Download - Vladan Pantelić: Rasprsne Kaćun

Владан Пантелић

РАСПРСНЕ КАЋУН

И-сијаћу опеткад распрсне каћун

јТ и а н и а

ј

Nebojsa

Stamp

ИздавачУдружење српских издавача

За издавачаПеро Ђурђевић

БиблиотекаПријатељи моји и ја

Круг први Књига 0

Цртеже рукотворили Кристина и Михајло

Toшoвић

Графичка припремаЈасмина Буинац

Друго проширено и допуњено издање777 примерака

ШтампаријаСимбол, Петроварадин

Владан Пантелић


Посвећено Дивоти над Дивотама -

Души Васељене

Т и ј а н и ј а


5

Ж и ж а

У ж и ж у

ж и ж а

ж и ж е

с в е м о ј е

ж и ж е

Владан Пантелић РАСПРСНЕ КАЋУН

6 7

Т и ј а њ е . . . . . . т и и и ј а њ е

О т и ј а њ е њ е

У Тијање дођеПрвенче - Претенче

и отераПомрчинарче.

Мени је предаотајне тајних размера.

Хвала Ти, Господе,што си се сетио мене:

прекалио си ми Реч,и дао да оживљавам снене.

Б а б а

Телушка, Телушка,што ниси дошао у целу кућу?

Иди у Тииијање.Ту је твој именар.

Њ и м а подари имендар.


8 9

К о и м а о ч и

У Тииијању се смири,Јооовааан-е,и проповедај:

Људска бића, кад се само не би плашила,

свакодневно би Бога виђење имала.

Т и ј а њ и ц а

Тијање праискони.Све је ту... и мајунка плажа.

Све је ту.-Шљивкаш? - питам.-Шљивам - одговара.

-Прекини, или ћу да циркам себе!

Ох, како је слаткокрстично искуство праискони!


10 11

П р а и с к о н о с е ћ а њ е

Више не постојим.Тијање је појело

све слике моје опсене.Гледам у очи њене слике:

Љубави моја,како си месечину понела?

Р а з в о ђ а р а з м е ђ а

Тијањеје дом крупних звезда.

Ана-Марија,добијаш ли идеју

да овде будеш задовољна?Хоћеш ли се вратити

у стисна поља?

Ш у т њ а д и в о т н а

У Тииијању спавамвисећи на стени,

а дубоко доле плавоока вода језера-кристала.

Хеј, језеро, довољно сам обезкамењен!

Увек ћу те волети,и никада те нећу

у сан скрит-и,моја љубави.

Само ш у т и м.

Д е ј с т в о п р а и с к о н и

Тијање - у нивоу друге неке природе.Тијање је пољовито -

звонко девојачко појање;Тијање је брдовито -

кад се планина на планину разреши.


12 13

В о ј а

У Тијању се разлаже зла маслинта ложа.

Хистирам,хистирам...

Данас га жртвују -он је кварник;

данас га жртвују -они су стварник.

Жртвују пријатеља мога Антонија Холдума.

А д а Т

Осмица у Тијањуније више симбол.

Осмице - недоумице...

Вратио се б л у д н и с и ни поново борави

у п р а и с к о н и.


14 15

Н и к о и Н и ш т а

Попио сам у Тијањуједан гутљајчићт е ш к е воде

из грдносне чашемоје мајке Падојке.

Пехар је држала Видница,моја црвена голубица.

Ох, Падојко!Ој, Виднице!

Издати, из-дати, из-да-ти. . .Убити, у-бити, у-би-ти. . .

Лако је оснажити Снажнога,лако је усправити Усправнога,

лако је исправити Правога,лако је љубити Љубљенога!

Ој, Падојко!Ох, Виднице!

К о с а ч

У Тииијању, ти, Јоване,имаш велику просторну лампу.

Шест пута косу откоси, јеси л чуо?Хеј, шест пута косу откоси!

Долазиће људи - шумеса с е д а м слојева таме.

Шест пута косу откоси, јеси л чуо?Шест пута косу...

Шест пута...

З а - р у к е

Девојке, лепојке!Момци, лепотани!

У Тијању пронађите своје главе,

главе парњаке.

Никуд не може човек који jе сам,

јероз је устаслојен.


16 17

Ј е д н о с т

Ја у Тииијању,Видница Пламбера у Егодраду.

Иду дани и кишни и посни...

Једног чедног даназнаћеш оно

што сам ја одувек знао:

посијана или непосијанабићеш моја колико и своја,бићеш своја колико и моја!

Н е в е з а н о с т

У Тииијању сам разазнао:ја нисам тај

кога си ти дупло везала!Наша љубав је вечна

а о в о је кратко пророчко одабирање.

О р о п р о и с к о н и

Дошао је у Тијање,

из Прaречи,

Драган Симовић,

песник тајносани и луталица од искони.

Не часећи ни трена забо је први колац

за камен на углу, камен темељац.

Онда је отворио у камену Водуи у Васељену пустио

белог сокола-писмоношу.Белог орла, орла свих орлова,

чува за следећи долазак.


18 19

Т р о - ј а с т в о

У Тијањусваки човек у очима има извор.

И свака зверчица и свака птичица.

У Тијању сваки извор има свога човека,и своју зверчицу,и своју птичицу.

А ја, трооки јасновидац,имам т р и извора,

т р и зверчице,и т р и птичице.

П у с т и њ а

Са д в а н а е с т странака Тијању

пустиња иде,пустиња иде.

Даћу, даћу!

Па ћу да повучем,да је ра-стегнем,

да је одвучем.


20 21

Б и т а к

Биваму тииијању и не -тииијању,

тамо и амо,амо и тамо,

у би -ти и не -би-ти.Срећнице моја,

како си диван одраз!И како си не -различита!

М а ч е т е р и ч н и

У ТијањуСабина Сијено скиде маску

и поједе чорбу света.Ах, та Сабина,

човек-жена радилица,човек-жена хранилица,човек-жена причалица!

Како храбро живи пунину живота!

...

У ТијањуСабину Сијено,

моју сестру по мачу,зову:

човек-жена мудрица,човек-жена ришица.


22 23

С е к и р а - њ е

Каткад у својој прашумиТи-јањци,

једно-са-природом људи,наиђу на психолошки чвор.

Проблему прилазе са чврстом вером;

а решавају га,зависно од тренутка -

некада секиром,а некад, богами,

и моторном тестером.

...

Тијањци знају

право решење

да се спречи

свако ч в о р е њ е,

па свима јављају:

да се исече ш у м а

и њено к о р е њ е.

Х о д м о ћ и Тијањска децо,

палите лојанице!Данас вам показујем х о д м о ћ и;

потом ћемо проверитигде спавају

звездице - ројанице.

Узимам из Моћњака ч е т и р и Корака.

Увуците ваздух све до стомака!Покрет: Рудник, Ртањ,

Радан...Кљок код Владичиног Хана.

...

Преко планина и пустиња, јаруга, вијуга и хилунт плажа,

пешке итајући за Тијање,отапах са ногу плетиво-ледник

ч е т и р и Божија дана.


24 25

П и т а м . . .. . . п и п а м

К л а њ а м с е у ч и т е љ у

Изабрао сам пут ка врху Вод-а,пут јаких вртлога, врења,

пут других и дубљих значења.

Ох, како си леп, Господе!Хвала што си ми кроз миље

шапнуо да у свијему познам учитеље.

Са бескрајном Љубављу и Благошћу,клањам се сваком живом бићу.

Б у д и т е

Будите бића овога света,будите бића онога света,

будите бића подсвета, будите бића надсвета,

будите бића свих светова,... ако нисте с н е н и!


26 27

С у - ш Т и н а

У најдубљем значењу Речи,

и у најдубљем осету срца мог,

налази се Човек,

б и - т и ш е Б о г.

М а с к е н б а л

Испод своје маскежмиркам

на маскиране људе ине.

Какав маскенбал!Какав маскенбал!

Знам ко су они, знам ко су,па их диркам.

Али, ко сам ја, то ме брине?!

Какав маскенбал!Какав маскенбал!

М и р – и - ј а д и с в е т о в а

Сваки мудрац

и свака бена

живи у свету

с в о ј и х опсена.

Н е м а м о в р е м е н а

Када пријатељ оде иза дуге,то нас жестоко тргне из дреме.

Да одамо почаст мртвацу,лако нађемо време.

Онда се враћамо стезном дому,на место одакле нас пренуо,и несмањеним јаром циљамо

своје ближње, себе и своје даљње.

Опет ћемо имати временакада чујемо да је одлучни неко

на прозрачни пут кренуо.


28 29

И з а

Болест није

непријатељ!

Она јеДуховниУчитељ!

У в у ц и ч у л а

Благо оним без додира,благо глувима,благо слепима,

благо оним без укуса,благо оним без мириса.

Њихово је царство унутарње.


30 31

С е о б е

Устани, моја лепотице,устани селице!Иде Освета -

ванземљи сопствета.

Ја сам учитељунутарњег знања,који је тебе научио

да мени кажеш.

...

Одох у травни до.

С у д и ш т е с р д и т о

Схвати (о је) слободуу рукама човека;

а у недељу, окрет један,

миригри.

Видиш какво је то срдиште!Видиш какво је то судиште!

П о д с в е т

Радост је када чистите подрум.

Он храни кућу.

Чисти, чисти!Чисти, чисти!

Не треба очајати душе.

Н е д р е м љ и в о с т

Где је пиле мало?

Све је на своме месту.Једну једину алузину што ми је остала

кљуца Петров петао.

Уствари ... ш е с н а е с т и ц а.


32 33

П и т а м п и п а м

Питам Водеан:Где ти је прошлост?

Питам Небо:Где ти је будућност?

Пипам Вечност:Где ти је време?

Питам Простор:Где су ти међе?

Питам Праизвор:Где ти је извор?

Пипам Живот:Где ти је смрт?

Питам Себе:Где ти је сећање?

Питам Тебе:Где нам је љубав?


34 35

К о л е в к а

Посматрам звезде

Напрежем се трепћем

Трепћем напрежем се...

Завичаја зов...

Још смо премладо покољење!

К о с м о м и ?

Ко си ти?Ко сам ја?

Шта је наша исти-на?

Одбаци санлицеОдбаци ваздалицеОдбаци везалицеОдбаци сјајницеОдбаци мислице

Погледај дубоко У његово и своје Око

М и р

Равнотежа је хармонија,

мир и истински Праискон.

То је в и ђ е њ е односа ТИ - ЈА,

или односа НОЋ - ДАН.

У равнорежи исконског Праискона

небески свод је увек З В Е З Д А Н.

Т р и д е с е т и т р и с т е п е н и к а

Водоравно – либела - плаво

Усправно – висак – црвено

Темељ – ћускија - тама

Обим – шестар – светлост

Мера – лењир - ултраљубичасто


36 37

Н е у с к р а т и . . .. . . Р е ч

С а к л о н и о д н е и с к о н и

Молим Те,

Господе,

молим,

од неискони ме избави,

а од лицемерја излечи.

И даруј ми,

Господе,

даруј,

да будем кап љубави

у Водеану Твоје Речи.


38 39

Н е у с к р а т и Ж и в о т

Никада, никада, никада,никада, никада,

никада,никоме, никоме, никоме,

никоме, никоме,никоме,

н еу с к р а т и

Р е ч!!!

Д а в а њ е

И Бог рече:Колико ти дадох, толико ми врати!Мораш, човече, и ти нешто дати!

Ватра неће да пече,нити из Праискона да запламти,ако белутке не почнеш ударати.


40 41

С а н - е в А

Зеница у зеницу...Варница - озарница!

Позн’ о сам те,око моје:

ми смо праптице од две боје,

свеједно које.

Птице - чудеснице!

Ни трен није трен-у-О,

а наш праптица - сан, путем - поред шуме,

уз поток, крен-у-О, крену-О.

Мени је потребно да се раз-мимођем с тобом,

прошаптала си мило.

Како је лепо,како је лепо,

ко да се снило,све то што се с нама

никада није догодило! -причам са собом.

Моћан је и тих овај крајолик!

Узлећу орлови, прелећу вране.

Природа искри од вољења!

...

Зашкрипа воз,зашкрипа влак...

Настављамо тиху линију мољењa. . .

(Бад Антогас, 2003.)

Ц в е т и ш а

(Посвећено Свилогорки Чистоокој, Ренати од Гумна)

Коса мека,душа свила.

Знам а питам,по прошлости,

муклој, пипам.

Хеј, цветишо!Хеј, цветишо!

Ко си била?Ко си била?Да л јасикаили вила?


42 43

П р о б у д и м о с е

Свако је тонСви смо симфонија

И све је склад

Ж д р а л и Г р а л

Знаш ли намеру ждралакада на небу видиш

ждралова ред?

Знаш ли суштину Гралакада испражњен пехар држиш

уморан, испијен и блед?

Куда циља предводник ждрал?Откуда му толика снага?

Како разазнаје смер?

Да ли заиста Грал,са једном руком вага,

а у другој држи угломер?

Н о в о з е н с к а Ш у т њ а

Од НовозенаВећа је Шутња

Од ШутњеВећи је Новозен

И НовозенИ Шутња

Извиру из ТијанијеТијаније пра-пра-иско-не

Пра-пра-ис-ко-не ТијанијеИзвиру из Ти-ја-није

Ти-ја-ни-ја извиреИз Новозена

Ти-ја-ни-ја извиреИз Шутње

Како су делатни!Како су не-делатни!

Како су делатни – неделатни!Како су неделатни – делатни!


44 45

К у к у р у з из р е л и н о м м и р и ш у

С а м у р а ј П р в о г а Р е д а

Дошао човек, хром,

са седам слојева мрака на лицу.

- Отреси, отреси! – вриснем, - отреси!

Твоја зла слободавуче те за собом.

И пас, који је с тобом,

води те на канапу!

... Онда сам у небо испружио десницу

и завитлао мач етерични, а на левој нози

заиграо лилу моћи, и запевао,

најпре тихо,а онда трепераво и гласније,

силницу од праискони.


46 47

С и л н и ц а п р а и с к о н иО, ла, о ла ла, о,о,о, ла,

о, ла ла, о, ла ла...Оооо, оооооооооо,

оо ла, оо ла ла ооо...Оооо лаа, олала, о лаа, олалааа,

О лаа, о лала, о лала, о,о, о лала...

Када је силница досегла вртлог струје праисконе,

изнад куће моје мајке Индијанке - нелицемерке,

засеваше са мача варнице - ватре исијавачице.

Човек и пас су одбачени дванаест метара од пламена,

кукајући и завијајући од унутарњег страха, стамена.

...Усправан човек, снажна корака, блистава лица,

и сјајна ока, упутио се чврсто и смело у пространства дубока.

За њим, на пристојном растојању,

вукла се његова сенка и марширао пас.

Сви су се научили р е д - у, и нашли спас,

у праискони Тијању.

К у к у р у з и з р е л и н о м м и р и ш у

Тијање праискони. Време

прошло, будуће

и садашње. Вечност се

шћућурила у мрљу и повукла из видокруга.

Она и Он леже на белим,

везеним чаршавима, лаким јастуцима, нежним душецима.

На зиду шарен - ћилимица, првотканица, чуварица, сваке врачке одбијачица.

Он - радан, ум-оран, пос-пан,

можда, чак, и заспан.


48 49

Р а – л и ц а ц в е т н и ц а

Иза његових широких плећа,

пресијава се, свежином мирише, дугачка ораница.

И у сну његова ралица,њиву родницу оресеца.

Кукуруз, окруњен, чека јутро и сунце,

да га у земљу црницу пободе снажна

праискона десница.

Она - росна, зрела, будна и титрајна,

срцем заиграна.

На наћви два хлеба печена,

два хлеба натрвена. На столу карлица, млеком разливена,

на прозору цветница.На прозору цветница.

З в е з д а н и с в о д

Ноћ тавна,сијају звездице.

Зрикавци и попићи, уклопили оркестре,

разнолике, а лаки поветарац

повија ивеи шушка гране

окречених стабала шљиве.

У цвету се назире мирис тијањице,

душе, срца и тела - лечилице, снагодајнице. Понеки свитац прелети

источни и западни хоризонт, споро крешући

кресиво кресносјајно.

И мали цуко, испршен и јак на прагу,

лаје упремасе, према небу

и светлуцавцима, брани огњиште свога господара.


50 51

М у ш к а р а ц

У њеној глави - брзилицишутње се претачу у речи, у речи,

а речи у шутње, у шутње,шутње праисконке.

Мора мушкарац да буде мушкарац,

и мора да има снагу, и планове,

и напредне идеје!

Мушкарац треба да иде смело,

да вуче напред, да отклања препреке,

да жени даје сигурност.

Е ј ! с т и г а о с а м и ј а

Он се мешкољи, врућине вруће

таласасто се шире, дирају немире.

Јастуци измичу према патосу јасенову.

Косови пролетњи, својом песмом дрхталицом,

развлаче саницу, а несаницу бујну,

у иглу ђерданизаљкупомно удевају.

Звезделагани валцер лелујају, и, замичући иза Орлове,

мило и заверљиво, очима намигују.

Ојутрише се магле, видик – заклонице

високо изнад планине Јелице.

Сунце пружило своје руке сјајнице.


52 53

И л и – ј а

Небо расецају од сребра гаврани,

црвенооки ждрали дуговрати,соколи брзани

и орли једноглавци.Гачу вране,

цвркућу врапци.Код креја

увек нови језици.

Он - можда му је име Јован, одлази са Шароњом и Рудоњом,

и меденицом - звончицом, напуњен њеним очима - сјајницом и сузницом.

Она - не знам јој име, (можеш је и ти имендаровати!),

испуњена је, испуњена, и полетна, полетна, гледа изнад звукова

и стољетних храстова.Руке вредне,

несвесно или свесно, испод појаса стиска, прсте свија.

. . .

О н – о н, ускоро ће дати

неки знак. Њему знам име: зваће се Или-ја.


54 55

П л а н и н л и ц а

Танија је стајала на потоку, тик испод извора,

опкорачивши га укрштених ногу. Укипљена тако,

вековима је чекала, чекала, и у чекање се претворила. Округле, ноћ - тамне, очи

пробадале су видике.Црна коса свиленица скрила јој је део лица.

Вижљица, танкица,

танкострукица, срцем жељница, духом бистрица, телом спремница, бићем отвореница.

Понад ње, до неба,

узнела се планина, стеновница.

Небом су се играли облаци, бели и румени,

лоптаци.Они мањи и лакши

сустизали су веће и теже, гурали их,

спајали се с њима, или их обилазили.

В е т р и п о т к о р њ а ц и

Поветарац, развигорац, размигољац,

певуљио је кроз гране и мамио прамалеће, које је висило ниско

на видокругу источном и јужном.

Ветрови поткорњаци нису стајали равнодушно,

већ су, нежно, гуркали унутарње сокове

да се преточе у лишће. Ускоро ће планина бити пресвучена у зелено рухо.

Одасвуда,којекуда,

цвркутале и певале су птице певалице,

веселице, скокнулице,

чежњице, љубавжељнице.

Приметила ме је тренутно,

чим сам изронио из оносвета.


56 57

О д л у к а

Виле планинлице имају осетљиве

јасновиде и јаснослухе

и јаснотрептаје. Од њихових осетилица

праве се струнке за виолинке, оностранке,

божанке.

Цаклила је поносно и покорно,

и јасно и бојажљиво,

гледала право у очи, одала поштовање.

И рекла је: - Спремна сам, спремна на све,

и све дајем. Све, без остатка.

Дајем ти дух, душу

и тело. Живот ти дајем.

Ја сам руде и свеколиког блага

горског чуварица.

Све то дајем!

М о л б а з а п о с в е ћ е њ е

Спремна сам да служим, да љубав будем, да роб будем,

да ратник будем. Идем с тобом

кроз знађе и безнађе, по стенама,

планинским венчићима, облацима, по рекама, језерима

и најдубљим вод-дама. Идем, са страхом

и без страха, са вером

и потпуним предавањем.

Склопила је руке на грудном жив-виру, спустила се на колена,

повила главу и прошаптала:

Молим, посвети ме М...,посвети,

молим, молим,и не враћај ме

у свет планинлица!


58 59

С а н и ј а

. . .

Иди храбро, Санија, и никада се немој плашити!

Праисконци су разапети између умља и безумља. Ући ћеш у Праисконију

кроз жутило Трећег жив-вира. Носиш радост, носиш дарежљивост.

Немој никада подлећи опсени љубоморе и похлепе,

и немој крити осећања. Твоја вилинска природа

мора много да научи у том свету опсене,

јер је он Пут - врата за Тијанију. И богови разноликих Трепет светова морају да се отелотворе у том свету,

пре него што се упуте у Тијанију. И још ти дајем Румен Облак,

облак друкчији од других облака. Он је твој водич и увек ће, као путоказ,

бити окренут ка твоме циљу. Кад твој ум буде миром о-владан,

облак ће бити в а т р а праискона.

Сви смо ми ј е д н о, Сан-и-ја, мила.

Ноћ слутње

Ноћ јеОргија слутња...

Негде далеко си ти садаИ мирна можда

Уз дрхтај губи се мирНапреже тело

Ј е з е р о

Кажу да се лабудовиНајлепше воле

У срцу носим ЛабудаУ срцу носим Језеро лабуђе

Ж и в – о т

Сада није време смрти,

сада је време живота.

Н и к а д а није време смрти!

У-век је време жив-ота.


60 61

О т и ј а њ е њ е

Тијање праискони је граница овосвета и оносвета.

На месту Поглед понад родитељске куће

и у Радичевом долу, укорачи се у оносвет.Када смо били деца

ишли смо толико пута тамо-амо, амо-тамо,

да понекад нисмо знали да ли смо у овосвету или оносвету.

Моја храбра баба, праискона Обренија,

врло лако је ишла у оносвет. Није морала

ни корак малени да искорачи, али је морала да затвори очи, и да неколико пута затрепери.

Намах би била дубоко у оносвету. Тамо су јој Д р е в н и отварали двери.

У оносвету је научила многе, многе исцелитељске занате,

и речице - силнице, против сваке обољенице.

Научила је силнице против сваке обољенице.

Т р е ћ е о к о

Од деце старије учио и научио сам лаке,

за оносвет, искораке, а од бабе Обреније

танани одлазак са треперењем. Научио сам Искорак

и Трептај за оносвет. У јасновиђењу својему, научио сам да одлазим

силином намере и са сва три отворена ока.

То је врхунски угођај.

Када н е в и д и ш, оба света су стварни,

само се разликују по количини опсенодејства.

Када прогледаваш, овосвет и оносвет су

као дан и сумрак, као зора и јутро,

као сунчан дан и месечина. Што више в и д и ш,

све је мања светлосна разлика, слика титра, губи се,

понекад сасвим нестаје.


62 63

С в е т – п р и в и д

Када је душа о т и ј а њ е н а, када в и д и ш,

разлике између оносвета и овосвета нема!

Када је душа о т и ј а њ е н а разлике међу световима нема,

чак нема светова. Када је душа отијањена –

нема светова, нема светова.

Отијањена душа, пева Певач јасновиди,

ј е с т е и б и в а, јесте и бива. Отијањена душа

б и в а и ј е с т е, бива и јесте.

Ј е с т е и б и в а је једина стварност,

сушта суштаствена стварност. То је Љубав праискона.

То је Душа Васељене, То је Душа о т и ј а њ е н а.

- Ооој, Тијање! Ооооој, Тииијање! Ооооооој, Тииииијааааањееееее!


64 65

И с т и н с к ии с ц е л и т е љ

К о с и к а ћ у н

Долазим ти каћуне плаветни

и модрољубичастикао птица кос а кос нисамтеби каћуну а каћун ниси

као символ символукао Себство Себству

као Душа Души

Птица кос и биљка каћунједна истина у две гралске чаше

један Грал у два пре-чиста пехарамогу ако хоће а хоћехоће ако могу а могу

гледати у Око

Хајмо каћуне!плави и модрољубинствени

као два символаа символи не постоје!

да отворимо чесму живе водена којој ће се сасма из нас

из пунине спина наше Једноте на-пи-ја-ти трагаоци


66 67

И с ц е л и т е љ е в а у с к л и ч н а п е с м А

В и д и м предивно бљештаво светлоу Срцу срца мога унутарњег бића.

Знам, осећам и в и д и м исто светлошто зрачи из Срца срца Васељене.

Некада су била заједно.Некада су била Једно.

Густа тама н е з н а њ а скрила је танане нити и с т о с т и, и с т о с т и два Срца.

Изван свегаж е л и м – не желим,

ж е л и м – н е ж е л и м,желим – н е ж е л и м,

да спојим светла ова два Срца.

Тихујем, тихујем,путујем, путујем,

Расковником и Метлом,раскивам и бришемсене и сене и опсене.

На Путу брисања – спајања, Додиром - Намером, исцељујем:

К р е м е н и Х р а с т, Ц р в а и З м и ј у,

Д е л ф и н а и Л а в а,О р л а и Ч о в е к а,

б о г о в е и б о г и њ е.

Ох, како си леп, Господе!Ооох, како си леееп, Господеее!

Ооооооох, како си леееееееп Господеееееее!


68 69

З н а њ е ј е н е о п х о д н о

. . .

-Затвори очии исправи змију својих леђа!

Утихни змију свога стомака, утихни змију своје главе

и змију срца. Опусти се лагано, опусти се дубоко. Одбаци мисли -

као поскок кошуљицу, као церић лишће, као облак кишу, као јутро зору,

као сунце таму, као мач корице.

Остани без мисли...

- Милосни, Господе, пред Твојим Оком стојимо смирено,

и храбро, и без земаљских жеља.

Сву снагу и умећа усмеравамо кроз

Ред, Вољу, Мудрост, Озбиљност, Стрпљивост, Љубав и Милосрђе.

Предајемо Ти наше животе од света

за Живот. Спремни смо да будемо исконе и искрене слуге

Твога Плана и Твоје Једноте.

К а ћ у н

Боравим у тами

У свету незнања и пролазног сјаја

Стрпљиво сакупљам живе искре

Чекам Коначно посвећење

Видим и знам знам и видим

Долази и дошао је тај трен Вечности

И-сијаћу опет и-сијаћу опет

Кад распрсне каћун

Р а д и ч е в Д о

Стари РадичИмао је свој ДоНи слутио није Да је ту Отвор

Оносвета

Пушио је лулуГледао плава брдаКад затвори очи

Био би ТамоЈер био је повезан


70 71

С у – т р а

Сакупи снагу

Усмери мисао - целу

Пoвуци лоук

До краја темена

У тунел - у бездан

Одапни стрелу


72 73

Л а р н и ц е . . .. . . н е м и л и ц е

П е т л а р н и ц а(Посвећено Лари Добротворки)

ЧиуЧиииу

УјУууј

Чиииуууј

ФиуууФијФиј

АрноМи

АарноИ

Арнио

ДарацМи Дао

Ударац

ФићФић

Фић, ФићФићфирић


74 75

М и л и ц е и н е м и л и ц е(Посвећено Милици м-лекарици)

ВарницаЛарницаАуорицаАурица

МислицаОсетница

Делатница

ТамницаСивица

Несветлица

СпавалицаУснулица

СневалицаБудилицаХодалица

КукалицаПлакалицаМирница

ПричалицаПевалица

НежницаМиловалица

Љубилица

ЛетилицаСкакалицаТрчалица

Корачалица

ВидилицаВидалицаБајелицаЛечилица

ДржалицаДавалицаБацалица

КљуцалицаПуцкалицаМутилица

ДурницаСмућеницаВеселица

КликталицаМи – лица


76 77

О н о п о с в е т е

Н а р о д у Г а в р а н о в а

Посвећено в р а н и м од сребраНароду Г а в р а н о в а

Мојим прапрецимаЧуварима тајница

И нашим поглавицама-Праоцу Никославу

И прамајци Ништаслави

Који су одувек и заувек ЈедноНа брду ОрловаИ врху Тамница

Земље ПраисконијеПонад Тијања лековитог

У Срцу Ти-ја-ни-је унутарњеУнутарње Тијаније у Срцу

Посвећено в р а н и м од сребраНароду Гавранова

Кроз које течноИ без тежине снене

Љубим Душу Васељене


78 79

Н а р о д у Ж д р а л о в а

Посвећено зналцима СмераНароду Ж д р а л о в а

Прапрецима Усмерених и УпућенихЧуварима угаоних ка-мена

И њиховим поглавицама -Праоцу Свеславу

И прамајци Сваштаслави

Који су одувек и заувек ЈедноНа брду ОрловаИ врху Тамница

Земље ПраисконијеПонад Тијања лековитог

У Срцу Ти-ја-ни-је унутарњеУнутарње Тијаније у Срцу

Посвећено зналцима СмераНароду Ждралова

Кроз које знаноИ без спорине снене


Н а р о д у О р л о в а

Посвећено чуварима ВисинаНароду О р л о в а

Господарима небеских путева Прапрецима Слободних

И нашим поглавицама-Праоцу Јавствославу

И прамајци Тивствослави

Који су одувек и заувек ЈедноНа брду Ор-ловаИ врху Тамница

Понад Тијања лековитог У срцу Ти-ја-ни-је унутарње

Унутарње Тијаније у срцу

Посвећено чуварима Висина Народу Ор-ло-ва

Кроз које лако И без спорине снене



80 81

Играј змијо, играј! (Посвећено Анак Шиви Анак Шиви)

Мансанман подиже леву ногу И руке, савијене у лактовима

И шаке заврте у смеру ВременаДесноногом Игром праисконом

Покреће црвену змијуИгром покреће црвену змију

Игром покреће змију Живота

Игра рас-тапа муклост и тупостРас-тапа тупост и му-клостСила Живота подиже главуЖивот скида копрене снене

У лику црвене змијеУ лику змије црвене

У лику црвене змије Живота

Играј, змијо, змијо, играј!Песма свих праискона

Проискон праискони происконПроискона свих песма

Живот скида окове тупе и мукле

Прихвати Игру Анак Шиво Анак Шиво!Играј Анак Шиво Анак Шиво!

Играј, змијо, играј Шиво!(Посвећено Анак Шиви Анак Шиви)

Мансанман скочи на леву ногуРукама заигра у четири смера

Из корица извади мач етеричниДесноруком игром праисконом

Покреће Стваралаштво ИсконаИгром покреће Искон Стваралаштва

Игром покреће Стваралаштво Ствараоца

Игра рас-тапа сненост предакаРастапа тамну обузетост бићаСтвара-очево СтваралаштвоОбузе Мансанмана Оствареног

У лику наранџасте змијеУ лику змије наранџасте

У лику наранџасте змије Живота

Играј змијо, играј Шиво!Песма свих праискона

Проискон праискони происконПроискон свих песама

Стваралаштво скида маску обузетости

Прихвати Игру Велики Шиво Анак Шиво!Играј Анак Шиво Анак Шиво!


82 83

Играј, змијо, жута змијо!(Посвећено Анак Шиви Анак Шиви)

Лако је теби да играш Мансанмане ОстварениКада ти леђа чува Анак Шива Анак Шива!

Етеричном муњом сасецаш похлепуМуњом етеричном спаљујеш љубомору

У символу жуте змијеУ символу змије жуте

У символу жутог живота змије

Усмери жуту главу ка НебуСредњицом чврста к’о Мојсијев штап

Усмери жути реп ка Земљи

Играј, змијо, жућка, играј!Праискон свих песама

Праискон проискони праисконПраискона свих песма

Жути Живот је чиста дарежљивост и радост

Покретачу Игре Анак Шиво Анак Шиво!Играј Анак Шиво! !овиШ канА јаргИ

Зеленико, играј змијо!(Посвећено Др-аш-ку, Славици, Лидији, Сандри, Тањи Ков, Тањи Имшир, Драгани, Клаудији, Ани, Мили,

Марији, Милени, Мири, Наташи, Ами, Уни, Иви, Каћи, Лари Праисконој, Бојани, Теи, Милици, Нади, Радету, Слађану,

Игору, Влади, Љубиши, Ивану, Звездану, Срђану, Душану, Павлу, Николи, Андреју, Луки, Васи, Стефану, Димитрију,

Анак Шиви Анак Шиви и милионима посвећеника Уметности живљења широм Васељене)

Змија – зелена као трава зелена као лишћеЗелена као горско језеро зелена као око – играКроз срце у средини груди ровари наша бића

Забија своју главу и буши талог наших мржњиВијуга зеленим телом кроз талог наших страхова

Играј Зеленико, играј Анак Шиво Анак Шиво!Играј на зеленом попришту бит-ка!Овде је семе Једноте овде је Једнота

Овде ису-кује Мач електрични Вила Мала ЈезераОвде је Маирија Магдалаина променила Смер

А Танија Планинлица прескочила ПотокОвде је Сабина Сијено пронашла Ловца

Овде је Ловац циљао Сабину Сијено

О, ти, Мансанмане ОстварениШто ходиш и са символом зелене змије

И играш Пралилу Пралилу моћи!Сакупи дванаест пута дванаест витеза

Са дванаест пута дванаест етеричних мачеваСасеците скритумраку и ослободите Љубав!

Видим Те, Богољубави моја, плавољубичаста!Играј Анак Шиво Анак Шиво, иг-рај Шивооооооо!


84 85

Плави Грал(Мансанмано последње наређење пре битке у Агатону:

После Агатона ову песму са двадесет и два мушка и дванаест женских расковника и Великом силницом

предати лично у руке чувару мојих одступница и чувару Отвора оносвета – Тунела код Манитог вира у Тијанији

-Анак Шиви Анак Шиви. Анак Шива Анак Шива нека уради оно што мора да уради.)

Маирија је дошла из дубине мога сећања

. . .

Маирија носи сјајни ђердан од плочица плавог камена

Маирија, Маирија!Више не можеш више не смешВише не смеш више не можеш

Шетати овосветом потпуно сненаМаирија, Маирија, Маирија Будна!

Играј Анак Шиво Анак Шиво!Када шетач спаја – бескрајем шета

Кад шетач шета – обале спаја Лако пролази кроз опсене света!

Како је сјајна Јасна светлост раја!

На петом жив-виру напајај Мач етеричниИгром, дахом, тихом и Мачем распрши тугуДахом и игром захвали Захвалности самој

Иг-рај Шиво, играј Шиво!


86 87

К р а ј п у т а ш и П р а т и ј а њ а

В е љ ч е.. 51 - ..96

ВЕЉЧЕ ДАЉЕ НЕ СТИГНЕДОШО ДА МЕ ЏИГНЕ

И ДА БУНУ ДИГНЕАЛ ГА СРЦЕ ЖИГНЕ

Д е м и н а

Нин Навада..48 - ..98

ТАМО ГДЕ НАЈВИШЕ СИЈАТАМО САМ И ЈА

Нин Навада

С т а н к о..56 - .. 28

О СТАН-И ПУТНИЧЕ МОЈ

Станко, ха, ха, ха


88 89

Х л а д к о.. 55 - ..85

ХЛАДКО СЕ ОПИОИ ОВДЕ СМИРИО

САДА МРДАИЗНАД БРДА

Сунчица

ЗОРО МОЈА ЗОРОНЕ МОРАШ ЖУРИТИЈА ЋУ ТЕ КАО И УВЕКСТРПЉИВО ЧЕКАТИ

Злоран

М и р к о..45 - ..33

ОВДЕ ЛЕЖИ МИРКО ЈОЈОПО СА ТРЕШЊЕ У ТРИДЕСЕТОЈ

Нико и Ништа..44 - ..44

И - СИЈАЋУ ОПЕТКАД РАСПРСНЕ КАЋУН

Надзевз Штит Штит

К р с т - а ш о д У м љ а ..60 – ..89

Кад се буљук турски и над Бошком свије,

тајни витез неће да се скрије,

над божурима остаће да се вије, над божурима остаће да се вије,

над Косо-вом увек ће да бдије, над Право-вом увек ће да бдије!

Пратијањци

Крст-А-Ш од Умља

Вечно тајан к’о Даница плава,

вечно жесток к’о вулканска лава,

вечно славан као крсна слава,

вечно уман к’о Божија глава.

Ох, ох, вечно будан!Вечно будан,вечно будан,

никада не спава!

(Исти јајасти спомен од кремена, предња и задња страна)


90 91

П Е ч а Т

П Е ч а Т(први део)

П: АДАМ и ЕВА* - први печат!Седамдесетседам мудраца резбари остале печате.

Лилит је боја печатног мастила.

СфингаШта је - камена животиња или наша ПСИХА,Или ГЛАСНИК из дубине космоса као МЕСЕЦ?

Можда је део нас - као СЛЕЗИНА, као ЗГЛОБОВИ или ПУЛС?ЛОНГИН је поверовао, а потом постао б и т, није био

РАСЕЈАН.

ЕваАНИМУС - РАДОСТ, МАТЕРИЈА - ГОВОР...БРЧКО, РУДНИК, ГОЛГОТА, БЕЛИ ОРАО...

СУБОТА, МРТВАЦ, ТЕОДОР, БЕЛИ АНЂЕО...ОЧЕ НАШ - СЕТИ СЕ!

ЧовекЗемља СРБИЈА, рачвање васељенске струје на планини ОВЧАР;

ГОЛУБ изнад о г њ а, Јован у реци, ИВАН-КА на обали.АДАМ И ЕВА - чиста духовна ЛОГИКА.

МАХАКАЛИ нас ставља у ватру па у воду, и опет у ватру и воду.


92 93

П Е ч а Т(други део)

Е: Лазар и Мурат су завршили свој спољашњи пут на Косову.На Косову - пољу свих поља, Ла-зар и Му-рат — зналци

П о љ а, започели су вечни у н у т а р њ и пут.

ДрводељаСАТЕР нам утерује мудрост.РАМЗЕС, КРУНА, СХИМА...

НЕЗНАЊЕ је МИГРЕНА, ХАВАРИЈА.ЈАНУАР: ја сам ноћ-тама, а у мени титра син-светлост.

ЗнаменКАЛЕМЕГДАН: ЕКЦЕМ, ШЛОГ, РИЗИК, ИСПИТ.

МУРАТ: АПОЛОН, ГЛАСНИК.АКИХИТО: СРЕДА, НЕРВИ, хлеб ПРЕСАН.

ЗНАМЕН: КРЕТЕН (ПОХЛЕПА) схватио НИШТА.

БеоградЧовек рачвастог језика је ДЕМОН.

ГУБАВАЦ - ШЛОГ речи, ЈЕТРА - незавршеност.Победник МИХАИЛО је ДОБРО.

КРАЉИЦА свих краљица - Београду ш т и ћ е н и ц а.

П Е ч а Т(трећи део)

Ч: ВАТРА - семе у моме д у х у, ВАТРА - упаљач у моме с р ц у,

ВАТРА - ватра разбуктала у моме т е л у.

ХрамАДОЛФ Хитлер, прајезик-народ-тражац, може у САНУ!

САТАНА: БАБИЛОН, УСНА, СКОЈ, СПАС.АТОС: ЗЕМЉАН-једнорог носи ЧОН.

АОРТА: КЛОВН, ИЗРОД, АЈКУЛА, ЛОВАЦ. Почетак је у срцу.

ЛилитВАТРА, ЕЛ-ЛЕ, ЧЕГАР, АВНОЈ-сведочанство, САХРАНА;

ПАТЊА, МАСОН, АЖДАЈА, АЛЕЛУЈА, ПРАВДА;ВАСАНЕ, ДУНАВ, ОДИСЕЈ, ЈОВАН.

В Р А Т А! НЕ КРАДИ!

СвадбаСРБИ су СЕМЕ, СРБИ су (НАТО-АНТО) БРИС.

ДИНАР, ЗМАЈ, СРЕЋА, АДОНАЈ;ЈАКИН-делотворност, БАБА РОГА, ЈЕЛЕЈ, КАМЕН, ЛАВИЦА...

С Р Е Ћ А: пре-Т-варање в о д е у в и н о.


94 95

П Е ч а Т(четврти део)

А: ГАВРИЛО: “Радуј се благодатна Маријо, Господ је с тобом. Благословена си ти међу женама и благословен је плод утробе

твоје.”

Гаврило... Из принципа: Радуј се - то је наше основно стање!

Припрема за ТРЕНУТАК СМРТИ: не с у д и т и!Општа припрема за вечни живот:

ОПЕРИ С У Д О В Е СВОЈЕ!

МисијаШТАП - ВУКОДЛАК и УСПАВАНА ЛЕПОТИЦА,УЈЕДИЊЕНИ НАЦИСТИ и ВИЈЕНАЦ ЖИВОТА.

Ц и љ: ЈАСНА МУДРОСТ ОГЛЕДАЛА.В о д и ч: УНИВЕРЗАЛНИ ЈЕЗИК.

Тројански коњЗидала град српска светица ПРОКЛЕТА ЈЕРИНА...

ЦЕРЕБРАЛНА ПАРАЛИЗА! Дајте ВИЛИНСКЕ РАШЉЕ! - псују градитељи.

У Троју се путује аутом, бициклом - свеједно, али са ашовом.- Где је моја кобила?- вришти ТРОЈАНСКИ КОЊ.

П Е ч а Т(Пети део)

Т: Бити у центру, бити у б и т и - то је учење Врховног Учитеља. Ово учење с п р о в о д и учитељ унутарњег знања.

РаСве је огледало, право или искривљено:

РА д АР..........................................................................................................ра Т ар........................................

......................................................................РА ч у н АР.

Геа....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

Ана..........................................................................................................................................................................................

АНА је в а г а - теразије:Тас г р е х о в а, игла и црта, тас з а с л у г а.

* Дејства или енергије - речи (исписане великим словима-имају исту вредност дејства и у бити имају исто значење) спаваху у тами зграде у н у т а р њ е г ПЕЧАТА на једном од д е в е т

спратова, са још много, много дејстава.На унутарњи додир-знак учитеља унутарњег знања њихова

скривена природа је испловила кроз извор-понор и претворила се у цигле од којих је саграђена о в а зграда с п о љ њ е г ПЕЧАТА.На други-трећи учитељев додир, друга-трећа

дејства ће саградити другу-трећу зграду.


96 97

П р е о б р а ж е њ е (први део)

Узе Исус са собом Петра, и Јакова и Јована брата његова,

и изведе их на високу гору насамо. И преобрази се пред њима,

те засија његово лице као сунце, а хаљине његове посташе беле као светлост.

ПРОБУДИ СЕ, ВЕРУЈ У СЕБЕЗМИЈСКО ЛЕГЛО је УТВРЂЕЊЕ бића

На дну кичме је семе за САЛОМИН ПЛЕСПут горе - доле не дотиче СОПСТВО

Сваки успех је само опсена животне бинеКао и васцела КЊИГА СУДБИНЕ

Иди пречицом иди пречицомКаже ЧОВЕК ОД ЗНАЊА

Остави богатство, остави имањаПУТ КРСТА постаће ПУТ РАДОСТИ

Ако промениш у г а о гледања

П р е о б р а ж е њ е (други део)

ЖЕЉНА САМ ТЕ кликће душа срећиПази да те ДЕРАЧ не заведе

И да те са Пута не одведе у Хеаг Пази на сваки од мудраца ЗНАК

ИДИ ПРЕЧИЦОМ али НЕ СКРЕЋИ

Одбаци ЛАЖИ, ЛАЖНО СВЕДОЧЕЊЕГДЕ ТИ ЈЕ ЉУБАВ а где ГРУДНА ЖЛЕЗДА

Отежај, отежај, отежај ТАС ЗАСЛУГАИмај ТРПЉЕЊЕ, СТРПЉЕЊЕ

Из мртвила и д и, иди у ЖИВЉЕЊЕ

Не можеш пребрзо у ИСХОДИШТЕАко ТКАЊЕ СРЕЋЕ није лагано

КЛИТОРИС и НЕБЕСКА МАТЕРИЦА су МеруБуди најпре витез на планини Церу

ДАМОКЛОВ МАЧ убада вертикалноНајвећи циљ ПРЕОБРАЖЕЊЕ иште


98 99

Број-Еви

Сви бројеви су једнаки, али је та једнакост различита.

Различитост бројева опева изнова

и на други начин славу Свевишњег, Чисту Свест.

Дванаестица је скуп коме је потребан вођа за дејство.

Дванаест дванаестица је јато неизмерно.Ох, колика слава чека тринаестог,

ох, колика слава чека дванаест дванаестица!

Ох, колика је слава јединице, ох, колика је слава двојке,ох, колика је слава тројке!

Ох, колика је слава т р о ј и ц е !

Ох, колика је слава четворке!Ох, колика је слава петице!

Ох, колика је слава шестице!Ох, колика је слава седмице!Ох, колика је слава осмице!Ох, колика је слава деветке!

Ох, ох, ох, колика је слава нуле, која је Ништа!Ох, колика је слава свих бројева, који су Нико!

П р и ј а т е љ и м о ј и . . .


100 101

Ш у м с к а с т а з и ц а

Пењем се шумском стазицом ка врху брда у средишњем делу острва. Осећа се мирис борове смоле, гране купинапрепречују пут, на стази је прави тепих од борових иглица. Ко зна

кад је неко овуда корачао.

Уску стазицуСплеле гране купина

И игра сенки

О б л а к и б о р

Дубоко удишем мирисе шуме и мора. На небу је неколико облака. Један од њих

изненада заклања сунце

Додирују сеСенка белог облака

И сенка бора

Вид Вукасовић

Душа санозорљива

У души што пева вечноЗрцали се а и снатриВасељена тајносана

И гле! душа лучезарнаИма очи од лунашке

И глас танан громогласан

Тиши од тишине вечне

Б е л и н а п р а п о м е н а

Гле! белих ветрова пси тишинеЛају на разјасну вечерњачуУ вечном кругу ноћне белине

Где се живот и смрт претичу

И лавеж паса у ноћ се вијеДо белог јата белином зорја

И љубав што се у студен скријеРађа се ватром иза обзорја

Све је већ било и све ће битиВећно живимо опсену зарну

Снове сневане гле! снова снити

Драган Симовић


102 103

Ј а н и с а м о д а в д е

Капија, чувар металних ограда.Бука. Чују се прича и смех.

Ја само знам причу једног погледа,очију крвавих, лепих ко грех.

У тренутку све је већ постало црно!Стојим прикована за жељу и зрно!

И као да никада нисам ни постојала!Сад гледам себе и видим странца.

П т и ц а у р у ц и

Лежим у кревету од картона.Поред мене лежи пиксла.

Она изгледа срећнија од мене.Одавно истрошене мисли

лете по соби као свици.У мозгу отров пева своју ствар.

Птица у руци... Без бола су крици!

Шта је то срећа за нас?Ми знамо боље од тога!

Нева Бојовић

С л о н о в и н е ж н о к о р а ч а ј у

Кад слонови корачају звезде падају с неба.

Опасне сенке као да враћају,а тигрово око однекуд вреба.

Страшни урлик пара ноћ. Очи у мраку се сјаје.

И мало биће тад има моћа земља и небо нешто таје.

Кад ноћ баци све звезде у воду, прошетаћу стазом слонова.Ваљда ће стати у свом ходу

због прегршти нежних тонова.

Л е т и п о љ у б а ц с л е п о г м и ш а

Желим да пољубим слепог мишау часу тихе поноћи.

Желим да вриштим ко несрећна душакојој нема помоћи.

Желим да плачем ко мало детеКад завладају часови туге и сете.Желим да пољубим слепог миша

јер ће ми он помоћи.С њим ћу тада полетети.

Ваљда ћу снагу смоћи.

Оливера Богдановић


104 105

С о н е с т р а н е с т в а р н о с т и

Путовале су брзином светлостивести о доласку,

и померању раздаљинеизмеђу нас и њих.

Све чешће смо их виђали у сновимаулазили су попут ветра,

узимали жељу и остављали страх.

Када смо се будилиимали смо осећај да су нешто узели,

да су нам украли део сноваи оставили празнину.

Да ли су сакупљали делове сновада би склопили целину

и створили наш заједнички санкоји би нас прогутао?

* * *

Савршен је сваки онајкоји остави сећање изнад прага самоће

и који извуче танке нитииз предива покривача снова.

Јединствен дан биће онајкада Твоји кораци запоседну простор

кад ме покрије Твој осмехталасима узбуђења.

Славко Вукадиновић

Т р у д н и ч к и х а и к у

У мени животОткуцаји, покрети- двосрце сам биће

У бићу бићеСрца куцају складно

Одјекује космос

Фетус ме тражи,његова мама бићу

- избор је пао.

Девет лунавода му је доми најзад копно!

П р о б у д и м о с е

У врту космосаСве кружи, све се мења

Али остаје ј е д н о.

Инсекти лавом прекривени,Лет утиснут у вечност.

Јесу ли Анди вечни?

Усред природе врт,У врту жена, у жени снови- универзум у универзуму.

Катарина Прокић


106 107

К о ј е с и о б л и ч ј е у з е о

Које си обличје узеоО свепрожимајући З в у к у?!

Не знам којим чулима Сам Те осетилаТако дубоко да

Сад сам Твој одјекУ мени се губиш

Наслутила сам Маестра у Теби!Прижељкивала сам да си Ти Тај

Који по предањуВраћа харфи живот!

Покушавам да Те откријем погледомМаестро!

Али моје очи!?Оне касне

За целим мојим бићемКоје зове на узбуну

Да! Харфа се засијалаУ свој лепоти

И анђели су се умирилиДа би доживели

Барем делић те вечности

Звук се проломио!

О како дивна је песмаШто слави Творца!

Наташа Делић Првоотијањена

В е ч е р а с

Вечерас ми није важно како ћемо бити...Са Тобом је сваки начин прави.Важно је само да смо и ја и Ти

заједно у срцу, а не у глави.

Јер срећу промаше сви који је тражејурећи за срећом изван Оног што је.

Богатство, талисмани – ту ништа не важе...Благо је у срцу као што је Твоје.

И сутра увек може да чекаИ сутра ће, опет, данас бити.

Са обале гледајмо док протиче рекаи будимо свега, сем љубави, сити.

Вечерас ми није важно како ћемо бити...Са Тобом је сваки начин прави.Важно је само да смо и ја и Ти

Заједно у срцу, а не у глави.

Петар Шумски


108 109

В а с е љ е н с к а л у т а л и ц а

И доктор Адата Као в а с е љ е н с к а л у т а л и ц а

Богата скитницаПлови познато – непознатим

Токовима.

У изворима пониреУ понорима извире

И нетрагом нестајеТрагајући за собом

За тобомЗамном

Недоглед је сагледаоЗаувек

И тренутак у вечностРасточио

Истину за наше окоРасковао

Поред очију нашихОко нас У нама

Ћао!Докторе Адата!

В и д и м Те!

М и л и ц а М а р т и н о в

О н

Осећам и видим таласеКоји нас повезујуМоја рука пише

Оно што Ти мислиш

Овде сам сада због ТебеНису важна слова

Већ осећај за ј е д н оМи смо скуп тачака на линији

Што нас је вишеБоље се видимо

Колико си велики ТиКада носиш све нас!

Ти си ми дао да ово пишемБаш сам пуно написала

А мало реклаУдубимо се у детаљ

Говориш ми да читамЛакше је срцу јер ме вуку речи

Дао си нам очи и словаДа лакше дођемо до Тебе

М и л е н а Ц и н д р и ћ


110 111

М о ј о ј ј е д и н о ј љ у б а в и

Теби поклањам овај час.Док киша напољу пада -

прави изненадни летњи пљусак,док шпанске гитаре свирају фламенко,

док се Месец шета по једанаестој кући у мом компјутеру,

моје срце тугује због једне љубавии радује се новој.

Новој, за коју зна да ће се појавити,да се мора појавити,

јер је Ти за мене спремаш.

То ћеш се Ти, уствари, појавити,као и увек до сада, знам.

Али овога пута ћу Те препознати одмах!И волети Те као никад пре.

Обећавам.

Т а њ а И м ш и р а г и ћ

Т и ј а њ е

Био је мракВлажна ноћ

Кад угледах Божју светлостКако се кроз нити ноћи

Милосно указује

Угледах ТијањеИ у мојој уморнојНапаћеној душиОсетих поновоЛагано буђење

Вријање. . .

Нетакнута лепотаУмилног чистог српског села

Чистина шумеВедрина крепкост поточића

Умилне чисте вибрацијеНетакнуте радости постојања

Постидеше меИ ја падох на колена

Покајнички молећи опроштај

Л а р а Ј а њ у ш е в и ћ


112 113

М о л и т в а

Нека свако од нас чува то мало детеиспуњено божанском љубављу,

нека нас то дете у нама увек подсећада нема зидова међу људима,и нека нас мир и љубав воде до свих људи, до нас самих.

Та светлост у нама обасјаће нам све путеве!

Јер у нама је све што нам требада бисмо преобразили свет око нас.

Није битно које је ко вере,Јер свака вера представља

прозор ка Богу.

Отворимо прозоре, отворимо срца,јер највише што можемо добити и дати је љубав!

Срећан Божић, срећан сваки дан,јер сваки је дан празник

и разлог за славље!Нека нас огреју

светлост и радост животаовде и сада.

Љ е р к а К у ч е р а

Т и х о в а њ е

Седим спокојно затворених капакаДо ушију допире глас

Који смирено улази ми у главуИ води ме

Сваки дуги издисај отвара ново пољеДишем дубоко смирено

Откривам пространстваПратим глас

Молитвом смирујемУзбуркане мислиОткривам тунелНе додирујући га

Тежим ка СветлостиМој ум мени је странЈа желим да откријемСуштину душе своје

Желим да лутам обаламаДа делим љубав своју

Води ме гласУчи ме да чујем осетим

Да в и д и м себе

И в а н а Д о б р и в о ј е в и ћ


114 115

СредиштеДа ли јеЦентарСнага

Онога што дођеИли

Не дође никад

Сликар свих личараУ мени

Два човека стојеЈедан као тело

У другоме су бојеЗаједно чинеВасиону целу

Кад се испреплетуЈа нанесем белу

С е д м о к р и л и л е п т и рЈа сам

ЛептирУ

АтељеуСлутње

Рађају се...Ил се рађам ја

Сабина Сијено

О п л е н а ц

Тамо је, кажу, срце Србије,или бар једна његова комора,

лева или десна незна се.

Тамо, кажу, бију звона у невреме.Снови су ретки, али о сваком легенде зборе,

страшне и нежне у исти мах.

Тамо се, кажу, птице огласе одједном,а потом ненадно зашуте

да чују било историје.

Овде историја учи и кад сви зашуте;овде природа пупи и кад све засуши;

овде је видик јасан и кад свуд замрачи.

Дођите на О п л ен а ц сви викоји хоћете стазом живота

сигурније да ходате.

Дођите на Опленац сви викоји хоћете да плетете слободно своју причу

да оплемените своје – Божје дарове.

Дођите на Опленац сви викоји хоћете да будете – да бисте били;да будете ј а свога ј а, т и своме т и,

на путу вашем м и.

П р в о с л а в В у ч к о в и ћ


116 117

Жива Земља

‘’Здрава земља – здраве биљке – здрави људи – здраво човечанство’’!

Крилатица једне и јединствене продавнице у Сантијагу де Чиле.

Земља

На почеткунегујем меку земљу,

а та земља чуваће биљку.Дубоко једнака,

влажна,скоро чудесна.

Поливање

И моја сетва биће такоја се претвара у молитву,

у молбу за водоми зрацима Сунца.

Капљице се котрљајуниз стабљике биљке,

као течни даровикоје их приносе небу.

Сетва

Корачам по тамној бразди,плугом тек узораној.Моје руке јој предајубогату реку семења.Преко мојих корака,

кораци коњазатварају рану.

Жетва

НајзадКлањам се пред сваком биљком,

дарежљивом пријатељицом.Примам њене плодове,

листове, стабљикеи снагу свог живота.

. . .

Овај део нашег животасвакодневно вам посвећујемо!

Катарина и Андреапроизвођачи и продавци


118 119

Дошав с пута

Дошав с пута ко из будућег света,Ево ме усред претковог вилајета.

Дуго у забит ову нико није крочио;Трњак, кров урушен, дувар се избочио.

И ту где се векови и сове гнезде, све изноваВаља ми – да живне баштина од мара и снова.

Са зидова ме гледају прашњави фотосиС ликовима давним које косац покоси.

Стојим свим тим окружен, на дистанци;Некад бесмо својта, а сада смо странци!

Крај ногу ми, шкрипом гнан, миш протрчи,Помислим: ко ће смети ово да раскрчи?

Претков вилајет, спомења мноштво,Претворио се убог у свеца и боштво.

Димитрије Николајевић

С л о в о о П е в а ч и м а

За моје пријатеље, представљене и потписане у књизи, и песнике уопште, Петар Шумски рече: ‘’Дато им је да буду

пророци и видиоци доба које долсзи, оног које никада не пролази... Дато им је да наслуте Тајну, да певају о овом и

другим световима, о вишим димензијама стварности, чак и о највишој Стварности... Дато им је да додирну искуство

Једности и – то је све што им је дато. Делом свога бића они заувек остају чврсто и болно укорењени у овом свету

пролазног, разапети између зова Вечности и загрљаја пролазности. Зато песничко призивање Бесконачности,

Љубави, Слободе има призвук чежње жедних, којима је дато да виде, чак и кушају воду са Извора, али не и да се њоме напију и утоле жеђ. Блејк, Рембо, Витмен, Песоа, Антић... Готово

Просветљени. Готово проклети.’’

И заиста је тако. Песници виде друге слојеве истине који се не откривају инима, говоре језиком који не мора бити свакодневни, а често говоре језиком који сами морају да

измисле да би објавили своје визије. У свакодневном животу морају се суочавати са људима од света и њима објашњавати истине за које су потребне песничке очи. То је посебно једко у

тешким и смутним временима када владају сиромашне главе. Човек треба да буде овде и сада, а песници су телом у овој, а духом у некој другој димензији. Можда је то тајна њиховог

крста.

Овај избор песника, углавном непознатих или несхваћених и недовољно цењених, дошао је спонтано. Можда је Усуд, кроз

мене, хтео да их разоткрије. Песме су дате онако како су припремљене у оригиналу.


120 121

Н е в а Б о ј о в и ћ

Промрзле пољупцеГасим ватром из колена

Сувише топло је Данас за умирање

Рођени песник, Песмом привлачи Песму Плакала у Кишу и Сунце, а свака суза

у стих се пре -тварала У-истини има сто година искуства,али јој се признаје с е д а м н а е с т

Херувиму поезије Бог је дао задатак:-Пратићеш Неву Бојовић!

Необјављена збирка песама ‘’ Ж и в а ј е б и л а ж е н а т а’’

Н а т а ш а Д е л и ћ П р в о о т и ј а њ е н а

Наслутила сам Маестра у Теби!

Прижељкивала сам да си Ти ТајКоји по предању

Враћа харфи живот

Талентован сликар, рестауратор, песникНајприродније се осећа када хода по дрвећу,

облацима, ветрима и међусветовима Некоме Милостиви Бог удели пуну пунцијату

прегршт различитих способности

Пуну пунцијату прегршт способности уделинекоме Милостиви Бог

Храброст је магнет којим привлачи дарове

Необјављена збирка песама ‘’ ( О б а с ј а н о с р ц е м м о ј е с у н ц е с и ј а )’’

С а б и н а С и ј е н о

Два орлићаНепрестано

Крећу сеУ кругуСунца

У једном свету слободе и снаСабина је Витез Праисконог Реда

и с а д а је на ратничком задатку У овосвету - завршила Ликовну

академију и Вишу туристичку школуСтекла специфично знање источног живописања

Њено срце је сачињено од чистог пламена Битише као слободни мислилац,

слободни уметник и као слободни . . . С л о б о д а је снага којом привлачи изазове

Слобода и Истина...

Необјављена збирка мислица‘’ М о р е о д ш к о љ а с а т к а н о’’


122 123

Л а р а Ј а њ у ш е в и ћ

Кад све прођеУ смирај сна

Откриће се праве љубавиТајна та

Песник Љубави, песник Чистог срца Права Ларина песма скривенаје унутар других њених песама

Препуна је снаге, искрености, лахорости, чежње, чежње за Божанском љубављу

Како је лепа ова песма у песмама, Ла-ри-на песма, Ларина песма!

Истина (је) ће Лару одве(ла)сти у Рај

Збирка песама‘’ Ш т о Б о г а в и д и ј а с н о ‘’

М и л е н а Ц и н д р и ћ

Срећно је бити сироче!

Ко у пустињи има семе и корене Има љубави опстаће љубави има

Неухватљиво, тајносано певање - без облика и чврсте садржине, бајковито и - стварно Песникиња која више од свих своје певање живи у свету знакова, знамења и праслика

Знакови, знамење и праслике које живи,

у песникињи живеВатра је језгро силе којом привлачи дарове

Необјављена збирка песама‘’ У о к у ј е з е р о ‘’

М и л и ц а М а р т и н о в

На врху црвеног кроваМој сан снове сања

Загрливши ме чврстоДа не паднем

Сањајући

Луталица још од пре рођења, а рођена храбро и из пркоса

Лекар - специјалиста за многоуглосагледавање људских душа

У Зрењанину има седам туја око домаи оазу плочастих стена моћи и мираОна је све друго осим песник, тј она је

луцидни песник више него све друго Милица, зна(три)лица, невидљивошћуи скромношћу својом прима чисту воду

Необјављена збирка песама‘’ В а с е љ е н с к а л у т а л и ц а’’


124 125

О л и в е р а Б о г д а н о в и ћС чуђењем дижу се капци сиви

клима главом као да каже:Знаш ли да у мом телу живи

склад перја и пешчане плаже?

Завршила Факултет примењених уметности и дизајна

Керамика и Оливера, Оливера и керамика, и песма, су једно

Почела писати по мајчиној утробиШта ако реши да јој писање буде главно?Занос је силина којом бере стиходарове

Необјављена збирка песама‘’ С т р у н а т р е п е р и д у ш о м’’

П е т а р Ш у м с к иУ најдубљој дубини Срца

време не постојиако га има

не тече – већ стоји

Путник, песник и истраживачЉубавник Природе и Тишине

Понекад се бори са интелектом, а некад се препушта Музи поезије

Када је канал из њега истичепречиста Ватра праискона

Какав песник!Моћ предавања је божја сила

која вуче његову десницу

Збирка песама‘’ П л а м е н т и ш и н е’’

К а т а р и н а П р о к и ћ

Инсекти лавом прекривени,Лет утиснут у вечност.

Јесу ли Анди вечни?

Усред природе врт,У врту жена, у жени снови- универзум у универзуму.

Катар-ина је анђелица Јужнога Неба и плави олујни облак који спаја светове

Преноси учења Маја, Инка, Астека, Толтека, Кондора и Орлова и друга знања и предања

Путује, држи предавања, преводи, пише, гаји децуЊен крст је тежак, тежак, али светао, с в е – т а о

У аури изнад главе има покретну звезду сјајницуМуња светлица њена је снага и смерница

Рукописи и књига‘’ С в е т о д р в о’’

Славко Вукадиновић

Пожурио сам да је стигнем у снуда искористим нову вештину

и после четири истезања ноге заспао сам,уходао у њен сан.

Изашао сам из њеног сна,Уходао у ограђени простор

Који сам назвао својим сномИ завршио трагање за то вече.


126 127

Једном смо промишљали шта је боље –бити добар човек или добар песник

Промишљали смо и да ли је то одвојивоКод Славка је то јасно и спојено

Рођен у Тителу када је Дунав имао највећи излет кроз БачкуПрофесионално је опредељен ка ма-тематици и информатици

Онда му се десила Песма

Збирка песама‘’Додирујући светлост’’

И в а н а Д о б р и в о ј е в и ћ

Не не требаш ми вишеНити сећања твоја

УствариНе треба ми нико

Напокон сама и своја

Храбра песникиња – вила храбрицаРади врло тежак милосрдни посао далеко од куће, далеко од завичаја Поезију пише да напуни батерије

свога електричног бићаДаровит посматрач земаљских

и небеских збивања, брз записивачВатра и брзина су језгро њеног дара

Необјављена збирка песама‘’ Т и х о в а њ е’’

П р в о с л а в В у ч к о в и ћ

Овде историја учи и кад сви зашуте;овде природа пупи и кад све засуши;

овде је видик јасан и кад свуд замрачи.

Човек који није од света а цео раднивек радио разне послове од светаСлично легендарној Лилит која је

своје промене, од потпуног пада до највишег постигнућа, прошла не

заборављајући Божје име, никада се није одрекао стихомисленија

Никада се стих није одрекао његаСтрпљивост овог мудрог човека је мач

којим је сасекао заблуде и мрежепрепреденке гвозденог времена

и сила из које изничу нове песме

Необјављена збирка песама‘’ П р в о с л а в љ е ‘’

Т а њ а И м ш и р а г и ћ

То ћеш се Ти, уствари, појавити,као и увек до сада, знам.

Али овога пута ћу Те препознати одмах!И волети Те као никад пре.

Обећавам.

Танка, али јака, струна небеске гитареШироко и разнолико образована – музика,електроника, лингвистика, философија


128 129

Танана, чврста, упорна, в р е д н а – вредна, упорна, чврста, танана

Највише волим да је слушам када свира и пева, док јој душа борави у Гандарви

Тананост и чврстина повезују је са Небом

Из ненаписане и необјављене збирке песама‘’ Н е б е с к а с т р у н а ‘’

Вид Вукасовић

Слете суви листна хаику часописСклопи га ветар

Опада лишћеМихољским летом

Гугут гугутки

Књижевник, еколог, драмски писац,свестрани интелектуалац

Пише, преводи, слика, тихује, прави уметничке снимке, путује

Хаику, хаибуни и драме награђивании објављивани на више језикаПосебно цењен у земљи Башоа

Живи у Београду на сопственом острвуодакле има поглед на целу Васељену

Узбудљиво је путовати Вид-овим светом

Хаибуни трећег летњег дана‘’Ослушкивање тишине’’

Катарина и Андреа

И моја сетва биће такоја се претвара у молитву,

у молбу за водоми зрацима Сунца.

Оне приозводе живу храну по законима Природе и Мајке Земље и продају јеу једној продавници у далеком Чилеу

Нису песникиње већ живе ПесмуОнај ко живи Песму, све што је створено и што се ствара – клија и расте, види

као божанску реч, божански стихЊихову храну, живу песму, купују људи

јер оваплоћује Земљу – Орање – неговање, Поливање – молитву, Сетву – милосну предају,

Жетву – клањање - примање

(Папирићи намењени купцима производа)

Димитрије Николајевић

И би живљењеКо да се непрестано мре,

Ко да је мрењеЈедина могућност да се живи.

И, ево, храст у мениПопут врбе се криви,

А маглаДо земље се сагла И свег ме плени.


130 131

Песник и књижевни критичарУредник ревије за књижевност, уметност и културу ‘’Липар’’

Објавио двадесетак књига поезијеЗаступљен је са песмама у неколико антологија и зборника савремене

југословенске и српске поезијеПесме су му превођене на више језикаРођен у Београду, живи у Крагујевцу

Збирка песама ‘’ Такав живот’’

Д р а г а н С и м о в и ћ

И Творац је Песма чудесна и дивотна тајновитаИ сав је од Песме и Песмом Себе исијава

И Песма је у свему гле! Првотна Искра скритаИ Песмом почињу сни и Прајавна Јава

Песник р у м е н и х о б л а к а Објавио више од тридесет књига

Од када пише м и с т и ч н у поезију и прозуније занимљив за повесничаре!

В и д е о сам Кабира, Џубрана, Тагора и Драгана на Плавом облаку

Велике опсене која се зове Апока-липса Јахали су Пегазе крилане књижевности

Драганов Руменко за пола главе надвишаваше т р о ј к уБитише у плани-нама, Тијању, каткад и у Крњачи

Посвећеност је мач којим пише поезију

Ризница од тисућу необјављених песама‘’ О п с е н а ‘’

Љерка Кучера

Та светлост у нама обасјаће нам све путеве!

Јер у нама је све што нам требада бисмо преобразили свет око нас.

Није битно које је ко вере,Јер свака вера представља

прозор ка Богу.

Љерка је по образовању новинарРади у малој телевизијској редакцији

Бори се са кратковидим локалним моћницимаОтворена и спремна за нова духовна знања

Не разликује људе по вери, боји коже,већ по деловању и чистоти срца

Молитвом путује у своју тишинуУпорност и храброст су њене одредице

Необјављена збирка песама‘’Молитва’’


132 133

В л а д а н П а н т е л и ћ

Сакупи снагу

Усмери мисао - целу

Пoвуци лоук

До краја темена

У тунел - у бездан

Одапни стрелу

ТадА, не-када, Учитељ у н у т а р њ и х знања и ванвештаствених дармних вештина,

сада Нико и Ништа – на истицајуП л е т е нити о – с н о в е и п о – т к е

Гради покретне аквареле у ТијанијиБаје снове гавранима, косовима и пчелама

Пева роси, зори, биљу и ветримаОдсањао и одтрагао Посвећење Дванаестице,

ина посвећења и Велики Искон ОдабранихБитише у оносвету - изван стисних поља,

Егодрагу и у Тииијању одакле је потекао

Збирка песамa‘’ Р а с п р с н е к а ћ у н’’


134 135

П Р А С К О З О Р Ј Е П Р А И С К О Н И Т И О В А Њ Е У Т И Ј А ЊУ

ПЕСНИЧКО-ИСЦЕЛИТЕЉСКА РАДИОНИЦА СРБСКИХ РИШИЈА

ИСКОНСКИ НАЧИНИ И УМЕШНОСТИПОСВЕЋЕНИЧКОГ ИСЦЕЛИТЕЉСТВА

ЛЕЧЕЊЕ ПЕСНИШТВОМ И СВИРКОМСЛИКАЊЕМ И ВАЈАЊЕМ ОД ИСКОНИ

ЛЕЧЕЊЕ ПЕВАЊЕМ И ТИХОВАЊЕМСНОВАЊЕМ И ОСВЕШЋИВАЊЕМ

РАДИОНИЦУ ВОДЕ ПЕСНИЦИ:ВЛАДАН ПАНТЕЛИЋ И ДРАГАН СИМОВИЋ

РАДИОНИЦУ ВОДИШ И ТИ . . .

Прабиће песме

Из Прасуштаства, из Прапесме, рођен је Песник свих песника, Певач праискони бруја и звона, творац светова и звезданих

јата, волшебник и тајинственик светих животодајних речи, од којих је све настало и, све, уистини, постало, у вечним

венцима Правасељене (велике Шутње и Тишине), где се преливају и преплићу простор и време у Петом пространству

Вечнога Сада.

Песме Владана Пантелића, уистини рођеног песника, имају дејство исцељујуће, Петог пространства, чистоту и дивоту

божанског језика, прајезика, Белих Срба, наговешћујући радост будућих звезданих јата, иза обзорја велике тишине, где све

одувек и заувек бива и јесте: Прасуштаство никад настале и никад нестале речи.

Распрсне качун, појање и певање Владана Пантелића, великог посвећеника песничке праречи и тајинственог сневача у

пурпурном прстену вечерњаче, сневача и певача из Петог пространства духовне Васељене, јесте, зацело, ретка књига

песништва, рођена из духа Прајезика светих и посвећених песника, што су се, на почелу свих почела, из небеса

лучезарних, у свет овај низвели.

Рођење истините песничке књиге (што се односи и на књигу Владана Пантелића), заиста је равно рођењу новог звезданог

јата у вечним пространствима појне и певнеПравасељене, где се простор и време исијавају у суштаство

Прабића песме.

Драган СимовићУ Крњачи, с јесени 2008. г.

Download - Vladan Pantelić: Rasprsne Kaćun

Top Related