemerje, ko -rumpiranost i pohlepu. Na pitanje moèli se uop{te ìveti u dru{tvu na ~ija pravi -la igre ne pristajemo, Jovanovi} kaè:„Molijer je veliki pisac upravo zbog toga{to period od skoro 350 godina nije pre -preka za postavku njegovih komada. Li -kovi iz Mizantropa su uglavnom ljudi sadvora Luja XIV, a mi danas u njima pre -poznajemo ljude koji ~ine veliki deo na -{eg dru{tva. Ukoliko ìvimo sa ljudima

zna~i i da pristajemo na pravila igre, alisvaki pojedinac ima svoju borbu za op -stanak, koja se zasniva na li~nim moral-nim utemeljenjima. Mizantrop leì u na -ma, a danas ga nije lako obuzdati. Prkosmoè biti zdrava crta ljudskog karaktera,dokle god ne postane osnovna karakteri -stika. Toga se treba ~uvati... Mlad ~ovekmoè, u izvesnoj meri, sebi da pomognetako {to }e raditi na svom unutarnjembi}u. Mislim da je dobar put za to kon -stantno usavr{avanje u profesiji za kojuje talentovan. Naàlost, to ga ne}e sa~u -vati od otrova koje ovo dru{tvo svako -dnevno prosipa pred njega, ali mo`da }eoja~ati njegovu psihu, kako bi se {to boljeborio sa preprekama koje su pred njim.Dru{tvo proizvodi mizantrope upravozato {to ne podràva, u dovoljnoj meri,darovite mlade ljude. A to se de{ava zato{to ose}aju strah od njih. ’[ta ako su onibolji od mene?’ Dru{tvu nije lako da seizbori sa tim pitanjem i zbog toga ono teìosrednjosti, a ne savr{enstvu. Molijer jeto osetio i na svojoj koì, kao {to }e osetitive}ina mladih, darovitih ljudi danas”,veli Jovanovi} i napominje da se, kada jere~ o ljudskim odnosima, skoro ni{ta nijepromenilo od Molijerovog vremena dodana{njeg carstva selebritija, rijalitija,jeftine zabave i la`ne stvarnosti.

„O~igledno je da je ta la`na blazira-nost postojala u Molijerovo vreme, kao {topostoji i danas, samo {to je druga~ijeupakovana. Su{tinski se ne menjaju sa -mo ljudi. Molijerovi komadi se i postav -ljaju zato {to je niskost i uzvi{enost ljud -ske du{e nepromenjiva i uvek }e postojatiborba izme|u ove dve krajnosti. Doklegod dru{tvo ima potrebu za Molijerom,zna~i da postoji te`nja za promenomnabolje”, kaè Nikola.

Prema njegovom mi{ljenju, mr`nja iljubav su ljudska ose}anja koja su do -zvoljena samim tim {to se nalaze u ~o -veku. „Nije dozvoljeno koristiti se timose}anjima da bi se ~inilo zlo. Za to nepostoji opravdanje, nebitno je da li se onozove mr`nja ili ljubav. Sigurno je da }enegovanje mr`nje u nama buditi lo{estvari. Zbog toga je naravno bolje ra zu -meti, nego osu|ivati. Ali treba i verovatitom unutarnjem Alsestu, zato {to je nje -gov cilj uzvi{en. Isto tako, treba ga se i~uvati, da ne bismo postali destruktivni.Dok vodimo svoju unutarnju borbu tu suveliki pisci koji nam u tome pomaù.

Koliko bi nam bilo teè da nemamo Mi -zantropa? Koliko je bilo te{ko onima kojinisu imali Molijera?”, pita se Jovanovi}.

S druge strane, njegova direktnapartnerka na sceni, Nina Jankovi} sma -tra da niko od nas nema pravo da mrziljude, iako se svima ponekad desi „tajtrenutak slabosti kada ima{ ose}aj danekog mrzi{”. „Taj ose}aj crpi tvoju ener -giju i ne treba ga negovati nego na vremeprepoznati i to ose}anje promeniti i nau -

~iti da prihvatamo jedni druge sa svimvrlinama i manama koje, ina~e, nosimou sebi”, nagla{ava mlada glumica.

Govore}i o svojoj junakinji, ona kaèda je Selimena potpuno svesna sebe,svojih kvaliteta i, naravno, privla~nosti.„To koristi da bi ostvarila svoje ambicije.Ona je nezavisna, slobodna, mlada devoj -ka koja za neke stvari nema granice!Jednom re~ju, ona je gej{amodernog doba”, tvrdiJankovi}eva.

INTIMNI POVOD

„Za{to se danas bavim ovim komadom? Imam k}erku od 16 godina i uposlednje vreme se pitam u koje i kakvo dru{tvo }e se uklju~iti, kakav je to svetkoji je sa~ekuje na pragu njene prve zrelosti i {ta je sve danas potrebno mladimljudima da bi uspeli. Koja je cena svega toga? Pitam se, na koji na~in mogu dasa~uvaju sebe, svoj integritet i kako da se ne pretvore u nekavu nakazu kako biuspeli. To je bio moj intimni povod da se prihvatim reìje ovog komada, a svidrugi su, naravno, umetni~ke prirode i leè u ne~emu {to se zove genijalnostovog pisca kojim sam fasciniran”, kaè Egon Savin koji sa velikim uspehompostavlja dela doma}ih i svetskih klasika, u kojima pronalazi konkretne tragovekoji otkrivaju su{tinsku mo} pozori{ta u na{em vremenu i vezuju ta dela injihove autore za konkretan prostor i konkretno vreme.

IME BOJANA STUPICE

„Danas na jednom tro{nom monta`nom provizoriju stoji njegovo ime. Aliumetni~ki ~in koji se odvija pod njegovim krovom ne nosi ime Bojana Stupice,ve} samo Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. A Bojan Stupica je i otacJugoslovenskog dramskog pozori{ta i njegov duh, i njegov domet, i njegovaslava. Bojan je njegov predak i njegov savremenik. Ako postoje pozori{ta kojanose ime Gavele, Brehta, Vahtangova, Voskoveca i Veriha, pozori{te \or|a Strel-era, Mejerholjda, onda je nepravda {to na Jugoslovenskom dramskom pozori{tune stoji i ime njegovog osniva~a, neimara i reditelja Bojana Stupice kao konstan-ta u ovim na{im balkanskim vihorima. Dana{nja zgrada ’Stupice’ je kratkogveka: kad ona nestane, ho}e li se i Bojanovo ime ugasiti s njom? Vreme je da tosada ispravimo na novoobnovljenoj zgradi. Ako ne u~inimo mi, u~ini}e to kasni-je neko pravedniji od nas. I na njemu }e ipak jedanput pisati... Bojan Stupica.Volela bih to da doìvim”, kaè gospo|a Mira koja je, u istoriji jugoslovenskogteatra, zajedno sa Bojanom, predstavljala mo`da i najkompletniji i umetni~kinajkompetentniji par koji se ostvario u nekoliko antologijskih predstava ipostavio visoko postavljene standarde.

UMuzeju Narodnog pozori{ta, u~etvrtak 5. aprila predstavljeno je12. dopunjeno izdanje knjige Mire

Stupice [aka soli, koju su zajedni~kiobjavili nacionalni teatar i KIZ „Altera”.Uo~i po~etka promocije, upravnik Boì -

dar \urovi} uru~io je gospo|i Stupici,

Srebrnjak Narodnog pozori{ta kao uspo -

menu na ovo ve~e. „Pod srpskim pozo -

ri{nim nebom bilo je mnogo glumaca

koje }emo pamtiti, ali je Mira Stupica

jedinstvena. Mi smo ponosni i sre}ni {toje sa nama”, istakao je on.

Pozdravljaju}i okupljene prijatelje ipo{tovaoce, gospo|a Stupica, diva srp -skog i jugoslovenskog glumi{ta i dugogo-di{nja ~lanica Narodnog pozori{ta, reklaje da je zbunjena, jer nije o~ekivala da }esresti toliko dragih ljudi. „Htela bih davam kaèm mnogo lepih stvari, ali starasam, ne mogu. Me|utim, starost nijeopravdanje za to. Reakciju na ovo {tosam sada slu{ala, pokazuju moje drhtaveruke”, kazala je ona ljube}i priznanjekoje je dobila.

Stupica je podsetila da je knjigu svo -jih se}anja i razmi{ljanja pisala pre 20 ivi{e godina. „To je dobra knjiga, imala jeogroman broj ~italaca i mnogi su je po -hvalili. Naàlost, tokom poslednje dece -nije, oti{li su sa ìvotne i pozori{ne scenemnogo meni dragih ljudi koje pominjemu knjizi. Zato èlim da ova knjiga, kojase pojavljuje 12 godina posle prvogizdanja, bude jo{ jedna za mene dirljivauspomena na njih, uz koju idu i moje re~izahvalnosti {to su postojali, stvarali i svojìvot ugradili u na{e pozori{te. Zato samsa zadovoljstvom prihvatila inicijativuNarodnog pozori{ta, u kome sam ostvari-la mnoge meni drage uloge, da ponovoobjavi [aku soli, sa èljom da ona stignedo svih pozori{ta u Srbiji, RepubliciSrpskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori,

Hrvatskoj... i svih onih ~italaca koji idalje pokazuju interesovanje za nju.”

O knjizi, ali i o ìvotu i radu velikedramske umetnice govorili su osniva~ idirektor Akademije umetnosti Du{an \o -kovi}, glumica Dobrila Stojni} i dra ma -turg @eljko Huba~ koji je pro~itao i pismoreditelja Jago{a Markovi}a i recenzijuprof. dr Petra Marjanovi}a.

„U svojoj memoarskoj prozi MiraStupica, ~ini vidljiv napor da verodosto-jno sledi doga|anja koja su ispunila njenìvot, ali je lepota i uzbudljivost njeneknjige, pre svega, u iznena|uju}oj ve -{tini pisanja i neuobi~ajenom li~nom na -~inu otkrivanja sebe i ljudi ~ije sudbineopisuje”, primetio je Marjanovi}. Prema

njegovim re~ima, iako pi{e o sebi i svomìvotu, glavna li~nost ove knjige je BojanStupica (njen teatarski Pigmalion, drugisuprug i neprikosnoveni mu{karac me|umu{karcima njenog ìvota), o kojem, neskrivaju}i tamnu stranu njihovog od no -sa, pi{e sa ljubavlju i divljenjem.

„Osim Stupice, ona u knjizi pominje{est stotina imena i saètim portretimapredstavlja pedesetak li~nosti iz poro-di~nog, pozori{nog i politi~kog kruga, ta -ko da bi ’[aka soli’ (pronicljivo na|en,metafori~an naslov) mogla da bude i mi -hizovski naslovljena: ’Autobiografija odrugima’”, istakao je Marjanovi}.

Na kraju promocije, vidno uzbu|ena,sa suzama u o~ima, Stupica, koju su pri -sutni pozdravili burnim aplauzom, reklaje da ne moè da prona|e prave re~i daim zahvali.

[aka soli je, kako je svojevremenoocenio pozori{ni kriti~ar i hroni~ar i je -dan od osniva~a Ludusa Feliks Pa{i},knjiga se}anja, uspomena na ljude i do -ga|aje, na razli~ita vremena i prilike,pisana sa merom, dobrim ukusom, ali isa beskrajnom zanimljivo{}u. „To nijeknjiga o pozori{tu, ve} o jednom bogatomìvotu bez ulep{avanja, koju je mogla danapi{e jedna kompletna li~nost – i kao~ovek i kao umetnik. Sa ’[akom soli’Mira Stupica je visoko podigla lestvicuna{e memoarske knjièvnosti”, rekao jePa{i} jo{ 2000. godine prilikom pred-stavljanja prvog izdanja ove knjige kojaje u me|uvremenu postala pravibestseler.

Mikojan Bezbradica

AUTOBIOGRAFIJA O DRUGIMA

Nikola Jovanovi} i Nina Jankovi} (Foto: Sonja @ugi})

Mira Stupica (Foto: Sonja @ugi})

LUDUS 183–18419

SKICA ZA PORTRET NA[IH LICA

Ol ivera Mi lošev i¯

Pri~a o predstavi „Sumnjivo lice” BranislavaNu{i}a u reìji Jago{a Markovi}a na sceniJugoslovenskog dramskog pozori{ta

Jo{ pre premijere, koja je odigrana 9.aprila na Sceni „Ljuba Tadi}“ Ju go -slovenskog dramskog pozori{ta, pred-

stava Sumnjivo lice Branislava Nu{i}a ureìji Jago{a Markovi}a pobudila jezaista veliko interesovanje. Prvo izvo -|enje bio je doga|aj za sebe, a na jednojod poslednjih proba bilo je vi{e negouzbudljivo pribeleìti {ta se zbiva, kakvaje atmosfera, komentare i utiske glu -ma~ke ekipe...

Naboj{a Glogovac obja{njava kakoodavno èli da radi sa Jago{em. Raz mi -{ljali su o tome {ta bi bilo dobro za glum-ce i publiku Jugoslovenskog dramskog, oRi~ardu Tre}em i jo{ nekim komadima.@eleo je da to ipak bude komedija, da,kako kaè, malo promeni fah, da malo sale|a skine sve te te{ke dramske role.@eleo je komediju koja tako|e moè bitipametna i sa dubokim zna~enjem, a kojaje uvek draà i publici i glumcima koji unjoj igraju. „Nu{i} je aktuelan, kao i svigenijalni pisci klasici. On u Sumnjivomlicu pi{e o jednoj vertikali koja se proteèdo danas, a verovatno }e ta èlja za vla -{}u, ta neutaìva glad za napredovanjemu toj istoj vlasti i to sluènje samo sebi, ane narodu jo{ dugo pratiti ~ove~anstvo.”

Predstava Sumnjivo lice na scenuJugoslovenskog dramskog stigla je u ak -tuelnom trenutku, pred izbore, kada je una{oj javnosti paradirala politi~ka estra-da. Tu je da nas sa Nu{i}em podseti ka -kav je na{ mentalitet kada je vlast u pi -tanju, na to koliko na{ ~ovek voli vlast ikako se ovde na vlast dolazi. Ova po zo -ri{na ekipa istraùje taj apsurdni malo-gra|anski poriv. Na sceni je Nu{i}ev svetsreskih kapetana, pisara, pandura, {pi -juna, praktikanata i pri~a o korumpira-noj vlasti, o vlasti koja vlast voli ne zbog

ostvarenja ideala o ure|enom dru{tvu idobru naroda, ve} vlast voli samo radivlasti same i mo}i.

Jago{ Markovi} ovoga puta Sumnjivolice boji crno-belo-sivim tonovima, gro -teskno. I ~ini se da su se glumci ovde naj -vi{e bavili time kako da modernim glu -ma~kim sredstvima prona|u meru, kakoda ta groteskna apsurdnost provincijskogvlastoljublja bude jasna i u na{em vre -menu.

Neboj{a Glogovac u punoj gluma~kojzrelosti od uloge sreskog kapetana Jeroti-ja Panti}a gradi izvrsnu kreaciju stilizo-vanu sa merom u grotesku. Na pitanje koje taj ~ovek Glogovac odgovara: „Jerotijeje beskrupulozan ~ovek èljan vlasti. Ga -zi preko svega da bi stigao do svog cilja.]erku je spreman da uda za novac ume -sto za ljubav. On i njegova èna su tajmagbetovski spoj koji se hrani èljom zavlasti i mo}i i koji stalno podgreva tuvatru i tu glad. To je on i ja ga tako ne -kako tuma~im. Ideja je da publika nakonna{e predstave malo kriti~nije pogledana ljude koji su na vlasti i to {ta oni rade,da shvate ~emu sluè svi ti izbori i sve tekoalicije protiv prirodnog bluda. Mislimna to kada glasate, na primer, za nekogko je leve orijentacije, a on se posle izbo-ra spari sa nekim ko je ekstremno desneprovinijencije, kako bi ih bilo dovoljno dabudu na vlasti. Da vide kako ti ljudi mi -sle samo na sebe, da shvate da vlast trebada sluì narodu, a ne vlasti samoj.

„Veoma sam sre}an {to glumim uovoj predstavi, {to igram komediju uovom pozori{tu koje se u poslednje vremebavilo estetikom u kojoj nema ìvota iìvosti. Bilo je krajnje vreme da putemkomedija kaèmo neke ozbiljne i va`nestvari. Nedostajao mi je ovaj na~in glu -

me, zato sam sa posebnim emocijamagradio lik Jerotija. On je moja prva ko -mi~na uloga u ovom teatru.”

Jago{ Markovi} na pitanje da li se i{ta u na{em mentalitetu promenilo odNu{i}evog vremena odgovara: „Izgledani{ta. Bili smo i ostali zajedljivi, ksenofo-bi~ni, zavidni, zatvoreni, provincijalni...Izgleda, zar ne, kada tako postavimostvari. A opet i vitalni i duhoviti, i auto -ironi~ni, {to je, prizna}ete, odlika samosuperiornih. Dakle, puni paradoksa, po -gre{ni, krivi, ali ne ba{ lako uhvatljivi.Tako je bar kod Nu{i}a. Pa ako se u nje -mu ogledamo, onda uz svu surovost, reci-mo i pokoju lepu i o na ma. To je danas, uvremenu krajnosti, izgleda, tako|e, ne -popularno. Nego ili udri pa pljuj bezostatka, ili diì do u nebo, bez osnoverealne. O, ima li sredine!? Nema! I taneumerenost je jedna konstanta na{a,rekli bi... Moja ideja je da poku{am dakaèm istinu, ali i da ukaèm na radostìvljenja. Teàk zadatak. Radili smoposve}eno i bez mistifikacija. Celo pozo -ri{te bilo je u nekoj lepoj koncentraciji naprojekat. Sve je {timalo. Dugo nisamradio u JDP-u, kao da smo se uèleli,ponovo sam bio sa ljudima sa kojimasam radio kad sam po~injao, pre dvade-set i vi{e godina. Mada publiku ne zani-ma ni{ta vi{e, a ni manje od predstave!Zbog toga smo tu, a kao da se to nekadzaboravi, od silnog pametovanja, ogra -|ivanja o banalnosti ìvota, a i {ire. Kone voli pozori{te, njegovu magiju, kometo nije dovoljno, neka pi{e knjige, a akomu je to te{ko, neka baca letke sa kon -cepcijom, pa neka narod ~ita. Ako ho}e.Predstava je ono {to se broji. I to na re -prizama kad do|u oni koji su kupilikarte. Tad po~inje pozori{te. I ono traje itraje koliko je ostalo u du{i gledaoca, uduhu njegovom... I ide mimo vas i mene,kao narodna pesma, s usta na usta. Jerkako bismo ina~e znali da je Bojan Stu -pica bio tako veli~anstven, i @anka Sto -ki}, i Ljubinka Bobi}. To zna~i neko ko -lektivno ja, ili pam}enje neko kolektivno,neko na koje ne uti~u ni va{e, ni mojere~i, ni va{ ukus, ni moje nagrade. Imaneka pravda koju ne moèmo mi podmi-

titi, niti {armirati. To me odavno ~inispokojnim.”

Seka Sabli} razmi{lja o uvek aktuel-nom Nu{i}u: „Svaki put sam fasciniranakoliko je aktuelno Nu{i}evo delo. Svakiput kaèm, pa vidi ovo kao da je danaspisano. S druge strane, na{a savreme -nost je mnogo surovija od Nu{i}eve i mi -slim da bi ga danas vrlo inspirisala vlasti to {ta nam se de{ava. I eto nas ponovona sceni sa Nu{i}em. Njegovo delo pripa-da sceni Jugoslovenskog dramskog pozo -ri{ta, kao {to toj sceni pripada i rediteljJago{ Markovi}. Tu je i izuzetna ekipaglumaca, iz te divne generacije koja je ta -ko dobro sazrela, u ovom slu~aju na ~elusa Glogovcem koji je prosto fantasti~anglumac. To je ta pri~a o velikoj èlji zavla{}u. Pri~a koja postoji otkako je svetai veka. Kaù da nema ve}e strasti od bitina vlasti, kao {to u Sumnjivom licu to è -li Jerotije. Igram njegovu ènu i poku {a -vam da, u vi|enju Jago{a Markovi}a, ona

bude ta koja stoji iza takvog ~oveka èlj -nog vlasti. Veoma ~esto, skoro da je topravilo, iza takvih ljudi stoji èna i ona jeta koja ima bolesne ambicije. Na kraju,Nu{i} je napisao i vrhunsku komediju natu temu – Gospo|u ministarku. An|u,koju ovde tuma~im, na neki na~in samdoìvela kao skicu za lik Gospo|e mini -starke i tako je igram. To je sporedna ulo -ga i tu je vi{e da objasni lik Jerotija, da sebolje vidi ono {to on jeste. U predstavi na -stojim da zauzmem aktivniji i angaò va -niji stav prema toj ulozi od one koju joj jeNu{i} dao.”

Predstava Sumnjivo lice u Jugoslo -venskom dramskom pozori{tu uz goraksmeh skida maske sa lica politi~ke ko -rupcije i palana~kog mentaliteta koji jekorupciji i udvori{tvu sklon, koji to pod -sti~e, koristi i u tome uìva. Reìja Jago{aMarkovi}a ima poetski kraj u kome mla -di odlaze uzdiù}i se iznad tog neljud-skog brloga, kao mnogi mladikoji su odavde ve} oti{li.

I MALO VI[E, I MALO MANJE OD @IVOTA„Glumac treba da ima sna`nu ma{tu, dobro lice, odanost bezgranica, poniznost prema sceni”, kaè nova mlada zvezdanovosadskog glumi{ta

Tama{ Hajdu, glumac koji tuma~i@an-Pol Mara u predstavi Maratthe Sade Novosadskog pozori -

{ta/Ujvideki sinhaz privukao je velikupa`nju i izmamio brojne pohvale ovimsvojim gluma~kim ostvarenjem.

On je dete Novog Sada, sin mame itate, brat dve sestre, vlasnik jednog psame{anca, jedne gitare i jednog saksofonana kojem je nedavno po~eo da u~i dasvira. Jo{ kao klinac se isprobao u svemui sva~emu a gluma je bila jedina za kojuje, kaè sam, osetio da mu nikad ne}edosaditi, {to je, misli on, veoma va`nastavka: „Znao sam da ho}u glumu. Zvu~ikao sapunica, ali bilo je ba{ tako”, kaèTama{ Hajdu, nova zvezda Novosadskogpozori{ta/Ujvideki sinhaz koji igra upredstavama: Fani i Aleksander, Desetzapovesti Rudolfa Hesa, ôngor i Tinde,San letnje no}i, ôvekova tragedija, â -robnjak iz Oza, te u predstavi Marat theSade u reìji Andra{a Urbana koju gle -damo u zvani~noj konkurenciji 57. Steri-jinog pozorja...

Nepresu{ni izvor„Gluma ima mnogo veze sa realnim

ìvotom – iz njega se hrani, ali je onauvek i malo vi{e ili malo manje od re -alnog ìvota. Zapravo, mene privla~i ifascinira upravo to {to se bavi ljudskimodnosima, ljudskim ose}ajima i situacija-ma u raznovrsnim oblicima. Privla~i me,tako|e, i to {to glumac u toku same pred-stave mora da uvu~e publiku u svojupri~u, da je, na neki na~in, prevari. I nesamo nju, ve} i samog sebe. To je izvorkoji, ~ini mi se, nikad ne moè da pre -su{i. I ba{ zato i ne moè da dosadi. Anemire koji duvaju u ovoj profesiji netreba umirivati. Treba ih iskoristiti jerbez njih nema svega ovoga o ~emu samgovorio.”

Strmo brdo pozori{no„Danas u 21. veku pozori{te ima jako

malu {ansu da ’{utne u loptu’. Ve} kad sepojavio prvi televizor, govorili su da jedo{ao kraj pozori{tu. Ali tu je i drugogledi{te: u pozori{tu publika dobija ne -ponovljivi doìvljaj, pa ~ak i ako istu

predstavu vidi vi{e puta. Nema pauze,nema ripleja ili ’pogleda}u drugi put’.Samo danas i samo tebi. Zbog toga je po -zori{te ve~no. I ne treba biti teatralniji odpolitike. Mi se u pozori{tu bavimo prob-lemima i pitanjima o kojima gledalac tre -ba da oformi svoj odgovor. U politici pakho}e da ubede gledaoca o svoju istinu.Na{a realnost, dodu{e, ve} je sama posebi pozori{te, bilo to u radnji ili u parla-mentu. Zato glumac danas treba da budei diplomata i fleksibilan i strpljiv, na ro -~ito socijalno inteligentan, nekad tvrdo -glav ako sto posto veruje u svoju istinu,ali nikad to ne treba da bude nasilno.Zapravo, gluma~ki ìvot je veliko strmobrdo sa mnogo drve}a... Zato treba znatitehniku slaloma :).”

Treba hteti, treba smeti„Naravno, prvo i najva`nije, treba

biti dobar glumac. Ili jako lo{... Danasljudi zara|uju i tako :). Treba imati sna -`nu ma{tu, dobro lice, sun|erast mo zak,izvanrednu memoriju, dobre odgovore narediteljeva pitanja, sposobnost za rad u

Tama{ Hajdu o sebi, glumi, realnosti

Tama{ Hajdu

kolektivu, odanost bez granica, poniznostprema sceni i treba biti neumoran. Aizvan scene treba puno sre}e :). A mojeèlje, gluma~ke? Nisu one geografske.Jednostavno, samo èlim {to vi{e da ra -dim.”

Zrnce naivnosti„U predstavi Marat the Sade ja sam

heroj francuske revolucije @an-Pol Marakoji veruje u promene i prosvetljenje ko -lektivnog razuma... To jeste oksimoronimaju}i u vidu ne samo devedesete kodnas nego brojne situacije u celoj istoriji~ove~anstva koje su imale isti zavr{etak:

mnogo krvi a ni{ta se nije promenilo. Alipitanje je, naravno, {ta nam preostajeako ne probamo da kora~amo napred, ilibar udesno ili ulevo? Ostajemo u mestu izabijamo glavu u pesak. Ako imamo uvidu prethodna sli~na iskustva, pa ~ak iako znamo da ne}emo uspeti, i ondatreba da ~inimo neke korake u nadi danam dolazi bolja budu}nost. Paradoks jeto, ali {ta je – tu je... I na kraju, ako go -vorim o pravom revolucionaru a ne oglumi, tad treba imati i malkice naivno -sti.”

Sneàna Mileti}

Sumnjivo lice, Jugoslovensko dramsko pozori{te (Foto: Nenad Petrovi})

20LUDUS 183–184Lu

MLADALA^KI DUH NAJSTARIJEG GLUMA^KOG PARA NA BALKANUSa Brankom i Mla|om Veselinovi} o pozo ri -{tu, mladosti, ljubavi i drugim demonima...

U malom raju skrivenom od o~ijuprolaznika u centru Beograda ìvigluma~ki par Branka i Mla|a

Veselinovi}. Oni ve} 65 godina zajednodele ìvot ispunjen ljubavlju, pa`njom,razumevanjem i rado{}u.

Branka je ro|ena 1918. godine uNovom Be~eju. Zavr{ila je Gluma~ku{kolu pri Narodnom pozori{tu u Beo gra -du. Mla|a je ro|en 1915. u mestu Jovac.Predratni je oficir Vojske KraljevineJugoslavije. U Drugom svetskom ratu jezarobljen i deportovan u logor, gde jepo~eo da glumi. Sreli su se i zavoleli uJugoslovenskom dramskom pozori{tu, ukom su bili od osnivanja, 1947. godine.Ona je {iroj publici bila poznata i povi{edecenijskom u~e{}u u radio-emisijiVeselo ve~e. On kao prevodilac knji ̀ ev -nih i dramskih dela sa engleskog jezika.Ve} pet decenija pri Crvenom krstu radihumanitarni Fond Mla|a i Branka Ve -selinovi} gde prikupljaju sredstva za onekojima je pomo} potrebna. Nemaju svojudecu, ali su zahvaljuju}i Fondu od{kolo-vali njih {esnaestoro. Ona je sa lutkama60 godina obilazila bolnice i domove zastare, mamila njihove osmehe i podse}alana to kako je lepo ìveti. Lutke su njenaopsesija. Donosila ih je iz ~itavog sveta,~uvala i poklanjala. Branka je i vatro-gasni oficir sa tri odlikovanja, odli~anpliva~, govori 5 jezika, bila je na{ambasador UNICEF-a. Mla|a je gospodinstarog kova, {kolovani oficir. Engleskijezik je diplomirao na Kembridù, tu ma -~io preko 120 uloga u pozori{tu i na fil -mu. Branka ima 94, Mla|a 97 godina.Ona je i dalje dama sa du{om devoj~ice,on gospodin sa lepim manirima. Njihovistinski bogat i ostvaren ìvot ispunjen jei danas ljubavlju i optimizmom.

Mla|a se ovako se}a svojih glu ma~ -kih po~etaka: „Bio sam aktivni oficirVojske Kraljevine Jugoslavije. Oti{ao samu rat, zarobljen sam i odveden u logor. Uzarobljeni~kim logorima sam po~eo da sebavim glumom. Nisam imao nikakvugluma~ku {kolu, jednostavno – bio sam~ovek koji voli pozori{te. U tim pred-stavama u logoru sam osetio {ta je to glu -ma. Igrao sam zanimljive uloge. Po~eosam sa @ikom pisarom iz Nu{i}evogSumnjivog lica. A onda su se re|ale idruge role. Kada sam se posle rata vratio

u Beograd, ponovo sam bio oficir, radiosam u General{tabu. Bio sam poru~nik,pa kapetan, pa major, a onda sam se,kada se osnivalo Jugoslovensko dramskopozori{te, javio na audiciju i bio primljen.Moje prvo i poslednje pozori{te bilo jeJugoslovensko dramsko. Tamo sam radiopunih 40 godina.”

Pored toga {to ste glumili bavili stese i prevo|enjem?

Smatrao sam da mi nije dosta to {tosam glumac, pa sam se bavio i drugimstvarima. Zavr{io sam engleski jezik,diplomirao na Kembridù i bavio se pre -vodom. Preveo sam oko 40 dela. Najvi{esam prevodio pozori{nu literaturu. Po -slednje {to sam preveo je komad Garde -rober Ronalda Harvuda. Moji prevodiigrali su se na skoro svim jugosloven-skim scenama. U~estvovao sam u mno -gim aktivnostima koji se ti~u rada sainostranim pozori{tima. Bio sam Gener-alni sekretar Jugoslovenskog centra ITI-ja, Me|unarodnog pozori{nog instituta.Kao takav odràvao sam veze sa mnogimteatarskim centrima sveta, putovao umnoge zemlje, obavljao sve du`nosti se -kretara tog instituta. Video sam mnogepredstave na tim putovanjima.

Branku ste sreli u Jugoslovenskomdramskom pozori{tu?

Mi smo se sreli u pozori{tu. Igralismo zajedno, zavoleli se, uzeli se i igrali idalje. @iveli i u pozori{tu i u na{oj ku}i.Na{ ìvot je veoma lep. Ja sam presre}ankako sam proveo svoj ìvot.

Da li imate recept za dug i lep ìvot?Nezahvalno je davati recepte za bilo

{ta u ìvotu. Ja sam sa svojom Brankombio jednostavno sre}an. Te{ko je davatisavete kako se ta sre}a u braku postiè.To zavisi od toga kakvi su ljudi, kakvi suodnosi me|u njima, {ta u ìvotu èle daostvare, ~emu se nadaju, {ta smatrajusre}om. Sve je to veoma te{ko i kompliko-vano. Meni je sve bilo lepo. Nisam imaonikakvo porodi~no vaspitanje, niti samznao kako treba ìveti u braku. Kao detesam oti{ao od ku}e u vojnu akademiju,postao oficir i gledao kako drugi ìve. Svelepo {to sam stekao i osetio u ìvotu ste -kao sam sa svojom Brankom. Ni od koganisam to nau~io, to sam samo doìveokao lepo. Posle sam puno ~itao, putovao isticao ìvotno iskustvo.

Mla|a voli da govori stihove, recitujemi Baladu Nikole Drenovca:Kad jednom budemo pri~ali o vo`nji lakim kolima kroz kukuruze,o èni koja nas je u klancu pod nebom odli{}a~ekala samaima}emo mo`da devedeset godina,bol u kostima, u o~ima suzei krivo }e nam biti {to dan prolaziprazan, {to pada tama........................................Kad jednom budemo pri~ali o doga|aju koji nikad doìveli nismoi kada obmanjuju}i sebe budemopoverovalida je i nas voleo neko,~eka}emo da nam mo`da po{tardonese jedno drago i puno ljubavi pismood nekog koga nema i ko je zauvek oti{ao nekud daleko, daleko...

Pitam jo{ Mla|u o Branki kakva jeona èna, kakva glumica?

„Svaki mu{karac o svom bra~nomdrugu pri~a sve najbolje. Meni se ~ini dane postoji takva supruga kao {to je mojaBranka. Njeno vaspitanje, njeno pona -{anje, njen odnos prema meni je odnospot~injenosti, ljubavi, poslu{nosti. Bran-ka je divan ~ovek, pre svega. Ona jedobra po du{i, ona je veliki humanista,ona mene mnogo voli, a i ja nju. Kada segovori o na{em braku moè se samogovoriti o lepoti, poeziji i ljubavi.”

Branka dodaje da oni uvek takorazgovaraju: „Tek sada moramo da bude-

mo pa`ljivi jedno prema drugom jer smostari.” Mla|a joj poljubi ruku i kaè da to{to su stari ne zna~i ni{ta. „Mi smoljudi.” „Ali da, du{o”, veli Branka. „Mismo najstariji umetni~ki brak na Balka-nu. I jo{ uvek ne{to radimo. Treba da uDomu sindikata uskoro organizujemohumanitarnu akciju, pa u Novom Sadu.[ta sve ne radimo. Idemo kod penzionerai oni nas primaju kao glumce, a ne kaoneke penzionere.”

Branka kaè kako se ponekad izne-nadi na sve te pohvale koje joj Mla|aupu}uje. „Pa`ljiv je i ~esto mi poljubi ru -ku kako bi mi pokazao svoju naklonost.Mi smo skladan par. Dugo i lepo zajednoìvimo. Mnogo smo putovali, obi{li smozajedno sve kontinente. Bili u Kini,Japanu, Australiji, Kambodì, Americi, usvim evropskim zemljama, u Rusiji, uAfrici. Mla|a je moja velika podr{ka.Veoma je obrazovan, zavr{io je tri fakul-teta. Bio je 25 godina predsednik Udru -ènja glumaca, pa generalni sekretarMe|unarodnog pozori{nog instituta. Onje glumio, prevodio, putovao, stizao i dase volimo. I ja sa njim.”

Na pitanje kako se se}a te prvegeneracije u Jugoslovenskom dramskom,Branka pominje Mariju Crnobori i MiruStupicu: „Sa Marijom se ~ujem svakidan. Sa na{om kumom Mirom Stupicomse tako|e ~esto ~ujemo. Mira je spojilaMla|u i mene. Igrali smo nas dvoje za -jedno u predstavi Ribarske sva|e i imalineke scene u kojima smo pokazivalisimpatije. Mira je jednom pitala Mla|u

da li je slobodan, je l’ zaljubljen? Kad jeodgovorio da nije, ona je kroz {alu rekla:’Pa vidite kako se u predstavi lepo grlite iljubite, {to ne biste i privatno?’ Polako,polako i to se dogodilo. Mi smo se za -voleli, a Mira nam je postala ven~anakuma. Oboàvamo Miru i Mariju. Na{edve velike prijateljice. Samo smo jo{ nas~etvoro ostali ìvi. Od 44 ~lana osniva~aJugoslovenskog dramskog, velikih glu -maca, divnih i jednostavnih ljudi ostalismo samo mi. Lepo smo se okupili ne -davno na dan pozori{ta, nas tri dobilesmo velike bukete cve}a, lepo smo sedruìli.”

Osvr}u}i se na svoju karijeru Bran-ka se prise}a Sterijine nagrade za uloguGine u Nu{i}evoj Oàlo{}enoj porodici idrugih nagrada i priznanja, pa ulogestogodi{njeg dida Nika u predstavi Skupkoju je igrala u 82-oj godini. „Igrala samu Skupu do pre tri godine. Malo sam palai povredila nogu, ispred gluma~kog ulazau pozori{te. Ali oporavila sam se. Evo,hodam, mislim, volim, verujem.”

Kakvo je to vreme bilo kada ste do{liu Jugoslovensko dramsko pozori{te?

Do{li smo sa raznih strana. Volelasam sve moje kolege. Bilo ih je raznihvera, ube|enja, ambicija. Nije lako bilo.Ja sam tu do{la iz Narodnog pozori{ta,imala sam tamo divne uloge. Jedva su mepustili. I hvala im na tome. Ne bih upo -znala Mla|u da nisam pre{la u Jugo slo -vensko dramsko.

Olivera Milo{evi}

NA[A ELEONORA DUZEU muzeju pozori{ne umetnosti izlo`ba ogluma~koj legendi – Augusti Vele Nigrinovoj

UMuzeju pozori{ne umetnosti Srbijeotvorena je izlo`ba povodom 150.godi{njice ro|enja dramske umet-

nice Auguste Vele Nigrinove, koja je izrodne Ljubljane pre{la u Beogradpo~etkom 80-ih godina 19. veka. Bila jejedna od legendi Beograda toga doba.Vela Nigrinova, prvakinja Narodnog po -zori{ta. Njenu dominaciju scenom obja -{njavali su dostojanstvenom pojavom isugestivnim tuma~enjem uloga, ali i èn -stveno{}u i nesvakida{njom lepotom.Biografi beleè da je bila predodre|enaza veliku glumicu, za divu, jo{ u ranojmladosti. Sa nepunih 14 godina igrala jeglavnu ulogu u jednoj predstavi Slove-na~kog dramskog dru{tva. U Beograd, uNarodno pozori{te 1882. godine dovodi jenjen zemljak Davorin Jenko, poznatikompozitor, autor srpske himne Boèpravde. Kasnije }e postati njegova ìvot-na saputnica. U nacionalnom teatru mo -rala je najpre kao strankinja da savladamnoge neumetni~ke prepreke kako bisvojim darom osvojila publiku i kritiku.Jezik, pre svega. Vredno je u~ila srpski,

da bi ga na sceni progovorila bez akcen-ta.

Ro|ena je u Ljubljani 14. novembra1862. godine, po ocu êhinja, po majciNemica. Ime je dobila po ocu Augustu,koji je radio na èleznici.

Prvi put nastupa na sceni Narodnogpozori{ta 21. oktobra 1882. godine. Tanjena prva pojava u Beogradu, u pred-stavi Debora, pretvorila se u pravi umet-ni~ki doga|aj. Osim u srpskoj prestonicinastupala je i na sceni Srpskog narodnogpozori{ta u Novom Sadu. Odu{evljeni deoènske publike, u znak zahvalnosti, VeliNigrinovoj podario je narukvicu od zlatai briljanata. Gostovala je i u Zagrebu,Sofiji, Ljubljani... Iz Praga, iz domovinenjenog oca, stigao je poziv za anga`manu ê{kom narodnom pozori{tu. Odbila jeponudu uz izjavu da je ’Srbija njena naj -draà domovina’, ali je ipak u Pragu odi -grala Damu s kamelijama i bila poz dra -vljena ovacijama publike.

Augusta Nigrinova, u Beogradu i Sr -biji nazivaju je Augustinom, ìvela je saDavorinom Jenkom, koji je od nje bio sta -

riji dvadeset sedam godina. Brzo se i upotpunosti uklopila u tada{nju beograd-sku sredinu i prihvatila njen duh i men -talitet. Odmah je postala jedna od naj -vi|enijih go{}i u Skadarliji.

U ~uvenoj beogradskoj ~etvrti dru -ìla se sa tada{njim boemima: uprav -nikom Narodnog pozori{ta Perom Dobri-novi}em, rediteljem Aleksom Ba~van -skim, muzi~arem To{om Andrejevi}em,te sa glumcima î~a Ilijom Stanojevi}em,Svetislavom Dinulovi}em, MiloradomGavrilovi}em, To{om Jovanovi}em i Do -bricom Milutinovi}em, a bila je pozivanai me|u dvorske dame kraljice NatalijeObrenovi}.

Vela Nigrinova je zbog svoje neo -bi~ne lepote i izuzetne pojave izazivalanemir u mu{kim srcima gde god bi sepojavila. Poznato je da su zbog nje i dvaonda{nja ministra i{la na dvoboj, kazujupoznavaoci boemskog ìvota u Skadarli-ji. Ipak najlep{a pri~a o op~injenosti Veli-nom lepotom jeste ona o knjièvnikuJanku Veselinovi}u koji je za nju napisaokomad \ido i ulogu Ljubice.

Glumica Augusta Vela Nigrinovazauzima jedno od najva`nijih mesta uistoriji srpskog pozori{ta. Na velikuscenu Narodnog pozori{ta stala je sa 20godina i ostvarila obiman repertoar odoko 400 uloga, {to je impozantno i za da -na{nje vreme. Jovanka Orleanka, Ofelija,Julija, Nora, Margareta Gotje, PrincezaEboli, Marija Stjuart, Debora, Sofo, Dez -demona, Jokasta, Ana Karenjina... To susamo neke od glavnih uloga koje je savelikim uspehom igrala na toj sceni ople-menjuju}i srpsko pozori{te. Kritika ju jecenila, a publika oboàvala. Izrazit glu -ma~ki dar, uzdràna mimika, scenskalepota, duboki alt i za to vreme izuzetnostudiozna obrada uloga doprineli su, ta -ko|e, uspehu ove glumice. Po velikojumetni~koj vrednosti i po sna`nom dej -stvu na celu istorijsku epohu, naro~ito narazvoj glume krajem 19. i po~etkom 20.veka, zauzimala je jedno od najva`nijihmesta u istoriji srpskog pozori{ta. Nigri-

nova je svemo}no vladala beogradskomscenom i bila nazivana srpskom SaromBernar i Eleonorom Duze. Doba u kojemje u Beogradu stvarala obeleèno je kaonadahnuta etapa u modernizovanju i ev -ropeizaciji srpskog dru{tva i kulture, pa ipozori{ta.

Vrlo prilagodljiva, iskreno je zavo le -la srpsku sredinu. Za vreme srpsko-bu -garskog rata 1885. radila je svesrdno kaodobrovoljna bolni~arka i {ila rublje zasrpske vojnike i ranjenike. Iznurena na -pornim radom, sagorevaju}i iz jedne udrugu ulogu velikog repertoara umrla jeu 45-oj godini. Njena smrt bila je jedanod najpotresnijih doga|aja toga doba usrpskoj prestonici. Augustina Vela Nigri-nova poslednji put je nastupila na beo -gradskoj pozori{noj sceni 28. maja 1908.godine u liku carice Teodore. Upokojila se31. decembra iste godine. Na ve~ni po -~inak ispratile su je hiljade Beogra|ana.Davorin Jenko je prodao njihovu ku}u uBeogradu i vratio se u rodnu Sloveniju.Umro je {est godina kasnije.

Sada jedna ulica u Beogradu nosiime Auguste Vele Nigrinove.

Izlo`ba u Muzeju pozori{ne umet-nosti Srbije je svedo~anstvo o jednoj ve -likoj karijeri i vremenu u kojem je ìvelai stvarala. Autor izlo`be jeOlga Mar kovi}.

Branka i Mla|a Veselinovi}

Nigrinova sa ordenom Svetog Save

LUDUS 183–18421

OD LEGENDI DO SAVREMENIH BAJKI„Dvadeset i tri predstave iz petnaest zema -lja, sa tri kontinenta, govori literarno-scen-skim jezikom svojih i tu|ih bajki, skazki ikaà...”, kaè Slobodan Markovi}, di rektorFestivala

Devetnaesti Me|unarodni festivalpozori{ta za decu u Subotici ovegodine odràva se od 20. do 26.

maja i to na tri razli~ite lokacije (Narod-no pozori{te – Scena „Jadran”, Deè Ko -stolanji i De~je pozori{te Subotica). Ufokusu ove manifestacije je poljsko lut -karstvo, predstavljeno kroz izlo`bu luta-ka, kostima, scenografije i plakata polj -skih umetnika u Subotici, Novom Sadu iBeogradu, koja je deo me|unarodnogevropskog projekta „Lutkarska nomads-ka akademija 3”, te nau~ni skup na datutemu, u~e{}e studenata lutkarstva iz Bja -listoka i Vroclava u programu sve~anogotvaranja Festivala i kroz u~e{}e po zo -ri{ta iz Poljske u takmi~arskom progra-mu.

I ove godine osnovna odlika reper-toara jeste raznovrsnost formi i pristupa.Iako, po tradiciji, dominiraju lutkarskepredstave u razli~itim ànrovima i goto-vo svim tehnikama koje poznaje lutkar -ska umetnost, prisutne su i predstavepozori{ta predmeta, dramske izvedbe imjuzikli. „Dvadeset i tri predstave iz pet -naest zemalja, sa tri kontinenta, govori}enam literarno-scenskim jezikom svojih itu|ih bajki, skazki i kaà, i{~itavatidramska dela svetske i na{e ba{tine iliposegnuti, za{to da ne, za adaptacijomnadaleko glasovitog filmskog scenarija.Re~ju, od legendi starih naroda, prekoAndersena, bra}e Grim i [arla Peroa do[ekspira, êhova te ovovremenih dram-skih autora”, kaè o ovogodi{njem pro -

gramu Slobodan Markovi}, selektor idirektor Festivala.

Devetnaesto izdanje Me|unarodnogfestivala pozori{ta za decu otvorila jepredstava Vuk i sedam jari}a u muzejubajki iz Banjaluke (Dje~ije pozori{te Re -publike Srpske). Tako|e nastale po pred-lo{cima narodnih bajki koje su prikupilabra}a Grim, izvedene su i predstave Sne -àna (Mini teatar, Slovenija), koja poredtoga {to sadrì sve karakteristi~ne motiveistoimene pri~e, daje sarkasti~an komen-tar na trenutno stanje u svetu ukazuju}ina ekolo{ko zaga|enje, i Bio jednom je -dan kralj... (Teatro Verde, Italija) – re~ jeo zanimljivom spoju tradicionalne itali-janske opere i sièa Pepeljuge, Cr ven ka -pe, Sneàne, Lepotice i zveri. Po Ander-senovim delima nastali su Mala sirena(Kazali{te Mala scena, Hrvatska), never-balna predstava sa ~ak 37 lutaka, i Sla -vuj i kineski car (Narodno pozori{teKikinda, Srbija). Pored kikindske pred-stave u takmi~arskom programu iz Srbi-je na{le su se jo{ dve bajke: Patuljak no -sonja Vilhelma Haufa (Pozori{te lutakaNi{) i Uspavana lepotica [arla Peroa(Pozori{te mladih, Novi Sad). Iz Rusijegostuje ~ak pet predstava: Kamen sre}enastao je po legendama drevnih naroda(Po zori{te za mladu publiku RepublikeSakhe, Jakutsk), Muvinu svadbu napisaoje jedan od najpopularnijih ruskih pesni-ka za decu Kornej ûkovski (Dramskopozori{te „Na levoj obali”, Novosibirsk),Medveda êhova izvodi Kostromsko

pozori{te lutaka, a tu su i Mala roda istra{ilo (Belgorodsko dràvno pozori{telutaka) i Koliba (Kursko dràvno po zo -ri{te lutaka). Za nagrade se takmi~e i:Veliko putovanje Dàmblija (Pozori{telutaka „Bela Kever”, Segedin) i Gabi ideda koji leti (Pozori{te lutaka „Ciroka“,Ke~kemet) iz Ma|arske, ârobnjak izOza (Pozori{te za decu i mlade, Skoplje,Makedonija), iz Rumunije Plej [ekspir(Pozori{te animacije „Candarika”, Bu ku -re{t) i Ko }e ~uvati zvon~i}e? (Pozori{telutaka „Prikindel”, Alba Julija), te Pal -~ica (Pozori{te lutke i glumca, Valbìh,Poljska) i Kamen po kamen (El Teatre deL’Home Dibuixat, Kasteljon de la Plana,[panija).

Organizatori su iz zvani~ne selekcijeizdvojili predstave koje stiù iz îlea i

Egipta. Prljavo krilo Pozori{ta lutakaDavida Zuazole iz Santjaga autor Zuazo-la je realizovao i izvodi potpuno sam. Sve{to se moè videti na sceni, po~ev od luta-ka izra|enih od odba~enih stvari (otpa-da) i sa specifi~nim na~inom animacije,njegovo je delo. Egipatska Velika no}Pozori{ta lutaka iz Kaira je lirska opere-ta koja prikazuje tradicionalne sceneprilikom verskih praznika. Zanimljivo jepomenuti i da je marionetska predstavaCrveni balon Teatra String iz VelikeBritanije nastala po istoimenom kratkomfilmu Albera Lamorisa iz 1956. koji jeiste godine u Kanu dobio Zlatnu palmu, azatim i Oskara za najbolji originalniscenario.

Predstave XIX Me|unarodnog festi-vala pozori{ta za decu namenjene suuglavnom pred{kolcima i deci osnov no -

{kolskog uzrasta. Za zreliju publiku(srednjo{kolce i starije) tu je npr. fran-cuska predstava More na vidiku (TeatraBouffou), koja prikazuje slu~aj svo je -vrsnog ilegalnog migranta, ~oveka koji uèlji da prvi put u ìvotu vidi more kre}ena put biciklom i, iako bez potrebnih pa -pira, prolazi nekoliko zemalja, da bi gana kraju, gotovo pred samim ciljem, kon -trola uhvatila i deportovala nazad.

Festival ove godine ima i brojne pra -te}e programe: 4. Me|unarodni forum zaistraìvanje pozori{ne umetnosti, Majsku{kola lutkarstva, Festival na turneji, re -prizu Festivala u Ma|arskoj, izlo`be,filmski program, programe na otvo re -nom, lutkarske, plesne i radionice vizuel-nih umetnosti za decu, izdava{tvo i pro -mocije knjiga.

A. J.

Osamnaesti maj, godina 1978. Atelje 212 odlazi u Zagreb sa Radovanom Tre}im.Okupljamo se na aerodromu. Prvi poziv za ulazak u avion! Jo{ nisu svi stigli. Drugi poziv – nema Radmilovi}a!

Vo|a puta tr~i na telefon. Tre}i poziv! Kre}emo bez njega. Na onima {to ne putuju ostalo je da vide {ta se de{ava i da,kako znaju i umeju, dopreme Radovana u Zagreb na ve~era{nju predstavu.

Brzo smo stigli u prestonicu bratske nam republike, smestili se i ~ekali informacije o na{em La Tati. Ovde, u„Gaveli”, ulaznice za predstavu davno su rasprodate!

Umesto probe, zahvaljuju}i Tanji Beljakovoj, ina~e Georgini iz Radovana, upoznao sam stari Zagreb, jer je Tanja,ìve}i nekoliko godina u njemu, znala svaku ulicu, svaki }o{ak, svaku kapiju.

Kada smo predve~e stigli u pozori{te, ~ekalo nas je obave{tenje: predstava je otkazana![ta se u Beogradu de{avalo i kako je izgledala potraga organizovana za Radmilovi}em, saznali smo kada smo se,

posle provedene no}i u udobnomzagreba~kom hotelu, izjutravratili ku}i neobavljenog posla.

A onda je u „Ninu” od 28.maja 1978. posle desetodne vnogprikupljanja informacija iza{ao~lanak: „GLUMAC IZA BRA -VE”. Izme|u ostalog, pisalo je:

„...Predstava Radovan Tre -}i otkazana je upravo u tre -nutku kada je trebalo di}i za -vesu pred prepunim gle da li -{tem. Protagonista Zoran Rad -milovi} zaklju~ao se u gar de robii, uprkos molbama, po zi vima,pretnjama i zaklinjanjima, upo -rno ostao u ’bunkeru’. Itd. itd.”

Bio je ovo jedan od primera„istinitog informisanja javno -sti”!

Milan Mihailovi} Caci

Iz „Uspomenara 212“

DEZINFORMACIJA

Jukio Mi{ima Aoi, 1975, Atelje 212: Tatjana Beljakova (Jasuko) i Milan Caci Mihailovi} (Hikaru)

Plej [ekspir, Rumunija

Glumci nisu dugove~ni, ni {to se ti~ekarijere ni ìvota. Retko ko doìvi„duboku starost”. Bi}e valjda, zato

{to se mnogo tro{e a jo{ vi{e daju... Na{aBranka Miti} (koju smo iz milo{te zvaliBane, a ona nas Lale, valjda zato {to nijemogla sve da nas popamti...), na svoju ina{u sre}u, poìvela je da zapamti iKraljevinu Jugoslaviju i socijalizam idvadeset prvi vek... Na njenu i na{u à -lost, savremenika, njenih kolega i obo` a -valaca skoro da i nema da svedo~e o timvremenima i Brankinom udelu u pozo -ri{noj umetnosti. Mi malobrojni pamtimovreme kada je na{a Bane praznila grad -ske ulice glume}i sa „zlatnom garnitur-om” ovog glumi{ta u serijama Lole \u -ki}a. Zato mla|ima moramo da obja -{njavamo ko je taj bard beogradske pozo -ri{ne scene... No to je valjda sudbina na -{e profesije, kojoj se sa skoro fanati~nompredano{}u posvetila cela, jedinstvenagospo|a Branka Miti}. Glumica sa ve -likim g, nesebi~na koleginica, inspirati-van partner, dobar i diskretan slu{alacljubavnih jada, poslovnih dilema i ko zna~ega jo{, od mladih glumica èljnihdokazivanja. Za{to smo se ba{ sa njomsve redom zbliàvale? Bez obzira narazliku u godinama, iskustvo, ìvotnu igluma~ku mudrost, na{a Bane je odne-govala i sa~uvala dete u sebi, tako va`noza na{u profesiju. Ta mladost duha a,bogami, i natprose~na fizi~ka vitalnost~inile su je pristupa~nijom za nas, novo-pristigle. Mnogo nam je li~ila na nassame, ali ostvarena, dovr{ena, dostojna

divljenja. Prosto je bila dokaz da {to je~ovek ve}i, tim pre je jednostavniji i popravilu i bolji umetnik. Mnoge smosanjarile da budemo kao ona. Ali ne ideto tako, poèli{ i eto tebe tamo gde je re -zervisano za odabrane! E, ba{ tamo jena{a Branka Miti}. Vedra, puna ìvota,duhovita, darovita i za komedije i zaoperete, a najva`nije, bila je rodo na ~el -nik mjuzikla, koji na ovom delu Balkananije imao dana{nji zna~aj. Gospo|aBranka Miti} je „utrla” put ovim ge ne -racijama, koje gre{kom na{e ignorantskesredine, nebrige pozori{ta o svojim veli -kanima, ni ne znaju za nju...!??? Iskre -no, koliko sam je poznavala, verujem dase ne bi ~ak ni ljutila. Imala je veliko ra -zumevanje za druge, iznad svega li~nuskromnost. Ipak volela bih da joj nekako,bar u okviru pozori{nog sveta, odamodostojno zasluèno prizanje i po{tovanje.Znaju}i je, mislim da je nije briga. Sadaje me| zvezdama (gde i pripada), sme{kase zagonetno i lebdi „me| javom i me|snom”, ba{ kao i u ìvotu...

Zlata Numanagi}

IN MEMORIAM

BRANKA MITI] (1926–2012)

XIX Me|unarodni festival pozori{ta za decu

22

Pozori{ta u unutra{njosti Srbije

LUDUS 183–184Lu

UTICAJ PEÊNJA NA RAZVOJ POZORI[NOG FESTIVALA?

Spasoje ¤ . Mi lovanov i¯

41. „Dani komedije” – Jagodina, 17. Glu -ma~ke sve~anosti „Milivoje @ivanovi}” –Poàrevac i 29. „Nu{i}evi dani” – Smederevo

Festivali u Srbiji? U Srbiji egzistira, da se zadrìmo na

uslovnoj podeli festivala profesionalnih iamaterskih pozori{ta, oko dve stotineteatarskih festivala i smotri. Svaki odovih festivala koncipiran je prema an -ti~kom modelu kao svojevrsni pozori{ni idru{tveni doga|aj kojeg gradovi, op{tine,mesne zajednice, ulice, zaseoci, formalnei neformalne grupe uprili~avaju svojojpublici.

Vrednosni sistem? Ve} sam poku{aj vrednovanja po zo -

ri{nog festivala zahteva definisanje mo -dela festivalske stvarnosti iz koje se po -lazi i u koju se ulazi, kojoj se teì i od kojese, na kraju krajeva, beì. Odnosno, za -hteva da se porazmisli, propitkuje i za -pitkuje na koji na~in se festivalska stvar -nost name}e, prepli}e i sapli}e sa bilokojim drugim, semioti~kim re~nikom re -~eno, modelom stvarnosti (politi~kim,ekonomskim, pravnim, obi~ajnim itd.).

Nezavisno od konteksta u kojem ra -zmatramo, termin „festivalska stvar -nost” moramo prihvatiti ne samo kaoformalnu ili sadràjnu odrednicu ve} kaozahtev za druga~ije mi{ljenje i stvaranjepozori{ta. Ona je uvek jasan pokazateljpotrebe u~esnika tih procesa da preispi-taju pravila sopstvene discipline. Utakmi~arskom, ali i estetskom, pa i naj -{ire shva}eno sociolo{kom smislu, „pre -ispitivanje” je problemati~no op{te mesto,vrednosno konotirano, pozicionirano uodnosu na. Postmoderni/sti~ki poziv nadijalog namesto dijalektike moderne imodernizma, me|utim poku{ava da obu -

hvati razli~ite modele stvarnosti i unutarnjih razli~ite pozori{ne prakse. Na ovajna~in se markira i zagovara napu{tanjedominantne interpretativne paradigmekao neodrìve u savremenom dobu medi-ja. Operativnost ovakvog pristupa zasni-va se, pre svega, na nenametanju jednog(novog) modela na mestu drugog (sta -rog), ali i u uspostavljanju aparata zami{ljenje savremenog pozori{ta, ~ime se

vrednovanje izbegava. Odlu~imo li da seokoristimo ovakvim pristupom ili da pre -poznamo drugi, neophodno je obeleìtipolje i prepoznati mesta delovanja koja biod festivala ~inila pozori{ni i dru{tvenidoga|aj. Pozori{ni festival, dakle, jestedoga|aj ukoliko ima za cilj ne jednosta -vno prikazivanje stanja i dostignu}a lo -kalne scene, ve} na sopstvenim i tu|im(pozori{nim i izvanpozori{nim) iskustvi-ma konkretno uti~e na pozori{nu i izvan-pozori{nu stvarnost u zadatom istorij -skom vremenu i prostoru. Pozori{ni festi-val je uvek javni doga|aj, i za to ima od -govornost javnog doga|aja.

Tri pozori{na festivala?U mesec dana tri pozori{na festivala

odìvela su jo{ jednu godinu svog ìvota.Publika u Jagodini, Poàrevcu i Smede -revu je imala priliku da odgleda, po mi -{ljenju selektora, najzna~ajnija ostvaren-

rana” za najbolje rediteljsko ostvarenje,koje potpisuje Stefan Sabli}. Nagradu zanajboljeg mladog glumca poneo je ViktorSavi} za tuma~enje lika Ike u predstaviSvojta Neboj{e Rom~evi}a u reìji NikoleZavi{i}a, a u izvo|enju Pozori{ta „Bo{koBuha”. Priznanje za najbolju mladu glu -micu oti{lo je u ruke Nikolini Jelisavac zaDubravku u predstavi Sedam i po Miro -slava Mom~ilovi}a, u reìji Darijana Mi -hajlovi}a i koprodukciji Ateljea 212, Na -rodnog pozori{ta RS iz Banjaluke i Novo -sadskog pozori{ta. Nagrada za kostimo-grafiju pripala je Mirni Ili} za kostime u[ekspirovom komadu Komedija zabuneu reìji Milana Ne{kovi}a i produkcijiNarodnog pozori{ta iz Subotice, dok jenagradu za scenografiju osvojio DarkoNedeljkovi} za Dobrog ujkicu. Povodom50 godina Radio Jagodine Upravni odbor41. festivala dodelio je povelju toj ku}i za

maca” – i festival priveo nameni – uì -vanju i divljenju umetnosti glume.

Stru~ni ìri 17. Gluma~kih sve~ano -sti „Milivoje @ivanovi}” – Ljiljana Todo -ro vi}, Dimitrije Jovanovi} i Bo{ko Milin –jednoglasno je dodelio Mikiju Manoj -lovi}u za ulogu Milana u predstavi Ku -movi statuetu Milivoja @ivanovi}a zanajbolje gluma~ko ostvarenje na festi-valu. Kako je obrazloèno, Manojlovi} jeulogu kreirao „promi{ljenim i probranimgluma~kim sredstvima, vode}i lik od ì -vog ~oveka do metafore, uz gluma~kutransformaciju svojstvenu samo vrhun-skim majstorima scene”. Najboljem glu -mcu festivala pripala je i nov~ana nagra-da u iznosu od 150.000 dinara.

U selekciji \ur|ije Cveti}, osim ove, ukonkurenciji su bile i predstave Nije smrtbiciklo (da ti ga ukradu) Biljane Srbl-janovi}, u reìji Slobodana Unkovskog(JDP), Doktor D. Gorana Markovi}a (Beo -gradsko dramsko pozori{te), Kanjo{ Ma -cedonovi} Vide Ognjenovi} (Narodnopozori{te Beograd) i Otac na slu`benomputu Abdulaha Sidrana, u reìji OliveraFrlji}a (Atelje 212).

Kao i ranijih godina i ove su svakeve~eri stru~ni i ìri publike birali najbo -ljeg glumca ve~eri, a odluke su im bileidenti~ne. Tako je nakon predstave JDP-anagradu dobio Vojislav Brajovi}, nakonnastupa BDP-a Dragan Petrovi} Pele, anakon predstave Narodnog pozori{ta –Igor \or|evi}. Manojlovi} je, tako|e, pro -gla{en glumcem ve~eri, kako odlukomstru~nog ìrija, tako i publike.

Selektor 29. „Nu{i}evih dana” Dra -gana ôli} Biljanovski u takmi~arskiprogram uvrstila je {est predstava: Ku -movi Zvezdare teatra, Nu{i}evu Oàl o -{}enu porodicu [aba~kog pozori{ta ureìji Bojane Lazi}, Pozovi M MirjaneBobi} Mojsilovi}, produkcija AgencijeImpresario, Doktor D. BDP-a, Zla ènaSterije u izvo|enju glumaca Narodnogpo zori{ta „To{a Jovanovi}” iz Zrenjaninai reìji Egona Savina i Uje` u reìji Ra -doslava Milenkovi}a i izvo|enju SNP-a.

Da je Kova~evi} apsolutni autoritetjo{ jedanput se pokazalo na delu. I naovom festivalu stru~ni ìri (BratislavPetkovi}, Ljiljana Blagojevi} i DragoslavBata Mandi}) za najbolju predstavu ucelini proglasio je Kumove. Za razliku odnjih, publika je najvi{om ocenom (4,68)ocenila predstavu Mirjane Bobi} Mojsi -lovi}.

Ovogodi{nji dobitnik nagrade za ì -votno delo glumcu-komi~aru je BranimirBrstina. Kako stoji u obrazloènju ìrija(Milosav Buca Mirkovi}, Svetlana Boj -kovi} i Tatjana Lazarevi} Milo{evi}) Br -stina je „komi~an u pokretu, u karakte -ru, u buji~nom govoru”, postao je „pojamscenske komike i na poljima socijalne iapsurdne komike, sposoban da udahneìvot i televizijskom ske~u, estradnoj po -sko~ici i satiri~noj groteski”. Centar zakulturu Smederevo ve} je objavio publi -kaciju o Brstini pod naslovom Brzinomvetra, koju je priredila Jovana Stefanovi}.Nagrada mu je uru~ena nakon izvo|enjaPazarnog dana (van konkurencije). Ta -ko|e, ova prilika je iskori{}ena i za uru -~ivanje pro{le godine ustanovljene na -grade Nu{i}eve statuete za pozori{nureìju, koja je pripala Egonu Savinu.

U ediciji „Nu{i}evi dani” posthumnoje objavljena knjiga Nu{i} i sinovi Mu ha -rema Pervi}a, sa izborom njegovih kriti-ka predstava po Nu{i}evim komadima ipo dramama Nu{i}evih „sinova” – AcePopovi}a i Du{ka Kova~evi}a.

Posebnost ovogodi{njeg festivala jeda je glumica Sanja Risti} Krajnov dvo -struka dobitnica Nagrade za gluma~koostvarenje ve~eri na osnovu glasova pu -blike, za ulogu sluàvke Sofi u predstaviUje`, i Sultane u Zloj èni. Istovremeno,kao kuriozitet jeste i to da zbog blokade

ja koja svojim estetskim i eti~kim kvalite-tima nadilaze uobi~ajenu pozori{nu pro -dukciju, odnosno zadovoljavaju reper-toarske odrenice samih festivala.

Otvaranje 41. pozori{nog festivalanajboljih komediografskih ostvarenjaSrbije „Dani komedije” obileìlo je uru -~enje Nagrade „Zlatni }uran” proslav -ljenoj filmskoj i pozori{noj glumici MileniDravi}. „Berlin ima ‘Zlatnog medveda’, aJagodina ‘Zlatnog }urana’”, kazala jeDravi}eva, zahvaljuju}i na nagradi iistakla da je „ovo priznanje priznanjekomediji, pri~ama, glumcima, koji susvojim kreacijama na najlep{i na~inosmislili ovaj bal, festival komedije uJagodini i kulturi Srbije”.

Kumovi – komedija svakodnevnetra gedije – tekst i reìja Du{ana Ko va -~evi}a u izvo|enju Zvezdara teatra ovo -godi{nji je pobednik 41. „Dana komedi-je”, osvojiv{i {est nagrada: „Mija Alek-si}”, koja se po tradiciji dodeljuje za naj -bolju predstavu po mi{ljenju stru~nogìrija, a Kova~evi} je osvojio specijalnunagradu za najbolji savremeni komedio-grafski tekst; statueta „]urana” za naj -bolje gluma~ko ostvarenje pripala je Pre -dragu Mikiju Manojlovi}u za ulogu Mi -lana i Branimiru Brstini za tuma~enjeinspektora; Nagrada „Nikola Mili}” zanajbolju epizodnu ulogu dodeljena jeRadoslavu Milenkovi}u za ulogu Vu~ka.Nagrada „Miodrag Petrovi} ^kalja” zanajsme{niju predstavu po oceni publiketako|e je pripala ovoj predstavi sa oce -nom 4,79.

Osim ovih, nagra|eni su i TamaraDragi~evi}, koja je osvojila „]urana” zaulogu Sa{e u predstavi Dobri ujkica, tekstAlan Ejskoborn, u produkciji UK „VukKaradì}”. Ista predstava dobila je i „]u -

emisiju „Radio-fest” i doprinos afirmaci-ji festivala. Takmi~ar ske predstave kojenisu osvojile niti jednu nagradu jesuNu{i}eva Oàlo{}ena po rodica NP Ni{, ureìji Andra{a Urbana, Urnebesna tra -ge dija Du{ana Kova~evi}a, reìja MajaGr gi}, SNP i Dogodine u isto vreme, Ber -narda Slade, reìja Boìdar \urovi}, Po -zori{te „Slavija”, Beograd.

[estu godinu zaredom selekciju jepotpisala Ana Tasi}, i ove tragaju}i za iliprepoznavajuju}i u odabranim predsta -vama „upadljiv odraz na{eg dru{tva”, ukojima „nema prostora za bezazlenost iidili~nost, one su izrazito gorke i surove,ali su istovremeno i osloba|aju}e”. Tuko mi~ku dualnost vrednovao je stru~niìri: Jug Radivojevi}, Dara Dòki} iDragi{a Milojkovi}.

Da je Jagodina èljna pozori{ta po -tvr|uje i ~injenica da su bili ogromni re -dovi za karte za sve predstave i da nisusvi koji su èleli da do|u do ulaznicamogli da ih kupe. Zato je predsednikSkup{tine Jagodine na sve~anom otva -ranju festivala obe}ao da }e ovogodi{njaselekcija u celosti biti reprizirana naotvorenoj pozornici tokom leta. Lepo zvu -~i, makar i kao predizborno obe}anje. Aopet, dàba ste kupovali karte kad stepredstave mogli da gledate besplatno,dragi Jagodinci.

Boìdar Boba \urovi} otvorio je 17.Gluma~ke sve~anosti „Milivoje @iva no -vi}” u Poàrevcu. U njegovom obra}anjunije bilo patetisanja, inspiraciju za svojeobra}anje prona{ao je u zapisima oumetnosti glume Milivoja @ivanovi}a. Naovaj na~in napravio je otklon od „ko -memorativne” predispozicije – „festivalu ~ast jednog od najve}ih srpskih glu -

Kumovi, Zvezdara teatar

Krajem aprila u Zaje~aru odràn je4. pozori{ni festival za decu „Za -jeÂR”. Na programu se na{lo

~etiri pozori{ta iz Srbije – iz Ni{a, Kral-jeva, Beograda i Zaje~ara. Jedinstvenostovog festivala leì u tome {to su u ìrijudeca – polaznici Dramske radionicePozori{ta Timo~ke krajine „ZoranRadmilovi}”, pozori{ta iz ~ijeg rada jefestival i nastao. Najja~i utisak na njih jeostavila predstava Pan teatra iz Beogra-da Mala sirena, po tekstu @eljka Huba~ai u reìji Olivere Viktorovi} \ura{kovi},kojoj je pripala pobedni~ka statua.Prethodne godine nagradu je odnelo De -~je pozori{te iz Smedereva koje je izvelo

komad Plasti~ne ba{te. Tokom festivalaodràne su i dve premijere, obe Pozori{taTimo~ke krajine „Zoran Radmilovi}” –Tri praseta po tekstu Tanje Ili} i u reìjiMilo{a \uri~i}a i Ludi crv u adaptaciji ireìji Selene Risti} Vitomirovi}. Pozori{telutaka iz Ni{a pozdravilo je publikupredstavom Dobro jutro, laku no} uadaptaciji Lele Stojanovi} i reìji Miodra-ga Dinulovi}a, a Kraljeva~ko pozori{te jezapitalo Gde je istina po tekstu @oràStojanovi}a i u reìji Stojana Mladen-ovi}a. Pred ìrijem nije bio lak zadatak,ali uspeli su da mu dosko~e.

D. Sekulovi}

Festival za decu “ZajeÂR”

Pobedni~ka ekipa Pan teatra

LUDUS 183–18423

Osvrt na 62. Festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine

NAJBOLJE „SEOBE” I „PRIÊ PTICE LA@LJIVICE”Rada Šegr t

[ezdeset drugi Festival profesional-nih pozori{ta Vojvodine odràn jeove godine u Kikindi, od 16. do 22.

aprila. Narodno pozori{te u Kikindi biloje doma}in najstarijem pozori{nom festi-valu u na{oj zemlji, posle pauze od devetgodina, koliko se festival odràvao uZrenjaninu. Selektorka Ana Tasi} oda -brala je 11 predstava, sedam za odrasle i~etiri za decu. Zanimljivo je da su sepredstave izgrale na tri jezika: srpskom,ma|arskom i rumunskom, koje je ocenji-vao ìri u sastavu: Ildiko Bala, sce no -

Marat the Sade Petera Vajsa u izvo|enjuNovosadskog pozori{ta/ Ujvideki sinhaz.

Dodeljene su i ~etiri ravnopravnegluma~ke nagrade: Sanji Risti} Krajnovza ulogu Sultane u Sterijinoj Zloj èni ureìji Egona Savina (NP Zrenjanin), itrojici aktera iz Seoba, Neboj{i Dugali}uza ulogu Pavla Isakovi~a Vlkovi~a, Mio -dragu Petrovi}u za ulogu feldmar{alaEngelshofena i Predragu Mom~ilovi}u zaulogu Trifuna Isakovi~a.

Po oceni okruglog stola kritike ulogaSultane u predstavi Zla èna najbolje je

(Pozori{te mladih). Najbolju muzikukomponovala je Silard Mezei za predsta-vu Marat the Sade. Specijalna nagrada62. Festivala profesionalnih pozori{taVojvodine dodeljena je reditelju BorisuLije{evi}u za ukupan autorski anga -`man u predstavi Povodom galeba novo -sadskog Pozori{ta mladih, motovisanojdelom êhova. Nagrada mladom glumcu,koju dodeljuje Savez dramskih umetnikaVojvodine, uru~ena je Luki Mihovilovi}uza ulogu Oktavija Cezara u [ekspirovomJuliju Cezaru u reìji Andra{a Urbana(NP Subotica). Memorijalna nagrada„Ivana Mirkov Vla~i}” pripala je JovanuCaranu za de~ju predstavu Pri~e pticela`ljivice.

Osim pomenutih predstava u takmi -~arskom programu su se na{le i Dogsand Drugs, autorski projekat Andra{aUrbana na ma|arskom jeziku (Kostolan-ji Deè) i Proces po Kafki u vi|enju BoreDra{kovi}a (Rumunska scena teatra„Sterija” iz Vr{ca).

Najmla|a pozori{na publika u Ki -kindi videla je i dve predstave na ma -|arskom jeziku – Asku i vuka u reìji\er|a Hernjaka (NP Subotica), i ârob -njaka iz Oza u postavci Ferenca Petera(De~je pozori{te u Subotici).

Zanimljivo je da u kikindskom po -zori{tu nije bilo tehni~kih uslova za odr -àvanje dve predstave, pa su se Aska ivuk i Seobe igrali na mati~nim scenama.Radi prve je u Suboticu putovao samo

kovi} u reìji Du{ana Mamule, a pome -nuti komad izveli su studenti profesoraNikite Milivojevi}a i asistenata BorisaLije{evi}a i Violete Mitrovi}.

Na ve~eri se}anja na uglednog tea -trologa, pozori{nog kriti~ara, esejistu idugogodi{njeg direktora Holandskog po -zori{nog instituta Dragana Klai}a, govo-rile su Borka Pavi}evi} i Ljubica Ristov -ski. Promovisana je i knjiga Godine gne -va Gorana Cvetkovi}a, koje su kao hroni-

SAÛVATIPOZORI[NU RE^

Otvaraju}i 62. Festival profe-sionalnih pozori{ta Vojvodine glu -mac kikindskog Narodnog po -zori{ta Branislav ûbrilo Rus, satridesetpetogodi{njim gluma ~kimiskustvom, poru~io je da tre basa~uvati ìvu pozori{nu re~: „Ueri u kojoj ìvimo i na~in ìvotakoji umnogome zavisi od tehnike ibitno se razlikuje od vremena ukom je nastalo pozori{te, moramose sve vreme vi{e truditi da sa -~uvamo pravu i ìvu pozori{nure~. Da sada{nja i budu}a poko -lenja ne bi bila osiroma{ena zadeo svoje kulturne ba{tine”, rekaoje ûbrilo.

Pri~e ptice la`ljivice, NP “To{a Jovanovi}” (Foto: Aladin Bakhit)

puteva u Vojvodini predstava Zla ènanije igrana u sredu, 25, ve} u nedelju, 29.aprila:

„Iz dana u dan bahatost i osornostpostaje sve ve}a

retki su oni sa kojima mogu daraspravljam o tebi kao

o vrednosti umetni~kog dela ovisokom smislu umetni~kog stvaranja

u istoj ravni stoje selindèrov lovac itraktori bez razlike

o njima odlu~uju kranje neumetni~kifaktori lukavo nau~eni.”

Uticaj pe~enja na razvoj pozori -{nog festivala?

Ideja i motiv nastanka pozori{nihfestivala po pravilu podrazumeva kultu-ru, produhovljavanje, obrazovanje kaokona~ni, {tavi{e, jedini cilj. Plivanje utako apstraktnim kategorijama nije ni -malo lako, a jo{ je teè pomo}u njih obra-zloìti razloge za postojanje festivala.Tradicionalni pogled na festival, kakoprime}uje Neboj{a Rom~evi}, „obi~nopodrazumeva vanredne napore Mini star -stva za kulturu, glavobolju za op{tinske~elnike, pritisak na lokalne direktore,latentno prisustvo TV ekipa kroz ‘hro -nike’ i sedam dana druga~ijeg ìvota zanekolicinu povla{}enih gledalaca. To jesituacija u kojoj je festival sam sebi cilj;ubiru se nagrade, pohvale iz institucijaza organizatore, odrè se okrugli stolovi ipotro{i se dosta novca.”

„Pitanje otuda glasi kakvi su svefestivalski potencijali, izvan strogo umet-ni~kog aspekta koji se podrazumeva. Usvetu ve} dugi niz godina postoji posebnaturisti~ka grana – festivalski turizam,kakav se razvio u Avinjonu, Birminge-mu, Bajrojtu, Ohridu, Karlovim Varima,Exit u Novom Sadu itd. Festival se po -smatra kao sjajna prilika i povod za ~itavniz aktivnosti kojima, me|utim, povodnije striktno kulturni ve} potpuno ravno-pravno i ekonomski. Organizatori nave-denih festivala su shvatili da se prekofestivala defini{e identitet grada (kako bise to danas reklo ‘brand name’), a iz togaproizlazi ~itav niz pozitivnih posledica,budu}i da su gledaoci tek uve~e gledaoci,ali su ostatak dana potro{a~i, potencijalniposlovni partneri, kupci suvenira, poseti-oci lokaliteta, gosti restorana, u~esnici uzbivanjima koja paralelno prate teatars-ki program. Kultura je i roba, hteli to dapriznamo, ili ne. Situacija festivala ana -logna je situaciji kupca koji se na{ao uprodavnici u kojoj }e ostati sedam ilideset dana. Tako posmatrani, festivali su(naro~ito izvan glavnih centara) sjajnaprilika da se animira i lokalno sta nov -ni{tvo, da se u Festivalu prepozna svojinteres (dakle, ne samo duhovni), te daduh i obi~aji Festivala po~nu da ìve iizvan striktno zacrtanih datuma.”

Posebno nas interesuje sudbina Nu -{i}evih dana. Iako iz dosada{nje lokalnesamouprave stiù javne podr{ke, ipak seiza kulisa govori o svojevrsnom zapu {ta -nju ovog festivala. Koristimo i ovu prilikuda ponovimo: „Nu{i}evi dani” svojomtradicijom i zna~ajem na promovisanjukako Nu{i}evog dela, tako i savremenogdoma}eg teksta i teatrolo{ke misli zauzi-maju posebno mesto na festivalskoj mapiSrbije.

Dakle, pozori{ni festivali su nam i tekako potrebni, kao, uostalom, i bilo kojidrugi festivali i smotre, uprkos tome {toje sve prisutnija svojevrsna inflacijasvakovrsnih kulturno-umetni~kih mani-festacija. Me|utim, pitanje njihovog zna -~aja u ovom slu~aju za pozori{nu i nje -nog uticaja na izvanpozori{nu stvarnostje ne{to sasvim drugo. U ovom kontekstu,„uticaj pe~enja na razvoj pozori{nogfestivala” je ne samo komi~ko pitanje ve}i teza, podsticaj za razmi{ljanje i nekudrugu vrstu istraìvanja, uzimaju}i uobzir zna~ajni obi~aj u re{avanju proble-ma u Srbiji: „Kakvo pe~enje,takvo re{enje.”

grafkinja i kostimografkinja iz Ma|arske(predsednica), teatrolog i pozori{ni kri ti -~ar Miroslav Radonji} i reditelj FilipMarkovinovi}, obojica iz Novog Sada.

Za najbolju dramsku predstavu ucelini progla{ena je predstava Seobe uizvo|enju Srpskog narodnog pozori{ta izNovog Sada, u reìji i dramatizaciji VideOgnjenovi}. Nagrada za najbolju pred-stavu za decu u celini dodeljena je Pri -~ama ptice la`ljivice Narodnog pozori{ta„To{a Jovanovi}” iz Zrenjanina. Tekst,reìju, skice za lutke i scenografiju zaovaj komad uradio je Jovan Caran. Zanajbolju reìju nagra|en je Andra{ Ur -ban za predstavu na ma|arskom jeziku

ostvarenje glumice Sanje Risti} Krajnovdo sada. „Mislim da mi je uloga pripala utrenutku kada sam gluma~ki dovoljnozrela da to mogu da shvatim, mada je te -ma vrlo mu~na. Tokom pripreme komadaprvi put sam po~ela da ~itam novinskeizve{taje o nasilju u porodici koje se kodnas, naàlost, de{ava skoro svakodne -vno”, rekla je glumica.

Seobe SNP-a nagra|ene su i za naj -bolju scenografiju Miodraga Taba~kog,dok je najbolji kostim uradila Lana Cvi -janovi} za predstavu Zla èna. Nagrada„Tihomir Ma~kovi}” pripala je Eriki Ka -njo Janovi} za lutke u Crvenkapi IgoraBojovi}a i reìji Dragoslava Todorovi}a

ìri, dok je u Novi Sad organizovanimautobuskim prevozom i{la i publika.

Festival je zatvoren dodelom priz-nanja nagra|enima, a Narodno pozori{teiz Kikinde je u njihovu ~ast odigralo ko -mad Sava Savanovi} – vampirska sim -fonija u reìji Nikole Zavi{i}a.

Tokom nedelju dana festivala, pri re -|en je i bogat prate}i program. Posle sva -ke predstave odràvani su okrugli stolovikritike koje je vodio dramski pisac Milo{Latinovi} iz Kikinde, provisane su knji-ga, monografije i otvorena jedna izlo`ba.Va`no je ista}i da su se mnogi u~esniciokruglog stola sloìli sa ranijom izjavomselektorke Ane Tasi} da je ovo jedna odnajkvalitetnijih selekcija na jednom festi-valu u poslednjih nekoliko godina.

Prvog dana festivala promovisana jemonografija o Egonu Savinu, autora De -jana Pen~i}a Poljanskog u izdanju Srp -skog narodnog pozori{ta, a u holu je otvo -rena izlo`ba U slavu glumca, na kojoj suprikazani portreti glumaca SNP-a. Au -torka izlo`be Pozori{nog muzeja Vojvo-dine je Biljana Ni{kanovi}.

Predstave koje su prikazane u pra -te}em programu izvedene su na sceniDe~jeg pozori{ta „Lane”, gde je najpreodu{evljene stru~ne kritike pobrao Galebu reìji Ljuboslava Majere i izvo|enjustudenata III godine glume na srpskomjeziku Akademije umetnosti u NovomSadu. Studenti IV godine glume istog fa -kulteta odigrali su Paviljone Milene Mar -

ka pozori{ne kritike od 2002. do 2009.godine objavljivane na Radio Beogradu.Na kraju festivala promovisana su iz -danja Sterijinog pozorja – Junak i sudbi-na Svetislava Jovanova i Klasika i njenemaske Ivana Medenice.Svakodenvno je{tampan i Bilten festivala koji je ure -|ivao pozori{ni kriti~ar iz Novog SadaIgor Buri}.

„Najve}a nagrada za nas, kao orga-nizatore Festivala, jeste zadovoljstvo pu -blike prikazanim. Bilo je dosta anga ̀ o -vanih komada, verovatno zbog potrebereditelja i aktera u predstavama da od go -vore na sva otvorena pitanja sada{njice.Jedno smo od najmanjih pozori{ta, alismo zahvaljuju}i anga`manu svih za -poslenih uspeli da istrajemo u ovom festi-valu. Kao predsedniku Zajednice profe-sionalnih pozori{ta Vojvodine drago mi je{to je, po oceni mnogih, pro{logodi{nja idelom ovogodi{nja produkacija voj vo -|anskih pozori{ta vrlo kvalitetna, {to jedokaz da su teatri, bez obzira na okol-nosti u kojima rade, smogli snage daurade kvalitetne predstave koje smo vi -deli u Kikindi”, rekao je Brane Marija -novi}, predsednik Zajednice profesional-nih pozori{ta Vojvodine i direktor kikind-skog Narodnog pozori{ta.

Festival su podràli Pokrajinski se -kretarijat za kulturu i informisanje, Mi -nistarstvo za kulturu Srbijei SO Kikinda.

Seobe, Srpsko narodno pozori{te

24

Polemika

LUDUS 183–184Lu

ODGOVOR ALEKSANDRU MILOSAVLJEVI]UPriznajem da sam se iznenadio kad

sam video da je LUDUS otvorionovu rubriku ba{ za ovu priliku –

da omogu}i Aleksandru Sa{i Milosavlje-vi}u da objavi duga~ak tekst kao komen-tar moje kritike predstave SNP-a ~iji jeon Upravnik – SEOBE, po romanu Mi -lo{a Crnjanskog u adaptaciji i reìji VideOgnjenovi}. Iznenadio sam se zato {to jeLUDUS jo{ do nedavno bio list koj NEOBJAVLJUJE KRITIKE – pa sam mislioda ne}e objavljivati ni tekstove – odgovo -re na kritike, kad ve} ~itaoci nisu u mo -gu}nosti da te kritike i sami pro~itaju!Ova praksa bila je karakteristi~na zadruge, vi{e politi~ke novine iz ranijihvremena – novine koje su bile kori{}enekao neka vrsta TRIBINA – ili boje re}i –BINA sa kojih se javno bombardujuautori nepodobnih tekstova – kao {to subili KOMUNIST, BORBA ili POLITI-KA...verovatno i neki drugi...kao legit-imni izraz volje Centra Mo}i raznih Ce-Ka-Ja u razna vremena...S druge strane– iznenadio sam se da je A.S.M. re{ioba{-kada-ba{-sada i to u odbranu lika idela Vide Ognjenovi}, da objavi ODGOV-OR na moju kritiku – IAKO – kako i samkaè, jeste imao i do sada mnogo prilikaza to ali – eto, nije ih iskoristio.

Prvu takvu priliku imao je poslejedne moje kritike jednog projekta sajednog BELEF-a, kad je on bio selektoristog – ali tada me je samo USMENOOPOMENUO!.Naime – posle te predstavesmo se sreli na slede}oj predstavi uBrutani Kalemegdana, on me je odveo nastranu i ozbiljhno me, uzbudjen UPOZO-RIO da se tako NE SME PISATI!...Bio jeu pitanju neki anonimni ruski autor –~ije ime nije bilo ni napisano u programupredstave – KISEONIOK se zvala, ureìji Tanje Mandi} Rigonat. Se}am se –bio je zajapuren i opasno iznerviran –ali posle nekoiliko re~enica, shavtio je dase ja ne uzbudjujem {to je to njega jakopogodilo – ostao sam pri tvrdnji koju samizneo u kritici – prtedstava ptrosto nevalja ni{ta!...Tada se dakle, A.S.M. nijeoglasio pisanim tekstom. Takodje se nijetako oglasio ni kada sam napisao nega-tivnu kritiku za predstavu NAHODSIMEON, autorke Milene Markovi} ireditelja Tomija Janeì~a, koju je S.N.P.izvelo u koprodukciji sa Sterijinim Po -zorjem jedne godine – VAN KON KU -RENCIJE – kada sam je ja lo{e ocenio...aslede}e godine je bila u REDOVNOMREPERTOARU Pozorja ...!!!???...ipobrala mnoga priznanja. Ne znam da lije èleo jo{ koji put da mi odgovori, aimao je jo{ prilika – bar {to se ti~e mojihjako negativnih kritika predstava Srp -skog Narodnog, dok je on bio DirektorDrame, a posle i Upravnik istog.

ALI – A.S.M. se okuraìo da mi o~itabukvicu – te kako se pi{e i kako se nesme pisati kritika predstava o njegovompozori{tu – tek kada je pro~itao – iakomu je ja, iz saàljenja, nisam poslao –moju kritiku pomenute predstave SE -OBE. I, bogme je nao{trio pero – napiaoje – za otvaranje nove rubrike LUDUS-a,tekst skoro preko cele dve strane!...Svaka

~ast!...Ako bi se trebalo juna~iti po sujeti– imao bih se ~ime di~iti!...Onoliki tekst,kao dogovor na moju kritiku – pa ko bipoèleo bolji publicitet!?...Iako je taj istiA.S.M. ve} jednom objavio jedan vrlopolemi~an tekst u listu SCENA o smrtipozori{ne kritike u nas...na koji mu nis -am odgovrio – a spremao sam se, pa samiz ~iste lenjosti i dosasde – odustao. Ta -kodje – isti taj A.S.M. je i sam bio kri -ti~ar, a poslednje njegovo kriti~arskoostvarenje sam ~uo na Radiju Beograd –III program, o predstavi koju sam i jagledao i prili~no negativno o njoj pisao –o jednoj premijeri Kazali{ta ULISSES saBriona. Naravno – kritika je bila op -se`na i jako pohvalna – A.S.M. je biogost ovog pozori{ta nedelju dana i imao jevremena da dobro shvati sve ideje reìje iglumaca – pa je bio dovoljno obave{tenda napi{e vrlo povoljnu kritku – posleprili~no duge i studiozne pripreme –posle dva tri meseca od pre mi jere!...Naravno – A.S.M. je pisao i za Politikui verovatno jo{ gdegod, ali nisam imao tusre}u da to {tivo pro~itam.

Naravno da svako ima pravo da po -stavi neku predstavu na repertoar po zo -ri{ta u kome je Uporavnik i istovremenoDirektor mDrame, kao {to je to A.S.M. uSrpskom Narodnom u Novom Sadu. ALI– svako ko tu predstavu gleda – imapravo da o njoj ima svoje mi{ljenje i daga OBJAVI. ALI – A.S.M. pored vrlozanimljivih opaski o temama kojima seja u svojoj kritici pomenutih SEOBA,bavim – opaski koje su sve odredea vrlota~ne, moram priznati, da nisu sasvimnegativisti~ki postavljene – ja bih ih isam takvima postavio i podvukao...dakle– pored tih opaski – A.S.M. otvorenozagovara nameru, ili bar sugeri{e ideju– ZABRANE mog pisanja kritikaUOP[TE!...Dobro – ve} sam i ranije ~uoda se po pozori{tima – nije mi re~enokojima – potpisuje PETICIJA da se meniZABRANI pisanje i objavljivanje kriti-ka...Upravnik Ateljea 212, Kokan Mlade-novi} me je skinuo sa protokol liste –nemam pravo da dobijem slu`benu, be -splatnu ulaznicu za premijere u tom po -zori{tiu...kao da su karte i predstave li -~no njegove...jer mu se ne dopada kako onjegovom repertoatru i predstavama pi -{em....Sve su to reakcije sasvim NEPRI -MERENE poslu kojim se svi mi bavimo.Naime, A.S.M. se pita u svom tekstu uLUDUS-u, kako je mogu}e da nekouop{te OBJAVLJUJE moje kritike naRadiju Beograd 2 i pri tom jo{ podse}a daje to jedan od dva ZA[TI]ENA programa– za{ti}ena jer ne moraju da se bore zareklama radi izdràvanja!...To bi valjdatrebalo da zna~i da bi se ti programi –Radio BGD2 i III Program – kako je onnaveo – verovatno ODREKLI mojih tek -stova – iako za III Program ne pi{em odstudentskih dana – samo ako bi biliizloèni trì{noj konkurenciji, koija bi –po njemu – zasigurno ODBACILA mojetekstove....Vrlo je mnogo aluzija i asoci-jacija u ovom, tek ovla{ postavljenomdelu teksta A.S.M....Zapravo tu se pod -me}e, ili sugeri{e ideja da bi kritika

prtedstava na radiju koji se bori za svakureklamu – morala da bude AFIRMATIV-NA, odnosno da zameni REKLAMU ipropagandu pozori{nih predstava – bezobzira na njihovu stvarnu vrednost ismisao...Ne kaèm ja da sam ja taj kojiODERDJUJE meru stvari u proceni nekepredstave – ali – sloboda da se o nekojpredstavi govori i ovako i onako – zavis-no od autora i medija – to bi bilo ne{tonormalno u normalnom dru{tvu.

Radio Beograd 2 je program kulturena Javnom Informativnom Servisu RTS.Mogo vremena se posve}uje raznim do -gadjajima iz sfere kulture. Od 5 sati uju -tro do 20 uve~e – ceo dan se redjajuAUTORSKE emisje i prilozi – prikazi,komntari, informacije, kritike, reportaè,intervjui, okrugli stolovi, rasprave, po -lemike...a slu{anost Programa je znatnouve}ana zahvaljuju}i ba{ tom, AU TOR -SKOM pristupu svim temama. Razninovinarski ànrovi se smenjuju celogdana, pa se de{ava da se i posle premi-jera koje gledam koliko god stièm –pojavljuju i moje pozori{ne kritike. Uskladu sa koncepcijom celog programa,te kritike predstavljaju MOJ LI^NI STAV– svak kritiku potpisujem samo ja, saiskustvom i znanjem koje sam sticao {ko -lovanjem i praksom ve} skoro 40 godina.Verujem da se mnogima ne dopadajumoji stavovi o predstavama – iako ima ionih kojima se ~ini da je to {to pi{emdobro i korisno. Svako ko u javnosti istu-pa stoji pred SUDOM JAVNOSTI, da nekaèm pred Sudom Istorije...i naravnoSvetu-Se-Ne-Moè-Ugoditi, kaè jednapoznatra narodna mudrost koja valjdaposrtoji u svim jezicima i kulturama!Tako ja ne sporim pravo A.S.M. da m u semoji stavovi o predstavama, svetu, dru -{tvu i pozori{tu NE DOPADAJU i da sa -kupi toiliko energije da mi otpi{e uLUDUS-u na dve novinske strane – alimi je vrlo neprihvatljiva njegova sugesti-ja da je TO NEOÊKIVANA GLUPOST...uslobodnom prevodu, da neko uop{teobjavljuje moje tekstove, pa da pored toganeko objavi i KNJIGU MOJIH KRITIKA.U tom stavu se naslu}uje ideja opasna zajavnu komunikaciju i slobodu izraà va -nja i zvu~i potpuno policijski – {to mi -slim da treba da bude neka vrsta ALAR-MA za javnost!

Jer – kako Uprave pozori{ta i umet-nici koji rade na predstavama IMAJUPRAVO da naprave takve predstavekakve prave – tako SVAKO ima pravo dadaje svoje mi{ljenje o tim predstavamakoje su JAVNE i ZAJEDNI^KE za sve.Kritika je ne{to takodje ìvo i autenti~no– koliko je i kriti~ar ìv i autenti~an!..Asud o svima da}e SLOLBODNA javnost iistorija!

Beograd, 02.maj 2012. Goran Cvetkovi}

POLEMI^KE STRANENesuglasica, neslaganja, nesporazuma je oduvek bilo. No sude}i po pismenim i usmenim reagovanjima ~lanova UDUS-a, ten -

zije su u porastu. Ludus je otvario rubriku namenjenu autorskim polemi~kim tekstovima u nadi i uverenju da }e time doprinetirazja{njavanju i prevazilaènju spornih situacija i pitanja.

Tekstove slati na adresu Ludusa, a pristojnost, uvaàvanje i po{tovanje drugih se podrazumevaju.

NAPOMENE REDAKCIJE:- Tekstovi u ovoj rubrici se {tampaju u originalnom, nelektorisanom obliku- Rubrika Polemi~ke strane pokrenuta je pre tri broja

FESTIVAL SARE KEJN

Maj je tradicionalno posve}en naj -boljem pozori{nom izrazu kojistiè sa nema~kog govornog

podru~ja. Festival „Theatertreffen” odr -àn je od 4. do 22. maja u Berlinu. Kao iuvek publika je mogla da pogleda desetnajboljih predstava koje su obeleìleproteklu kalendarsku godinu a u izborustru~nog ìrija kriti~ara. Ovogodi{nji gla -vni program je obeleìlo inovativno io{tro ~itanje klasike, savremeni komadi,neki od reditelja su debitovali, neki su

zvoljava la`nu empatiju. Tako je i u@udnji gde reditelj diriguje kvartetomfragmenata izgubljenih identiteta C, M, Bi A, otkrivaju}i Kejnovu kao suptilnukreatorku komedije situacije. Histeri~nisuicidni san Psihoza u 4.48 Simons jepretvorio u elegi~nu solo simfoniju kojuizvodi kamerni sekstet, gde lirski ego,personifikovan dvoma glumcima, dajezaklju~ak i klimaks ovoj svojevrsnoj tri -logiji.

PULICER I OLIVIJE ZANAJBOLJI DRAMSKI TEKST

Kiara Alegria Hudes postala je prva Latinoamerikanka koja je osvojilaPulicerovu nagradu – nagra|ena je za najbolji dramski tekst Water by theSpoonful, koji je praizveden u pozori{tu „Hartford Stage” novembra pro{legodine. Komad o potrazi za ìvotnim smislom ratnog veterana koji se posleslu`be u Iraku vra}a u rodnu Filadelfiju i radi u sendvi~ari drugi je deo trilogi-je. Prethodi mu Elliot, a Soldier’s Fugue, za koji je Hudesova 2007. bila u uèmizboru za Pulicera. „Ovo je drama o zavisnosti, oporavku i porodici. Re~ je ofikciji zasnovanoj na ìvotu mog ro|aka koji je bio marinac u Iraku”, izjavila jeHudesova.

Ovogodi{nji Olivije za najbolji novi dramski tekst pripao je dramskomprvencu Dòna Hodà, ina~e scenariste filma Trejnspoting. Duodrama Collabo-rators imala je premijeru novembra 2011. u Nacionalnom teatru u Londonu(scena „Cottesloe Theatre”). Radnja se odvija u Moskvi 1938. godine, tokomStaljinove vladavine, i pripoveda o Mihailu Bulgakovu kome je zadato da napi{edramu u ~ast vladara za njegov 60. ro|endan. Ali u vreme cenzure naru~enikomad se zapravo pretvara u ponu|enu otrovnu jabuku. Collaborators prikazu-je smrtonosnu igru ma~ke i mi{a izme|u pisca i tajne policije.

ULinkolnu, malom gradu u sred-njoisto~noj Engleskoj, oko 200 ki -lometara udaljenom od Londona,

od 26. do 31. marta je odràn prvi (ikada)festival Sare Kejn. Cilj ovog festivala,organizovanog u prostorijama linkoln -skog Centra za scenske umetnosti, kao iFakulteta za scenske umetnosti, bio je dase preispitaju savremena zna~enja dram-skih tekstova i pozori{ta ove autorke. Dapodsetimo, komadi Sare Kejn uvr{taju seu najzna~ajnija ostvarenja dramturgije„krvi i sperme” koja je bila u kulturolo -{kom fokusu u drugoj polovini devede -setih godina pro{log veka. U ni{ta manjezna~ajnoj ìì dru{tvenog interesovanja,na kraju 20. veka i posle toga, bila je i bi -ografija autorke obeleèna njenim eks -

tremnim stavovima, depresijama i samo -ubistvom u 29. godini ìvota (1999).

Na festivalu je predstavljeno osaminterdisciplinarnih scenskih projekata,nastalih na osnovu tekstova Sare Kejn,napisanih za pozori{te i film/televiziju,ili inspirisanih njenim radom. Izme|uostalih su prikazane predstave Unutra,plesno delo autorke Adrijen Hert, inspi -risano komadom O~i{}eni, zatim Fedrinaljubav Rut Henderson, kao i Sinteza: pre -poznavanje Dena [eltona, koji istraùjeproblem neuroza, polaze}i od Kejninihtekstova, a u formalnom smislu donosisintezu elemenata fizi~kog teatra, lu t kar -skog pozori{ta, filma i zvu~nih instalaci-ja. Najvi{e interseovanja je privuklapredstava @udnja u izvo|enju „ActorsTouring Company” („Putuju}a gluma~ka

ve} velika imena nema~kog teatra, doksu tri predstave proizvod kolektivnograda...

Trinaest godina nakon samoubistavaSare Kejn reditelj Johan Simons prikazaoje hrabro, novo vi|enje njena poslednjatri komada, koje je otvorilo ovogodi{nji„Theatertreffen”. Predstava Gesäubert/Gier/ 4.48 Psychose nastala je u produk-ciji minhenskog teatra „Münchner Ka -mmerspiele”. O~i{}eni govore kroz jakeslike kako se na glupu ~e`nju za lju ba -vlju uglavnom odgovara bolom. Likovi supredstavljeni kao infantilna grupa naterapiji, ~ija nevina surovost drma na{pogled na humanost, ali Simons ne do -

U produkciji istog teatra izveden je i[ekspirov Magbet u reìji Karin Henkel.Glumica Jana [ulc prikazuje naslovni likne kao ratnika pobednika ve} ~ovekaozbiljno uzdrmanog nasiljem oko sebe.Ova predstava je balada o traumatizo-vanom vojniku koji je izgubio moralnikompas i zato ne moè biti kritikovan –iznena|uju}e humano vi|enje Magbeta.

Berlinski Folksbine (Volksbühne amRosa-Luxemburg-Platz ) izveo je tri svojepredstave. John Gabriel Borkman. 4. Teilder Ibsen-Saga, Season 2/ Vorstellungen# 20–25 (Jon Gabriel Borkman. 4. deoIbzenove sage, sezona 2/ scene 20–25)nastala je u koprodukciji, reìju potpisu-

POSTDRAMSKO

LUDUS 183–18425

Teatarska de{avanja na inostranim scenama

U LINKOLNU

ju Vegard Vinge, Ida Miler i Trond Rajn-holtsen, koji se radikalno poigravajutekstualnim predlo{kom i preispitujuosnovne probleme teatra – prezentaciju,probleme izvo|enja, istinitost, dramskiplan i frustracije aktera tokom igre.Psiholo{ka drama o bankaru suo~enimsa krivi~nim gonjenjem pretvorena je uhoror performans koji se bavi vi|enjimadru{tva, uklju~uju}i i sve mogu}e oblikenasilja 20. i 21. veka. Glumci sa belimmaskama kre}u se kao avatari krozkomplekse papirma{e radova, koji }e nakraju leteti u publiku. U ovom pozo ri{ -nom maratonu koji traje i do 12 sati Ib -zenov tekst je redukovan na svega neko-liko re~enica, koje se stalno ponavljaju aizgovaraju ih elektronski glasovi.

Kill your Darlings! Streets of Ber -ladelphia (Ubijte svoje drage! Ulice Ber -ladelfije) je autorski projekat Renea Po -le{a u kome preispituje odnos pojedinca ikolektiva u savremenom dru{tvu, bazi-ran na interakciji glavnog junaka sa ’ho -rom kapitalista’. Pole{ koristi Brehtovuretoriku radnika i klasne borbe oslanja-ju}i se na njegov nezavr{eni komad Padegoiste Johana Facera, ~iji zaplet pratigrupu vojnika koji su dezertirali tokomPrvog svetskog rata i kriju}i se ~ekajurevoluciju.

Radnja komedije Die (s)panische Fli -ege ([panska mu{ica) Franca Arnolda iErnsta Baha sme{tena je u doba prospe -ritetne vladavine Vilhelma II 1913. go -dine. Reditelj Herbert Fri~ u maniru gro -tesknog slepstika prikazuje tada{njuugle dnu buròaziju u vidu mehani~kihlutaka koje ne misle ni na {ta drugo osimna novac i seks.

ûveni hambur{ki „Thalia Theatre”predstavio je, u koprodukciji sa festival-om „Salzburger Festspiele”, deveto~a -sovno vi|enje Geteovog Fausta (FaustI+II) u postavci Nikolasa [temana.Koriste}i sva sredstva postdramskogpozori{ta, reditelj je prevashodno preispi-tivao Geteov tekst traè}i njegovu sa vre -menu upotrebljivost. [est glumaca tu -ma~i razli~ite uloge, u namerno reduko-vanom prvom delu i ekspresivnoj, za -bavnoj atmosferi drugog dela. Prvi satpredstave je fenomenalni solo nastup

Sebastijana Rudolfa. U drugom delu ber -linski lutkarski ansambl „Das Helmi”pravi vi{e lutaka, a i sam reditelj se po -javljuje pri kraju. Kritika isti~e da se ovastudija Fausta isti~e svojom saèto{}u irasko{i.

Ein Volksfeind je predstava LukasaLanghofa nastala u produkciji Bonskogteatra („Theater Bonn”). Glavni glumacpozajmljuje nekoliko redova iz Pejzaàsa Argonautima Hajnera Milera kako biuveo Ibzenov tekst u sada{njost. OvajNeprijatelj naroda ima migrantsku po -zadinu, glavni lik deluje savr{eno asim-ilovan a ipak ostaje nepredvidljivo stranotelo u uglednom malom gradu – strankako drugima tako i sebi.

Koprodukcijsku predstavu Hate Ra -dio (Radio mr`nje), koja je svojevrsnooìvljavanje genocida koji se desio u Ru -andi 1994. godine tokom gra|anskog ratakada je ubijeno oko milion Tutsija, ostva -rio je Milo Rau sa svojim Me|unarodniminstitutom za politi~ka ubistva. Prijatnenajave i opu{tenu muziku dopunjavajuporuke koje uklju~uju optu`nice za ra -sisti~ka ubijanja. Predstava koristi origi-nalne izvore, intervjue i sudske tran-skripte koje izvodi petoro glumaca. Ovarekonstrukcija doga|aja ostavlja prosto-ra publici da razmisli kako bi reagovalana tada{nja de{avanja i kako bi se no -slila sa propagandom.

Nema~ko-britanska trupa „Gob Squ -ad” stavila je sedmoro tinejdèra na ivicipuberteta u stakleni kontejner u pred-stavi Before Your Very Eyes. Pred na{imo~ima }e nam prikazati njihov ubrzanirazvoj od mladosti, preko krize srednjegdoba do penzionerskog ìvot i smrti.Autori preispituju {ta ostaje od mla da -la~kih o~ekivanja i potencijala.

Poslednja predstava centralnogprograma festivala „Theatertreffen” do -{la je iz Be~a. Rediteljsko vi|enje êhovl-jevog Platonova Alvisa Hermanisa jehladno i nesentimentalno, on publiku dr -ì na distanci, ali ih i ’uvla~i’ u davnavremena propalog ruskog dru{tva 19.veka. „Burgtheater” („Akademiethea -ter”) prikazao je odli~nu glumu i divnudetaljnu scenografiju i kostime koji osli -kavaju epohu ruske aristokratijena rubu propasti.

Aleksandra Jak{i}

Deveto~asovni Faust Talija teatra iz Hamburga

Be~ki Platonov

druìna”), engleske kompanije koja jedobitnik respektabilne pozori{ne nagrade„Olivije”. @udnja je realizovana u kopro-dukciji sa Umetni~kim centrom iz Oks -forda „Severni zid” (North Wall), a re -ditelj Ramin Grej je umetni~ki direktorkompanije. Zanimljivo je {to je ovo prvoizvo|enje komada @udnja u Engleskoj,posle njegove praizvedbe u Rojal kortu

2001. godine (u me|uvremenu, drama jesa velikim uspehom igrana u raznimsvetskim pozori{tima, u tuma~enju zna -~ajnih reditelja poput Tomasa Osterma-jera, Johana Simonsa i drugih). Grejovupredstavu karakteri{u izuzetna gluma -~ka ostvarenja, Kazimira Liskea (B),Derbl Kroti (M), Rone Morison (C) i Dè -ka Tarltona (A). Oni govore hipnoti~ki i

predano, ali izolovano, bez svesti o posto-janju drugih glumaca/likova na sceni.Time se, naravno, efektno izraàva idejaodsustva me|usobne komunikacije, bolne(egzistencijalne) izolovanosti ~oveka usavremenom svetu. S druge strane, nje -gova reìja je mogla da bude inventivni-ja, izazovnija. Postavka je krajnje sta -ti~na (glumci gotovo da ne menjaju polo -àje svojih tela tokom ~itave predstave),pa deluje kao da je radio-dramska. Takavrediteljski izbor nije ~udan, imaju}u uvidu da je @udnja specifi~an oblik drameza glasove, napisana u beketovskoj tradi-ciji, komad koji ispituje poetska zna~enjaegzistencijalne nemo}i, ljubavi, ùdnje,gubitka, besa. Ipak njegov scenski ìvotbi bio impresivniji da je reditelj razigrao irazma{tao njegove poetske potencijale.Ovaj komad je, ina~e, ozna~io Kejnin ra -skid sa njenim prethodnim afinitetima kascenskim brutalnostima, u dramama Ra -zneseni, Fedrina ljubav i O~i{}eni, saonom poetikom po kojoj na{a publika ve -rovatno prepoznaje njen rad.

Festival je zavr{en jednodnevnomnau~nom konferencijom „Sara Kejn da -nas: Sara Kejn u 21. veku”, posve}enomdana{njim akademskim tuma~enjimadela Sare Kejn. Tom prilikom su svojeradove predstavili profesori i istraìva~ikoji se bave Kejninim delima, mahom izEngleske i Velsa, ali je bilo i dva inostra -Teorija koja hoda, virtualni performans na osnovu teksta Sare Kejn

na u~esnika konferencije (Srbija, Gr~ka).Centralno je bilo predavanje GrejemaSondersa, profesora pozori{nih studija nauniverzitetu u Redingu, verovatno najpo -znatijeg istraìva~a Kejninog dela, auto-ra kapitalne studije Voli me ili me ubij –Sara Kejn i pozori{te ekstrema. On je go -vorio o feministi~kim aspektima njenogdela zastupaju}i tezu da njeni komadiidejno vi{e pripadaju osamdesetim negodevedesetim godinama. Aleks Mangoldsa Univerziteta u Aberisvitu (Vels) govo-rio je o ideji nove tragi~nosti u delu SareKejn, Dèrid Luni sa Univerziteta RojalHolovej u Londonu analizirao je egzi -stencijalisti~ke aspekte lika Hipolita uFedrinoj ljubavi, Luiz Lepa` (sa istoguniverziteta) govorila je o posthumanostilikova u delima Sare Kejn, polaze}i odstudija ameri~ke profesorke Elinor Fuks,dok je Dèfri Kolman sa londonskoguniverziteta Centralna {kola govora idrame vrlo zanimljivo govorio o te{ko -}ama gluma~kih interpretacija njenihtekstova...

Me|u na{im kriti~arima i teatrolozi-ma preovla|uje mi{ljenje da su komadiSare Kejn na srpske scene do{li preka -sno. Godine 2005. je prvi put, u Beograd-skom dramskom pozori{tu, postavljennjen debitantski komad Razneseni (ureìji \ur|e Te{i}), deset godina nakonnjegove kontroverzne praizvedbe u Lon -

donu, na sceni Rojal korta. To ka{njenjeje bilo posebno problemati~no zato {to suse Razneseni bavili i odnosom izme|usvakodnevnog nasilja u me|uljudskimodnosima i globalnijeg nasilja, na dru -{tvenom nivou, sa direktnim referenca-ma na rat u Bosni. U tom pogledu, zna~ajpredstave bi bio neizmerno ve}i da je onanastala tokom devedesetih godina, u vre -me ratova na teritoriji biv{e Jugoslavije.Druga na{a postavka Kejninog teksta,Fedrina ljubav, na sceni Jugoslovenskogdramskog pozori{ta, koja se i danas na -lazi na repertoaru (reìja Iva Milo{evi}),zna~ajnija je utoliko {to su teme koje onapokre}e univerzalnije, pri ~emu je i re -diteljska interpretacija estetski rafini-ranija. Grupa Teorija koja hoda i Uni ver -zitet umetnosti u Beogradu su 2003.godine u okviru festivala BITEF izvelivirtuelni performans Psihoza i smrt au -tora: Algoritam YU03/04.13 koji polazi odfragmenata teksta Psihoza u 4.48 SareKejn. Taj projekat je bio vrlo zanimljiv uteoretskom smislu, problematizacije mo -gu}nosti i zna~enja internet teatra u na -{oj digitalnoj eri. U srpskim pozori{timajo{ nisu igrani njeni komadi O~i{}eni i@udnja. Mo`da je vreme da se razmisli opostavljanju nekog od ovihtekstova na na{e repertoare.

Ana Tasi}

RUHO ZA “FAUSTA”

26

EX-YU scena (april–maj 2012)

LUDUS 183–184Lu

KAZALI[NI DOGA\AJI U HRVATSKOJ

[ta se doga|a kada tajkun re{i dapruducira predstavu moète videtiu Kazali{tu Marina Drì}a u Du -

brovniku, gde je premijerno izveden Fej -doov Ma~ak u vre}i. Komediju u tri ~inareìrao je Ivan Leo Lemo. Ova kritikaburòaskog dru{tva iz 1892. pripoveda obogata{u koji je stekao novac od {e}era asada èli da finansira operu koju je kom -ponovala njegova k}i, samo ’malo pre ra -div{i Gunoovog Fausta’. On gre {kom pot -pisuje ugovor sa sinom svog prijateljaumesto sa ~uvenim tenorom iz Pariza ionda kre}e prava zavrzlama.

Nova predstava u vara`dinskomHNK-u je splet ~etiri jedno~inke JonaFosea – Majka i dete (1997), Popodne(2000), Poseta (2000), Spavaj, dete moje,spavaj (2000) – ~etiri pri~e o disfunk -cionalnim porodi~nim odnosima. RediteljDario Harja~ek i dramaturg Vesna KosecTorjanac odlu~ili su se da delo norve{kogpisca poveù sa radom oca hrvatskognadrealizma i jednog od ~lanova grupe

„Petroice” – Miljenka Stan~i}a. „îtaju}idramska dela Jona Fosea u psiholo{kom,ali i doslovno prostornom smislu uvek sekre}emo kroz prostor margine, provinci-je, osamljenosti, duhovne izolacije. S dru -ge pak strane Miljenko Stan~i} u svojimnajboljim delima na neobi~an na~in ocr -tava obrise jednog grada, daje mu zasa -njani karakter koji spaja provincijskuusporenost i neki nedefinisani ljudskistrah od ìvota i smrti. Stan~i}eve slikeVara`dina duhovno su tkivo samoggrada. I stoga za Foseova dramska delagotovo da ne postoji idealnija scenografi-ja od Stan~i}evog Vara`dina”, pi{e u slu -`benoj najavi predstave Majka i djete.

Platonov ili Drama bez naslova novaje premijera zagreba~ke Gavele. Najsta -riji sa~uvani êhovljev tekst namenski jeadaptirala slovena~ka spisateljica Tama-ra Matevc a reìrao ga, tako|e iz Sloveni-je, Samo M. Strelec. Predstavu o nesre -}nom seoskom u~itelju, koji ima osobineDon @uana i Hamleta, reditelj opisuje kao

„svu u telu, ùdnji i nemiru.” „To je luci-dan tekst u kom êhov progovara o stva -rima srca, razuma, ’onog niè’, a koji usebi sadrì po~etak njegovog kasnijegstvarala{tva”, kaè Strelec. Kritika isti~eodli~nu glumu Gavelinog ansambla, spo -sobnog za velike i sloène predstave, terediteljske intervencije koje daju sveìnuskra}enoj, dvoipo~asovnoj verziji Plato -nova, upotrebu atraktvnih scenskih re -kvizita... „Mnogo je toga zbog ~ega Ga -velinog Platonova vredi videti”, pi{e u„Vijencu”.

Premijera komada Ko se boji Vir dì -nije Vulf Edvarda Olbija izvedena je nasceni HNK Split. Praizvedena u Njujorku1962, drama oblikuje i razobli~ava svetameri~ke visoke srednje klase. Krozokrutan i surov dijalog dvojice univer -zitetskih profesora i njihovih supruga,kroz celono}no opijanje i „ispovedanje”~etvoro ljudi, koji su naizgled uspe{noostvarili ameri~ki san, razotkrivaju senjihovi ponori i patnje, tajne i laì. Re -diteljka Vlatka Vorkapi} poigrala se àn -rovima: ima tu melodrame, komedije,tragedije, slepstika, satire, bulevarskogateatra...

U Teatru &TD dve premijere. U apri -lu je izvdena Glorija Ranka Marinkovi}a,drama o trapezistkinji koja se, izbegav{ismrt u cirkusu, zamona{uje. Pri~u ’odcirkusa do crkvenog ~uda i natrag, ili o –manipulaciji’ reìrao je Sa{a Boì}. Maj -ska premijera Lux in Tenebris bavi sepitanjem prostitucije u institucijama, gdeona po~inje, ko su joj subjekti, ko su jojnu`ne `rtve, koja je na{a odgovornost, akoja njihova, a nastala je prema tekstuBer tolta Brehta i u reìji Marija Kova~a.

Hrvatsko narodno kazali{te Split or -ganizovalo je Festival hrvatske drame iautorskog kazali{ta „Maruli}evi dani”koji je odràn od 21. do 28. aprila. „Uovogodi{njoj selekciji od devet predstavana{lo se isto toliko razli~itih spisateljskih,ali i izvedbenih poetika, no osim kvalite-ta na neki na~in povezuju ih dve te -matske linije koje prevladavaju. Slu~ajnoili ne, ve}ina odabranih predstava te -matski se veè uz porodicu kao nukleusdru{tva, a s druge strane dobar deo njihse bavi ènama i njihovim doìvljajimavremena”, izjavila je selektorka GordanaOstovi}. Tako je GDK Gavela iz Zagrebaizvela predstave Nosi nas rijeka ElvisaBo{njaka u reìji Kre{imira Dolen~i}a

i Prolazi sve Dubravka Mihanovi}a u re -ìji Olivera Frlji}a, a Teatar &TD pred-stavio je Frlji}ev autorski projekt Mrzimistinu! i [arengrad Renate Carole Gatica iNatalije Manojlovi}. Na 22. Maruli}evimdanima izvedeni su i Gospoda Glembaje-vi Krleè u reìji Vite Taufera i izvedbizagreba~kog HNK, drama Ivora Marti-ni}a Moj sin samo malo sporije hoda re -ditelja Janu{a Kice u izvo|enju ZKM-a,predstava rije~kog HNK Ivana pl. ZajcaBaba Jaga je snijela jaje DubravkeUgre{i} u reìji Ivice Buljana, predstavaHNK Split Ka}u{e Davora [pi{i}a u reìjiMarice Grgurinovi} i Enciklopedija izgu -bljenog vremena Slobodana [najdera, ureìji Snjeàne Banovi} i izvedbi HNK uVara`dinu.

Marula za najbolju predstavu u celi-ni dobio je komad Mrzim istinu!, dok jepo mi{ljenju publike najbolja bila pred-stava Prolazi sve. „Koriste}i op{tepoznatiobrazac porodi~ne drame uz zanimljivadramatur{ko-rediteljska re{enja, OliverFrlji} uspeo je da teatrom problematizujetakozvanu istinu otvaraju}i za~u|uju}ikaleidoskop funkcija i zna~enja pozori{takao takvog, a ujedno i na{e recentnestvarnosti”, kaè ìri. Izdvajamo i na -gradu za reìju koja je pripala Janu{uKici. Poseban kuriozitet 22. Maruli}evihdana je {to je nagrada za najbolje izve-deni dramski tekst dodeljena ansambluHNK u Zagrebu za izvedbu drame Gospo-da Glembajevi!? Ta odluka izazvala jeveliki protest hrvatskih dramskih pisaca,koji su zbog izostanka priznanja za nji -hov rad uputili otvoreno pismo Ministar -stvu kulture Republike Hrvatske, organi-zatorima festivala, te organizatoru kon -kursa za dramski tekst za decu Mali

Maruli}, gde tako|e nije nagra|ena ni -jedna drama.

Predstava Otac na slu`benom putuAteljea 212, po tekstu Abdulaha Sidranai u reìji Olivera Frlji}a, u Rijeci je otvo-rila 19. Me|unarodni festival malihscena, koji je trajao od 3. do 9. maja. Se -lektorka @eljka Tur~inovi} odabrala jeosam predstava iz Hrvatske, Srbije, Slo -venije, Litvanije i Poljske. Pored Atelje -ove predstave takmi~ili su se i: Mrzimistinu! Teatra &TD iz Zagreba, Elijahovastolica u reìji Borisa Lije{evi}a JDP-a,Kad sam bio mrtav Slovenskog narodnoggledali{~a iz Ljubljane u reìji Dijega deBree, Moj sin samo malo sporije hodaZagreba~kog kazali{ta mladih, Prizori sjabukom Ivane Sajko u produkciji Festi-valskog ansambla Dubrova~kih letnihigara, te adaptacija teksta Gorkog Nadnu Oskarasa Kor{unovasa u izvedbi„OKT – Vilnius City Theatrea” i predsta-va poljskog reditelja Jana Klate Komad omajci i domovini koju je izveo ansamblTeatra Polskog iz Vroclava.

@iri u sastavu: Snjeàna Banovi},rediteljka iz Zagreba, Du{anka Stoja no -vi} Glid, glumica iz Beograda i DamirOrli}, glumac iz Rijeke, Nagradu „VeljkoMari~i}” za najbolju predstavu u celinidodelio je predstavi Moj sin samo malosporije hoda. Elijahova stolica je osvojila~ak pet priznanja – nagra|eni su BorisLije{evi} za reìju, Svetozar Cvetkovi} zaulogu Riharda Rihtera, Maja Izetbegovi}za najbolju mladu glumicu, Darko Luki}za dramaturgiju, a pripala joj je i nagra-da publike (ocena 4,72). Od srpskih ume -tnika nagra|eni su i Hana Selimovi}, zaulogu Majke u Ocu na slu`benom putu, iIrena Popovi} za muzikuiste predstave.

Aleksandra Jakš i¯

Splitska predstava Ko se boji Virdìnije Vulf

Povodom obeleàvanja 8. aprilaSvetskog dana Roma u Nik{i}u uSali „213” premijerno je izvedena

predstava Romska svadba u produkcijiNVO „Romski san”. Autor teksta, reditelji glavni akter predstave je Sokolj Be ga -naj, savetnik u crnogorskom Ministar -stvu za ljudska i manjinska prava. „Ovutemu nisam izabrao slu~ajno jer je kodRoma svadba prioritet. Oni }e pre zapo -staviti materijalni poloàj i obrazovanje,nego li taj ~in. Na specifi~an na~in da}esve od seba da svadba bude bogata i pri -znata u njihovoj zajednici. Ovom pred-stavom s jedne strane èlim da prikaèm{iroj publici tradiciju i obi~aje Roma, a sdruge, èlim da kritikujem moj romskinarod, kako bi im proradila svest i kakobi se kona~no po~eli osloba|ati tradicijekoja ih vu~e unazad i unaza|uje, umestoda rade na emancipaciji za svoju boljubudu}nost”, rekao je Beganaj.

Hercegnovske aprilske pozori{nesve~anosti odràne su ove godine se -damnaesti put, od 17. do 30. aprila. Moto„Na{ HAPS – na{e Pozori{te” trebalo jeda skrene pa`nju da Hercegnovskom

pozori{tu i dalje preti iseljenje iz zgrade ukojoj je radilo minule 23 godine. „Klub izgradu otvori}emo tokom HAPS-a za onekojima su prvenstveno i namenjeni, zaglumce, teatarske stvaraoce, prijateljepozori{ta, a pri~u o trajnom i sigurnomsme{taju nastavi}emo kad pro|e festivalkoji i ove godine okuplja najzna~ajnijaostvarenja iz regiona”, izjavila je pred -sednica UO ovog pozori{ta Vitka Vuj no -vi}.

Selektor glavnog programa HAPS-aZoran @ivkovi} odabrao je predstave:Dundo Maroje Kru{eva~kog pozori{ta ureìji Kokana Mladenovi}a, TerapijuTeatra Rugantino iz Zagreba, ra|enu potekstu Jordana Cvetanovi}a u reìji Maje[imi}, Lasice Bojane Mijovi} u reìji Ste -vana Bodroè i produkciji Crnogorskognarodnog pozori{ta. Centar za kulturuTivat izveo je Mediterano reditelja ErolaKadi}a. Dramatizaciju ra|enu po motivi-ma istoimenog filma, autorskog tandematekstopisca Enca Montelonea i u reìjiGabriele Salvatores, potpisuje Dunja Pe -trovi}. Po Kadi}evim re~ima Mediterano ina pozori{noj sceni nudi vrhunski slalom

na koji slobodno pristajemo, ne o~ekuju}ida }emo vrtoglavo dodirnuti smeh i pla~.

Dve predstave za najmla|u publikuodigrane su u okviru HAPS-i}a – Lju -bavne avanture vinogradarskog puà\ure Kru{eva~kog pozori{ta i MogliGradskog pozori{ta iz Podgorice. Odi gra -na je i predstava Ima li ovdje normalnih,koprodukcija novskog Teatra plus i Her -cegnovskog pozori{ta, a kao poklon pu -blici izvedena je stendap komedija Grup-

na terapija Sr|ana Jovanovi}a koja seigra u Zvezdara teatru.

Crnogorsko narodno pozori{te je naVelikoj sceni premijerno izvelo savreme -nu dramu Kve~ britanskog pisca StivenaBerkofa u reìji Lidije Dedovi}. Ova dru -{tvena komedija s nesigurnim i tu`nimlikovima govori o ne ba{ sre}noj porodici.Radnja prati bra~ni par Frenka i Donukoji ìve sa Frenkovom majkom. Zaplet

po~inje kada nezadovoljni, razo~arani,amoralni suprug dovodi kolegu na ve -~eru, tokom koje baca Donu u pravitornado ruganja. Kako razgovori uz obedodmi~u, otkrivaju se anksioznosti tri~lana porodice. Narativno jednostavan istrukturiran kao sitkom, Kve~ je napisan1987. godine, kada je i praizveden, i po -tom postao najduè igranakomedija u Los An|elesu.

Lasice Crnogorskog narodnog pozori{ta

POZORI[NE NOVOSTI IZ CRNE GORE

LUDUSM O @ E T E K U P I T I . . .

B e o g r a d :U knjiàrama: „Beopolis“(TC „Euro centar”, Makedonska 30),„Stubovi kulture“ (Trg Republike 5),„Aleksandar Beli}“ (Studentski trg 5) i„Plavi krug” (Majke Jevrosime 2).U „Supermarketu“ (Vi{nji}eva 10).U Muzeju Narodnog pozori{ta (Francuska 3).U pozori{tima (na mestima gde se prodaju programipredstava).

N o v i S a d :U „Du}anu“ Srpskog narodnog pozori{ta (Pozori{nitrg 1) i u knjiàri „Solaris“ (Sutjeska 2).

LUDUS 183–18427

EX-YU scena (april–maj 2012)

TEATARSKE VESTI IZ MAKEDONIJE

[TA SE DOGA\A U POZORI[TIMA BIH

NOVITETI SLOVENA^KOG GLEDALI[Â

Novi tekst Venka AndonovskogGenetika na ku~injata, najavljenkao dijagnoza na{eg vremena,

premijerno je prikazan u Dramskom tea -tru u Skoplju u reìji Dejana Projkov-skog. Predstava epskog pristupa aludirana Glembajeve, pozajmljena su imenadva lika – Ignjata i Leonea, a njenanamera je da stvori vanvremenske likovekoji dopiru i u sada{njost. „Ovo je svoje-vrsna na{a verzija Glembajeva, ali kojanema veze samo sa ovim podnebljem, ve}je moja namera bila da progovorim uni -verzalnim jezikom o genetici zla”, ista-kao je Andonovski za „Utrinski vesnik”.Kritika je posebno pohvalila gluma~kuigru.

Posle deset godina reditelj Aleksan-dar Popovski se vratio u Makedonski na -rodni teatar. Za tu priliku odabrao je Bul -gakovljev tekst @ivot na Molijer, u komglavnu ulogu tuma~i Nikola Ristanovski,na makedonskoj sceni tako|e posle izve-sne pauze. „Lelujavo, ironi~no, drsko,simpati~no, zabavno, sa mnogo humora ifantazije. Odavno jedna predstava nijedonela takva ose}anja i energiju na sce -ni”, kaè kritika. Izvedba ve} od samogpo~etka prikazuje obe njene strane, za -bavu i ozbiljnost, kao i dubinu teme, kojaje bazirana na slikama iz ìvota Molijerai njegove trupe. Dok nastupa pred odu -{evljenim kraljem Lujem XIV i dvorjani-

ma, Molijer, koga fascinantno igra Rista -novski, drì èstok monolog kojim zago-vara slobodu i integritet aktera na sceni.„Popovski je uspeo da sve vreme odrìodli~an ritam i celovitost predstave. Ne -verovatna je kako on tako lako doti~e nizapsurdnosti Molijerovog ìvota i pona {a -nja okoline, te uspeva i da dopre do aktu -elnog trenutka u kome se ~ove~ja prirodanimalo nije promenila”, pi{e kriti~arka„Utrinskog vesnika”.

Glumci devet zemalja bili su gosti na14. Internacionalnom festivalu mono -drame u Bitolju, koji je odràn od 4. do 8.maja u organizaciji Centra za kulturuovog grada. Takmi~ile su se predstave iz

Bugarske, Srbije, Rusije, Gr~ke, Estonije,Italije i Makedonije. Gran pri je pripaomonodrami Dnevnik ludaka Gogolja uizvedbi Teatra „Gorki” iz Maha~kala, izruske republike Dagestana.

Druga premijera u MNT-u u Skopljuje Kalderonov @ivot e son u reìji VladeCvetanovskog. Postavljena je kao alego -rija, kao igra slika, aluzija, kao ’totalniteatar’ koji se vratio osnovnim pozori -{nim postulatima, kako kaè autor. @ivotje san surovo i èstoko govori o sudbini,njenoj predodre|enosti, tankoj liniji iz -me|u jave i sna, dobra i zla, dakle, ove~nim temama. Ovu postavku odlikujespoj vizuelnog i narativnog izraza, filo-zofske dimenzije Kalderonovog klasikaprenose se i kroz muziku, ples, mimiku,te vizuelneumetnosti. @ivot Molijera na sceni MNT-a u Skoplju

Nova predstava Gradskog pozori{ta„Jazavac” iz Banjaluke je Fata-morgana Nila Labjuta koju je

reìrao gost iz Beograda Predrag Stoj-menovi}. Pri~a se vrti oko ~etvoro mladihiz radni~ke klase koji su i prijatelji iljubavnici, pri tome nezadovoljni dosad-nim ìvotom. Komad se bavi nesigur no -{}u ljudi koji ne ose}aju da imaju mnogotoga da ponude svetu. Stojmenovi} navo-di da smo pod pritiskom velikih „ideala”,koje name}u televizija, magazini i inter-net, primorani da sakrijemo svaku svojunesigurnost i strah do te mere da nas toonemogu}ava da ostvarimo ono {to tolikoèlimo. „Na kraju nas taj strah ostavi bezljubavi i onda kada volimo”, zaklju~io jeon.

U Pozori{tu Prijedor premijerno jeizvedena drama Ronalda Harvuda Kva -rtet, o ~etiri ostarela operska peva~a kojise nalaze u domu za penzionisane mu -zi~are. „Ovo je pri~a o starenju umetnikai njihovih ta{tina... Imao sam pet sjajnihsaradnika koji su sa mnom ma{tali nazadatu Harvudovu temu”, izjavio je re -ditelj Darko Cvijeti}.

U Narodnom pozori{tu Sarajevo pre -mijerno je izvedena predstava Kad bi ovobio film..., nastala prema tekstu AlmiraIm{irevi}a i u reìji Dine Mustafi}a. Re -ditelj je rekao da tekst propituje li~ni

odnos autora spram fenomena opsade irata u Sarajevu, te da je Im{irevi} imaoveliki stilski i literarni zaokret, jer jeimao zadatak da promisli kako danasgovoriti o stvarima koje su daleko izanas. Tekst je napisan filmski jezgrovito,lapidarno, i nije slu~ajna metafora safilmom. „Predstava je fragmentarna ipostdramska, elipti~na u dramaturgiji,sa malim refleksijama na raniji Im{ire -vi}ev rad Kad bi ovo bila predstava...Tekst se bavi mikrosvetom jedne porodiceu kojoj se vrednosti i ideali ru{e prednaletom novih istorijskih okolnosti u ko -jima istorija postaje veliki mehanizamkoji mrvi, satire i lomi ljudske ìvote”,rekao je Mustafi} za „BH dane”.

@ivot je opaka navika naziv je pred-stave koju je po tekstu Du{ka Radovi}areìrao Nenad Boji}, a koja je premijernoizvedena na sceni Dje~ijeg pozori{taRepublike Srpske. Re~ je o komadu, svo -jevrsnom preseku celokupnog stvarala -{tva Du{ka Radovi}a, koji doti~e brojneìvotne situacije, one koje izazivajusmeh, ali i one koje dovode do suza. Du -hovite re~enice jednog od najzna~ajnijihsrpskih savremenih pisca, zanimljivegluma~ke kreacije i Boji}eva reìja u~i -nili su da predstava dobija aplauze ve} uprvim minutima izvo|enja.

Deseti Me|unarodni festival komedi-je „Mostarska liska 2012” odràn je od20. do 27. aprila. Na sceni Narodnogpozori{ta u Mostaru takmi~ilo se sedamteatara – doma}ini su se predstavili Ka -jali{nim satom, Knjaèvsko-srpski teatariz Kragujevca izveo je Lepoticu Linejnu,Nik{i}ko pozori{te igralo je \eti}e u par -lamentu, iz Banjaluke do{la je predstavaLijepi, veliki, jaki (NPRS), Kamerni tea -tar 55 izveo je komad Radnja na uglu,tako|e iz Sarajeva gostovala je Oà lo{ -}ena porodica (NP), dok je iz ZagrebaTeatar Rugatino igrao Terapiju. Naj bo -ljom predstavom u celini nagra|ena jesarajevska Radnja na uglu.

U Isto~nom Sarajevu je od 14. do 18.maja odràn 13. me|unarodni festivalprofesionalnih lutkarskih pozori{ta zadecu „Lut fest 2012” na kome je u~estvo-valo 11 pozori{ta iz Republike Srpske,BiH, Srbije, Slovenije, Bugarske, Ne ma -~ke, Izraela i Turske. Moto ovogodi{njegfestivala „Male forme, veliki dometi”predstavlja su{tinu lutkarskog teatra,kao pozori{ta saètosti u kome lutka do -bija neograni~ene mogu}nosti. Festival jeotvorila zanimljiva izraelska predstavaKi{na ptica (The Train Theater), kojapredstavlja neobi~nu kombinaciju umet-nosti origamija i umetnosti pri~anja pri -~e.

Bio je lijep i sun~an dan nova jepredstava Sarajevskog ratnog teatra, na -stala u koprodukciji sa MESS-om, u re -ìji Tanje Mileti} Oru~evi}. Re~ je o doku-mentarnom komadu baziranom na za pi -sanim se}anjima 78 gra|ana Sarajevana prvi dan opsade, nastalom po knjizi 2.maj 1992 – Bio je lijep i sun~an dan.Namera tog izdanja bila je da rekonstru -i{e emotivna stanja ljudi – mladih i sta -rih, mu{karaca i èna, boraca, policaja-ca, vatrogasaca, novinara, glumaca,reditelja, doma}ica... – vezanih za tajdan, prvi od 1395 dana opsade, koji jezauvek promenio ìvote ìtelja Sarajeva.

Narodno pozori{te Republike Srpskedo kraja sezone ima}e jo{ dve premijere.Za kraj maja predvi|ena je Krivica Ne -boj{e Rom~evi}a, u reìji Nikole Peja ko -vi}a. U {esnaest kratkih scena komada

opisan je poku{aj dvoje ljudi, materijalnougroènih i veoma usamljenih, da narazvalinama stare porodice osnuju novu,da iznova zapo~nu ìvot pred o~ima za -nemelog deteta jednog od njih – sinaène ~iji je mu` ranije izvr{io samoubist-vo. U junu }e premijeru imati komadRoèa Vitraka Viktor ili deca na vlasti,koji govori o raspadu buròaske porodicekoju raskrinkava dete. Reìju potpisujeFilip Grinvald iz Beograda. „Zanima mepri~a o detinjstvu koje omogu}ava detetuda se naruga. Interesantno je {to je totragi~na farsa o ruganju koje vodi usmrt”, izjavio je reditelj za „Glas Srpske”,isti~u}i da ga je privuklo ono duhovito ukomadu – iskompromitovanost roditeljakojima deca mogu damanipuli{u.

Kad bi ovo bio film... u Narodnom pozori{tu Sarajevo

UMestnom gledali{~u ljubljanskomizvedene su dve premijere. Na ve -likoj sceni mjuzikl ârovnice iz

Eastwicka Dòna Dempsija i Dena P.Rova, nastao po Apdajkovom tekstu iz1984, reìrao je Stanislav Mo{a. Svi kojisu gledali film Ve{tice iz Istvika se}aju seradnje: tri dokone ène ìve u pitures-knom ali dosadnom gradi}u u Novoj En -gleskoj. Me|utim kada u mesto pristigneDeril Van Horn, savr{eni mu{karac sva -~ijih snova, sve se menja. On daje smisaonjihovim ìvotima, ali nije onaj za kogase izdaje...

Na maloj sceni odràna je slove na -~ka praizvedba komada savremene {kot -ske spisateljice Zini Haris Dlje od najdlje(Further than the Furthest Thing) iz2000. godine u reìji Tijane Zinaji}. Au -torka se oslonila na istinitu pri~u sa vul -kanskog ostrva Tristan da Cunja u ju` -nom Atlantskom okeanu. Ovo ostrvo podbritanskom upravom raseljeno je {ezde-setih godina kada se aktivirao vulkan,ali se ve}ina ìtelja vratila. Stanovni{tvoima zdravstvenih problema, koji uglav -nom nastaju zbog brakova me|u srod-

nicima. Dakle, drama pripoveda o zabo-ravljenom ostrvu koje samo povremenopose}uju brodovi, i jednog dana, kadabrod kona~no uplovi u luku, iz njega seiskrcavaju dva mladi}a. Jedan je ro|akme{tana Bila, a drugi misteriozni boga-ta{ i vlasnik fabrike. Prido{lice }e u pot -punosti promeniti sudbinu ostrvljanakoji imaju veliku tajnu. Ljubavna pri~aje u sredi{tu drame koju tuma~i pet liko-va.

Nedelja slovenske drame odràna je42. put u Pre{ernovom gledali{~u u Kra -nju od 27. marta do 11. aprila. Od osampredstava u takmi~arskom programu iz -dvojila se izvedba Zgodba o nekem slast-nem truplu Simone Semeni~ u reìji Pri -moà Ekarta, kojoj je pripala [eligovanagrada, kao i nagrada publike (ocena4,9). Akteri Pri~e o ukusnom le{u sede zavelikim trpezarijskim stolom na kom jemrtvo telo moreplovca, i izvode nekon-vencionalni tekst svojevrsne poludoku-mentarne drame o stradanju anonimnihèna. Grumova nagrada za najbolji novidramski tekst dodeljena je Vinku Mö -derndorferu za komad Vaje za tesnobo,

podnaslova „Igra dana{njih dana”, ukom pisac o{tro i precizno prikazuje psi -hopatologiju sada{njice. Ovo je aktuelan iizuzetno tehni~ki precizan komad u komse svet kre}e ispred nas munjevitombrzinom kroz montaù dramskih situaci-ja, kroz koje ’curi’ banalan i prili~nobolan svakodnevni ìvot. Möderndorferprikazuje savremen trenutak u kome svemoè da se kupi, pa i ljudi. Ovo je gro -teskni prikaz savremene zajednice ukojoj se udruùju ekonomija ljudskogtela i kapital.

Dantonova smrt u reìji Jerneja Lo -rencija nastala je u koprodukciji Sloven-skog mladinskog gledali{~a i Mesnoggledali{~a Ptuj. Bihnerova drama iz1835. nije samo komad o Francuskoj re -voluciji i konfrontaciji Dantona i Robes -pjera ve} pri~a o ve~nim ìvotnim pitan-jima, poput onih o moralu i smislu. Lo -renci Bihnerovo delo tuma~i kao dramu onesposobnosti revolucije, o antirevolucijiu okviru svake revolucije, o sumnji uprogres, evoluciju i istoriju.

Zvone [edlbauer reìrao je poslednjuovosezonsku premijeru na sceni ljubl-

janske Drame SNG-a – re~ je o dramiDòna Logana Rde~a (Crveno). Pisac jeradnju smestio u atelje Marka Rotka,mizantropskog apstraktno-ekspresion-isti~kog slikara, opsednutog preno{enjemtragike na platno, a kom je naru~eno daoslika nekoliko murala na novoj nju -jor{koj zgradi. Da li }e prihvatanje ta -kvog posla naru{iti njegovu reputaciju?Gledalac }e imati prilike da vidi sudarmi{ljenja dve genaracije – slikar i njegovmladi asistent raspravlja}e o smislu isvrsi umetnosti.

Paradoks o glumcu, ~uveni Didroovesej o pozori{noj umetnosti iz 1778, do -ìveo je svoje scensko izvo|enje u SNG-uMaribor. Paradoks o igralcu adaptirao jei reìrao Sebastijan Horvat, koji se sasvojim timom temeljno bavio dilemamagluma~kog kreiranja uloga, uz rekon-strukciju teatra Didroovog vremena, ali iosvrtom na sada{nje vreme, uz preispiti-vanje poloàja stvaralaca danas, polo -àja glumaca u dru{tvu. Horvat je i ra -dikalizovao pitanje smisla teatra,to jest njegovog efekta.

Predstava Rde~a u Ljubljani (Foto: Peter Uhan)

28

Dnevnik

LUDUS 183–184Lu

Putujem, mislim, ose}am

MUKE S KRLE@OM

Piše: Jovan ¬ i r i lov

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983Izlaze jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primeraka

IzdajeUdruènje dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.udus.org.rse-mail: [email protected] 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikLjiljana \uri}

Glavni i odgovorni urednikTatjana Njeì}

Savet LudusaSvetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, GoranMarkovi}, Dejan Mija~, Gorica Mojovi},Ljubomir Simovi}

RedakcijaBranko Dimitrijevi}, Petar Gruji~i},@eljko Huba~, Aleksandra Jak{i},Aleksandar Milosavljevi}, OliveraMilo{evi}, Miroslav Miki Radonji},Ana Tasi}

Lektura i korekturaAleksandra Jak{i}

Sekretar redakcijeRadmila Sandi}[email protected]

Tekstove i fotografije slati na:[email protected]

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuTatjana [email protected]

Dizajn LUDUSA\or|e Risti}

Redizajn LUDUSAAXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Beograd, 13. mart 2012.Opet sam pogre{io. Pre izvesnog vre -

mena upitao sam Borku za{to ne stavi narepertoar CZKD-a Belovi}evu dramati-zaciju Krleìnog putopisa Izlet u Rusiju.Zaboravio sam da sam je tako jednog da -na upitao {to ne stavi na repertoar Nedo -zvane Mom~ila Nastasijevi}a, a ona jeodgovorila: „A {to ne biste vi to reìrali?“Odgovorio sam joj i tada i sada: „[to da

da je to mnogo va`no mojim mladim ko -legama glumcima. Njima je (s puno ra -zloga) privla~an zamamni tekst i jarkeli~nosti. Jo{ na prvom ~itanju hvatajuneke karakteristike likova koje tuma~e.

Beograd, 16. mart 2012.Andrej Nosev, izdanak ruskih emi -

granata u nas (tako zami{ljam Pjera Be -zuhova iz Rata i mira), podelio je dram-sku gra|u Izleta na scene kojima je dao

komad. Nikita je sebi izmislio scenografi-ju koja postaje sve {to mu ustreba – naj -pre boji{te sa mrtvim junacima, zatimokrugli sto vitezova, potom rovovi i sveostalo. Nikita je vodio ra~una da ni En -glezi ne znaju ba{ {ta se de{ava u tommutljagu od komada, a da se na sceni re -|aju mnogi vizuelno atraktivni prizori.Sme{no je {to u svim novinama isti~u daje u tom komadu re~ o pohlepnoj borbi zavlast. Pa to je nezaobilazna banalnost osvakoj [ekspirovoj hronici. Reditelj morada misli kompleksnije da bi mu predstavavredela. Nikita je na dobrom tragu. Hra -bro je poduhvatiti se tog mladala~kogkomada, s razlogom lo{e reputacije. IAnja i ja smatamo da mu je na neki adek-vatan na~in mesto na narednom Bitefu.Za najslabiji komad [ekspira, za drugedelove zaduèni su jo{ Albanci iz Tirane iMakedonci iz Skoplja. Ne smislim da je tolukavstvo ve~nih Albiona da nam uvalenajteè, ve} naprotiv poverenje da se miBalkanci poduhvatimo najteèg.

Beograd, 1. maj 2012.U „{vungu“ po~etnih scena zbrisani

su svi moji „genijalno“ smi{ljeni mono lo -zi upu}eni name{taju. Taj po~etak je naprobi u rukama glumaca tako furiozanda nema ni govora da sa~uvam tu ideju.Glumci ponude takva re{enja da nisi nitrepnuo i sve se sklopilo ne scenski na~inkoji je gotovo jedino logi~an i bespogovo-ran. Pla{im se da je sve to pomalo posled-ica na{eg beogradskog organskog otporaprema neverbalnom teatru. Me|utim,kada je po mojim instrukcijama MarijaJankovi} „skinula“ sa dokumentarnihmaterijala biomehaniku Mejereholjda inau~ila ih koracima, a zatim sve to spoji-la u scenu koju }e negirati „Pastir Kost-ja“, oni su veoma brzo nau~ili i odigralikako valja taj neverbalni deo. Na po~etku}e jo{ nositi crvene, bele i crne arhi pen -kovske kvadrate i trouglove i re|ati ih posceni kao deo scenografije koja predsta -vlja epohu rane ruske avangarde.

Kod ku}e pred spavanje tragam zasu{tinom biomehanike u Mejerholjdovojpraksi. Me|u svojim knjigama jedvanalazim dva toma skromno izdatih za -pisa Mejerholjd proba, koje mi je davnopoklonila Vagapova. U prvoj knjizi ~itamnjegove zapise sa proba Revizora 1925.godine. Koliko god da je podroban, nenalazim {ta je na tim probama su{tinskibiomehani~ki, a {to se moè iskoristiti zapredstavu. Ono {to se po teorijskim knji -gama i leksikonima naziva biomeha ni -kom svodi se na Mejerholjdove probeakrobatike umesto verbalnog teatra. Za i -sta je to zametak neverbalnog i postver-balnog teatra, danas toliko prisutnog usvetskom pozori{tu i na Bitefu, na tragukako je to formulisao Leman. Ali ne mo ̀ eda se pronikne u tim dnevni~kim zapisi-ma V. E. u ono {to bi pomoglo da se ako neta~no a ono su{tinski verno re kreiranjegova biomehanika. Moj an sambl gledana videu poku{aje rekonstrukcije Mejer-holjdovih biomehani~kih predstava, ali jeto premalo. Zabrinut sam kako }emo touraditi.

Beograd, 2. maj 2012.Glumci na probi Izleta predlaù re -

{enja. Va`nu poslednju scenu, kada Ba -runica izlazi iz svoga zato~eni{tva pro -valjuje Vrubelja, partneri – Damjan Ke -cojevi} i Cvijeta Mesi} – re{avaju „izcuga“ tako {to je on zgrabi (kao pri otmi-ci Sabinjanki), ona ga obuhvati nogama ion je iznosi sa scene. Zapitam ih da li imse ne ~ini da to previ{e sugeri{e is klju ~ivoerotsko finale. Njihov odgovor je: „A {toda ne!“ Pitaju me {ta }emo sa Kr le ̀ om.Ne moè da na kraju „izvisi“. Predlaèmda Milutin ostane u snopu reflektora isamo izgovori jedno jednostavno: „To jeto!“ i slegne ramenima. Ne deluje lo{e.

Beograd, 3. maj 2012.Ta~no u podne sastanak Udruènja

pozori{nih kriti~ara i teatrologa Srbije. UMuzeju pozori{ne umetnosti maleni brojkriti~ara kojih jo{ manje ima po dnevnimi nedeljnim listovima. Osim u „Politici“ ilistu „Danas“ kritike su smanjene dotelegrafskih izve{taja. A kriti~ari ta dva

lista nisu ~lanovi na{eg udruènja. Tea -trolozi jo{ imaju prostora u pozori{nim~asopisima kao {to su „Scena“, „Ludus“ i„Teatron“. Sve je istanjilo u na{em po -zori{nom ìvotu (ne prija mi svekolikokukanje pozori{nika po javnim glasili-ma), a pre svega malo je premijera. Ne madotacija za nove predstave. Dosada{njegpredsednika Udruènja Sa{u Milosavlje-vi}a (bio je tri mandata koliko dozvoljavastatus) zamenio je na{im gla sanjem IvanMedenica. Ivan je i u me|u narodnomforumu kriti~ara i teatrologa, {to je dobarkanal za na{e prisustvo u svetu.

Beograd, 6. maj 2012.Na jednoj od poslednjih proba Izleta u

Rusiju, glumci na{li pun kontinuitetsvojih likova. Koliko su glumci, otkakovi{e nisam u teatru, postali kooperativniu radu na predstavi. Vi{e reditelj ne morada ih upu}uje na svaki detalj. I oni posta-ju neka vrsta reditelja. Skoro da bi treba-lo u programu pisati npr. ovako – reìja:Jovan ]irilov i ansambl. To nikako nezna~i drugu krajnost da reditelj nije po -treban. Ali takav koji shvatanovu realnost.

njih govori odu name{taju, naravno, naj -pre ormanu Vrubelj re~ima Gajeva iz Vi -{njika, a zatim, kad je sav name{taj ve}na svom mestu, jedan od glumaca saop -{tava publici: „A sad idemo po Sta ni -slavskom!“ Naravno, sa dosta ironije, jerje dogmatizovani Stanislavski bio tra -gi~ni kraj ruske avangarde na po~etkuXX veka i uvod u obaveznu staljinskusivu dogmu socijalisti~kog realizma. Onikoji su i dalje mislili da nastave, zapravokrijum~are, razornu i slobodoumnu ru -sku avangardu, naj~e{}e su zavr{ili ìvotpo sibirskim gulazima.

Beograd, 28. mart 2012.Na ku}i u kojoj je na Andri}evom

vencu stanovala Nevenka Urbanova ot -krivamo plo~u koju je kreirao njen mu`,legendarni Di{ko Mari}, koji se vi{e po -

duhovite nazive, jer su ta~ni. Ja sam smi -slio veoma dug uvod u samo jezgro pred-stave. Najpre u dvori{tu CZKD-a, jo{ zadana, scenu Vu-San-Peja (raduje me da}e igrati Boris Bakal), u kojoj se lopta re -~ima sa mladim Krleòm o apsurdimaKraljevine SHS i me{avini naroda kojeKinez nikako da shvati u svoj njihovojobjektivnoj paradoksalnosti. Tada slediulazak publike u salu gde ansambl ve}igra scenu u stilu Mejerholjdove biome-hanike. Taj period rane istorijske avan-garde prekida pesma iz filma Pastir Kost-ja Grigorija Aleksandrova, kao primernajdogmatskijeg najki~erskijeg socrealiz-ma. Glumci unose name{taj i svaki od

svetio svojoj velikoj ljubavi nego svomslikarstvu. Kad bolje pomislim, ona je umom ìvotu jedina glumica sa kojom sambio i privatno prijatelj. Jedna ali vredna,istinski najbolji predstavnik svoga sta -leà – zanimljiva, neponovljiva, teatral-nija u ìvotu nego na sceni, sa kojomnema druge teme do li pozori{ta, iako jebila svestrano obrazovana i moderna usvakom pogledu, od prvih me|uratnihdana do kona~no odlaska od nas, uvekbez i iznad godina. Nikada nije bila stara.

Beograd, 9. april 2012.Jedan s puno razloga gogoljevski Nu -

{i} u rukama Jago{a Markovi}a u JDP.Ben Akiba je po{ao od toga da napi{ena{eg Revizora. Jeste na{ Branislav sme -hotvorniji komediograf od ruskog sati ri -~ara. Ali se na Sumnjivo lice lako lepe ta -mne boje. I dobro mu stoje.

Beograd, 29. april 2012.Nisam glumcima nijednom rekao da

nau~e tekst. Me|utim, oni su na mizan-scensku probu do{li sa nau~enim tek sto -vima. Kako ~esto nemamo „plenum” svihglumaca, radimo sa onima koje tog danaimamo. Prosto je neverovatno kako sesada{nji glumci snalaze u takvim okol-nostima, jer svi rade jo{ poneku pred-stavu, ili na televiziji. To podrazumeva danema oklevanja. Znaju tekst pred svakopostavljanje mizanscena. (Ovo }e u nekojbudu}nosti biti bitan dokument o stilu ra -da teatara i glumaca u drugoj decenijiXXI veka.)

Beograd, 30. april 2012.Anja i ja gledamo probu [ekspirovog

Henrija [estog na Sceni „Ra{a Plaovi}“ uBeogradu. Oko toga ima dosta zanim -ljivosti. Prvi put se izvodi ovaj po mnogi-ma najslabiji komad najve}eg drama -ti~ara svih vremena. Prvi put }e se ~utina{ jezik na sceni rekonstruisanog Globteatra na obali Temze (ve} 11. maja, kad ina{ Krleà u Beogradu), kako je odredilakocka da u okviru velikog [ekspirovogfestivala Beogra|ani odigraju ba{ taj

Generalna proba Henrija VI u NP (Foto: Sonja @ugi})

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

IVAN BEKJAREVPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

I Z D A N J AU d r u ` e n j a d r a m s k i h

u m e t n i k a S r b i j e

Izdanja Udruènja dramskih umetnika Srbije moète poru~itina brojeve telefona: 2631 522, 2631 592, 2631 464ili mejlom na adresu: [email protected] ih kupiti u prostorijama UDUS-a(Beograd, Studentski trg 13/VI)

POZORI[TE U OKUPIRANOJ SRBIJIPozori{na politika u Srbiji 1941-1944Autor Boro MajdanacIzdava~i: Udruènje dramskih umetnika Srbije i KIZ Alteracena: 2.700 dinara

ne!“ Danas imamo prvu probu. DamjanKecojevi} je me{tar sviju hulja admiralVrubelj, njegova supruga BarunicaCvijeta Mesi}, par nema~kih trgovaca i„Schöngeista“ Vlada Aleksi} i MarkoJanketi}, a Krleà Milutin Milo{evi}.

Govorim da je eksploatacija mlade so -vjetske Rusije specijalitet zapadnih trgo-vaca, kao i danas Srbije na nesigurnimtranzicionim demokratskim nogama. Ot -voreno im kaèm da i meni, i Borki, prijataj mladala~ki Krleìn tekst, jer pokazujeda se mladi levi~ar i ekspresionist nijerazo~arao u ideju levice i mogu}nosti po -bede lenjinskih ideja uprkos „de~jim bo -lestima komunizma“. Nemam ba{ utisak

Download - POZORI[NE NOVINE BROJ 183–184 MAJ–JUN 2012. GODINA XIX ... · POZORI[NE NOVINE BROJ 183–184 MAJ–JUN 2012. GODINA XIX CENA 100 DINARA - Tema: Saradnja pozori{ta u regionu -

Top Related