doziveti stotu br4low

7/11/2019 Doziveti Stotu Br4LOW

http://slidepdf.com/reader/full/doziveti-stotu-br4low 1/84



Razea iskuva fceua gcja vla

Pd faceusom piom vake ala ahe zz, pusv uađen tru j tcan i an ti.

Bd j d oći V K faceu Sbi đuanim čćem š j prili e skutv ga itantv a ai

tnć faci.Fieai j sni 20 i ai d . N tžšt j bilni peaa, al j bit it o n n. Gaaci vali peaat ani pođč o ia aazva stem pon. Sata j an an, vali inici, inciativ u j:

N čo da tvr d,

m eo pe.

Žii e, ai ž.D. h. Zn Jvić

. fam. hgi

Glavni i odgovorni urednik:dipl. ph. Zoran Jovanović

spec. farm. tehnologije

Izvršni urednik:Estela Gaković, mr ph.

[email protected]

Redakcija:Branka Lazić, novinar

Branko Leposavić, mr ph.Ivana Nikolić, mr ph.

Jelena Mlinarević, dipl. pravnik Ljubica Tišma, mr ph.

Marija Golubović, mr ph.

Milena Milošević, mr ph.Slađana Simeunović, mr ph.

Stanislava Lazić, mr ph.Zoran Petrović, grafički dizajner

Marketing:Nada Dimitrijević

[email protected] Murišić

[email protected]

Lektor:Mirjana Stefanović

e-mail: [email protected]

Telefon redakcije:(+381 11) 3315 157

Priprema:BB-Soft, Nikola Vukelić

nikola@bbsof t.rs

Štampa:EFEKT PRINT

Tel.: 011/23-93-940

BESPLATAN PRIMERAK

Broj 4 – septembar 2010. godine

ISSN 1821 - 3324COBISS.SR-ID 171237644

Farmalogist d.o.o.Bulevar vojvode Mišića 25-27 • Beograd

Tel. /fax.: (+381 11) 3315 010

www.farmalogist.rs

Izdavač:

Res, non verba (latinska izreka)

Dela, ne reči

Časopis »Doživeti 100« namenjen je isključivostručnoj farmaceutskoj i medicinskoj javnosti.Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog izakupljenog prostora u časopisu.Časopis izlazi kvartalno.



SADRŽAJ8 Aktuelno

V KONGRES FARMACEUTA SRBIJESA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM

10 Poznati i zdravljeISIDORA BJELICA, KNJIŽEVNICA

I DRAMATURG ODAJE SVOJUINTIMU12 Silence

NEPRIJATNO HRKANJE14 Pravni kutak

BUDITE INFORMISANI18 Intervju

DIREKTORKA LKS, TATJANA RADOSAVLJEVIĆ

20 HerpesNOVO REŠENJE

22 Samoregulacija i kodeksi

ODRŽAVANJE RAVNOTEŽE IZMEĐUPRAVA I ODGOVORNOSTI26 Kongresi

PRVI UTISCI SA FIP-A 2010IZ LISABONA

28 Terapija AFTE

30 Savremeno poslovanjeELEKTRONSKA KOMUNIKACIJASA APOTEKAMA

32 AkreditacijePILOT PROJEKAT AKREDITACIJE

U ZUA FARMANEA34 Farmaceuti u svetuFARMACIJA U GRADUSJAJA I LUKSUZA

38 Kozmetika DR COLIĆ BEAUTY THERAPY I DR COLIĆ THERAPY

40 Prednosti i riziciINTERNET APOTEKA

42 PromocijeDR COLIĆ BEAUTY THERAPY

44 Medicinski rečnik

HIPERHIDROZA48 Ishrana OPSTIPACIJA

54 U poseti apoteci APOTEKA LESKOVAC

56 ČukljeviDEFORMITETI KOSTIJU STOPALA

58 Holistička medicina HOMEOPATSKI LEKOVI

62 Farmaceutski kutak PREDSTAVLJAMO RADNOMESTO FARMACEUTA

64 Saznajte nešto višeBEZBEDNI KOZMETIČKIPREPARATI

66 Beleška LIČNI STAV

68 Farmaceutski tehničariOSTVARIMO VIZIJU ZAJEDNO

70 Kontinuirane edukacijeI DALJE SA NAMA DO 24 BODA

72 HmeljPRIRODNA POMOĆ ZA MIRAN SAN

74 ALIMS

JESEN PUNA SKUPOVA78 Humanitarne akcijeDECI IZ ZVEČANSKE S LJUBAVLJU

80 HoroskopŠTA KAŽU ZVEZDE?

82 Akcije AKCIJE FARMALOGISTA



8 septembar 2010.

AKTUELNO

Organizator V Kongresa farmaceuta Srbi je sa me-

đunarodnim učešćem je Farmaceutsko društvo

Srbi je u saradnji sa Farmaceutskim fakultetom u

Beogradu, Farmaceutskom komorom Sr bi je i Agenci jom za

leko ve i medicinska sredstva.

Te ma Kon gre sa Od le ka do zdravstve nih ishoda de fi niše

mul ti di sci pli nar nost naše pro fe si je, ulo gu i od govor nost ko ju far -mace uti ima ju na ve oma zahtevnom putu od proizvod nje le ko-

vi tog pre parata do posti zan ja žel je nih zdravstve nih ishoda. Pred

našom pro fe si jom svakodnevno se postavlja ju sve viši zahte vi i

izazovi, a pred uslov za una pređen je kom pe tent nosti je ste sti can je

novih znan ja i vešti na. – kaže prof. dr Branisla va Miljko vić.

Naučno-stručni rad na Kongresu od vi jaće se u okviru

sek ci ja:

• farmaceutska zdrav stvena zaštita – apotekarska delat-

nost,

• farmaceutska zdrav stvena zaštita – bolnička farmaci ja,• farmakoinformatika,

• farmaceutska tehnologi ja i kozmetologi ja,

• farmakoekonomi ja,

• ispiti van je i kontrola leko va,

• medicinska biohemi ja,

• leko vito bil je

• tok sikološka i sanitarna hemi ja.

U okvi ru nave de nih sekci ja biće pre zentovana ple nar na

pre davan ja, odabrana usme na izla gan ja kao i poster pre zenta-

ci je. Za Kon gres je pri javlje no više od 300 radova, a re cenzi rani

i pri hvaćeni radovi biće štam pani u Ar hi vu za far maci ju. U

okvi ru svake sekci je plani rana je dode la tri na grade autori ma za

naj kvali tet ni je pre zentovane radove. Pored nave de nih sekci ja,

rad Kon gre sa biće održan i u okvi ru panel di skusi ja (Uprav-

ljan je far mace ut skim ot padom, Usa glašavan je naci onal ne re gu-

lati ve sa re gulati vom Evropske uni je u oblasti le kova i me di cin-

skih sred stava), mi ni sim pozi juma Far mace ut ske komore Sr bi je

i Agenci je za le kove i me di cinska sred stva i radi oni ce (Akut na

trovan ja le kovi ma).-ob jašnja va za »Doživeti 100« predsed-

nica Naučnog odbora V Kongresa.

Naučni program Kongresa podržan je učestvo van jem

eminentnih profesora iz zemlje i ino stranstva (Velika Brita-

ni ja, Nemačka, Grčka, Turska, Slo veni ja, SAD, Bosna i

Hercego vina, Makedoni ja, Hr vat ska...). Plenarno preda va-

nje, u okviru otvaran ja Kongresa, pod nazi vom Misi ja far -

ma ci je u jav nom zdrav lju održaće prof. Stephen Hudson,

Strathclyde Institute of Pharmacy and Biomedical Sciences,

iz Velike Britani je ko je će biti usmereno na raz voj uloge i

odgo vornosti farmaceuta u sa vremenom sistemu jav nog

zdrav lja.

V KONGRES FARMACEUTA SRBIJE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM

OD LEKA DOZDRAVSTVENIH ISHODA Nakon četiri godine, Beograd će ponovo ugostiti farmaceute iz cele Srbije i inostranstva,

na V Kongresu farmaceuta Srbije. Tim povodom razgovarali smo sa prof. dr Branislavom Miljković, predsednicom naučnog odbora Kongresa.

Tekst: Estela Gaković

Ovogodišnji Kongres sameđunarodnim učešćem

izuzetna je prilika da se kolegeupoznaju sa najnovijim

dostignućima u farmaceutskojnauci i farmaceutskoj praksi, kao

i da razmene iskustva sakolegama iz inostranstva

prof. dr Branislava Miljković



10 septembar 2010.

POZNATI I ZDRAVLJE

Tajna vaše mlado likosti, ener gi je i vitalnosti?

Ja sam kao de vojčica bi la star mala, ne kako pre te rano zre la,danas sam zato de vojčica, krajn je in fantil na. Pošto je vre me ilu-

zi ja ja ga zai sta i ne me rim, osećam se pod jed nako ener gično, ja-

ko i ve se lo kao sa 16 samo što sam danas mno go zadovol jni -

ja...Ne pravim kom promi se, ne tr pim iživljavan ja, život je su-

više kratak za bi lo kakvo tr pljen je tako da me ta beskom promi -

snost održava vi tal nom i mladom...

Da li imate pose ban način ishrane i kako održavate ideal-

nu lini ju?

Ne naročito, ali imam ne ka pravi la...Dan počin jem kami li -com kao mo ja baka i prabaka, jako volim da probam i eg zotične

kuhin je i du go žvaćem hranu. I kao mala sam naj spori je je la, a

tako i danas. Ipak za mo ju li ni ju su naj zaslužni ji klinci oko ko-

jih uvek trčim, zatim čin je ni ca da stanu jem na četvr tom spratu

bez lif ta, ali i nasled no dobra građa, u ko joj i kad se ugo jim, to se

ne kako dobro ras pore di...

Jeste li po bor nik zdra vog života i koristite li

pre venti vu u smislu „bol je sprečiti nego lečiti“?

Ne u klasičnom smi slu...Ja mi slim da je naj zdravi ji život u

kome ugađate svo jim mi sli ma i žel jama. Iskre no i kada sam

imala ne ke zdravstve ne proble me kada bih dobi la šansu da kre -

nem na ne ki dale ki put to bi me od mah podi glo iz mr tvih i ja bih

živnula. Mi slim da su putovan ja jako zaslužna za tu pre venti -

vu...Ona me čine srećnom, is pun je nom i ne kako posebnom...Ni -

sam od onih ko ji od laze često kod le kara i stal no se kontrolišu,

imam dve pri jatel ji ce le kar ke sa ko ji ma se konsul tu jem, ali na-

čel no ljubav i sreća su naj bol ja pre venti va, u su prot nom džaba

zdravo živi te, ako je vaš život bez ljubavi i to one uzvraćene,

mi slim da su mo ja naj bol ja pre venti va mo ja porodi ca i čitaoci

ko ji mi stal no uzvraćaju ljubavlju.

ISIDORA BJELICA, KNJIŽEVNICA IDRAMATURG ODAJE SVOJU INTIMU

OD PRINCEZE DOEKSTRAVAGANTNEDOMAĆICEU trenutku predaha, između putovanja koja su

neprikosnovena inspiracija književnice koja je objavila

više od 30 knjiga sa preko 100 izdanja, u krugu porodice sa suprugom, profesorom i scenaristom Nebojšom Pajkićem, majka sina Lava Grigorija i

kćerke Vile Evanđeline Isidora Bjelica za

Doživeti 100 otkriva.

autor: Branka Lazić

Mislim da sam samo jednaekstravagantna domaćica,

ništa više...smatra poznata književnica



Na ko ji način se borite sa stresom? Moj život je tako tur bulentan da to ni sama ne znam. Mi -

slim da je osnovno sred stvo bor be protiv stre sa brutal na iskre -

nost pre ma se bi samoj...Sa gle dam problem, ne kri jem ga i ne po-

ti sku jem...U onom banal ni jem smi slu jako mi pomaže vo-

da...to pla voda, soli iz mr tvog mora, bali ne žanska ul ja, sex i

grad, muzi ka, mo ji bal dahi ni, sli ke i pred me ti sa putovan ja, sve je to jed na ve li ka anti stres te ra pi ja, ali ve rovat no naj e fi kasni je

sred stvo je humor, kada svo ju ma kako bezizlaznu si tuaci ju ili

problem po gle date sa humor ne strane- stres ne sta je...

Kako vaspita vate decu u smislu vođen ja zdra vog života? Ne opte rećujem ih ti me. Voće, ri ba, voda ali i šet nje, mo-

ra...Kao i kod od raslih, pr vo je važna ljubav a onda navi ke.

Zdravo de te je srećno i vol je no de te.

Vaš suprug i vi de lu jete kao skladan par. Da li je topotvrda one stare „raz ličitosti se pri vlače“ ili suprotno?

Mi smo jako slični i jako različiti...Ono što nas spa ja je anti -

kon for mi zam i anti malo građanski potenci jal, sa njim je zai sta

zabavno jer je i dan danas buntovni ji od većine svo jih stude na-

ta. Ta ne pri la gođenost nas spa ja kao i sličan smi sao za humor,

mi smo ontološki ne uračunljvi i to je jako zabavno...

Čaj ili kafa, gurman ili?

Čaj...Ja obožavam čaj i pi jem ga u toku ce log dana...Pr vokami li ca, pa ze le ni, posle pod ne cr ni sa mle kom, onda ne ki voćni

pred spavan je. A da sam gur manka, gur manka sam...Opčin je na

začini ma i ezote ri jom kuvan ja. Kad kre nem da kuvam i naj o-

bični ji obrok se pre tvori u gur manski obred.

Jedni ste od retkih ko je uspeh ni je promenio,kako uspe vate da se od branite i sačuvate pri vatan život?

Ja mi slim da su ljudi ko je je uspeh prome nio tu pi i glu pi, da

ne shvata ju prolaznost života ni re lativnost stvari...Volim da

kažem da čovek tek kada uspe u Sr bi ji shvati da je pro pao, ha,ha, kada ste na vr hu vi di te kako je ma glovi to is pod...Ne znam

trudim se da imam vre me na za svakog čove ka ko ji mi se obrati ,

da ga saslušam, pomog nem koli ko mo gu. Zgrožena sam nad lju-

di ma ko ji gube osećaj za dru ge...Ni kada ne prođem pored pro-

sjaka da ne stanem, jer svi smo mi na ne ki način prosjaci- ne ko

traži novac, ne ko ljubav, ne ko mi lost...Jako sam sve sna sopstve -

ne ništavnosti i krhkosti...

Idol ste mnogima, vaš sa vet za uspeh u kari jeri i životu? Ne posto ji tu je dan savet ili put, tre ba tačno znati svoj po-

tenci jal i prati ti svo je snove, kada po gle dam ne ke tačke u mo joj

kari je ri vi dim koli ko sam bi la ne promišlje na i naivna, ali sa

dru ge strane baš to me je kat kad i spasi lo...Svaka žena ima pra-

vo da bude prince za- re kla je mo ja dra ga pri jatel ji ca kne gin ja

Je li save ta Karađorđević i ja ve ru jem u to, svako ima pravo na

svoj san, samo hrabri dobi ju zai sta ono što san ja ju...

Dal ji plano vi, šta biste poručili svo jim fano vima? Ne znam ovo je čud na godi na u ko joj se lomim na ko ju ću

stranu...Ono što si gur no mo gu da na javim je uskoro izlazak no-vog romana Santa Maria, ko ji na sasvim novi način ot kri va

isti nu o Lazi Kostiću i Lenki Dunđer skoj, u januaru ću na Ka-

ri bi ma imati ve li ku re vi ju šešira na se le bri ti brodu, po mo jim

sce nari ji ma tre ba da počne da se sni ma se ri jal Bal kanske Mi ste -

ri je, pri pre mam još štošta, a između to ga vred no kuvam, čistim

i pazim mo je klince...Ja mi slim da sam ja samo jed na ekstrava-

gant na domaćica, ništa više...

septembar 2010. 11

Svako ima pravo na svoj san,samo hrabri dobiju zaista ono

što sanjaju...tvrdi Bjelica

Kvalitetna nega

od Este Lauder do Dr Colić

Na pitanje kako se neguje Isidora Bjelica odgovara:- Kad god imam novca kupujem samo kvalitetnekreme od Este Lauder, Klinik, Klarinsa dofantastičnih novih krema dr Colić...Imam sreću dagenetski imam jako dobru kožu, a i sa putovanjačesto donosim veoma raritetne preparate. Ipak nespadam u one žene koje imaju vremena da sesvakodnevno neguju i tretiraju, to zadovoljstvo sebipriuštim tek kada sam na putu...-



12 septembar 2010.

SILENCE

Ipak, hrkan je ni je bolest, ali predstav lja stan je ko je

pre vazilazi okvire estetskog problema jer u

krajn joj lini ji može imati ozbil jne zdrav stvene

(npr. noćna dispne ja) i soci jalne posledice po onoga

ko hrče i njego vu okolinu.

Farmaceutski preparati kao alternativahi rurškim zahvatima?

Preparati protiv hrkan ja predstav lja ju relativ no

dobru alternati vu in vaziv nim hirurškim metoda-

ma, jer se lako primen ju ju i u velikoj meri mogu

sman jiti intenzitet zvuka ko ji nasta je hrkan jem.

Ipak, efikasan preparat protiv hrkan ja dugo je

predstav ljao izazov čak i za modernu farmaceut-

sku tehnologi ju, jer je bilo potrebno formulisati

oblik ko ji će obez bediti da ak tiv ne komponente

ostvare trenutan, ali dugotra jan efekat (tokom

čita ve noći).

Silence sprej – pionir treće generaci je

preparata protiv hrkanja

Tehnološko rešen je za formulisan je efikasnog i bez bed-

nog preparata protiv hrkan ja zahte valo je in ventiv nost i ino-

vativ nost na pol ju farmaceutske tehnologi je, a kao rezultat te

inici jati ve nastao je Silence sprej – pr vi preparat iz poslednje,

treće generaci je ovih proiz voda na našem tržištu. Problem

bioadheziv nosti u Silence spre ju rešen je uključivan jem ka-

ragenana u formulaci ju, sulfono vanog polisaharida sa pseu-

doplastičnim karak teristikama izolo vanog iz cr venih algi.

Osim žel jenog biodaheziv nog efek ta (omogućava delo van je

tokom čita ve noći), karagenan ima i lubrikantna svojstva,ko ja su dodatno po jačana prisutvom epikurona, tečnog fos-

fatidilholina obogaćenog lecitinom. Epikuron, za jedno sa

glicerolom stabilizu je penu (ko ja nasta je na-

kon oslobađan ja iz kontejnera pod pri ti-

skom) i zahval ju jući svo jim emulgatorskim

svojstvima omogućava emulgo van je hidrofil-

nih ak tiv nih sasto jaka u hidrofobnom muku-

su. Upra vo na ovaj način pre vazilazi se pro-

blem „spiran ja“ preparata sa mesta delo van ja,

jer se sastojci ne vezu ju za mukus ko ji se kon-stantno obnav lja i na taj način uklan ja strana

tela iz ždrela, već se vezu ju za same ćeli je muko-

cili jarnog epitela.

Lubrikantno delo van je epikurona, karagena-

na i glicerola upotpun jeno je adstrigentnim dej-

stvom eks trak ta šipurka (Rosa cani na) što sve za-

jedno doprinosi sman jen ju tren ja između vazdu-

ha i zido va grkljana i po većan ju tonusa mekih tki-

va (resice i mekog nepca), kako bi se sman jile nji-

ho ve vibraci je, samim tim i intenzitet nepri jatnog

zvuka.

NEPRIJATNO HRKANJE Ako bismo o hrkanju govorili kao o bolesti, onda bismo s pravom mogli da tvrdimo da je reč o

najrasprostranjenijoj endemskoj bolesti na svetu. Prema grubim procenama oko 15% odraslih osoba na nivoučitave ljudske populacije hrče. Među njima su najzastupljeniji sredovečni muškarci 3050%, ali je ovaj

problem frekventan i kod žena, a prisutan čak i kod adolescenata, pa i dece.

Hrkanje se definiše kao zvučni fenomen

koji nastaje disanjem tokom spavanja, a

kao rezultat vibriranja mekog nepca,

resice i orofaringsa. Problem počinje u

ždrelu, čije anatomske karakteristike

predstavljaju povoljne preduslove za

pojavu hrkanja. Neprijatan zvuk formira

se pri smanjenju prečnika grkljana, što

dovodi do ubrzanog (turbulentnog)

protoka vazduha koji izaziva vibracije

okolnog mekog tkiva.



je preparat koji ublažava i umiruje menstrualni bol već 15 do 20 minuta nakon primene.U njegov sastav ulazi ibuproen lizinat koji je nesteroidni antiinfamatorni lek sa izraženim

analgetskim i antiinfamatornim delovanjem koje se odnosi na inhibiciju sinteze ili oslobađanjaprostaglandina. Kod pacijentkinja sa primarnom dismenorejom, ibuproen smanjuje nivo

prostaglandina u menstrualnoj tečnosti, što smanjuje intrauterini pritisak i rekvenciju uterinih kontrakcija.DELUJE VEĆ NAKON 20 MINUTA

Prednost ibuproen lizinata u odnosu na sam ibuproen je kraće vreme apsorpcije ugastrointestinalnom traktu zahvaljujući većem stepenu rastvorljivosti lizinata. To omogućava bržepostizanje maksimalne koncentracije u plazmi, a sa tim i početak dejstva koje se postiže za 15-20

minuta. Maksimalnu koncentraciju u plazmi (Tmax) ibuproen lizinat dostiže za 30 min. dok ibuproen Tmax postiže za 1-2 sata.

Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo!O indikacijama, riziku upotrebe i neželjenim dejstvima

na lek i medicinsko sredstvo posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.



14 septembar 2010.

PRAVNI KUTAK

IKo je su sada oba veze nosioca dozvo le za lek čiji je

režim izda van ja bez recepta?

Nosilac dozvole je dužan da najman je jednom u toku

godine dostav lja Ministarstvu zdrav lja podatke o cenama

ovih leko va. U tu svrhu, Ministarstvo zdrav lja će propisatiposebne obrasce.

IDa li ve ledrogeri ja sme sama da for mira cenu iako je

kupi la lek čiji je režim izda van ja bez recepta od dru-

ge ve ledrogeri je?

Da, veledrogeri ja slobodno formira cenu za ove leko ve.

To znači da veledrogeri ja više ni je ograničena cenom ko ju

propisu je Vlada i ni je više ograničena maržom od 6%.

IDa li je apoteka i dal je ograničena ma loprodajnom

maržom od 12%?

Ne. Svi učesnici u prometu leko va čiji je režim iz da-

van ja bez recepta, slobodno formira ju cenu ovih leko va.

To znači da i apoteka slobodno formira cenu i ni je višeograničena maržom od 12%.

BUDITE INFORMISANI

Pravnici Farmalogista odgovaraju na pitanja,

pojašnjavaju pojmove i tumače nove pravilnike u zdravstvenoj delatnosti.

Piše: Jelena Mlinarević

Cene lekova čiji je režim izdavanja bez recepta

Dok se cene lekova čiji je režim izdavan ja na recept propisu ju Odlukom Vlade RS o najvišim cenama lekova

za humanu upotrebu čiji je režim izdavan ja na re cept, cene lekova čiji je režim izdavan ja bez recepta, premanovom Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima formira ju se slobodno.

Liberalizaci ja cena ovih lekova ne znači i da će isti poskupeti, već da će svi učesnici u prometu slobodno

formirati cene prema uslovima tržišta, i nasto jati da svo jom cenom obezbede konkurentnost na tržištu.



15septembar 2010.

Pravilnik o bližim uslovima za izdavanje,obnavljanje ili oduzimanje licence

Kontinuirana edukacija i bodovi za obnavljanje licence poslednjih godinu dana svakako su jedno od

najaktuelnijih pitanja za zdravstvene radnike. U nastavku se možete bliže informisati o tome koliko bodova je

potrebno sakupiti u toku godine i na koji način.

IKo liko zaposleni zdrav stveni radnik mora priku-piti bodo va za obnav ljan je licence u toku jedneka lendarske godine?Zdrav stveni radnik mora prikupiti za svaku godinu

po 24 boda kroz sadržaje programa kontinuirane edu-

kaci je. Od toga, 12 bodo va se stiče kroz interne, a 12

bodo va kroz eksterne programe kontinuirane edukaci je

I Šta se tačno podrazume va pod internom a šta podeksternom edukaci jom?Za zdrav stvenog radnik internu edukaci ju predstav -

lja ju programi edukaci je ko ji se spro vode u zdrav stve-

noj ustano vi ili pri vatnoj prak si u ko joj ste zaposleni.

Takođe, ukoliko zdrav stvena ustano va u ko joj je zdrav -stveni radnik zaposlen ne organizu je program kontinu-

irane edukaci je, zdrav stveni radnik može internu edu-

kaci ju oba viti i u drugoj zdrav stvenoj ustano vi, i to na

teritori ji svo je opštine ili uprav nog okruga. Eksterna

edukaci je predstav lja učešće na programima kontinui-

rane edukaci je ko ji se spro vode van ustano ve u ko joj ra-

dite. To može bi ti program dru ge zdrav stvene ustano ve

ili drugog orga nizatora kontinuirane edukaci je.

IUstano va u ko joj radim nema organizo vane progra-me kontinuirane edukaci je. Na ko ji način moguskupiti neophodnih 12 bodo va interne edukaci je? Tako što ćete se pri ja viti za učešće u programima

kontinuirane edukaci je ko je organizu je druga zdrav -

stvena ustano va na teritori ji vaše opštine ili uprav nog

okruga ili drugi organizator. Ova vrsta edukaci je će za

vas predstav ljati internu edukaci ju.

I 12 bodo va interne edukaci je ostvari la samu drugoj ustano vi zato što mo ja ustano vane organizu je kontinuiranu edukaci ju, kako ćusada ostvariti neophodnih 12 bodo va eksterneedukaci je?Neophodnih 12 bodo va eksterne edukaci je ostvaru-

jete učešćem na progra mima kontinuirane edukaci ja u

bilo ko joj drugoj zdrav stvenoj ustano vi, ili učešćem na

pro gra mima edukaci je drugih organizatora (npr. Far-

maceutski fakultet), na republičkom ili međunarodnomni vou.

IOd ukupna 24 boda, da li je propisano ko liko bo-do va mora biti ostvareno na stručnim sastancimaa ko liko na kurse vima?Ne, neophodno je da skupite ukupno 24 boda, ali ne

posto ji ograničen je da li će to biti stručni sastanci, kur-

se vi, kongresi ili drugo. Važno je samo da to budu pro-

grami kontinuirane edukaci je ko je je akredito vaoZdrav stveni sa vet Sr bi je. Jedino ograničen je je da naj-

man je 50% bodo va bude iz oblasti za ko ju vam je iz data

licenca, a ostalih 50% može biti i iz drugih oblasti ko je

se odnose na delatnost ko ju obav ljate.

Za sva pitanja ili nejasnoće u vezi sa propisimau zdravstvenoj delatnosti,

pravna služba Farmalogista stoji vam na raspolaganjuna e-mail adresi: [email protected]



16 septembar 2010.

PRAVNI KUTAK/BUDITE INFORMISANI

Pravilnik o načinu upisa medicinskog sredstva u Registarmedicinskih sredstava i sadržaju zahteva za upis medicinskogsredstva u Registar medicinskih sredstava

Novi Zakon o lekovima određuje da medicinska sredstva mogu biti u prometu ukoliko su upisana u Registarmedicinskih sredstava. S tim u vezi, Ministarstvo zdravlja donelo je i Pravilnik o načinu upisa medicinskog

sredstva u Registar medicinskih sredstava i sadržaju zahteva za upis medicinskog sredstva u Registar

medicinskih sredstava. U želji da vam približimo ovu oblast, odgovaramo na najčešće postavljena pitanja u vezi

sa medicinskim sredstvima:

IDa li se sva medicinska sredstva upisu ju u Regi-

star?

Ne. U Registar ko ji vodi Agenci ja za leko ve i medi-

cinska sredstva ne upisu ju se medicinska sredstva:

1) ko ja ima ju odobren je za kliničko ispiti van je;

2) ko ja su namen jena za nasta vak terapi je za ličnu

upotrebu određenog paci jenta po predlogu nad-

ležnog zdrav stvenog radnika;

3) ko ja su proiz vedena po narudžbini za određenog

paci jenta;

4) ko ja su namen jena za naučna istraživan ja i raz voj.

Ono što je važno jeste da se pra vi raz lika da li je

medicinsko sredstvo usaglašeno sa propisima EU (po-

sedu je CE znak) ili ni je usaglašeno sa propisima EU(ne posedu je CE znak). Raz lika se ogleda u dokumen-

taci ji ko ju je neophodno dosta viti Agenci ji u postupku

upisa, pri čemu se medicinsko sredstvo ko je ne posedu-

je CE znak može upisati u Registar na osno vu dozvole

za stav ljan je u promet medicinskog sredstva.

IKo liko dugo važe Rešen ja o upisu u Registar?

Za medicinska sredstva ko ja posedu ju CE znak,

rešen je o upisu u Registar medicinskih sredsta va iz da je

se s rokom važen ja 90 dana od dana isteka pr vog roka

važnosti sertifikata o usklađenosti. Za medicinska sred-

stva ko ja su upisana u Registar medicinskih sredsta va

na osno vu dozvole za stav ljan je u promet ko ju je iz dala

Agenci ja, rešen je o upisu u Registar medicinskih sred-

sta va iz da je se s rokom važnosti upisa do dana isteka

dozvole za stav ljan je medicin skog sredstva u promet, u

za visnosti od vrste medicinskog sredstva.

IDa li su skraćeni roko vi u ko jima je Agenci ja

dužna da donese odgo vara juće Rešen je?Da, za medicinska sredstva ko ja posedu ju CE znak,

Agenci ja vrši upis u Registar najkasni je u roku od 90

dana.

Međutim, za medicinska sredstva ko ja ne posedu ju

CE znak, krajn ji rok je i dal je 240 dana.



18 septembar 2010.

INTERVJU

IKakav je uticaj LKS na rad držav nih or gana, naročito u

donošen ju propisa od značaja za funk cionisan je zdrav -

stvene de latnosti u Sr bi ji?

O Nažalost iako je pre ma Zakonu o komorama to jed na

od ulo ga LKS, ne mamo zadovol java juću sarad nju sa

re sor nim mi ni star stvom ko je nastavlja da radi u mani ru pret -

hod nih godi na. Tako su prome ne Zakona o zdravstve noj zašti ti

i Zakona o zdravstve nom osi guran ju ini ci rane usred le ta, bez

javne ras prave i ni su upućene Komori na razmatran je. Upr kos

sve mu tome, mi smo se kao Komora or gani zovali i u naj kraćem

mo gućem roku uputi li mi ni stru pri med be na ove nacr te i nada-

mo se da neće ostati mr tvo slovo na pa pi ru. Od svih nosi laca

zdravstve nog si ste ma u Sr bi ji izdvo ji la bih Zdravstve ni savet Sr bi je, insti tuci ju sa ko jom Le kar ska komora Sr bi je izuzet no do-

bro sarađuje oko svih pi tan ja i to može bi ti sja jan pri mer kako se

Komora uključuje u zdravstve ni si stem i donošen je pro pi sa.

I Stav LKS u vezi sa pred logom Pra vilnika o načinu

oglašavan ja leka, odnosno medicinskog sredstva?

O Iako je ovaj pred log takođe došao u vre me godišnjih

od mora, Le kar ska komora Sr bi je ga je de tal jno anali -

zi rala i uputi la pri med be. Dve su osnovne. Proti vi mo se zabra-

ni tzv. sate lit skih sim pozi juma, ko ji mo gu bi ti kori sni ako se ja-

sno ure di ta oblast. Zalažemo se i za to da Komora dobi je me ha-

DIREKTORKA LEKARSKE KOMORE SRBIJE, PRIM. DR SC MED. TATJANA RADOSAVLJEVIĆOTKRIVA ZA DOŽIVETI 100:

IAKO SE ZAKONI DONOSE U VREMEGODIŠNJIH ODMORA - LKS REAGUJE

Uspešan rad krunisan demokratskim izborima

Tekst: Branka Lazić

Lekarska komora Srbije (LKS)se, osim redovnim poslovima (izdavanje licenci, vođenje imenika, sudovi časti), bavi i

drugim delatnostima, između ostalog i kontinuiranom medicinskom edukaciom. Planirana je anketa za sve lekare

(šta im je zapravo potrebno u tom procesu i kako ga učiniti dostupnijim), zatim osiguranjem lekara od

profesionalne odgovornosti (u toku je priprema tendera za osiguranje za sve lekare). LKS insistira da se donese

Zakon o lekarstvu u čijoj će preambuli biti jasno da lekar u obavljanju svog posla jeste službeno lice. Ovo su neki

od ciljeva i zadataka koje Komora postavlja pred sebe sa osnovnom idejom da postane značajan deo zdravstvenog

sistema Srbije, a istovremeno i moćna esnafska organizacija lekara.



ni zme da od ređuje vred nost honorara pre davača. Kada je reč o

iz javama o kon fliktu inte re sa, mi smo za to da bude mno go

oštri je, od nosno da se takve iz jave ove rava ju u sudu jer je di notako mo gu imati težinu.

ILKS je nosi lac pro jek ta pisan ja kodek sa ponašan ja svih

učesnika u prometu leko va. Dokle se stiglo sa pripre-

mom ovog kodek sa?

OLKS za jed no sa le gi timnim pred stavni ci ma far mace -

ut ske industri je učestvu je u donošen ju kodeksa. Ovo će

bi ti is praćeno i prome nama u našem kodeksu. Mo gu reći da se

ovaj proces pome rio sa mr tve tačke i opti mi sta sam u ve zi sa

ovim an gažovan jem LKS.

INa ko ji način su or ganizo vane kontinuirane edukaci je

neophodne za obno vu licence? Kako se spro vode in-

ter ne i ekster ne edukaci je u lekar skoj praksi ima jući u

vidu ve liki broj lekara zaposlenih u držav nom sek toru?

OKonti nui ranu me di cinsku edukaci ju (KME) čine

svi pro grami ko ji su akre di tovani kod Zdravstve nog

save ta i nose od ređeni broj bodova, a to su stručni sastanci,

sim pozi jumu, kon gre si, kur se vi i on-li ne edukaci ja. Tre nut no

je pri javlje no oko 4 000 tih pro grama, a posled njom prome -

nom Pravil ni ka o KME mi ni star je pro pi sao da tzv. inter na

edukaci ja može, a ne mora da se or gani zu je, što znači da se sva

24 boda mo gu da dobi ju iz pro grama ekster ne edukaci je. LKS

se zalaže za što veću dostupnost pro grama KME i zato po-

država inter nu edukaci ju gde su pro grami u zdravstve noj

ustanovi ili u okru gu dostupni ji svakom le karu. Posebno po-

državamo rešen je da osim fakul te ta or gani zatori pro grama

mo gu bi ti i strukovna udružen ja, ustanove i pri vat na praksa jer ve li ka ponuda pro grama rađa kvali tet, ali i sman ju je ce nu

samih pro grama, što ni je zane mar lji vo u ovoj si tuaci ji i eko-

nomskom tre nut ku.

I Izbori za Skupštinu LKS,koja je najveći organ u

Komori, održani krajem juna 2010, bili su

demokratski i protekli su u najboljem redu, o

čemu je izvestio i CESID. Mi smo posebno ponosni na odziv i učešće naših

kolega iz privatnog sektora, jer je ravno pravnost

privatnog sektora jedno od osnovnih nače la našeg rada i

postojanja. – kaže direktorka Lekarske komore Srbije,

prim. dr sc. med. Tatjana Radosavljević .

Izbornim pravilima omogućili smo pozitivnu

diskriminaciju kolega iz privatnog sektora i princip da

privatnici glasaju za kandidate iz privatnog sektora.

Rezultat toga je da sastav skupštine odražava i uva-

žava mesto privatnog sektora. Postoje po dva posebna

odbora koja se bave privatnom praksom na regionalnom

i republičkom nivou, a svaki član top menadžmenta

ima po svoja dva pomoćnika jednog iz privatnog i dru-

gog iz državnog sektora. – objašnjava Radosavljević.

Demokratski izboriuz sve uvažavanje privatnog sektora

IKomentar direktorke LKS o pravilniku RZZO

Ono što je meni zaparalo uši je proširenje prava. To

je indirektno priznanje da pri vatnici nikad nisu imali

sva prava kao i ostali lekari, što je nedopustivo. - kaže

Radosavljević

Pravilnik kojim je upravni odbor RZZO dao šira

ovlašćenja privatnim lekarima koja se odnose na davanje

bolovanja i upućivanje u sekundarnu zdravstvenu

ustanovu i dobijanje indetifi kaci onog broja je zapravo

nešto što je moglo da bude gotovo još 2005. - kaže

direktorka LKS i dodaje:

- Dobro je da se uradi bar sada, ali ovo su mere kojima pokušava da se premosti nešto što nije moguće.

Samo davanje ID broja privatnim lekarima bez kom-

pletnog uključivanja u sistem zdravstvene zaštite i zdra-

vstvenog osiguranja ne može voditi re formi. Ovo jeste

pr va mera, ali ono što mora da usledi je da pacijent može

sa knjižicom da ode i kod privatnog lekara da za svoj no-

vac dobije kompletnu uslugu i da konačno to bude početak

reforme i da bude kapitacija na način na koji je odrađena

i u drugim zemljama u Evropi.- rekla je Tatjana

Radosavljević, ali je i objasnila probleme.- I dan danas postoji instrukcija Ministarstva zdra-

vlja da lekari u državnom sektoru ne moraju da poštuju

izveštaj privatnog lekara specijaliste. To je dovelo do

apsurda da nalaze vrhunskih stručnjaka koji rade na

pri mer patohistologiju, rentgen dijagnostiku ili neke dru-

ge metode osporavaju lekari u državnom sektoru i traže

dodatne analize, a nisu dovoljno stručni za tu procenu.

Najveću štetu imaju pacijenti jer gube dragoceno vreme

u lečenju određenih bolesti, a to se najviše dešava kod

sumnje na maligne tumore. - završava direktorka LKS.

I bolovanja pišu privatni lekari

19septembar 2010.



20 septembar 2010.

HERPES

Herpes je posledica infekci je virusom Herpes simplex (HSV-

1) i najčešće je lokalizovan na usnama (Herpes labialis). Ma ni-

festu je se po ja vom pli kova ko je prati osećaj golican ja, peckan ja

a ponekad i bola. Kod najvećeg bro ja paci jenata može da prođe

bez bilo kakve lokalne (ili sistemske) terapi je ali zbog nepri jat-

nog osećaja ko ji prati izbi jan je mnogi se odlučuju da reagu ju još

u početnoj fazi.

Herpatch rastvorljivi nevidljivi flasteri za herpes na usnama

pripada ju drugoj generaci ji flastera jer posedu ju jedinstvenu teh-

nologi ju rastvaran ja i aktivna svojstva ko ja pomažu u borbi protiv

herpesa na usnama. Sadrže sastojke (betaglukan, sulfatne poli-

saharide iz crvenih mikroalgi i cink sulfat) ko ji delu ju na herpes

tako što sman ju ju crvenilo, otečenost i izbi jan je plikova, ubla-

žava ju bol, svrab i osećaj peckan ja, pomažu u zaštiti od sunca,

sprečavan ju formiran ja krasti i ubrzava ju zarastan je. Betaglukan

umiru je, štiti i hidrira kožu i naj način podstiče proces zarastan ja

rana. Sulfatni polisaharidi iz crvenih mikroalgi pomažu u zaštiti

prilikom izlagan ja suncu. Ima ju svojstva ko ja pružaju zaštitu i hi-

drira ju strukturu kože. Cink sulfat učvršćuje, tonira i jača slo jeve

kože.

Herpatch flasteri trenutno pokriva ju herpes čime

sman ju ju mogućnost širen ja virusne infekci je na druge de-

love tela i druge osobe, a istovremeno čine herpes man je

primetnim.

Nakon aplikaci je flasteri se samostalno tokom noše-

nja rastvara ju tako da nema potrebe za bolnim uklan ja -

njem ko je može dodatno da povredi herpes, a i da dopri-

nese širen ju virusne infekci je.

Herpatch rastvorljivi nevidljivi flasteri druge genera-

ci je pružaju olakšan je u svim fazama herpesa na usnama,

a ukoliko se počne sa upotrebom na vreme sman jena je

mogućnost formiran ja plikova.

Herpatch RemeSense

predstavlja novo rešen je

za herpes na usnama!

Da bi se flaster zalepio i počeo da delujeneophodna je vlaga.

Kada izvadite flaster iz folije primetićete da je gornja strana flastera zakrivljena.

Potopite flaster na 2-6 sekundi u vodu da bi se bolje zalepio. Vrlo je važno da ga držite dovoljno dugo u vodi.

Zbog zakrivljenosti preporučujemo da aplikujete gornju stranu flastera, jer će tako bolje da prione na herpes.Nežno potapkajte flaster prstom.

Flaster će se delimično ili potpuno, samostalno ra stvor iti u roku od nekoliko sati. Ukoliko tokom nošenja popusti, pokvasite ga vodom kako bi se ponovo zalepio.

Upotrebljavajte 2 flastera dnevnoili više ukoliko je to potrebno.

Herpatch rastvorljive flastere aktivira vodai zbog toga je vrlo važno pratiti uputstvo za upotrebu.

Proizvođač:

Sylphar N.V., Belgi ja

Uvoznik i nosilac dozvole:

Adriatic distribution d.o.o. Beograd, Srbi ja

www.herpatch.rs



22 septembar 2010.

SAMOREGULACIJA I KODEKSI

Na sa stanku Ministar stva zdrav lja sa predstav nicima far -

ma ceut skih kompa ni ja i strukov nih asoci ja ci ja ko ji je pret ho-

dio ob jav lji van ju predloga no vog Pra vil nika o načinu i uslo-

vima oglašavan ja leko va i medicinskih sredsta va najav ljeno je

precizni je uređen je odnosa leka ra i far ma ceut skih kuća. Upra vil niku će se naći i odredbe ko je se u svetu često na la ze u

dokumentima ko jima far ma ceut ske kuće i lekar ska struka

sa mostal no regulišu tu oblast. Na glašeno je da pored regula -

ti ve ko ju donosi Ministar stvo i struka treba da preuzme ini-

ci ja ti vu oko donošen ja za jedničkog kodek sa u ovoj obla sti.

I Zašto struka tre ba da usposta vi samoregu laci ju?

Samoregulaci ja predstav lja vrstu dobro vol jne inici jati ve

ko ja pri vrednim subjek tima odnosno strukov nim asoci jaci ja-

ma omogućava da donesu za jedničke smernice, a što nužno

ne isključuje učešće zakonodav ca ili regulatora u postupku.

To znači da samoregulaci ja može biti dopunska metoda

za spro vođen je određenih odredbi zakona ili za rešavan je

određenih problema, ali ona ne predstav lja zamenu za oba-

veze nacionalnog regulatora.

Struke u ko jima posto ji samoregulaci ja mogu efikasni jeda se bore za svoj kredibilitet, ali i za „bol je“ propise. Na taj

način mogu ubediti jav nost da je struka svesna potrebe po-

sto jan ja i pošto van ja standarda, ali i time što će sank cionisati

slučaje ve po vrede i kršen ja standarda u struci.

Samoregulaci ja je značajno zastupljena i u oblasti pro-

moci je leko va stručnoj jav nosti. Predstav lja za jednički napor

međunarodnih i nacionalnih asoci jaci ja proiz vođača leko va

na uspostav ljan ju dobro vol jnih smernica i pošto van ju istih u

promoci ji leko va. Na taj način, proiz vođači leko va prihvata ju

svoj deo odgo vornosti po vodom interak ci je sa zdrav stvenim

radnicima.

KODEKSI PONAŠANJA U PROMOVISANJU LEKOVA KOJI SE IZDAJU NA RECEPT IKOMUNIKACIJI SA ZDRAVSTVENIM RADNICIMA

ODRŽAVANJE RAVNOTEŽE IZMEĐUPRAVA I ODGOVORNOSTI

Aktuelizacije koncepta samoregulacije u oblasti promocije lekova stručnoj javnosti otvara mnoga pitanja na

koja za Doživeti 100 odgovara dipl. pravnik Tatjana Vešović , pravni savetnik u kompaniji Farmalogist.



INa ko ji način je samoregu laci ja po vodom promoci je

leko va zastupljena u far maceutskoj industri ji u zem-

ljama regiona i unutar EU?

Nacionalni kodek si ponašan ja u oblasti promoci je lekova, usvo jeni na ni vou nacionalnih asoci jaci ja proiz vođača le -ko va, jav no definišu pra va i oba veze farmaceutskih kuća, a

pre vashodno ino vativ nih proiz vođača leko va, po vodom pro-moci je leko va i interak ci je sa stručnom jav nošću. Na tajnačin pružaju zaposlenima u farmaceutskim kućama uput-stva kako na najbol ji način da obav lja ju ak tiv nosti promoci jeleko va prema stručnoj jav nosti.

Nazi vi ovakvih kodek sa varira ju: etički kodeks (Belgi ja,Bugarska, Ita li ja, Mađarska, Litvani ja, Portugal, Švedska,Rumuni ja); ko deks ponašan ja (Austri ja, Češka, Hr vatska,Nemačka, Holandi ja, Srbi ja, Švajcarska, Slo vačka); kodeksdobre marketinške prak se (Poljska, Špani ja, Estoni ja, Irska,

Grčka, Kipar, Malta, Slo veni ja, Turska, Velika Britani ja).Međutim, svi oni ima ju istu svrhu: da usposta ve jasna

pra vila i postupke u spro vođen ju ak tiv nosti oglašavan ja pre-ma zdrav stvenim radnicima, na način ko ji će u naj većoj mo-gućoj meri osigu rati profesionalno i etično ponašan je, a ucil ju transparentnosti u postupan ju radi postizan ja racional-ne farmakoterapi je i kvalitetne zdrav stvene zaštite usmerenena dobrobit paci jenata. Ov de će biti korišćen termin „ko-deks ponašan ja“ ko ji je najzastupljeni ji, a pod tim nazi vom

je usvo jen i kodeksFonda INOVIA

ko ji zastupa intereseino va tiv ne farmaceutske industri je u Republici Srbi ji.

IPosto ji li model kodek sa ko ji se

može primeniti širom sveta?

Jedinstveni model može iz gledati požel jno, ali bi to biloteško spro vesti u delo. Doduše, posto jeći nacionalni kodek sisadrže odredbe ko je se sreću češće od ostalih – takve su naprimer one ko je primen ju ju kodek si Međunarodne federa-ci je proiz vođača farmaceutskih proiz voda i farmaceutskih

asoci jaci ja (IFPMA) i Evrop ske federaci je farmaceutskihindustri ja i asoci jaci ja (EF PIA). Naime, ovi kodek si i služekao iz vor za usva jan je indi vidualnih kodek sa. Međutim, sva-ki po jedinačni kodeks teži da standarde i pra vila prilago dikonkretnom soci jalnom, ekonomskom i kulturološkomokružen ju u kome nasta je.

IKo ima koristi od kodek sa ponašan ja?

Za farmaceutske kuće pošto van je ko dek sa znači zaštituod kritike i zakonskih mera. Za zaposlene on služi kao stan-dard po ko jem se može oceniti njihov rad, a za jav nost pred-stav lja garanci ju da je odnos između farmaceutskih kuća i

zdrav stvenih radnika zasno van na principima i standardimako jima se nasto ji obez bediti zado vol jen je legitimnih pra va iinteresa obe struke, a za dobrobit paci jenta. Drugim rečima,kodek si su zasno vani na legitimnom pra vu farmaceutskihkuća da promo višu svo je proiz vode shodno pozitiv nim pro-pisima, na pra vima lekara na istinite i naučno dokazane in-

formaci je o leku i karak teristikama leka, ali i na oba vezi daosigura ju uslo ve u ko jima građani mogu biti sigurni da jeodabir leka od strane lekara iz vršen na osno vu karak teristikasvakog proiz voda i indi vidualnih potreba svakog bolesnika.

IKako se obez beđuje pošto van je kodek sa ponašan ja?

Redov nom diskusi jom o etičkim pitan jima – ne samokada iskrsne problem. Što se diskusi ja duže održava u živo-tu, oba veza je prisutni ja i jača.

Nadzorom nad doslednom primenom i spro vođen jem

ustanov ljenih pra vila – ko ji na taj način održava u životusvest o posto jan ju etičkog kodek sa i stvara institucionalnukulturu u ko joj se etičko ponašan je prihvata kao norma.

IKo je vr ste sank ci ja samoregu lator na te la primen ju ju?

Po pra vilu postupci i sank ci je utvrđuju se kodek som ilistatutom asoci jaci je. Za blaže po vrede iz riče se opomena, aza teže po vrede kodek sa novčana kazna ili jav na ob ja va usredstvima jav nog informisan ja odnosno na internet stranici

asoci jaci je ili isključen je iz članstva asoci jaci je.

IKako funk cionišu posto jeći samoregu lator ni mehani-

zmi? Sa kakvim izazo vima se suočava ju?

Samo usva jan je kodek sa je tek pr vi korak ka uspostav ljan juefikasne samoregulaci je. Neophodno je ustano viti telo ko je ćeefikasno nadzirati njego vu primenu i sank cionisati one ko jikrše nje go ve odredbe. Upra vo je efikasan mehanizam kontroleodnosno praćen ja i evaluaci je spro vođen ja dogo vorenih stan-darda, baza na ko joj se gradi i raz vi ja sistem samoregulaci je.

Dosadašnja iskustva u svetu ukazu ju da etički elementna kome se zasni va standard struke, predstav lja iz uzetnoosetljiv teren, na ko jem nepromen ji vih pra vila ne može biti ine sme da bude. Kada kodeks ne može da odgo vori na dile-me ko je se jav lja ju u vezi sa njego vom primenom, a kada sepot pisnici slože da kodeks ima nedostataka ili prosto pra-znina, vreme je da se on re vidira i da se u njega unesu iz me-ne i dopune. U suprotnom, sledi prav na inter venci ja pod-stak nuta stvarnom potrebom jav nosti za standardima. Utom slučaju, svrha mnogih ograničen ja je da pomognu u po-boljšan ju etičnosti i kvaliteta ili da „iz ba lansira ju“ pra va ioba veze u odnosu na druge važne vrednosti.

23septembar 2010.



26 septembar 2010.

KONGRES

G

lav na tema kongresa „Od molekula do leka do

mak simalnog ishoda: istraživačko puto van je far-

maci je“, oprav dala je naziv jer je kroz raz ličite se-

si je na globalnom ni vou sagledana budućnost raz vo ja no vihleko va, no ve farmakoterapi je, no ve uloge farmaceuta u

praćen ju ishoda lečen ja i stvaran ju farmaci je zasno vane na

dokazima sa jasnom porukom za očuvan je životne sredine.

Program ko ji sam pra tila od pre satelit simpozi juma, pa

tokom celog kongresa odnosio se na implementaci ju no vog

„biznis« modela u apoteke otvorenog tipa. Predstav ljeni su

modeli apoteka od apoteke „otvorenog „ tipa do apoteka u

ko jima mogu da se dobi ju dodatne usluge sa veto van ja i skri-

ninga zdrav stvenih parametara, do tzv.“Co operate“ apoteka

ko je u svom sasta vu ima ju raz ličite medicinske usluge (fizio-

terapeut, stomatolog, dermatolog, of talmolog).

Primer dobrog „biznis“ modela u organizaci ji apoteka

prikazale su kolege iz Portugali je. Oni su predsta vili usluge

ko je pružaju u akredito vanim apotekama. Najno vi ja usluga

u apoteci jeste usluga imunizaci je, gde se 2009. godine uapotekama vak cinisalo 25% sta nov ništva. Usluge sa veto van-

ja, određivan ja zdrav stvenih parametara, zdrav stvene kam-

pan je na nacionalnom ni vou, uobičajene su ak tiv nosti far-

maceuta u apoteci. Značajnu podršku u na cionalnim kam-

pan jama u ko jima učestvu ju farmaceuti u Portugali ji pruža

centar za farmakoekonomska istraživan ja, ko ji vrši evalua-

cu ju ak tiv nosti farmaceuta i informiše vladu i fondo ve osi-

guran ja, koliko sredsta va se uštedi u ak tiv nostima farmaceu-

ta u radu na pre venci ji i sa veto van ju paci jenata.

Značajna podrška farmaceutima u kreiran ju no vog mo-

dela apo teka jeste dobra or ganizaci ja profesionalnih udru-

PRVI UTISCI SA FIP-A 2010

IZ LISABONA

Kada od sletanja aviona na beogradski aerodrom ne prođe ni 24 sata, a treba da napišete prve utiske o

kongresu, gde ste razmenjivali znanja i iskustva sa farmaceutima celog sveta i o gradu u kome ste uvečernjim časovima uživali u dobroj hrani i vinu,

prvo što želim da napišem BILO JE ZA PAMĆENJE I DUGO SEĆANJE! Kratko je vreme da možete da sredite sve utiske. Pokušaću da čitaocimačasopisa „Doživeti 100“ dočaram svoje prve utiske okongresu i domaćinima. Nadam se da su čitaoci uspeli bar nešto od mojih preporuka iz prethodnog broja darealizuju pri svom boravku na kongresu.

Piše: Vukica KocićPešić



žen ja, kao tela za prego vore sa donosiocima odluka i lobi-

ran je.

Budućnost raz vo ja farmaceutske pro fesi je sa aspek ta im-

plementaci je no vih usluga u apoteke i raz vo ja „biznis“ mo dela

jeste jasan biznis plan, određivan je vrste usluge ko ju želite da

raz vi jate, način uspostav ljan ja kontak ta sa lekarima u okružen-

ju vaše apoteke, obez beđivan je dobre informatičke podrške i

stvaran je farmaci je zasno vane na dokazima, kroz praćen je is-

hoda inter venci je farmaceuta u apoteci. Ove ak tiv nosti mora ju

biti dopun jene farmakoekonom skim pokazatel jima. Ako posmatramo apotekarstvo u Srbi ji i ako profesio-

nalno želimo da unapredimo i očuvamo struku, pr va stvar

ko ju svi apotekari mora ju da shvate jeste da i pri vatni i

držav ni sek tor mora biti jedinstven u svo jim sta vo vima „je-

dan glas za sve“, kako je istakla koleginica iz nemačkog

udružen ja apotekara ABDA. Na nacionalnom ni vou mora-

mo stvoriti organizaci ju ko ja će imati pored profesionalne

moći i političku moć da prego vara sa vladom.

Opšti utisak je da je kongres bio dobro organizo van, te-

me i preda vači na uvodnim sesi jama bili su poznati profesori

sa raz ličitih uni verziteta. Kole ge iz prak se sa svo jim iskustvi-

ma i dobre POSTER pre zentaci je dopunile su sadržaj kon-

gresa.

Muzej farmaci je bio je pra vo uživan je i uz Calouste Gu-

benkian museum i Museum nacional de Arte Antiga pra voosvežen je posle kongresnih ak tiv nosti.

A uveče na Doko vima i u Alfami pilo se „vino verde“ i

uživalo u portugalskim speci jalitetima. Ljubaznost i nepo-

srednost domaćina učinili su da sam se vrlo pri jatno osećala

kako na kongresu, tako i na ulici ili u restoranu.

septembar 2010. 27

Muzej farmacije (Museu da Farmàcia) u Lisabonu



28 septembar 2010.

TERAPIJA AFTI

Neka istraživan ja su pokazala da je naj veći broj obo-

lelih starosti između 20 i 40 godina, i da se čak 6

puta češće jav lja ju kod žena. Mogu da nastanu na

svim delo vima sluzokože usta ali su najčešće lokalizo vane na

vrhu i ivicama jezika, unutrašnjoj strani obraza ili usana.

Af ta je ulkus, kružnog obli ka raz ličite veličine, ko ji je ja -

sno oi vičen eritematoznim, inflamatornim cr venim prste-

nom. Ova ivica je pra vilna i oštra, i u istom je ni vou sa okol-

nim epitelom ili je neznatno iz dignuta. Dno af te je pokri ve-

no fibrinskim naslagama. Ukoliko se fibrinske naslage uklo-

ne dolazi do kr varen ja.

Af te su iz razito bolne. Bolo vi se po jačava ju prilikom go-

vora, ishrane kao i pri svim pokretima muskulature obraza.

Pored toga, uglav nom prolaze bez opštih simptoma. Kaopropratni simptom mogu da se ja ve: temperatura, groznica i

po jačana sali vaci ja. Vrlo retko se jav lja otok regionalnih lim-

fnih žlezda.

Lezi je lagano zarasta ju, i to od ivice prema centru, za

najman je 3 dana, a naj više 30, dok bol kao glav ni simptom

može da bude prisutan 4 do 10 dana.

Uobičajeno je da af te recidi vira ju. Remisi je su raz ličite

dužine, od nekoliko meseci pa čak i više. Recidiv se jav lja iz -

nenada. Na mestu gde će da nastane af ta može da se ja vi ne-

pri jatan osećaj i peckan je, a zatim i cr venilo i otok.Njihov uzrok ni je poznat ali su brojna istraživan ja poka-

zala da posto je fak tori ko ji utiču na njiho vu po ja vu:

• Opšti pad imuniteta

• Genetska predispo zici ja

• Endokrini poremećaji poput poremećaja u funk ci ji

polnih žlezda (Posto ji direktna korelaci ja između po ja ve af ti

i količine progesterona u kr vi. Kao potvrda ovim tvrdnjama

ide i čin jenica da se af te češće jav lja ju kod žena i to najčešće

u pubertetu, ili tokom menstrualnog ciklusa.)

• Po vrede na sluzokoži usne duplje (Najčešće od destrui-

ranih zuba, loših protetskih i drugih stomatoloških rado va,

kao i

usled ne-

p r a v i l n o g

pran ja zuba.)

• Psihogeni fak -

tori - psihički stres i iz -

uzetna psihička napetost

• Bak terijske , virusne i glji vične infek ci je

• Alergi je - alergijski vaskulitis

• Autoimuni mehanizmi (Imunobiološkim testo vima je

dokazano da neki bolesnici sa af tama ima ju po većan titar

antitela na antigenski ekstrakt oralne muko ze. Smatra se da

ćeli je spinoznog slo ja epitela ima ju osobinu Ag.)

• Nedostatak vitamina B12 i gvožđa. Af te mogu da se po ja ve u sklopu mnogih lokalnih i si-

stemskih obol jen ja, kožnih bolesti (Lichen planus, Pemphi-

gus vulgaris, Pemphigo id mucosa, Erythema exsuda ti vum,

Dermatitis herpetiformis Duhring), bolesti veziv nog tki va

(Lupus erythematodes, Reiterov SY), bolesti krv nog siste-

ma (Leukopenia, Leukemia, Anemia) i bolesti GIT-a

(Crohno va bolest, Celiacia, Ulcerozni colitis), kao i nakon

hemoterapi je i zračne terapi je.

Glav ni simptom ko ji prati af te je bol. Terapi ja af ti je

simptomatska tako da je osnov no da se sman ji bol, kao i dase pospeši zarastan je. Takođe treba obratiti pažnju na fak to-

re ko ji utiču na po ja vu af ti, kako bi se produžio period

između dva recidi va.

AFTE

Afte su bolne ulceracije koje se javljaju na sluzokoži usne duplje. Smatra

se da svaki peti čovek ima povremeno problema sa aftama, a da čak

60% odraslog stanovništva ima afte jednom godišnje.

Proizvođač:

Sylphar N.V., Belgija

Uvoznik i nosilac dozvole:Adriatic distribution d.o.o. Beograd, Srbija

www.after.rs



30 septembar 2010.

SAVREMENO POSLOVANJE

No ve tehnologi je i moderni načini komunikaci je deo su

sa vremenog poslo van ja u goto vo svim delatnostima u svetu i

kod nas. Jasno je da ti toko vi nisu zaobišli ni farmaceutsku

delatnost, i to na pr vom mestu industrijsku farmaci ju i ana-

litiku leko va, zahval ju jući čemu je ova grana medicine u veli-

koj meri uspela da odgo vori izazo vima pružan ja adekvatne

zdrav stvene zaštite rastućoj ljudskoj populaci ji.

Međutim, ino vaci je nisu prisutne samo u proiz vodnim i

kontrolnim procesima već i u logistici, kao bitnoj karici u

lancu proiz vođač - krajn ji kupac.

On-line trebo van je kao sa vremeni oblik elek tronske ko-

munikaci je sa apotekama pr va je na domaćem tržištu uvela

farmaceutska kompani ja Farmalogist.

Sve što je potrebno da bi jedna apoteka počelasa on-line trebovan jem jeste korisnički nalog

Nalog se dobi ja vrlo jednostav no – uputi se zahtev za

otvaran je naloga, nakon čega će IT služba Farmalogista do-

deliti apoteci korisničko ime i lozinku. Odmah po ak ti vira-

nju naloga otvara se mogućnost internet trebo van ja robe i to

u svega nekoliko koraka.

Posetom web stranice www.far ma logist.rs, odabirom

opci je internet trebo van je i unošen jem korisničkog imena i

lozinke, pristupa se opci ji internet trebo van ja robe.

S obzirom na to da apoteke poslu ju u raz ličitim malo-

prodajnim soft verima i da se šifre po jedinih artikala raz liku-

ju u apoteci i Farmalogistu, problem je pre vaziđen tzv. upa-

ri van jem šifara, pa se na taj način minimalizu je mogućnost

eventualne greške ili propusta u trebo van jima.

On-line trebovan je doprinosi bol jem kvalitetuusluge u apoteciPrednosti on-line trebo van ja su višestruke. Za početak,

ono se može obav ljati u bilo ko je doba da na ili noći, neza vi-

sno od radnog vremena referenta proda je, što u značajnoj

meri olakšava rad zaposlenih u apoteci npr. roba se može

UŠTEDA VREMENA U MODERNOM POSLOVANJU

ELEKTRONSKA KOMUNIKACIJA

SA APOTEKAMAPoslednjih meseci na farmaceutskom tržištu u Srbiji posluje se na jedan novi, brži i jednostavniji način.

Tekst: Nataša KankarašMiladinović



poručivati u toku smene kada je u njoj naj više osoblja ili u

doba dana kada paci jenti najman je posećuju apote ke. Pored

toga moguće je au tomatsko stav ljan je proizvoda na stan je

nakon njihovog poručivan ja putem interneta, odnosno mo-

guće je iz raditi kalkulaci ju i mnogo pre nego što poručena

roba i fizički stig ne. Naime, kada magacin spaku je poručenu

robu, po vratna potvrdna informaci ja postav lja se na sajt oda-kle se može preuzeti, a na osno vu nje se odmah može pri-

stupiti iz radi kalkulaci je. To u velikoj meri doprinosi racio-

nalni jem iskorišćen ju vremena, što omogućava zaposlenima

da se mak simalno posvete svo jim paci jentima, umesto da se

ba ve obimnom administraci jom. Takođe, jedna od prednosti

on-li ne trebo van ja jeste ta što korisnik u svakom trenutku

vrlo jednostav no može imati uvid u status svo jih porudžbi-

na, može odštam pati svo je fak ture, a to je dodatna pogod-

nost naročito ako posto ji po treba da se u sistemu apoteka

prati trebo van je svake od apoteka po jedinačno.

Lako do atesta

Iako prema no vom Zakonu o leko vima i medicinskim

sredstvima apoteke, zdrav stvene ustano ve i pri vatna prak sanisu u oba vezi da posedu ju kopi ju sertifikata analize za sva-

ku seri ju leka, ukoliko se pokaže potreba da se pro veri atest

za neku seri ju uvoznog leka ko ji distribuira Farmalogist, to

se veoma lako može učiniti pristupom bazi atesta na sajtu

Farmalogista. Sve što je potrebno jeste da se unese odgo va-

ra juća lozinka i naziv ili serijski broj žel jenog leka, a traženi

atest se može i odštampati.

Mr ph. San ja Milošević,

ZU Apoteka »Srbotrade«

Pre skoro godinu dana sa velikim optimizmomprihvatili smo ide ju Farmalogi sta o internet trebo-van ju. Ubrzo se ova inovaci ja na srpskom farma-ceutskom tržištu pokazala kao izuzetna olakšica iu našem poslovan ju.

Vremenska neograničenost pristupa bazi arti-kala, kraće vreme dostave, uvid u cenu i uslove,

informaci ja o transportnom pakovan ju i pregled-nost fakture samo su neke od prednosti zbog ko- jih smo većinu naših naloga prilagodili upravo on-line trebovan ju. Naša ulagan ja u ovakav vid poslo-van ja zaista su bila minimalna: računar, pristupinternetu i naravno dobra vol ja.

Za nas je najbitni je da u veoma kratkom vre-menskom periodu ispoštu jemo pitan ja i po-traživan ja paci jenata. Uz pomoć Farmalogist-ovog on-line servisa u mogućnosti smo da u sva-kom momentu pružimo informaci ju da li od-ređenog leka ima na lageru, njegovu cenu i da li jelek na pozitivnoj listi što je često pi tan je na ko je

farmaceuti u privatnoj praksi nažalost ne ma ju od-govor.

Mr ph. spec. Saša Petrović,

ZU Apoteka »Požarevac«, Apoteka »Petrovac 1«

Sa internet trebovan jima naša ustanova imapozitivno iskustvo, od pre nekoliko godina, ali sa-mo sa nekoliko veletrgovina ko je ima ju specifičanasortiman i mali broj artikala. U 2010. godini,počeli smo sa ovim načinom trebovan ja od Far-malogista, ko ji u svo joj po nudi ima sve grupe arti-kala potrebne apoteci i tek tada smo shvatili pravi

značaj ovakvog načina rada.Mogućnost trebovan ja u toku 24 časa dnevno,neograničen broj pristupa i ispravki trebovan ja,direktan uvid u lager, mogućnost rada sa bilo kogračunara ko ji ima internet konekci ju (npr.odkuće), IT sektor Farmalogista ko ji je na raspola-gan ju za svaki eventualni problem, ne jasnoću isugesti ju kupca i sve man je vremena u svako-dnevnom radu za neki od klasičnih načina po-ručivan ja, glavni su razlozi ko ji su nas opredeliliza internet tre bovan ja. Ovo su ujedno i razlozizbog ko jih ovaj vid komuniciran ja preporučujemoonima ko ji svaki napredak informacionih i drugih

tehnologi ja brzo stavlja ju u funkci ju efikasni jegobavljan ja poslova.

Utisci korisnika On line trebovanja

31septembar 2010.



32 septembar 2010.

AKREDITACIJE

U okviru pro jek ta Mi-

nistarstva zdrav lja RS “Po-

drška Agenci ji za akredita-

ci ju zdrav stvenih ustano va

Srbi je” ko ji finansira Evrop-

ska uni ja, AZUS je do

2009. iz radila standarde i

»pilotirala« ih u bolnicama

i domo vima zdrav lja, a

2010. raz vi jeni su standardi

za radiološku di jagnostiku,

laboratori je i apoteke. Na

konkursu u okviru ovog pro jek ta odabra ne su po jedna

zdrav stvena ustano va iz pri vatnog sek tora, i to: jedan dom

zdrav lja, jedna bolnica, jedna kliničko-biohemijska labora-tori ja i jedna apoteka. Kao predstav nik apoteke iz pri vatnog

sek tora izabrana je ZUA Farmanea.

U žel ji da sa zna mo ka kva su iskustva učestvo van ja u pi-

lot pro jek tu akredita ci je apoteke raz go va ra mo sa direk tor -

kom ZUA Far ma nea mr ph. Slađanom Simeuno vić.

Ve oma smo ponosni i zadovoljni od lukom AZUS-a da baš

Far manea učestvu je u pi lot-pro jektu, iako smo sve sni da to od

nas zahte va mno go ener gi je i zala gan ja. Naša stal na kolektivna

an gažovanost u ve zi sa kvali te tom rada i or gani zaci jom usta-nove, smatram, bi li su ključni u po gle du od luke AZUS-a - ističe

Slađana Simeuno vić i doda je: ZUA Far manea je izabrana da

pokaže praktičnu pri menlji vost kri te ri juma u ve zi sa: osnovnom

de lat nošću službe, zašti tom

život ne sre di ne, si ste mom

rukovođen ja i upravljan ja,

in for maci onim si ste mom,

una pre đen jem kvali te ta i

bezbed nosti i ljud skim re sur -

si ma.

Koli ko du go je tra jao

proces utvrđivan ja standar -

da ko ji će se testi rati u apote-

ci?

Standar di tj. kri te ri jumi pre ma ko ji ma se procen ju je rad

ustanove razvi jani su u okvi ru rad ne gru pe tokom ne koli ko me -

se ci, a morali su obuhvati ti sve oblasti funkci oni san ja službe.Rad nu gru pu su čini li far mace uti iz bol ničkih i javnih apote ka,

mi ni star stva zdravlja, RZ ZO-a, pro fe sori fakul te ta, svi sa bo-

gatim rad nim iskustvom. Kri te ri jumi su pažlji vo razmatrani i

usklađivani sa DAP-om i važećim zakonskim akti ma.

Na ko ji način se sprovodi proces testi ran ja standar da za

akredi taci ju?

Pr vi koraci u pi lot-pro jektu je su da smo u okvi ru ustanove

ofor mi li ti move za svaku oblast or gani zaci je. Zatim smo izra-

di li proce dure ko ji ma smo de fi ni sali postu pan je tokom rada. Do-kazi postu pan ja po proce durama su za pravo naj važni ji To su

pi sani mate ri jali ko je za posle ni izrađuju tokom svakog rad nog

dana, a pred stavlja ju za pi se o tre bovan ju, skladišten ju, izda-

Pod kvalitetnom zdravstvenom zaštitompodrazumevaju se mere i aktivnosti kojima se, uskladu sa savremenim dostignućima medicinske,stomatološke i farmaceutske nauke i prakse kojadoprinosi višem nivou kvaliteta usluga zdravstvenihradnika, povećavaju mogućnosti povoljnog ishoda i

smanjuje rizik nastanka neželjenih posledica pozdravlje pojedinca i zajednice.

Akreditacija predstavlja postupak ocenjivanja kvalitetarada zdravstvene ustanove, na osnovu primeneoptimalnog nivoa utvrđenih standarda rada ustanove uodređenoj oblasti zdravstvene zaštite, odnosno granimedicine. Akreditacija je dobrovoljna i vrši se nazahtev zdravstvene ustanove. Podnosi se Agenciji zaakreditaciju zdravstvenih ustanova (AZUS)

ZAPOČET PILOT PROJEKATAKREDITACIJE U ZUA FARMANEA

Budućnost zdravstvenih ustanova Srbije je unapređenje kvaliteta i bezbednosti akreditacija i ispunjavanje

određenih standarda, prvenstveno u cilju poboljšanja zdravstvene zaštite.

Tekst: Estela Gaković



van ju, plani ran ju itd. Tre nut no smo an gažovani u tom seg men-

tu aktivnosti. Faza ko ja sle di je ste samoocen ji van je kvali te ta

ustanove. Nai me naši ti movi će sami se bi davati oce nu us-

klađenosti proce sa sa zadatim standar di ma, da bi zatim spol jni

ocen ji vači to isto prove ri li i dali konačnu, nadam se od ličnu oce -

nu.- ob jašnja va Slađana Simeuno vić.

Ko je su pozi tivne strane učestvovan ja apoteke u jed nom

ovakvom pro jektu?

Pro je kat pod razume va timski rad. Kolektivno prove ravamo

da li smo proce dure osmi sli li na naj bol ji način, u smi slu efektiv-

nosti i bezbed nosti. Smatram da ćemo ovim ostvari ti poboljšan-

ja u od ređenim oblasti ma. Opšti uti sak je da su zadati kri te ri ju-

mi pri menlji vi i da su nam pomo gli da una pre di mo rad. Inten-

zivno sarađuje mo i sa kole gama iz dru gih ustanova ko ji se za-

lažu za kvali tet u radu, čime do pri nosi mo una pređen ju far ma-

ce ut ske struke.- kaže Slađana Si meuno vić.

Da li posto ji razli ka između akredi tacij skih i ISO standar da?

ZUA Far manea je u ovom pro jektu u pri li ci da sa gle da

sličnosti i razli ke između ISO standar da i ISQa standar da ko-

jim se rukovodi AZUS. – kaže direk torka ZUA Farmanea i

doda je - Osnovno je za pažan je da su ISO standar di više usme -

re ni na tehnički deo or gani zaci je, dok sa dru ge strane, akre di ta-

cij ski standar di na naj viši ni vo stavlja ju bri gu o bezbed nosti

poslodavca pre ma za posle nom i zdravstve nih rad ni ka i sarad -

ni ka pre ma paci jentu. Or gani zaci je ko je u ovom momentu već ima ju im ple menti ran si stem me nadžmenta kvali te tom, ve oma

lako mo gu pri hvati ti i sprove sti proces akre di taci je, čime će una-

pre di ti zdravstve nu zašti tu i uslu ge ko je pružaju.

septembar 2010.

Apoteka Farmanea osnovana je 1996.godine, kaoustanova sa 4 apoteke. U međuvremenu se ustanovarazvijala i danas broji 16 apoteka sa 90 zaposlenih, a2009. godine oformljena je i galenska laboratorija. Uokviru ZUA Farmanea aktivan je i Centrar zakontinuiranu edukaciju koji je kao učesnike na

akreditovanim programima primio brojne kolegefarmaceute, lekare i zdravstvene tehničare.

AZUS (Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova)osnovana je 2008. godine uredbom Vlade RepublikeSrbije. Osnovni zadaci ove agencije sastoje se uutvrđivanju standarda za akreditaciju zdravstvenihustanova, proceni kvaliteta pružanja zdravstvenezaštite stanovništvu, kao i izdavanju javnih isprava oakreditaciji zdravstvenih ustanova.

33



34 septembar 2010.

FARMACEUTI U SVETU

U UAE posto je dva farmaceutska fakulteta od ko jih je

jedan otvoren pre 15 godina, a drugi tek 2004. godine, tako

da su farmaceuti u Emiratima u naj većem procentu stranci.

U apotekama najčešće rade Indijci, a u farmaceutskom

marketingu Arapi većinom poreklom iz Egipta i Libana, a

zatim Jordana i Siri je. Evropljana i Amerikanaca ima malo,

uglav nom zbog jezičke bari jere, mada znan je arapskog jezi-

ka ni je uslov za posao, budući da je i engleski zvaničan jezik

u zemlji.

I državne apoteke pri domovima zdravlja

- privatizovane

Kao što je sve u UAE no vo, luk suzno i grandiozno, tako

funk cioniše i farmaceutska zdrav stvena delatnost. Na sva-

kom koraku se može naći pro strana apoteka, a radno vreme

je uglav nom dvokratno, od 8 do 13h i od 16 do 21h. Po sto je

apoteke ko je rade tokom celog dana i do ponoći, a to su

uglav nom apoteke u tržnim centrima.

Apoteke su organizo vane na sličan način kao kod nas. U

svakoj apoteci posto ji poseban deo za iz da van je leko va, a

OTC, kozmetika i ostali proiz vodi razne namene kupu ju se

Mr ph. Vesna Janić Zlatojević

FARMACIJA U GRADU

SJAJA I LUKSUZA Mr ph. Vesna Janić Zlatojević, jedini naš farmaceut u Abu Dabiju, za časopis Doživeti 100

opisuje kako se radi u prestonici Ujedinjenih Arapskih Emirata UAE

Tekst: Ljubica Tišma

Boots pharmacy - lanac apoteka

poreklom iz Velike Britanije

Lifeline pharmacy

- lanac apoteka koji pripadaprivatnoj bolnici Lifeline



po principu samoposluge. U apo tekama na iz da van ju leko va

isključivo rade farmaceuti sa licencom nadležne zdrav stvene

instituci je, a među njima posto ji stepeno van je. Najniži rang

je farmaceutski asistent, a zatim su prema iskustvu rangiranina stepen 1 i 2. Kontinuirana medicinska edukaci ja neop-

hodna je za godišnje obnav ljan je licence za rad. Kozmetičke

i OTC proiz vode može da proda je i lice ko je ni je farmaceut,

ali je to veoma retko.

Apoteke u Abu Dabi ju su pri vatne. Posto je lanci apoteka

ko je su najčešće u sistemu veleproda ja. Vlasnik apoteke ne

mora biti farmaceut, ali mora da posto ji odgo vorno lice sa li-

cencom ko ju je odobrila nadležna ustano va.

Držav ne apoteke su bolničke apoteke u ko jima se može

podići lek ko ji je prepisan isključivo u bolnici u ko joj se apo-teka nalazi i u nji ma se ne može ništa drugo kupiti. Na isti

način su do skoro funk cionisale i držav ne apoteke pri do-

mo vima zdrav lja, ali su od jula ove godine pri vatizo vane od

strane vlasnika naj većeg lanca pri vatnih apoteka u Abu Da-

bi ju.

Originalni lekovi »papreno« skupi

Leko ve distribuira ju veleproda je. Pri vatne apoteke po-

ručuju leko ve direktno od referenta proda je, najčešće na ne-

del jnoj bazi. U bolničkim apotekama je sistem poručivan ja

centralizo van tj., posto ji centralno skladište ko je poručuje

35septembar 2010.

Vrtoglavi uspon male državebogate »crnim zlatom«

Ujedinjeni Arapski Emirati, mala država na BliskomIstoku, do pre samo 39 godina bila je nerazvijenazemlja, a lokalno stanovništvo je živelo u pustinjibeduinskim životom.Nastala je 1971. godine ujedinjenjem 7 emirata:Dubai, Abu Dabi, Sarza, Adzman, Ras Al Kaima, UmAl Kuvein i Fudzeira. Pokojni Šeik Bin Zajed,ujedinitelj Emirata i otac nacije ostvario je svoju,tada neverovatnu viziju da pustinjsku zemlju učininajpoznatijom na svetu. Zahvaljujući njemu, novaczarađen prometom nafte uložen je u razvoj zemlje,tako da je protekle decenije Dubai, postao poznat po

najvišim zgradama, veštačkim ostrvima u oblikupalme, kao i najlepšim i najluksuznijim hotelima.Strani državljani, uglavnom poreklom iz Indije,Pakistana i Filipina koji predstavljaju glavnu radnusnagu čine 80% današnjeg skoro petomilionskogstanovništva UAE. U nedostatku sopstvenognaučnog i stručnog osoblja, strani profesori,inženjeri i doktori brzo dolaze do posla, a najčešćedolaze iz SAD-a, područja EU-a i ostalih razvijenihzemalja sveta. Brzi razvoj i nagla urbanizacija,zajedno sa visokim prosekom prirasta stanovništva,preobrazili su grad u kosmopolitsku metropolu.Danas je Abu Dabi političko središte zemlje (sedištedržavnih institucija) i središte industrijske

aktivnosti.

Lulu pharmacy

- apoteka u tržnom centruAbu Dabiju



leko ve prema trebo van jima od strane priručnih apoteka na

bolničkim odel jen jima, a prema ugo vorenim tenderskim ko-

ličinama. Poručivan je se takođe obav lja na nedel jnoj bazi

kao i u pri vatnim apotekama.

Leko vi se u Abu Dabi ju proda ju isključivo uz recept, dok

se u apotekama u Dubaiu po jedini leko vi kao na primer an-tibiotici mogu kupiti i bez recepta. Leko vi su uglav nom po-

kri veni zdrav stvenim osiguran jem, držav nim ili pri vatnim,

tako da se prilikom preuziman ja leka u apoteci plaća samo

participaci ja, a visina participa ci je za visi od tipa osigu ran ja.

Da bi se lek preuzeo u apoteci pored recepta potreban je i iz -

veštaj lekara, ko ji farmaceut mora da pošal je uz račun zdrav -

stvenom osiguran ju ko je će pokriti taj trošak. Osobe ko je

nema ju zdrav stveno osiguran je mogu kupiti lek u apoteci

bez recepta, ali uz iz veštaj lekara.

Na tržištu su najzastupljeni ji originalni leko vi ko ji se

proda ju po znatno većim cenama nego u Evropi ili SAD,

oda kle su najčešće poreklom. Svaki lek ko ji ima dozvolu

Evropske agenci je za leko ve ili FDA, automatski dobi ja do-

zvolu za promet u UAE.

Generički leko vi su zastupljeni u malom procentu, mada

su u poslednje dve godine počeli da do bi ja ju na značaju, bu -

dući da je svetska ekonomska kriza zahvatila i Emirate, tako

da je o troško vima počelo da se vodi računa naročito u

držav nim bolnicama ko je se snabde va ju putem tendera. U Abu Dabi ju je pre nekoliko godina otvorena jedna fabrika

generičkih leko va ko ja posta je sve dominantni ja budući da

je njen vlasnik ujedno i vlasnik naj veće pri vatne bolnice u

UAE.

Biznis, ali fer

Na tržištu su prisutne goto vo sve svetske farmaceutske

kompani je sa svo jim predstav ništvima i konkurenci ja je veli-ka, tako da je farmaceutsko tržište veoma dinamično i za-

nimlji vo.

Svaka kompani ja ima svo je predstav ništvo, ali je po veza-

na sa ovlašćenim agentom tj. distributerom i to po zakonu

lokalnom kompani jom ko ja obav lja promet leko va.

Proda ja leko va se prati nedel jno i distributer je u oba vezi

da elek tronskim putem pošal je iz veštaj o proda ji far ma ceut-

skoj kompani ji. Svi podaci o prometu leko va u pri vatnom

sek toru integrisani su u sistem IMS ko ji se jav no ob jav lju je

svakog meseca, tako da se lako može iz vršiti bilo ko ja anali-

za.

Rad u farmaceutskim pred stav ništvima je organizo van

po principu biznis jedinica, tj. za kompani je ko je ima ju ra-

znolike proiz vode po lini jama. Za svaku lini ju posto ji me-

nadžer proda je i to po teritori jama (Abu Dabi, Dubai), a

produkt menadžeri se postav lja ju na ni vou UAE.

Menadžeru proda je odgo vara ju saradnici. Ne posto je

stručni saradnici kao kod nas, već saradnici proda je ko ji su

uglav nom farmaceuti, retko lekari, hemičari, genetski inžen- jeri, a nađe se i neko iz marketinga. Saradnici proda je su za-

posleni direktno u predstav ništvu, ali kod ovlašćenog agenta

i u tom slučaju ima ju ista pra va kao da su zaposleni u pred-

stav ništvu. Po jedine firme isto vremeno mogu biti i ovlašćeni

agenti više farmaceutskih predstav ništa va.

Marketing i lekari

Lekara speci jalista u Abu Dabi ju po bro ju nema mnogo.

Posete lekarima su na nedel jnoj bazi, a promoci ja se vrši pre-

lista van jem brošure ko ja sadrži najbitni je informaci je o lekuuobličene u marketinške poruke i brošura se na kra ju posete

ne ostav lja lekaru, ali se uglav nom ostav lja ju uzorci leko va,

što je zakonom dozvol jeno. Saradnik proda je je uglav nom

odgo varan za 1 ili naj više 2 proiz voda na svo joj teritori ji. Je-

dino saradnici zaduženi za onkološke proiz vode pokri va ju

celu teritori ju UAE budući da u Emiratima ima ukupno 25

onkologa.

Naj veća pažnja prilikom promoci je leko va prida je se do-

brim rezultatima kliničkih studi ja ko je idu u prilog nekom

leku što je velika prednost leka do te mere, da ukoliko u ne-

kom trenutku dobi je nepo vol jan rezultat u bilo kom aspek tu

36 septembar 2010.

FARMACEUTI U SVETU/UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI

Nadležne institucije DHA i HAAD

Nadležnost u oblasti zdravstvene zaštite u UAE jedecentralizovana, tako da postoje četiri institucijekoje su podeljene prema teritorijalnom nadleštvu.Najznačajnije su DHA (Dubai Health Authority) uDubaiu i HAAD (Health Authority Abu Dhabi) u AbuDabiju. Ove ustanove su nadležne za registracijulekova, izdavanje dozvola za rad zdravstvenimustanovama i apotekama i izdavanje licenci za radzdravstvenim radnicima. Obe institucije formirajusopstvenu listu lekova koji se mogu dobiti na receptu državnim bolnicama, uz uslov da su pokriveninacionalnim zdravstvenim osiguranjem. Porednacionalnog osiguranja, postoje i druga, privatnazdravstvena osiguranja, ali ona pokrivaju znatnomanje zdravstvenih usluga u odnosu na nacionalno inajčešće se preko njih ne može dobiti kompletnazdravstvena pomoć u državnim bolnicama. Privatansektor je veoma razvijen i u njemu se može dobiti

kompletna zdravstvena zaštita, nezavisno od tipaosiguranja koje pacijent poseduje.



neke sledeće kliničke studi je, momentalno se po veren je le-

kara u taj lek gubi i proda ja vrtogla vo opada iako je možda

reč o najprepisi vani jem leku do tada.

Marketinške aktivnosti - u skladu sa regulativom

o reklamiran ju lekovaMarketinške ak tiv nosti se uglav nom svode na organizo-

van je preda van ja ko ja su CME akredito vana, a organizu ju se

u hotelima. Koncept preda van ja je sledeći: jedan od viđeni-

jih lekara drži pre da van je na određenu temu, najčešće bez

spomin jan ja imena leka, a zatim sledi 15-minutna prezenta-

ci ja proiz voda određene farmaceutske kompani je. Bitno je

da je svako preda van je CME akredito vano, jer to pri vlači

posetioce. Da bi se dobila akre ditaci ja, uz aplikaci ju ko ja se

mora iz vršiti najman je 6 nedel ja pre održavan ja preda van ja,

nadležnim organima se mora ju dosta viti i prezentaci je pre -

da vača, kako bi se u potpunosti ispošto vala regulati va u

oblasti reklamiran ja leko va, s tim što prezentaci je ne sme ju u

naslo vu sadržati ime leka, a tokom prezentaci je se sme kori-

stiti samo generički na ziv, nikako zaštićeni.

Naj veći broj marketinških ak tiv nosti spro vodi se od sep-

tembra do decembra i tada se svake večeri u hote lima širom

Abu Dabi ja održava ju preda van ja ko ja sponzorišu farmace-

utske kompani je, tako da se rezer vaci ja sale za preda van ja

mora oba viti čak i nekoliko meseci unapred.

Najposećeni ja su preda van ja kada su preda vači stranilekari i profesori, najčešće iz SAD ili Evrope. Tržište Abu

Dabi ja i UAE je uopšte malo, tako da su svima poznati vo-

deći lekari iz raznih oblasti medicine ko ji su ujed no i

najčešći preda vači na ovakvim skupo vima, što više ne pri-

vlači pažnju zdrav stvenih profesionalaca. Farmaceutske

kompani je se zato trude da prilikom lansiran ja no vog leka

uvek za preda vača pozo vu nekoga iz inostranstva, kako bi

prekinuli rutinu i postigli žel jeni efe kat. Tržište UAE voli

leko ve ‘’brendo ve’‘, tako da ni je ni čudo što se proiz vodi

po jedinih američkih kompani ja odmah nakon lansiran ja

na tržište SAD-a, lansira ju i na tržište UAE. Naročito se

dobro kotira ju no vi leko vi za lečen je di jabetesa i kar dio va-

skularnih bolesti, budući da u UAE svaki četvrti stanov nik

bolu je od di jabetesa.

37septembar 2010.



KOZMETIKA

Posle samo nekoliko meseci od dana kada su se ovi pre-

parati našli na policama svih bol je snabde venih apoteka,

proiz vodi iz Dr Colić kolek ci ja su stekli veliki broj zado-

voljnih korisnika. Iz uzev pohvala na račun, ove domaće ko-

zmetike, od korisnika su na adresu Esense i klinike Dr Colić

stizale i informaci je o tome šta bi oni još želeli da proba ju od

preparata, a da to bude formulisano upra vo od strane farma-

ceuta i dok tora ko jima se veru je. Odgo vor na žel je i potrebe

korisnika će se uskoro naći u apotekama. Esensa i Dr Colić

najav lju ju iz lazak dva no va preparata.Kolek ci ja Dr Colić Beauty Therapy će bi ti bogati ja za

još jedan proiz vod, a u pitan ju je Antirid nega. To je bogata

bil jna tek stura namen jena za negu osetlji ve kože oko očiju.

Delu jući sa stojci

ove kreme su hi-

jaluronska kiseli-

na, ul je jo jobe i

ul je semenki gro-

žđa. Sinergisti-

čkim delo van jem

ovi sastojci »po-

punja va ju« i re-

duku ju po sto jećesitne bore oko

oči ju, a po veća-

njem elastičnosti

kože sprečava ju

po ja vu no vih. Pri-

menom Dr Co-

lić Antirid nege

nežna koža oko

očiju je dodatno nahran jena i hidrirana i vraća joj se vi tal-

nost. Therapy kolek ci ja, pored Dr Colić therapy gela za

ublažavan je otoka i modrica, dobi ja svog no vog predstav ni-

ka u vidu Dr Colić Sprej losiona za brzi rast kose i protiv

peruti. U svom sasta vu sprej losion sadrži tak sifolin (dihi-

drokvercetin), fla vonoid poreklom iz biljke Sibirski ariš.

Tak sifolin po boljšava mikrocirkulaci ju i tako po vol jno delu-

je na rast kose i otpreman je hran ji vih materi ja u koren dlake,

što ćeli jama korena kose osigura va dodatni iz vor energi je za

brže obnav ljan je i rast kose. Koren dlake posta je zdra vi ji i

jači. Usled bol je prokrv ljenosti kože gla ve, smanjuje peru-

tan je temena i tako otklan ja perut.

NOVI PREPARATI

DR COLIĆ BEAUTY THERAPYI DR COLIĆ THERAPYSaradnjom farmaceuta Esense i estetskih hirurga doktora Milana i Miodraga Colića,

formulisane su dve linije Dr Colić kozmetike: Dr Colić Beauty Terapy i Dr Colić Terapy.

• ANTIRID NEGA

• DNEVNA NEGA sa hijaluronskom kiselinom

• NOĆNA NEGA sa hijaluronskom kiselinom

• SERUM ZA OBLIKOVANJE TELA

• PURE KREMA za uklanjanje fleka na koži• APPETITE SUPPRESSION kapsule za mršavljenje

• SPREJ LOSION ZA

BRZI RAST KOSE I

PROTIV PERUTI

U S K O R O

U S K O R O

38 septembar 2010.



40 septembar 2010.

INTERNET APOTEKA

Skoro svakog dana kad otvo rimo e-mail čeka nas pi-

smo nepoznatog ili pošil jaoca sa čudnim imenom.

Sada već znamo, to je no va ponuda za kupo vinu le-

ko va preko interneta.

Neke od ovih internet apoteka samo su internet strane

licenciranih apoteka ko je na ovaj način žele da postanu do-

stupni je paci jentima, naročito određenim grupama (stari jipaci jenti, ležeći bolesnici, paci jenti u udal jenim područjima

gde nema apoteke), i dostup ne su 24 sata.

U poslednje vreme jav lja se sve veći broj web stranica

apoteka ko je nisu licencirane, ko je svo jom ponudom i cena-

ma predstav lja ju konkurenci ju licenciranim internet apote-

kama.

Licencira ne inter net apoteke ima ju svoj logo znak i broj

licence ko je su dobili od regulatornog tela zemlje u ko joj su

registro vane i ima ju 24 sata zaposlenog, licenciranog farma-

ceuta ko ji odgo vara na pitan ja i da je uputstva za primenu le-

ko va.

Licencira ne inter net apoteke zahte va ju validan recept

za one leko ve ko ji se iz da ju na recept, ima ju ob jav ljene adre-

se i telefone u slučaju da se ja vi problem kako bi paci jenti

mogli da se ja ve za sa vet.

Zašto je važno kupovati lekove

samo preko licenciranih internet apoteka?

Na osno vu istraživan ja ko je je spro velo Evropsko

udružen je za bez bedne leko ve, Svetska zdrav stvena organi-

zaci ja je iz dala akt upozoren ja da se ne preporučuje kupo vi-

na leko va preko interneta, osim preko licenciranih apoteka,

jer je više od 50% leko va dostupnih na ovaj način falsifiko-

vano.

Do ovih rezultata Evropsko udružen je za bez bedne le-

ko ve došlo je tako što su u oko stotinu on-line apoteka po-ručili po 18 leko va za lečen je raz ličitih bolesti, posle čega su

uradili pro veru kvaliteta ovih leko va i došli do zaključka da

više od 50% leko va ne zado vol ja va standarde po svom sasta-

vu i kvalitetu, odnosno predstav lja falsifikat.

Inter net apoteke bez licence pružaju mogućnost da le-

ko ve kupe svi oni paci jenti ko ji ne žele da plate lekara ili žele

da kupe lek ko ji im ni je prepisao lekar, ili pak ne žele da se

zna da koriste leko ve za postizan je zado voljstva (npr. lek za

poremećej erek tilne disfunk ci je) i sl.

Za kupo vinu leko va preko interneta do vol jno je samo da

paci jent ima validnu kreditnu karticu.

PREDNOSTI I RIZICI

KUPOVINA LEKOVA

PREKO INTERNETAPojava prve i ekspanzija Internet apoteka u svetu počela je 2000. godine.

Autor:Doc. dr sc. ph. Svetlana Goločorbin-Kon



Ko ji su rizici kupovine

lekova preko interneta?

Rizici su sledeći:

• Lek može biti falsifiko van i može do vesti do veomaozbil jnih nežel jenih reak ci ja, tro van ja i do smrti (pr. eksperti

iz oblasti medicine i farmaci je u Ujedin jenom Kral jev stvu,Švedskoj i Sjedin jenim Američkim Državama u periodu od1995. do 2009. godine, spro veli su studi ju ko ja je pokazalada je falsifiko vano 44% od 2,3 miliona leko va za lečen jeerek tilne disfunk ci je prodato u to ku jednog meseca.Istraživači na vode primer 150 paci jenata ko ji su primljeni usingapursku bolnicu i koristili su tadalfil i bil jne preparate sažel jom da poboljšaju svo ju erek tilnu funk ci ju. Sedmoro odnjih su bili u komatoznom stan ju, jer je lek ustvari sadržavaoak tiv ni princip za lečen je di jabetesa a četiri paci jenta je od-

mah umrlo.• Primena falsifiko vanog antibiotika, ko ji ne sadrži do-

vol jno ak tiv nog principa, do vodi najčešće do neadekvatnogterapijskog efek ta i raz vo ja rezistenci je.

• Lek kupljen preko nelicencirane internet apote kemože da sadrži tok sične materi je i da do vede do smrti.

• Ponekad lek i ne stigne do kupca iako je plaćen

Šta se sve može naći u ponudi inter net apoteka?

• Antibiotici,• OTC preparati• Analgetici (paracetamol ali i tramadol i drugi opi jatni

analgetici)• Benzodiazepini• Leko vi za skidan je telesne težine

• Leko vi za lečen je erek tilne disfunk ci je od raznih proiz - vođača

• Hormoni i dr.

Koriste li mladi internet

za nabavku ilegalnih lekova?

Nažalost, baš zbog čin jenice da mladi svih uz rasta više ko-riste kompjutere od svo jih roditel ja i često su na internetu,dostupnost informaci ja o siro vinama i procesima za proiz vod-nju ilegalnih supstanci kao i kupo vina preko nelicenciranihinternet apoteka, pruža mogućnost mladima da naba ve razne

vrste leko va i siro vine za uživan je (npr. Club-drugs, ek stazi,amfetamin, LSD, kokain, marihuana, razne vrste pečurki, ko-dein pa čak i heroin). Srećna okolnost u našoj zemlji jeste današ zakon i carinski sistem još uvek prepozna je samo kontej-ner i šleper te kupo vina preko interneta kod nas još ne funk ci-

oniše ili je vrlo kompli ko vana i opterećena tak sama pa se sta-nov nici Srbi je ne odlučuju tako lako na ovaj vid kupo vine.

S druge strane, upotreba kompjutera ni je još uobičajenau svim domo vima a i kreditne kartice nisu redo van vidplaćan ja prema inostranstvu.

Roditel ji bi kod nas trebalo da prate „internet ak tiv nosti“svo je dece i da na taj način spreče nabav ku ilegalnih sup-stanci i zaštite svo ju decu.

Kod nas ima nekoliko registro vanih internet apoteka

ko je nude di jetetske preparate i di jetetske suplemente.Nadam se da će se u budućnosti, kod nas u Srbi ji, po ja vi-ti samo licencirane internet apoteke i da će nadležne institu-ci je pomno pratiti i pro vera vati proda ju preko njih radisprečavan ja proda je neregistro vanih ili falsifiko vanih leko va,a u cil ju bez bednosti paci jenata.

41septembar 2010.



42 septembar 2010.

PROMOCIJE

Kozmetika Dr Colić Beauty Therapy predstavljena je javnosti na Dan mladosti, 25. maja 2010.

godine, simbolično slaveći mladost i lepotu.

U beogradskom klubu »Julieta«, predstavnici farmaceutskih kompanija Esensa i Farmalogist,

poznati estetski hirurzi dr Milan Colić i dr Miodrag Colić i zaštitno lice kolekcije glumica Vesna

Trivalić objasnili su prisutnim novinarima iz mnogobrojnih medijskih kuća po čemu je ova kozmetika

jedinstvena.

Dobri domaćini, pozitivna i prijatna atmosfera, učinili su da oko 1000 zvanica iz kulturnog i

javnog života, kao i kolege farmaceuti i lekari upamte ovu promociju kao jednu od najlepših.

Kako je bilo na promociji najbolje govore pozitivni kometari brojnih medija i ocena nedeljnika Blic Puls »Dobra žurka sa mnogo ukusa - ocena čista petica«.

Konferencija za novinare, s leva Silvana Džudžević predsednikupravnog odbora Farmalogist, Miodrag Colić, Ivana Zarićvoditeljka programa, Milan Colić, Zoran Jovanović direktorEsensa i Stanislava Lazić direktor razvoja i nabavke Esensa

Promocija je počela predstavljanjem Vesne Trivalić kaozaštitnog lica kolekcije Dr Colić Beauty Therapy, u beogradskomklubu »Julieta«

Pozitivna atmosfera tokom čitave žurke Aleksandar Timofejev i Bora Todorović

Dr Colić Beauty TherapyPromocija ocenjena od strane medija čistom peticom



PROMOCIJE

43septembar 2010.

Vesna Trivalić sa farmaceutima apoteke i posetiocima promocijeu Apoteci „Vasa Pelagić“ u Požarevcu

Predstavnici Esense, Farmalogista, dr Milan Colić i glumicaVesna Trivalić sa zaposlenima iz Apoteke „Zdravlje“ u Kraljevu

Svi prisutni mogli su da testiraju tip kože.Apoteka Medicor u Kotoru.

Mr ph. Katarina Milošević, vlasnica apoteke Medicor, TCKamelija u Kotoru sa Vesnom Trivalić tokom promocije

Stručnjaci su zainteresovanima besplatno testirali tip kože i

omogućili da probaju neke od preparata. Posetioci promocija su

se informisali o novoj liniji za negu kože Dr Colić Beauty

Therapy, direktno postavljajući pitanja najpoznatijim estetskim

hirurzima kod nas, dr Milanu i dr Miodragu Coliću. Vesna

Trivalić, zaštitno lice ove kozmetike zainteresovala je sve

prisutne da probaju neke od preparata koje i ona koristi.

Kupovinom jednog od proizvoda, kupci su dobili na poklon još

jedan iz kolekcije Dr Colić Beauty Therapy.

Posetioci su bili izuzetno zadovoljni što su i u njihovim

gradovima održane promocije i što im je omogućeno da dobiju

savete družeći se sa glumicom Vesnom Trivalić, priznatim

estetskim hirurzima Colićima i timom stručnjaka Esense.

Pored preparata za dnevnu i noćnu negu, dame su pokazale

i veliko interesovanje za serum za oblikovanje tela, preparat za

prirodno smanjivanje apetita, kremu za uklanjanje fleka na

koži, kao i gel za smanjivanje otoka i modrica.

Zadovoljni kvalitetom ove kolekcije za negu lica i tela,

mnogi su se vratili u apoteke i kupovinom novih preparata iz

linije Dr Colić Beauty Therapy pokazali da na pravi način

brinu o sebi.

Dr Colić Beauty TherapyTokom letnjeg perioda farmaceutske kompanije Esensa i Farmalogist

nastavile su promovisanje kozmetike Dr Colić Beauty Therapy u apotekamaširom Srbije i Crne Gore



44 septembar 2010.

MEDICINSKI REČNIK

Hiper hidroza ili prekomer no zno jen je, iako ne

predstav lja značajan medicinski problem, prisut-

no je kod približno 3% svetske populaci je, na-

ročito kod mlađih osoba, predstav lja jući značajan kako psi-

hološki tako i soci jalni problem, ko ji značajno utiče na kva-

litet svakodnev nog živo ta.

Definiše se kao prekomerno i nekontrolisano zno jen je

ko je pre vazilazi potrebe normalne termohomeostaze.

Hiperhidroza se može podeliti na:

1. primar nu hiper hidrozu (eseci jalnu ili idiopatsku) -čiji uzrok ni je poznat,

2. sekundar nu hiper hidrozu - ko ja nasta je kao posledica

ne kih drugih poremećaja organizma kao što su: diabetes

mellitus, endokrini poremećaji (hipertireoidizam), tumori

(feohromocitom, karcinoid tumor), tumori hipofize, tuber-

kulo za, limfomi, bolesti simpatičkog sistema, neurološke i

psihi jatrijske bolesti (Parkinsono va bolest, Riley-Day Sy.),

po vrede ili operaci je centralnog ner vnog sistema ili kičmene

moždine, upotreba leko va (propranolol, fizostigmin, pilo-

karpin, triciklični antidepresi vi, antiemetici, venlafak sin),

menopauza.

PREKOMERNO ZNOJENJEI RAZLIČITA TERAPIJSKA REŠENJA

HIPERHIDROZA ITORAKOSKOPSKASIMPATEKTOMIJAZa časopis „Doživeti 100“ mr sc. med. dr Ivan

Kuhajda, specijalista, grudni hirurg sa Instituta za

plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici,

objašnjava pojmove hiperhidroze i torakoskopske simpatektomije.

Autor: Mr sc. med. dr Ivan Kuhajdaspecijalista, grudni hirurg



Za raz liku od funk cionalnog zno jen ja ko je nasta je kao

posledica fizičkih vežbi, premora, po višene telesne ili spol-

jašnje temperature, primarna hiperhidroza nasta je kao po-

sledica emocionalnih problema i ank sioznosti.

Hiperhidroza se dal je de li na:

• fokal nu hiper hidrozu – kada su zno jen jem zahvaćeni sa-

mo po jedini delo vi tela (dlano vi, pazušne jame, lice, tabani)• genera lizo va nu hiper hidrozu – kada je po jačanim zno-

jen jem za hvaćeno celo telo

Primarna hiperhidroza je skoro uvek fokalna, dok je se-

kundarna hiperhidroza najčešće generalizo vana.

Prema no vi jim istraživan jima, dokazano je da se hiper-

hidroza nasleđuje, te da u 25 - 50% slučaje va posto ji pore-

mećaj kod člano va porodice.

Primarna hiperhidroza je problem ko ji utiče na sve

aspek te ljudskog života. Jav lja se već u detinjstvu ili puberte-

tu, manifestu jući se goto vo svako dnev no. Osobe sa ovim

problemom iz bega va ju kontak te sa drugim osobama zbog

stalno vlažnih dlano va, nose široku tamnu odeću kod po-

jačanog zno jen ja ispod pazuha, polako se po vlače u sebe,

otuđujući se od društva.

Po jačano zno jen je potencira nepri jatnost i nesigurnost u

društvu, čime se posledično po jačava i zno jen je i nasta je

začarani krug.

Za postav ljan je di jagnoze primarne hiperhidroze neop-

hodna je dugogodišnja istori ja po jačanog zno jen ja paci jenta,kao i klinički pregled paci jenta.

Ne posto ji precizna skala intenziteta za hiperhidrozu, te

se najčešće primarna hiperhidroza deli kvalitativ no na: blagu

(mild), umerenu (moderate) i ozbil jnu (se vere).

Terapi ja hiperhidroze

Terapijski pristupi lečen ju hiperhidroza su brojni, ali je-

dino trajno rešen je predstav lja operaci ja - ističe dr Ivan Ku-

hajda i dodatno ob jašnja va svaki od njih.1. Di jetet ski režim – iz bega van je namirnica ko ji pro vo-

cira ju po jačano zno jen je (kafa, čaj, koka-kola, čokolada), iz -

bega van je začin jene i vruće hrane.

2. Antiper spiranti i dezodoransi - (Alumini ju hlorid he-

kashidrat 10% ili 20%-Drysol®, Xerac®) široko su korišćeni

svuda u svetu, ali njiho va upotreba je indiko vana samo kod

blagih i umerenih formi hiperhidroze. Oni zapušava ju iz -

vodne kanale znojnih žlezdi i na taj način pri vremeno bloki-

ra ju zno jen je. Efekat je zado vol ja va jući samo nekoliko me-

seci, mogu se ja viti alergijske i dru ge tok sične reak ci je na

mestu aplikaci je.

45septembar 2010.



3. Far ma kotera pi ja - (sedati vi, antiholinergici, simpato-

litici, β−blokatori, atropin) njiho va upotreba je ograničena

po ja vom sporednih efekata ko je ovi leko vi izazi va ju kao i

čin jenicom da su efikasni samo za blage oblike hiperhidroze.4. Jonoforeza - najčešće se upotreblja va za palmarnu i

ak silarnu hiperhidrozu. Iz vodi se tako što se vlažni sunđeri

sa elek trodama pričvrste za šake ili se posta ve u pazušne ja-

me i zatim se u toku 20 minuta propušta nisko voltažna

stru ja. Efekat je re verzibilan, te se inter venci ja mora po-

nav ljati u određenim vremenskim inter valima. Sporedni

efek ti u vidu peckan ja, trn jen ja, eritema pa čak i opekotina,

ograničava ju široku upotrebu jonoforeze u lečen ju hiperhi-

droze

5. Botulinum A to xin (BO TOX®, Dysport®) –efikasan

je u tretmanu hiperhidroze dlano va, pazušnih jama, lica,

leđa. Blokira oslobađan je acetilholina sa neuromišićne spoj-

nice i na taj način pri vremeno isključuje iner vaci ju znojne

žlezde. Iz vodi se intradermalnim ubrizga van jem u određene

delo ve tela (dlano vi, pazušne jame). Inter venci ja se mora po-

nav ljati u određenim vremenskim inter valima ko je paci jent

određuje subjek tiv no na osno vu intenziteta ponov nog zno-

jen ja. Nežel jeni efek ti u vidu bolo va pri samom tretmanu,

slabosti ili trn jen ja mišića, toleranci je na botox, ograničava junjego vu dugogodišnju upotrebu.

Torakoskopska simpatektomi ja – jedina

terapijska procedura ko ja ima tra jan efekat

Već 30 godina se iz vodi svuda u svetu sa iz vanrednim re-

zultatima i spada u standard lečen ja težih formi primarne

fokalne hiperhidroze. Reč je o minimalno in vaziv noj hi-

rurškoj proceduri sa visokom efikasnošću. Operaci ja spada u

jednodnev nu hirurgi ju - istog dana nakon operaci je, paci-

jent, ukoliko živi do 100km od Sremske Kamenice napuštabolnicu sposoban za obav ljan je svih svakodnev nih ak tiv no-

sti. Nema potrebe za bolo van jem i rehabilitaci jom. Operaci-

ja se iz vodi u opštoj anestezi ji, operišu se obe strane grudnog

koša, kroz po dva reza na koži veličine 5 milimetara tako što

se na tačno određenom ni vou preseca simpatički lanac. Re-

zo vi na koži se lepe speci jalnim fibrinskim lepkom, tako da

ožil jaka posle operaci je goto vo i nema. Zahvat tra je oko 30

minuta. Efekat operaci je se jav lja odmah nakon buđen ja iz

anestezi je - paci jent se budi sa su vim i toplim dlano vima,

pazušnim jamama. Nakon operaci je, kod oko 30-40% paci-

jenata jav lja se kompenzatorno zno jen je na drugim delo vi-

ma tela. Najčešća lokalizaci ja kompenzatornog zno jen ja jesu

don ji deo leđa i stomak, prepone, listo vi. Kompenzatorno

zno jen je se ne jav lja kod svih paci jenata, indi vidualno je da li

će se ja viti, koliko dugo će tra jati i kog intenziteta će biti.Retko, kod ne kih paci jenata se jav lja i prolazno po jačano

lučen je plju vačke.

Najbol ji efekat operaci je prisutan je kod paci jenata sa hi-

perhidrozom dlano va (više od 95% paci jenata je dugoročno

zado vol jno), oko 85% sa hiperhidrozom pazušnih jama i

oko 70% sa hiperhidrozom lica i/ili cr venilom lica.

Komplikaci je su iz uzetno retke i jav lja ju se u man je od

1% operisanih. Najčešće nasta ju kao posledica neiskustva

hirurga u smislu nepozna van ja anatomskih odnosa u grud-

nom košu. Najčešće komplikaci je su Horner sindrom, neu-

speh simpatek tomi je zbog nekompletnog presecan ja simpa-

tičkog lanca ili usled nepresecan ja Kuntz nera va, zatim pne-

umotoraks, kr varen je, neuralgi je.

Najčešće indikaci je za iz vođen je torakoskopske simpatek -

tomi je, pored primarne fokalne hiperhidroze jesu Ray naud

sindrom, Burgero va bolest i reflek sna simpatička distrofi ja, ali

samo nakon neuspeha konzer vativ ne terapi je i men jan ja na vi-

ka u smislu prestanka pušen ja i iz bega van ja hladnoće. Takođe,

indikaci ja za iz vođen je ove procedure jesu i raz ličite okluzi jekrv nih sudo va gorn jih ekstremiteta (tromboze praćene gan-

grenom prsti ju).

46 septembar 2010.

• Na klinici za grudnu hirurgiju Instituta za plućnebolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici od 2008. dosada operisano je oko 500 pacijenata zbog primarnehiperhidroze

• Torakoskopska simpatektomija se na Klinici za

grudnu hirurgiju u Sremskoj Kamenici izvodi već 15godina ali i zbog drugih medicinskih indikacija:Raynaud sindrom, Burgerova bolest, refleksnasimpatička distrofija

• Sa uputom za bolničko lečenje operacija jebesplatna. Kod pacijenata koji ne pripadaju južno-bačkom okrugu, uput za bolničko lečenje mora daoveri lekarska komisija.

• Bez uputa za bolničko lečenje operacija košta 1000evra, koje pacijenti uplaćuju na žiro račun Institutapo dolasku na zakazanu operaciju.

• Operacija je izuzetno popularna, trenutno još 250

pacijenata čeka na operativni zahvat.• Kontakt e - mail: [email protected]

Torakoskopska simpatektomija

MEDICINSKI REČNIK/PREKOMERNO ZNOJENJE



48 septembar 2010.

ISHRANA

Autor: dr Jelena Gligorijevićnačelnik Odeljenja za ishranu, Klinički centar Srbije

Opstipaci jaHronična opstipaci ja je jedna od najčešćih crev nih bolesti

pretežno populaci je zapadnih zemal ja. Ci vilizaci ja je sa vre-

menom čoveku nametnula tempo života, način ishrane, stre-

so ve i druge činioce ko ji značajno utiču da se sve veći broj

osoba žali na hronični zatvor. Za visno od definici je ovog po-

remećaja, opstipaci ja se jav lja kod 5% do 25% populaci je i

čak svako treće dete uz rasta 6 - 12 godina ima ove tegobe.

Definici ja opstipaci je je veoma subjek tiv na ali najčešće

uključuje tvr du stolicu, otežanu defekaci ju i neredov no pra-

žnjen je. Kod dece se može ja viti i abdominalni bol, po vraća-

n je i gubitak apetita, dok stari jim paci jentima veći problem

predstav lja tvrda stolica kao i otežano i nekompletnopražnjen je.

Kod odraslih, normalna učestalost defekaci je varira od

jedne stolice na treći dan, do tri stolice dnev no. Osobe ko je

hranom unose preporučene količine bil jnih vlakana iz voća,

po vrća i proiz voda od celih zrna žitarica, obično ima ju

obimni ju i mekšu stolicu kao i lakšu defekaci ju.

Ko ji su uzroci opstipaci je?Etiologi ja hronične opstipaci je obuhvata brojne urođe-

ne, gastrointestinalne, ne urološke, hirurške, endokrine, me-

taboličke, psihičke i soci jalne uzroke.

OPSTIPACIJA, NADIMANJE,GASOVI, GRČEVI

Često bezazlene, ređe ozbiljne, ali u svakom slučaju veoma neprijatne tegobe urbanog

čoveka bez hrane možemo živeti nekoliko nedelja, pa čak i dva meseca.



Kod inače zdra vih ljudi, najčešći uzroci opstipa ci je su:

- ponav ljano odlagan je defekaci je tj. neodazi van je nago-nu na defekaci ju;

- ishra na ko ja ne obez beđuje do vol jne količine bil jnih vlakana;

- nedo vol jan unos tečnosti;- man jak fizičke ak tiv nosti;- hronična upotreba lak sati va.

Lečen je blage i funkcionalne opstipaci je

1. Sa veto vati bolesnika da se odmah odazo ve nagonu zadefekaci ju (ne odlagati pražnjen je).

2. Uputiti bolesnika kako da ishranom po veća unos bil j-nih vlakana.3. Ob jasniti bolesniku koliko tečnosti treba da unese

dnev no (minimum 2 litra).4. Pružiti sve potrebne preporuke o vrsti, intenzitetu i

vremenu tra jan ja svakodnev ne fizičke ak tiv nosti.5. Bolesnike ko ji redov no koriste lak sati ve, sa ve to vati da

uz gore nabro jane mere, postupno sman ju ju dozu lak sati va iprelaze na blaže proiz vode.

6. Samo ukoliko je zaista neophodno, bo lesniku propisa-

ti neki od lak sati va.

Nadiman je, gasovi i stomačni grčevi

Česte su žalbe na osećaj nadiman ja, gaso ve i stomačnegrčeve, ko ji osim što stvara ju uglav nom blage subjek tiv ne te-gobe, u suštini najčešće nema ju većeg zdrav stvenog značaja.Ređi je slučaj da su ove tegobe po vezane sa ozbil jnim obol-

jen jima cre va, žučnih pute va, jetre i pankreasa.U želudcu i cre vima se normalno nalazi približno 200

mililitara gaso va, ko ji se većim delom tu i stvara ju ali mogubiti i posledica gutan ja vazduha (aerofagi ja). Količine gaso vau mnogome varira ju od osobe do osobe ali i kod iste osobe

49septembar 2010.

Najčešći uzrok gasova, nadimanja i grčeva jeste ishrana sa velikim količinama:- vlakana, posebno rastvorljivih (ima ih u ovsu, ječmu, voću, mahunarkama, semenkama)- nesvarljivih skrobova (mahunarke - pasulj,sočivo, soja,kikiriki; cela zrna

žitarica)- mlečnog šećera (kodintolerancije laktoze)- umerene količine fruktoze(voćnog šećera)- umerene količine alkoholnih

šećera (pr. sorbitol)



posto je velike vari ja ci je od dana do dana. U proseku, ljudi

dnev no iz bace približno 700 ml raz ličitih gaso va, ali te ko-

ličine mogu biti i višestruko veće. Gaso vi se mogu iz baci va ti

podrigi van jem, zatim kroz čmar a određene količine se ap-

sorbu ju kroz cre va u krv i potom preko pluća iz dahnu.Ukoliko se neko požali na višak gaso va, može se raditi o

učestalom podrigi van ju ili o učestalom iz baci van ju gaso va

kroz čmar ili pak o nakupljan ju gaso va u želudcu i cre vima,

što do vodi do rastezan ja zido va ovih organa i posledičnog

osećaja nelagodnosti, naduto sti ili pak grčeva i bolo va.

Ne posto ji uvek precizna po vezanost između količine

gaso va ko ja se zaista nalazi u cre vima i subjek tiv nog osećaja

po jedinca. Dakle, iz vesne osobe se žale na iz ražene tegobe i

kada su u cre vima objek tiv no prisutne uobičajene količine

gaso va. Druge osobe, pak, ne osećaju tegobe i čak ni ne pri-

mećuju veoma velike količine gaso va u svo jim cre vima.

Povećano stvaran je gasova

Do po većanog stvaran ja gaso va u želudcu i cre vima može

doći zbog fermentaci je ugljenih hidra ta (šećera i skrobo va),

pod dejstvom crev nih bak teri ja fiziloške crev ne flore, što

može prouzroko vati osećaj nelagodnosti, nadiman ja i grčeva.

Uzrok po većanog stvaran je gaso va može biti preterani rast

crev nih bak teri ja (što je ređi slučaj), ili pak određeni način is-

hrane. Do preteranog rasta bak teri ja u želudcu i tankom cre-

vu, može doći usled delimične opstruk ci je cre va, zatim kod

poremećaja crev ne pokretlji vosti, kod poremećaja imuniteta i

posle nekih operaci ja. Tada, usled fermentaci je relativ no veli-

kih količina nesvarenih ugljenih hidrata u tankom cre vu, ko je je mnogo osetlji vi je na rastezan je od debelog cre va, kod bole-

snika se osećaj nelagodnosti i nadutosti jav lja relativ no brzo

posle obroka a mogu se ja viti i grčevi i bolo vi.

Najčešći uzrok - šećeri i masti

U zapadnim zemljama pa i kod nas, poslednjih godina

značajno je po većan unos fruk toze (voćnog šećera), ali ne

zbog po većanog unosa voća, već zbog neumerenog konzumi-

ran ja voćnih soko va i napitaka, kao i kuku ruznog sirupa ko ji

je takoreći nezaobilazni sasto jak gaziranih soko va, i raznih

konditorskih proiz voda, kek se va, slatkiša i sličnih namir nica.

Kod de ce unos 10 - 20 grama fruk toze, a kod odraslih

unos 25 grama ovog šećera, ne može se u potpunosti svariti

a sva nesvarena fruk to za fermen tisaće u cre vima i do vesti do

simptoma nadutosti, gaso va i ponekad grčeva.

Veoma kalorični obroci kao i obroci sa puno masnoća

mogu usporiti prolazak i iz baci van je gaso va. U normalnim

okolnostima, usporeno iz baci van je i zadržavan je gaso va

usled obilnih i masnih obroka, može doprineti osećaju na-dutosti. U slučaju nekih funk cionalnih poremećaja crev nog

trak ta, poput iritabilnog kolona, osoba može osećati veću

nelagodnost i bolne grčeve.

Intoleranci ja laktoze

In toleranci ja mlečnog šećera, lak toze, jav lja se često

(smatra se da kod nas 20 - 30 % odraslih ne podnosi lak to-

zu). Kod ovih inače zdra vih osoba, usled nedostatka enzima

lak taze, varen je lak toze u tankom cre vu je nepotpuno, pa ne-

svarena lak toza pre lazi u kolon. Pod dejstvom crev nih bak -teri ja, lak toza u kolonu fermentiše do kratkolančanih ma-

snih kiselina i gaso va. Sve ovo uzroku je po ja vu karak teri-

stičnih simptoma: osećaj nadutosti, gaso vi, grčevi, obimne

kašaste stolice i ponekad proliv.

Ukoliko se ovakvi simptomi jav lja ju posle konzumiran ja

mle ka, može se posumnjati na intoleranci ju lak toze. Tada se ra-

de dodatni testo vi, što je posebno važno kod dece, s obzirom da

kod njih grčevi mogu biti toliko jaki, da podsećaju na neko

ozbil jno hirurško obol jen je. Ukoliko se ovo banalno nepod-

nošen je lak toze ne prepozna na vreme, dete može i da iz gubi na

težini, odnosno rast u visinu ne prati proporci jalni porast težine.

ISHRANA/OPSTIPACIJA

Preporuke kod nadimanja,gasova i grčeva• Fizička aktivnost (šetnja,lagane vežbe, kućni poslovi,rad u bašti, ples i sl).• Jesti polako i ne pričatipunim ustima.• Izbegavati pijenje naslamku (zbog aerofagije).

• Smanjiti unos voćnih igaziranih sokova, slatkiša ikonditorskih proizvoda.• Izbegavati obilne, veomakalorične i preterano masneobroke.• Osobe koje ne tolerišumlečni šećer, umesto mlekamogu da koriste sir i jogurt.• Ograničiti unos mahunarki,voća, ovsa, semenki (samoukoliko sve gore navedeno ne

pomaže a tegobe suizražene).

50 septembar 2010.



54 septembar 2010.

U POSETI APOTECI

Tradici ja apotekarstva u Le skov cu duga je više od

140 godina. Apoteka Lesko vac stekla je imidž naj-

većeg, najkvalitetni jeg i najpouzdani jeg distribute -

ra leko va neophodnih stanov ništvu Ja blaničkog okruga.U

svom sasta vu ima 13 ogranaka i 20 jedinica za iz da van je go-

to vih leko va ko je se nalaze na teritori jama opština: Lesko-

vac, Vlasotince, Crna Tra va, Lebane, Bojnik i Medveđa.

- Ovakva mreža apote ka omo gućava efi kasnu i br zu uslu gustanovništvu ko je živi dale ko od Le skovca. Dokaz za to je ste i

obrađenih 2.320.000 re ce pata i izdatih više od 15.000 me di cin-

skih poma gala na nalog tokom prošle godi ne. - kaže mr ph. Iva-

na Argiro vić, direk tor Apoteka Lesko vac.

U pr vih 6 meseci 2010. Apoteka Lesko vac je pružila oko

1.850.000 usluga paci jentima, što go vori o veličini i značaju

ove ustano ve. Osnov ni cilj menadžmenta Apoteke Lesko vac

jeste unapređen je kvaliteta usluga u sklopu farmaceutske

zdrav stvene zaštite.

- To postižemo konti nui ranim radom na stručnoj edukaci ji,

obo gaćivan jem asor ti mana, uvođen jem novih uslu ga i re kon-

strukci jom i opre man jem apote ka. Re zul tat je veće zadovoljstvo

kori sni ka uslu ga, promovi san je zdravlja i edukaci ja stanov-

ništva, što je od ve li kog značaja za una pređen je nji hovog

zdravlja. - doda je Argiro vić.

Permanentno ulagan je - zadovol jni korisniciZa uspešno poslo van je Apoteke Lesko vac naj važni ji su

ljudski resursi. Stručni kadar čine 43 magistra farmaci je, tro- je speci jalista i 97 farmaceutskih tehničara. Zaposleni sva-

kodnev nim zalagan jem pružaju kvalitetnu uslugu i ostvaru ju

sve bol ju komunikaci ju sa korisnicima. Ruko vodstvo Apote-

ke Lesko vac poklan ja iz uzetnu pažnju njiho vom usa-

vršavan ju.

- U 2010. godi ni održano je više stručnih sastanaka i kur se -

va ko je je akre di tovala naša ustanova. Ovim stručnim sastanci -

ma pri sustvovalo je više od 800 di plomi ranih far mace uta i far -

mace ut skih tehničara iz naše i dru gih apote kar skih ustanova,

kao i pri vat nog sektora. - rekla je direk tor Apoteka Lesko vac.

S cil jem podizan ja kvaliteta usluga permanentno se osa-

SNABDEVANJE JABLANIČKOG OKRUGA

EFIKASNA I BRZA USLUGA

I U NAJUDALJENIJIM KRAJEVIMA Mr ph. Ivana Argirović, direktor Apoteka Leskovac za Doživeti 100

Tekst: Branka Lazić



vremen ju je oprema za rad. Kompjuterska obrada podataka

zaživela je 2000. godine i od tada stalno tra je nadgradnja

računar skog programa, kao i sistema za obradu podataka.

Početkom 2010. sve apoteke su umrežene, što dodatno

olakšava komunikaci ju među kolegama.

- Značajan pri ori tet u radu je ste i poboljšan je komuni kaci je

sa kori sni ci ma naših uslu ga. U svakoj apote ci posto ji pose ban iz-

dvo jen deo gde paci jenti mo gu dobi ti potrebne in for maci je, me sto gde mo gu uložiti svo je pri med be i pred lo ge, a posto ji i insti tuci ja

paci jentovog advokata. -kaže Argiro vić.

Kra jem 2009. godi ne kompletno je reno virana naj veća

apoteka »Hipokrat« pored Doma zdrav lja, ko ja je osmišljena

tako da nema stakla na recepturi, pri čemu se stvara veće po-

veren je u odnosu paci jent - farmaceut. U apoteci je odvo jen i

poseban prostor za raz go vor sa korisnicima, gde paci jenti

mogu dobiti sa vet od svog farmaceuta.

Reno virana je i proširena apoteka u Medveđi, jedinica za

iz da van je goto vih leko va u Brestov cu i Stajkov cu, uprav na

zgrada Apoteke...

Prateći trendo ve u svim segmenti ma poslo van ja, Apoteka

Lesko vac je 2010. godi ne krenula sa uvođen jem no vog vizuel-

nog identiteta ko ji će biti prepoznatljiv. Postav ljeni su svetleći

krsto vi, redi zajniran lo go postav ljen je na iz loge apoteka.

Visoka društvena odgovornost

- Donatori smo kako insti tuci jama, tako i po je dinci ma. Po-

moć su dobi jali Me di cinska škola u Le skovcu, le skovačka Gim-nazi ja, Dom zdravlja, Far mace ut ski fakul tet. Pomo glo se i

mno gim studenti ma, kul tur nim mani fe staci jama, zdravstve no

ugroženim građani ma... - kaže mr ph. Ivana Argiro vić i na-

bra ja samo neke od mno gobrojnih donaci ja.

Apoteka Lesko vac uspešno sarađuje i sa lokalnom sa-

moupra vom i zdrav stvenim instituci jama u gra du. Ak tiv no

učestvu je u donošen ju plana za rešavan je otpada u delu ko ji

se odnosi na farmaceutski otpad.

Nosilac je standarda ISO 9001:2000 od 2006. godine, a

u no vembru 2009. su uspešno implementirali no vu verzi ju

standarda ISO 9001:2008.

55septembar 2010.

poteka »1. maj« u centru Leskovca

Apoteka Leskovac ima dugu tradiciju u apotekarstvu

Apoteka »Hipokrat«, kompletno renovirana 2009. godine



DEFORMITETI KOSTIJU STOPALA

Vrlo su česti i prateći deformiteti malih prsti ju i čita vogprednjeg dela stopala (tzv. sekundarna metatarzalgi ja).Uzroci nastanka ovog deformiteta su razni, od nošen ja nea-dekvatne obuće (uske cipele ili visoke potpetice) do nasled-nog fak tora.

Bolni koraciU početnoj fazi deformitet je samo estetski, ali vreme-nom se pogoršava i sve više ugrožava funk ci ju stopala tepočin je da predstav lja ozbil jan problem u svakodnev nomživotu. Predeo posta je iz uzetno bolan i podložan je infek ci-

jama. Zbog poremećene statike jav lja ju se bolo vi u čita vomprednjem delu stopala. Tu su i prak tični problemi jer osobesa čuklje vima mora ju da nose veću obuću ko ja se brzo defor-miše.

Kod težih slučaje va jedino uspešno rešen je je ope-

raci ja. Posto ji više operativ nih zahvata ko ji se danasprimen ju ju gde se osim uklan jan ja čuklja po pra-

vilu i čita vo prednje stopalo do vodi u normalan,fiziološki položaj, sa estetskom korek ci jom de-formiteta. Sa operativ nim zahvatom se ne tre-ba žuriti jer postoperativ ni opora vak traje...

Preporučuje se nošen je komotneobuće sa širokim prednjim delom

Pored nošen ja komotni je obuće ko ja nesteže i redov no nošen je uložaka-separatoramože za usta viti dal je napredo van je i do vesti do

određene korek ci je defor miteta. Nošen je se-paratora rasterećuje prednji deo stopala jer

se pririsak ras poređuje rav nomerni je i toznačajno olakšava hod.

Moderni ulošci-separatori su naprav -ljeni od flek sibilnog polimer gela ko ji jeiz uzetno mekan i udoban za primenu jersman ju je tren je i pritisak. Polimer gel sa-

drži mineralna ul ja ko ja održava ju ela-stičnost kože između prsti ju. Za one ko ji

već duže ima ju dati problem, preporučuje senošen je zaštitnika za čukalj ko ji štiti od priti-ska na bolno mesto. Štitnik je naprav ljen odgela ko ji se lako prilagođava obući.

56 septembar 2010.

PROBLEM SAVREMENOG NAČINA ŽIVOTA

ČUKLJEVI"Hallux valgus" u narodu poznat kao čukalj, predstavlja deformitet kostiju

stopala gde dolazi do pomeranja palca ka prstu do njega, stvarajući koštano

i hrskavičavo uvećanje na medijalnoj strani prve metatarzalne kosti, koje

je često udruženo sa otokom medijalnih mekih tkiva.



58 septembar 2010.

HOLISTIČKA MEDICINA

Homeopata se u iz boru leka ruko vodi sa dva osnov na

koncepta:

• KONCEPT CELOKUPNOSTI

Ne posmatra se sa mo glav na tegoba i sadašnja bolest,

već i mentalno i emocionalno stan je, kao i rani je bolesti.

Standardna di jagnoza je važna za opštu prognozu, ali ne i

za iz bor leka kada mora ju da se uključe svi prisutni pore-

mećaji konkretne osobe. To se, razumlji vo, raz liku je od

simptoma ko je ima neka druga osoba, iako je klasična di-

jagnoza ista.

• KONCEPT JEDNOG LEKA

U homeopatskom lečen ju, osnov no pra vilo glasi: mora se

propisati jedno jedino specifično sredstvo ko je u ispiti van ju

pokazu je splet najslični jih simptoma ko je ima bolesnik. Sa-

mo je tako moguće postići efekat trajnog iz lečen ja. Takvo

sredstvo svo jom osetlji vošću proiz vodi pra vi odgo vor ko ji

HOMEOPATSKI LEKOVIO homeopatskom principu lečenja bilo je reči u prošlom broju.

Sada razgovaramo o homeopatskim lekovima

Autor: Mirjana Bošković, mag. farm.specijalista farmaceutske tehnologije i homeopata



interferira sa bolešću. Taj postupak je rezultat velike upor-nosti znan ja i energi je homeopatskog lekara i zo ve se in di vi-dualizaci ja.

Klasični pojmo vi iz farmakologi je nema ju značaja u ho-meopati ji (srednja po jedinačna, minimalna i mak simalnapo jedinačna, dnev ne doze kao i LD-50).

U ovoj vrsti lečen ja doziran je se postiže1. potenci jom i

2. učesta lošću primene leka

Količina leka ko ji je primen jen značajna je samo kod ve-oma niskih potenci ja ko je su ustvari i materi jalne potenci je.Već preko 3C (1:1000000 deo ak tiv ne supstance) sve jedno

je da li ste u po jedinačnoj dozi uzeli 1 ili 100 gra nula, na pri-mer. Važno je koliko puta na dan uzimate lek.

Tako, u niskim materi jalnim potenci jama ko je ipak nosemalu količinu ak tiv nog principa, re zonantna energi ja leka je

niska, te ga treba češće ponav ljati. Takav je slučaj u akutnimstan jima. U hroničnim bolestima, treba delo vati sa visokimpotenci jama u ko jima je udeo leka u nemateri jalnoj dozi, alisa mnogo jačim energetskim potenci jalom, pa se koriste uređim inter valima.

MA TERI A MEDICA proučava poreklo sastav i osobi-ne leko vitih sredsta va. Dakle, u njoj su smešte ni po daci o fi-zičkim, hemijskim, biološkim i far makološkim osobinamadroga.

Iz vori homeopatskih leko va su:Bil jni, životin jski, mineral ni, produk ti bolesti (Nozo-

de), zdra va tki va or ga na ili njiho vi sekreti i produk ti (Sar -

kode), i tzv. nemer lji ve supstance (Impodera bilia)

Od svih polaznih supstanci pr vo se pra ve matične tink -ture ko je su osnov za dal ja potrebna raz blažen ja (potenci je)

Ma tične tink ture ima ju oznaku θ i ako su bil jnog pore-kla pra ve se od raznih delo va obično sveže biljke. Pra ve senajčešće kao desetopostotni alkoholni rastvori ak tiv ne dro-

ge.Drugačije je, međutim, kod otro va i zakonski ogra-

ničenih slučaje va (Canabis, Opi um) gde matična tink turaima man ju koncentraci ju.

Tako se, za iz radu bil jnih matičnih tink tura može kori-stiti:

• cela biljka ( Aconi tum na pel lus),• rizom (Gel se mi um)• lišće (Di gi talis)• cveto vi (Ci na),• plod (Sabal ),• seme (Cof fea),

• kora (Chi na),• stablo ( Jaborandi )Metoda za dobi jan je bil jne ma tične tink ture za visi od

osobina bil jne droge. Metodu određuju fizičko-hemijskeosobine glav nog ak tiv nog principa, kao i to da li je biljkasveža ili sušena, sluzna, mlečna. Podrazume vane su sve po-

znate farmaceutsko tehnološke metode kao ceđen je, mace-raci ja, perkolaci ja, digesti ja i drugi oficinalni postupci.

Iz životin jskog sveta koriste se ili cele životin je ili njiho- vi delo vi, pa se iz njih pra ve tink ture pod sličnim uslo vimakao kod bil jaka. Primeri su: Tarantula Cantaris Apis, Cor rali -

um rubrum Se pia, Ol. Je coris, Lac he sis...

Kad je reč o homeopatskim sredstvima mineral nog po-

rekla ako je supstanca ili jedin jen je rastvorlji va u vodi dobi- ja ju se matične tink ture, kao desetopostotni rastvori, od ko- jih se dal ja rade raz blažen ja.

Od nerastvor lji vih supstanci pra ve se triturati npr: zlato,sumpor-elementi; kalci jum karbonat, fero fosfat-soli, Thio-sinamid-organska baza, Thymol – ciklično jedin jen je, itd.

Leko vi dobi jeni od produkata bolesti jesu nozode. Takvisu: Psori num (tečnost vezikule scabiesa), Syphil li num (eks-trakt obolelog tki va sifilisa), Se cale ...

Sar kode su produk ti ili tki va zdra vog organizma: Hole -

ste ri num, Insulin, Thyre oudin, Pul mo...

Nemerlji ve supstance (Impoderabillie) ko je su značajni

homeopatski leko vi jesu Mag ne tis polus Australia, Sol, X-ray.Biljke ko je se koriste za iz radu homeopatskih preparata

mora ju biti dobrog, tačno propisanog kvaliteta. Sakuplja juse u odgo vara juće vreme, propisano prema utvrđenom pro-tokolu i koriste se uglav nom sveže za iz radu tink tura, ukoli-ko propis ne kaže drugačije, ili ukoliko sam transport bil jakado mesta proiz vodnje to onemogućava. Uzima ju se, po mo-gućnosti, biljke sa terena ko ji je originalan. Sve biljke su, na-rav no, sa svim svo jim osobinama opisane u Materia ji Medi-ca. Biljke i životin je mo ra ju biti zdra ve i sa ne zagađenog te-

rena. Za proiz vodnju ove vrste leko va stro go se zahte va ju ipoštu ju sva pra vila dobre proiz vođačke prak se. Nozode i sar-ko de se uzima ju po principima, standardima i zahte vimadobre biološke i serološke laboratorijske prak se.

Žive bak teri je i virusi se u procesu iz rade leka strogo ot-klan ja ju i pro vera va ju odgo vara jućim metodama.

Medike mineralnog porekla mora ju da odgo vara ju far-makopejskom stepenu čistoće.

Kao noseća sredstva za leko vite supstance koriste seinertni vehikulumi. Pored toga što sami ne treba da ima juhomeopat sko delo van je na zdra ve osobe (ispitani su) mora juda obez bede stabilnost i zaštitu leko vitoj supstanci.

59septembar 2010.



To su pre svega destilo va na voda, al kohol raz ličitih kon-centra ci ja, glicerin, lak toza i sa ha roza .

Saharoza i lak toza se koriste za iz radu globula i pilula .Lak toza se više koristi zbog čvrstine svo jih kristala z a tritu-

raci ju. Mora biti dobrog, tačno propisanog kvaliteta i anhi-dro vana sa propisanom molekulskom masom.

Destilo va na voda je najčešći vehikulum za iz radu home-

opatskih matičnih tink tura, preparata i potenci je. Za krat-

kotrajnu primenu homeopatskih preparata, takozvane dnev -

ne potenci je, koristi se samo čista destilata ili redestilata, dok

se za veću trajnost i stabilnost leko va, uvek pra vi alkoholni

rastvor.

Koncentraci ja al kohol nog nosača ko ji obez beđuje veću

stabilnost i trajnost le ko va koriste se koncentraci je od 30 do

čak 76 ili 96%. Za prenošen je leko va iz tečnih potenci ja na

globule ili pilule koristi se Aethanolum concentratum, da ne

bi došlo do rastvaran ja pi lula i globula ili do njiho vog

međusobnog lepljen ja.

Glicerin se koristi u koncentraci ji od 40%.

Homeopatski leko vi su definisani latinskim imenom i

ste penom raz blažen ja - potenci jom.

Potenciran je je ključni i za homeopatsku iz radu leka

specifičan tehnološki postupak ko ji podrazume va postepeno

rastvaran je tečnih i trl jan je čvrstih supstanci. Na taj način semen ja ne samo koncentraci ja već i stepen del jen ja i struk tu-

ra leka.

Stepen raz blažen ja goto vog preparata predstav lja broj

ponav ljan ja postup ka potenciran ja. Raz blažen ja se obav lja ju

prema određenoj decimalnoj skali tako da posto je:

• D ili X (de ci mum) potenci je gde je mase ni od nos supstanca:

rastvarač 1 : 10

• C (centi si mum)1 : 100

• M (mil le si mum) 1 : 1000

• Q=LM (quinqua gintes mil le si mum)1 : 50 000 Pr va decimalna diluci ja ne kog leka je D1 i dobi ja se ras-

tvaran jem

2 dela matične tct sa 8 delo va 43%etanola m/m (50%v/v)

Druga decimalna diluci ja D2:

1 deo D1 + 9 delo va etanola itd.

Primer: -D5, 5DH ili 5X = 5 puta za re dom je iz vršeno

potenciran je istog preparata decimalnom skalom, ili:

- C7 ili 7CH = 7 puta za redom potenciran je centi-

zimalnim postupkom. Ako se potenciran je iz vodi ručno do

1M je moguće (1:1000). Veće potenci je zahte va ju ogromnu

količinu rastvarača i rad po nekoliko meseci.

Mašinsko po tenciran je koristi se za raz blažen ja od 10 i

više M (prečišćena voda je rastvarač).

Homeopatski preparati mogu biti:

JEDNOKOMPONENTNI čini ih jedna ak tiv na sup-

stanca.KOMBINOVANI sastav ljeni od više ak tiv nih supstan-

ci. To su komerci jalni preparati dostupni i u našim apoteka-

ma. Sastav ljeni su odabirom ak tiv nih komponenti ko je su u

naj većem bro ju slučaje va tegoba kod paci jenata sa sličnim

simptomima, pomagale paci jentima.

HOMEOPATSKI PREPARA TI SE IZRAĐUJUKAO:

Ma tične tink ture (dozira ju se u kapima)

Homeopatske soluci je

Čvr sti dozira ni oblici: praško vi, granule,tablete

Prepa ra ti za spol jašnju upotrebu:- losioni, ekstrak ti,masti,supozitori je

Prepa ra ti za pa renteral nu upotrebu – kapi za oči i Pa-

rente ralia

Preparati se mogu iz rađivati magistralno po po jedina-

čnom receptu za paci jenta, galenski ili industrijski. Na kvali-

tet leka utiču kako kvalitet polazne supstance tako metode

iz rade u svim aspek tima.

Zahte vani uslo vi za ispra van homeopatski lek strogo sudefinisani. Podrazume va ju visok kvalitet polazne supstance,

odgo vara juću laboratori ju i opremu, iz radu leka prema pro-

pisu neke od važećih homeopatskih ili klasičnih farmakope-

ja i čuvan je po strogim propisima i pod odgo vara jućim uslo-

vima.

Obeležavan je se vrši latinskim nazi vom supstance uz

oznaku stepena raz blažen ja.

Broj pokazu je broj suk cesiv nih raz blažen ja, a slo vo C ili

D ( x ) označava vrstu raz blažen ja (recimo, 30 C znači cen-

tenzimalnih raz blažen ja uz sukusi ju tj. protresan je).Leko vi se paku ju u staklenu (neutralno staklo) ili visoko

kvalitetnu plastičnu ambalažu, i čuva ju se u posebnim dr ve-

nim orma rima, gde nema jakih mirisa, toplote i svetlosti.

Veoma je važno i odsustvo elek tromagnetnog zračen ja,

jer zračen ja ovog tipa poništa va ju delo van je homeopatskih

leko va. To znači da mobilni telefoni i kompjute ri ne sme ju

da budu u prostori ji gde se pra ve, čuva ju i narav no koriste

ovi leko vi. Zanimlji vo je da su jaki aromatični mirisi (kam-

for, mentol, kafa) antidoti za homeopatske remedi je (potiru

njiho vo delo van je i dok se čuva ju). O tome se vodi računa i u

toku terapi je.

HOLISTIČKA MEDICINA/HOMEOPATSKI LEKOVI

60 septembar 2010.



62 septembar 2010.

FARMACEUTSKI KUTAK

Institut za proučavan je leko vitog bil ja „Dr Josif Pančić“

osno van je 25. ma ja 1948. godine kao pr va i jedinstvena

instituci ja te vrste u zemlji, tadašnjoj

FNR Jugosla vi ji, i na Balkanu. Danas u

Institutu, na proučavan ju, proiz vodnji,

preradi i prometu leko vitog bil ja rade stru-

čnjaci pr venstveno iz oblasti farmaci je i

pol jopri vrede.

Delatnost Instituta od vi ja se kroz:

naučno-istraživački rad (sek tor nauka),proiz vodni proces (sek tor proiz vodnja),

kontrolu kvaliteta i komerci jalnu delatnost

(sek tor proda je i marketin ga). Institut tre-

nutno bro ji 150 zaposlenih među ko jima

su dok tori i magistri farmaceutskih, agro-

nomskih, hemijskih i bioloških nauka, kao i određen broj

speci jalista i diplomiranih stručnjaka raz ličitih profila.

Saradnja farmaceuta i agronoma – ključ uspehaU Institutu se dopun ja va ju farmaceutska i pol jopri vred-

na delatnost posebno u segmentima istraživačkog i proiz -

vodnog rada. Pol jopri vredna delatnost obuhvata ak tiv nosti

vezane za ga jen je i zaštitu leko vitog bil ja u cil ju dobi jan ja

kvalitetne bil jne siro vine za farmaceutsku

proiz vodnju. S druge strane, farmaceutska

delatnost u Sek toru proiz vodnje (smeštene u

Pančevu) podrazume va ak tiv nosti poput:

• primarne prerade leko vitog i aroma-

tičnog bil ja

• proiz vodnje monokomponentnih čaje-

va, čajnih meša vina, tink tura (bil jne kapi),ekstrakata, etarskih ul ja, sirupa, rastvora, po-

lučvrstih preparata, kapsula

• procesne kon trole skladišten ja i distri-

buci je

Veliki značaj za kvalitet proiz voda Insti-

tuta ima kontrola kvaliteta ko ja obuhvata kontrolu ulaznih

bil jnih siro vina, poluproizvoda (procesna kontrola) i goto vih

proiz voda. Kontrola kvaliteta se obav lja prema farmakopej-

skim zahte vima, važećim standardima i pra vilnicima. Ovaj

segment Instituta raspolaže sa vremenom opremom (ko ju

koristi za jedno sa Sek torom nauke) ko ja omogućava kontro-

INSTITUT ZA PROUČAVANJE LEKOVITOG BILJA »DR JOSIF PANČIĆ«

PREDSTAVLJAMO RADNOMESTO FARMACEUTA

Tekst: Branko Leposavić

Za »Doživeti 100«, Ivana Arsić, PhDi Sofija Đorđević, PhD, naučni saradnici u

Institutu za proučavanje lekovitog bilja»Dr Josif Pančić« objašnjavaju kojeposlove radi farmaceut u Institutu.



lu kvaliteta leko vitog bil ja i njiho vih izolata na naj višem ni-

vou.

Sek tor proda je i marketinga plasira na tržište proiz vode

Instituta posred stvom veletrgo vina i tri samostalne apoteke

Instituta. Zapo sleni u ovom Sek toru promo višu proiz vode

Instituta kroz posete apotekama i domo vima zdrav lja,

učešćem na stručnim skupo vima farmaceuta i lekara.

Odsek za farmaceutska istraživan ja i razvoj

Proiz vodi ko je Institut plasira na tržište na stali su anga-žo van jem zaposlenih (pre svega farmaceuta) u Odseku za

farmaceutska istraživan ja i raz voj, ko ji su svo ja znan ja pre-

točili u no ve proiz vode, bitno poboljšane tehnološke po-

stupke proiz vodnje i no ve metode određivan ja sadržaja bil-

jnih ak tiv nih princi pa i kontrolisan ja goto vih proiz voda. U

ovom odseku rade farmaceuti sa dok toratima iz oblasti far-

makognozi je, farmaceutske tehnologi je, hemi je i biologi je, a

podršku u instrumentalnom ra du pružaju kolege magistri i

dok tori hemijskih nauka. Pažnja se posvećuje i usa vršavan ju

mladih ko ji pohađaju dok torske studi je i speci jalizaci je iz na vedenih oblasti. Farmaceutima se pruža mogućnost da

no vi ja znan ja iz farmakognozi je i farmaceutske tehnologi je

(narav no i ostalih oblasti) primene u raz vo ju, a zatim i pro-

iz vodnji no vih fitopreparata. Ovom raz voj nom segmentu

Sek tora nauke doprinosi i opredel jen je Ministarstva za nau-

ku i tehnološki raz voj da u narednim godinama ak cenat sta-

vi na finansiran je pro jekata ko ji se realizu ju kroz saradnju

istraživačkih organizaci ja i pri vrede. Na taj način Ministar-

stvo po maže raz voj pri vrede i angažuje zaposlene u naučnoi-

straživačkim organizaci jama na konkretnim poslo vima una-

pređen ja i konkurentnosti domaćih proiz vođača.

septembar 2010.

Farmaceutska delatnost zaposlenih

u sektoru Nauka obuhvata:

- farmakognozijsko ispitivan je lekovitog i

aromatičnog bil ja

- hemijsku i biološku karakterizaci ju bil jnih

sirovina i njihovih izolata

- razvi jan je tehnologi ja za proizvodnju fito-

preparata

63



64 septembar 2010.

SAZNAJTE NEŠTO VIŠE

IMožete li da nas ukratko pro vedete kroz zakonsku re-gu lati vu ko jom se uređuje oblast proiz vodnje i prome-

ta kozmetičkih proiz voda?Tre nut no važeći zakonski pro pis ko jim se uređuje oblast

proizvod nje i prome ta kozme tičkih proizvoda na te ri tori ji Re -

publi ke Sr bi je je ste Pravil nik o uslovi ma u po gle du zdravstve ne

is pravnosti pred me ta opšte upotre be ko ji se mo gu stavljati u pro-

met (»Sl. list SFRJ«, br. 26/83, 61/84, 56/86, 50/89 i 18/91). S

obzi rom na posto jeći pravac pri la gođavan ja pro pi si ma Evrop-

ske uni je, značaj no je da proizvođači kozme tičkih proizvoda na

te ri tori ji Sr bi je budu upoznati i sa od red bama Kozme tičke di -

rekti ve 76/768/EEC, nje nim do punama iz 1993, 2003, 2006.

i dru gim, a posebno naj novi jom konsoli dovanom di rekti vom koja je stu pi la na sna gu de cembra 2009. godi ne. Od juna 2007.

godi ne, na te ri tori ji EU je na snazi i RE ACH re gulati va EC

1907/2006 čiji je zadatak da se re guliše proizvod nja i promet

svih he mi kali ja unutar Uni je. Od red be ove re gulati ve utiču i na

proizvođače supstanci, uvozni ke i industri ju ko ja plasi ra proiz-

vode ko ji ih sadrže.

IKakve je no vine done la konso lidaci ja Kozmetičke di-rek ti ve 76/768/EEC?30. novembra 2009. godi ne Evropski par lament i Savet EU

usvo jio je konsoli dovanu kozme tičku di rekti vu pod nazi vom Re -

gulati on (EC) No 1223/2009 of the Euro pe an Par li ament and of

the Council of 30 November 2009 on cosme tic products (re cast) i

od 11. jula 2013. godi ne (sa izuzet kom par članova ko ji će stu pi ti na sna gu rani je) konsoli dovana kozme tička di rekti va će u pot pu-

nosti zame ni ti od red be di rekti ve 76/768/EEC. Ovaj pro pis ni je

samo »obrađen i prečišćen“ tekst ori gi nal ne di rekti ve iz 1976. go-

di ne i nje nih amand mana. U okvi ru nje nih 40 članova nalazi se

kom ple tan sadržaj od red bi pret hod nih 15 članova, ali su dodate i

od ređene novi ne. Između ostalog, uve de ni su poj movi kao što je

»od govor na osoba“ (eng. Re sponsi ble per son, član 4) i nje ne obave -

ze (član 5), »izveštaj o bezbed nosti kozme tičkog proizvoda“ (eng.

Cosme tic product sa fety re port, član 10, stav 1), obaveštavan je

Evropske komi si je elektronskim putem o puštan ju u promet novog kozme tičkog proizvoda (član 13) a ceo je dan član je i posvećen na-

nomate ri jali ma ko ji mo gu bi ti sastoj ci kozme tičkog proizvoda

(član 16). Novi zahte vi jasno ukazu ju da re gulator no te lo insi sti -

ra na plasi ran ju bezbed nih kozme tičkih proizvoda na tržište EU,

te mel jnoj dokumentovanosti kvali tativnih i kvanti tativnih oso-

bi na kozme tičkog proizvoda kao i posto jan ju jasnog lanca od go-

vor nosti od proizvođača do potrošača.

I Šta je to Tox Wiz i kakvi se podaci mogu naći u njemu?ToxWiz je bi oin for matički alat ko ji se sasto ji od baze podataka i

soft ve ra namen je nog inte li gent nom pre traživan ju baze. Podaci

NOVA PODRŠKAU FORMULISANJU BEZBEDNIH

KOZMETIČKIH PREPARATAKrajem jula na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, odbranjen je specijalistički rad Valentine Karan, sa

temom Baza podataka i softver ToxWiz mogućnosti primene u formulaciji bezbednih kozmetičkih proizvoda koji je prema koncepciji i iznošenju znanja bio poseban.

Piše: Stanislava Lazić



ko ji se mo gu naći unutar ToxWiz baze je su:

• he mi kali je (in for maci je o više od 40000 supstanci - le kova,

industrij skih he mi kali ja, me taboli ta, otrova, adi ti va...)

• patolo gi je (više od 1000 patolo gi ja pove zanih sa više od

100000 mole kula ko je u nji ma igra ju ulo gu – prote i na, ge na i

he mi kali ja),

• toksični efekti (više od 1300),

• bi ohe mij ske putan je (700 me taboličkih i sig nal nih putan ja

pri sut nih u ljud skom or gani zmu),

• ge ni (više od 20000) i

• or tolog ni enzi mi/prote i ni za 17 životin jskih vr sta.

Do sada je u ToxWiz bazu podataka utrošeno više od 100

čovek/godi na rada i sadrži više od 4 mi li ona naučnih re fe renci

ko je pove zu ju gore nave de ne podat ke.

I Čemu služi i u ko jim se sve farmaceutskim disciplina-ma može koristiti taj alat?U jed noj rečeni ci - ToxWiz služi ušte di. Naj pre šte di vre me

vi sokokvali fi kovanog kadra u pronalažen ju re le vant nih in for -

maci ja o me hani zmi ma dej stva supstanci u obil ju bi ome di cinske

li te rature a zatim se to pro pa gi ra na opti mi zaci ju di zaj na eks-

pe ri me nata, sman je nu upotre bu laboratorij skih životin ja, re a-

ge nasa što naravno vodi ušte di novca. Nje gova naj komer ci jal -

ni ja pri me na je u oblasti istraživan ja i razvo ja novih le kova (u pre kli ničkoj fazi), ali isto tako pri sut na je u svim oblasti ma gde

je od značaja poznavan je dej stva različitih he mi kali ja na ljud -

ski or gani zam (ovaj alat pored far mace ut skih kom pani ja kori ste

proizvođači he mi kali ja, hrane, duvana...).

IGde je mesto in si lico alatima u odnosu na in vi vo me-tode?Posmatra jući važeće zakonske pro pi se razvi je nih ze mal ja,

naročito sa aspekta za početog uki dan ja te sti ran ja na životin ja-

ma, razvoj in si li co alata je ne ophod nost. U oblasti me di ci ne i

far maci je, krajn ji cilj razvo ja alata kao što je ToxWiz je ste na-

stanak in si li co mode la ćeli je i na pre dak u pravcu pot punog na-

puštan ja te sti ran ja in vi vo.

IDa li upotre ba bez bednih kozmetičkih siro vina uvek

vodi nastanku bez bednih kozmetičkih proiz voda imožete li nam dati svo je viđen je raz vo ja kozmetičkihproiz voda u budućnosti?Osnovna pre mi sa u for muli san ju kozme tičkog proizvoda je -

ste da će ako se upotre be bezbed ni kozme tički sastoj ci i proizvod

ko ji nasta je nji hovim mešan jem bi ti bezbe dan. Iako ne česti,

pri me ri is pol javan ja nežel je nih efe kata na kozme tički proizvod

ukazu ju da ta pret postavka ne važi uvek. Kako se proširu ju

znan ja o de lovan ju kozme tičkih sasto jaka i dublje, na mole kul -

skom ni vou, otvara se pot puno nova di menzi ja i postavke i rešavan ja različitih “kozme tičkih proble ma”/stan ja kože. Od -

ređena supstanca (ili mešavi na više njih) is pol jiće dej stvo na

ljud ski or gani zam u skladu sa svo jim fi zičko-he mij skim osobi -

nama bez obzi ra na to kako je mi klasi fi kovali ili razume li njen

me hani zam dej stva. Da je to tako, pri mećeno je i u oblasti ko-

zme tolo gi je. Iako ne posto ji zakonski pre poznat ter min kozme -

toce utik, čin je ni ca je da od ređene kozme tičke si rovi ne i nji hove

kombi naci je mo gu is pol ji ti pozi tivno kozme tičko dej stvo u onim

stan ji ma/bole sti ma ko je su rani je bi le re zer vi sane samo za oblast

le kova. Na osnovu posto jećeg trenda u istraživan ji ma, čini se dane tako dale ka budućnost donosi fundamental ne izme ne u pri -

stu pu rešavan ja kozme tičkih i zdravstve nih proble ma ljudi.

Onog momenta kada pored ge noma bude de kodovan prote om i

me tabolom i budu rasve tlje ni svi proce si unutar ćeli je, mode lo-

van je tret mana unutar in si li co si ste ma biće praktično ne o gra-

ničeno. Kozme tički tret man ili lečen je vršiće se izme nom bi ohe -

mij skih proce sa od ređenim mole kulom/se tom mole kula a klasi fi -

kaci ja na lek, kozme ti ku ili kozme toce uti ku/der mokozme tičke

pre parate/me di cinsku kozme ti ku vr lo ve rovat no neće posto jati.

Više infor ma ci ja o ala tu Tox Wiz možete naći na

inter net stra nici www.camcel lnet.com.

65septembar 2010.

Profesionalni angažman koleginice Karan u bioinformatičkoj kompani ji

Cambrid ge Cell Net works (sa sedištem u Kembridžu, u Velikoj Britani ji) i

lično interesovan je u oblasti kozmetologi je rezultovali su radom ko ji obilu je,

za farma ceute, novim informaci jama, i da je izuzetno zanimljiv osvrt na for-

mulisan je bezbednih kozmetičkih proizvoda sa aspekta molekularne biologi- je i toksikologi je. Ovaj rad takođe nameće i vrlo interesantno pitan je: »Da li

upotreba bezbednih kozmetičkih sirovina uvek vodi nastanku bezbednih ko-

zmetičkih proizvoda?”



U apoteku ulaze mlade paci jentkin je ko je pokušava ju da

uđu u raz go vor pri iz da van ju jedne vrste hormonskih leko va:kontaceptivnih pi lula.

Tom prilikom žele da naširoko pita ju sve vezano za tu

te mu, da raz ve ju nedoumice tipa: »Hoće li se na si ste mat skom

pre gle du u kr vi vi de ti da ih uzi mam? «

Kako postupiti sa de vojčurcima ko jima su te in formaci je

očajnički potrebne, a istinski im nedosta je pra va ide ja o če-

mu se zapra vo radi.

Apoteka i kratak su sret dve žene raz ličite životne dobi,

ni je trenutak za osuđi van je takvih sta vo va i sigurno ne bi

izazvalo efekat.Ulazi u pra vi ko vitlac pomisli kada pročita da u apoteci

može naći i hemijske supstance za »ak ti viran je«, kao da je u

pitan ju neka tehnička operaci ja, da posto ji »pilula za dan

posle«...

Zabrane ko je su pratile sek sualnost u prethodnim vre-

menima bile su prilično frustrira juće. Osamdesete godine

dvadesetog veka obećale su da će zabrane prestati i u široku

upotrebu su ušle kontacetpiv ne pilule. One su dale krila že-

nama i muškarcima, određenu dozu bez brižnosti i otvoreno-

sti.

Taj hedonistički princip je doneo olakšan je i trenutnu

»sreću«, paro vi su upali u naručje slobode, skinula se odgo-

vornost ko ju je podrazume valo ulažen je u bračnu instituci ju.Nemački psiholog i filozof Erih From, je napisao knjigu

»Bek stvo od slobode« i analizirao suštinu čoveka.

Da li je čovek u stan ju da uživa u slobodi bez granično?

Kuda to vodi?

Ne vezi van je, slobodna interpretaci ja sek sualnosti iz ve-

sno vreme godi, ali ne vodi pra vilnom raz vo ju ličnosti.

Biološki časov nik neumol ji vo otkuca va i dešava se da u

poslednjem trenutku paro vi žele da zasnu ju porodicu. Mno-

gima se desi da se njiho va prirodna žel ja za potomstvom i ne

realizu je.Dolazi jesen života, i sada im ni je dato da iz ljuba vi stvo-

re neko no vo proleće ko je će im obogatiti život i još više ga

osmisliti.

Stvaran je no vog života je velika radost, jedan od central-

nih trenutaka ljudskog života.

Da li treba harmoni ju sa drugim bićem, ko ja može da

do vede do stvaran ja no vog života rušiti hormonski ak tiv nim

leko vima?

Pilu le su imale svo je vreme, ali treba znati kada stati sa

upotrebom i sa odgo vornošću prihvatiti zbližavan je sa mu-

škarcem i spremno dočekati ono što ljubav može da donese.

66 septembar 2010.

BELEŠKA

LIČNI STAVStvaran je novog života je ve li ka radost,

je dan od central nih tre nutaka ljud skog života

mr ph. Stanislava Lazić



68 septembar 2010.

FARMACEUTSKI TEHNIČARI

Za „Doživeti 100”, Vesna Isa ko vić, predsednica Dru-

štva far ma ceut skih tehničara Sr bi je upozna je nas sa ra domDruštva.

DFTS je osno vano u okviru Sa veza udružen ja zdrav -

stvenih radnika Srbi je 1967. godine i danas bro ji oko 3000

člano va zaposlenih u jav nim, bolničkim, pri vatnim apoteka-

ma i fabrikama leko va. Jednom godišnje Društvo organizu je

stručnu konferenci ju sa adekvatnom tematikom i nagrađuje

kolege ko je su dale svoj ak ti van doprinos unapređen ju kvali-

teta rada farmaceutskih tehničara zahvalnicom – po vel jom.

Ovogodišnja stručna konferenci ja održana je na Paliću

od 18. do 21. marta sa temom

»Pro fil moder nog far mace ut skog tehničara i nje govo rad no

me sto« ko ju je Zdravstve ni savet Sr bi je akre di tovao sa 5 bodova

za aktivne i 3 boda za pasivne učesni ke. Akre di tovani pre da-vači bi le su di plomi rani far mace uti Gori ca Po pov i Je le na

Anđelić, uvaženi pro fe sori Me di cinske škole u Be o gradu. Pro-

gram je upot pun jen sa 22 poste ra pod nazi vom »Mo je rad no me -

sto« ko je su izložile kole ge pred stavni ci svo jih apote ka iz ce le Sr -

bi je. - kaže Vesna Isako vić.

Predsto jeći Kongres zdrav stvenih radnika Srbi je sa

međunarodnim učešćem održaće se u periodu od 23. do 28.

ok tobra na Zlatiboru pod nazi vom »Ostvarimo vizi ju za jed-

no«. Tema Društva farmaceutskih tehničara Srbi je jeste

»Leko vito bil je - dar iz prirode«, a akredito vani preda vač je

dipl. ph. spec. Jelena Trifuno vić iz Apoteke Požare vac.-

DRUŠTVO FARMACEUTSKIH TEHNIČARA SRBIJE

OSTVARIMO VIZIJU ZAJEDNOU Srbiji je, prema evidenciji Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara, registrovano i poseduje licencu za rad oko 5000 farmaceutskih tehničara. Strukovno su organizovani preko Udruženja farmaceutskih

tehničara i Društva farmaceutskih tehničara Srbije DFTS.

Tekst: Branko Leposavić



ističe Vesna Isako vić i doda je: Sve koleginice i kolege ko ji

žele ak tiv no da učestvu ju svo jim radom ili posterom moguse infor misati na internet stranici Sa veza udružen ja zdrav -

stvenih radnika Srbi je (www.szr.org.rs). Takođe, pozvani su

proiz vođači čaje va i preparata od leko vitog bil ja da promo-

višu svo je programe i preparate.

Unapređen je struke i celokupnog zdravstvenog

sistema Srbi je primarni su cilj organizovan ja

stručnih sastanaka

S obzi rom na to da ne posto ji zakonska mo gućnost za ško-lovan je far mace ut skih tehničara na višem ni vou, pohađan je

akre di tovanih pre davan ja od ve li kog je značaja. Osim što da-

ju mo gućnost pri ku pljan ja dovol jnog bro ja poe na za obnovu

li cence, ova pre davan ja igra ju ve oma značaj nu ulo gu u for -

mi ran ju vi soko pro fe si onal nog od nosa pre ma radu, što do pri -

nosi očuvan ju kvali te ta i osobe nosti zani man ja far mace ut ski

tehničar.- rekla je predsednica DFTS i dodala - Or gani za-

tori akre di tovanih pre davan ja na ko ji ma smo do sada pri su-

stvovali i ko ji rado or gani zu ju konti nui rane edukaci je za far -

mace ut ske tehničare je su SU ZR, Far malo gist, Gale ni ka i He -

mo farm.

69septembar 2010.



70 septembar 2010.

EDUKACIJE

Stručni sastanci

Centar za kontinuiranu edukaci ju ZUA Farmanea orga-

nizo vao je 30 stručnih sastanaka, u tra jan ju od jednog sata,

ko ji donose učesnicima 2 poena. Stručni sasta nci su konci-

pirani kao preda van ja i naknadne diskusi je učesnika sa pre-

da vačem.

Kursevi prve kategori je

Centar za kontinuiranu edukaci ju ZUA Farmanea orga-

nizo vao je 20 kurse va pr ve kategori je, u tra jan ju od 6 sati ko-

ji donose učesnicima od 4 do 6 poena. U sklopu kurseva pr-

ve kategori je organizo vana su preda van ja, diskusi je sa preda-

vačima, kao i radionice ko je podrazume va ju rad učesnika u

CENTAR ZA KONTINUIRANU EDUKACIJU ZUA FARMANEA

I DALJE SA NAMA DO 24 BODAU periodu od januara do avgusta 2010. godine za diplomirane farmaceute, lekare i farmaceutske tehničare

Centar za kontinuiranu edukaciju ZUA Farmanea organizovao je 50 edukacija u vidu stručnih sastanaka i kurseva prve kategorije. Edukaci je su or gani zovane u Be o gradu, Novom Sadu, Nišu, Kral je vu, Le skovcu, Šap-cu, Lozni ci, Ki kindi... Izdato je više od 6 500 sertifikata potvrda o učešću diplomiranih farmaceuta, lekara i

farmaceutskih tehničara na edukacijama.

Piše: Slađana Simeunović

O internim i eksternim edukacijama i načinu prikupljanja bodova za dobijanje licencemožete pročitati na strani 15



man jim grupama na rešavan ju problematičnih situa ci ja

ko je se mogu desiti u svakodnev nom radu farmaceuta u

prak si.

Osnov ni cilj edukaci ja je da budu interak tiv ne te da se

moti višu učesnici da ak tiv no učestvu ju u preda van jima. Iz

tog raz loga Centar za kontinuiranu edukaci ju ZUA Far-

manea organizu je diskusi je u sklopu stručnih sastanaka i

radionice u sklopu kurse va pr ve kategori je.

Na osno vu anketa i utisaka kolega zaključak je da suobrađene teme bile veoma interesantne.

Veoma smo zado vol jni uspešnošću sprovedenih edu-

kaci ja i na tome smo bez granično zahvalni iz vanrednim

preda vačima ko ji su pripremili odlična preda van ja sa veli-

kim bro jem primera iz prak se.

U no vom ciklusu Centar za kontinuiranu edukaci ju

ZUA Farmanea je akredito vao teme ko je su edukativna, a

pre svega ino vativ ne i interesantne. I dal je će se velika

pažnja posvetiti radionicama i diskusi jama unutar preda-

van ja kako bi edukaci je bile interak tiv ne i omogućavale

što ak tiv ni je učestvo van je kolega.

septembar 2010. 71

• Falsifikovani lekoviUpoznavanje sa vrstama lekova koji se najčešćefalsifikuju, u kojim zemljama su najzastupljeniji i kakosprečiti pojavu falsifikovanih lekova.Odgovore na pitanja daće predavači: Dr sc.ph.SvetlanaGoločorbin-Kon i mr.sc.ph.Brankica Brzaković

• Upotreba filera u estetskom popunjavanju defekatakože lica i tela,

predavač Prof. dr Miodrag Colić

• Urgentna kontracepcija i njena bezbedna primenakod mladih osoba,

Predavač dr Katarina Sedlecki, načelnica republičkogcentra za planiranje porodice

• Upotreba antibiotika

• Terapija depresije

• Upotreba miorelaksanasa u terapiji bolnog mišićnogspazma

• Bezbedna primena topikalnih kortikosteroidnihpreparata

Novoakreditovane edukacije planiraneza naredni period posvećene su veomaaktuelnim temama kao što su:



72 septembar 2010.

PRIRODNI PROIZVODI

HMELJ

PRIRODNA POMOĆ

ZA MIRAN SANHmelj, Humulus lupulus je prirodno rasprostranjena zeljasta povijuša u pojasu srednje Evrope i Zapadne

Azije i pripada familiji Cannabaceae, kojoj pripada i marihuana.

Iako ima tako hipi rođaka, nalazi se na evropskoj listi

GRAS (Generally Recognized As Sa fe). Muške i ženske

biljke hmel ja se raz liku ju, svaka ima drugačiji tip cvasti.

Ženske cvasti grupisane u rastresite šišarke su češće, i kod po-

min jan ja hmel ja obično se misli na njih. One se koriste kao

siro vina za dobi jan je pi va, da jući mu ukus i stabilnost.

SASTAVAk tiv ni princi pi u hmel ju su gorke kiseli ne (alfa kiseline

kao humuloni i beta ki seline kao lupuloni), fla vonoidi,

uključujući hmelj specifične prenilfla vonoide kao što su

ksantohumol i 8-prenilaringenin ( 8-PN)

OSOBINE

Hmelj je dobro poznat kao sasto jak pi va i kao bil jni lek unarodnoj medicini. Koristio se veko vima kao pomoć kod

nesanice, kao i za ženske probleme. Snažan gorki ukus

hmel ja ima veliki uticaj na poboljšan je varen ja i na sekreci ju

digestiv nih soko va.

Pomoć kod nesaniceU narodnoj medicini hmelj je domi-

nantano korišćen zbog njego vog umi-

ru jućeg delo van ja na ner vni sistem.

Predpostav lja se da je u srednjem veku, a možda i rani je, primećeno

da su radnici ko ji su radili na uz -

go ju i sakupljan ju hmel ja bili

opušteni ji, čak ih je hvatao san

dok su radili.

Tradicionalno dugo upotre-blja van, prepoznat je kao pomoć

kod neuralgi ja, nesanice, uz nemire-

nosti i mukoznog kolitisa.

Nemačka Komisi ja E, dozvolila je

nje go vu upotrebu kao bez bednog prirodnog

sredstva za poremećaje raspoložen ja, kao što su uz nemire-

nost i strah. Danas je postao nezamenljiv na tom pol ju,

često u kombinaci ji sa valeri janom i matičnjakom.

Hmelj ima blago, ali do kazano sedativ no dejstvo na cen-

tralni ner vni sistem, ko je po prestanku uziman ja neće iza-

zva ti za visnost i sve druge nežel jene efek te ko je izaza vi va jusintetski ank siolitici. Sa vremene naučne studi je potvrđuju

njego vo delo van je na otklan jan je straha, opuštan je kao i naporemećaje sna.

Pomoć kod valungaNaučnici su dugo istraživali ko jom biljkom bi mogle da

se ublaže valunzi tokom menopauze, jer bil jni hormoni ne

izazi va ju nežel jene posledice ko je nosi klasična hormonska

terapi ja.Poslednjih godina su prenilfla vonoidi iz hmel ja identifi-

ko vani kao potentni fitoestroge ni, ko ji redov nim uziman jem

preparata na bazi hmel ja uspešno stabili zu ju ove nepri jatne

simptome. Takođe se preporučuje pre ventiv no ženama ko ji-

ma je odstarn jen jajnik pa je došlo do pre vreme ne me-

nopauze. U kombinaci ji sa uvom predstav lja

dobru bil jnu mešavinu ko ja sman ju je uri-

narnu inkontinenci ja, ko ja je takodje

čest ženski problem. Preporučuje se i

za sman jen je bolo va kod paci jentasa hrnoničnim holecistitisom, jer

ima antispazmolitično dejstvo.

Takvo delo van je postiže i na

matericu, pa se ne preporučuje

uziman je tokom trudnoće.

Na tržištu se hmelj može naćiu preparatima na bazi su vog eks-

tark ta hmel ja, tečne infuze, alkoholne

tink ture a njego vim cvastima se pune

jastuci i dušeci ko ji pomažu lakši uvod u

san.



74 septembar 2010.

ALIMS

A

genci ja za leko ve i medicin-

ska sredstva Srbi je (ALIMS)

za jedno sa European Me-

dicines Association (EGA) i Grupa-

ci jom domaćih proiz vođača leko va,

organizu je šesti EGA far ma ceut ski

simpozi jum za jugoistočnu Evropu,

od 29. septembra do 1. ok tobra 2010.

godine u Vršcu, u kongresno-muzi-

čkoj dvorani centra Millenium A.D.

Ovi simpozi jumi ima ju visok

međudržav ni ni vo i na jednom mestu

okuplja ju predstav nike Agenci ja zaleko ve iz Srbi je, Bugarske, Rumuni je,

Mađarske, Turske, Hr vatske, Slo ve-

ni je, Albani je, Bosne i Hercego vine,

Makedoni je, Crne Gore i UN-

MIK/Koso va i predstav nike naj većih

proiz vođača generičkih leko va iz re-

giona. Cilj Simpozi juma je da se u

susretu predstav nika regulatornih te-

la i farmaceutske industri je odgo vori

na ak tuelna pitan ja ko ja se tiču regu-lati ve u oblasti generičkih leko va, na-

ročito u svetlu EU integraci ja.

Ovaj simpozi jum je isto vremeno i

nasta vak tradici je skupo va u Vršcu u organizaci ji ALIMS-a

i Grupaci je domaćih proiz vođača leko va. Ovi stručni skupo-

vi na ko jima su se takođe prezento vale no vine u oblastima

ko je se tiču nadležnosti Agenci je i oba veza farmaceutske in-

dustri je prema Agenci ji, održani su već pet puta u Vršcu i

okupili su veliki broj učesnika iz regiona, kako predstav nike

farmaceutskih kompani ja, tako i predstav nike Agenci ja za

leko ve zemal ja iz okružen ja. Poslednji takav simpozi jum

pod imenom »Bez bednost leko va«,

održan je u no vembru 2009. i bio je

akredito van od strane Zdravstvnog sa-

veta Srbi je.

Kao i prethodni, i ovaj skup se

održava pod pokro viteljstvom Mini-

starstva zdrav lja Republike Srbi je, a

otvoriće ga lično ministar, prof. dr To-

mica Milosav lje vić.

Ovaj simpozi jum je samo deo ak -

tiv nosti vezanih za skupo ve i edukaci ju

stručne jav nosti ko je ALIMS planira

za ovu jesen. Najpre, tu je 21. redov nogodišnje Sa veto van je veterina ra u or-

ganizaci ji Veterinarskog društva Srbi je

na Zlatiboru, od 15. do 18. septembra,

na ko jem Agenci ja učestvu je pr vi put.

Sledi Peti kongres far ma ceuta Sr bi je

sa međuna rodnim učešćem, od 13. do

17. ok tobra, na ko jem će ALIMS orga-

nizo vati mini-simpozi jum iz oblasti

farmako vigilance i ko ji je ak tiv no po-

držala u organizaci ji i realizaci ji, a eks-perti ALIMS-a su na ovom skupu za-

stupljeni i sa većim bro jem stručnih ra-

do va.

Konačno, za kraj godine odnosno od 29 do 30. ok tobra u

Beogradu, u BELEX PO centru, za kon venci je je planirana

velika međunarodna konferenci ja u okviru IPA (Instrument

for Pre-accession Assistance) pro jek ta Evropske uni je. Reč

je o pro jekut pod pokro viteljstvom Evropske agenci je za le-

ko ve (European Medicines Agency - EMA) a ko ji je finan-

sirala Evropska Komisi ja. Namen jen je regulatornim insti-

tuci jama u oblasti leko va za hu manu i veterinarsku primenu

JESEN PUNA SKUPOVA

Tekst: mr ph. Pavle Zelić



ze mal ja kandidata (Turska, Hr vatska, Makedoni ja), od-

nosno zemal ja potenci jalnih kandida ta za članstvo u EU

(Srbi ja, Bosna i Hercego vina, Crna Gora, Albani ja) i na

kra ju, UNMIK/Koso va. Iz naše zemlje, u pro jek tu

učestvu ju Ministarstvo zdrav lja, Upra va za veterinu Mi-

nistarstva pol jo pri vrede, šumarstva i vodopri vrede, i

Agenci ja za leko ve i medicinska sredstva Srbi je.

Srbi ja je dobila čast da jedina među zemljama poten-

ci jalnim kandidatima u okviru pro jek ta organizu je i kon-

ferenci ju ko ja će nositi naziv: Human and Veterinary

Phar ma ceuticals’ Regula tion - He ading Towards EU Ac -

csse si on: Ser bia’s Re gulatory Chal len ges, Ex pec tati ons and

Op por tuni ti es.Na ovom skupu ko ji je namen jen kako predstav nici-

ma regulatornih tela iz zemal ja učesnica IPA pro jek ta ta-

ko i predstav nicima industri je i nosiocima dozvola iz Sr-

bi je biće reči o najno vi jim unapređen jima u oblasti regu-

lati ve humanih i veterinarskih leko va u Evropskoj uni ji i

perspek ti vama zemal ja ko je se priprema ju za članstvo u

EU. Pored naj viših zvaničnika držav nih organa očeku je

se učestvo van je preda vača visokog ranga iz Evropske

agenci je za leko ve i drugih agenci ja i organizaci ja na

evropskom ni vou.Ovo je samo deo ak tiv nosti ALIMS-a u stručnim sa-

stancima, i pored na vedenih, zaposleni ALIMS-a će par-

ticipirati na velikom bro ju skupo va u zemlji i inostran-

stvu kao preda vači, sa rado vima i poster prezentaci jama

iz delokruga rada ALIMS-a. Iz vesno je da ćemo se u to-

ku sledećih meseci uključiti u organizaci ju još nekih sku-

po va, i dodatno se angažovati u edukaci ji zdrav stvene

jav nosti, pre svega u oblasti farmako vigilance i vigilance

medicinskih sredsta va o čemu će stručna jav nost uvek bi-

ti blago vreme no oba veštena preko internet stranice

Agenci je: www.alims.gov.rs.

septembar 2010. 75



HUMANITARNE AKCIJE

U prostorijama „Centra za

zaštitu odojčadi, dece i omla-

dine“, Zvečanska 7, su nas do-

čekala nasmejana lica dece i nji-

hovih vaspitača. Radoznali ma-

lišani su zainteresovano istra-

živali šta su dobili u paketima i

reklo bi se da su im se posebno

dopali sirupi za decu Lunac,

Zmajac, Dasa i Prospera.

Kuća sa dugom tradicijom

koja ima svoje donatore dobila

je iskrene prijatelje Esensu i

Farmalogist koja tek počinje

saradnju sa ovom institucijom.Svaka donacija poboljšava

kvalitet života dece u našoj

ustanovi, a posebno vaša jer

preventivno deluje da nam deca

budu zdrava.-rekla je Mirjana

Srećković, rukovodilac

Stacionara za majku i dete i

otkrila da oni i koriste Marisol,

Farmazoik sirupe, My baby gel

za desni i druge proizvodekompanije Esensa.

Zaposleni su se posebno

obradovali Dr Plant

antibakterijskim gelovima za

suvo pranje ruku i Aseptanu,

dezinfekcionom sredstvu.

Mališani su otišli na

popodnevno spavanje, a

donatori su rešili da i ubuduće

snabdevaju ovu instituciju.

ESENSA I FARMALOGIST

Deci iz Zvečanske s ljubavlju Tekst: Branka Lazić

Mirjana Srećković, rukovodilac Stacionara sa decom

Nasmejana lica mališana

78 septembar 2010.



HUMANITARNE AKCIJE

ESENSA

Podržimo različitosti

Esensa, domaća kompanija priključila se akciji “Podržimo različitosti“ čiji je cilj pomoć i

integracija dece sa autizmom u društvo.

Opština Palilula, organizator ovog višegodišnjeg projekta je ove godine obezbedila besplatnu

vožnju brodom od keja SC »Milan Gale Muškatirović« do Zemuna i nazad deci sa autizmom iz

Centra za dnevni boravak, Diljska 12 iz Beograda, njihovim profesorima i volonterima opštine.

Predstavnik Esense je predao donaciju od 300 Dr Plant, antibakterijskog gela i 150 Jao gela

(preterano sunčanje, ubod insekta ili meduze, depilacije brijanje...), kao i blokove i olovke.

Predsednik opštine Palilula, Danilo Bašić, zaposleni u Centru i deca sa autizmom su se

zahvalili Esensi na pažnji.

Uživanje na brodu Predsednik opštine Palilula i volonterka sa donacijom

Uživanje na brodu Volonterka deli donaciju

79septembar 2010.



OVAN

POSAO:Ove jeseni ukazu ju se nove mogućnosti ko je ne smete propustiti.

Sredovečni mogu dobiti unapređen je, a mlade očeku je dobar posao.

Predsto ji uspeh, prosperitet i lična ekspanzi ja. Iskoristite povol jan trenu-tak i dogovorite se sa kolegama u ko je imate poveren je, kako da započnete nov

posao. Razmišljate o kreditu.

LJUBAV: Priželjku jete neku vrstu promene. Mogući su prolazni porodični nesporazu-

mi. Ako ste u braku ili u dužoj vezi, imaćete priliku da uđete u paralelnu vezu ili

flert. Posto ji tendenci ja ka tajnim vezama, bežan je od odgovornosti i sklonost ka

vraćan ju starim ljubavima. Vašoj intimi je potrebna čvrsta, ali nova osnova.

ZDRAVLJE: Pad imuniteta možete sprečiti. Koristite di jetetske suplemente i vitami-

ne ko ji će vam pomoći da prebrodite osetljiv period jeseni.

BIK

POSAO: Neki će razmišljati o promeni posla, radnog mesta ili će imati po-

trebu da nađu posao u ko jem će njihove sposobnosti moći da dođu do

izražaja. Ipak, oklevaćete, a savet je da budite strpljivi i ne donosite izne-nadne odluke. Moraćete da napravite neku vrstu kompromisa posebno ukoliko je

reč o novom poslu. Posto ji mogućnost dodatne zarade preko trgovine, medi ja ili

marketinga.

LJUBAV: Mogući su problemi u komunikaci ji sa partnerom. Skloni ste promenama

raspoložen ja, a mogući su i izlivi ljubomore. Previše se nervirate i to je razlog su-

koba i nerazumevan ja sa okolinom. Skloni ste zal jubljivan ju, ali nemojte olako

donositi odluke.Važni je je održati mir, a kratkotrajni flert neka posluži samo da

napuni bateri je.

ZDRAVLJE: Trebalo bi da obratite pažnju na ishranu. Preporučuje se di jeta i više kre-

tan ja, a smirivan jem nervoze blagim prirodnim sredstvima na bazi hmel ja lako

ćete povratiti vol ju.

BLIZANCI

POSAO: I tokom jeseni bićete neodlučni i oklevaćete kada je važno doneti

odluke. Nervoza i nestrpljivost mogu samo da smeta ju jer period pred

vama može da označi preokret. Sjajne šanse i mogućnost dobro plaćenih

poslova i napredovan ja u kari jeri čeka ju. Pričuvajte prisebnost duha i napravite

dobar plan koga ćete se i pridržavati.

LJUBAV: Koliko ste u poslu neodlučni toliko kada je reč o vašem privatnom životu ne

dozvol javate da iko utiče na vaše odluke. Ovo se posebno odnosi na one ko ji na-

merava ju da započnu za jednički život s partnerom ili da prekinu vezu da bi za-

počeli novu. Privlačiće vas perspektivne osobe ko je zna ju šta hoće.Nemojte poka-

zivati posesivnost, a ako je partner posvećen poslu, podržite poslovne ambici je.

ZDRAVLJE: Moguć je pad imuniteta i bolovi u grlu. Ojačajte imunitet vitaminima, a

sprečite infekci je ždrela dezinfiku jućim tabletama od žalfi je,belog sleza ili na bazi

propolisa.

RAK

POSAO: Ukazu ju se nove prilike u vezi sa poslom, posebno sa strancima, a

posebno ukoliko ste započeli neki nov pro jekat. Energično ćete se pri-

hvatiti posla ko ji ste dugo planirali što će uroditi plodom. Izbegavajte

osobe ko je se nameću autoritetom bez pokrića i oprezno ulazite u partnerske od-

nose. Nemojte u svima gledati konkurenci ju, neki su i odlični saradnici.

LJUBAV: Bićete opterećeni dešavan jima na ljubavnom planu. Oni ko ji ne očeku ju da

im se dogodi nešto spektakularno, mogu da budu pri jatno iznenađeni susretima i

poznanstvima posebno na jesen, kada počin je prilično uzbudljiv period na pol ju

ljubavi. Neki ko ji ima ju prevelika očekivan ja mogu se razočarati. Zato pamet u

glavu poštujte partnera i pažljivo ga birajte.

ZDRAVLJE: Povremene glavobol je i problemi sa vidom mogu zasmetati ove jeseni.

Proverite zdravstveno stan je kod lekara, poslušajte savete i biće vam bol je.

LAV

POSAO: Sumnjate u sebe i svo je vrednosti i zbog toga upadate u nepo-

trebne konflikte. Pronađite kolege na ko je se možete osloniti i olakšaj-

te sebi posao. Ne ulazite u rasprave sa nadređenima posebno ukoliko ra-

dite u privatnoj firmi. Nekima će se ukazati prilika za dobre poslove sa strancima

što svakako morate iskoristiti. Budite oprezni prilikom ulagan ja novca u nekretni-

ne ili uziman ja kredita.

LJUBAV: Partner može da bude veoma zahtevan i nezadovol jan vašim ponašan jem.

Vi uporno ne slušate opomene da sman jite malo svoj ego i da naučite da popušta-

te i budete tolerantni ji prema partneru. To će prouzrokovati i vaše nezadovoljstvo.

Niti ćete vi znati kada možete da računate na partnera, niti on na vas. Moguće su

ljubomorne scene.

ZDRAVLJE: Pod stresom ste i nervozni i tako neoprezni skloni ste i povredama.Uvek

pri ruci imajte meleme za ogrebotine i opekotine i gel ili sprej za uganuća.

DEVICA

POSAO: Predsto ji period u kome možete biti dodatno angažovani. Naći

ćete način kako da rešite probleme. Moguće je da dobi jete ponudu na

ko ju ste dugo čekali. Prihvatite je uz sav rizik ko ji nosi jer možete očeki-

vati podršku od poslovnog partnera. To je posao ko ji bi mogao da traži veliku od-

govornost, ali i mogućnost napredovan ja. Bićete veoma energični u vezi sa svim

pravima ko je imate po zakonu.

LJUBAV: Slobodne device priželjku ju ulazak u ozbil jnu vezu i da se pored nekog

“smire”. Interesantna dešavan ja za one ko ji ne zna ju na čemu su, posebno ako su

u tajnoj vezi. Partner očeku je mnogo veću žrtvu nego što ste spremni da podne-

sete, a vi očeku jete da se partner prilagodi vama. Imaćete mnogo mogućnosti za

flert, a jesen je idealna za ozbil jnu ljubavnu vezu.

ZDRAVLJE: Preporučuje se redovna kontrola pritiska, odmor i ukoliko možete da

držite di jetu, prvenstveno zbog zdravlja. Antioksidant, posebno Q10 je odličan za

detoksikaci ju organizma i vitalnost.

Šta kažuHOROSKOP

Horoskop za septembar, oktobar i novembar 2010. godine

80 septembar 2010.



VAGA

POSAO: Odmorni ćete prionuti na posao jer su planete tako postavljeneda po jačava ju vaše ambici je. Iskoristite povol jne okolnosti i podršku

uticajnih pri jatel ja. Moguć je napredak ili prelazak na bol je plaćeno rad-no mesto. Sve što ste nekada započeli, a niste završili, sada je pravi trenutak. Oniko ji su dugo oklevali i vagali neka zna ju da je sve moguće, samo neka krenu u ak-ci ju.

LJUBAV: Moraćete da se opredelite za jednu od nekoliko mogućnosti. Bićete u cen-tru pažnje gde god se po javite. Očeku je vas iznenađen je u sferi partnerskih odno-sa. Nekima se vraća oso ba iz prošlosti, a drugima neko nov može ući u život izne-nada i vrlo pompezno. Za one ko ji su već pronašli partnera, mno go le pih mo-gućnosti na ljubavnom planu, proširen je porodice ili ulazak u brak.

ZDRAVLJE: Budite pažljivi, moguće su povrede ili bolovi u kostima. Gavez, Arnika,Ice gel ili sprej prava su prva pomoć i dobro ih je imati pri ruci.

ŠKORPIJA

POSAO: Oprezni ji ste, ali i uporni ji da se izborite za svoj status. Mladimapredsto ji uspeh. One u zrelom dobu očeku je uspeh. Došlo je vreme da

neke započete poslove okončate i opredelite se za ono što vam može do-neti veću dobit. Iznenadni događaji i neočeki vani obrti tokom leta mogu vas zbu-niti i doneti man je probleme u poslu. Ne brinite, jesen donosi mogućnost za-počin jan ja za jedničkog pro jekta.

LJUBAV: Početkom jeseni bićete nestrpljivi, ljubomorni i posesivni. Putovan ja, po-sebno poslovna donose mnogobrojne prilike za poznanstva, ali i flert. Pazite dane dođete u iskušen je da donesete odluku ko ja bi mogla da vam promeni život.Mnoge od vas i dal je progoni sećan je na bivšu ljubav ko ju nikako da zaboravite.Mnogo razumevan ja i nežnosti za one u stabilnoj vezi.

ZDRAVLJE: Čuvajte se respiratornih infekci ja. Marisoli, Salvi panten, odlična su pre-ventiva jer dezinfiku ju sluzokožu, a higi jena antibakterijskim preparatima DRPlant se podrazumeva.

STRELAC

POSAO:Oni ko ji su počeli neki pro jekat, od ko jeg očeku ju mnogo, prve re-zultate i odgovore dobiće tokom jeseni. Novac, reputaci ju i rezultatemožete očekivati, ali budite strpljivi i istrajni u svo jim namerama. Po-slovni partner će pomoći praktičnim savetima, a kontakti sa strancima doneće re-zultate. Ipak, budite obazrivi, podmetan je i spletke jake konkurenci je u vašoj suokolini.

LJUBAV: Česte promene raspoložen ja nerviraće vašeg partnera, ali će biti toleran-tan. Partner vam se potajno divi jer ste uspešni i trpi vaše ponekad hirovite ispa-de. Pokušajte da komunikaci jom popravite narušene odnose. Potrebno je malo

dobre vol je. Oni ko ji su još u fa zi flerta mogu očekivati početak romanse tokom je-seni. Čuvajte se nepotrebnih pokušaja veza za ko je unapred znate da nema ju per-spektivu.

ZDRAVLJE: Moguće su štetne posledice sunčan ja. Narodni melem za opekotine, DRPlant urea 100 ili DR Colić Pure krema za uklan jan je fleka.

JARAC

POSAO: Ova jesen je pod jednako dobra za one ko ji ima ju svo ju firmu ilirade u državnoj, ako poslovan je usmere ka inostranstvu. Posto ji mo-gućnost mnogobrojnih putovan ja, sklapan ja novih poslovnih aranžma-na a potrebni su vam pouzdani saradnici. Imaćete potrebu da sve što se tiče vašegposla držite pod kontrolom i poželećete da saradnju postavite ne drugačije osno-ve.

LJUBAV: Situaci ja će povremeno izgledati neizdrživa, a isto se oseća i partner. Po-kušaj da se duga veza ili brak spasu, mogu doneti rezultat samo ako kompenzaci-

ju nalazite u poslu, kako vi, tako i partner. Ako ste slobodni, možete se zal jubiti u

nekoga ko često putu je. Ipak, kada se smirite i oraspoložite, jesen može da bude ite kako romantična.

ZDRAVLJE: Moguće vrtoglavice i slabljen je imuniteta. Preventiva u prelaznom dobu je neophodna. Betaviteviti su odličan izvor prirodnog B vitamina. Izaberite svo jukombinaci ju.

VODOLIJA

POSAO: Nemojte oklevati već sve što ste planirali i što se od vas očeku jeuradite. Bićete spremni da o nekim pro jektima dobro razmislite, even-

tualno ih još razradite i promenite taktiku. Pružaju se brojne mogućnostikao što su proširen ja saradnje u domenu medi ja, trgovine, marketinga, sporta,komunikaci ja. Jesen donosi ponovo mogućnost saradnje sa strancima, ovog putapostavljene na prave osnove i na duži rok.

LJUBAV: Skloni paralelnim vezama mogu biti u problemu.Tajne ljubavi, neiskrenosti prel jube mogu biti razotkriveni i napraviti veliki razdor sa stalnim partnerom.Vaša žel ja da ostanete slobodni, a da ipak nekoga imate pokraj sebe nemoguća jemisi ja. Uživan je u strasti ipak neće sprečiti da vaša nesigurnost izađe na površinuiako ćete pokušati da je prikri jete.

ZDRAVLJE: Moguće je usporeno varen je ili problemi sa pražnjen jem. Pomoć stiže,Opstipal je efikasno prirodno sredstvo za takve probleme.

RIBE

POSAO: Sjajni dogovori sa strancima su pred vama i da ju vam novu ener-gi ju i dodatnu satisfakci ju. Oni ko ji nisu zadovol jni radnim mestom,

promeniće ga i neće pogrešiti. Predsto ji vam veliki uspeh. Mnogi ponovokreću u osva jan je pozici ja ko je su odavno izgubili. Imate veliku podršku. Dugo-ročni partnerski odnos ni je preporučljiv, bez dobre analize. Jesen je povol jna zanove poslovne aranžmane.

LJUBAV: Očeku jete više od za jedničkog života, i nezadovol jni ste partnerom. Jedno-stavno nećete više hteti ništa da tolerišete. Partner neće moći da vas prepozna,mogući su sukobi, čak i rastanci. Za one ko ji su u stabilnim vezama predsto ji peri-od nežnosti i pri jateljstva. Slobodni će imati brojne mogućnosti. Sledite svo ju in-tuici ju i nemojte lakomisleno ulaziti u veze.

ZDRAVLJE: Moguća je sklonost infekci jama sa povišenom temperaturom. Sprečiterespiratorne infekci je preparatima iz bogate palete Marisola.

zvezde? piše: astrolog LANA

81septembar 2010.

doziveti stotu br4low

Documents