Download - Timocke br.25
ПРЕДСЕДНИК БОШКО НИЧИЋ
Ускоро увођење Привременог органа у Зајечару
СТРАНА 3
Добар почетак године у РТБ Бор
У ЈАНУАРУ 3.400ТОНА КАТОДА
СТРАНА 6
Винари широм Неготинске крајине свечано прославили Светог Трифуна
У ВИНУ ЈЕ ИСТИНА
СТРАНА 11
Кладовски риболовци указују на присуство непознатог паразита
ЦРВ НАПАДАРИБУ У ДУНАВУ
СТРАНА 10
****БРОЈ 25 22.02.2013.****ЦЕНА 50 ДИНАРА****www.timocke.rs****ISSN 2217-9933
Н Е Д Е Љ Н И К Т И М О Ч К Е К Р А Ј И Н Е
Оснивач и издавач: “ММ БОНЕД” ДОО Бор, ул. 9.бригаде 6/26Директор Љубиша Маринковић
Главни и одговорни уредник Дејана СтојановићРедакција и маркетинг служба улица Ђ. Ђаковића 1
Телефони: 030/458-630 и 064/163-84-96
Техничка прирема и штампа “Графомед-траде” Бор,
e-mail [email protected]
АКТУЕЛНО2 БРОЈ 25
Промовисана прва штампана издања на влашком језику
ПРВА КЊИГА НА ВЛАШКОМПРВА КЊИГА НА ВЛАШКОМ
НЕГОТИН - Власи уСрбији добили су своје првекњиге на матерњем језику. За-хваљујући залагањима Нацио-налног савета Влаха (НСВ) и
неготинског Удружења за очу-вање идентитета, културе, тра-диције и језика Влаха „Гергина“,светлост дана, недавно су угле-дале три публикације. Влашкојзаједници представљене су“Шаљиве влашке приче” Дра-гане Филчић Војиновић алуЈовањењу, из Прахова, по-тпредседнице општине Морто уФранцуској, прве жене одлико-ване француским орденом Ви-теза Легије части, о животнимавантурама Елвиса Чобано-вића, које прати и аудио издањеса глумачком интерпретацијомкњиге. Слободан ГолубовићдПасујони, професор из Бео-града, координатор пројекта заприпрему уџбеника за изво-ђење наставе на влашкомјезику, представио је збирку пе-сама и бојанку “Панда учи кунгфу” и приручник “Говоримвлашки”, који има намеру да
Власима помогне да утврде илистекну потпуно нова сазнања увештини комуницирања навлашком језику и писму.
- Писати на нашем ма-
терњем, влашком језику и чи-тати оно што је написано,догађај је који представља ре-витализацију нашег постојања-рекао је у име аутора СлободанГолубовић, док је у одсуствуДрагане Војиновић, која збограније преузетих обавеза нијемогла да дође на промоцију,прочитан њен телеграм у којемизражава задовољство затошто на овај начин „отвара новустраницу историје и даје својлични печат суживота Влаха иСрба који на просторимаСрбије вековима живе у слози“.
Прва издања писана навлашком језику уследила су го-дину дана по усвајању влашкогписма, чему су свој печат далиОдбор за званичну употребујезика и писма Националног са-вета Влаха и чланови Удру-жења „Гергина“.
-Приказ првих штампа-
них издања на влашком језикуима за циљ да укупну традицијуВлаха, кроз њене образовне икултурне вредности учини не-пролазним и трајним. Овакавуметнички поглед у прве стра-нице штампаних шаљивихприча, дечије поезије и основакомуникације представља по-требу да се очува идентитетвлашког народа, који вековимаоставља сведочанства о свомтрајању. Овога пута, на аутен-тичан начин, очуваном култур-ном, изворном и традици-оналном изразу придружују се ипрве писане духовите и машто-вите публикације које својимсадржајима укупну слику вла-шке популације чине још бога-тијом и потпунијом – кажепредседник УО Удружења „Гер-гина“ примаријус др СинишаЧелојевић, члан Извршног од-бора НСВ и председник Одбораза употребу језика и писма “.
Очување идентитета,традиције и културе Влаха одизузетног је значаја, истакла јеАлександра Миловановић, по-моћница председника ОпштинеНеготин, и то не само за пред-
ставнике ове заједнице већ и заНеготин који је одувек неговаодух мултикултурализма.
- Наша општина је у пре-тходном периоду имала изу-зетно успешну сарадњу са
Националним саветом Влаха,али и са Удружењем „Гергина“и то је пракса коју намеравамода наставимо и у наредном пе-риоду. Јер, на овим просто-рима, Власи и Срби вековимаживе у слози и разумевању и натим темељима треба градити ибудућност Неготинске Крајинекао нераскидивог дела Србије –рекла је Александра Миловано-вић.
Пред НСВ је још једанвелики задатак да од нареднешколске године у оним шко-лама где за то има интересо-вања као изборни предметуведе „Влашки језик са елемен-тима националне културе“. Текодштампане публикације, првена влашком језику, служићедеци и предавачима као по-моћна литература.
- Сада је сасвим јаснода је Национални савет Влаха,као кровна организација свихВлаха који живе у Србији, био управу када је, пре само годинудана, донео одлуку о усвајањувлашког писма. Јер је таква од-лука резултирала тиме да свизаједно, присуствујемо читању
првог писања на влашкомписму– рекао је професорМиодраг Мића Марковић, по-тпредседник НСВ.
С.М.Ј
Александра Миловановић и др Синиша Челојевић
ПРОГРАМПромоцију првих штампаних издања на влашком језику
увеличали су: вокални солиста Вионера Пауновић, оркестарМилета Пауновића, изворна певачка група „Гергина“, КУД„Мокрањац“ и фрулаш Драги Николић из Мокрања, као и ре-цитатори из Прахова Марија Шамић, Ана Балуцић и ЈеленаДрагомировић.
ПОКРОВИТЕЉИПрограм „Прво писање и читање“ организован је у са-
радњи са неготинским Домом културе „Стеван Мокрањац“, подпокровитељством Општине Неготин и познатих неготинскихфирми „Александровић“ и Винарија „Матаљ“.
КУД “Мокрањац”
БРОЈ 25 3ПОЛИТИКА/ОГЛАС
Ускоро увођење Привременог органа у Зајечару
НИЧИЋ ПРЕДСЕДНИК
ЗАЈЕЧАР – Влада Србије ће, до крајафебруара, формирати Привремено веће уЗајечару, које ће преузети ингеренцију Скуп-штине града до окончања ванредних локал-них избора у том граду, чије се одржавањеочекује најкасније до краја априла – сазнају’’Тимочке’’.
По сазнањима нашег листа, председ-ник Привременог већа биће досадашњи гра-доначелник Зајечара Бошко Ничић, изУједињених региона Србије. Место у Привре-меном већу, из УРС, добиће и Душан Младе-новић, председник зајечарског Г17 плус, илиИван Јоковић, досадашњи председник локал-ног парламента и народни посланик.
СПС је за члана Привременог већаделегирао Јовицу Трајковића, који је у пре-тходном периоду обављао дужност потпред-седника Скупштине града. С друге стране,Покрет радника и сељака у Привременомвећу представљаће Саша Мирковић, док ће
место у том органу, највероватније, добити иСтефан Занков, председник зајечарског СНСи народни посланик.
Иначе, листу УРС на предстојећеимизборима предводиће Бошко Ничић, а инте-ресантно је да је на петом месту њиховелисте за одборнике у градском парламентупознати певач Жељко Васић, који је рођен уЗајечару. Уз то, на листи УРС наћи ће се и по-пуларни музичар из тог града Вук Петровић,као и најпознатији фудбалер из града на Ти-моку Војислав Брашанац.
Да све буде комплетније, помоћникминистра саобраћаја у сектору за путеве и
безбедност саобраћаја Саша Мирковић под-нео је оставку на ту функцију, потврђено је уМинистарству саобраћаја. Подсетимо, Мирко-вића је Влада Србије на ту функцију имено-вала крајем децембра прошле године.
Функционер СНС Мирковић најавио јераније подношење оставке на ту функцију, јержели да се кандидује за градоначелникаЗајечара на локалним изборима за које веруједа ће бити одржани у априлу.
Политичка криза у Зајечару трајала јетри месеца, јер Уједињени региони Србијекоји су били на власти са ДС и СПС, као ниопозиција, коју је предводила Српска на-предна странка, за то време нису успели даобезбеде већину. Министарство за регио-нални развој и локалну самоуправу покре-нуло је крајем јануара поступак за увођењепривременог органа и расписивање превре-мених избора у Зајечару. Е.Т.
ЏИПЏип сада већ бившег помоћника ми-
нистра саобраћаја Милутина Мркоњића,Сашe Мирковића пресрела је полиција, аразлог је недозвољена брзина. Џип марке"мерцедес" кретао се брзином од 200 кило-метара на час, а заустављен је недалеко одЈагодине. Некадашњи Мркоњићев помоћники функционер СНС изјавио је да није био увозилу.
Очевидац догађаја рекао је да су наџипу била укључена ротациона светла, та-козване "блинке", на које немају право по-моћници у министарству. Саобраћајнаполиција није желела да говори о овом слу-чају, само јесу напоменули да за воланомније био Мирковић.
Према незваничним информа-цијама, за воланом је био Мирковићеввозач, али не постоје информације да ли јеу том тренутку у џипу био и бивши помоћник
министра саобраћаја.
Саша МирковићБошко Ничић
4 БРОЈ 25
КЊАЖЕВЧАНИ НА КРОВУ СВЕТАКЊАЖЕВЧАНИ НА КРОВУ СВЕТАСрпски кувари постигли незапамћени успех
КЊАЖЕВАЦ - Кувари изСрбије још сређују утиске посленезапамћеног успеха на Интер-националном фестивалу га-строномије у Истанбулу, где суосвојили 14 златних, деветсребрних и осам бронзаних ме-даља.
У победничком тимубила су и двојица КњажевчанаСелибор Саша Станковић ињегов тринаестогодишњи синСтефан, који је био најмлађичлан српске репрезентације.
Члан експедиције Ср-бије Селибор Станковић, ма-јстор роштиља из Књажевца,бави се гастрономијом од ма-лих ногу. Кулинарске тајне учиоје од свог оца, познатог нишкогугоститеља Радета Станковића.
Поносан је Селибор и насина Стефана, који је кренуоњеговим стопама.
- То је породична тради-ција. Мој отац је био врхунскикувар у Нишу. И мој старији синСаша такође се бави угости-тељством. Трудимо се да то на-ставимо, презентујемо, али и дапреносимо знање будућим гене-рацијама - рекао је Станковић.
Циљ у Истанбулу је биода се за 45 минута осмисли иаранжира најукусније јело. Кадасу се убрзо халом проломилеречи официјелног спикера -"Прво место - Србија", међу
члановима наше експедицијенастала је еуфорија, причаСтанковић.
- За мене је овај успехнешто неописиво, јер сам првипут био на једном тако великомтакмичењу на коме су учество-вали кувари из целог света.Драго ми је што сам био члан теекипе и надам се да је ово заСрбију тек почетак освајања од-личја на престижним међуна-родним фестивалима гастро-номије – нагласио је Станковић.
Екипу Србије у Истан-булу у стопу је пратило деветмладих кувара од њих се оче-кује да ће тек у наредним годи-нама постати “перјанице“ ср-пског кулинарства.
Најмлађи међу њимабио је Стефан Станковић, уче-
ник седмог разреда из Кња-жевца. Стефан не крије да јебио импресиониран такмиче-њем у Турској.
- Била ми је част дабудем на тако великом так-мичењу и да освојим признањекао најмлађи учесник. Упознаосам многе колеге и разменилисмо мишљења – сређује утискеСтефан Станковић.
Освајао је овај перспек-тивни гастроном из Књажевцапризнања на републичким так-мичењима. Кувао је рибључорбу "раме уз раме" са сенио-рима, а крајем прошле годинеСтефан је добитник златногГран прија 15. београдског фе-стивала "Славогастро".
И његовом оцу Сели-бору никад нису мањкала при-
знања. Добитник је бројних ме-ђународних и домаћих одличја,а поверење му је указала иСветска асоцијација кувара, нашта је Станковић посебно поно-сан.
Свуда сам заступаоКњажевац. Претпрошле годинебио сам у Сересу у Грчкој, гдесам освојио пехар и златну ме-даљу на фестивалу гастроно-мије те земље. Био сам у Ма-кедонији, Немачкој, Бугарској иретко кад сам се у Србију вра-ћао без неког признања или од-личја - поносан је Станковић.
У Солуну је у марту за-казано најпрестижније светскотакмичење у кулинарству, анаша екипа најављује добарпласман и на том надметању.
ДРУШТВО
Селибор Станковић
Новине у производном асортиману „Златаре Мајданпек“
НАКИТ У ТРЕНДУМАЈДАНПЕК - „Зла-
тара Мајданпек“ освежила јепроизводни асортиман новимкомадима накита, италијан-ског дизајна, провереног ква-литета израђених у комбина-цији племенитих метала и цир-кона који су истовремено иоснов за нову, овогодишњу ко-лекцију. Већина тих производасе већ може купити у продав-ницама широм Србије и поцени од неколико десетина допар стотина евра у динарскојпротиввредности будући да сецене формирају на основу те-жине производа.
„Златара Мајданпек“,из састава Индустрије за пре-раду „ИПМ Мајданпек“ по-штујући традицију и добраискуства и овог фебруара по-нудила је купцима вредне ко-маде накита у тренду што ћеобрадовати све који токомових дана даривања желе
прави и вредан поклон. Реч јео накиту израђеном у комби-нацији племенитих метала ициркона, италијанског дизајнапосебно запаженог на ового-дишњем јануарском Сајму на-кита у Вићенци.
- Праћење моднихтрендова у златарству је условопстанка и разлог да свакогмесеца у производни асорти-ман уводимо по пар модела -каже Милица Јасенски, дирек-торица „Златаре Мајданпек“,наводећи да на почетку го-дине, следећи трендове санајзначајнијег сајма накита уЕвропи имају праксу датржишту понуде и нову колек-цију. - У Вићенци смо се опре-делили за осам модела које ћеизрађивати у најразличитијимкомбинацијама, жуто, белозлато, сребро, па тако имамодалеко већи број различитихкомада накита било да је реч
о прстену, привеску, или пакускоро и о минђушама и на-руквицама.
- Већина нових комаданакита израђена је у злату исамо мањи број у сребру. За-хваљујући одређеним зали-хама појединих материјалакоји се могу додавати, ови мо-дели могу да се развију у лепуколекцију - додаје НаташаТомић, шеф завршне контроле
у „Златари Мајданпек“.Међу производима које
смо имали прилике да видимо,поред прстења, где пажњупривлачи један са чак 210 цир-кона, ту су и привесци, анђел-чићи, крстови са цирконима,који могу бити пригодан по-клон за посебне прилике, ве-ридбе, рођења, крштења илиједноставно за дане дари-вања. С.В.
Кувари из Србије славе успех у Инстанбулу
Нов накит из производног програма “Златаре Мајданпек”
5ОГЛАСИБРОЈ 25
6 ЕКОНОМИЈА БРОЈ 25
БОР - – Стабилан радбасенских рудника у јануару,попут „Великог Кривеља“ гдеје у тамошњој флотацији замесец дана прерађено ре-кордних 870.378 тона руде, на-говестио је добру годину заРударско-топионичарскибасен Бор.
У борску топионицу јесамо из кривељске флотацијестигло око 13 хиљада тонаконцентрата, а укупно је ујануару на прераду примљено23.812 тона влажног концент-рата са 3.467 тона „црвеног“метала у њему. Топионичарису од примљеног материјалапроизвели 4.010 тона анодног,електролизери 3.400 тона ка-тодног бакра, а „сумпораши“9.300 тона монохидрата.
Овакав јануарски учи-
нак у длаку се поклапа са пла-ном, чак је за пар процената ивећи. Њему треба додати идобре резултате у осталим по-гонима из састава ТИР: 850тона дипформинг жице, 113тона бакар сулфата (плавогкамена) и 116 тона производаливнице (наспрам 18 тонадатих у јануару прошле го-дине!). Металуршки део РТБје, дакле, у јануару био укупнобољи за 15 процената у од-носу на исти месец прошле го-дине, а и потпуно у складу сапланом за 2013.
У басенским рудни-цима је, с друге стране, замесец дана остварено 4,4 ми-лиона тона ископина, од чегаје 1,37 милиона тона руде и4.169 тона бакра у њој.
Г.Т.В.
Добар почетак године у РТБ Бор
У ЈАНУАРУ 3.400 ТОНА КАТОДА
У граду на Дунаву основано ново удружење
КЛАДОВО - На оснивач-
кој Скупштини дефинисани суправци и циљеви деловања но-вооснованог кладовског удру-жења "Мироч биље". Намера једа се анимирају мештани ове по-дунавске општине који желе да себаве пословима сакупљања,производњом, прерадом и ди-стрибуцијом лековитог , арома-тичног и сличног биља, али ишумских плодова, наглашено јена конститутивној седници удру-жења. Тиме је испуњена ини-цијатива групе грађана који суизразили спремност да се бавеовом делатношћу које све вишекорене пушта и у Тимочкојкрајини.
- Ми смо имали могућностда користимо искуства неколикоудружења која већ егзистирају натериторији Србије, а немерљивупомоћ у реализацији иницијативепружили су нам чланови удру-жења "Јован Туцаков ", из Соко-бање. Очекујемо да ће нашимештани препознати значај оведелатности у којој понекад нису
потребна велика инвестиционаулагања, а мо-же бити веома про-фитабилна. "Мироч биље " можестворити све услове за бољиживот Кладовљана - увера пред-седник УО Мирко Николић.
Тимочка крајина и кла-довски крај погодна су подручјаза гајење лековитог и ароматич-ног биља захваљујући специфич-ном географском положају иодговарајућој микроклими.
- То је и разлог повећањаброја људи који желе да се бавепроизводњом лековитог и арома-тичног биља у нашем окружењу.Ово биље на нашем подручју јеизузетно квалитетно. Предносткладовског краја је што има пуноречица и потока, који гравитирајука Дунаву, па постоји могућностнаводњавања. Клима- тскиуслови су изузено повоиљни такода могу да се гаје за све врстебиља - каже Небојша Станојевић,председник удружења из Соко-бање који је учествовао у радуоснивачке Скупштине "Мирочбиље". М.Р.
"МИРОЧ БИЉЕ" "МИРОЧ БИЉЕ"
ЗА БОЉИ ЖИВОТЗА БОЉИ ЖИВОТ
Производња бакарних катода у РТБ
Пореска задужења се редовно измирују
ОДГОВОРНО ПРЕМА ОДГОВОРНО ПРЕМА
ОБАВЕЗАМАОБАВЕЗАМАМАЈДАНПЕК - Према
подацима Службе локалне по-реске админитрације, порескиобвезници из категорије гра-ђана, односно физичких лица саподручја општине Мајданпек,редовне су платише будући дасу у 2012. уплатили око 75одсто укупно предвиђеног из-носа, док су правна лица рев-носнија уплативши износ већиод предвиђеног, а због измири-вања обавеза за претходни пе-риод.
- Рок за уплату прве ратегодишњег пореза на имовину,15.фебруар, и ове године био јеразлог да многи преиспитајусвоје обавезе и уплате доспеле– каже и Мирослав Тодоровић,порески инспектор, од кога смосазнали да има и „заборавних“пореских обвезника чији дуговидостижу између 200 и 300 хи-љада динара, а да се највећиброј дужника налази у групионих који нису у потпуности рас-чистили имовинско правне од-носе. - Ми смо почетком овегодине опоменама „подсетили“око 300 обвезника на доспелеобавезе.
Општина Мајданпек ни-је, међутим, у групи од 107 оп-штина (према подацима СКГО)које су крајем прошле годинедонеле одлуку о условном от-пису камата и мировању порес-ког дуга. Тако је према пода-
цима Службе локалне порескеадминитрације укупан дуг ак-тивних правних лица и пред-узетника од 71 милиона динара,од чега је 40 милиона динаракамата, остао без могућностида тим путем буде умањен.
То је последица чиње-нице да до краја 2012. није до-нета одлука која се односи налокалне приходе, потврдиланам је Гордана Николић, шефОдељења за финансије, буџет итрезор у општинској управи на-водећи да нема могућности дасе то накнадно учини.
Да подсетимо, 26. деце-мбра, на наставку седме сед-нице СО, по хитном поступкусазвана је и требало је да будеодржана још једна на којој биједина тачка дневног реда билауправо Одлука о условном от-пису камата и мировању порес-ког дуга. Али, она није одржана,јер, како се испоставило „за тоније било услова“.
Тако је и укупан дуг ак-тивних правних лица и пред-узетника, остао без могућностида буде умањен, а порески об-везници да се финансијски рас-терете доброг дела, како бибили у могућности да у пропи-саним роковима измирују те-куће обавезе и тако стварајууслове за оживљавање и развојпривреде и предузетништва.
С.В.
Са оснивачке скупштине
ЕКОНОМИЈА/ФЕЉТОН 7БРОЈ 25
РАСТ И РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКЕ ПРИВРЕДЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ
( 25.ДЕО )
ПРЕПОРОД И УЗЛЕТ БОРСКОГ ТУРИЗМА VУпоредо са медијском и сваком другом пригодном врстом
кампање на разбијању стереотипне, већ описане представе оовом подручју, започета су прва, прелиминарна сагледавања це-локупног и стања свих постојећих туристичких субјеката.
Већ прво сагледавање стања у борској туристичкој при-вреди те 2007. године и кондензовани пресек активности тури-стичких субјеката и организација дали су изузетно неповољнуслику.Скоро да су сви били или већ умртвљени, или у фази тоталногпропадања.
Осим неколико угоститељских или прецизније, ресторан-ских објеката и каквог таквог туристичког опстајања и функцио-нисања АД “Брестовачка бања-Српска круна”, сви остали су билиу озбиљним проблемима.
Започети зимско-туристички комлекс “Јелен” на Црномврху, након заустављања радова 2.000 године, налазио се већ упроцесу девастације и пропадања. Велелепни хотел “Језеро” наБорском језеру, након затварања, препуштен је зубу времена сатенденцијом убрзаног руинирања, исто као и хотел “Металург”,те многобројне виле и бунгалови на обали језера.
Туристичко угоститељски објекат, мотел у Злоту, надомакЛазареве пећине, као сама ова и пећина Верњикица, увођењему стечајни поступак земљорадничке задруге Злот, којој су билиповерени на управљање објекти и локалитети, затворени су загосте и туристе. Или још горе,поменути и још неки објекти ушлису у стечајну масу задруге, остали суштински без титулара асамим тим су широм отворена врата за тотално инфраструк-турно уништење. Пећински ходници, дворане и украси стваранимилионима година постали су доступни вандалском деловању.
Хотел “Излетник” у Брестовачкој бањи, планинарски и ло-вачки домови на Црном врху, Столу и Дубашници нису више билиу туристичкој функцији.
Једини градски хотел “Србија”, као и низ угоститељскихобјеката у саставу овог друштвеног предузећа, налазио се предприватизацијом и у стању које је близу колапса.
Један од најмодернијих и највећих спортско-рекреационихцентара у Србији такође је доспео у организациони, функцио-нални и статусни колапс- на руб стечаја или је већ био у стечају.И тако редом.У оваквој ситуацији тешко је било размишљати о опстанку, аскоро немогуће о расту или развоју туризма.
Но, убрзо након формирања општинске Туристичке орга-низације, локална самоуправа и поред финансијских и других по-тешкоћа у којима се налазила, показује спремност, уважава, дајепуну подршку и у границама могућности финансијска средствана започињању реализације неколико почетних активности.
Најпре, уз разумевање,подршку и договор са ЈП “Србијашуме” као стараоцем над заштићеним природним добром “Лаза-рев кањон”, општина Бор приступа инфраструктурној ревитали-зацији Лазареве пећине и њеног ближег окружења, како би сенајпре зауставило даље уништавање непроцењивог пећинскогбогатства а потом и била стављена у туристичку функцију.
Након изведених неопходних радова на уређењу пећин-ских туристичких стаза, у дужини нешто мањој од километра,осветљењу ходника, дворана и најрепрезентативнијих пећинскихукраса, уређењу прилаза, улаза и платоа, реконструкцији оближ-њег атрактивног висећег моста, овај природни драгуљ почиње ор-ганизовано да прима туристе.
Послове везане за туристичку валоризацију,унапређењедодатних садржаја и промоцију овог спелеолошког локалитета,општина преноси у надлежност Туристичкој организацији “Бор”.
Овакав се приступ показао добрим. Већ током прве се-зоне организованог рада, 2009.године, на овом локалитету се бе-лежи неколико хиљада посетилаца са плаћеним улазница-ма.Тако напокон, општина Бор, након дужег периода пласира натуристистичко тржиште један конкурентан производ.(наставак у следећем броју)
Приредио : Бора Станковић
БРАНИСЛАВ ТОМИЋДИРЕКТОР РБМ
Управни одбор и Скупштина РБМ одлучили
МАЈДАНПЕК - Брани-слав Томић (41), дипломираниинжењер рударства са 15-ого-дишњим радним стажом уРБМ и досадашњи управникПовршинског копа, нови је ди-ректор Рудника бакра Мајдан-
пек. Одлуку о томе донели су,најпре, чланови Управног од-бора, а потом и СкупштинеРБМ, на предлог Благоја Спа-сковског, генералног дирек-тора РТБ Бор, у складу саопредељењем компаније дасе подмлађује стручни руково-дећи кадар.
На другој страни, доса-дашњем директору СветомируМустецићу, због нарушеногздравља, омогућено је адек-ватно радно место. Он ће во-дити инвестиције у РБМ.
Захваљујући на указа-ном поверењу БраниславТомић је изразио наду да ћеове године, у којој Рудникбакра Мајданпек има великепланске обавезе, бити настав-љени позитивни трендови упроизводњи и пословању.
С.В.
БРОНЗАНИ РУДАР ИЗА ХОТЕЛ „ЈЕЗЕРО“
У борској Ливници лију трећу статуу рудара
БОР – Вредни мајсторифазонске ливнице - моделари,калупари, топионичари иливци - од 22. јануара радејош једну статуу рудара убронзи која ће, како су имрекли, бити постављена у хо-телу „Језеро“ на Борскомјезеру. Реч је о идентичнојскулптури која се налази укружном току раскрснице на IVкилометру у Бору. „Рудар“ јевисок два метра и тежак 400килограма, а израђен је од ле-гуре бронзе (РГ-5) у којој имаи пет посто калаја, олова ицинка.
- Већ смо обавили ве-лики део посла. Рудар је изли-вен из делова и преостала јесамо завршна обрада скулп-туре. За десетак дана, анајкасније до краја фебруара,трећи бронзани кип биће за-вршен – каже руководилацЛивнице фазонских одливакаСлађана Симијоновић.
Поред мајстора који сурадили трећу скулптуру за-текли смо једног завршеног„рудара“ који, како нам ре-коше, одавно чека да буде по-стављен у Мајданпеку.
Г.Т.В.
Бранислав Томић
Нова статуа рудара из Ливнице РТБ
БРОЈ 25ОГЛАСИ8
БРОЈ 25 РЕПОРТАЖА 9
Лековита својства термалних вода Брестовачке бање помогла Хафизи Рашљанин
ПОНОВО ПОМЕРА РУКУПОНОВО ПОМЕРА РУКУБОР - Хафизи Рашља-
нин (41), из Новог Пазара,након многобројних таблета,одласка лекарима и силнихпокушаја да покрене леву рукудогодило се чудо - након неко-лико купања у лековитим во-дама Брестовачке бање, по-чела је да помера руку, а наболове потпуно заборавила.Да са правом носи епитет кра-љевске бање и природноглечилишта потврђују најста-рији подаци који говоре да су улековитим својствима бањ-ских термалних вода уживалијош Римљани и Турци, а својпроцват је доживела у добакнеза Милоша Обреновића,који је ту саградио конак укојем се одмарао од држав-ничких послова.
- Баш уочи дочека Новегодине одједном сам осетилајак бол у левој руци која се по-тпуно одузела. Примила саммноштво ињекција, инфузију,попила „тону“ лекова, али болби уминула највише два сата аонда поново муке и проблеми.
Ништа нисам могла да ура-дим. Ћерка ме је пресвлачила,чешљала, помагали су ми идок једем, а због бола који немогу ни да опишем речима,ноћима нисам могла да за-спим. Прсте на левој руциуопште нисам могла да поме-рам. Тек када сам недавно до-шла у Институт за реума-тологију у Београду, тамошњилекари су ми препоручили од-лазак у Брестовачку бању –прича Рашљанинова.
Са неверицом је при-хватила прогнозе лекара да
вреди покушати. После самотри дана, након комплетног тр-етмана и купања у бањској во-ди, Хафиза је почела да по-мера руку.
- На први поглед, кадасам допутовала у Брестовачкубању, све ми се допало, какољубазност особља, тако и шу-мовити предели. Међутим, ни-сам веровала да ћу успети дапокренем руку. Прва три данасу била напорна и болна.Поред ручне, радила сам иподводну масажу у хидрогал-ванској кади, третман дијади-намик струјом и ултра звук,
као и купање у базенима. Чет-вртог дана сам већ почела дапомерам руку. Болови готовода су у потпуности престали.Више не пијем ни лекове засмирење. Сама устајем изкревета и у потпуности могу дасе служим левом руком. То јенеописива срећа. Нека људииду на Хаваје и путују по свету,ја долазим, ускоро, поново уБрестовачку бању – настављанаша саговорница.
Воде термоминерал-них извора Брестовачке бањепо својим хемијским и физич-
ким карактеристикама спадајуу хомео до слабо хипер-термне, олигоминералне воде,сулфатно – натријумског и су-лфатно – калцијумског типа.Постоје 10 термоминералнихизвора са температуром од 32до 40 степени Целзијусових.На лековитост вода утичесадржај и међусобни однос хе-мијских и микроелемената: ка-лијум, калцијум, флуор, на-тријум, силицијум, хлор, јод,магнезијум, оксиди гвожђа,алуминијума, мангана, цинка,кобалта ...
- Воде су богате мине-ралима и то је оно што помажеу лечењу многих болести.Овде се успешно лечи реума,као и дегенеративне болестикичменог стуба, обољења це-нтралног и периферног нерв-ног система, неуроза, исцр-пљеност организма, после-дице повреда, обољења пери-ферних крвних судова, као ихронична обољења женскихполних органа. Било је слу-чајева да брачни парови нисумогли да добију децу, а да суто успели након купања у бањ-ској води. Бању редовно посе-ћују физијатри из Зајечара,као и доктори из Београда којиволе да уживају у миру и ти-шини и да се одморе од мно-гобројних обавеза. У априлу иоктобру стални гости су нам иШвајцарци и Аустријанци, којине пропуштају прилику да бо-раве у Брестовачкој бањи –рекла је Дејана Туфегџић, в.д.директора „Брестовачка бања– Српска круна“.
Д.С.
НАЈВЕЋА БАЊСКА ШУМА У ЕВРОПИБрестовачка бања се налази на 10 км југозападно од
Бора. Окружена је највећом бањском шумом у Европи по-вршине око 90 хектара. У Брестовачкој бањи су боравили чла-нови две српске династије Карађорђевићи и Обреновићи. Изтог периода у бањи и данас постоје: конак кнеза Милоша Об-реновића (1834), дворац - летњиковац Кнеза Александра Об-реновића (1856) , летњиковац краља Петра И Карађорђевића(1905.) угоститељски објекат Излетник и турско купатилохамам.
Хафиза Рашљанин на масажи...
. . . у кади са лековитом водом.. .
. . . поново помера руку
ХРОНИКА10 БРОЈ 25
Кладовски риболовци одавно указују на присуство непознатог паразита
ЦРВ НАПАДА РИБУ У ДУНАВУЦРВ НАПАДА РИБУ У ДУНАВУКЛАДОВО - Непознати
паразит који напада речне ри-бе грабљивице (штука, сом,бандар, смуђ), на делу Дунавау општини Кладово појавио сејош пре три године, али се"овај црв у рибама" тек садаразмножио наводе овдашњириболовци.
Овај паразит појавиосе у сектору Ђердапа, у комеје вода Дунава најчистија,најпре узводно од Текије. Заобољења која изазива пара-зит у облику црва дужине одчетири до седам сантиметаране постоји лек, већ се он, уко-лико дође до заразе, из чо-века може уклонити јединохируршким путем, али нијеопасан ако се риба термичкидобро обради код припрема заљудску исхрану. Када је овапојава први пут уочена узорциконтамиране рибе су послатина анализе и тада је установ-љено присуство ларви непо-знатог паразита.
`- Према информа-цијама које свакодневно до-бијамо од чланова нашег
клуба, рибе у Дунаву су вишенего раније заражене парази-том јарко црвене боје у обликуцрва. При улову, зараженариба се не може препознатидок се не отвори јер се ларвацрва налази у трбушним орга-
нима. Паразит се уништава за24 сата ако се риба стави узамрзивач на температуру одминус 18 степени, али и доб-ром термичком обрадом наплус 60 степени -каже ДамирЈоцић, председник кладовског
КСР " Дунав". Да је рибљи фонд у Ду-
наву изложен сталној опасно-сти уверили су се мештанирибарског насеља Вајуга, гдеје пре десетак дана забележенвелики помор рибе.
- Процењује се да јеугинуло близу 30 тона рибе,претежно бабушке, која јеушла у такозвану "балту" збогнаглог обарања воде у језеруизмеђу две ђердапске хидро-централе. Након тога, вода јенагло надошла што је допри-нело новом помору , а сви по-кушаји да се преживела рибаспаси остали су безуспешни -казује Јоцић.
Дакле проблема јемного, изгледа да се они решеза сада нема, али то не утичена продају риболовница заспортски риболов које Кладов-љани купују више него лане.Они кажу ‘’решићемо се за-разе’’ и додају да би било не-замисливо да на обаламавелике реке нема риболоваца.
М.Р.
Пецароши на Дунаву у Кладову
Препродавци опијата “патентирали” опасан начин да умакну правди
ТИМОЧКА КРАЈИНА -Дилери хероина у ТимочкојКрајини, када су доведени у сту-пицу, све чешће прибегавају по-следњем покушају да избегнузатвор тако што – гутају кесицеса опијатима! И, само захва-љујући присебности полицајацаи медицинског особља, до садаје неколико лица спасено си-гурне смрти од – гушења и тро-вања!
Тако је, у Кладову, поли-цијска патрола зауставила наулици А.Д. (27), из тог града. Онсе, међутим, дао у бег и, док јетрчао, из џепа је извадио пла-стичну кесицу, коју је прогутао!
Након неколико минута,А.Д. је пао као покошен. Самозахваљујући присебности поли-цајаца, из душника му је изва-ђена пластична кесица у којој јебило – 17 грама хероина. Дилерје, потом, одведен у кладовскуболницу, где је установљено дасу му органи реда спасилиживот у последњем тренутку.
Пре извесног времена,припадници Одељења крими-налистичке полиције ПУ Борухапсили су М.П. (30), из
Зајечара, због сумње да је из-вршио кривично дело неовлаш-ћене производње, држања истављања у промет опојнихдрога и напада на службеналица.
Полицајци су М.П. за-уставили на магистралном путуБор-Зајечар. Претресом њего-вог возила органи реда су про-нашли пластичну кесу, коју је,видевши да је откривен, овајЗајечарац покушао да – про-гута! Дошло је до отимања и гу-рања, током којег је М.П., упокушају да је прогута, исцепаокесу, чији се садржај просуо поунутрашњности аута, њему иполицајцима.
Након што је М.П. са-владан, полицајци су скупилитачно 39,58 грама прашкастесупстанце, за коју се сумња даје реч о хероину, који је овајЗајечарац, наводно, покушао дапрепрода у Бору.
А, након “холивудске”јурњаве зајечарским улицама,повређивања полицајца и поку-шаја да прогута пакет у коме јебило близу 18 грама хероина,органи реда успели су ухапсе и
А.М. (23), из Зајечара. Акцијањеговог хапшења била је ис-планирана испред продавницеспортске опреме “Планета”.
Тројица полицајаца уцивилу су пришли А.М. и, наконпредстављања и показивањаслужбених легитимација, затра-жили су на увид његова доку-мента. Он им је, међутим,одбрусио: “Шта ће вам мојалична карта”. Након тога је по-кушао да побегне.
Почела је јурњава заје-чарским улицама, у току које јеА.М. из џепа извадио пакет ипрогутао га. Полицајци су га су-стигли и оборили на земљу.Један полицајац је покушао даиз уста осумњиченог извади ма-терију коју је овај прогутао, алига је овај у томе спречио – угри-завши га за прст!
Након тога, осумњиченије приведен у седиште ПУЗајечар, где је почео да се гуши.Хитно је пребачен у Здрав-ствени центар, где му је, наОдељењу хирургије, из душ-ника извађен пакет, обложенПВЦ фолијом, у коме је било –
17,78 грама хероина. С. Т.
ГУТАЈУ ХЕРОИН ДА ИЗБЕГНУ ЗАТВОР!
Разбојништво у Зајечару
СЕКИРОМ ОТЕО ПАЗАР
ЗАЈЕЧАР – Непо-знати нападач отео је, узпретњу секиром, од Т.М. (27),из Зајечара, раднице про-давнице ''Пам Пласт'', дне-вни пазар од око 6.200 дина-ра. НН лице је упало у локал,који се налази у Улици Цр-вене Армије бр.122, и уз пр-етњу употребом секире, за-хтевало и наложило јој, ре-чима: ''Дај паре, не плашисе'', да му преда новац изкасе, што је ова и учинила.Том приликом му је дала6.240 динара након чега јуразбојник закључао у тоалетпродавнице, а потом напу-стио лице места.
А.П.
БРОЈ 25 11
НЕГОТИН - Иако је
пред Светог Трифуна киша по-
прилично наквасила земљу,
винари Неготинске крајине, за
то нису марили, већ су на-
стојали да испоштују све оби-
чаје које традиција налаже, и
од свог заштитника Светог
Трифуна измоле берићетан
род. Централна прослава Три-
вундана, у организацији Тури-
стичке организације и Месне
заједнице Рајац, под покрови-
тељством Општине Неготин,
приређена је на Рајачким пив-
ницама где се славило у
друштву музичара и песника.
У програму под геслом „У вину
је истина“, на тргу Сабора
Свете Тројице, седму годину
заредом, наступио је здрави-
чар Љубиша Милошевић, из
Тамнича, народни певачи,
Удружење фрулаша „Крајин-
ска фрула“ и чланови Крајин-
ског књижевног круга. Мани-
фестацији, којој су предходили
обичаји резања славског ко-
лача и орезивања лозе у
рајачким виноградима, прису-
ствали су бројни гости и пред-
ставници локалне самоу-
праве, са мр Миланом Уруко-
вићем на челу.
Свечано је било и у ма-
настиру Буково, где су Тривун-
дан прославили чланови
Удружења винара Неготинске
крајине и братство ове све-
тиње с краја 13. и почетка 14.
века. Како обичаји налажу,
служена је света литургија, а у
винограду црне тамјанике, на
падини изнад манастира, оре-
зана лоза и преливена вином,
како би повратила снагу након
зиме. Овим чином, који је слу-
жио Његово преосвештенство
Епископ тимочки Господин
Јустин, уз саслужење брат-
ства манастира Буково, озна-
чен је почетак тог великог
посла у винограду од ког у ве-
ликој мери зависи и род.
- Црну тамјанику гајимо
на два хектара површине.
Прошле године дала је свој
први род. Оно је дало квали-
тетно вино „Филигран“ – каже
архимандрит Иларион, на-
стојатељ манастира Буково.
Поштујући традицио-
налне обичаје, међу њиховим
гостима су, уз винаре и њихове
породице, били и представ-
ници немачке организације
ГИЗ, која тренутно за Удру-
жење винара Неготинске
крајине израђује неопходну
студију о будућој ознаци гео-
графског порекла.
- Заједно са општином
Неготин препознали смо да је
развој винарства и виногра-
дарства нужан за овај крај, и
до сад смо уложили преко
20.000 евра, делом у лабора-
торију за испитивање квали-
тета вина, а делом у
промотивну кампању на тери-
торији целе Србије, наступе на
сајмовима, израду флајера,
етикета, веб сајта - каже Алек-
сандар Грунауер, вођа
пројекта у немачкој организа-
цији ГИЗ. С.М.Ј.
У ВИНУ ЈЕ ИСТИНАУ ВИНУ ЈЕ ИСТИНАВинари широм Неготинске крајине свечано прославили Светог Трифуна
РЕПОРТАЖЕ
Ломљење колача
БОР - Код друге бране
флотацијког јаловишта „Ве-
лики Кривељ“, на Сретење, 15.
фебруара, одиграла се права
драма. Иако је био државни
празник, нерадни дан, Иван
Николић, Иван Красавчевић и
Никола Гергић, запослени на
одређено време у Руднику
бакра Бор, били су на послу и
обављали све што је потребно
око надвишења бране. Нису
ни слутили да ће им се уоби-
чајени радни дан претворити у
борбу за живот једне живо-
тиње. Угледавши са обале
младунче срне како се беспо-
моћно батрга по житкој маси
флотацијске јаловине, знали
су да му, уколико га брзо не
извуку одатле, неће бити
спаса. Времена за размиш-
љање није било, везали су
један другог каишевима око
руку, угазили у „живо блато“ и
полако пошли ка преплашеној
животињи.-Приметили смо да је
нешто упало у флотацијски
муљ и спонтано пошли да ви-
димо о чему је реч. Са обале
смо видели да се, не баш то-
лико далеко, у живом блату
копрца младунче срне.
Мучило се, али је покушавало
да нам приђе. Нисмо дуго раз-
мишљали, везали смо један за
другог каишевима око руку и
пошли ка животињи – пре-
причава нам тридесетого-
дишњи Иван Николић.
Његов колега Иван Кр-
асавчевић додаје да у том тре-
нутку и нису баш много ра-
змишљали о томе колико је
опасно и ризично ући у муљ
јер им је, каже, било стало
само да животињу спасу.
– Акција спасавања тр-
ајала је 20-ак минута. И лане
се трудило да нам приђе што
ближе, али је било на измаку
снаге. Успели смо да дођемо
до њега, узели га у руке и из-
нели на обалу – испричао нам
Красавчевић После је све било лако.
Ови племенити момци однели
су лане у кућицу где одмарају,
опрали га и калорифером осу-
шили и угрејали. Потом су по-
звали надлежне у борском
зоолошком врту да дођу по
новог станара.
-Срећа те је било мла-
дунче јер, да је одрасла живо-
тиња тамо упала, јаловина би
је „прогутала“ врло брзо – за-
кључује млађани Никола Гер-
гић.Тројици другова и ко-
лега честитку за храброст и
племенитост упутио је гене-
рални директор РТБ Бор Бла-
гоје Спаксовски, а преко дру-
штвених мрежа на интернету
похвалила их је малтене цела
Србија. Дан касније, 16. феб-
руара, момци великог срца
отишли су до зоо-врта да по-
сете свог љубимца, да виде
како је. Младунче је тамо, како
су сазнали, добило медицин-
ску помоћ, млеко и топлу
кућицу. Опоравља се, рекоше
им надлежни, али је још увек
преплашено. Малиши су дали
име Срећко јер је, кажу, имао
среће на Сретење, и остао
жив и здрав. Г.Т.В.
СПАСИЛИ СРЕЋКА СИГУРНЕ СМРТИСПАСИЛИ СРЕЋКА СИГУРНЕ СМРТИБорски рудари извукли младунче срне из житке јаловине
Радници РТБ на месту где су спасили лане
ОГЛАС12 БРОЈ 25